Pročitao sam prvi tom BRODOLOMA KOD THULE Predraga Raosa, klasik jugoslovenskog književnog SFa. Roman je smešten u drugu polovinu trećeg milenijuma, dakle u daleku budućnost, u kojoj je eksploatacija resursa na Zemlji i u kosmosu dovedena do optimuma, a društvo je u stanju blagostanja i tehničkog progresa bez presedana. Međutim, u toms avršenom društvu pomaljaju se pobunjenički pokreti, motivisani kako naučnim nemirima i uverenjem da je nauka postala utilitarna i da ne postavlja prava pitanja i izazove, kao i ličnim, emotivnim nemirima koji pokazuju da spokoj nije rešio ljude njihovih demona.
Raos razrađuje svet budućnosti na maštovit a opet i naučno ubedljiv način, ali uporedo izuzetno produbljuje likove, iznoseći ne samo njihove psihološke nijanse, već i filozofski kredo. Kako mu je prvi roman 22. RUJNA bio studija karaktera, ne čudi da je upravo u razradi karaktera, Raos doneo nesvakidašnju psihološku produbljenost svojim likovima, učinivši da ovaj roman bude na ničijoj zemlji između space opere i studije karaktera, gde space operu ne navodim u pežorativnom smislu.
Prvi tom postavlja okolnosti za razradu motiva u drugom tomu, i za veliku svemirsku pustolovinu koju najavljuje.
Pojedina tumačenja kažu da je BRODOLOM KOD THULE bio Raosova reakcija na MasPok, tokom kog je on bio hapšen i nasledio očevu poltičku kontroverznost. I zbilja, jedan od junaka ima baš takav odnos sa ocem. Ako imamo u vidu visoku kodifikaciju SF sveta kojim se bavi, reflektiranje aktuelnog društvenog problema predstavlja izuzetan kvalitet ovog rukopisa.
Drugi tom BRODOLOMA KOD THULE nastavlja se tamo gde je prvi stao, čak i po paginaciji. U drugom delu koji je po obimu možda za nijansu kraći od prvog zaokružuje svoje remek-delo i dovršava roman izazovne kompozicije i izvanredne imaginacije. Raos se maestralno služi rašomonskom strukturom, prikazujući događaje iz više vizura, od ljudi na čelu misije do onih koji su na samom dnu lanca komande a te razne vizure se na kraju sjedinjuju na vrlo zadovoljavajući način. U svom remek-delu Raos podjednako dobro vlada deonicama u kojima opisuje svoje novume, uzbudljive prizore napetosti i napetu karakternu razmenu, kako između likova tako i lomove unutar njih.
Obim Raosovog rukopisa pokazuje da je verovatno bio svestan potencijala ovog dela i sa osamstotinak strana je rizikovao da napiše roman koji je preobiman, i ozbiljno ispituje čitaočevo strpljenje. To se međutim nije desilo, čak naprotiv, obim je rizičan ali zbilja idealan. Grandioznost ambicije ispraćena je i idejom i realizacijom.
Mislim da Raos nije imao u ovom veku pažljivijeg čitaoca od tebe.
Ni u prošlom.
Računam da je Mića Milovanović dao svoj doprinos!
Sent from my iPhone using Tapatalk
Sâm Raos je imao jednu zanimljivu opasku vezanu za Brodolom kod Thule, lično sam to čuo od njega u razgovoru.
Naime, ta knjiga je izašla kod renomiranog izdavača, plus u dva toma, tvrdokoričena i u prvi mah je koštala čitavo bogatstvo. Ne sećam se tačnih brojeva ali je bila cifra daleko iznad svake druge za romane. Cena nije menjana uopšte (za promenu cene u komunističkoj Jugoslaviji bilo je potrebno mnogo više od čiste želje izdavača), a inflacija od 50% godišnje je tu knjigu nakon 5-6 godina svela u prihvatljive okvire, a kasnije obagatelisala. Ali Raos je tvrdio da je ljudima usađena informacija da je knjiga skupa i preskupa i da je to tako ostalo, čak kada je koštala mnogo manje nego novoizašle knjige džepnih formata.
I kaže Raos: "Pun Zagreb Brodoloma kod Thule a niko neće da ga kupi jer misle da je skup."
Sad je na Kupindu nude za 1600 ili 1800 dinara, i prevedeno u današnje cene, to nije cena antikvarnog dela već neke relativno tiražne mejnstrim knjige tog obima, zar ne?
To je nerealna cena. U hrvatskoj moze da se nadje za 10tak evra pa i manje... kao sto boban kaze, bilo ih je na gomile...
Klasik je klasik.
Ova fotka snimljena je na SFerakonu one godine kada je Zozon razbio na kvizu... otprilike pre 30 godina, mrzi me da tražim precizno.
Tribinska sala, za vreme nekog predavanja.
(https://www.znaksagite.com/P/zs/raos.jpg)
Quote from: Boban on 30-03-2017, 00:51:41
Ova fotka snimljena je na SFerakonu one godine kada je Zozon razbio na kvizu... otprilike pre 30 godina, mrzi me da tražim precizno.
Tribinska sala, za vreme nekog predavanja.
(https://www.znaksagite.com/P/zs/raos.jpg)
Sjajno!
Tja. Ako je bilo one godine kada sam bio u vojsci onda je 1988.
Quote from: Mica Milovanovic on 08-04-2017, 00:05:17
Tja. Ako je bilo one godine kada sam bio u vojsci onda je 1988.
Па ми смо исписници... И ја сам исте године био. :)
dok ste vas dvojica čuvali zemlju, sve je bilo kako treba... godina posle keljmendija...
Da. Pošto sam išao u JNA posle fakulteta, dadoše mi da izgradim jednu kaptažu u Zelini, zanimljivom mestašcu između Zagreba i Varaždina.
Ostao sam tamo jedno dva meseca, zajedno sa jednim kapetanom Slovencem, koji je gledao da se na sve načine "skine", i petnaestak vojnika koji su, tobože, bili majstori, a, u stvari, samo se prijavili da zbrišu iz kasarni. U toj grupi bio je i Keljmendijev rođeni brat, koga su poslali tamo da ga sklone iz kasarne gde je služio. Ostao je samo petnaestak dana sa nama - ubrzo su ga i odatle sklonili.
Bio sam i ja. I ja sam ispisnik.
jebote, ko nam je bio na braniku otadžbine, čudo je da smo uopšte pretekli...
Pretekli smo jer tebe nije bilo.
Quote from: Boban on 08-04-2017, 09:25:11
jebote, ko nam je bio na braniku otadžbine, čudo je da smo uopšte pretekli...
Ja verujem u Miću. Ako ume da napravi kaptažu koja ne curi, ume da zaustavi i bujicu neprijatelja!
Sent from my iPhone using Tapatalk
Sasvim je moguće da se zaborave neke Raosove knjige, ali je na nivou epskog što je čak dva puta bio član Hrvatskog društva pisaca. I dva puta izbačen iz njega. Prijem u društvo pisaca i nije neki podvig, ali dva puta biti izbačen je neponovljivo.
QuoteJa verujem u Miću. Ako ume da napravi kaptažu koja ne curi, ume da zaustavi i bujicu neprijatelja!
Tja. Prvu, koju smo gotovo bili završili, bujica je odnela :( .
Nakon toga sam digao ruke od "majstora", te smo vozač, kuvar i ja, uz pomoć par lokalaca, nešto skrpili.
Bilo je svečano otvaranje, žurka u lokalnom domu, i svi zadovoljni...