Gledam nešto ovih dana na svim stranama hvalospeve povodom raznih pisaca i dela, a onda kada mi poneko od tih dela dopadne šaka, naježim se od spisateljskog beznađa koje ne bih ni pisanjem zvao, već najpre samopokušajima bez svrhe i smisla.
S druge strane, znam da su nove tehnologije donele drugačija pravila, druge sisteme vrednovanja i osobene načine probijanja i popularisanja. Pojavilo se nepisano pravilo da kada ti neko lajkuje nešto tvoje, očekuje se da uzvratiš, pa ako to ne uradiš, lajkovi od te osobe uglavnom presahnu. Pametni pojedinci umesto da vežbaju pisanje ili uče kako da naprave bolju fotografiju ili naprosto shvatajući da nemaju dovoljno potencijala za vrhunske rezultate, kreću u akciju hvaljenja, lajkovanja i veličanja svih za koje se nadaju da će im uzvratiti. Igra malih i velikih brojeva tu čini ono što i uvek, pa se prvi rezultati pojavljuju.
I šta sada raditi protiv toga?
Broj lajkova ili pregleda je postao merilo uspeha, pa rulja prećutno podržava te koji su "najuspešniji" nadajući se protivusluzi i upadanju u vidokrug onih koji već prate tog "uspešnog".
Pravo je pitanje koliko stotina priča čovek treba da pročita da bi ga strefila jedna dobra osim ako ne krene da spušta kriterijum.
Amaterizam spisateljstva izrodio je i dilentizam kritike. Retko ćete videti da iko u osvrtu na nečije delo pominje bilo šta osim pukog prepričavanja očiglednog. Kao da je prestao da bude bitan način pripovedanja, sve one uzvišene stvari poput stila, atmosfere, dijaloga... a kada se i pojavi hvaljenja tih stvari izgleda bez shvatanja šta te reči zaista znače.
Ali i knjižari su takvi. To nisu više knjižari nego čuvari rafova sa knjigama.
I izdavači... juče dobijem da radim knjigu koja je četvrto izdanje, ali sada hoće četiri puta štampan tekst da preslože u drugi format. Unutra 200 očiglednih slovnih grešaka.
Ljudi ne znaju kako izgleda srpska hifinacija, elementarna pravila preloma, pišu "neznam" i "medjutim".
Kako zadržati duševni mir i stvarati i raditi u vreme totalnog javašluka, neznanja i površnosti?
Quote from: Boban on 10-12-2017, 04:16:43
Retko ćete videti da iko u osvrtu na nečije delo pominje bilo šta osim pukog prepričavanja očiglednog.
Koristan pristup. Eto, rekao si nešto o delu, a nisi pohvalio ono što smatraš da ne treba hvaliti.
Quote from: Boban on 10-12-2017, 04:16:43
Kako zadržati duševni mir i stvarati i raditi u vreme totalnog javašluka, neznanja i površnosti?
Izbegavaš čitanje onoga što ti se ne čita? A ako moraš da čitaš ili da preletiš pogledom preko nečeg, zbog posla, možda rakija (ili već neka žestina, u većim količinama) ili sedativi mogu da pomognu.
Povod za ovaj moj post čak nije ništa s ovog foruma, mada liči... ali sve liči na ovo.
Dopala mi je šaka i rada knjiga koju potpisuje osoba koja je magistar filozofije na državnom fakultetu, a ovo joj je treća knjiga, četvro izdanje, hit takoreći, izdavana na respektabilnim mestima... dakle, totalno nepismena na nivou rečenice, slovne greške ne možeš sve ni da povadiš, stalno se gubi u rečenici šta je subjekat a šta predikat, znači, povraćajuće nepismeno; interpunkcija kao da je ubacivana random.
I to je knjiga koja ima divne kritike, hvalospevne prikaze i šta sve ne.
Quote from: angel011 on 10-12-2017, 11:52:17
Quote from: Boban on 10-12-2017, 04:16:43
Retko ćete videti da iko u osvrtu na nečije delo pominje bilo šta osim pukog prepričavanja očiglednog.
Dakle, kad god vidite, dragi pisci, da neko samo prepričava vaše delo i hvali elemente zapleta, znajte da čovek u stvari misli da je to što ste napisali bezvredno, ali da nema snage to da vam kaže.
Na celoj planeti u jednom trenutku u vremenu postoji svega par pisaca koji pišu nešto zaista vredno, ostalo je stvaranje kritične mase koja rađa takve umetnike. Bez jednog tako loše napisanog dela kao što ti navodiš, dela nad kojim se pisac sa potencijalom zgadi, mnogi biseri književnosti ne bi bili stvoreni. To je univerzalni put stvaranja, učenje na greškama. Tako univerzum funkcioniše, evolucija, na žalost i umetnost...
Ovo je budalaština. Ruska književnost prošlih vremena nema trivijalne pisce. Niti jednoj jedinoj nepismenoj osobi nije padalo na pamet da išta piše.
Nema deset ili sto polupismenih da bi nastao jedan Dostojevski... ima samo onih koji su Dostojevskom do brade, grudi ili kolena, ali daleko daleko iznad prašine proseka.
Vreme interneta i ošišane latinice naplavilo je buljuk samozvanih pisaca koji se kriju iza parole da sada svi tako pišu i da pismenost i elementarno prisustvo talenta ne igraju nikakvu ulogu, te da je volja i upornost sve što treba imati.
