Evo šta me interesuje: kada su se neformalno nemačke marke počele u svakodnevnom govoru koristiti kao merilo vrednosti za iole skuplje stvari?
Ranije sam pretpostavljao da se to omasovilo tek s inflacijom devedesetih, ali videh u Svetu kompjutera iz juna 1990. (dakle pre rata, za vreme Ante Markovića, u vrlo čitanom časopisu) kako cenu Windowsa izražavaju u DEM.
Naravno, ovo je pre svega pitanje za Bobana, Miću, Skalopa itd. :lol:
Nemačke marke su merilo vrednosti iz drevnih vremena, još od kad su prvi gastarbajteri počeli donositi tu valutu svojim rođacima kući.
Кад је Анте Марковић постао главна фаца у СИВ-у, кренуо је у неке као реформе.
Једна од њих је била да динар постане конвертибилан, и да се веже за марку у износу 1 према 7, тј. да једна марка вреди седам југо динара.
Тад је била прича да је просечна плата негде око 1000 марака.
Старији се можда сећају начина на који је Анте Марковић прогуран да председник СИВа, иако је тада , у том тренутку, то место припадало Србији.
Ante Marković je samo prihvatio činjenično stanje i malo ima veze sa time da je DM postala knjigovodstvena vrednost.
Али његови предлози су били конвертибилност и однос 1 према 7.
Kad god zvanična valuta gubi na vrednosti prirodno je zamenjuje nešto drugo što u tom trenutku ne gubi vrednost. Inflacija je u SFRJ postojala i ranije. Po ovom linku dole inflacija je počela da se zahuktava već 1979. i sa malim predahom 1982. rasla je sve do 1992.
http://radmilovicstanko.com/samo-o-ekonomiji-srbije/96-inflacija-u-periodu-1959-2011-u-srbiji-i-komparacija-sa-okruenjem.html
Најгори период у осамдесетима који ја памтим је био период Милке Планинц.
Били су и вицеви о задужености држава, па су се у том вицу, као југословени који приказују нашу задуженост, појављивали она и Стане Доланц.
Биле су и рестрикције струје сваке зиме, а сфрј је имала силне хидро и термо електране + нуклеарку, ал ето, осамесетих година су зими биле рестрикције и по 8 сати трајања.
Ja bih da revitalizujem ovaj topik jer nisam dobio zadovoljavajući odgovor.
Dakle treba mi lično sećanje nekoga ko pamti šezdesete, sedamdesete, osamdesete.
када сам добио свој први компјутер, комодор 64, 1984. године, иако није купљен у немачкој, цена која нам је испостављена (700) је била изражена у немачким маркама...када само купили сони ТВ, таман негде у то време, иако није дошао из БДР (ФРГ), цена је такође била изражена у ДМ...но неке ствари из русије и САД смо плаћали доларима, те ти ја, бар за осамдесете и у мојој кући, могу потврдити да је марка била евро осамдесетих (а долар је био долар, и тад као и сад)
Quote from: Father Jape on 03-07-2016, 17:49:17
Evo šta me interesuje: kada su se neformalno nemačke marke počele u svakodnevnom govoru koristiti kao merilo vrednosti za iole skuplje stvari?
Ranije sam pretpostavljao da se to omasovilo tek s inflacijom devedesetih, ali videh u Svetu kompjutera iz juna 1990. (dakle pre rata, za vreme Ante Markovića, u vrlo čitanom časopisu) kako cenu Windowsa izražavaju u DEM.
Ne, marke su se, kao sredstvo izražavanja "prave" vrednosti nečega apsolutno uobičajeno koristile najmanje od ranih osamdesetih (ovde kažu još od sedamdesetih (http://www.kamatica.com/analiza/srpski-dinar-najvredniji-u-19-veku-propao-1992/5876) ali tad sam bio suviše mali i pare me nisu zanimale) kada je, sledeći Titovu smrt, kurs dinara krenuo da kliza a ekonomija da se malo ljulja (rane osamdesete su imale i restrikcije električne energije, pa par kratkih instanci uvođenja bonova za stratepke namirnice, nestašice kafe i goriva zbog kojeg je uvođen čuveni sistem par-nepar). Zdravko Čolić je bio uhapšen zbog ilegalne trgovine devizama (aka markama) 1987. godine :lol: :lol: :lol:
Teško je to reći, a pogotovu oslanjati se na sećanje. Meni je ćale radio dosta u inostranstvu preko Energoprojekta, već krajem šezdesetih, tako da smo uvek imali ponešto strane valute u kući - većinom dolara... Vrednost dinara je sedamdesetih polako klizala nadole, ali to je bio vrlo spor tempo gubitka vrednosti. Sećam se da sam '79 bio u Londonu i da mi je ponestalo para, a onda sam se setio da sam poneo nešto dinara i u londonskoj banci sam dobio bolji kurs nego u Beogradu. Osamdesete su bile nešto potpuno drugačije, generalno sa velikom inflacijom, koja je eskalirala pred kraj osamdesetih... Dinar tada nije vredeo ništa na međunarodnom planu. Gotovo sam siguran da smo sve vreme osamdesetih sve preračunavali u dojče marku. Za pre toga ne mogu da kažem.
