ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Meho Krljic on 22-08-2018, 20:49:55
21 minut Sekiro gejmpleja:


https://youtu.be/e2tZyh4pwM0 (https://youtu.be/e2tZyh4pwM0)

Razbijanje.

Da ne gušimo već pretrpanu DS2 temu. Sve mi se sviđa za sada, a pogotovo mi se sviđa što izlazi na windowsu.

Da, izgleda mnogo dobro, ovo će posle jedno pola decenije biti prva Activision igra koju ću kupiti  :lol: :lol:

Evo Gamespotovog teksta o ovom istom demou koji malo detaljnije objašnjava neke od mehanika:


https://www.gamespot.com/articles/why-sekiro-shadows-die-twice-is-definitely-not-jus/1100-6461324/ (https://www.gamespot.com/articles/why-sekiro-shadows-die-twice-is-definitely-not-jus/1100-6461324/)

Gejmplej izgleda dosta drugačije i od Bloodborne i od DS.

Gledao sam kako ubija monka na IGN videou. Previše skakanja po krovovima za moj ukus. :)

Ali i ja ću ovo pazariti, naravno.

Kad izađe GOTY edicija [emoji38]

Sent from my LG G6

Je l se zna koji su to "RPG elementi" koje pominju?

Quote from: Perin on 23-08-2018, 10:12:00
Gejmplej izgleda dosta drugačije i od Bloodborne i od DS.

Gledao sam kako ubija monka na IGN videou. Previše skakanja po krovovima za moj ukus. :)

Ali i ja ću ovo pazariti, naravno.

Kad izađe GOTY edicija [emoji38]

Sent from my LG G6

Ali kad se pošiba sa trolom, vidi se lepo ispod haube souls mehanika. Jeste sve to nakićeno, ubrzano i obogaćeno novim mogućnostima koje pruža grappling hook, ali ima tu mesa, čak mislim da će nam prijati promena posle svih ovih godina rudarenja u Dark Soulsima. Jedva čekam.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

Quote from: milan on 23-08-2018, 10:13:02
Je l se zna koji su to "RPG elementi" koje pominju?

Verovatno one šarene sličice sa novim potezima i slične gluposti, nešto poput darksiders pretpostavljam.

Sent from my LEX820 using Tapatalk

Da, evo Engadgetovog privjua koji je dosta detaljan:

'Sekiro' continues the work that 'Bloodborne' started (https://www.engadget.com/2018/08/23/sekiro-shadows-die-twice-preview-interview/?yptr=yahoo) 

Quote
Despite the lack of stats and leveling, FromSoftware hasn't entirely abandoned its RPG roots. Progression comes from obtaining new abilities, skills and items. With the expanded toolset, FromSoftware's Yasuhiro Kitao explained through a translator, you'll be able to take on difficult enemies in new ways. There'll be some "build" flexibility in terms of which skills you equip and use -- one example given was using the shinobi prosthetic as a support tool rather than a pure weapon, tooling it for splash damage or status effects like poisoning.

Novi trejler:



https://youtu.be/BzelhDWDecY (https://youtu.be/BzelhDWDecY)

I novi futidž:

https://www.youtube.com/watch?v=ndZv4mix9qg

 From sheds light on Sekiro: Shadows Die Twice's mysterious progression system                                  (https://www.eurogamer.net/articles/2019-01-09-from-sheds-light-on-sekiro-shadows-die-twices-mysterious-progression-system)

Sekiro: Shadows Die Twice 'leans' into a narrative-centric focus (https://www.destructoid.com/sekiro-shadows-die-twice-leans-into-a-narrative-centric-focus-539222.phtml)

https://youtu.be/dAetunTIvdo

Jurogejmerov video sa novim detaljima o igri:

https://youtu.be/RYfhAk8qmSY

Novi trejler za Sekiro, koji izlazi krajem ove nedelje. Mislim, igra izlazi, trejler je upravo izašao i nudi pet minuta uživanja:

https://youtu.be/LnhVKot3Mwc

Meho, da li znas kako to ide kod nas... Ovi u Gamesu ce odmah 22. ujutru da imaju igru u prodavnicama, ili...?

Trebalo bi, to je Activision, pretpostavljam da im stiže u Sredu, najkasnije Četvrtak. Ja sam, naravno, naručio sa Basea pa se nadam da je dobijem rano naredne nedelje, taman da izigram Devil May Cry...

Krenuli su prikazi za Sekiro. Linkovaću kad pročitam neke, ali do tada, Keza MekDonald na tviteru ima zajebane vesti:


(https://i.imgur.com/osLUqk1.jpg)


Edit: Evo prikaza privlačnog Tamura Husaina na gejmspotu, koji je doduše označen kao "in progress" ali i njegov uvod naglašava da je Sekiro zajebana ponuda  :lol: :lol: :lol:


https://www.gamespot.com/reviews/sekiro-shadows-die-twice-review-in-progress/1900-6417107/ (https://www.gamespot.com/reviews/sekiro-shadows-die-twice-review-in-progress/1900-6417107/)


Edit: Da je Tamurov prikaz naučni rad u apstraktu  bi stojalo: "Ključne reči: bol, frustracija, istrajavanje".  :lol:

Zanimljivo je da, u kontrastu sa Kezom i Tamurom, IGN-ov Brendin Tajrel misli da je Sekiro manje težak od Soulsborne igara jer su čekpointi (tj. Sekirova verzija logorskih vatri, idoli) bliže jedan drugom, a i detaljnije opisuje mehaniku umiranja i ustajanja iz mrtvih koja je zanimljiva varijacija na Soulsborne standard i koja može da olakša igru na određeni način.



https://www.ign.com/articles/2019/03/21/sekiro-shadows-die-twice-review (https://www.ign.com/articles/2019/03/21/sekiro-shadows-die-twice-review)

Kirk Mckeand, pak, završava svoj prikaz (https://www.vg247.com/2019/03/21/sekiro-shadows-die-twice-review/) ovim rečima:

QuoteSekiro is a game a lot of people are going to bounce off. It's one for the "git gud" crowd – for people who want a feeling of accomplishment, rather than the fake achievement you feel from finding some Level 20 Pants in most modern triple-A experiences. It's FromSoftware at its most confident, at its most unapologetic. It's Bloodborne but faster, with fewer crutches yet somehow more fair. It's also one of the best games released so far in what's already looking like a strong 2019.

Pfff, ja nikad nisam summonovao niti grindovao u Souls igrama (dobro, jesam jednom nekih pola sata, ali samo da bih unapredio svoj Black Knight oklop), tako da bring it on  :|

Pojavio se narodnjak, prvi utisci danas/večeras.

Uspeo sam na pola sata da se dočepam džojpeda, dok me nije stariji naslednik najurio. Prvo, igra je odlično optimizovana. Na mojoj vremešnoj mašini koja je kad je bila nova spadala u neku mid ili čak mid-low klasu (amd quad core 860k, 8gbddr3, r9 270x), u 1080p na high detaljima, sve klizi. Nije baš da oduzima dah detaljnim teksturama ili spektakularnim efektima, ali from igre nikad ni nisu nešto briljirale na tom polju. Probao sam i u 4k da poteram, osetna je razlika u količini detalja i oštrini, ali radi u nekih 15-20 fps pa nije bilo smisla nastaviti. Što se tiče dizajna tu ne bih komentarisao, jer sam bukvalno na samom početku mlatio 4-5 likova i navikavao na mehaniku. Biće zanimljivo videti kako su se izborili sa tim aspektom, s obzirom da je ovo igra gde se dosta skače i koristi kuka, velika razlika u odnosu na souls-e. Borbe su intenzivne i nabijene adrenalinom. Uglavnom se svodi na pariranje i kontru, gde posle uspešnog pariranja i pravovremene kontre, ovi početni protivnici padaju iz prve uz obilje krvi i lepih animacija. Dosta je zarazno, mada ne mogu da zamislim kako će se sve to odvijati kasnije, s obzirom da koliko čujem nema nikakvih rpg elemenata. Dakle manje više čisti h&s, samo što nije besomučno mlaćenje i kidisanje već ima malo taktiziranja i plesa sa protivnicima, što me izuzetno raduje. Daleko je to od Dark Souls naravno, sve je kudikamo brže i fokus je na ofanzivi. Prvi utisak je izuzetno pozitivan, mada sam blago razočaran što nema nikakvih rpg elemenata, što naravno ne mora ništa da znači. Još će se ovo igrati i tek ćemo pisati u narednim danima, nedeljama i mesecima.

Meni je poslata prekjuče pa, dok ne stigne negde nardne nedelje, božezdravlje, imam da ti zavidim najstrašnije  :lol:


Koliko vidim z prikaza, iako lik ostaje isti i katana ostaje jedino oružje, ima dosta prostora da se budži ruka itd. pa će biti mogućnosti da se pravi neki "svoj" bild.

Didžital Faundri ima tehničku analizu Sekiroa i stvar koja me je najviše zanimala - da li je učinjeno nešto po pitanju frame pacinga - je opisana rečima "I'm speechless", u smislu da FromSoftware to nije ni pipnuo. Da ne bude zabune, meni lagano štucavi performans Soulsborne igara nikada nije posebno smetao, navikao sam da budu inertne i blago nekonzistentne u isporuci slike, ali čisto da se zna.


https://www.eurogamer.net/articles/digitalfoundry-2019-sekiro-shadows-die-twice-performance-analysis

Da, to jedan kolega spomenuo na benč forumu, da je famozni frame pacing i dalje prisutan i da je PC verzija superiornija po tom pitanju. Nikad nisam igrao na konzolama, to je neki lag?

Ima negde, na topiku o Dark Souls mislim, moje objašnjenje šta su problemi sa frame pacingom, a ja sam inače jako tehnički potkovan, jebalo majku.


Objašnjeno u najprostačkijim mogućim terminima to bi bilo ovako:

Kad kažemo da igra ima frejmrejt od 30 frejmova u sekundi (kao što FromSoftware igre tipično imaju) to samo teoretski znači da je sekund izdeljen na trideset delova i da u svakom od tih delova na ekranu stoji po jedan frejm animacije. U praksi, pošto igra ne iscrtava jedan po jedan frejm od nule do 100 već ima "inteligentne" načine da predvidi šta će biti potrebno da se vidi u sledećem frejmu pa neke stvari ostavlja duže a neke sklanja ranije, neki frejmovi traju duže od jedne tridesetine sekunde a neki kraće, ali ih u sumi na kraju bude trideset. Dakle, neki frejm traje kraće od tridesetine sekunde, neki duže itd. Kad je frame pacing urađen kako treba, ne primećuješ ništa, sve ti je glatko, jer softver razume koje stvari mogu da traju duže, za koje je neophodno da budu kraće i ima načine da "izgladi" te razlike u trajanjima. Kad nije, kao kod FromSoftwareovih igara (problem je sigurno negde u endžinu), imaš nekonzistentan autput slike, dakle, blago štucanje čak i kad je prosečan frejmrejt zaista 30 FPS, kao i nekonzistentno čitanje inputa sa kontrolera.


Naravno, pričamo o, relativno rečeno, sitnicama, ali nekim ljudima one jako smetaju.




Edit: ovaj reddit thread ima možda malo lepše objašnjenje nego što ga ja dajem  :lol: :

https://www.reddit.com/r/explainlikeimfive/comments/4dc78f/eli5_what_is_frame_pacing_in_video_games_and_how/ (https://www.reddit.com/r/explainlikeimfive/comments/4dc78f/eli5_what_is_frame_pacing_in_video_games_and_how/)

Lepo objašnjeno, na redditu je samo malo slikovitije ali to je to, hvala. Inače sam se mlatio sa prvim minibossom malo i još ga ne pobedih, mada se ne trudim previše, fokus mi je na tome da se sjedinim sa borbenom mehanikom [emoji16] pa isprobavam svašta. Nije težak ali zahteva proučavanje i maksimalnu koncentraciju.

Da, koliko se da zaključiti iz tvojih i utisaka drugih po internetu, prilično je neophodno naučiti šeme napada tih jačih protivnika i znati kako da se to parira. Nadam se samo da su frejm-prozori za pariranje sličniji Dark Souls 3 i Bloodborneu nego Demon's ili Dark Soulsu jer dok sam u DS3 još umeo da pariram, u kecu, evo, ni posle osam godina, skoro pa nikako...  :oops: :oops: :oops:

Ni ja nikad nisam bio majstor pariranja, niti sam ga nešto obilato koristio, ali ovde sam se solidno ušemio. Borba je zahtevna i zahteva vežbu i pažljivo proučavanje kretanja i udaraca protivnika, ali su kontrole utegnute i udobne, tako da vežba i ozbiljan pristup(pod ovim mislim na razmišljanje o tome kako i kada napasti, ne srljati i igrati po nekom automatizmu) daju rezultate.

Imam sve simptome apstinencione krize  :lol: :lol: :lol: :lol:

Malo su ga preterali sa posledicama smrti. Nisam baš najbolje pohvatao sve, ali pored toga što se gube exp poeni i keš, posle nekoliko vezanih smrti (ovo mi nije baš najjasnije, da li baš ako te jedan protivnik stalno ubija, ili posle određenog broja umiranja nebitno kad), npcovi u igri se razboljevaju od neke bolesti koja ih pretpostavljam pretvara u hollowse. Ne znam kakve ovo tačno posledice ima i može li se lečiti, ali definitivno komplikuje stvari i otežava sve na neki način. Meni je lično glupo al' ajde. Stigao sam do drugog generala, ima fora da se olakša fajt tj. da mu se odbije pola healtha, ali svaki put me satre, mnogo je jak i brz. Dosta za danas, uzeo sam veštačku ruku - kuku i čak pokupio jedan upgrade za nju. Ima dosta novih sistema koje treba shvatiti kako funkcionišu, mene je naravno mrzelo da čitam objašnjavajuće pop-up prozore, ko će to čitati kad treba da se kolje. Treba se i navići na tu "treću dimenziju" koju kuka pruža, nije baš lako, kad krene akcija pogubim se sav. Nastavak sutra.

Koliko shvatam, svaki put kad  odabereš da se oživiš posle smrti, na licu mesta, umesto da nastaviš od poslednjeg idola, smanjuje se verovatnoća "besplatnog oživljavanja", onog što igra zove unseen aid. Plafon je 30% da će se ovo desiti kad pogineš, a kad se oživljavaš, spišta se na donju granicu od 5%. Taj Dragon Rot može da se izleči, čime vraćaš verovatnoću na 30%.

https://www.usgamer.net/articles/21-03-2019-sekiro-essential-tips-guide/dragonrot-cure

Dakle, smrt funkcioniše na sledeći način. Kada umreš, oduzima ti se pola novaca i sav xp koji si zaradio od prethodnog levelovanja. Unseen aid spašava ova sredstva, a šanse da se ona aktivira su date u procentima. Kada se neko razboli od DragonRot bolesti, a to se dešava posle određenog broja smrti (za ovo i dalje nisam siguran kako tačno funkcioniše), Unseen Aid % se smanjuje, te se NPC mora lečiti, tj. u interesu je igrača da ga izleči. Oživljavanje posle smrti nema veze sa ovim, ono se "puni" ubijanjem protivnika, i možeš ih imati najviše 2 u jednom trenutku. Kada se oživiš, to se naravno ne računa u smrt, i ne gubiš ništa. Ovo je kombinacija objašnjenja sa linka gore i nekih mojih zapažanja. Ako se kasnije bude ispostavilo da sam negde pogrešio, jebiga.

Aha, dakle, teza je da se Dragon rot zapati, i procenat mogućnosti za unseen aid smanjuje kad doživiš true death? To je suprotno ovome što sam ja shvatio, tako da, verovatno lupam napamet. Na kraju krajeva, nisam ni igrao igru  :cry: :cry: :cry:

Pa tako piše na linku gore, verovatno je tako. Jbg kad me je mrzelo da čitam in-game, nisam imao puno vremena za igranje, ko će čitati...Već mi je u glavi poduži post hejta prema ovom novom sistemu umiranja, koji ovako na prvu loptu deluje bespotrebno komplikovan i nekako paradoksalan, pogotovo ako se uporedi sa savršeno jednostavnim ali efektnim iz Dark Souls (i diablo II na primer), ali ću se suzdržati dok ne odmaknem malo više, pošto još uvek ne znam kako funkcioniše sistem napredovanja i nadogradnje.

Imao sam juce slobodan dan, i samim tim nekoliko sati da isprobam Sekira... Jos uvek sam na pocetku, pronasao sam jedno Hidden Memory pa sam otisao i tamo.... Ispipavam teren, i nikako da shvatim da se ovo ne igra kao Dark Souls ili Bladborn. Mehanika je dosta drugacija, iako deluje kao da je vrlo slicna prethodnim igrama. Plus, buni me ta kuka i skakanje, odnosno, vertikala mapa, ali se polako navikavam i na to.
Dakle, iako lici na prethodne igre, ovo MORA da se uci ispocetka, odnosno, mozda ce cak biti lakse nekome ko nikada nije igrao prethodne Mijazakijeve igre.
(I jebeni petlovi..... mislio sam da su one svrake u Bladbornu nesto najgore, ali ne... To su JEBENI PETLOVI)
Osim borbe, svi ostali elementi jako lice na Soulsborn igre. Pa cak i nacin na koji likovi pricaju, sta se kaze a sta ne, lici na prethodne igre. Tu je i gomila ajtema koja se drugacije zove, ali rade iste stvari kao u prethodnim igrama, tako da ovo jeste igra koja pripada svetovima Dark Soulsa i Bladborna, samo su mehanika borbe i nacin kretanja drugaciji.
Ja sam oduvek igrao sa stitom, tako da igra u kojoj napadi moraju da se odbijaju za mene u startu predstavlja nocnu moru. Ipak, moram da kazem da je taj deflection uradjen kako treba, odnosno, ja koji nikada nisam mogao da pariram udarcima u ranijim igrama, ovde to radim gotovo sa lakocom. Naravno, ovo se odnosi na obicne protivnike. Kod mini bosova i bosova mora da se kombinuje, odbijanje, udarac, a onda postoje i napadi koji ne mogu da se odbijaju, pa tu mora ili da se skace, ili da se sajdstepuje. Jednom recju, vrlo zajebano. Borba zahteva ogromnu koncentraciju, bas zbog citanja poteza protivnika. Ono sto olaksava je stelt i prostor u kojem se nalazite, kao i mehanicka ruka koja ima razne stvari koje mozete da joj ubacite (igrao sam mozda nekih 5, 6 sati i za sada imam petarde, surikene, sekiru i flejmtrouer).
Takodje, iako nema RPG poena koje rasporedjujete, postoje XP koje sakupljate, i koji tvore poene koje mozete da koristite da otkljucavate razne nove udarce, pasivne moci ili odbrambene tehnike u igri.
...i sad cekam novi slobodan dan, sto je tek petak, da nastavim da igram.....   

Svaka čast, ja se još patim sa drugim minibosom. Mogu da prođem i pobedim ga kasnije ali neću, izdržim dosta u borbi sa njim ali preslab sam a on je prejak i na kraju mi popusti koncentracija. Imam one šećere za pojačavanje odbrane i napada ali mi je žao da trošim, nije težak, samo je overpowered u odnosu na mene trenutno. Poznata situacija u ranim fazama souls igara, kad ti nacrtaju nekog skota koji ti odbije pola healtha jednim udarcem a ti treba da ga biješ pola sata. I da, ovo je definitivno souls igra, iako na prvi pogled ne deluje tako, iz razloga koje si spomenuo. Ima nekih izmena, ali to je to.

Quote from: Petronije on 23-03-2019, 21:47:04
Svaka čast, ja se još patim sa drugim minibosom.

Ma ja sam ga zaobisao, otisao malo dalje, pronasao NPCa koji ti nesto da, pa se onda sa tim otvori to izgubljeno secanje - sto je ceo jedan novi deo u igri. A tu onda ima stvari koje pokupis za prosteticku ruku itd itd.... Tako da sam malo jaci od tebe samo zato sto sam preskocio mini bosa, a ne zato sto sam bogznakakodobar gejmer.

Ako je tako i ja ga preskačem, jer vidim da nije do mene i da je jednostavno prejak, a igra mi se dalje. U Dark Souls sam često to radio, pogotovo u kecu sa black/silver velikim vitezovima na početku. Svakako ću mu se vratiti i overiti ga kasnije.

Ne stizem da igram mnogo, ali... ovo je JEBENO TESKA IGRA.
Za sada mi deluje da su Bladborn i Dark Souls mala deca u odnosu na ovo.
Ali, ne odustajem... ovaj utisak sam imao i sa ovim prethodnim igrama pa sam ih na kraju osvojio.

Ja sam došao do sledećeg čekpointa posle tog drugog generala koga smo preskočili, to je neko utvrđenje, i onda aktivirao onaj medaljon i ušao u sećanje od pre tri godine pa se tu muvam. Jeste dosta teško, mada ja igram kao sisa klasična, koristim stealth i naskakanje, a konfrontaciju samo kad moram, pa sporo ide, volim da sve istražim i pronađem.

Kažu da u sećanju imaš da pokupiš stvari koje čine sledeće borbe lakšim.Mislim, to sam danas video da pišu po internetu, meni igra još nije stigla pa je ne igram, nego se sekiram  :lol:

Quote from: milan on 27-03-2019, 20:41:30
Ne stizem da igram mnogo, ali... ovo je JEBENO TESKA IGRA.
Za sada mi deluje da su Bladborn i Dark Souls mala deca u odnosu na ovo.
Ali, ne odustajem... ovaj utisak sam imao i sa ovim prethodnim igrama pa sam ih na kraju osvojio.

Na Game Informer Show podcastu viču kako je teže od svih Souls/Borne igara, te da treba sedam dana da se navikneš na to da ulaziš u protivnikov napad i naučiš kad da pariraš, a ne da ga izbjegavaš...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ma nije toliko teže samo je drugačije, a opet dovoljno slično da ti prsti sami igraju DS/BB, tu je problem. Ništa mi bre u životu nije bilo teže od igranja prvog Dark Souls. [emoji16]

Bas to, zaboravi se na dodge-roll (koji ovde i ne postoji  :mrgreen:), samo napad-parry, nije uopste toliko tesko kad se to ima na umu. Inace Peco, savetujem ti da se uskoro vratis do generala, on je ionako zamisljen da se na njemu bas to vezba (napad-parry), a tvoj lik nece ni kasnije da bude mnogo mocniji, posto se napad i posture jedino ojacavaju ubijanjem bossova i mini-bossova, koji onda ispustaju prayer beads. Kad skupis 4 perle pravis brojanicu i uzivas u blagodetima jaceg napada i stava  :lol: I da, tacno je ovo sto Meho kaze, u secanju se nalazi jedan tool koji je koristan za borbu sa jednim od pocetnih mini-bossova (da ne spoilujem previse, moze da se nasluti kakav je tool u pitanju ako se a) prisluskuju strazari u blizini doticnog bossa, b) kupi ta informacija od jednog lika koji se isto nalazi u blizini).