Quote from: Boban on 10-12-2017, 13:14:57
Ovo je budalaština. Ruska književnost prošlih vremena nema trivijalne pisce. Niti jednoj jedinoj nepismenoj osobi nije padalo na pamet da išta piše.
Nema deset ili sto polupismenih da bi nastao jedan Dostojevski... ima samo onih koji su Dostojevskom do brade, grudi ili kolena, ali daleko daleko iznad prašine proseka.
Vreme interneta i ošišane latinice naplavilo je buljuk samozvanih pisaca koji se kriju iza parole da sada svi tako pišu i da pismenost i elementarno prisustvo talenta ne igraju nikakvu ulogu, te da je volja i upornost sve što treba imati.
Naravno da ima beznadežnih dela nastalih u 18, 19 veku, ali ko se njima bavi i ko ih čita? Prosečan čovek teško da može navesti više od par imena koji su stvarali u istom vremenu kada i Dostojevski što sigurno ima značaj kada je u pitanju kvalitet tih dela.
Što se tiče samog Dostojevskog, neosporan je njegov talenat, ali da li je njegovo pisanje samo to? Čisti talenat bez prethodnog susreta sa literaturom ili pripovedanjem drugih, makar i usmenim, jer priče se pričaju hiljadama godina i ljudi ih isto toliko slušaju. U svakoj maloj zajednici i danas se zna ko kuva ukusnu hranu, ko peče dobru rakiju, ko zna sve da popravi, koga je zanimljivo slušati...
Ali nema kod Rusa. Oni su poznati kao slučaj u XX veku da uopšte nisu imali trivijalnu književnost.
Verovatno su slali u Sibir one netalentovane koji su pokušavali da pišu, ali štagod da je razlog, nije ih bilo. Taj fenomen se obrađivao i izučavao uveliko pre 30 godina, zato i znam za to.
Sve češće primećujem da kad nemamo za šta drugo da se uhvatimo, posegnemo za Dostojevskim. Ima li i tu neki sindrom kao za slučaj kad se nevoljnici hvataju za Hitlera? Činjenica je da je domaća fantastika u sunovratu, ali, nemoguće je da su svi razlozi povezani sa opštom nepismenošću kako pisaca tako i čitalaca, odnosno, sa izdavačkom opredeljenošću ka marketinškom ciljanju. Ima nešto i u našim stavovima.
Pokušao sam da iskoračim sa knjigom i da sačuvam suštinu naučne fantastike. Moguće je da će završiti u smeću našeg dvadeset i prvog veka. Šta ako se ispostavi da je knjiga žrtva sujete onih koji nisu u stanju da zamisle drugačije? Naravno, ne mogu i neću da isključim GOLE GLASOVE. Meni ne smeta kad se pojave pisci kojima zavidim.
Osvrnuću se na Mićin komentar, jer je ocenjen kao negativan. Meni nije. Osim poslednje rečenice. Drugo pitanje je u "kom se ključu" čita domaći pisac. Ako domaći pisac potrebuje ključ za čitanje, onda to važi i za sve strane pisce. Razlika je jedino u tome što je domaći pisac tu, sa vama, i po njemu se može, a svim stranim piscima ne možemo ništa da zamerimo. Svejedno im je šta o njihovim delima mislimo, šta bismo drugačije napisali, kako bismo neke njihove odluke drugačije interpretirali.
Ja sam svoje napisao, a ko misli da može bolje - široko mu polje.
po običaju, svaku temu skreneš na priču o svojim delima.
ja nisam u stanju da ukačim vezu između mog posta i tvoje knjige, komentara na istu i percepcije iste. Dapače, naprotiv, tvoja knjiga potpuno iskoračuje iz ovog sveprisutnog šablona koji mi ide na živce.
O čemu beše tvoja tema? O raspadu domaćeg pisanja? Tu smo se, nadam se, složili. Nevolja je što i ono što "iskoračuje iz sveprisutnog šablona koji ti ide na živce", tebi ide na živce. Ima li štogod šta tebi ne ide na živce?
Problem je što u ovom slučaju kvantitet ne dovodi do kvaliteta, a broj netalentovanih je toliki da njihovo graktanje prekriva sve, tako da ako se i pojavi solidna knjiga, oni kojima to ne odgovara će sve učiniti da je marginalizuju.
Samo da pocrtam, ja nisam rekao da je Unazad izuzetna knjiga. To je naprosto knjiga koju je vrlo teško nekome preporučiti za čitanje. Ali na stranu sve to, imamo pored Stipanovu bezvezariju o kojoj niko sem njega i njegovih bliskih saradnika ništa nije napisao, ali on uporno, svakog dana dodaje isprazne postove da bi stvorio iluziju da se tom knjigom neko bavi. I sad zamisli buljuk takvih koji proizvode šum od koga čovek više ne može da misli...
Bilo bi jako zgodno da prepoznamo o čemu pričaš.
Quote from: Boban on 10-12-2017, 16:54:08I sad zamisli buljuk takvih koji proizvode šum od koga čovek više ne može da misli...
I onda se lečiš Bernhardom i njegovim gunđanjem i mizantropijom. :lol:
Quote from: Boban on 10-12-2017, 16:54:08
...imamo pored Stipanovu bezvezariju...
O jebote... Pa ti si opsednut Stipanom. Imaš li možda i vlažne snove u vezi mene?
Nije opsednut tobom nego zatrpavaš forum u toj meri da te je nemoguće prosto ignorisati (sem, naravno, odlaskom sa foruma, što je za vlasnika istog malo teže izvodljivo).
