Ovo bih ipak izdvojio iz standardne teme o muzici koju trenutno slušamo. I, da ne bismo sad tupavili šta jeste klasična muzika, a šta nije - možda je trebalo da upotrebim izraz "muzika koncertne dvorane"? - stavljajte sve što smatrate prigodnim.
Za početak, Semjuel Barber:
http://youtu.be/Un7l-CxvdEg
Posle ovakve kompozicije, i ovakvog soprana, ne želim da slušam ništa drugo, tako da ću ostale predloge ostaviti za drugi put. :)
A u nastavku, Alfred Šnitke:
https://youtu.be/nL7HsRrk5Jk (https://youtu.be/nL7HsRrk5Jk)
Aaron Copland
http://youtu.be/pgj7_DmgDqs
http://www.youtube.com/watch?v=5g6JSTFAS3g
Gle, ova tema ima manje interesovanja od svih ostalih muzičko-žanrovskih! :cry:
Zato, evo pomalo podcenjenog Gabrijela Forea, sa horskom verzijom Pavane, koja je nešto najkontemplativnije što sam čuo ovih dana:
http://youtu.be/Jw8PurepHxk
spica za autorsku emisiju biljane vilimon galerija tajni, docnije lagumi... :lol:
Ne gledam TV...
...osim ako ne računaš HBO...povremeno...ok, vrlo retko. :)
https://youtu.be/H__4F3t4IxE (https://youtu.be/H__4F3t4IxE)
Skelsi je u ovoj kompoziciji uposlio praktično sve svoje veštine i interesovanja i to se čuje. Tematski, ona se bavi padom civilizacije Maja i ekstremi, dinamički, ali i kolorni su veoma upečatljivi i zapravo, zbog svoje kompleksnosti kompozicija skoro dvadeset godina nakon što je napisana nije bila izvedena (napisana 1969. godine prvo izvođenje 1987.). Ovo je kasniji snimak, u izvođenju krakovskog RTV orkestra i hora i valja ga čuti.
Nešto smo od jutros u sentimentalnom raspoloženju:
https://youtu.be/M3EuHTOLG8o (https://youtu.be/M3EuHTOLG8o)
Nemačka metodičnost ali ruska duša, Šnitke je bio jedan od najsamosvojnijih kompozitora prošlog veka.
A za ljubitelje malo dramatičnije savremene kompozicije: Glasna armonika:
https://youtu.be/FTeTaXJruhU (https://youtu.be/FTeTaXJruhU)
Nije da sam neki slušalac, ali prije sam imao one klasične džiberske umišljaje da su betovenove simfonije i bolero vrh vrhova, a sad bi reko mocart, realno, jednostavno, kratko, jebitačno.
Nije džaba i Kičić volio malu noćnu muziku!
(https://i.imgur.com/g5MR3ro.jpg)
https://www.youtube.com/watch?v=XRU1AJsXN1g
Quote from: Аксентије Новаковић on 03-01-2018, 22:58:19
https://www.youtube.com/watch?v=XRU1AJsXN1g (https://www.youtube.com/watch?v=XRU1AJsXN1g)
Očekivano...
Baj d vej.
https://youtu.be/ePRZC_OulYc (https://youtu.be/ePRZC_OulYc)
i naravno
https://www.youtube.com/watch?v=GXFSK0ogeg4
https://www.youtube.com/watch?v=Q9cAyvjL9Z8
Quote from: Pizzobatto on 03-01-2018, 20:10:32
Nije da sam neki slušalac, ali prije sam imao one klasične džiberske umišljaje da su betovenove simfonije i bolero vrh vrhova, a sad bi reko mocart, realno, jednostavno, kratko, jebitačno.
Nije džaba i Kičić volio malu noćnu muziku!
Aaaa, kuda to ide ovaj svet kada je Bata u pravu u pitanjima muzike!!! ;)
Ja sam se zapravo prvi put i osetio zazor prema tradicionalnom marksizmu kada sam shvatio da muzika ne napreduje kako su oni to predstavili. Monteverdi, jedan od tvoraca "savremene" opere, još uvek nenadjebiv. Ne samo po meni, već i mnogi sa najvišim muzičkim ugledom i obrazovanjem misle tako. Ali i Mozartove Čarobna frula i Figarova ženidba su nekoliko sati čiste muzičke ekstaze. Tako da se "kratko" ne može uvek primeniti na njega.