Ja sam igrao nekih 6-7 sati, stigao sam da prvog pravog (ne mini)-bossa. Neki utisci za sada:

- Meni za sada laksa igra od DS, borbe sa obicnim protivnicima nisu teske, (takticko) spamovanje levog klika vecinom funkcionise, jer ovi protivnici imaju slab posture koji se i udarcima veoma brzo skida. Neke vrste protivnika (tj. za sada mozda samo jedna) zahtevaju da im smanjite posture deflektovanjem, sto opet nije problem jer se parry izvodi mnooogo lakse nego u DS. Naravno, mnogo pomaze i stealth. Ako kojim slucajem udjete u okrsaj sa previse protivnika odjednom, bekstvo je lako zahvaljujuci tome sto imate kuku (bar meni jer igram sa misem). Sto se mini-bosseva tice, ima fora da ih prvo "naljutite", pa se onda udaljite i zabijete im backstab kad pocnu da se vracaju u pocetnu poziciju, sto im skida ceo jedan health kvadratic. Ovo mi deluje kao neka pomoc koja je tu za one koji zele da je koriste (u tu skupinu spadam i ja), u neku ruku zamena za summonovanje drugih igraca (s tim sto ne pali na pravim bossovima).

- Visceralno najprijatnija borba koju sam do sada iskusio. Za moji ukus do sada je to bila borba u DS, gde se osecala puna moc svakog udarca, a ovde je to brze, bolje, jace... Deathblows (kratke animacije smrtonosnog udarca) su pun pogodak, veoma brutalno izgledaju. Inace, probao sam pre neku godinu da igram Metal Gear: Revengeance, i postujem kompleksnost i prefinjenost tog borbenog sistema, ali ono sto je meni osnovno, taj osecaj da ste stvarno udarili i osakatili nekoga, tamo nije na visokom nivou (to say the least), bar meni posle DS-a...

- Stealth je prijatno osvezenje. Pruza osecaj nadmoci i lakse uzivljavanje u ulogu badass sinobija (ne igram mnogo stealth igre, ali meni je prva asocijacija na ovaj stealth sistem bila Batman: Arkham - koriscenje kuke, izrazena vertikalnost stealtha, velika pokretljivost, pracenje jednostavnih obrazaca kretanja protivnika i eliminisanje jednog po jednog iz senke).

- Borbeni sistem isprva deluje jednostavno, ali se tokom igre otkljucavaju novi potezi, kao i potezi koje koristite u sadejstvu sa alatkama iz prosteticke ruke. Prilicno je zabavno kombinovati drugacije poteze, ima dosta mogucnosti, i lep je osecaj kad savrseno izvedete pravu kombinaciju (a i vizuelno izgleda super, mogu da zamislim koliko ce spektakularno sve da izgleda kad otkljucam vecinu poteza).

- Posle 6-7 sati igre, za sada samo jedan boss, a i arena u kojoj se borite sa njom vizuelno je prilicno meh. Nedostaju mi epski okrsaji sa bossovima (i isto takve arene) iz DS. Mini-bossevi (porazio pet komada za sada, ukljucujuci tu i tutorijal mini-bossa) po pravili su okruzeni obicnim protivnicima, koje iznova i iznova morate da ubijate, sto je prilicno messy i pomalo smara, jer mi se ne koristi stealth svaki put kad hocu ponovo da se okusam sa nekim mini-bossom, a moze da se izgubi dosta zdravlja ako udjete u direktan okrsaj sa protivnicima (lakse sam podnosio trcanje do bossa iz DS, i izbegavanje obicnih neprijatelja na tom putu).

- Mnogo vise streamlined igra, linearnija je (bar za sada), (skoro) svi sistemi su dobro objasnjeni, idoli (pandan bonfireima) su postavljeni veoma blizu bossevima, a smrt nema tolik teske posledice jer se gubi samo polovina novca koji imate i iskustvo za otkljucavanje novih aktivnih i pasivnih vestina, sto su stvari koje posle relativno brzo mozete da povratite kroz borbu. Gubitak dusa je meni mnogo teze padao, jer ovde napredovanje po nivoima ne postoji, sve zavisi od vase vestine (dobro, i kolicine "estusa"). Inace, sistem sa dragonrotom se meni svidja i nije uopste toliko beskompromisan. Ako previse koristite resurrection (trenutno ozivljavanje posle smrti sa pola health bara), NPC-evi se razboljevaju (ali ne mogu da umru), a mozete da ih izlecite ako imate odredjeni predmet. Ja sam za sada nasao samo jedan takav predmet, ali mislim da ih ima sasvim dovoljno u igri. Tu je i unseen aid, pomoc Bude ili nekog drugog boga koji vam dozvoljava da posle smrti sacuvate svo zlato i iskustvo (sto opet nije toliko bitno). Sanse za unseen aid se smanjuju sa svakim vaskrsenjem, a uvecavaju (tj. valjda vracaju na podrazumevanih 30 posto) koriscenjem pomenutog predmeta.

- Vrhunski art dizajn, zanimljivo okruzenje, znatno normalnija prica koja je za sada prilicno interesantna, odlicna glasovna gluma (posebna zanimljivost je sto likovi pricaju na japanskom, sto doprinosi atmosferi... i drago mi je sto Mijazaki ima dovoljno veliku reputaciju da mu prodje jedan takav avangardni detalj :)).

- Odlicna igra, sve u svemu :)

Znači ipak je Meho bio u pravu za resurrection i dragonrot.
Inače sam se sa tim minibosom tukao baš dugo, ali sam mu malo zdravlja odbijao, a on mene iz dva udarca ubije. Doduše dva puta je bežao da se čardžuje (nešto slično kao Artorias, verovatno si na to mislio) a meni ne padne na pamet da ga pojurim i istamburam, realno imao sam vremena. Srediću ga bez brige, problem je što pravim velike pauze između sesija a kratko igram, pa i ono što sam znao izvetri. [emoji22]

Hm, ne secam se da se on charguje, verovatno nije ni stigo jer smo se sve vreme borili u neposrednoj blizini  :mrgreen: Takodje, cilj je da mu razbijes posture, posle cega sledi deathblow, zdravlje je tu manje bitno. U sustini, neka moja taktika je bila da udaram dok mi on ne uradi parry (vidi se po malo drugacijim efektima u odnosu na obican defend), onda ja pokusavam da pariram njegove udarce, i tako u krug. Kad uradis parry, to dosta oslabljuje protivnicki posture. Uostalom, pise u igri da dobar shinobi neprestano obasipa svoje protivnike barazom sopstvenih udaraca i odbijanjem protivnickih napada do trenutka kad protivnik vise ne zna sta ce sa sobom  :|

Inace, moram da se ispravim, brojanica sa 4 perle zapravo povecava samo vitality i posture, dok se napad pojacava koriscenjem predmeta koji se dobija nakon ubistva pravog bossa (font je smanjen za slucaj da neko sam zeli da otkrije koji je predmet u pitanju, mada nije neki spoiler). Kad se tome dodaju rastuci broj napitaka za lecenje tokom igre i neki skillovi koji sve predmete za lecenje cine potentnijim (a tu su i novi potezi i alatke za ruku), dolazi se do zakljucka da igrac ipak moze da se vrati kasnije, jaci...

Ja sam mu baš dosta parirao, i nisam iz nekog razloga dobijao mogućnost da ga ubijem smrtonosnim udarcem. Možda zato što sam mu prvi "život" skinuo na kvarno, sa krova.

Ubio sam faking okovanog ogrea.... jos jedan mini bos manje. Od otkrivenih, ostao mi je beli madrfakr sa kopljem u Hirata memoriju. Zbog njega sam naucio mikiri(kiki) kaunter, ali mi nije mnogo pomoglo prvih pet puta... Ali pasce i on, samo jos malo da naucim Iai-do. 

Čo'ek već prešao igru za manje od sat vremena:

https://www.pcgamer.com/au/a-sekiro-speedrunner-has-already-beaten-the-game-in-less-than-an-hour/?utm_content=buffer2c187&utm_medium=social&utm_source=facebook&utm_campaign=buffer_pcgamerfb




Sent from my iPhone using Tapatalk

Proradila pošta... Tako da je Mehmet sad tu da uvati priključak ako može:


https://www.youtube.com/watch?v=aWCvjGCh4OI (https://www.youtube.com/watch?v=aWCvjGCh4OI)

Satra ih ti Meho...

Men' se čini da si ovladao tehnikama Sekiroa...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ne preterujmo, to je BUKVALNO sam početak.  :lol:

Posle jedno sedam, osam, a mozda i vise sati, konacno se osecam komotnije i stvari dolaze na svoje mesto. Uvek kada igram neku novu From-ovu igru, zaboravim taj mucki learning curve koji, barem u mom slucaju, traje prvih desetak sati igranja.

Ubio sam jednog pravog bosa, pa se vratio i potamanio sve mini-bosove koji su mi ostali pre njega, istrazivao, naleteo na bezglavog u pecini koji me usporio i satro u dve sekunde...

Ah, zivot je lep.

Ха, да. Sekiro deluje drugačije isprva jer je igra mnogo brža ali zahteva isti vrlo metodični pristup, učenje mapa kao i studiranje neprijatelja. Ja sam samo još jutros kratko imao vremena da igram i ubio generala Kawaradu. Nisam se baš proslavio, uspeo je da me udari, ali polako počinjem da shvatam da moram da učim da prepoznajem Kanđi simbol koji se pojavljuje...

https://www.youtube.com/watch?v=YnXzK4O1gGg

Bra'o Meho  :|

Ni ja trenutno nemam nesto vremena za igranje, ali ubio sam ukupno dva bossa za sada i 10-15 mini-bosseva, istrazio dosta oblasti, napravio tri brojanice, imam 7 napitaka za lecenje... Posle prvog od ta dva bossa, koji me je dosta namucio (ali i naucio), stvari su legle na svoje mesto i meni je generalno dosta laksa igra od DS (mada sam citao utisak da je u pocetku teska, pa posle postaje mnogo laksa i onda opet mnogo teza tokom poslednje trecine, tako da videcemo). Borba je vrhunska, ne znam da li sam u bilo kojoj drugoj igri imao osecaj da se stvarno bijem (tj. macujem) kao u ovoj. Najbolja simulacija macevanja sto se mene tice...

Evo mene kako se sibam sa jednim mini-bossem, nazalost, trebalo je jos malo truda i koncentracije, ali kasnije je pao...

https://youtu.be/roKjYkqZGyQ

Sjajno je ovo, jedva čekam da se stekne malo više vremena da igram. Pitam se da li je i ovom minibossu moglo da se priđe odnekud da se jedan deathblow dobije "za dž"....

Mislim da nije, i ovako sledja kad mu se prisunjas opet te cuje (ili oseti  :mrgreen:). Mada, sad razmisljam, mislim da ima jos jedan otvor kroz koji mozes da propadnes tu negde, mozda moze da mu se zada deathblow from above... Takodje, postoje skillovi koji cine Sekira tisim, mozda i to utice...

Generalno, rekao bih da definitivno postoje mini-bossevi koje ne mozes nikako da oslabis pre okrsaja, ali videcemo, mozda me internet demantuje :)

Pošto sam juče dovršio prelazak Devil May Cry V na Son of Sparda težini, mogu da se na miru posvetim Sekiru. Jutro sam malo igrao taj početak i počinjem da kapiram strukturu i dinamiku igre i da shvatam po čemu je slična Soulsborne igrama a gde se razlikuje. Takođe, pošto sam juče proveo ceo dan boreći se sa najtežim bossom u DMCV, onda mi Chained Ogre u Sekiru nije naneo veći bol, dobio sam ga bez da sam otišao da nabavim bacač plamena, i to, ako pogledate video, nakon što me ona dva stražara prvo ponize, njega i onog kopljanika odozgo ubijem bez primljene štete  :cry: :cry:



https://www.youtube.com/watch?v=hArV4I8tUUo (https://www.youtube.com/watch?v=hArV4I8tUUo)

Za danas dosta, stigao sam do starog oca u zapaljenom domaćinstvu i dao mi je ključ i izdao uputstva, biće dana za megdana.

Ubio sam Enshina, lovca na šinobije i, ovo je minibos koji već malo direktnije insistira da igrač pojmi razliku između Dark Souls (ili, još više Bloodborne) i Sekira. Naime, Chained Ogre je zapravo više buđenje u smislu da shvatite da morate da obraćate pažnju na telefoniranja koja će animacija uslediti, ali njega čovek lako pobedi koristeći samo one tehnike koje je već imao u Bloodborneu (ili, u nešto manjoj meri, Dark Souls ako je igrao bez štita i oslanjao se na izmicanje). Enshin, naprotiv, zahteva da igrač internalizuje da ovde izmicanje neće odraditi posao jer ima jako dug doseg i dugačke komboe. Tako da sam ga malo studirao, čak sam kupio i mikiri counter jer on ima neke thrust napade za koje je ova tehnika penicilin i u nekim prethodnim pokušajima sam to par puta izveo i super izgleda, ali sam ovde shvatio da sam dovoljno dobar da ga dobijem na normalna pariranja pa me je samo zabo dvaput direktnim ubodima koje nisam dobro pročitao. Enshin, dakle, traži da budete uz njega, da se gledate oči u oči, da ne uzmičete i da mu napade presrećete pravovremenim i konsekutivnim pariranjima, a što je glavna razlika između Sekiro i Soulsborne igara gde su pariranja bila sporija i, uostalom, mnogo teža za izvođenje.

Ako to do sada nije bilo jasno, Sekiro mi je legao ko budali šamar.

https://youtu.be/Utj4inc-3RU (https://youtu.be/Utj4inc-3RU)


Mislim, ovo je praktično stylish character action igra:


https://www.youtube.com/watch?v=LlNCOx9SlcQ (https://www.youtube.com/watch?v=LlNCOx9SlcQ)

Mozda nije skroz u tom podzanru, ali jeste najstylish melee akciona igra  8-) Ali imas lika cija lepeza poteza raste kroz igru, koji je fiksni character u smislu da neka raznovrsnost buildova maltene ne postoji, vise nema igranja lika kog sam definises, vec se igra kao Sekiro, sto se vidi i u prici, ali u mehanickim sistemima. Tako da mi se svidja poredjenje sa stylish character action igrama, mada ih nisam mnogo igrao, pa se ne razumem previse... Ali jesam razmisljao o tome koliko je Sekiro efektan kao neki power fantasy trip, izmedju ostalog i jer je tezina tacno pogodjena da igra bude izazovna, a da igrac opet dominira (mozda ne toliko u pocetku, ali kasnije da). Naravno, tu su i deathblows, krv siklja na sve strane a opet udarci imaju tezinu, i svaki put kad nekom zasiklja krv covek se oseti kao da to nije samo kozmetika i da je skroz prikladno u datom trenutku (zamisljam da bi u nekoj lesser igri konstantno sve prstalo od efekata brutalnosti  :lol:)

Uskoro te u secanju ocekuje pravi boss, koji je mene naucio ovo o cemu pricas, sta igra trazi od igraca. Dotad sam igrao neku kombinaciju DS stila sa kotrljanjem i deflektovanjem, a nadalje samo napad i deflektovanje, a ostali vidovi izbegavanja udaraca samo u posebnim situacijama ili u trenucima panike  :lol: Ovog Enshina sam porazio mikiri counterima, zapravo se prilicno lako izvode, mislim da mozda imas jos vise frejmova fore da izvedes mikiri counter nego obican parry. Doduse, nema mnogo kopljanika u igri, ali kad naidjem na njih zna se sta koristim :) Em je veoma razoran napad, em je pisanje po protivniku kad mu stanes na koplje  :lol:

Trenutno se borim sa tipom ispred zadnjeg ulaza u Hirata Estate, ali pretpostavljam da to nije taj boss, pošto ima samo jednu crvenu tačku. Ali je zajeban  :lol:

Ubijen je, ali to nije bilo to mesto. Ovo je skrivena lokacija gde se dobije mist raven recept. Naterao me da ga ozbiljno studiram  :lol: :lol:


https://youtu.be/f-ylP9hmK-k (https://youtu.be/f-ylP9hmK-k)


Edit: Apropo moje tvrdnje da je ovo "praktično" stylish character action igra - to ja malo ložim hajp, napaljen što mi dobro ide, ali tehnički, ja je ne smatram SCA naslovom. Za mene takve igre definiše pre svega prisustvo komboa a kojih FromSoftove igre iz Soulsborne serijala, pa i Sekiro, nemaju. Ne treba zaboraviti da je From Software pre desetak godina actually napravio jednu stylish character action igru - Ninja Blade. Nije bila naročito dobra ali jeste imala autrejdžs komboe. Naravno, grubo rečeno, stylish character action igre uzimaju filozofiju od combo-heavy 2D borilačkih igara, dakle, od Street Fighter, King of Fighters, Fatal Fury, itd. i svi ti komboi i airplay su praktično prepisani iz ovog žanra, dok Soulsborne igre (i Sekiro) više uzimaju od 3D fajtera poput Dead or Alive, dakle, čitanje napada protivnika i kontre, ili, ako ćemo da gledsamo 2D borilačke igre, onda najviše uzimaju, a Sekiro najviše od svih, od Samurai Shodown.

No, dakle, iako Sekiro ne vidim kao SCA igru, ona mnogo od njih zajmi, šurikeni su praktično prepisani iz Ninja Gaiden, osim što imaju još vrlo preciznu taktičku namenu, mist raven je inspirisan Devil May Cry-jevim Trickster stilom itd. Plus, naravno, cela ta ideja da imaš ludački stajliš borbu.

To zapravo cak nije ni boss, koliko ja znam lik se respawnuje :) a gotovo identicnog mini-bossa (samo sa vise healtha i jacim stavom) susreces malo kasnije, protiv njega sam se borio u onom klipu sto sam postavljao... Inace, i ja sam se tu vratio misleci da je tu zadnji ulaz, pa sam posle pogledao na netu gde se zapravo nalazi, Sovino objasnjenje je malo konfuzno jer, koliko se secam, kaze nesto u fazonu da treba da se vratis nazad. A zapravo...

Sto se SCA igara tice, zanimljivo, kapiram razliku... Sekiro je ipak akciona avantura, mada je veza sa SCA igrama cisto akademski interesantna :)

Da, Sova objašnjava tako da misliš da treba da se vraćaš, a i ja vidim da zapravo ne. Ima vremena.

A, da, video sam da je onaj u tvom klipu isti ovaj protiv kog sam se borio, samo ima dva deathblow markera. Biće tu povuci-potegni, moraću da se nabildujem za taj meč.

Stigao sam do tog prvog bossa i, uz rizik da kasnije gorko zažalim zbog ovih reči, na prvih par pogleda ne deluje mi da je Džinzo Pijanica preterano težak. Jednom kad se počiste ostali vojnici oko njega, može da se stealth zabode s leđa tako da ostaje samo jedan deathblow marker, plus ima onaj stariji gospodin koji se ljubazno stavlja na raspolaganje, tako da, ako uspem da iskombinujem te dve stvari, trebalo bi da ne bude takav problem.

Evo me, inače, kako vežbam Mikiri Counter. Impresivno! Naravno, posle ko jadnik popijem dva teška šamara al ipak nekako preteknem  :oops: :oops: :oops:

https://youtu.be/M9jhF_BjBEI

Meni je taj faking lila nindza potpuni kosmar. Zavrsio sam ceo Hirata estejt, a njega i dalje ne mogu da doakam.
I hvala bogu da nema komboa, posto nikada ni jednu igru u kojoj moras da pamtis komboe nisam umeo lepo da igram.

Igra se sada lepo otvorila (posle prvog pravog bosa i sledeceg mini-bosa), i sada je osvajam malo po malo i uzivam u tome. I moram da priznam da borbu i dalje nisam najbolje savladao, mozda sam, jebiga corav pa daleko sedim od TVa, a i verovatno me adrenalin u borbama cepa, i nikako da se dovoljno dobro skoncentrisem da vidim to "telefoniranje" poteza kod brzih protivnika. Ima jedan opaki tip kasnije na vrhu Ashina Castle-a (mini boss), koji je toliko jebeno brz da mu trenutno ne mogu nista. A covek samo u kimonu. I mator.

Da, zajeban je ovaj u ljubičastom ali ako sam mu ja doakao, može svako, njegova fora je da kombinuje napade mačem i nogom od čega je većinu moguće parirati a ono što ne može se veoma očigledno telefonira. Naravno, nije da sam mu ja sad neka nemeza, kapiram da će mi jebati kevu kad se ponovo sretnemo, ali kod njega je veoma izrazito filozofija da mu sve vreme budeš u licu i ne popuštaš, pamteći posle koliko napada će biti nužno da pariraš, i imajući na umu njegove napade iz skoka. Šurikeni su ovde spas jer prekidaju praktično svaku animaciju i daju ti pola sekunde vremena da se sabereš. Još ako si kupio onaj skil koji ti daje da odmah posle šurikena napadneš (to je, kao, neki "kombo iz konzerve") možda to još olakšava (nisam probao, kupio sam skill tek kasnije).

Quote from: milan on 09-04-2019, 09:10:22
a i verovatno me adrenalin u borbama cepa

Uh, da. Meni srce lupa ko ludo u ovim borbama.

Eh, nije Dzindzo pravi boss. Cim mozes da uradis deathblow s ledja i cim gubi aggro, znaci da je mini-boss. Inace, pijanica stvarno nije problem s obzirom na pomenuta pomagala, mada je meni pojeo malo zivaca jer sam se prvi put susreo s njim umoran, ali sam uporno pokusavao da ga porazim tako dekocentrisan, pa jos treba prvo da se ociste obicni neprijatelji oko njega, a oni mi u tom stanju skinu pola healtha... Ali sutradan je lako pao. A Hirata ninja je stvarno zajeban, ja sam prvo ubio njegovog jaceg dvojnika, pa se onda vratio po ovog (a pre svega toga sam pokupio mist raven i pobego  :lol:).