Ne može da shvati to onaj koji je ograničen na tapkanje u svojoj samodovoljnosti... ono što je nekada bio Ghoul sada je postao Stipan.
Gde nađe njih dvojicu da porediš... xrofl
Quote from: angel011 on 10-12-2017, 18:46:37
Nije opsednut tobom nego zatrpavaš forum u toj meri da te je nemoguće prosto ignorisati (sem, naravno, odlaskom sa foruma, što je za vlasnika istog malo teže izvodljivo).
Naprotiv, to je veoma lako izvodljivo.
Ne razumem kako uvek završimo na istom mestu. Neka Stipan gradi svoju karijeru samo bih molio da poštedi Angel. Nije pristojno.
Angeli je dovoljno da me se kloni. Ni dlaka joj neće s glave faliti.
A da se ti malo "kloniš"?
Ja bih rado. Zar ne vidiš da mi ne daju?
Vidim. Da im se ne omakne ne bismo znali da postojiš.
Ali im se omakne. U tome i jeste fazon sa podsvesti.
Savršeno mesto za još malo gorčine... neki "sajtovi" koji umišljaju da će ikada dosegnuti relevantnost traže knjige da bi ih prikazivali. To samo po sebi nije nova praksa, uvek izdavač mora da razdeli određeni broj primeraka da bi uopšte dobio ikakav osvrt, ali sada je to upareno sa pozitivnim komentarom. Dakle, daš knjigu i onda te nahvale toliko da se zagrcneš, ne daš knjigu, dobiješ po ušima, ako te uopšte pomenu. I tako oni spremni na lizanje guzice svima kojima misle da treba skupljaju hvalospeve, ostale prekriva prašina. Ili možda ipak nije tako. Na kraju, većina tih novih realno samizdata ma koliko bili cenjeni od totalnih anonimusa ne može da nadmaši svoj realni domet. I posle svega, hvaljenjem baš gomile đubreta prikazivači i sajtovi sebe potpuno diskredituju do te mere da poštenog čoveka bude sramota da ga pomenu u pozitivnom kontekstu.
A ovo što ne umeju da napišu rečenicu ako nije deo trilogije u nastajanju. To je postalo toliko iritirajuće, nepismeni kretenoidi bez trunke talenta, znanja i osećaja za lepo i vredno u literaturi, trabunjaju odmah u tri nastavka. U stvari, i samo to pisanje u trilogijama je odraz njihove nesposobnosti da budu pisci, da osmišljavaju priče, odnose, svetove, nego se dočepaju jednog koncepta i onda vrtljaju sve u krug do iscrpljenja...
Muka je u tome što većina onih koji se hvataju pisanja nikad ne čitaju domaće klasike, već samo strane prevode. Jezik nam postao oskudan, rečenica, najviše, prostoproširena a priče imitacija stranih.
Lično, čim vidim kako nešto ima nastavak, gde se radi o prvom, drugom delu sage, trilogije, kvadrologije, u ruke ne uzimam. To se pisalo na kilo a ne na slovo.
Na pomen nastavaka palim bacac plamena
Quote from: Boban on 16-12-2018, 01:36:13U stvari, i samo to pisanje u trilogijama je odraz njihove nesposobnosti da budu pisci, da osmišljavaju priče, odnose, svetove, nego se dočepaju jednog koncepta i onda vrtljaju sve u krug do iscrpljenja...
Ne mora da bude odraz nesposobnosti da se osmisle priča i svet; kad se radi o epskoj fantastici, jednom kad temeljno osmisliš priču, svet, mitologiju istog, i tako dalje, vidiš da se priča nije stvarno tu završila, nego teče i dalje, a i u prošlosti se gomila stvari izdešavala, valjalo bi pisati i o tome, i tako... Što temeljnije sve to osmisliš, to je teže stati.
(Ja to iz ličnog iskustva, sem nekih crtica i pesmuljaka, prvo što sam osmislila išlo je u nekih 7 knjiga, i protezalo se na nekoliko hiljada godina, i pisala sam paralelno nekoliko od tih 7 knjiga; in my defense, imala sam 9 godina).
akcenat na "temeljito osmisliš svet..." pa većina tih ljudi nisu u stanju da korektno odrade prosto-proširenu rečenicu.
Nije greh to što nisu u stanju da osmisle svet, ali je moguće da je greh to što odbijaju da uče da pišu. Talenat za pisanje smatra se datošću. Svi to umeju, zar ne?
Quote from: angel011 on 16-12-2018, 19:48:35
in my defense, imala sam 9 godina
kako je ovo uopšte opravdanje!?!?!
kacam imo 9 godina, igro sam se policije i lopova. Najviše sam volo bit lopov. I gledo sam žan dam van kloda. Normalno odrastao, ane piso knjige, ccc
Kako izreći mišljenje a ne biti shvaćen pogrešno?
Nikad nisam razmišljao o ovom problemu, pa zato i imam tako malo prijatelja i saradnika.
I kako vreme prolazi jaz između moje vizije dobrog SF&F-a i onoga što je u domaćoj ponudi je sve veći.
Ljudi jednostavno nemaju literarni zanat, ponekad imaju poneku solidnu ideju koju upropaste razradom i posebno pokušajem efektnog završetka.
Kriterijumi svega su srozani do valjanja u blatu. Umesto metafora i stilskih figura imamo ubogaljene polurečenice.
