Српска научна фантастика
6. март 19.00 2017, трибинска сала Дома омладине Београда
Сви знате, а ако већ не знате: први српски научнофантастични роман је ,,Једна угашена звезда" (1902) Лазара Комарчића; први српски — и светски — научнофантастични драмски текст је ,,После милијон година" (1889) Драгутина Ј. Илића. Сви знате вевроватно и за Космоплов, Кентаур, Галаксију, Сиријус, Плаву птицу, Алеф, Знак Сагите, Тамни вилајет, као називе који се код нас везују за СФ и фантастику од седамдесетих година двадесетог века наовамо. И ту стоји зјап у познавању, рупа широка скоро седамдесет година.
Миодраг Миловановић након скоро четири деценије бављења овом материјом објавио је књигу ,,Српска научна фанатстика" (Еверест Медиа, 2016) у којој је систематски изложио своја сазнања и увиде о развоју нама омиљеног жанра, и то од прото научне фантастике позног 19. / раног 20. века, значаја новинске приче у том периоду, преко тековина надреализма, долазећи поступно до познатијег, истраженијег терена последње трећине 20. века, и тренутка данашњег, где још нисмо дигитализовани умови у етру.
Гост: Миодраг Миловановић, аутор, истраживач
Модератор: Жарко Милићевић
ВИРОВИ Мине Д. Тодоровић
13. март 2017, трибинска сала Дома омладине Београда
Књиге Мине Тодоровић пратимо и препоручујемо, па смо се дружили са њом поводом реиздања ,,Вира светова", једне од најтоплијих и најоригиналнијих књига домаће епске фантастике. ,,Гамиж" је био достојан наследник, водећи нас у даље доживљаје Вира, Добрице и Љуте, у мисију да ратосиљају Микуш од смртоносног али симпатичног Гамижа.
На прошлом Сајму књига лепо је изненађење било објављивање књиге ,,Магма", треће у серијалу, и реиздање прве две у графички уједначеном маниру, за београдски ,,Порталибрис". Наши јунаци овога пута покушавају да убеде змајку да не уништи свет...
Учествују: Мина Д Тодоровић, ауторка; др Тијана Тропин, истраживач књижевности и преводилац, Ђорђе Бајић, писац и критичар; Дубравка Драговић Шеховић, главна уредница Порталибриса
Бафи, убица вампира
20. март 2017, трибинска сала Дома омладине Београда
Пре двадесет година на мале екране стигла је симпатична серија, о тинејџерки Бафи (Сара Мишел Гелар) којој је судбина наменила да буде Убица вампира. Творац серије је тада млади Џос Ведон, коме је ово био први велики успех и степеница ка ,,Анђелу", ,,Свемирском броду Свитац" (Firefly), ,,Колиби у шуми", ,,Осветницима"...
Ако сте некако пропустили: Бафи постаје Убица вампира, што јој даје натприродну физичку спрему и пророчке снове. Чувар, Џајлс, се појављује да је упути у изазове који јој предстоје. Другарица Вилоу, класична штреберка, постаје моћна вештица. Зандер воли Бафи, Вилоу воли Зандера, Бафи воли Ејнџела, Ејнџел је вампир... И поред доминантне наприродне опасности (градић Санидејл је несређно позициониран на улаз у пакао), често су највеће тешкоће управо емотивне и личне природе.
,,Бафи" је доживела огроман успех, 7 сезона, више романа, стрипова, видео игара. Поред пажње фанова доста је и изучавана од стране антополога, културолога итд због начина приказивања и разраде тема вампира, различитости, инклузије, идентитета...
Модератор: Павле Кнежевић
Фантастична читаоница: ХАБИБИ Крејга Томпсона
27. март 2017, трибинска сала Дома омладине Београда
Поново стрип / графичка новела у Фантастичној читаоници:
Крејг Томпсон (1975) је амерички аутор стрипа. Велику пажњу је привукао стрипом ,,Испод покривача" (Blankets, 2003) а после са ,,Хабиби" (2011). Оба је код нас објавио новосадски ,,Комико".
,,Хабиби" се често одређује као ,,графичка бајка". Главни ликови, Додола и Зам, су деца робови у једном имагинарном раскошном оријенталном амбијенту. Кроз њихово одрастање и еволуцију њиховог односа, ,,Хабиби" широко задире у теме људских односа, љубави, сексуалности, односа истока и запада, хришћанаства и ислама.
Модератор: Бојан Бутковић
Pa, što ne stavi Bobana da govori. Ne misliš valjda da ću samo ja da pričam...
Nećeš mu valjda dati da priča????