Inace, ja ovu igru igram hladan kao spricer, jer i da umrem - no big deal. A i ne prilici jednom master shinobiju da ne udje u borbu hladne glave i potpuno zen  xjap

Pa, ja sam zato u stvarnom životu običan desk džokej a ne šinobi  :lol: :lol: :lol:
I, aha, dakle, Džinzo nije boss. OK, dobro da znam.  :|

Ako verujes mozes sve  :mrgreen: I ja sam danju naizgled obican student, ali nocu ostrim katanu i pretvaram se u smrtonosnog sinobija  :lol:

Verujem jer sam ipak završio onolike FromSoftove igre  :lol: :lol: :lol:
Al kad smo već kod psihološkog uticaja igara i naših svakodnevnih života: pošto ja radnim danom igre uglavnom igram rano ujutro, pre posla (jutros, recimo, od pet do pola sedam), meni je odlično tempirano da odradim neki zadati posao u tom periodu, na primer ubijem teškog protivnika ili uvežbam neku tehniku (na primer jutros taj Mikiri Counter) i onda na posao idem kao pobednik  :| :| :|

Ustaješ u 5 sati? Ali zašto? Kad ležeš?

Ne, ne, ustao sam u četiri, pa ne mogu čim ustanem da se uvatim za kontroler, pobogu, nisam dete.  :oops: :oops:
Inače ne ustajem baš u četiri, obično oko pet. A ležem oko devet - pola deset, ko u vojsci.


Edit: A "zašto" je teško pitanje - tako mi se ugodio ritam.

Dobro, ja ovo za adrenalin pricam iz nekog svog ugla, jer sam malo cudan pa me generalno ne drma adrenalin dok igram igre. Tako mi je bilo cudno kad sam poceo da citam recenzije igara, pa se pominju pojmovi kao sto je "adrenalinska akcija", sto meni dugo nije bilo jasno sta zapravo znaci (kapirao sam racionalno, ali retko kad sam osetio na svojoj kozi). A nije da nisam igrao pucacine i druge akcione igre, povodom kojih se obicno koriste takvi izrazi... Generalno se retko uzbudjujem dok igram igre (a mozda i inace), sem u situacijama tipa "mnogo zajeban boss s kojim se borim vec 20. put, njemu ostalo malo healtha, a ja nemam vise napitaka za lecenje" i sl.

Nego, gde nam je Petronije, ima li napretka? :)

Čitam vas pomalo, izbegavam spojlere. Počeo sam da radim nešto što mi oduzima puno energije i vremena, a donosi solidan profit, pa sekiro trpi [emoji22] Kako stvari stoje tako će biti narednih meseci, možda i do jeseni.

Dobro, igre i treba da budu razbibriga za kojom posežemo u dokolici, a ne da posao zbog njih trpi.  :lol: :lol:

Quote from: usputni_boem on 09-04-2019, 18:43:39
Generalno se retko uzbudjujem dok igram igre (a mozda i inace), sem u situacijama tipa "mnogo zajeban boss s kojim se borim vec 20. put, njemu ostalo malo healtha, a ja nemam vise napitaka za lecenje" i sl.

Pa, kad sam JA u pitanju opisana situacija je praktično svaki mini/ boss u Sekirou.  :lol:



Inače, dijagnoza Džuzoa* je bila tačna, poražen je bez nekih ozbiljnih napora:


https://youtu.be/fRb3SnyKpAw (https://youtu.be/fRb3SnyKpAw)


Starija gospođa koja sledi posle njega mi takođe ne deluje kao naročito zajebana prepreka ali možda ima neku drugu fazu koja je zbunjujuća, uzimajući u obzir šta mi je ispričao onaj ispred... Videćemo sutra.




*Sad tek video da čovek nije Džinzo. Najozbiljnije moram da menjam naočari.

Sa gospođom Baterflajkom se i dalje hrvem, par puta je bila na korak od kraja, ali je spasu oni silni leptiri koje emituje u drugoj fazi a koji me zabodu s leđa... No pašće i ona uskoro.

U međuvremenu sam iz besa otišao i presudio Đeneralu Jamaučiju. Sekira na protezi je tako lepa ideja  :lol: :lol:


https://youtu.be/UUUHFf3oIII (https://youtu.be/UUUHFf3oIII)

Kao što je i bilo zapisano, Gospođa Leptirica je blagopočivša. Veoma zadovoljavajuće! Vidim da ova pobeda spada u retke trofeje, odnosno da je samo 40% PS4 igrača uspelo da je pobedi. A ona je meni prvi boss  :cry: :cry: :cry:



https://www.youtube.com/watch?v=TMSF-kxWKwY (https://www.youtube.com/watch?v=TMSF-kxWKwY)

Ja sam pre nje roknuo generala na konju, kod kapije, koji tebe sada ceka. Bice ti dosta laksi posle leptirice.

Našao sam ga i isprobao. Malo su mu dugački potezi pa još nisam osetio tajming za pariranje, ali ima vremena. Nisam još ni pronašao firecracker ekstenziju za protezu a to bi, koliko sam shvatio priču po internetu trebalo da dosta pomogne jer će da poplaši konja. S druge strane, vidim da mogu da odradim napade iz daljine, koristeći L2 i da to sruši konja i da mi par sekundi vremena da ga udaram, pa je to lepo.  :| :| :|

Edit: jedno pitanje za pametnije od mene:

Kupio sam Nightjar Slash jer mi je delovao kao dobar potez a sad vidim da je taj potez i preporučen za borbu protiv Lady Butterfly. Međutim, taj potez ima isti input kao whirlwind slash (L1+R1) i moj šinobi uvek radi whirlwind. Mislim da neki od loading screen saveta kaže da ove veštine treba "opremiti" da bi se koristile ali ne dobijam opciju da whirlwind "skinem" a nightjar namestim. Šta ja ovde propuštam? Vidim da se na fextralife wiki stranici za nightjar slash nekoliko ljudi javlja u komentarima da kažu da i oni ne mogu da ga izvedu ali niko im ne odgovara.

Inače, Sekiro prodao više od dva miliona komada za desetak dana (https://www.eurogamer.net/articles/2019-04-11-sekiro-shadows-die-twice-has-already-sold-more-than-two-million-copies). Rispekt.

Quote from: Meho Krljic on 12-04-2019, 09:19:49
Našao sam ga i isprobao. Malo su mu dugački potezi pa još nisam osetio tajming za pariranje, ali ima vremena. Nisam još ni pronašao firecracker ekstenziju za protezu a to bi, koliko sam shvatio priču po internetu trebalo da dosta pomogne jer će da poplaši konja. S druge strane, vidim da mogu da odradim napade iz daljine, koristeći L2 i da to sruši konja i da mi par sekundi vremena da ga udaram, pa je to lepo.  :| :| :|

Edit: jedno pitanje za pametnije od mene:

Kupio sam Nightjar Slash jer mi je delovao kao dobar potez a sad vidim da je taj potez i preporučen za borbu protiv Lady Butterfly. Međutim, taj potez ima isti input kao whirlwind slash (L1+R1) i moj šinobi uvek radi whirlwind. Mislim da neki od loading screen saveta kaže da ove veštine treba "opremiti" da bi se koristile ali ne dobijam opciju da whirlwind "skinem" a nightjar namestim. Šta ja ovde propuštam? Vidim da se na fextralife wiki stranici za nightjar slash nekoliko ljudi javlja u komentarima da kažu da i oni ne mogu da ga izvedu ali niko im ne odgovara.

(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20190412/e8c1c0ee4609a868d4c7b8d8b0d59956.jpg)


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ja sam verovatno ćoraviji nego što na prvi pogled izgleda jer sam to tražio i nisam ga našao  :cry: Hvala, Perine, pogledaću kad dođem kući.

Nema problema, služimo narodu :)


Sent from my iPhone using Tapatalk

Lady Butterfly bi trebalo da je opcioni boss, verovatno zato samo 40 posto... Inace vrlo dobar boss, ja sam se na njoj ispraksovao. U pocetku sam se trudio da joj skinem health prvenstveno (kao sto i sugerise tutorial pop-up pre okrsaja), i to nije tesko u prvoj fazi uz konstantno side-stepovanje (podseca tako na nekog bossa iz DS), ali to je previse dugo trajalo, i posle me je brzo ubijala u drugoj fazi. E, onda sam upovao svoj napad-parry game, i ostalo je istorija  :lol: Hvala uciteljici Butterfly  xjap Inace sam bio razocaran arenom u kojoj se borba desava, podseca na recikliranu arenu za fajt sa Freidom iz Dark Souls 3: Ashes of Ariandel, samo sa manje raskosi...

Da, sama prostorija je dosta skromno dizajnirana.

Ali, jeste, Ledi Baterflaj pruža tu poduku o potrebi za pariranjem. Kao što se vidi iz videa ja sam DALEKO od toga da jj skinem vitality u obe faze.

Da, pogledao sam, to je to, iskusni shinobi na delu. I sto volim kad se ovako zadesi da zadas deathblow bossu iz vazduha, mudjenje par excellence  :lol:

Ma, nije namerno, desilo se  :lol:  Ono čime jesam donekle ponosan je da sam sve prošao bez potrebe da ijednom radim rezurekciju, ali da se ne lažemo, imao sam na par mesta sreće da sam praktično slučajno anticipirao njene poteze i napravio pravi izbor.

No, to su igre.

Еј, па тај Нинџа Блејд је са оним нинџом што се бори против зомбија! Имам ту игру :)

Ja je upravo instaliram, da se podsetim  :lol: :lol: :lol:


U međuvremenu se pokazalo da Gyoubu Oniwa nije baš tako opasan, sad sam ga ubio iz druge. Lepa borba:


https://youtu.be/hPH_gikS5Lk (https://youtu.be/hPH_gikS5Lk)

Ja sam juce, posle dva dana pokusavanja, i jedno tri do cetiri sata igranja, uspeo da ubijem bosa na vrhu Ashina castlea... Da ne spojlujem, necu da kazem ko je to, i sta se desava vezano za pricu, ali......
NIKADA nisam imao ovaj osecaj. Nikada nisam imao osecaj ovakve borbe, ovakvog suceljavanja, jebote, pamtim poteze, odbijam, udaram, odbijam, skacem... Kakav ples, kakva igra... I nikada nisam osetio ovo ranije (pa cak ni sa jednom Soulsborn igrom), ovaj spokoj i koncentraciju i, kao neku meditaciju, stanje uma u koje sam morao da se dovedem da bih pobedio ovog jebeno teskog bosa.
Ovo je igra koja ce od mene da napravi budistu, majke mi.
Ludilo. 

Najjači su mi ovi Milanovi postovi koje piše dok ga još cepaju emocije i adrenalin kad pobedi nekog teškog bossa. [emoji106][emoji123][emoji869]

Jeste da si ga juče pobedio ali to sad nije bitno toliko [emoji16]

Btw ko igra na PC...

QuoteA small utility to remove frame rate limit, add custom resolutions with 21:9 widescreen support, change FOV, borderless window mode, display and log stats (OBS) and various game modifications. Patches game's memory, does not modify any game files, works with every game version, should work with all future updates. Also available on github.

https://www.nexusmods.com/sekiro/mods/13

Quote from: milan on 13-04-2019, 09:28:57
Ja sam juce, posle dva dana pokusavanja, i jedno tri do cetiri sata igranja, uspeo da ubijem bosa na vrhu Ashina castlea... Da ne spojlujem, necu da kazem ko je to, i sta se desava vezano za pricu, ali......
NIKADA nisam imao ovaj osecaj. Nikada nisam imao osecaj ovakve borbe, ovakvog suceljavanja, jebote, pamtim poteze, odbijam, udaram, odbijam, skacem... Kakav ples, kakva igra... I nikada nisam osetio ovo ranije (pa cak ni sa jednom Soulsborn igrom), ovaj spokoj i koncentraciju i, kao neku meditaciju, stanje uma u koje sam morao da se dovedem da bih pobedio ovog jebeno teskog bosa.
Ovo je igra koja ce od mene da napravi budistu, majke mi.
Ludilo. 

(https://i.imgur.com/B6tG9KU.jpg)


Ja se trenutno krećem u tom smeru i tačno znam šta Milan priča :lol:

Ubih bika, mada nespretno i jadno.

Onda sam našao onog Boemovog nindžu i, naravno, utvrdio da ga se može zaskočiti iz zasede:


https://youtu.be/Ft_yr6iu0pI (https://youtu.be/Ft_yr6iu0pI)


Ipak, ni to nije pomoglo da borba bude elegantna kao Boemova.  :cry: :cry: :cry:  Al šta ću, nespretan sam.

Na kraju sam ubio i drugog pripadnika porodice Jamauči, ovog puta prilično atraktivno, vidi se da se isplatilo što sam vežbao Mikiri kaunter  :lol: :lol: :lol:


https://youtu.be/1sLv_Lb4Tgk (https://youtu.be/1sLv_Lb4Tgk)

Čitam postove koje objavljujete, (a bogami i opise bossova na netu, iako samim tim spojlerujem sebi priču) i baš mi se igra Sekiro...

Ali kao i za dosadašnje FRom Software igre, sačekaću godinu da pazarim, dok ne izađe GOTY edicija...

Do tad, pisanoj formi ću se radovati :)))


Sent from my iPhone using Tapatalk

Pa, za sada ne znamo da li će ovde uopšte biti DLC-a (mada slutim da hoće) tako da nemam pojma isplati li se čekati GOTY ediciju.


S druge strane, bolje je da ti ne igraš dok mi ostali igramo jer bi nam samo nabijao komplekse.  :lol: :lol:

Quote from: Meho Krljic on 13-04-2019, 13:22:16
Pa, za sada ne znamo da li će ovde uopšte biti DLC-a (mada slutim da hoće) tako da nemam pojma isplati li se čekati GOTY ediciju.


S druge strane, bolje je da ti ne igraš dok mi ostali igramo jer bi nam samo nabijao komplekse.  :lol: :lol:

Ma...

Obaveze me ubiše, i noćne smjene, pa i kad imam vremena za igre, nemam koncentracije i energije...

A na polici stoje i Nier Automata, Yakuza 0 (davno započet), Shadow of the Collossus, Tactics Ogre započet na PSP...

Baldur's Gate započet na PC...

Ima igara za igrati dok Sekiro ne bude u GOTY ediciji...

A nemoj tako Meho, ja sam smotan kao sajla, za razliku od vas veterana :)


Sent from my iPhone using Tapatalk

Eh, smotan... Shvatam ja skromnost al ne treba ni tu preterivati, sećamo se još kako si Bloodborne i Dark Souls odradio kao da su igre za decu.

Quote from: Meho Krljic on 13-04-2019, 12:46:28
Onda sam našao onog Boemovog nindžu i, naravno, utvrdio da ga se može zaskočiti iz zasede:


https://youtu.be/Ft_yr6iu0pI (https://youtu.be/Ft_yr6iu0pI)


Ipak, ni to nije pomoglo da borba bude elegantna kao Boemova.  :cry: :cry: :cry:  Al šta ću, nespretan sam.

Znaci ipak je mogao deathblow odozgo. Tako mi i treba kad srljam i ne obracam paznju na okruzenje  :cry: S druge strane, to je dovelo do najmanje 10ak smrti i posledicne elegancije u borbi  :lol: (bar tokom prve faze u mom klipu, druga je bila ocajnicka borba da se smrt malo odlozi). Kad sam vec kod smrti, (veoma) malo mi kvari dozivljaj to sto Sekiro, kad se malo bolje razmisli, zapravo nije lik koji je sam po sebi toliko mocan da moze da iskida sve ove zajebane protivnike i kreature, vec je njegova najkorisnija sposobnost to sto ima moc vaskrsenja, sto ga cini veoma OP figurom u prici ove igre, i to na malo "jeftin" nacin. Nije da i dalje ne mislim da je best game evah, samo mi malo kvari roleplaying  :lol:

I da, ovaj boss sto ga je Milan porazio je stvarno fantastican, najbolji boss do sada  :|

Inace, imam tri saveta za vas, mozda ste ovo vec znali, a mozda i niste:

- U travel meniju moguce je otvoriti drevnu mapu sveta u koju se upisuju lokacije kako ih otkrivate. Ako pogledate u donji desni ugao ekrana u travel meniju videcete koji taster poziva mapu. Iz nekog razloga ja ovo nisam primetio dok nisam pogledao Vaatijev video u kojem skrece paznju na postojanje mape.

- Nema vise "iluzornih" zidova, ali postoji nesto sto se zove shinobi wall. Neki od njih imaju na sebi nacrtan (pretpostavljam) znak shinobija i relativno su lako uocljivi, ali postoje i oni koji izgledaju kao obicni zidovi, ali kada ih "zagrlite" otvaraju prolaz ka tajnoj lokaciji sa skrivenim blagom.

- Posture se mnogo brze obnavlja kada drzite blok. Ovo je korisno u borbi sa nekim bossovima, cesto je mudrije povuci se na kratko kada vidite da vam je posture skoro skinut.

Posture raste kada držiš blok? Vidiš, to je toliko suprotno 'souls postavci (gde ti se stamina, jelte, sporo obnavlja dok držiš blok) da mi nije uopšte palo na pamet.  :lol:


Što se tiče Sekiroa, ja se samo pretvaram da mu je life bar 50% duži jer je tehnički, u bosfajtovima, to jedino što se dobija rezurekcijom.

Možda glupo pitanje, ali kako ide onda levelovanje u Sekirou? Kako unapređuješ snagu, agilnost ili kako ti raste bar zdravlja?


Sent from my iPhone using Tapatalk

Nikako. [emoji16]
XP ti se puni dok ubijaš i onda tim levelima kupuješ nove poteze. Nema karakteristika, nema povećavanja health bara, osim možda nekim napitcima koji privremeno deluju.

Da, Sekiro nije RPG. Možeš da povećaš skalu zdravlja, sakupljanjem određenih predmeta, kao i snagu napadanja, predmetima koje dobijaš od ubijenih bossova, možeš i da povećaš količinu zdravlja koju ti daju "healing gourdovi" (Sekirova verzija Estusa) kao i njihovu količinu u inventaru, ali nema RPG karakteristika, niti skaliranja oružja sa karakteristikama, a i sve vreme koristiš jedno oružje.

Znači može zdravlje trajno da se poveća? Nije ni to loše, daj šta daš [emoji39]

Može, može, kako ubijaš ove minibosove dobijaš po jedan komad te brojanice i kad skupiš četiri možeš da napraviš jednu koja podiže zdravlje 20%. Naravno, u igri može sveukupno 200% da se podigne skala zdravlja al ja ne verujem da ću sve te komade brojanica pronaći.

Quote from: milan on 13-04-2019, 09:28:57
Ja sam juce, posle dva dana pokusavanja, i jedno tri do cetiri sata igranja, uspeo da ubijem bosa na vrhu Ashina castlea... Da ne spojlujem, necu da kazem ko je to, i sta se desava vezano za pricu, ali......
NIKADA nisam imao ovaj osecaj. Nikada nisam imao osecaj ovakve borbe, ovakvog suceljavanja, jebote, pamtim poteze, odbijam, udaram, odbijam, skacem... Kakav ples, kakva igra... I nikada nisam osetio ovo ranije (pa cak ni sa jednom Soulsborn igrom), ovaj spokoj i koncentraciju i, kao neku meditaciju, stanje uma u koje sam morao da se dovedem da bih pobedio ovog jebeno teskog bosa.
Ovo je igra koja ce od mene da napravi budistu, majke mi.
Ludilo. 

Ja sam imao sreću da do ovog bossa, koga ćemo ostaviti neimenovanog, stignem sad, za vikend, pa mi borba sa njim nije trajala dva dana ali jesam danas imao jedno 4-5 sati isprekidanih pokušaja da mu doakam. Naravno, doakao sam mu ali bilo je tu mračnih momenata gubljenja vere i gledanja u nebo  :lol:


U suštini, njegove prve dve faze i nisu mnogo teške, zapravo sam to odradio u prvih pola sata, ali se u trećoj suptilno menja set poteza, da ne pominjem da počinje da koristi munje & ninjutsu tako da, bilo je tu dosta truda ali uspelo je. Ovo je naravno, borba koja će posle ove igre ostati upamćena u godinama koje dolaze. Baš onako - klasik. I narativno je sjajno izgrađen put do nje a i sama borba je savršena.

Evo, ko hoće da se spojluje:


https://www.youtube.com/watch?v=Q4brK7jtXnY (https://www.youtube.com/watch?v=Q4brK7jtXnY)


Inače, danas sam bio produktivan, ubio sam čak i onu "Stonogu-žirafu". Mislim, faking hel, kakva perverznost.

https://youtu.be/UMubQkbmRos (https://youtu.be/UMubQkbmRos)

Quote from: Meho Krljic on 14-04-2019, 21:07:07
U suštini, njegove prve dve faze i nisu mnogo teške, zapravo sam to odradio u prvih pola sata, ali se u trećoj suptilno menja set poteza,

A vidis, meni je prva faza bila najteza, posto tu najcesce koristi prokleti thrust napad, a ja uvek zakasnim sa @#$! mikiri kontraudarcem.
Treca mi na kraju bila najlaksa, samo sam skakutao i vracao munje. Recimo, da sam u 95 posto pokusaja ginuo u prvoj, ili drugoj fazi, a samo pet u poslednjoj. 

Da, pa, da se razumemo, u zbiru svih stvari sam i ja više puta poginuo u prve dve faze nego u trećoj, ali to je više do moje psihologije. Čim sam prvi put stigao do treće faze, sva koncentracija mi je u narednim borbama bila u njoj tako da sam prve dve ginuo iako nije trebalo.

Inače, Mikiri counter sam na kraju potpuno zaobišao a odbijanje munja mačem nisam ni pokušao. Ja sam tipičan igrač koji radi ono što mu je jednom prošlo do u beskonačnost  :lol:

Kako napredujete?

Ja ne stizem da igram, upalim tu i tamo na pola sata, ubije me neki boss nekoliko puta, i toliko... Verujem da me je Meho vec presisao  :mrgreen:

Nisam, trenutno sam zakucan kod prve verzije Corrupted Monka. Sjajna žena, ali ima dva napada sa kojima ne znam šta da radim, nit se daju parirati niti ih umem izbeći jer imaju ekstremno kratak period telefoniranja. Tako da, dok nju ne pređem ne idem dalje  :lol:

Ja sam prvog corrupted monka ubio bez pomoci vatrometa i drugih gluposti, ono, odlucio sam da ga ubijem samo macem i izbegavanjem. Trebalo mi je jedno... dan i po, odnosno, tri, cetiri sata, ali uspeo sam na kraju.
Onda sam joj odsekao glavu, okupao u njenoj krvi, popeo na vrh najvise planine i urliknuo.... ili barem mislim da sam sve to uradio.
Pratim Meho tvoje igranje na YT, ako ti je ona preteska, idi, obidji ostale delove mape koje nisi obisao, pa se posle vrati. Ja sam relativno skoro nju pobedio, a pre toga sam odradio ceo Sempou temple, sisao do dna Sunken Valley-a (mada sam glavnog bosa ovog dela ubio posle nje), pa tek onda dosao do sela Mibu...
Sto se mog prelaska tice, usao sam u nesto sto lici na endgejm - da ne spojlujem, nesto sam uradio/uzeo i doslo je do promena na glavnoj mapi. 