Hvala. :lol:
Sad još samo da sačekam da se skalop vrati na forum da i on da svoja dva, najstarija, centa. xD
Quote from: Father Jape on 07-07-2016, 08:36:33
Hvala. :lol:
Sad još samo da sačekam da se skalop vrati na forum da i on da svoja dva, najstarija, centa. xD
valjda dva pfeniga.
Ili dva lepta..
Quote from: Father Jape on 06-07-2016, 14:21:16
Ja bih da revitalizujem ovaj topik jer nisam dobio zadovoljavajući odgovor.
Dakle treba mi lično sećanje nekoga ko pamti šezdesete, sedamdesete, osamdesete.
Pitaću ćaleta pa javljam, do tada valja dodati objektivni fakt da njemačka monetarna politika je tako stroga da je jedina bila garant stabilne vrijednosti marke decenijama, i sad evra (isto germanska centralna banka). Italijani su imali milione kao i Srbi pa nikako nisu mogli da budu pouzdani, Francuzi su se nešto bolje držali, tako da je marka definitivno bila najveće mjerilo vrijednosti
Dolar je izgubio zlatni standard 1971. ili tako negdje u vrijeme Niksona, a suviše se štampao i ranije, i niko sem pod prisilom se nije oslanjao na njega. Misim 1 dolar početkom XX vijeka vrijedi danas 40$, tolika je inflacija (4000%).
Tako da, pogotovo nakon ukidanja zlatnog standarda dolara, njemačka marka morala je objektivno da dominira, uz gastarbajtersku pomoć.
A kad pitam ćaleta vidjeću da li ova moja hipotetička pretpostavka stoji.
Inače, jedna zanimljivost koju sam čuo, gastosi su jugoslovenske petoparce ubacivali u njemačke automate u kazinima ili u automate s pićem i kafom, i pelješili redovno. Znači, dođu na odmor i skupljaju petoparce po gradu i onda pustoše njemačke flipere i čuda.
Hajd da pokušam da odgovorim na ovo pitanje... koliko me sećanje ne vara, DM ili marka je počela da se uveliko koristi u SFRJ oko 1986/7 da bi sa skokom inflacije postal rezervna valuta u svim ostalim transakcijama. Pre toga marka nije korišćena za bilo špta drugo sem za plaćanje švercovane tehnike. Inače, Nemačka se tako koristeći našu ekonomsku nesposobnost lagano oslobađala viška maraka, učvršćujući joj stabilnost na domaćem terenu.
ali pitanje je valjda o markama u neformalnom svakodnevnom govoru, ne o zvaničnim bankarskim transakcijama?
Quote from: Pizzobatto on 07-07-2016, 14:59:26
ali pitanje je valjda o markama u neformalnom svakodnevnom govoru, ne o zvaničnim bankarskim transakcijama?
Pa na to sam i mislio... Kada je postalo blesavo govoriti u starim dinarima, to jest milionima, pa i takozvanim novim dinarima, to jest kada je Branko - Gargamel Mikulić ubrzao inflaciju obaranjem kursa, a već se nazirala i nesreća zvana raspad, tada su marke ušle i u svakodnevni govor.
meni ćale javlja 1969. prvi put čuo da se u markama vrednuju stvari... lire zbog Trsta i dolari pomalo, marka sedamdesetih već dominira, gastozi pogotovo mjere sve već u DEM
Ja bih rekao da ti je ćale u pravu... Mada to nije bilo toliko izraženo do početka osamdesetih... Bar ja tako mislim...