U neka prastara vremena, imao sam poznanika koji je po svaku cenu hteo da ode u Englesku. Nije imao vizu i pokušavao je na sve moguće načine, avionom, trajektima, plivajući... godinama i godinama. Svaki put je odbijen, na kraju je dojadio britanskim carinicima i zveknuli su mu u pasoš ogroman pečat: ZABRANJEN ULAZAK U VELIKU BRITANIJU. Nakon toga, na bilo kojoj granici, gde i nije trebala viza, skidali su ga do golog jer ako mu je zabranjen ulazak u Britaniju, mora da je mnogo grešan, da vidimo šta krije.
Elem, šta je smisao ove pričice? Upornost se nije isplatila. Upornost nepodobnih se nekada nije isplaćivala, nikada. Kako je moguće da je došlo vreme da jedva pismeni, netalentovani skribomani na kraju postanu nagrađeni za smaranje kojem nas izlažu? Da li je baš sve toliko otišlo u kurac?
Jel se docepao britanije na kraju???
Koliko ja znam nije... na kraju je oprao pasoš u mašini za veš da dobije drugi da ga ne bi skidali na svakoj granici.
E, Bobane! Poznajem bar trojicu nemuzikalni gluvaća koji su naučili da sviraju gitaru zato što je to relativno lak (ili lakši) put do ženske pažnje za smotanog i introvertnog tipa. Upornost im se isplatila. Uvek se isplati, a ti zaboravljaš da u pisanju, kao i u bilo kojoj delatnosti, nemamo svi isti cilj.
Quote from: Boban on 12-06-2019, 16:09:37
Kako izreći mišljenje a ne biti shvaćen pogrešno?
Bez metafora. I konkretno. Kad staneš u po reči - svi se uvrede. xrofl
Smotano i introvertno nije isto. Takođe, postavljaš žensko srce kao nešto što treba osvajati, i dokle god ga tako postavljaš do tog vašeg srca će grabiti samo takvi osvajački tipovi.
Mislite o tome.
Nije isto. Zato i velim smotani
i introvertni.
A što se osvajanja tiče, šta da ti kažem? Neki osvajaju, nekima pred noge pada. Stvar ukusa.
Quote from: mac on 12-06-2019, 22:21:05
Mislite o tome.
Sreća te ne moram više da mislim o tome. xrofl
Neko ide u ribolov da pobegne od žene, a neko da uhvati ručak... znam da su ciljevi pisanja različiti, ali koliko vidim svi imaju spreman govor za švedsku akademiju ili bar za dodelu NINove nagrade.
Kimura, nemoj sada da kažeš da ti nemaš... Imaš, ali kriješ od sebe.
Imaš i ti. Mogao bi da ga umnožiš da naučimo napamet.
moj govor se od višedecenijskog povlačenja po džepovima raspao, pa ću tom prigodom morati da improvizujem.
Quote from: Boban on 13-06-2019, 00:08:48
Neko ide u ribolov da pobegne od žene, a neko da uhvati ručak... znam da su ciljevi pisanja različiti, ali koliko vidim svi imaju spreman govor za švedsku akademiju ili bar za dodelu NINove nagrade.
Kimura, nemoj sada da kažeš da ti nemaš... Imaš, ali kriješ od sebe.
Немам. xrofl Мене не хвале ни они који ме воле. Да имам таквх амбиција, давно бих се обесила.
А ако ме баш заскоче са даривањима, потрудићу се да смислим нешто пригодно.
Quote from: mac on 12-06-2019, 22:21:05
Smotano i introvertno nije isto. Takođe, postavljaš žensko srce kao nešto što treba osvajati, i dokle god ga tako postavljaš do tog vašeg srca će grabiti samo takvi osvajački tipovi.
Mislite o tome.
Mac, svaka riječ ti je na mistu. 🙂
Pošto je ovo moj topik o mojim trilemama vezanim za domaće pokušaje stvaralaštva, onda je mesto sasvim prigodno da se razglaba i o sledećem.
A pre toga, moj talenat da slučajnog prolaznika u roku od 15 sekundi pretvorim u smrtnog neprijatelja me ne napušta. Nema veze. Što reče starac Vujadin, kad nisam popustio zbog nogu koje su me toliko puta spasle i ruku koje su toliko Turaka potamanile, zar ću zbog varljivih očiju koje me prevariše?
Dakle,baviću se ukratko Mirom Satarić, laureatom Marsonikona, zlatno pero svih dosadašnjih manifestacija i tako to. Nema razloga da ne sumnjate da sam iste večeri, otprilike u istoj nanosekundi kada je ta vest stigla do mene, rekao organizatorima, da ako nisu imali boljeg,treba svi zajedno da se bace u Savu. Bilo je to na neviđeno, jer sam vrlo malo dotične čitao. OK, meni jeste jezik brži od pameti, ali pamet me ipak još nije napustila i sakupim ja sve marsonikone te počnem da išćitavam uratke Mire Satarić. Zapravo,pokušam. Nije to uopšte bilo jednostavno.Za nesreću,krenuo sam od priče iz pretposlednjeg broja. Ja bre nisam u stanju da čitam priču koja nema fokus,koja samo nabacuje razne situacije i rečenice i likove i traži od mene da valjda uživam u toj vrcavosti, te čekam da me konačni smisao opandrči po glavi. One neke japanske stvari su joj bolje,verovatno je iz strahopoštovanja ka japanskom koji je učila/studirala tu pristupila za moj ukus bolje.