A Bolero je vrlo netipična Ravelova kompozicija, i previše izvikana.
(https://i.imgur.com/9T57ILC.jpg)
https://www.youtube.com/watch?v=0bjB-IWEYI0
https://www.youtube.com/watch?v=DZk7jWTMLxU
https://www.youtube.com/watch?v=_fuIMye31Gw
https://www.youtube.com/watch?v=_hyAOYMUVDs
Štokhauzen, naravno:
https://youtu.be/ePBB-NO8vKg (https://youtu.be/ePBB-NO8vKg)
kaće ovo proljeće u decnovembru?
https://www.youtube.com/watch?v=dN1XUV6QclU (https://www.youtube.com/watch?v=dN1XUV6QclU)
http://youtu.be/JlMHjo7Jwhk
https://www.youtube.com/watch?v=7v8zxoEoA_Q
https://youtu.be/-y0By518HEU
Camille Saint-Saens, Havanaise, kompozicija za violinu i orkestar, napisana krajem 19. veka. Nekada davno sam bio mlad i naivan, i uvek sam nekako preskakao Sen-Sansa, ali danas, iako sam još uvek mlad i naivan, obožavam neke njegove kompozicije.
Ima li nešto poletnije i dražesnije i prigodnije za jutro od ovog:
https://youtu.be/yi96gfl_Dog
knockin' on heaven's door
https://youtu.be/G-kJVmEWWV8 (https://youtu.be/G-kJVmEWWV8)
3 kompozicije koje su me radovale ovih dana, u trajanju od oko 20 pa do 50 minuta, i sve napisane u periodu od početka 20. veka do pred Drugi svetski rat.
Debisi - Nocturnes
https://youtu.be/obv33I2Kf10 (https://youtu.be/obv33I2Kf10)
Nuages, Fetes, Sirenes! Poput muzičke slike u pokretu!
Ralf Von Vilijams - kantata Dona nobis pacem (Podari nam mir):
https://youtu.be/ovBDDfB1s0w (https://youtu.be/ovBDDfB1s0w)
Von Vilijams (Vaughan Williams) je jedan od meni omiljenih kompozitora 20. veka, i moram da zahvalim jednom stranom poznaniku iz mojih mlađih dana, tada studentu muzikologije, što me je uputio na njega. Inače, u Srbiji nikada nije bio posebno promovisan i diskutovan - bar ne po mom znanju, koje je minimalno, al' nećemo o tome! :cry:
I, najdinamičnije od svega, Gustav Holst i Planete:
https://youtu.be/Isic2Z2e2xs (https://youtu.be/Isic2Z2e2xs)
Eto gde su Hermanovi počeci! (Hint: na Neptunu! :lol: )
Дворжакова Девета
Jedna od prednosti toga da ste sami u Subotu ujutro je i što možete da birate između Šarenice* i Štokhauzena. Probao sam prvo Rahmanjinova, zaista jesam, ali nešto mi nije ležala ruska romantičarska rasviranost pa sam se odlučio za sigurnog igrača Karlhajnca i jednu meni dragu, prilično vedru kompoziciju koja je došla posle već mnogo godina atonalnih avantura u ključu tevtonskog serijalizma ali i uz uticaje francuske elektroakustičke, jelte, škole. Stimmung je kompozicija nastala 1968. godine i za razliku od onoga kako su i tada a i danas prepoznavali Štokhauzena, ona je po svemu veoma skromna. Izrasla oko koncepta šestoro ljudi koji zajednički pevaju sedeći, uz određeni okvir u kome se kreću ali i dosta slobode u interpretaciji, ova je kompozicija daleko od grandioznih Štokhauzenovih orkestracija poput Gruppen ili Karre, ali i njegovih radikalnih elektroakustičkih radova poput Mikrophonie ili Gesang der Jünglinge koje su joj prethodile. Naravno, ne treba ni pomisliti da je Stimmung bio znak da je Karlhajnc "smekšao", na kraju krajeva, iste je godine napisao prevratnički Aus Den Sieben Tagen, a iako je Stimmung mogao biti tumačen kao koketiranje sa tada vrelim novim talasom minimalizma u (pre svega američkoj) savremenoj kompoziciji**, potonja karijera ovog kompozitora nije bila lišena grandioznih koncepata (tipa Licht, jelte, ili Helikopter Streichquartett).