Išao sam malo po Sunken Valleyju juče ali Monkica mi zapravo ne izgleda toliko teška koliko sam svestan da su meni reakcije spore pa računam, bolje da sedim i trudim se oko nje jer će time mišićna memorija da se unapredi i preteći ću. Jutros sam već bio mnogo bliže da je ubijem.  :lol:

(Uzgred, glavni razlog što hoću da ubijem Monkicu je jer sam shvatio da posle toga mogu da kupujem divine confetti od trgoavca a to mi je pak potrebno da mogu onom Headlessu u Hidden Forestu pošteno da pružim otpor  :lol: :lol: )

Ja zapravo nisam jos stigo do Monkice (ali je pamtim iz klipova sa igrackih sajmova)... Sa jedne strane me ceka glavni boss Sunken Valley (rekao bih da sam prilicno blizu da ga porazim), sa druge strane glavni boss(ovi) Senpou hrama.

Inace mi uspeva da se povremeno zaglavim i zbog toga gubim dosta vremena. Prvo sam propustio Genichira (nisam video jedno mesto u dojou gde moze da se zakaci kuka), pobio mini-bossove u Ashina Reservoir, stigao do kraja hrama i istrazio Sunken Valley koliko sam mogao. Onda sam se vrteo neko vreme dok me drug nije obavestio kako se stize do Genichira (ja sam imao teoriju da se on nalazi negde u zdanju sa druge strane litice posle dojoa, i da se tamo stize kroz Sunken Valley... videcemo sta se zapravo tamo nalazi). Kad sam pobedio Genichira, reko to je to, cekaju me novi nivoi sad, kad ono, samo jos malo istrazivanja Sunken Valleya i novi boss...

U medjuvremenu sam ubio Schicimen Warriora u Abandoned Dungeon i propao kroz "rupu bez dna". Ponovo radost sto cu da istrazujem novu oblast, ponovo razocaranje sto je tu, kako mi se cinilo, samo jedan mini-boss i nista vise. Sad citam da kad se on ubije, tu ima i prolaz kroz koji moze da se nastavi istrazivanje Ashina Depths, a koji ja nekako nisam video  :?: Za treci deo mape na kojem sam bio zaglavljen, doduse, nisam bio ja kriv, jer kad stignete do kraja Senpou Temple ne mozete da pristupite glavnim bossovima te oblasti ako pre toga niste ubili Genichira. Pa, kako je trebalo da znam da su te dve stvari povezane  :?: Doduse, bar sam vodio zanimljiv razgovor sa vrhovnim svestenikom hrama, koji se ne pojavljuje ako tu stignete posle smrti Genichira...

Tako da moj prelazak ima pomalo cudan pacing, neko duze vreme sam uglavnom istrazivao oblasti i borio se sa obicnim protivnicima, a sad se vec dosta dugo uglavnom sibam sa bossovima i mini-bossovima... Ne kazem da je to nuzno neka dizajnerska greska, ali mozda je recimo put do Genichira mogao da bude malo lakse uocljiv, onda bi za moj prelazak tok igre bio tecniji. A mozda i ne treba da krivim Mijazakija sto sam corav  :lol:

Inace, povodom ovog klipa gde se Meho siba sa pobesnelom stonogom, zanimljivo je sto ispada da sto boss brze udara, to je laksi za pariranje, jer onda pali mahnito (manje-vise) spamovanje desnog klika misa (ili odgovarajuceg tastera na gamepadu). To za sada vazi i za stonogu u hramu i za samuraj mastera u dojou. Ne kazem da ste ih vi tako pobedili (spamovanjem pariranja), ali to sam zapazio tokom svog prelaska, sva tri mini-bossa su mi bila prilicno laka.

Da dodam i da mi se ne svidja sto postoji prolaz koji vodi od odaja Lorda Kura u Ashina Castle, do oronulog hrama, jer mi nema nikakvog smisla da su te dve lokacije toliko blizu jedna drugoj... Nije neka velika mana, jer je u ostatku sveta za sada prisutan osecaj realnog mesta (posebno mi se svidja sto dimenzije lokacija deluju uverljivo... ovde posebno mislim na mesta koja su ljudi izgradili - Hirata Estate, Ashina Outskirts i Ashina Castle). Naravno, i dalje je mnogo kul sto se, kao u Dark Soulsu, cesto vide udaljene lokacije za koje znate da cete kad-tad da ih istrazite (npr. zdanje koje gori negde u dubini Hirata Estate :))

Mislim da je ta, er, "naopakost" redosleda nešto što je relativno karakteristično za Soulsborne igre. Sekiro na prvi pogled deluje kao mnogo više "upravljano" iskustvo zato što ima razumljiviju priču i mnogo veći broj mini/bossova koji su neka vrsta interpunkcije, pa imamo utisak da se krećemo "pravom" putanjom gdegod da krenemo, a zapravo, bar po mom osećaju, ovo je prilično otvorena igra u kojoj se događaji i važne borbe mogu odvijati različitim redosledom. Tako da mislim da si ti tu sasvim okej. Ja se nisam mnogo mučio da nađem Genićira ali dok sam se snašao sa Ašina tvrđavom potrajalo je to. Da ne pominjem, kada sam ubio tu prvu stonogu i poljubio zaključana vrata, uz psovku sam se bacio do fextralifea da vidim gde je taj jebeni ključ, očekujući da je na nekom od likova sa puškama koji mi je promakao dok sam mačem krčio put do Gun Forta. Kad ono, jelte, taj ključ se dobija posle jednog od važnih događaja u igri (da ne spojlujem sad) i mada sam siguran da kada čovek zna celu priču (da ne kažem"Lore") može da se shvati zašto je taj ključ tu gde jeste, u trenutku kad shvatiš da si stigao u ćorsokak setiš se čija je ovo igra. :lol: Da ne pominjem da poražavanje Snake Eyes Širahagija predstavlja uslov da se otvori nova oblast u igri iako sam ja do njega stigao maltene slučajno, zaobilazeći drugog, jelte, bossa, a i on mi je u početku delovao kao maltene random NPC kome su tutnuli tandžaru u ruke i greškom mu stavili dva death markera. Tek kada sam video fog wall u fodniku ispod sam shvatio da je on stvarna prepreka. A i onda, da bih ga porazio, morao sam da konstruišem novi priključak za, jelte, protezu, a koji se dobija na sasvim devetom mestu tako da, mislim da je Soulsborne filozofija ovde apsolutno neokrnjena u tom smislu.

Svakako, samo kazem da je to u mom slucaju dovelo do blagog "debalansa" izmedju istrazivanja i borbi sa bossovima. Da sam porazio Genichira kad je to "predvidjeno", onda bi me na kraju hrama odma sacekao boss, kao i na kraju Sunken Valley. Ovako sam istrazio te dve oblasti, pa tek onda ubio Genichira, sto je dovelo do toga da sad vec neko vreme imam samo sa bossovima da se makljam. Zato kazem da je prolaz do njega mozda mogao da bude malo uocljiviji, da to ne bi stvaralo ovakve probleme igracima kao sto sam ja  :mrgreen: S druge strane, tu je uticalo i sto nisam video taj prolaz kod Snake Eyesa, pa sam se (nepravedno) razocarao sto na dnu te famozne rupe o kojoj se dosta pricalo naizgled nema nicega... A mozda utice i to sto u igri ima mnogo vise bossova nego ranije, pa vise nije toliko izrazena nagrada posle ubistva bossa u vidu nove velike oblasti za istrazivanje, tj. mozda ima previse bossova po metru kvadratnom  :mrgreen: Deluje mi da bi bilo idealno kad bi bilo malo vise oblasti za istrazivanje, sa istim brojem bossova. Ali dobro, to bi mozda bilo too much to ask  :lol:

Inace, koji si prikljucak koristio protiv Snake Eyesa? Meni je on bio malo zajeban u pocetku, dok nisam shvatio gde mogu da se borim sa njim, a da nas lik sa sacmarom ne primeti  :lol: Uz stealth deathblow, onda nije bio neki problem...

 Kišobran pošto mi je to omogućilo da ostanem u njegovoj blizini a štitilo me od njegovih napada sa, rekao bih, manjim posledicama po posture nego da sam parirao normalno.

Evo, kako se i slutilo, Monkica je uredno poražena. Kada sam shvatio šta igra zapravo pokušava da mi kaže bilo je relativno lako (vidi se koliko dugo ne primim ni jedan udarac a ono kad krenem da ih primam to je jer sam počeo da pričam sa svojom ženom  :lol:  ). A to je da rushdown pristup, koji je do sada uglavnom bio majka, ne pali baš kod svakog bossa. Ti potezi sa kratkim startupom koje nikako nisam umeo da izbegnem ili pariram zapravo nisu ni dolazili u program kada sam malo oladio i uhvatio pravi ritam protivnice. Vrlo lepo.


https://www.youtube.com/watch?v=RPk7W7v-0ic (https://www.youtube.com/watch?v=RPk7W7v-0ic)

Negooo, gde se kupuju bozanski konfeti?
@#!* majku bezglavima, urnisase me....

Hahaha, i ja ću da ih kupim uskoro jer mi trebaju za drugu fazu Guardian Apea.  :lol: :lol: :lol:


Dakle, odeš nazad u Dilapidated Temple i ako si za onog trgovca što se krio u Ashina zamku pobio sve samuraje, on se sad preselio tamo i to prodaje.


Ako nisi, vrati se u Ashina Castle, nađi ga i pobij samuraje.


Edit: Ja sam mislio da možda ima smisla da se sa Headlessima bijem bez konfeta ali svuda po internetu kažu da je ovo maltene nemoguće jer nanosiš skoro nimalo štete tako da...

Aaaa, kupio sam to odavno... A sad sam spao na pet, pa mi treba za dalje...

Ja sam jutros boreći se sa Guardian Apeom potrošio skoro sve spirit emblems, otišao i potrošio sve pare kupujući ih a sad nemam ni jedan. Nešto se tu pokarabasilo.

Izašao prvi patch, koji navodno malo olakšava igru. Spisak izmena je poduži pa mi nije bilo zgodno da žongliram sa c/p na telefonu, sve piše ovde.

https://sekiroshadowsdietwice.wiki.fextralife.com/Patch+Notes

Quote from: Meho Krljic on 23-04-2019, 10:39:47
Ja sam jutros boreći se sa Guardian Apeom potrošio skoro sve spirit emblems, otišao i potrošio sve pare kupujući ih a sad nemam ni jedan. Nešto se tu pokarabasilo.

Ja sam tu velicanstvenu zivotinju pobedio bez pomoci prostetike, ali su borbe trajale po dvadesetak minuta, bukvalno, posto sam vecinu vremena bezao i bezao u krug, i cekao da uradi jedan ili dva poteza gde ga udarim, jednom ili dvaputa. ;)

Moram priznati da je borba sa Guardian Apeom bila baš po mom ukusu. Ovo je boss koji sa jedne strane ima pokrete koji se ne čitaju jednakom lakoćom kao kod nekih drugih bossova i treba malo bolja pažnja da bi se uspešno pariralo, ali zato barem ima veliki hitbox i čini se da ga je lako udarati iz raznih uglova i daljina. Naravno, to što ima dve faze sa skoro sasvim različitim pristupima je sjajno ali može da bude i frustrirajuće jer morate da učite obe a treba stići do druge. No, meni je druga faza, možda kontraintuitivno, bila dosta lakša. Jeste da u njoj ne pali više fora sa prangijama i da ima vrisak koji izaziva terror status, ali zato ima poteze koji se lakše čitaju i izbegavaju (i pariraju) a vrisak se lako blokira kišobranom. Plus, u drugoj fazi više ne prdi niti koristi svoj izmet kao oružje  :lol: :lol: :lol:  Sjajna borba:


https://youtu.be/ASqzD2Y0QH4 (https://youtu.be/ASqzD2Y0QH4)

Naravno, borba sa jednim majmunom je dobra, ali borba sa DVA majmuna je PAKAO. Ali da nam je pakao stran ne bismo ni igrali FromSoftwareove igre, jelte. Posle dosta napora i prihvatanja da je u redu da me žena gleda kako prolazim kroz produženi nervni slom na praznik*, savladao sam Headless Ape/ Guardian Ape kombo. Nije ovo laka borba ali ni ja nisam naročito dobar igrač pa se to kompenzuje. Ipak, neobavezna je, a i prva faza je laganica. Druga je već problem i ovo je prva borba u igri u kojoj mogu da kažem da me je legitimno kamera malko jebala i da sam zbog nje poginuo dosta puta. Ipak dva tolika modela koji skaču unaokolo ko na federe, nije čudo da kamera odlepi na momente. Ovo je i razlog što sam se spustio tako nisko da zgutam Ako's Sugar pred kraj borbe ne bih li celu tu nesrećnu priču priveo kraju. Sad smo tu gde smo, majmun upokojen a stonoga kao da još mrda. Koliko shvatam iz intrernet abrova, da sam imao Mortal Blade, mogao sam i nju da ubijem pa bih dobio još nešto ali ja sam tvrdoglav čovek i pošto sam slučajno naleteo na ovaj bosfajt morao sam i da ga odradim sada. Budala! Možda mogu da se vratim, vidim da leš ostaje i nakon odmaranja uz statuu... Da ne pominjem da će mi ovaj šećer možda biti potrebniji kasnije u igri. Mehmete, Mehmete, baš si krme... Enivej:

https://youtu.be/kF7vKJ4DKfo (https://youtu.be/kF7vKJ4DKfo)



* Znate već, odlazak da se vidi Endgame.

Meni bilo lakse prvo da ubijem majmunicu, pa onda gardijana, ali sad da me pitas sta sam jos dobio... ne mogu da se setim. Mislim da si pokupio sve sto treba...
I javi kako ti se dopao Endgejm, ja sam povremeno plakao, imao poriv da skacem od srece, gutao knedle, trudio se da me deca i zena ne primete u takvom stanju u mraku bioskopa itd itd... Sve standardno kad gledam Marvelove filmove. U jednom trenutku, pred kraj konacnog obracuna, sam i pljesnuo od radosti. I bio sam jedini u sali, posto verovatno niko drugi poslednjih dvadeset i kusur godina ne cita redovno gotovo sve od Marvela kako se pojavi...

Pa, nadam se da stignem da danas ispišem nešto o endgejmu. Dopao mi se, naravno, nema tu mnogo misterije  :lol: :lol: :lol:

I, nije bilo šanse da ubijam prvo ženku, lenj sam čovek, ovo je bilo najviše što sam mogao da ponudim  :lol:

A inače, pošto sam proteklih nekoliko dana sve igrao te neke bosfajtove u Sekirou, pa je to bilo visokostresno, skoro da sam zaboravio da igra izvan toga nudi program šunjanja i istraživanja koji je baš dobar. Tako da sam jutros prošao dobar deo mape koji sam zapostavio, ubio drugog Centipede neprijatelja, otključao sve nastavke za protezu, podigao broj healing gourdova na šest i sada jurim one mučene majmunčiće što se kriju na onom iluzornom mestu. Relaksirajuće!

Inače, onih monaha u Senpou Templeu mi je baš žao, ne rade ništa nečasno, koliko mogu da vidim, a ja ih ipak ubijam. Ali su borbe sa njima tako atraktivne, kao da gledam neki fenomenalan film iz sedamdesetih:

https://youtu.be/Pqb6-A8IGbg (https://youtu.be/Pqb6-A8IGbg)

https://www.youtube.com/watch?v=4W_zLBC1QrM (https://www.youtube.com/watch?v=4W_zLBC1QrM)

Da, ja nikada ranije nisam imao ovako dobar osecaj borbe jedan na jedan.

Igra je u tome zaista izvanredna. Mnogi drugi elementi mehanike i dizajna su pojednostavljeni u odnosu na Souls igre ali je mačevanje toliko rafinirano da se niko ne žali. Na primer:

https://youtu.be/-WG636xwBbc (https://youtu.be/-WG636xwBbc)

Ili:

https://youtu.be/R6s5cem9stw (https://youtu.be/R6s5cem9stw)


Inače, pristižem lagano, na programu je GSO pa ćemo da vidimo.



Edit:

Quote from: Meho Krljic on 27-04-2019, 15:28:37
majmun upokojen a stonoga kao da još mrda. Koliko shvatam iz intrernet abrova, da sam imao Mortal Blade, mogao sam i nju da ubijem pa bih dobio još nešto ali ja sam tvrdoglav čovek i pošto sam slučajno naleteo na ovaj bosfajt morao sam i da ga odradim sada. Budala! Možda mogu da se vratim, vidim da leš ostaje i nakon odmaranja uz statuu

Naravno, mogo sam da se vratim i upotrebim mortal blade i dobio sam novu ninjutsu veštinu! Hura! Sad ih imam sve.

Da, ja jos nisam igrao nijednu igru u kojoj mi se borba vise dopala (dobro, Dark Souls je tu negde, a verujem i Bloodborne).

Quote from: Meho Krljic on 28-04-2019, 12:08:25
Inače, onih monaha u Senpou Templeu mi je baš žao, ne rade ništa nečasno, koliko mogu da vidim, a ja ih ipak ubijam.

Koliko sam shvatio, oni su se petljali sa necastivim silama kako bi dosli do moci vaskrsenja, tako im i treba kad su prodali Budu  :mrgreen:

Inace, i meni se bas dopao Endgame, mnogo vise od Infinity War, koji mi je delovao kao film koji je snimljen da bi svaki od brojnih likova dobio svojih pet minuta da pokaze sta zna, bez odgovarajucih character arcova. Kao takav, bio mi je solidan, ali nisam ga posmatrao kao "pravi" film. Da l zbog toga sto nism gledao nijedan film mesec dana ili je Endgame stvarno dobar (a verujem da je ovo drugo), tek meni je Endgame bas lepo legao. Sada kad ima manje likova, bilo je dovoljno prostora da svakom bude poklonjeno dovoljno paznje. Iron Man i Cap (pa i Thor u manjoj meri) su dobili lepe zavrsnice svojih prica, a to vazi i za prve tri faze u globalu. Na kraju, trenutak kad se i ostali heroji pridruzuju borbi protiv Thanosa je potpuno epski, najezio sam se kad je Cap rekao "Avengers... assemble". Likovi, humor, zabavni detalji i situacije... sve mi se svidelo i nije mi se skidao osmeh sa lica najveci deo filma. Najzabavniji je bio Thor u rok zvezda / The Dude izdanju. Moja najveca zamerka ide na racun smrti Black Widow, tj. cini mi se da build-up dotle nije bio adekvatan, nekako se to previse naglo desilo (vise scena/iskusenja sa njom i Hawkeyem na Vormiru bi poboljsalo situaciju). S druge strane, ljubitelji Skarlet mogu da budu zadovoljni kolicinom close-upova koju je dobila (s trece strane, nadam se da Cpt. Marvel nece da ima ovakvu frizuru u narednim nastavcima).

Quote from: usputni_boem on 29-04-2019, 13:26:05
Da, ja jos nisam igrao nijednu igru u kojoj mi se borba vise dopala (dobro, Dark Souls je tu negde, a verujem i Bloodborne).

Quote from: Meho Krljic on 28-04-2019, 12:08:25
Inače, onih monaha u Senpou Templeu mi je baš žao, ne rade ništa nečasno, koliko mogu da vidim, a ja ih ipak ubijam.

Koliko sam shvatio, oni su se petljali sa necastivim silama kako bi dosli do moci vaskrsenja, tako im i treba kad su prodali Budu  :mrgreen:

Da, to kaže i Divine Child of Rejuvenation, otprilike da joj se malo zgadi kad pomisli kako su napustili svoju tradiciju u potrazi za besmrtnošću.

A inače je igra vrlo judgemental prema onima koji su napustili Budin put, recimo onaj mučeni Mist Noble koji je tehnički miniboss a ubija se sa dva poteza..

Da, iznenadio sam se koliko je Mist Noble lagan, deathblow odozgo i 5-6 udaraca tokom kojih je sve vreme bio staggerovan... Pusticu ga sledeci put malo, cisto da vidim kakve poteze ima  :mrgreen:

Nisam siguran da se to nesrećno stvorenje uopšte brani. Fextralifeov wiki ne pominje njegove poteze pa je moguće da ih i nema.

Inače, ispostavilo se da je GSO značajno lakši nego što sam mislio i nego što me je internet plašio. Mislim, u donjoj borbi se vidi da sam igrao veoma nespretno i neefikasno a da sam ipak pobedio - dakle i obustavio mi je lečenje, i otrovao me i uzeo mi dva života a najjadnije je kad pokušavam da zgutam Ako's Sugar a ispada da ni to ne mogu zbog restrikcije... Patetično! A ipak na kraju on padne. E, pa nek je. Idemo dalje.


https://youtu.be/BX9t3vBSCLQ (https://youtu.be/BX9t3vBSCLQ)

Dobro je, znaci nisi izabrao Shura ending... zato sto bi ostao uskracen za jedan poveeliki deo igre. Ja sam upravo u Fountenheadu, i ovo mi je omiljeno parce, za sada.

Pa, da budem iskren nekako mi to nije delovalo kao opcija. Kuro mi je simpatičniji i, uostalom, ima sasvim plemenit stav a ovi ostali se svi grabe za moć koja će im doneti političku prednost.

Ja bih prvo da pobedim Shichimen ratnika pa onda idem dalje.  :| :|

Quote from: Meho Krljic on 30-04-2019, 10:17:34


Ja bih prvo da pobedim Shichimen ratnika pa onda idem dalje.  :| :|

Ispade da je Shichimen priličan pushover u ovoj svojoj prvoj varijanti. Nisam čak koristio ni pacifying agent ni konfete inače bi verovatno bilo još lakše:


https://youtu.be/6Bmt0ixQr0Q (https://youtu.be/6Bmt0ixQr0Q)

Quote from: usputni_boem on 29-04-2019, 19:14:43
Da, iznenadio sam se koliko je Mist Noble lagan, deathblow odozgo i 5-6 udaraca tokom kojih je sve vreme bio staggerovan... Pusticu ga sledeci put malo, cisto da vidim kakve poteze ima  :mrgreen:

Apdejt: neću da spojlujem ali... ima jedan potez koji je... ingeniozno zao  :lol:

Quote from: milan on 30-04-2019, 10:09:57
Ja sam upravo u Fountenheadu, i ovo mi je omiljeno parce, za sada.