I onda shvatim, u nekom trenutku,kada sam i treću priču bacio bez želje da saznam o čemu je i šta će se dogoditi, da sam ja možda beznadežno zastareo u poetici Viktora Igoa i nisam u stanju da ispratim najnovije pristupe izmenjene književnosti XXI veka, oblikovanu generacijom odraslom na mobilnim telefonima,društvenim mrežama i skraćenoj komunikaciji.
Dakle, bio sam čitav dan u tom bedaku da je greška možda do mene i da se to verovatno neće nikad popraviti.
A onda, iz potpuno neobjašnjivog razloga uzmem da čitam jednu priču koju mi je poslao poznanik,inače nepoznat i neobjavljivan... jebote, kako je to ultimativno dobra stvar. Kakav je to pisac u nastajanju, potpuno drugačiji ritam od onoga što volim, brzo, zbrzano,uvrnuto, tačka gledišta iz sjebanog mozga nekog klinca koji se bori za opstanak u razorenom Beogradu, ali bre, čovek ima fokus i slike i viziju.
I tako, večeras sam opet onaj stari, kao da se ništa nije desilo... vredi rovariti po blatu, jer i dalje ima bisera.
Ma tako se i meni dogadja
Krleza banket u blitvi I whaaaat????
Henri dzejms okretaj zavrtnja zbijenooooo what???
Isak samokovlija....pisma???? Whaaaaat???
I onda dodje orvel niko i nista u parizu i londonu
Fenomenalno
I tako u krug
Ako si ti starac Vujadin, evo ni ja neću biti srca udovičkog: čitam šta si napisao o Miri Satarić i ... ne znam. Pokušavam da shvatim šta joj upravo zameraš osim što je
Quote from: Boban on 21-06-2019, 18:58:27
laureat Marsonikona, zlatno pero svih dosadašnjih manifestacija i tako to
Menjanje fokusa, mnogo likova, vrcavost... To mogu da budu vrline, čak i za XIX vek. Iz svega što si napisao izbija nedopadanje, što za ''skakanje u Savu'', a bogami i za neprijateljstvo nije dovoljno. Budi konkretniji.
pa vidiš da sam i sam imao dilemu šta je u pozadini svega. Ali me je srećom prošlo.
Quote from: Boban on 21-06-2019, 18:58:27
...I onda shvatim, u nekom trenutku,kada sam i treću priču bacio bez želje da saznam o čemu je i šta će se dogoditi, da sam ja možda beznadežno zastareo u poetici Viktora Igoa i nisam u stanju da ispratim najnovije pristupe izmenjene književnosti XXI veka, oblikovanu generacijom odraslom na mobilnim telefonima,društvenim mrežama i skraćenoj komunikaciji.
Dakle, bio sam čitav dan u tom bedaku da je greška možda do mene i da se to verovatno neće nikad popraviti.
Koliko puta sam se osećao slično! Sad znam da nisam usamljen.
Kad smo kod toga, nedavno pročitam ponovo VANDEJA SE BUNI, od Igoa. Dopalo mi se i prvi put. Romantizam na vrhuncu.
I šta da kažem više, taj Igo dobro piše!
Ne znam da li sad da i ja kažem kako mnogo volim Igoa (a volim), toliko da mi uopšte ne smeta devetnaestovekovna opširnost, obilje istorijske građe, detaljni opisi, pisma, dokumenti ili njihovi fragmenti, jednom rečju sve ono što iritira nestrpljivog modernog čitaoca?
ZVONAR BOGORODIČINE CRKVE mi je jedna od omiljenih knjiga - ladno sam proutala uvod na nekih 50-60 strana, studiju o starom Parizu i njegovim običajima, što nema neku neposrednu vezu sa pričom, nego je značajno tek kao okvir. JADNIKE sam čitala predavno, kao devojčica, i prolila toliko suza da se više, bogami, nisam usudila tu knjigu da uzmem u ruke. Verovatno sam popustila u sentimentalnosti, ali opet... ne bih da rizikujem onoliko plakanje.
Igou svaka čast i slava, tu ćemo se, verujem, svi složiti, nego mene zanima gde nesta Boban koji je tvrdio da će objaviti i ono što ne voli i ono što ne razume zato što ne smatra da njegov ukus treba da bude merilo svih stvari i poslednja reč? Šta bi sa etalonom tolerancije?
Ovo o dopadanju.
Sad, ako je nešto sranje, treba i to reći. I objasniti zašto.
pa vidiš da se preispitujem.
ono što sam nekada glatko proglašavao za sranje sad je uzelo toliko maha da sam počeo da se kolebam.
Čak pomišljam da je moj sud postao irelevantan. Otud prizivanje na Igoa i traganje za trajnim vrednostima. Danas skoro niko ne piše kao Igo. Da li to znači da ništa od ove sad hiperpodukcije neće izdržati bilo kakav sud osim autorovog samohvaljenja?
Htedoh da napišem Čini mi se da će se Boban javiti posle ovoga, ali on me pretekao. :)
Kad pročitam nešto i osetim se, jednostavno, prevarenim - puno praznoslovlja, poze, puno ničega... Kad ostanem potpuno, ali potpuno ravnodušan posle pročitanog... Onda ću reći - moguće je da grešim, ali ovo je sranje.