*Naravno, da nisam sam, moja bolja polovina bi između ovo dvoje izabrala da me išamara
** Sam Steve Reiche je dosta godina kasnije rekao da je Stimmung praktično Štokhauzenova "LaMonte Youngova kompozicija" a Young je bio Štokhauzenov student...
Elem, Stimmung je važan komad jer je u pitanju, kažu izvori, prva zapadnjačka kompozicija utemeljena na alikvotnom pevanju. Naravno, ovde verovatno treba sad da se stavi sedam fusnota, te šta je to "zapad" te da li mislimo samo na akademsku tradiciji itd. itd. ali da ne smaramo mnogo, nismo u školi nego je Subota, jebem mu lebac, tako da, Stimmung je svakako jedna od prvih prominentnih kompozicija u zapadnjačkoj akademskoj muzici koja je primarno zasnovana na alikvotnom pevanju. Tada, dakle, pre pedesetjedne godine, je to zvučalo egzotično jer niste imali prilike da čujete trenirane pevače kako rade glasovne modulacije u usnoj duplji tako da izguraju rezonantne frekvencije preko osnovnog tona koji proizvode njihove glasne žice. Danas, kad smo svi toliko upoznati sa tradicionalnim pevanjem iz azijskih stepa da maltene svi imamo bar jednog prijatelja koji je tuvanski pastir - Stimmung zvuči skoro pa naivno. Ali na pozitivan način.
Da ne bude da je ovo neka dečija pesma, Stimmung je i dalje serijalistička kompozicija, dakle Karlhajnc se nije u njoj otresao svog akademskog nasleđa, ali ovo je jedan od retkih njegovih poznatih radova koji je ne samo tonalan već usredsređen na proizvođenje harmonije. I jako je to prijatno, a ta naiva, sa pevačima i pevačicama koji povremeno simpatično glume meni veoma prija. Štokhauzen se za ovu priliku inspirisao takvim stvarima kao što su sneg na Long Ajlendu i drevne meksičke ruševine, ali i, navodno, vokalizacijama svog sina dok je još spavao kao beba u kolevci, no, 1968. je to bila i Stimmung ima i simpatične duhovne/ panreligijske aspiracije sa ubacivanjem imena raznih božanstava sred neverbalnih zavijanja, mjaukanja, spoken worda i drugih "novih" tehnika.
Naravno, sve to je rezultiralo da Stimmung bude primljen prilično šaroliko. Konzervativnija publika je bila sumnjičava prema hipi estetici cele priče - muškarci i žene sede s mikrofonima, BOSONOGI (u nekim izvođenjima) i pevaju o Višnuu!!!! - dok je radikalnija publika bila ustanički raspoložena što kompozitor ovde diktira kako stvari treba da idu i ne da publici da učestvuje u nečemu što je delovalo praktično kao ceremonija, pa su neka od izvođenja, čitali smo, prekidana jer su iz publike dolazila mjaukanja od strane studenata muzike koji su smatrali da treba da budu deo izvođenja. Uzbudljivo!
Elem. Stimmung. Sazreva kao vino. Evo ga:
https://youtu.be/3hPkJW95jsw (https://youtu.be/3hPkJW95jsw)
Ah, subota jutro... ponovo*.
"Hello world!" "Hello..."
"Fuck you!" said the world. "And you - you there - too!" "And you, and you..." (Naravno, svet priča na engleskom zato što je to danas glavni jezik komunikacije sa i među ljudima.)
I, više da bismo odobrovoljili svet nego sebe, slušamo:
https://youtu.be/QDYi4JgQA2I
Ralph Vaughan Williams - Serenade to Music
Nešto više od 10 minuta muzike, ali nemerljivo mnogo dobrog raspoloženja. Reči su iz Šekspirovog Mletačkog trgovca.
*videti prethodni post
Ovaj video o elitizmu u muzici verovatno najbolje paše na ovom topiu:
https://youtu.be/azpxUnIgsts (https://youtu.be/azpxUnIgsts)
Trenutno slušam ovo:
https://youtu.be/EuW2H8Sye2U (https://youtu.be/EuW2H8Sye2U)
A što je deo plejliste koju je moj otac napravio, a koja sadrži dosta albume klasične muzike koje je on sam ripovao sa vinila, remasterovao sam napravio videe itd. Okačiću još ponešto naravno, kad bude zgodno, a ovaj Rahmanjinov baš dobro zvuči (videti kako par postova iznad kukam da mi ne leži Rahmanjinov u Subotu ujutro. E, pa evo, u Sredu uveče je odličan).