Jeste, Palata je prelepa i tačno onakva promena okruženja kakva je igri bila potrebna.

A poraziti Corrupted Monka drugi put, ispostavilo se, nije toliko teško. Mnogo lakše nego prvi put, zapravo. Uglavnom zato jer sam spor učenik, naravno. Enivej, broba sa njom je praktično tragična, uneredi me od batina i na kraju dobijem grubom silom (tj. forsiranjem prangija), nije nešto što bi čovek pokazivao drugima da se hvali, al nemam bolje  :( :(


https://www.youtube.com/watch?v=p55pBjwFyKM (https://www.youtube.com/watch?v=p55pBjwFyKM)

Da prijavim da sam na poslednjem bossu, ali, naravno, pošto je on ozbiljan test veštine i znanja, slutim da ću ostati tu do kraja proleća.  :lol:

Ne dajte se!

Kad pre? Jesi pocistio Ashina castle od novih mini bossova?

Ne, ne, ubio sam jednog Chained Ogrea još pre odlaska u Fountainhead Palace a koliko sam video u prolazu pojavili su se isti oni od ranije samo teži. Eh, trudim se da ubijem glavnog baju ali težak je...  :cry:

Dakle, eto, trebalo mi je 11 dana da i ubijem poslednjeg bossa u Sekiru, što kvalitetno svedoči o mojoj dubokoj nesposobnosti. Ali to da sam ja jadan igrač nije neka novost. Posle dosta, dakle, vremena frustracije, muke i raspada Mehmeta kao ličnosti, na kraju sam mu presudio i morao da odem da probudim svoju ženu da joj to kažem  :lol: :lol: :lol:  Razume se, SADA je jasno da razumem njegove faze, napade, serije i brojeve frejmova, ali trebalo je to naučiti... Onaj osećaj da ste, posle toliko muke i jada, postigli nešto značajno, dok vam se tresu ruke a srce i dalje udara? Naravno. Sve je tu. Ovo je FromSoftware igra.

Elem, neću kačiti video jer je to ipak nekakav spojler, ali trudiću se da ovih dana napišem detaljnije impresije o igri koje se u najsvedenijoj formi svakako mogu prezentirati kao: apsolutni klasik.

Quote from: Meho Krljic on 12-05-2019, 10:12:16
Onaj osećaj da ste, posle toliko muke i jada, postigli nešto značajno, dok vam se tresu ruke a srce i dalje udara? Naravno. Sve je tu. Ovo je FromSoftware igra.

Slicno i kod mene prekjuce, kada je konacno pao Guardian Ape. Posle nekih 15ak pokusaja, igrom slucaja morao sam da napravim pauzu od 10ak dana, i kad sam konacno nastavio pao je Ape iz prve! Na kraju sam upotrebio sve napitke, iskoristio sav pellet, meni health na izmaku, njemu health na izmaku. Srce mi brze lupa (vec je pola tri), a Headless Ape svom snagom spusta mac na mene... Srecom, izgleda da sam imao dovoljno vezbe do tad, posto sam mu odradio parry koji mu je skinuo posture. Kamera se pomera u stranu i sledi deathblow... Ne preterujem kad kazem da je osecaj bio orgazmican  :mrgreen: Jedan od najboljih momenata u igri punoj lepih/spektakularnih/upecatljivih trenutaka. Jest da sve to zvuci kao klasika za okrsaje sa bossovima u Fromovim igrama, ali ovde finisheri i mogucnost da se npr. (kao u ovoj situaciji) neposredno pre finishera skine posture pariranjem, dizu nivo spektakularnosti na sledeci nivo (a samim tim i zadovoljstvo, bar u mom slucaju). Drugim recima, mucio sam se ovako i protiv mnogih bossova u Dark Souls, ali ovo mi je bila visceralno najprijatnija smrt nekog bossa u Fromovim igrama.

A sam boss je izvanredno dizajniran, kako mehanicki, tako i estetski. Momenat kad se okrece ka igracu koji mu se priblizava je epski, pocinje odlicna muzicka tema, a posle je upecatljiva i njegova pozadinska prica. Da ne pricam o vizuelnom dizajnu i brutalnim smrtima... Kad sam vec kod muzike, stvarno je odlicna kroz celu igru, mnogo doprinosi atmosferi...

Trenutno me ceka GSO, pa jos zadnja oblast i koliko vidim dosta bossova (od opcionih za sada znam za novog Ogrea, tri Headlessa i Schicimena u Ashina Depths - cekao se divine confetti  :mrgreen:)

QuotePosle dosta, dakle, vremena frustracije, muke i raspada Mehmeta kao ličnosti, na kraju sam mu presudio i morao da odem da probudim svoju ženu da joj to kažem  :lol: :lol: :lol:

:lol:  Verujem da je posle toga konacno mogla mirno da spava :lol:

Vala, koliko je poslednjih dana proživljavala moje napade frustracije, ovo je i za nju olakšanje.  :lol:

A ovo:

Quote from: usputni_boem on 12-05-2019, 20:59:47
Ne preterujem kad kazem da je osecaj bio orgazmican  :mrgreen: Jedan od najboljih momenata u igri punoj lepih/spektakularnih/upecatljivih trenutaka. Jest da sve to zvuci kao klasika za okrsaje sa bossovima u Fromovim igrama, ali ovde finisheri i mogucnost da se npr. (kao u ovoj situaciji) neposredno pre finishera skine posture pariranjem, dizu nivo spektakularnosti na sledeci nivo (a samim tim i zadovoljstvo, bar u mom slucaju). Drugim recima, mucio sam se ovako i protiv mnogih bossova u Dark Souls, ali ovo mi je bila visceralno najprijatnija smrt nekog bossa u Fromovim igrama.

je tačno i svih 140%. Nahvataću ovih dana vremena da napišem opširniji osvrt na Sekiro, ali kako sam već pomenuo, igra je strimljanovanija od Soulsborne naslova, nema klase, oružja, statistike i oklope, ali ima borbu koja je ne jedan već par nivoa iznad. To kako igra zahteva da se praktično mačuješ sa protivnicima, da prepoznaješ i presrećeš njihove napade, da im stalno budeš u kaznenom prostoru a opstaješ i pretičeš na kraju - pa to je veličanstveno.

I da, Guardian Ape je fantastičan, jedna od borbi koju ću baš pamtiti.

Ja sam pre tri dana, posle nekoliko desetina pokusaja (mislim da ih je bilo vise od 50), takodje pobedio poslednjeg faking bosa. Bio je to jedan junacki poduhvat, od jutra do podne, a najteza mi je bila - da ne spojlujem - druga faza od cetiri poslednje borbe.
I krenuo sam da igram NG+. I opet stigao do Genichira - i urnisao ga iz prve (mislim na drugi susret sa njim, na vrhu dvorca Ashina, mada sam i onu prvu borbu na samom pocetku igre zavrsio u svoju korist, i video alternativnu animaciju prilikom gubljenja ruke).
To je to, taj jedinstveni osecaj nadmoci i vestine koju vam From Software igre pruzaju kada ovladate njima.
Zaista, ne postoji nista slicno. 

Da, i ono sto se uvek desava sa mnom dok igram From-ove igre, posebno u tim pokusajima da ubijem nekog teskog bosa.
Moj um, moja dusa, moje telo - uvek predju jednu putanju od pumpanja adrenalina i nervoze, preko krajnjeg ocaja da nikada necu pobediti, do jednog potpunog zena, mira, spokoja, kada u poslednjih nekoliko pokusaja provalim da je sve to samo program, igra, a da sam ja, ipak, na kraju, kompleksno ljudsko bice koje moze da ode do meseca i nazad.

Otprilike kao kad Neo na kraju prvog dela matrixa skonta sve i počne lagano da izbegava zrna i udarce agenta Smita. Makar ja imam takav osećaj.

Quote from: milan on 13-05-2019, 11:40:04
Moj um, moja dusa, moje telo - uvek predju jednu putanju od pumpanja adrenalina i nervoze, preko krajnjeg ocaja da nikada necu pobediti, do jednog potpunog zena, mira, spokoja, kada u poslednjih nekoliko pokusaja provalim da je sve to samo program, igra, a da sam ja, ipak, na kraju, kompleksno ljudsko bice koje moze da ode do meseca i nazad.

Milan sažima iskustvo evoluiranja tokom igranja FromSoftware naslova na najbolji način.  :lol: Profi igrači borilačkih igara za ovo imaju izraz "daunloudovanje". Kao, potpuno si skinuo stil protivnika, sve što on može da pokuša ti unapred znaš, razumeš i umeš da odgovoriš/ preduprediš.

Quote from: milan on 13-05-2019, 11:36:23
Ja sam pre tri dana, posle nekoliko desetina pokusaja (mislim da ih je bilo vise od 50)

Ja mislim da sam ja imao minimalno 200 pokušaja  :oops: :oops: :oops: :oops:

Quote from: milan on 13-05-2019, 11:36:23najteza mi je bila - da ne spojlujem - druga faza od cetiri poslednje borbe.

Meni četvrta uglavnom zato što sam nju najmanje igrao a on dobija par novih napada. No, ona "tehnički" nije toliko teška jer se lako nazida posture damage...

Inače, ko je završio igru (a i ko nije, naravno), može da pogleda ovaj asjajni desetominutni video koji kompilira 101 način ubijanja u Sekirou. Pošto u okviru prvog prelaska teško da ćete imati sve prostetičke nastavke koji postoje - sem ako niste brutalno grajndovali za pare i materijale - ovo je sjajan resurs da vidite kako izgledaju oni koje nemate pa da znate kuda se isplati ići u smislu tog tehnološkog drveta tokom New Game +:

https://youtu.be/Ax8R_dPJADw (https://youtu.be/Ax8R_dPJADw)

 Pa.. da kažemo onda i koju reč o igri Sekiro: Shadows Die Twice, za sada najnovijem produktu japanskog studija FromSoftware i jednom od kandidata za ,,igru o kojoj će se dosta pričati pred kraj godine" u najmanju ruku.

Za početak... ko je uopšte bio svestan da je Mijazaki sve ove godine pokušavao da napravi borilačku igru i otrgne se RPG dizajnu što je karakterisao dekadu naslova koje je potpisao kao direktor – od Demon's Souls, preko Dark Souls serijala do Bloodborne? Štaviše, ko je očekivao da će Mijazaki prići najbliže tom svom idealu jednom kada se FromSoftware odvoji od majčinske sise velikih japanskih izdavača (Sonyja, Namcoa i, dobro, Atlusa) i padne u naručje američkom Activisionu, jedinom izdavaču koji realistično čini da čak i Electronic Arts – firma koja je godinama za redom osvajala prvo mesto na listi najomraženije američke kompanije – deluje kao oaza dobroćudnosti i progresa?

(https://i.imgur.com/gq0h2pR.jpg)

Ispostavlja se, a tu su i šuškanja po internetu koja to apokrifno potvrđuju, da je još tamo negde od početaka Mijazaki vukao na svoju stranu i na umu imao igru koja će biti punokrvni akcioni naslov, bazirana na veštini, refleksima, pamćenju obrazaca i hladnoj glavi u najvrelijim momentima, a da su RPG elementi Soulsborne igara bili praktično ,,nametnuti" da se kompenzuje visoka zahtevnost takvog dizajna, što od strane igrača a što i, da budemo fer, strane samog studija koji je blistao u domenu kreiranja mapa i generalne strukture igre ali mu sama mehanika borbe nije bila nužno najjača strana. Utoliko, Sekiro kao da je realizacija ove vizije, igra u kojoj RPG dizajna preostaje samo u tragovima i koja pred igrača stavlja imperativ da nauči da se bori ili da umre ne dvaput nego stotinama puta.

https://youtu.be/Pqb6-A8IGbg

Na internetu plamti rat i mada su sve FromSoftove igre u razumnoj meri kontroverzne i izazivaju zdravu količinu podeljenih reakcija (setimo se kako je Forbesov bloger insistirao da sve te visoke ocene koje kritika daje Bloodborneu rade u korist štete čitavog medija jer će radoznale mase, privučene visokim skorom biti brzo odbijene kad udare u granitni zid težine tog naslova i time možda odustati od igara generalno), reklo bi se da je Sekiro do sada najradikalnije podelio zajednicu. Sličnost sa SoulsBorne igrama, ali i smelo odstupanje od sada već dobro utemeljenog dizajn-predloška generator su mnogo uzbuđenja ali i zle krvi u igračkoj zajednici. Jedni su razjareni što Sekiro bestidno napušta otvoreniju filozofiju svojih prethodnika i igrača uteruje u jedan ,,pravilan" način igranja, drugi su raspamećeni što je Sekiro oštricu svoje vizije izbrusio do monomolekularne oštrine, odbacio skoro sav balast i izronio kao jedna od najfinije urađenih akcionih igara u ponudi ove sezone.

Kliše je reći da su obe strane u pravu, ali Sekiro jeste igra u kojoj naglašeni kontrasti zaista iskaču sa svih strana. Posle pet igara u labavo definisanom SoulsBorne ,,ciklusu", koje su sve bila bazirane na različitim interpretacijama različitih elemenata evropskog folklora i mitologije (i, u slučaju Bloodborne, sa garnirungom američke pop-kulture i pop-mitologije), kao i njihovih preteča u vidu serijala King's Field (pa, i, u manjoj meri, Shadow Tower i Evergrace), Sekiro je oštro pivotiranje i povratak japanskom folkloru i istoriji kakvo pamtimo iz igara kao što su bile Kuon, Otogi i, svakako, Tenchu. U samoj igri imamo veoma naglašen kontrast između protagoniste koji je srazmerno slab i gine od dva ili tri udarca snažnijih protivnika, te bossova i minibossova čije skale zdravlja opadaju u jedva vidljivim inkrementima. Možda najveći kontrast čini osnova borilačkog sistema – posture, odosno držanje – koja zamenjuje izdržljivost aka staminu iz prethodnih igara a koja je, neiznenađujuće, izazvala mestimično urnebesnu konfuziju među SoulsBorne veteranima. Držanje je praktično ,,anti-stamina", element konstitucije likova u igri koji je, može se reći, i važniji od njihovog zdravlja, sa ogromnim taktičkim implikacijama i fokusom na agresivnom igranju. Detaljnije ćemo nešto niže.

Jedna od za mene najupečatljivijih stvari u vezi sa Sekirom je ta beskompromisnost sa kojom je FromSoftware postavio svoj (kvazi)istorijski seting i folklornu podlogu. Sekiro jeste igra koja ne gubi mnogo vremena pre nego što uvede vidljivo natprirodne koncepte, ljudožderske divove, avetinjske neprijatelje, zmajeve, te majmune naoružane puškama, ali je ona istovremeno i utemeljena u sasvim ozbiljnoj (pop)interpretaciji japanskog Sengoku perioda, nudeći vrlo uzdržan, hladan ton i narativ koji efikasno venčava folklorni, fantastičarski senzibilitet sa zrelo shvaćenom realoplitikom Japana šesnaestog veka. A opet, rezultat je da imamo igru koja u najširem smislu varira neke od motiva poznatih nam iz SoulsBorne faze, ali koja istovremeno ima najmanje hermetičan, najlakši za praćenje narativ i istovremeno, usudio bih se da kažem, i najviše personalitija.

Nije ovo nužno po svačijem ukusu, shvatam to, i to da u ovoj igri imamo protagonistu sa imenom i dijaloškim opcijama neće prijati onima kojima je depersonalizovanost SoulsBornea bila među najvažnijim oružjima tih igara. S druge strane, malo ličniji pristup koga Sekiro koristi pomaže da se neke od poenti koje Mijazaki i njegov tim prave već godinama plasiraju uz emotivnu dramu koja je prisnija, pa i kinematičnija od dosadašnjeg standarda i to igri daje finu količinu identiteta i sprečava da je smatramo tek još jednim 'Souls naslovom. S DRUGE druge strane, Sekiro izbegava da utone u folklornu melodramu ili da previše ,,animeizira" svoju estetiku, držeći se pomalo strogog, uzdržanog narativnog tona pa se tu srećno provlače i narodnjačke bajke (kao ona o tajanstvenoj sviračici šamisena) ali i skoro naučnofantastični elementi.

https://youtu.be/BLKBaiEQ1gg

No, možda daleko intenzivniji kontrast je na nivou dizajna samog igranja i mada Sekiro, naravno ima vidljive sličnosti sa SoulsBorne predloškom, razlike su ono što je uzburkalo duhove. Na internetu se i dalje raspravlja o tome da li je Sekiro ,,najavljivan" kao ,,Souls igra" i da li ga treba igrati kao Souls igru, a forumi i društvene mreže su pune svedočenja ljudi koji sebe opisuju kao ,,Souls veterane" u kojima čitamo da je Sekiro ,,loša igra", ,,preteška igra" i igra koja je napustila sve što su igrači voleli kod Souls igara.

Naravno, ima i potpuno suprotnih reakcija koje vele da je Sekiro destilat Souls filozofije i notabilno lakša igra od bilo čega iz SoulsBorne ciklusa, ali kao i uvek, ekstremne reakcije na internetu treba uzimati sa zrnom (ili par kašika) soli i istinu tražiti u nekoj umerenijoj, jelte, sredini.

(https://i.imgur.com/KidKFs2.jpg)

Ono što je nesporno je da je Sekiro ,,manja" igra od bilo kog Souls naslova. Odsustvo klasa, statistika, oružja i oklopa koje je došlo uz formalno istupanje iz RPG žanra nije, naravno, puki odraz lenjosti developera već i indikacija napora da se Sekiro ovaploti kao igra u kojoj će borba biti u prvom planu (a ne upravljanje statistikom i bildovima) a da će u borbi biti presudan igrač i njegova sposobnost, radije nego karakteristike, statistike i oprema lika sa kojim igra. Ovo zaista deluje kao radikalan razlaz sa SoulsBorne postavkama koje su podrazumevale klase, karakteristike, statistike i opremu ali je istovremeno i istina da je u apsolutno svakoj od ovih igara akcenat bio na igraču – a ne na liku – i njegovom učenju kroz ponovljeno umiranje, a ne na akumulaciji statističkih poboljšanja (koja je, uostalom dramatično otežana mehanikom gubljenja duša sa svakom smrću). Uostalom, postojanje ,,OneBro" kulture – prakse prelaženja SoulsBorne igara bez levelapovanja lika i samo sa početnom opremom – je relativno ekstreman ali validan primer u prilog ovoj tezi.

Sekiro, čak, u još jednom notabilnom kontrastu, zapravo olakšava igračima akumulaciju iskustva i napredovanje po nivoima kroz izbacivanje corpsewalk mehanike, oduzimanje samo pola XP-a i novca nakon smrti i mogućnost bezgraničnog (i jeftinog) konvertovanja novca u ,,čvrstu" valutu (vrećice sa novcem koje se ne gube posle smrti), ukazujući možda da su ovo elementi igračkog dizajna bez zaista presudne važnosti za napredovanje kroz narativ.

Ovo je svakako zajebana koska za progutati za određeni sloj igrača i tu ne mislim prvenstveno na one koji bi eventualni nedostatak sposobnosti (refleksi, prepoznavanje i pamćenje obrazaca, osećaj za ritam itd.) nadoknađivali grajndom i overlevelingom – pošto, da ponovim, u SoulsBorne igrama ovo i nije bila nužno pobednička strategija – već pre svega za igrače koji od FromSoftwareovih igara traže kompleksne ambijente što smisleno nagrađuju investiciju u istraživanje.

Sekiro ima lep dizajn mapa, ali on je, ponovo, prevashodno podređen mehanici borbe. Naravno, ima ovde prepoznatljivih mudro skrivenih puteljaka i veza između celina, a mape su, zahvaljujući konopcu sa hvataljkom, vertikalnije i, er, ,,trodimenzionalnije" nego ikada, ali decidno smo u deficitu sa lukavim prečicama koje se dobijaju nakon demonstriranja da smo ,,diplomirali" određenu oblast. Iako postoje vrata koja se otključavaju samo sa jedne strane u igri, trenutno mi na um padaju samo jedna (i to veoma blizu početka kampanje) koja smisleno prekraćuju put igrača od početka do važne mete.

U istom dahu i otkrivanje predmeta/ resursa na mapama nosi značajno manju težinu nego u SoulsBorne igrama. Kako Sekiro nema opcije menjanja oklopa i oružja, tako u ovoj igri istraživanje uglavnom ne donosi mogućnost da dramatično obogatite ili promenite svoj pristup borbi i otkrića se uglavnom svode na pronalaženje potrošnih resursa a znatno ređe na predmete koji unapređuju neku od karakteristika lika (zdravlje, napad) ili recepte za nove nastavke protetičke ruke koji glavni junak nosi. Drugim rečima, uzbuđenje zbog pronalaženja skrivenih štekova je značajno manje nego u SoulsBorne igrama.

Ovo potonje, sprave koje Sekiro kači na protezu, je najnaglašeniji element igre u pogledu distinktnih bildova mada se zapravo svodi na praktično to da imate dodatnu alatku uz mač kojim se borite tokom cele igre. Neke od ovih alatki su defanzivne (kišobrani, magleni gavran...), neke ofanzivne (bacači plamena, šurikeni, koplja, sekire...) i njihovo kombinovanje, zajedno sa različitim borbenim tehnikama koje se kupuju za poene koji, opet, dolaze sa napredovanjem po nivoima, čini osnovu za glavno ,,meso" igre, to jest borbu i ono kako se igrač kroz nju, jelte, izražava. Naravno ovde ne samo da imamo na programu decidno redukovaniju paletu od one sa kojom smo radili u SoulsBorne igrama – nema magija, nema mogućnosti za smislenu borbu na daljinu, nema štitova, oklopa, brzih mačeva koji izazivaju krvarenje ili dugačkih halebardi koje se mogu koristiti sa srazmerno bezbedne distance od protivnika, nema uticaja opterećenosti na performanse lika itd. – nego i igra u domenu borbe insistira na verovatno najproblematičnijem delu borilačkog menija koji smo imali u SoulsBorne serijalu – pariranju.

https://youtu.be/1sLv_Lb4Tgk

Deluje trivijalno, naravno, ali video sam Souls ,,veterane" (barem samoproklamovane) koji su se potpuno vezali u vreću ne shvatajući da blokiranje nije validna strategija u ovoj igri već da će morati da nauče da pariraju, dakle, da prepoznaju ne samo trajektoriju neprijateljskog napada i momenat u kome se on mora odbiti preciznim uzvraćanjem, već i sekvencu napada koje neprijatelj koristi da bi se svaki napad u seriji pojedinačno odbio.