OK, na taj način izbaciću i poneku bebu sa prljavom vodom iz korita, ali to je rizik u ovom poslu. :lol:
Da pomenem Igoa još samo jednom: U meni toliko dragom Vandeja se buni, on uspeva nešto što ni jednom piscu nije lako: Na početku podeli uloge, odmah znamo ko je kapetan Dobrica a ko njegov arhineprijatelj... A onda, na sopstveno zaprepašćenje, polako shvatam da tom neprijatelju, koji mi je mrzak klasno, ideološki, često psihološki... Da tom neprijatelju počinjem da se divim.
Pre kraja romana, tog neprijatelja poštujem.
Mislite da je ovo jednostavno napraviti?
Šta se preispituješ? Sranje je sranje i nikakvo preispitivanje ne može od njega načiniti ništa drugo nego sranje.
Mada, kad se preispitam, sranje sa konceptom ponekad može biti umetnost.
Problem je u tome što u većini tekstova koji se danas serviraju kao fantastična književnost nema ni "k" od koncepta.
Beskrajno prežvakavanje jednih te istih sadržaja, polupismenih, beskrajno dosadnih bilo kome ko želi od književnosti nešto više od pukog nizanja događaja.
Čisto sranje... nepatvoreno, da pozajmim pravi izraz...
Izvrdavate, gospodo.
Ovo jedino ne važi za Varvarina koji u svom pisanju, onoliko koliko je meni poznato, poštuje estetiku za koju se zalaže.
Od Bobana ne bih očekivala da ''trajne vrednosti'' traži u okviru školske lektire, mada nije sporno da ih upravo tamo ima. Ali, to znamo svi, zar ne?
Mića je u pravu: Može i sranje, ako imate koncept!! :mrgreen:
https://en.wikipedia.org/wiki/Artist%27s_Shit (https://en.wikipedia.org/wiki/Artist%27s_Shit)
E, samo da kažem da se ja nisam referisao na pisanje Mire Satarić, koje nedovoljno poznajem da bih išta decidnije mogao tvrditi (pročitao tek par priča), već na generalne tendencije u domaćoj književnosti u kojoj je gotovo svaka treća knjiga epska fantastika sa zmajevima, kao i na poplavu domaćih tematskih zbirki vrlo kratkih priča, koje, u principu, vrlo malo zanimljivog i novog donose.
A ono za šta sam se zalagao u književnosti (u skladu sa svojim mogućnostima) jeste težnja ka originalnosti, ka nečemu novom, drugačijem, nečemu što će me iznenaditi, naterati da se zamislim; pomeranju iz ustaljenog, mirnog tečenja, ka nestacionarnom, burnom tečenju (da iskoristim već gotovo zaboravljeno znanje hidraulike). To nije lak put i često sam znao da se ogrešim o ljude koji su još iskrenije i vičnije od mene bili na tom tragu (siroti Ilija Bakić nek mi oprosti), ali, u suštini, iskreno, to je ono iza čega mogu da stanem.
I, naravno, za pismenost... bez koje nema ni književnosti...
Bre, poremetite me, a tako sam se lepo smirio. Koliko ste se zalagali toliko ste i dobili. Da ne ispadne da ciljam pojedinačno - ciljam generalno. Zato je ZS manje nego marginalan. Izlišan incident. Čisto sam radoznao kako zamišljate zalaganje, ako ja vidim samo neodmereno upljuvavanje "protivnika"?
Teško je odgovoriti na ovo. Moje "zalaganje" se možda može meriti kroz učestvovanje u žirijima za ZS, nastojanje da se pojedine priče pojave u Monolitima, Alefima i sl. a i povremeno učestvovanje na radionicama ZS (mada sam tu daleko ispod pojedinih ljudi, pa ne znam da li je pristojno da pominjem). I, možda ponajviše, knjigu o srpskom SF-u...
A ZS nije marginalan, ma kako ti se to možda danas činilo.
Meni se slabo šta čini. Mogao bih da napišem pola tvoje knjige o svemu šta nismo uradili. Isto toliko o degradiranju ZS. Ko odavde nije otišao, povremeno se prošunja kao da iščekuje da se nešto dogodi.
Što se tiče Mire Satarić, rodila se na ZS, pa utekla na vreme. Ko od vrednih pa nije? Treba prvo da se suočimo sa sopstvenom sramotom, pa tek onda da se bavimo zašto se odavde odlazi. I Boris je zbrisao jer niko nije hteo da vidi koliko napreduje. Neću da pominjem ko na ZS piše o pisanju i čitanju, prevrne mi se u stomaku. Eto, to legat koji ostavljamo.
Na kraju, baš me briga šta si uradio, briga mi je šta nisi uradio. Isto važi i za Bobana, pa donekle i za Varvarina. Čemu služi pisac ako za sobom ostavlja samo sebe?
Većina onih koji su utekli odavde, a to važi i za "poznate" i objavljivane domaće pisce, uradila je to jer im nije odgovaralo okruženje u kome ne dobijaju hvalospeve za svoje ponekad lelemudno pisanje. Tačno mogu da se detektuju trenuci odlaska pojedinaca i to se uglavnom poklapa sa izdavanjem knjiga koje nisu ovde pohvaljene. Ljudi vole da ih hvale a retko ko će prihvatiti da izostanak pohvale (ili uopšte pominjanja) znači da knjiga nije dobra. Svi su postali primadone i ko iskompleksirane ženske kojima ima svrhe jedino govoriti: lepa si, dobro ti stoji, sjajno izgledaš... Ostaću sam ali neću trpeti takvo trkeljisanje i kad god neko uzme da hvali delo koji objektivno to ne zaslužuje dobiće po prstima. Svi treba da odu tamo gde im je bolje, u svoje samoljublje i uljuljkanu viziju sebe i svog rada.