Mijazaki je, reklo bi se, zaista veliki ljubitelj borilačkih igara posebno onih iz poslednjih dvadeset godina jer je jednu od tehnika koja se i u ovom žanru smatra prilično elitnom stavio u sam centar svoje najnovije igre. Pariranje – dakle vremenski precizan potez kojim se odbija protivnički napad trenutak pre nego što će on naneti štetu – je postojalo i pre 1999. godine u ponekom borilačkom naslovu, ali je Street Fighter III, posebno njegova finalna revizija, 3rd Strike sa svojim crvenim pariranjima praktično solidifikovao ovu tehniku kao deo vokabulara koji oštro razdvaja pariranje od blokiranja i zahteva dobro prepoznavanje šeme napada protivnika, skoro perfektan tajming i sposobnost da se sačuva hladna glava pod sve većim pritiskom.

Sekiro je, u tom smislu, iznenađujuće smeo naslov koji sve gorenavedene SoulsBorne elemente odbacuje kao nepotrebni balast da bi mogao da se fokusira na jedan praktično egzotični pristup borbi u kome većina uobičajenih tehnika iz prethodnih igara ne pali i igrači moraju da radikalno promisle svoj nastup. Nije da signala već nije bilo – već je Bloodborne manifestno igračima oduzeo štitove i terao ih da ostanu agresivni time što su uspešni protivnapadi nakon trpljenja štete vraćali deo zdravlja igraču. No, ako je Bloodborne ovim uspeo da eliminiše turtling – taktiku skrivanja iza jakog štita, primanja napada u blok i uzvraćanja samo u najoportunijim od svih oportunih trenutaka – nije eliminisao i drugi defanzivni pristup u kome igrač umesto da napada sve vreme beži i udara samo po jednom kada protivnik stigne do kraja svoje serije napada. Ni Sekiro ne eliminiše sasvim ovu ,,izbegličku" taktiku ali radi đavolski dobar posao na tome da je obeshrabri time što se u fokusu borbi uglavnom ne nalazi ono što tradicionalno napadate u akcionim igrama – zdravlje protivnika – već njihovo držanje – ,,posture".

Bučne žalbe po internetu na to da su u Sekiru merači zdravlja bosova apsurdno predugački i da opadaju presporo (tzv. ,,Sekiro je slab" argument) pokazuju da nisu baš svi shvatili kako je osnovni cilj borbe u ovoj igri da se razbije protivnikovo držanje, nakon čega on gubi gard a igrač dobija priliku da izvrši smrtonosni udarac (,,deathblow") koji oduzima svo preostalo zdravlje odjednom i ubija na mestu.* Kako ovo postižete? Najčešće tako što ste mnogo agresivniji nego u prosečnom SoulsBorne duelu – ponovljeni napadi mačem i dopunskim alatkama troše protivnički posture, a odbijanje napada pravovremenim pariranjima ga neretko troši još brže.
*Osim što u FromSoftovim igrama smrt najčešće nije tako jednostavna pa tako i u ovoj igri pored samog Sekiroa i većina bosova mora da umre više od jednom


Utoliko, Sekiro je igra u kojoj bežanje najčešće donosi negativan prinos jer se držanje protivnika obnavlja kada nije izložen pritisku pa onda, kada se povučete na bezbednu daljinu, sa žaljenjem gledate kako se efekti vašeg smelog napada od malopre tope dok se mrskom dušmaninu posture merač vraća na nulu.

Drugim rečima, napad ovde uglavnom nema alternativu. Držanje se mora rušiti napadanjem i uspešnim pariranjem jer bežanje, pa čak i blokiranje ne donose rezultate i igrač mora da napusti najveći deo stečenih Dark Souls znanja i navikne se na to da preživljavanje i pobeda u Sekirou najčešće znače da ćete najveći deo vremena provesti na bliskoj distanci od protivnika, bez uzmicanja razmenjujući udarce, pamteći sekvence napada i odgovarati pravovremenim odbijanjem svakog zamaha. Naglasak je na ,,na strašnom mestu postojati" delu onog poznatog stiha, dakle.

Ovo je element igre koji zapravo proizvodi i najviše adrenalina i endorfina u igraču, laserski precizno dizajnirana mehanika borbe u kojoj ništa – ni štit, ni oklop, ni visoke statistike – ne može da zameni prepoznavanje protivničkih komboa, učenje njihovog ritma i razvijanje adekvatnog odgovora na iste, dok se duel sve vreme odvija u rangu proverbijalnih beonjača, bez uzmaka i odstupanja.

(https://i.imgur.com/D2y21oq.jpg)

Ovo je reduktivan dizajn, to nam je jasno, ali pošto se oslanja na dramatičnu potrebu da se sam igrač unapredi (mnogo više od lika u igri), on je konzistentan sa onim što je FromSoftware radio poslednjih deset godina i urađen je veoma dobro. Mijazaki svakako želi da igrate na određen način, ali to ne znači da su bosovi samo zagonetke koje se rešavaju jednostavnim ponavljanjem istog seta poteza (kada se ovo i dešava, na primer u slučaju Long-arm Centipede Giraffe, u pitanju je didaktički momenat koji naglašava ritmičnost napada – lekcija bitna za kasnije bosove), i postoji iznenađujuće mnogo različitih pristupa koje možete primeniti u teškim borbama sa jednakim uspehom. Ilustracije radi, finalni bos je meni bio toliko težak (pominjao sam već jedanaest dana iskušenja kojima me je podvrgao) da sam pogledao nekoliko preporučenih strategija na internetu koje su obećavale da ga se može ,,lako pobediti". Na kraju sam ga pobedio potpuno drugom strategijom koristeći protetički nastavak i borbeni stil koje nisam video pomenute ni u jednom vodiču, fokusirajući se na set taktika da se njegovo zdravlje dovede na dovoljno nisku razinu (oko 50%) da mu to uspori obnavljanje držanja u meri kada će moji senpou napadi (koji ne nanose štetu zdravlju ali brže umanjuju držanje) brzo odraditi posao. Napeto!

Da je borba jedan-na-jedan protiv sve kompleksnijih bosova srž iskustva koje ova igra teži da ponudi potvrđuje se i time da je Sekiro: Shadows Die Twice jedan malčice zamaskirani bossrush. Igra sadrži nekoliko desetina bosova i minibosova dok je sadržaj između ovih borbi relativno skroman po SoulsBorne standardima.

https://youtu.be/cLcBQiW3New

Ne i loš, da ne bude zabune, Sekiro zaista jeste lakša igra od svojih prethodnica ako gledamo samo borbu izvan susreta sa bosovima a borbe sa grupama običnih neprijatelja su mnogo dinamičnije nego u SoulsBorne ponudi, zahvaljujući mnogo većoj pokretljivosti glavnog junaka, ali i mehanici šunjanja. FromSoftware je sa svojim iskustvom iz Tenchu serijala u Sekiro doneo taj koncept srazmerno ,,slabog" protagoniste koji koristi napade iz potaje, taktiku udarca i bekstva, prilaske iz mrtvog ugla, odvraćanje pažnje, bacanje prašine (well, pepela) u oči da dinamizuje Sekiro program. Ovo nije ZAISTA stealth igra i šunjački gejmplej se pojavljuje procentualno relativno malo vremena tokom igranja, prevashodno, opet, jer je igra naglašeno usmerena ka bosfajtovima. Ali FromSoftware svakako uspelo kanališe taj senzibilitet šinobija koji se kao avet kreće između svojih neprijatelja, osmatra, procenjuje situaciju i napada iznenadno, brutalno i efikasno, onda se ponovo povlači u senke i vreba nove prilike, pa su delovi igre na Hirata imanju ili u Palati izvorišta duboko zadovoljavajući na način koji prirodno ekstrapolira relativnu inertnost mnogih antagonista Souls igara. Ovde je skakanje po krovovima, šunjanje kroz visoku travu, praćenje stražarskih ruta, odvlačenje pažnje itd. jedan obogaćujući sadržaj i mada je stealth program srazmerno rudimentaran u odnosu na punokrvne šunjačke igre (recimo Metal Gear Solid ili Dishonored), a ovu igru svakako nećete moći da ,,ghostujete", on je plemenit i osvežavajuć.

No, drugi delovi igre – Tvrđava pušaka, recimo, ili Potopljena dolina – su lišeni (sofisticiranog) šunjanja i zahtevaju borbu sa grupama neprijatelja i, mada je borbeni sistem očigledno ugođen prevashodno za duele jedan-na-jedan, ovo umeju da budu veoma dobri momenti u kojima igrač mora da demonstrira pokretljivost i sposobnost za improvizaciju kako bi pretekao. Manastir Senpo je možda najbolja realizacija ovog modela sa prostranom mapom i grupama relativno teških neprijatelja raspoređenih tako da igrač mora da iskoristi topografiju, skrivanje ali i mnogo grube sile da preživi i pobedi.

Moje lično iskustvo je da  Sekiro sa svojim fokusom na borbu napravio dobar posao – sve dok zaista ne očekujete igru koja je ,,ista" kao Dark Souls. Sekiro je zaista mnogo vitkiji – neki bi rekli siromašniji – po mnogim pitanjima: kretanje kroz mape je brže pa one zato i deluju manje (iako im vertikalnost svakako dodaje na volumenu), nema klasa i upravljanja statistikama, novih oružja i oklopa (čak ni kozmetičkog presvlačenja), a odsustvo multiplejera dodatno snižava primamljivost ponovnog igranja igre kada je jednom završite. No, ovo je sa druge strane balansirano najelegantnijim borilačkim sistemom koga su FromSoftware do sada napravili. Ovde smo se svojevremeno šalili da je Sekiro sada već praktično ,,pravi" character action naslov, sa svojim naglaskom na, jelte, karakteru i akciji, ali zgodno je setiti se da je pre deset godina firma zapravo imala jedan potpuno strejt character action naslov u formi Ninja Blade koji je bio dosta nespretna i za igranje neudobna imitacija Tecmovog Ninja Gaiden i da Sekiro impresionira time da ne ponavlja praktično ni jednu od grešaka ove igre i pazi da uvek okreće svoj najbolji profil kameri.

Naravno, hleb nasušni character action igara – komboi – nisu nešto što se Sekiro trudi da implementira u iole ozbiljnijoj meri. Ovo makar nije promenjeno u odnosu na SoulsBorne predložak i Sekiro mnogo više stavlja akcenat na sve druge elemente borilačkih igara izvan komboa, footsies prevashodno, odnosno naglasak na čvrstom stajanju na tlu i kontrolisanju prostora u kome se borba odvija kroz kombinaciju kretanja, napada, blokada i pariranja. Sekiro je, sa svojom potrebom da – ako nameravate da zaista pobedite protivnika – stalno budete da relativno bliskom odstojanju, zapravo ultimativna footsies igra u kojoj je učenje neprijateljske sekvence napada, prepoznavanje ,,telefoniranja" i pravovremeno umetanje odbrane za svaki napad, te uzvraćanje sopstvenim napadom praktično neophodno da biste preživeli. Sekirove ofanzivne taktike se uglavnom ne mogu oslanjati na komboe, mada ovo ne znači da ih u igri uopšte nema – neki prostetički nastavci omogućavaju relativno rudimentarne kombo poteze, ako imate otključane potrebne veštine (kišobran, sekira, koplje) a sabimaru ima sopstveni jednostavni kombo koji pored štete što je nanosi zdravlju i držanju može i da otruje protivnika – tako da igra zapravo ostavlja utisak nešto ,,realističnije" borbe mačevima (kopljima, halebardama itd.) u kojoj su blokiranja, pariranja i kritični udarci koji lome gard važniji od zaslepljujućeg zasipanja serijama.

Pošto dobar deo ,,običnih" protivnika ima relativno male zalihe držanja, borba sa njima je, pogotovo u kasnijim fazama igre kada je igrač veštiji i ima više alata na raspolaganju, iznenađujuće atraktivna. SoulsBorne igre načelno nisu najjače kada se borite sa više od jednog protivnika od jednom pa je i Sekiro očigledno dizajniran da prioritizuje duele 1:1 ali neke od sposobnosti koje se otključavaju sa napredovanjem po nivoima daju sjajne rezultate u masovkama – od ranog whirlwind slasha kojim možete da povredite, često i ubijete više protivnika odjednom, pa do ultimativne ninjutsu veštine kojom ubijenog protivnika zombifikujete i on se bori na vašoj strani sve dok ima zdravlja.

Bosovi i minibosovi su ipak glavni sadržaj igre i ovde ponovo postoji relativno jasna razdvojenost od SoulsBorne pristupa utoliko što su prethodne igre, sa svojim RPG osnovama davale potencijalno mnogo širu paletu pristupa ,,rešavanju" bosova. Sekiro mnogo više ide na Nintendo filozofiju i Mike Tyson's Punch Out pristup gde bosovi imaju jasno izraženo ponašanje koje se može ,,rešiti" tačno određenim odgovorom.

U praksi ovo podrazumeva korišćenje određenog komada opreme ili određene tehnike za određene bosove (na primer, mikiri kontra za one koji koriste koplja, kišobran za one koji šire teror, pa čak i protivvazdušni smrtonosni udarac za bosove koji vole da skaču unaokolo) što, uz potrebu da naučite njihove napade deluje prilično preskriptivno (i restriktivno), ali po mom iskustvu igra ostavlja više nego dovoljno prostora za lične preference i izražavanje u borbi.

Sekiro je i igra gde je uložen vidan napor da se bosovi isprofilišu i predstave ozbiljan skill-check za igrača a bez posezanja za damage-sponge taktikama. Sekiro zapravo ima jako visok procenat onih bosova koji su po dimenzijama i pristupu borbi slični samom glavnom liku, dakle u pitanju su humanoidna stvorenja sa mačevima, relativno realistične telesne građe, a što je vrlo primereno za igru koja akcenat u borbi stavlja na veštinu i pariranje. Svega par bosova, zapravo, može da se uračuna u kategoriju ,,velika meta sa mnogo zdravlja" gde se pobeda ostvaruje više upornošću nego spretnošću, što je na ovoliki broj protivnika zapravo odličan skor. Veliki broj minibosova – raznih generala jedne od političkih frakcija, recimo – ali i obaveznih bosova su zaista ratnici sa mačevima i kopljima koje morate pobediti u fer borbi, prepoznavanjem načina na koji ćete istrošiti njihovo držanje i, nakon uspešnog napadanja i pariranja, zadati im fatalne udarce.

(https://i.imgur.com/ABwjKwr.jpg)

I takve borbe su zaista spektakl do sada neviđen u FromSoftware igrama i, iako ovde nemamo kombo-eksces kao u recimo recentnom Devil May Cry, one su istovremeno i praznik za oči i brutalni testovi veštine. Kada se nađete oči u oči sa bosom koji radi isto što i vi, koristeći izgrađenu footsies taktiku, ali može da ima i napade na daljinu, šurikene, strele, patrone sa gasom koji vam na neko vreme onemogućava lečenje, dimne bombe ili mogućnost area of effect napada, zaista se nalazite na teškom iskušenju a posmatranje protivnika, čitanje poteza, prepoznavanje za blok neodbranjivih napada koje simbolizuje crveni kanđi simbol, a na koje morate adekvatno odgovoriti – pariranjem za ,,obične" napade, skokom za čišćenja ili mikiri kontrom za probijanja – sve to zapravo zahteva poveliku koncentraciju. Mijazaki i FromSoftware ovde sasvim skidaju rukavice i Sekiro je igra u kojoj se stvari odlučuju na nivou dela sekunde u kome, baš kao u Punch Outu morate identifikovati napad na osnovu njegove početne animacije i odgovoriti određenom kontramerom. Uzmicanja i držanje velike distance od neprijatelja ovde uglavnom nisu prihvatljive taktike  i kada igrač, posle određenog broja pokušaja tokom kojih je učio protivnika, uđe u ,,zonu" borba se zaista pretvara u naglašeno ritmičku razmenu poteza označavanih udarima metala o metal, zviždanjima promašenih udaraca i muklih vokalizacija kod zabadanja sečiva u meso, a sve izgleda kao koordinirana plesna tačka u kojoj dve figure elegantno lete kroz prostor, skaču u vazduh, koriste i svoje udove kao oružja i kreiraju umetnost-u-pokretu koja traje samo dok jedna od njih na kraju probijena oštricom ne ispusti dušu.

Raznolikosti radi, naravno, ima i bosova koji odskaču od ovog obrasca – već sam pominjao Corrupted Monka (kome bi adekvatniji prevod bio zapravo Wayward Nun ne najmanje zato što je žensko, jelte) koji je mnogo lakši nego što to na prvi pogled izgleda, ali je lukavo dizajniran tako da igrača trgne iz do tada razvijane navike da se sve borbe rešavaju neprekidnim napadanjem. Corrupted Monk ima napade koji maltene nemaju nikakav ,,signal" na početku na osnovu kojeg možete da pripremite adekvatnu odbranu/ protivnapad i koji praktično uvek pogađaju. Naravno, trik je u tome da se prepozna da Monk ima svoj ritam koji se može narušiti pravilnim ritmom sopstvenih napada i izmicanja i ovo je jedan od retkih bosova u igri kod koga je napad na zdravlje umesto na držanje sigurnija taktika.

https://youtu.be/r24zShFhqrc

Tu je i Guardian Ape, jedan od retkih ,,monstruoznih" neprijatelja u Sekirou. Za razliku od SoulsBorne ciklusa gde su zmajevi i druge zveri, demoni i divovi relativno redovna ponuda, Sekiro ovakve neprijatelje daje prilično proređeno i njihovo je pojavljivanje praktično naglašena punktuacija u narativu. Guardian Ape je memorabilan ne samo zbog svog manifestnog razbijanja do tada uspostavljenog obrasca kod bosova – ne nosi oružje, potezi su mu teži za pariranje jer nije jasno kada se završavaju, ima area of effect napade i u stanju je da se kreće brzo preko velikih distanci – već i zbog načina na koji uspe da igrača iznenadi na polovini borbe, venčavajući azijski folklor sa vrhunskim dizajnom bosa po kome je FromSoftware s razlogom poznat. To, a i u koliko savremenih igara skupe produkcije imate bosa kome se napadi, između ostalog, sastoje od otrovnih prdeža i gađanja izmetom?

Ta ,,skupa" produkcija je, naravno, mnogo jeftinija od onog što načelno vidimo u visokobudžetnim igrama iz Activisionove ponude i Sekiro je novac koji je uštedeo na izbacivanju klasa, bildova i multiplejer infrastrukture svakako uložio u izgled i zvuk igre. Ponovo, FromSoftware je studio koji je sa SoulsBorne serijalom više nego nadmoćno demonstrirao da ima neke od najboljih vizuelnih dizajnera u industriji a oslanjanje na japansku istoriju i mitologiju posle decenije evroameričkih motiva je očigledno inspirisalo tim, pa Sekiro uprkos svojoj relativno oskudnoj grafičkoj raznolikosti ostavlja utisak ličnosti i ubedljivosti. Sengoku Japan je ovde ne samo upečatljiv i lep već deluje autentično – čak i uz džinovske zmije, da ne pominjem demonske stonoge – sa svojom arhitekturom, pitoresknim krajolikom i minuciozno urađenim oklopima i odećom. Stilizovanost likova kao što su Great Shinobi Owl ili Shichimen Warrior je nešto što igraču privlači pažnju i tera ga da se udubi u pozadinsku priuču igre onako kako je to i inače pravilo u Mijazakijevim igrama, ali sada sa dodatnim elementom da će to udubljivanje verovatno imati i komponentu istraživanja japanskih narodnih predanja i mitologije.

Sam Sekiro je iznenađujuće – i vrlo zadovoljavajuće – ubedljivo sredovečan, sa sedim pramenovima u kosi i odlično dizajniranom odećom i protezama da ostavi baš onaj potrebni utisak ,,ozbiljnog" nindže koji ne oblači fetišističke kostime i loži se da je frajer već se nosi komotno ali neupadljivo, uvek spreman za borbu ali i kadar da se stopi sa okolinom. Japanska glasovna gluma je naravno sjajna, sa uzdržanim ali dovoljno ekspresivnim deliverijem od strane svih glumaca. Engleski dab nisam slušao osim malo na JuTjubu i deluje korektno ali svakako manje ,,stvarno" od onog što se čuje u originalu.

Animacija je takođe jedan od FromSoftwareovih hajlajta i mada ovde nemamo ,,realističnost" na nivou Rockstarovih ili Naughty Dogovih naslova, Sekiro je izvanredno upečatljivo animirana igra koja na do sada praktično neprecendiran način prenosi teatralnost klasičnih samurajskih filmova u interaktivni medijum. To da je sam Sekiro lik mnogo agilniji od bezimenih SoulsBorne protagonista, na ime svojih gipkih skokova i konopca sa hvataljkom, ima velike konsekvence u dinamici kretanja i borbe a kako su i svi drugi likovi animirani sa puno karaktera, sumarni rezultat je distinktno iznad bilo čega što smo videli u prethodnim igrama. Mačevanje je ovde izuzetno taktilna aktivnost, likovi se kreću u naglašeno teatralnim pozama i gestovima (pogotovo drugi šinobi likovi poput špijuna i asasina, ali i Shichimen Warrior koji praktično pleše, ili Guardian Ape koji u svojoj drugoj fazi i sam prelazi u ritualno kretanje) a neke borbe sa određenim mini/ bosovima pa i običnim neprijateljima se pretvaraju u neviđeni vizuelni spektakl sa silnim skokovima, izbegavanjima, pariranjima i probijanjima koja u svojoj spontanoj koreografiji mogu da zaista izađu na crtu najboljim azijskim akcionim filmovima. Naravno, visceralnost je značajna komponenta čitavog paketa sa tradicionalnim ,,blood spray" efektima i ponovo naglašeno teatralnim, čak ceremonijalnim pozama pri zadavanju smrtonosnog udarca što teškim borbama dodaje značajnu komponentu ,,isplate". Sekiro ovde drži masterklas iz venčavanja stila i supstance i odjednom to poređenje sa character action igrama ponovo ne deluje preterano netačno.