Nije stvar u samoljublju, nego u novcima, rekao bih. Ako ostaneš ovde onda dobiješ što osnovanu kritiku, što neosnovano pljuvanje, ali u svakom slučaju smanjen prihod od knjige. Niko nema računicu da ostane.
pa šta ja tu mogu? ima toliko kiberokupljališta na kojima učesnici jedni drugima ližu dupe da zaista ne mora i ZS da se pretvori u to.
Imao si plan jednom da reorganizuješ sajt tako da svaki autor ima ovde blog. Kada bi autor želeo da se priča o njihovoj knjizi otvorio bi novu temu na svom blogu, i moderisao bi po svom nahođenju komentare na svom blogu. Ovde ljudi nemaju pravo da moderišu komentare koji ih se tiču lično i monetarno. Ti ne želiš da ikome daš tu kontrolu, niti želiš sam time da se baviš. Kada bi autori sami moderisali svoj kutak na sajtu (ali ne i ostatak sajta) onda bi možda drugačije bilo. I to više ne bi bio forum, ali izgleda da su se ljudi malo i otuđili od forumskog formata.
Moguće je da to ne može više da se ostvari. Geocities je verovatno s razlogom prestao da postoji.
Samo jedno pitanje: Jesi li ti, Bobane, preporučio mojoj priji da ne kupuje moju knjigu kojoj si ti izdavač? Može li da se zamisli veća niskost?
Prvo se, Srbi, odreknite klanova, plemena i klika, gde je dobar, vidljiv i gde "napreduje" samo drug/arica član/ica, pa pričajte o napredovanju, objektivnim kritikama i održanju fantastike.
Pritisli ste da se ukloni svako ko vam nije odgovarao, a sada kukate na nedostatak kvaliteta. Na vašu nesreću, kvaliteti, mahom, ne ljube dupeta i ne trče po burek da bi "napredovali".
Da je ovde bilo poštovanja prema svačijem trudu i radu (kvalitetnom, da se razumemo; izuzimam skribomanske pokušaje), bez obzira na, tako vam drage, zasluge po stažu, bilo bi nečeg i od ovog sajta.
Quote from: scallop on 24-06-2019, 18:24:55
Samo jedno pitanje: Jesi li ti, Bobane, preporučio mojoj priji da ne kupuje moju knjigu kojoj si ti izdavač? Može li da se zamisli veća niskost?
Upravo obrnuto. Umesto Unazad prodao sam joj Spiridona.
Ja zaista mislim da neko ko nikada nije čitao Radmila treba da krene od novela i priča, a svakako ne od Unazad.
Promuvam se ja povremeno, nisam otišao, ali jesam tu dosta ređe nego ranije.
Nema to veze s mojom knjigom, nije nju niko nešto specijalno ni pljuvao, a i da jeste, ne bih ja otišao zbog toga. Radi se prosto o pomanjkanju sadržaja koji me interesuje. Mene na ovom forumu najviše zanimaju utisci i diskusije o domaćim knjigama, a toga je sve manje. Poslednji smisleni topik koji sam sa zadovoljstvom čitao i sam učestvovao u diskusiji, bio je onaj o Varvarinovom Sokolaru. Većina na drugim mestima popularnih dela savremene srpske fantastike, ovde se ili ne komentarišu, ili završe s jednim postom ili jednom, dve strane. Ne mora to da se dopadne, nek se i kritikuje, zašto ne, sve je podložno kritici, ali mi je glupo da se naprosto ignoriše. Kal Juga, Praznik zveri, Svetioničar, Tešićeve knjige, samo da nabrojim neke aktuelne i relativno zapažene, ovde su gotovo bez komentara. Naprosto, ne diskutuje se o domaćoj fantastici, a da otvaram nove topike i diskutujem sam sa sobom, ne pada mi na pamet, to mogu i kući u četri zida-mislim da sam sa sobom pričam :) .
Komentarisaću Lonijevu Paradigmanoju kad pročitam. Od mene dovoljno.
Quote from: Boban on 24-06-2019, 19:18:13
Quote from: scallop on 24-06-2019, 18:24:55
Samo jedno pitanje: Jesi li ti, Bobane, preporučio mojoj priji da ne kupuje moju knjigu kojoj si ti izdavač? Može li da se zamisli veća niskost?
Upravo obrnuto. Umesto Unazad prodao sam joj Spiridona.
Ja zaista mislim da neko ko nikada nije čitao Radmila treba da krene od novela i priča, a svakako ne od Unazad.
Pokušaj jednom da se uzdržiš laganja. Žena ima UNAZAD najmanje godinu dana.
i, šta sam joj zvanično prodao?
Quote from: Boban on 24-06-2019, 21:21:54
i, šta sam joj zvanično prodao?
Uspela je da se odbrani i kupila ono po šta je došla. Mogu zamisliti kako nudiš moje knjige onima koji me ne poznaju. Kad počneš da se stidiš možda bi mogao da se vratiš tamo gde si bio. Ja sam bio postiđen kad me je pitala kako mogu da te poznajem skoro četrdeset godina.
ma, daj... ili je potpuno operisana od humora. Kad je rekla ko je a ja pitao "Da li ste sigurni da hoćete da kupite njegovu knjigu?" kako je to mogla da shvati kao odgovaranje?