Zvučni efekti, razume se, ovde odrađuju lavovski deo posla uspevajući da budu istovremeno i bitno informativni ali i veoma zadovoljavajući na nivou fidbeka koji dobijate za svoje akcije. Ne znam kako je moja žena istrpela svo to udaranje mača o mač koje je satima slušala dok sam završavao igru, ali zvuk koji se čuje kada razbijete protivnikovo držanje, probijete mu gard i spremni ste da zadate smrtonosni ubod – to je potmuli udar od koga mi na samo prisećanje malo brže zakuca srce. Naravno, kako su FromSoftove igre muzički po pravilu izvanredne tako i ovde pouzdani tandem u sastavu Juka Kitamura (koja je radila na Souls i Bloodborne igrama) i Norijuki Asakura (radio još na Tenchuu, ali je pisao i muziku za Anime serijal Knights of Sidonia, recimo) isporučuje gomilu folklornih motiva odsviranih na tradicionalnim instrumentima postižući fantastičnu atmosferu. Jedno je sigurno, Sucker Punchov Ghost of Tsushima i Team Ninjin Nioh 2 će imati pune ruke posla da odgovore na Sekirovu jaku ,,Japanštinu", a slutim da će na dobitku biti prevashodno publika.

(https://i.imgur.com/ITVjz2b.jpg)

Ostaju još dva pitanja da se razreše: je li Sekiro preteška igra i gde ga možemo pozicionirati u SoulsBorne koordinatama (gde ipak svakako pripada)?

Ova dva pitanja su zapravo povezana: SoulsBorne igre jesu bile teški naslovi ali je njihova fleksibilnost sa bildovima i statistikama kao i opcija pozivanja drugih igrača u pomoć (uz, razume se, prefinjenu komponentu rizika od invazije), te kooperativno igranje, ratovanje između gildi i osnivanje ad-hok borilačkih klubova u velikoj meri zaslužno za njihov karakter i dugovečnost. Sekiro nema ništa od ovoga, ali ima alternativne krajeve koji podrazumevaju prilično različite putanje kroz narativ i bosove što je hvalevredan trud autora i prilog ideji da ćete posle prvog prelaska stisnuti New Game+ dugmence u meniju.
Ipak, nema sumnje u to da je Sekiro svedenija ponuda od onog što se načelno sada podrazumeva kad su SoulsBorne igre u pitanju i da je raspon onoga što se u igri može raditi manji. Kada se uzme u obzir da bosovi predstavljaju skilčekove koje uglavnom ne možete preći bilo kakvim varanjem ili dovitljivošću, osećaj da u igri zapravo nema mnogo toga da se radi, pogotovo posle prvog prelaska, je prilično palpabilan. Ponovo, internalizovanje ideje da je ovo pre svega malo raskošnija bossrush igra a ne akcioni naslov generalnog usmerenja je možda bitan preduslov za njenu pravilnu konzumaciju.

https://youtu.be/iTjHFaE1G68

U vezi sa tim je i činjenica da je ovo po mom osećaju u proseku zapravo lakša igra od SoulsBorne norme, a da utisak ogromne težine ostavljaju pre svega neki teški bosovi koji umeju da ozbiljno zakoče napredovanje kroz narativ. Sve ovo u igraču ume da proizvede dosta frustracije – proleteli ste kroz novu mapu za sat vremena a onda se pet sati borite sa njenim bosom – i Sekiro svakako doseže onaj Mijazakijev ideal da nakon poražavanja teškog protivnika osećate nezapamćenu poplavu endorfina (true story: nakon što sam porazio poslednjeg bossa sledeća dva dana sam bio sjajno raspoložen i osećao se kao da sam nešto opipljivo postigao u životu) zato što ste morali da sebe pogurate preko sopstvenih granica da bi to bilo moguće, ali je i cena povisoka. U prethodnim igrama biste momente ogromne frustracije koje donose pojedini bosovi mogli da prevaziđete pozivanjem drugog igrača (ili makar NPC-ja) u pomoć kako biste igru nastavili da igrate, a zatim, nekoliko desetina sati kasnije i sami postali majstor koga drugi prizivaju u pomoć kada je njima gusto. Sekiro nema ništa slično i ovo odsustvo socijalne komponente se oseća i na nivou subjektivnog osećaja težine igre ali i na nivou želje da investirate dalje u nju nakon što ste je jednom ili dvaput završili. Utoliko, rasprava koja se razgorela u igračkim medijima i na socijalnim mrežama o tome da li Sekiro treba da ima ,,easy mode" nije ni tako jednostavna (odgovor je inače: treba da bude onako kako developeri odluče) jer je u SoulsBorne igrama igrač težinu igre varirao ne kroz jednostavno biranje stavke na meniju već kroz razumevanje isprepletanih sistema i odluku da ulaže svoje vreme na određen način, uzimajući ali, ultimativno, i dajući. Sekiro ovo nema. 

(https://i.imgur.com/KwDXmGr.jpg)

Time, u zbiru, hoću da kažem da je Sekiro izvrsna igra sa do sada neviđenim fokusom na veštini i spretnosti i da je lako osvojila posebno mesto u mom srcu, ali da je u celini ona znatno manji fenomen, pa ako hoćete i  manji medijum nego što su to pre svega Souls igre sa svojom širinom koja ih, istina, čini nezgrapnijim ali i inkluzivnijim nego što je to Sekiro. Paradoksalno, dakle, FromSoftware je za Activision napravio svoju naj"elitističkiju", najviše ,,git gud" igru, naslov koji bez kompromisa tera igrača da bude najbolji što može, ne dajući mu čak ni kozmetičke a pogotovo ne mehaničke komponente koje bi ga odvukle od sržne nužde da se unapredi, preživi i pobedi. Da je Mijazaki ovako nešto žudeo da napravi, a Activision mu omogućio da se to desi, bez mešanja u produkciju, insistiranja na onlajn elementima, mikrotransakcijama pa čak i na bilo kakvoj ,,vesternizaciji" estetike je pravo malo čudo. Sekiro je, dakle, proizvod čuda i kao takav mora da bude slavljen. Slavimo ga onda.

Da predjem konacno igru (nemam jos mnogo, trenutno sam u Fountainhead Palace), pa citam...

Ajde božezdravlje. Tebi poslednji bos sigurno nee biti takav brickwall kao meni  :lol:

Videcemo, GSO me je posteno namucio u obe verzije, a poslednjeg bossa bije glas da je pakleno tezak (kako i dolikuje poslednjem bossu  :)). Verujem da ce biti dostojan protivnik (and then some) cak i ovom sinobiju  8-)  :lol:

Ja sam išao drugim putem tako da GSO-a nisam morao da pobedim drugi put, ali ako za ikog verujem da će ovo relativno lagano preći, to si ti.

 xjap Odzvanjace mi ove tvoje reci u glavi kad se budemo borili!

Meho, svaka ti zlatna

Treba me pohvaliti što sam izbegao da koristim očiglednu i jeftinu igru reči tipa "Sekiro me je baš naSekiro, hahahahahah!"

Briljantna recenzija, mada ništa manje nisam ni očekivao. [emoji122][emoji122]

 :| :| :| Da budem iskren, malo sam se trudio da ne pišem iste stvari kao prikazi koji su objavljivani po igračkim sajtovima u vreme izlaska igre. Naravno, imao sam luksuz da o onjoj pišem par meseci kasnije, kada se već isprofilisala diskusija o njoj itd.

Evo, ko igra na PC-ju:


Sekiro now has a boss rush mode thanks to modders (https://www.destructoid.com/sekiro-now-has-a-boss-rush-mode-thanks-to-modders-561552.phtml)

Nije loše za singl plejer igru koja je pritom prilično teška:


Sekiro has almost doubled its sales since release, claims From parent (https://www.videogameschronicle.com/news/sekiro-has-almost-doubled-its-sales-since-release-claims-from-parent/)

Mod za Sekiro da ga igrate iz prvog lica:



https://youtu.be/ceKMQSjNdi4 (https://youtu.be/ceKMQSjNdi4)

počeo sekiru pre nekih nedelju dana, u međuvremenu snimio dva kratka videa iz edicije "zašto je sabimaru istina", kraj prvog podseća na najmanje šest akcionih hitova iz osamdesetih i pogotovo devedesetih:

https://youtu.be/OE-0MQukhsM

https://youtu.be/Vty1S8-XH14

Fino, pri kraju si mu našao tajming za pariranje a onda on maltene porazi sam sebe  :| :| :|

posle dosta oklevanja istraživanja, bio je red da se ukrste katane i protiv genichira, i eto, uspeo sam da ga sredim za 1 (celo) veče. tragična prva faza, solidna druga, užasna treća jer nisam stigao da je naučim, no par srećnih deflektova je završilo posao:

https://youtu.be/LoiWTTA8RFY (https://youtu.be/LoiWTTA8RFY)

Ali Mikiri kaunteri samo sevaju u prvoj fazi  :| :| :| :|


Edit: bogami je napeta treća faza ali sačuvao si hladnokrnost kad se najviše računa. Mikir kaunter pred kraj borbe me je naterao da zatapšem.

u trećoj fazi nisam imao pojma kako se izvodi taj lightning reversal, onaj popup što ga igra nudi mnogo slabo objašnjava to. pogledo sad na jutjubu kako se radi, biće valjda još nekih protivnika koji koriste te napade valjda...

Khm...


(biće).

(https://media1.giphy.com/media/McJTqbcBNPDRu1JD9P/giphy.gif)

majmun me namučio ubedljivo najviše do sad, što je i bilo za očekivati jer meni u soulsima džinovske zveri tradicionalno mnogo slabije leže od humanoidnih neprijatelja. prvih sat do sat i po je bila totalna katastrofa dok nisam provalio da mu je onaj perilous napad u prvoj fazi zapravo sweep a ne grab ko što sam ja logički pretpostavio  :(  kad je prestao da mi otkida 75% healtha ekskluzivno tim napadom, odmah je sve bilo lakše.

borba nije nešto filmična, naročito u drugoj fazi gde on spamuje teror a ja mašim deflektove, ali neka je ovde, majmun je to:

https://youtu.be/Y1b_0cElb2U (https://youtu.be/Y1b_0cElb2U)

Muka je majmun pogotovo druga faza, ali još veća muka je kasniji bosfajt sa dva majmuna  :lol:  Doduše, taj nije obavezan.

ma druga faza je samo dancer of boreal valley a nju sam onomad dobio iz druge, nego me taj teror napad stalno izvlači iz ritma...

protiv oca jedinog:

https://youtu.be/CcvA213cfhc

naporan fajt, moraš dosta da mu štrpneš™ vitality da mu smanjiš regeneraciju posturea, a nemaš kad da ga udariš jer skoro sve blokira. jedina konsistentno slaba tačka su mu ovi skokovi, ali i tu stigneš da ga lupiš max. dva puta, i to ako mu baš zađeš iza leđa. u drugoj fazi još krene da spamuje tu dimnu bombu pa se borba oduži za sve pare, iako je samo deflektovanje relativno prosto. vidi se i po trajanju snimka da je ovo zamišljeno kao borba nerava, mada ima i nekih pola minuta gledanja u meni usled rl dešavanja.

posle ovoga sveštenica nije pravila probleme, iako sam uspešno promašio svaki mikiri i dobio po lobanji na svakom perilous sweepu. uz to šljakam prekovremeno, pošteno sam odradio i drugu fazu za koju sam kasnije saznao da ju je moguće preskočiti:

https://youtu.be/t7oRt9bsp8U

Nisam znao da druga faza može da se preskoči kod true monkice.  :shock:  Gledam video, manje više bih (odnosno sam) i ja tako igrao, sem što sam treću fazu drastično skratio forsiranjem prangija ali to mu je to. Kako se preskače druga faza?

možeš da skočiš na drvo i bekstebuješ je skokom odozgo kad krene da se pojavljuje na početku druge faze, odmah posle onog napada senkama. navodno si ranije mogao da preskočiš i prvu fazu i odmah počneš od treće, ali to su u međuvremenu pečovali...

Aha, kao stealth kill, lepo, nisam imao pojma. A peo sam se po drveću ko besan...

genichiro & isshin:

https://youtu.be/HdeVzzvduXA (https://youtu.be/HdeVzzvduXA)

ovo mi je daleko od omiljenog fajta u igri, baš mi se ne sviđa ideja da se naslažu dva bosa na 1 mesto. nema ništa gore nego kad taman naučiš nešto novo protiv isshina i onda tri puta zaredom zagineš na smaraču genichiru jer nemaš dovoljno resurektivne™ moći za dva povratka iz mrtvih pa ti je lakše da kreneš ispočetka.

o isshinu nemam šta mnogo reći, odradio sam mu 1 lightning reversal u trećoj fazi, od koga je dosta je  :lol: od onog iaijutsua sam svaki put junački uzmicao, prođe igra a ja još nisam načisto kako da ga čisto deflektujem, sva sreća pa ovde to bar nije obavezno jer mu priprema za taj napad traje brat bratu pet sekundi.

Al zato sevaju mikiri kontre, milina. Razvalio si dedu, uživanje za gledati.

ne znam šta bih pametno mogao dodati na ono što je već ispisano o sekiru na ovom topiku. možda nešto o 1 subjektivnom doživljaju? recimo, istaći ću da meni u sekiru rpg elementi iz soulsa nisu previše nedostajali. delom zato što sam se souls formule već polako zasitio, naročito posle razočaravajućeg isksutva sa zakasnelim prelaskom keca, a delom zato što sekiro dokazuje da fromsoftu rpg struktura nije neophodna da bi izradili 1 vrhunska igru. dobro, souls fashion je malo falio, no ko što sam već priznao u neo: twewy osvrtu, ja odeću menjam samo u zavisnosti od toga kako mi pomaže u gejmpleju (i u igri!!!), tako da mi nije smetalo što sekiro prosto preskače ceo taj sistem. no, glavna stvar je što nakon igranja pet soulsborne naslova (plus nioh), izbacivanje stamine i dopuštanje igraču da juri okolo koliko želi je na mene imalo opuštajući, čak oslobađajući utisak. pentranje po krovovima uz pomoć kuke i pojačana mobilnost uopšte su samo lepi bonusi, beskonačna stamina je tu glavna stvar.

što se borbe tiče, mene se na samom startu dojmilo što se sekiro igra na "moj" način, tj. bez grajndovanja statistika i zvanja drugih igrača u pomoć kad se negde zapne, pa neko veće navikavanje nije ni bilo potrebno  :lol:  i sam borbeni sistem je veliki napredak u odnosu na souls prethodnike na račun toga što su sva tri glavna vida odbrane (blok, deflect i dodge) validni i korisni. mislim, ja sam u svakom souls naslovu do sad uporno forsirao dodge jer je to u 99% situacija zaista bilo najbolje rešenje. ako jednim potezom možete da anulirate protivnikov napad i u isto vreme zađete iza njega za lakšu kontru, zašto traćiti vreme na blokiranje ili rizikovati s pariranjem? sekiro ovaj koncept obrće na glavu tako što smanjuje i-frejmove i gomili bosova daje brutalan reach, ALI ne do te mere da dodge u potpunosti obesmisli. ovo sad vodi do toga da skoro svi bosovi imaju "pravi" način na koji ih valja srediti, a to je skoro uvek zasnovano na eksploataciji nekog od tri gorepomenuta vida odbrane. tako sam ja, recimo, ledi butterfly sredio agresivnom kombinacijom dodgea i brzih napada, skoro u potpunosti ignoršući blokiranje, dok sam protiv genichira konstantno lovio deflektove i grčevito blokirao kad me uhvati u mašinu. kad na ovaj sistem nakalemite genijalnost posture mehanike i dodatnu raznovrsnost u vidu ručne prostetike, jasno je zašto je sekiro fromsoftov magnum opus po pitanju borbe.

kad sam se već dotakao bosova, moram istaći i da je konstantna reciklaža istih znala malo i da mi zasmeta. ovo je, naravno, produkt činjenice da sekiro u formulu ubacuje koncept mini-bosova, što ukupan broj bosfajtova diže na više od 40. protiv same količine neprijatelja nisam imao ništa, štaviše uživao sam u skoro svakom bosu koji je igra bacila namene™, ali bi ipak bilo lepo videti više distinktivnih protivnika poput o'rin ili onog oklopljenog lika na mostu. znači, čekaj da se setim, imamo dva bika, dve stonoge, dva ashina elite lika, dve snake eyes gospođe, trojicu nindži, trojicu debelih pijandura, krdo kopljanika i uopšte gomilu kopija prethodnih bosova koji se razlikuju samo po ponekom novom napadu i areni u kojoj se borite protiv njih  :(  jasno mi je da su bosfajtovi naporan posao i nisam mislio da ćemo STVARNO dobiti 40+ jedinstvenih bosova, no ako već nije bilo dovoljno materijala, meni bi više godilo da su prosto izbacili nekih 5-6 recikliranih bosova umesto da ih budže budzašto. s pozitivne strane, lepo je što su svi idoli dovoljno blizu bosovima da šetnja do njih nikad nije naporna, mada je dark souls 3 već bio iskorenio ovaj problem.

ono gde se sekiru zaista mora odati priznanje je pacing, koji šije sve soulsborne naslove za par kopalja. prvi deo igre je linearan, što je okej jer u suštini služi kao produženi tutorijal, a onda pri dolasku u ashina dvorac dobijate izbor od nekih 4-5 mogućih puteva i potpunu slobodu da krenete kuda želite. narativno gledano, prva stvar koju treba da odradite u dvorcu je da sredite genichira, ali ako vam se to ne da iz nekog razloga, recimo straha, nema problema jer bukvalno možete preći više od pola igre istražujući ostale puteve. što je najbolje, pogrešnog izbora praktično nema, sve oblasti su izbalansirane tako da ih možete preći sa statistikama koje ste imali kad ste stigli u dvorac + par brojanica i gourd seedova što ih nađete usput. jeste da sekcije nisu međusobno povezane kao u dark souls kecu, ali ovde bar ne možete da zalutate u neku oblast za koju očito niste dovoljno pripremljeni i potrošite sat-dva boreći se s karakondžulama koje treba odalamiti 50 puta da ih pošaljete u večna lovišta. u sekiru skoro svi obični protivnici u prvoj fazi igre (do fountainhead palate) imaju malo healtha i par napada koje treba izbeći, a kasnije igra zna da ste već nabudžili statistike pa kreće da dozira i neprijatelje s više healtha. sjajno!

u dobrodošle promene ubrajam i pitkiji narativ uz standardnu mogućnost da o loreu saznajete iz opisa oružja i ostalih predmeta, što je za mene idealna kombinacija. s druge strane, setting je prilično izlizan, sengoku period s propletenim magijskim elementima je već toliko puta korišćen u igrama (čak i u samom soulslike žanru s niohom) da prosto više nije toliko zanimljiv. ima tu nekoliko finih set pisova s džinovskim zmijama i majmunima, a kuro je dovoljno simpatičan da iznese deo narativa, ali u globalu, mene priča ovde nije previše interesovala. mislim da me u ovom trenutku čak i nejasno evropski setting u souls naslovima više uzbuđuje od srednjovekovnog japana, a o genijalnosti viktorijanske gotike u bloodborneu da i ne pričamo.

kad rekoh bloodborne, eto šlagvorta da objavim najobjektivniji renking soulsborne igara koji se da naći na netu:

sekiro = bloodborne > dark souls 3 >> dark souls = demon's souls (2009) > dark souls 2

sekiro ima bolju borbu i fluidniji gejmplej, bloodborne setting i atmosferu, što kaže naš narod, nemoj mi ta dva razdvajat  :lol:  znam da neki sekira uopšte i ne svrstavaju u souls žanr, no što se mene tiče, tu svakako ima više nego dovoljno sličnosti da ih grupišemo kao jedno. lista inače pre svega odgovara na pitanje šta bi danas igrao neko koga zanimaju souls igre, značaj na industriju očito nisam uzimao u obzir.

evo i zadnjeg fajta s demonom mržnje, da upotpunimo kolekciju. dosta sreće u trećoj fazi nakon što se treći malcontent pokazao kao ćorak, no pravovremena upotreba zadnje božanske trave i kuglice pirinča je osigurala uspeh. vrlo džentlmenski od njega što mi se toliko naskakao po glavi, mnogo je lako za blokirati kišobranom.

https://youtu.be/IdCJ1w0vLm4 (https://youtu.be/IdCJ1w0vLm4)

Stvarno ljudski tekst. Čak i ovaj rejting igara pri kraju nije nešto čemu se mogu naći objektivne zamerke, mada, naravno, originalni Dark Souls verovatno valja staviti malčice iznad Demon's Souls. Ali i to je ljudski.

Krenuh ponovo sekiro, udarila zima, nema ribolova,idem u školu i na posao al' nađe se vremena.

Ne znam kako ću se odvići od souls pristupa, možda i nikako, previše mi je to u rukama i u glavi, uopšte nemam taj refleks da pariram ili izbegavam udarce, tj. uglavnom se pogubim kad me neki jači protivnik uhvati u mašinu. Muvam se tu oko miniboseva, uglavnom me prebiju iako sam otključao sve one bitnije početne skilove.

Dobar je sekiro nema šta. [emoji39]

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Da, u vreme kad je igra izašla je napuštanje souls navika bio najveći izazov za iskusne igrače. Ali lagano, doći ćeš brzo gde treba.

Posekao sam par miniboseva, još jedan da padne pa da se nadogradim malo, imaću četiri...nečega. Našao sam oca u sećanju, impresivno izgleda selo u plamenu.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Videćeš kako budeš išao dalje da je igra - izvan bosova - znatno lakša od Soulsborne prethodnika.

Ova koncepcija da oko miniboseva bleji 10 "čuvara" je užasno demotivišuća i pogrešna. Primera radi, debela pijanica me satire već jedno 10 - 15 puta jer dok očistim polje, padne mi koncentracija. Slično je bilo i sa onim generalom pre zmije i prvim kopljanikom, ali oni su bili manje zahtevni, ovaj je baš zajeban (znam da imam pomoć). Em što je teško bekstebovati ga na kvarno i odbiti mu jednu skalu healtha, em što ima pozamašan posture. Primera radi, kad sam se smorio sa debelim, prošao sam zmiju i stigao do prvog bosa, koga sam već posle par borbi skontao i umalo ubio, jer mogu da mu se posvetim 100%, pašće sigurno u sledećih par pokušaja.