Nemam reči da se zezanje na tvoj račun završi ovako... a je li ti možda pričala šta je sve ona rekla o tebi?
Quote from: Boban on 24-06-2019, 21:47:46
a je li ti možda pričala šta je sve ona rekla o tebi?
Nije, ali mi je upravo rekla da pitam tebe. Bilo bi zgodno jer si ekspert za olajavanje. Mada, imam utisak da ti više niko ništa ne veruje.
u stvari, ti si taj koji je potpuno izgubio smisao za humor.
Nimalo. Da te pitam nešto smešno. Kako su sve tvoje priče pokrali pre nego što si ih napisao?
Izdronjavilo se mnogo toga, Bobane, ne samo knjiga tj, prozna fikcija. Film, odavno. Strip. Ne pričam samo o Srbiji, tako je u čitavom svetu. Moderna publika je u globalu ahistorična i nestrpljiva i narcisoidna, i tu nema pomoći. "Meni se to sviđa". Što znači da mora da bude dobro, a važi i suprotni slučaj. Kraj priče. Jedino što živimo u zlatnom dobu televizije (ali najgore u toj ponudi je i dalje pakleno loše) i video-igre su možda u zenitu - ali one se baziraju na pravilima i izazovima, i, uglavnom, fantazijama o moći, i predstavljaju drugačiju vrstu estetike od svega ostalog. Većina "talenta" odlazi u te dve oblasti, a "talent pool" nije beskonačan.
Neko reče - a da me ubiješ ne mogu da se setim ko - da su moderni mediji omogućili publici da ima mišljenje bez nužnosti da nešto nauči usput.
Naravno, još uvek ima dobrih dela i autora u svim oblastima, ali pronaći ih u prašumi u kojoj se drveće stalno pomera stvarajući lažne staze je mnogo teže nego što je bilo dok smo mogli da vidimo svako drvo sa čistine.
Nikada me nisu impresionirale generalizacije i konstatacije o stvarnosti u kojoj živimo. Predmet ove teme je srozavanje domaće fantastike. Zato se meni nameće samo jedno pitanje. Ako je politika društva "Lazar Komarčić" bila da okupi sve manje ili više sklone pisanju fantastike u Srbiji, kako smo dospeli sa "Znakom Sagite" ovde gde smo, a i dalje su dominantni napori Boban i mene, da dozvolim sebi prisustvo?
Evo, upravo sada, tj. za sat i po kreće savršena tribina u Domu omladine:
19:00 Panel: Da li je kritika moguća u doba populizma i spektakla?
Ana Martinoli, Mihajlo Pantić, Boban Stojanović; moderatorka: Marija Nenezić
Eh, po ovoj vrućini!
Za manje od sata ću plivati na Adi. Ako neko ode, neka piše kako je bilo!
jel ti vidiš da se momci sa AVKF-a izruguju s tobom?
A ti si čak obnarodovana na fejsu da radiš za njih.
Koji se AVFK momci rugaju meni?
Čitajući napise po FB i drugde, bio sam uveren da je jedan od najbanalnijih načina da se započne rečenica kombinacija "Ono kad...". Kako stanje vremenom ne postaje bolje, sve češće me ometa čitav niz početaka rečenica. Ne bih sve tačno mogao navedem, neke od njih su "Žalosno je...", "Tužno je...", "Grozno je...". Izbegavam ih koliko mogu, ali se stalno nude kao da su u prvom redu izloga knjižare. Primetili ste da se radi o "teškim" pridevima. Što teži to bolje.
Dobar savet bi bio izbegavanje prideva na početku rečenice. Ceh će platiti i nevini pridevi, ali za teške probleme treba primeniti i teške mere. :lol:
Početak "ono kad" se na društvenim mrežama koristi za ironiju i sarkazam. Te dve reči su dobile novu funkciju u komumikaciji.
Ti slobodno troši. Savet je za pisce.
Quote from: Boban on 24-06-2019, 10:28:20
pa vidiš da se preispitujem.
ono što sam nekada glatko proglašavao za sranje sad je uzelo toliko maha da sam počeo da se kolebam.
Čak pomišljam da je moj sud postao irelevantan. Otud prizivanje na Igoa i traganje za trajnim vrednostima. Danas skoro niko ne piše kao Igo. Da li to znači da ništa od ove sad hiperpodukcije neće izdržati bilo kakav sud osim autorovog samohvaljenja?
Odgovor je gotovo sigurno potvrdan.
Nego, skoro sam bio čitao Estoril Tiago-Stankovića, koji je em popularan, em umereno cenjen, a posle toga sam čitao Bogorodičinu crkvu u Parizu od pomenutog Igoa. Prvi sam tolerisao, izdržavao; drugi sam čitao sa guštom i uzbuđenjem. A kako onda da uzmem u ruke išta domaće a savremeno, kad Igo, čak i kroz prizmu prevoda, šije ono što se smatra kremom domaće produkcije kao od šale?
Postoji više mogućih razloga zašto se svekolika kultura dronjavi, i nije ih lako pojedinačno sve nabrojati, možda zato što deluju simultano. Lepo bi bilo razlučiti ih, makar da bismo neimpresionirali scallopa (ako uopšte ovo prati).
Al' evo ga jedan: kao što je čovek ono što jede, tako je i njegov um ono što jede. Ako jede prosečnost, ili smeće, tako će i razmišljati. Um jeste želudac, reče neko.