Sent from my SM-A715F using Tapatalk

jeste juzou naporan, ja sam ga odradio trčkarajući po dvorištu da bih držao grdosiju dalje od sebe i rešavao mu pratioce jednog po jednog čim se neko malo odvoji od grupe. nogamija je najbolje aktivirati kad si već bekstebovao juzoua, onda samo čekaš da mu odvuče pažnju i rokaš ga s leđa. meni je u uspešnom prelasku nogami još stigao i da preživi, čist bonus  :lol:

Nogami je ovde apsolutno način na koji se taj bos prelazi, ali, da, mora se prvo očistiti svita oko Juzoa. Posle jedan beksteb pa Nogami i bude to ok.

Njega sam uzeo kao primer, ali vidim da je to praksa, da su minibosevi okruženi ortacima, što je glupo al' ajde, mučiću se dok mogu. Isto sam se navukao kao i na DS prvi put kad sam igrao, zaključim da je nešto nemoguće preći, besan ugasim igru, i posle pola sata - sat opet upalim. [emoji38]

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

nije to baš tolika praksa, čak bih pre rekao da većina bosova nema pratnju, pogotovo kasnije u igri.

Odlično. :)

Doduše, Juzo ima brata (ili, beše, ortaka?), Tokuđira, a koji voli dobar zalogaj. Njega "obezbeđuju" majmuni sa puškama tako da... moraće malo da padne animal cruelty kad stigneš do njega.

ako tokujiru priđeš iz one maglovite sekcije gde se nalazi mist noble i malo sačekaš na onoj litici baš iznad njega, majmuni će doći tebi, tako da oni svakako i nisu problem u toj borbi  :lol:  a imaju njih dvojica i još jednog ortaka shigekichija, on je deo opsade na dvorac kasno u igri. isti fajt skroz, jedina razlika je što ovaj bljuje vatru umesto otrova.

 Watch A Guy Beat Sekiro In Two Hours, Blindfolded (https://kotaku.com/watch-a-guy-beat-sekiro-in-under-two-hours-blindfolded-1848372079)

Stigoh do bossa na konju u Sekiru. Moram da priznam da koliko god su mi pakleno delovali mini-bossovi, bili su ništa prema ovom prvom pravom bossu.

Iskustvo u Dark Souls igrama ne pomaže mnogo u Sekiru, rekao bih čak i da je štetno. I mora se odučiti.

Pa... on nije previše težak u odnosu na kasnije bosove. Moraš naučiti pariranje. Bez toga igranje Sekiroa nema perspektivu.

Koliko se sećam moraš i da ga juriš kukom, tako nešto. I non stop da napadaš. Bukvalno sušta suprotnost od souls, pa čak i BB taktiziranja.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Dobih ga ih prvog sledećeg pokušaja. Naravno, koristio sam kuku i petarde.  :|

Sad da dobijem i ovog bika što ide odmah posle.  :cry:

Quote from: Meho Krljic on 07-02-2023, 15:52:16
Pa... on nije previše težak u odnosu na kasnije bosove. Moraš naučiti pariranje. Bez toga igranje Sekiroa nema perspektivu.

Valjda će za kasnije bosove nešto da olakšaju i ovi silni skilovi što ih nabacujem.

Ne, samo pariranje!!!!!!!!!!

Quote from: Meho Krljic on 07-02-2023, 19:24:23
Ne, samo pariranje!!!!!!!!!!

Eh, videću otom-potom, kad dođem do tih kasnijih bossova.

Ubih i bika i najednom sam otvorio puno novih lokacija, sad sam daleko od one zaglavljenosti sa konjanikom.  8-)

Lady Butterfly tvrdi da sam još "puppy".  :lol:

Istini za volju, deluje mi lakša od konjanika. Verovatno joj nisam još uvek pružio dostojnu šansu. Ali, hajde da vam zakukam ovde, to me obično motiviše.  8-)

Meni je bila dosta challenging. Pogotovo, jelte, druga faza, ali opet, navali sa pariranjem i biće dobro.

Ma dođem do druge faze gotovo redovno.

Problem je njen poise. Brzo izleči sav poise damage koji sam joj naneo čim mene dokači. A da je sredim tako što ću joj dvaput skinuti sav hp malo je teže. Čak i sa dva ekstra života i šest healing flašice/gourda.

Previše se istrošim u prvoj fazi.

Pariranje smanjuje poise i zato je tako ključna tehnika u ovoj igri. Većini protivnika ne napadaš primarno zdravlje.

Koliko se sećam poenta je da svima pariraš toliko dok im ne potrošiš poise pa onda ide onaj critical hit, tako im skidaš "živote". Što reče Meho nema 'leba od skidanja HP-a.
Ja zato nikad nisam ni završio Sekiro, brzo mi je postao naporan i dosadio taj borbeni sistem, plus nema exploringa, niti rpg elemenata, samo juriš od jednog do drugog bossa/minibossa.

Lady Butterfly Guide - Sekiro (https://www.youtube.com/watch?v=B1qzWemuVDA)

Koliko vidim po ovim guide-ovima za Lady Butterfly fora je da uopšte NE napadaš već je samo blokiraš njene poteze. I to puni poise.

Ako napadneš onda možeš da izgubiš i onda ona tebi napuni poise, a svoj očisti. Tu pravim grešku, mislim. Nikako ne smem da napadam. Bar ne dok ona pravi serije napada. Samo blok.

U drugim souls igrama je mnogo drugačije, napadanje se ovoliko ne kažnjava jer poise i ne postoji. Rekoh ja da mi težak unlearning proces sledi...

Postoji poise u souls igrama samo ga ne vidiš i nije toliko bitan faktor.


(https://cdn1.vox-cdn.com/uploads/chorus_asset/file/6401563/Base_power.0.jpg)

QuotePOISE
An extremely vital and often frustratingly esoteric stat, poise dictates the amount of damage you can take before being staggered. If an opponent lands a successive sequence of blows or a massive debilitating power move, you're liable to be stunned for a moment and left open for additional attacks. Theoretically, the higher the poise, the more damage you can withstand, and it's dependent on the armor and weapons in use. Theoretically.


The Dark Souls series is famously cryptic, but poise in Dark Souls 3 still makes little sense. In the original, a viable strategy was wearing a heavy armor set and buffing your defense with a simple pyromancy spell to keep form despite heavy abuse from Lordran's fiercest foes. You were able to drink Estus in the midst of being hit, and you could take damage during the extended wind-up animations for heavy weapons. Now in Dark Souls 3, players wearing the beefiest armor sets can be staggered with toothpick swords. Massive weapons like Ultra Greatswords more reliably provide unshakeable poise, but not so much to fully justify the mechanics of the stat.

Da bude jasno i ovo:

U Sekiru ne postoji poise koji se troši već obrnuto, merač garda koji se puni i kad se napuno dobija se razbijanje garda i kritikal hit, ali to je samo kozmetička razlika.

Ono što je bitnije je da napadanje HP-a nije SASVIM beskorisno. Naime, kao što je verovatno opaženo, merač koji punite napadima i pariranjima se lagano prazni dok ne napadate ili parirate tako da ako igrate defanzivno i ono malo štete koje ste naneli bossu u domenu garda, ima da se izbriše. Ali ako mu napadate i zdravlje, većini se merač ne prazni (ili se prazni ekstremno sporo) kada mu je HP ispod 50%. Tako da treba proceniti kome šta da se radi.

Quote from: Meho Krljic on 10-02-2023, 16:04:09
Ono što je bitnije je da napadanje HP-a nije SASVIM beskorisno. Naime, kao što je verovatno opaženo, merač koji punite napadima i pariranjima se lagano prazni dok ne napadate ili parirate tako da ako igrate defanzivno i ono malo štete koje ste naneli bossu u domenu garda, ima da se izbriše. Ali ako mu napadate i zdravlje, većini se merač ne prazni (ili se prazni ekstremno sporo) kada mu je HP ispod 50%. Tako da treba proceniti kome šta da se radi.

Ja sam negde pročitao malo drugačije: Savetuju da Lady Buttefly treba skinuti i hp jer kad padne ispod 50% onda se ona valjda lakše umara pa joj se brže nanosi poise.

Mada, i ova tvoja varijanta ima smisla. Sad sam u nedoumici koja analiza je preciznija, pošto se očigledno radi o potpuno istoj stvari.

Moja analiza je rezultat iskustvenog, jelte, procesa. Možda je Lady Butterfly izuzetak, ali većina bossova vrlo sporo obnavlja gard kada im HP padne ispod 50%..


Edit: evo, sad sam pogledao moju borbu sa njom i merač joj znatno sporije pada već sa izgubljenih 15% zdravlja. Al mora da se napada konstantno:

https://youtu.be/TMSF-kxWKwY (https://youtu.be/TMSF-kxWKwY)

Ma, nezavisno od toga da li se poise skala brže puni ili sporije prazni ispod 50%, odmah sam skapirao da i ti i reviewer koji je izneo sličnu analizu pričate iskustveno, ali nije samo to.

Već je velika izazlika između block i deflect (tj. parry). Block je kad njen napad izblokiraš nezavisno od toga kad se desi, a deflect je kad ga udariš baš u trenutku kada ga izvodi. Razlika je ogromna. Skala se prazni kad ne izvodiš deflect kako treba, već samo blokiraš, plus se tad puni i tvoja poise skala.

U onom guide što sam okačio bukvalno se vidi kako treba, tip skoro uopšte ne napada već samo strpljivo čeka da deflectuje i poise mu nema nikakav pad, samo se skuplja i skuplja.

Quote from: dark horse on 10-02-2023, 14:26:56
Lady Butterfly Guide - Sekiro (https://www.youtube.com/watch?v=B1qzWemuVDA)

Evo, probao sam opet nekoliko puta i nisam ni blizu punjena njene skale, jer ne pravim deflect kako treba. Što mi ti pričaš od početka, realno.

Koliko ja kapiram mehaniku, njena skala se prazni zajedno sa tvojom. Tj, jedino kad ti imaš poise damage njen se smanjuje. Ovo je ubrzano ako držiš block taster, tj. tvoj poise se ubrzano poništava, ali i njen, ako ga ima.

To znači da ne smeš da dobijaš poise damage. A meni se to stalno dešava, zato sam i toliko loš. Pa i napisah gore da me napuca i previše hp skine pre druge faze.

Šteta. Sekiro mi se izuzetno sviđa, a toliko sam glup za njega.  :cry:

Pazi, GOMILA Dark Souls igrača (u koje i ti sada spadaš) su imali problem da se prešteluju na ovu dinamiku. Ja sam imao dosta iskustva sa borilačkim igrama gde je pariranje vrlo, jelte, prominentna mehanika (u trećem nastavku Street Fightera pre svega) pa je meni u glavi sve ovo bilo jasno. Dakle: ako držiš dugme za blok onda se blokira i to ti donosi poise damage (ali ne i HP damage) ako ga pritisnešu trenutku kada udarac treba da te pogodi, onda pariraš, ne dobijaš poise damage a nanosiš poise damage protivniku. To je maltene cela filozofija Sekira. Ima tu i nekog frame advantagea ali to nije toliko bitno u ovom trenutku. Dakle, bukvalno treba da forsiraš pariranje a da blokiraš samo kada si daleko od protivnika ne da bi zaustavio napade već da ti se poise damage smanjuje brže (što je suprotno Souls logici gde se, recimo, stamina obnavlja sporije ako držiš blok, nisam siguran za poise).


Pošto je relativno challenging parirati svaki napad ako ne znaš kadencu napada unapred, onda je sasvim okej da samo brzo pritiskaš blok taster kada si u blizini protivnika jer to većinu napada uspe da isparira. Nemoj da se predaješ.

Ma jasno mi je sve to, no ono opet, međutim. Hvala na podršci. :lol:

Trenutno relaksiram živce u Dark Souls 3, koji mi poprilično lakše ide, pa ću da probam gospoju opet.

Sekiro sam odlučio da batalim do daljeg.

Po mom neobjektivnom sudu, ovo je najteža Soulsborne igra koju sam igrao iz nemogućnosti primene dve osnovne taktike koje sam do sada koristio: overlevelovanja i OP oružja.

Baš mi se ne da... dve prilike da finiširam babu i oba puta bukvalno na samom kraju me sredi....

Smakao sam je najzad... bukvalno, ne smeš ni jednu greškicu da napraviš dok ne stigneš do kraja njenog drugog života, jer onda počne da divlja divlja divlja i skida ti energiju, prosto šanse nemaš ako se nisi čuvao k'o blesav do tad', jer te sredi u zadnjoj sekundi... al', ovaj put sam ja nju!!  :|

I najduže putovanje počinje prvim korakom!!!!!!

Problem je što nije baš prvi korak, tj. već sam ja stigao i kod sledećeg bossa Genichira Ashine, koji mi izgleda dosta teži. Mislim da ima dve forme i tri života.

Probaću još malo da istražim i možda nekako da prikupim za sledeću brojanicu i dignem sebi HP još malo pre nego što navalim na Genichira, ali to je to što mi je ostalo, prilično sam blokiran za dalje.

Ako mi se negde i otvori, to može biti samo još mnogo teži boss.

Problem je što je HP u ovoj igri vezan za brojanice i lekovitu tikvu (eventualno i nju mogu još da upgrejdujem, ako naletim na još semenja koje sam propustio), a overlevelovanje samo za skilove, koji su prilično beskorisni, tj. nisu ali mislim da već sad imam popriličnu većinu bitnih.

Kad pre Genichiro??? Nešto mi to rano. U svakom slučaju on jeste jedan od težih bosova u igri i, eh, pa, kod njega je pariranje apsolutno esencijalno, uključujući učenje njegovih poteza... Srećno.

Pa, zato što sam odložio Lady Butterfly koliko sam god mogao. Nije nešto pomoglo, da ne kažem nije uopšte.

A nije da mi je Lady Butterfly nešto otvorila. Ok, dobio sam +1 attack power i to je to.

Ovaj komentar mi malo popravlja raspoloženje:

QuoteI was complete dogshit till genichiro and then i finally got good

:|

I think Sekiro is too hard (https://www.reddit.com/r/Sekiro/comments/b6czm9/i_think_sekiro_is_too_hard/)

Kad smo već kod toga, čovek je sve objasnio:

QuoteThe game rewards mastery of its mechanics, patience, practice, and guile. Those who simply want to button bash their way through Sekiro won't get very far. The game is easily the most unforgiving experience FromSoftware has ever crafted and is harder than any Souls game simply due to its lack of multiplayer and refusal to compromise. Yet those who conquer Sekiro will never have their skills questioned ever again.

:|

Top 10 hardest video games & franchises in history: Where does Elden Ring rank? (https://www.dexerto.com/gaming/top-10-hardest-video-games-franchises-in-history-where-does-elden-ring-rank-1775899/)

Sledeći mora da se proba taj Contra!!  xrofl

Slučajno se desilo da sam ja pre nekih sedam godina o serijalu Contra napisao dosta opširan prajmer:

https://cvecezla.wordpress.com/2016/11/23/video-igre-retro-pogled-contra/

 Uzgred, ova lista "najtežih" igara "svih vremena" je naravno apsolutna smejurija jer je u njoj 80% naslova iz ovog veka. Lepo je da znaju da postoje Contra i Ghosts 'n' Goblins, ali, mislim, ako se pominju te dve igre, zašto se ne pominje, ne znam, Gradius, originalni Rogue, Ninja Gaiden III (iz osamdesetih, naravno), Battletoads ili originalni Mega Man koji je meni, časti mi, dan-danas teži od Contre. Jebote, Elden Ring je šetnja kroz, jelte, park, kad se uporedi sa samo originalnim The Last Ninja... Deco, deco...

Eh, da su deca. Možda je veštačka inteligencija? Ko će ga znati, to je sad popularno. Uglavnom, lepo je sa nostalgijom prisetiti se dobrih starih vremena kad je sve tekstove pisao Meho!  ;)

Malo ćemo odlutati od teme, ali nema veze:

(https://i.ibb.co/Y0M0f6d/terminator.png)

Zbog AI ovakve stvari nam se dešavaju gotovo SVAKODNEVNO!!!

Ja se iskreno nadam da će moj naredni izveštaj za Evropsku komisiju da piše AI a ja samo da ispravljam greške  :lol:

Nakon višednevne zaglavljenosti sa 3-4 mini-bossa odjednom mi se sve otvorilo u ovoj igri tako da sam uspeo juče da završim ne samo četvrtu brojanicu već i petu i šestu, a tikva je upgrejdovana na +9!! Prosto ne mogu da verujem u svoju ludu sreću sa mini-bossovima i jako jako dobar igrački dan!

Stigoh i do novog bossa Corrupted Monk.

Praktično, u ovom delu igre ostali su mi samo Genichiro, Corrupted Monk i mini-boss O'rin of the Water koja nije nešto posebito, ali koju nemam nešto motivacije da prelazim s obzirom da sedmu brojanicu ne mogu da sakupim pre Genichira. Sve ostalo sam počistio. E da, Headlesse nisam. Ali ni oni ne donose bog zna šta, samo unlimited verzije pilula koji umesto toga troše spirit embleme, sa kojima sa ionako tanak.

Nadam se da ću za vikend (a što znači danas, jer sutra sam uglavnom na planini) uspeti da pređem Corrupted Monka (koji deluje lakše od Genichira, jer ima samo jedan život) i Genichira i lagano iduće nedelje privedem igru kraju (da se razumemo, ima podosta i mini-bosssova/drugih bossova i posle Genichira, ali koliko shvatam, on je daleko najteži), pošto mi već u ovaj petak kreće Diablo 4 early access public beta i neću imati vremena za Soulsborne igre do daljnjeg!!!  :|

Svaka čas', šta drugo da kažem.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Samo da napomenemo da postoje dva corrupted monka, odnosno da je prvi "lažni" i znatno lakši od drugog. Inače je to jedan od retkih bossova gde je taktički isplativije napadati zdravlje a ne poise.

Imao sam korumpiranu monahinju bukvalno na izdisaju, na skoro 0 zdravlja, a svojim zdravljem na max i zeznuo stvar, jer nije hteo da mi se aktivira final strike.

Valjda nije dovoljno da ima blizu 0 zdravlja, već mora i posture skala da se napuni na max da ti se pojavi crveno za final strike. Mnogo su zakompikovali sa tim posture.

Guardian ape je i dalje nepremostiva prepreka pred endgame, Ali sprema se da padne polako, pitanje je dana, časa, minuta.

Hmmm... Kasnije imaš dva majmuna odjednom tako da, hvataj mu fore dok je sam...

Meni je druga faza problem, prvu prelazim s lakoćom. A pročitao sam da sa dva majmuna drugu fazu možeš da izbegneš. Kad imaš Mortal blade. A već imam. Al ta fora da mu "spržiš besmrtnost" ne funkcioniše u prvom fajtu sa njim.

Nejasno mi je kako ste prešli ovaj fajt "na finjaka" pošto je meni skoro nemoguć i sa teškim čizovanjima... Sve se neka specijalna oružja koriste, tipa koplja koji mu nanosi poise damage s lakoćom, kad mu izvučeš crva iz vrata... To ne može da se provali ako se negde ne pročita...

Hmmm, pa ne znam. Mislim, sećam se da je bio, ono, challenge, ali ni izbliza koliko kada su dva komada. Takođe, True Corrupted Monk. Obe ove borbe su opcione, doduše.


Evo moja borba sa njim pa vidi ako tu išta možeš da pokupiš čega se nisi sam setio:


https://www.youtube.com/watch?v=ASqzD2Y0QH4 (https://www.youtube.com/watch?v=ASqzD2Y0QH4)

Nije mi baš jasno kako si razbio ovu njegovu terror urlik fazu. Okej, imaš ovaj gourd koji leči terror, ali nije valjda samo to?

Inače, za to napadanje Guardian Ape dok ispušta taj svoj urlik po netu preporučuju onaj umbrella tool ili prekidanje urlika Mortal blejdom. Meni nije uspelo ni jedno ni drugo. Umrem dok si rekao keks. A vidim tebi ništa!!!

Moraću da prostudiram detaljnije tvoju tehniku kad ugrabim vreme, ništa mi nije jasno...

Pa zar ne vidiš da širi neki kišobran svaki put kad majmun baca taj AoE specijal?

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Mož biti. Video sam da mu je selektovani tool, ali nisam nešto video da se skriva pod njim, već da udara i udara. Anyway, kao što već rekoh, meni umbrella nije uspevao nikako (više sam pokušavao s kopljem, koje on i ne koristi) i moram da prostudiram Mehin video bolje.

Problem je i što skoro potrošim svu municiju za toolove u prvoj fazi (ostane mi 5 od 17, i onda je to problem) dok je Meho tu dosta bolji, ostane mu 9.

Moraću možda da poradim na alternativnom načinu da pređem prvu fazu, da mi ostane više municije.

Sekiro je naporniji nego moj posao. I to bar tri puta!! :( :cry:

Kišobran, da.

BTW, upravo sam reinstalirao Elden Ring da krenem u Shadow of the Erdtree, pa se vidimo s, jelte, druge strane.

Probao sam tehniku i zaista dobro funkcioniše, podigao sam mu stagger bar naviše do sada.

U isto vreme, malo me je razočaralo, jer sam mislio da je taktika sa kopljem i deflektovanjem prava i da grešim što još uvek dovoljno dobro ne deflektujem. Kadono, sve je samo u agresivnosti i dobijanju šanse da ga brzo napucaš i napumpaš mu stagger bar.

Nisam siguran da mi se to uklapa u doživljaj perfektnog soulborne iskustva koje više naginje ka deflektovanju i mislim da Sekiro ipak nije ultimativno boulbourne naslov, ma koliko izazovan bio.

Puno sreće sa Shadow of the Eldtree!!  :|

Pa, vidi, ako možeš da mu pariraš ove njegove napade mačem, time ćeš brže podići stagger bar, ali namerno su ih animirali da budu lelujavi i da nisi siguran kada pariraš...Ja ionako imam očajne reflekse tako da je turtling bila moja izabrana taktika, ali mislim da može i da se koriste skokovi po drveću za izbegavanje ovih njegovih terror vriskova... Probaj, vidi, svakako ćeš uspeti.

Ma mogu ja da deflektujem jedno dve  serije tri deflekta i možda jednom od dve serije da mu kopljem izvučem crva, ali drugi put obavezno zajebem i stagger mu se vremenom smanji, a meni municija i gourdovi odu do đavola i teško mi je da sa minimalnim resursima ponovo dignem stagger bar.

Džaba je sve ako nisi sve vreme agresivan, tako ga i sjebem u prvoj fazi za 10 sekundi.

Malo je municije. Ima i onaj dodatni nož što daje plus pet komada dok je aktivan, ali čak i to uspem da potrosim ako borba predugo traje.

Znači, sve se svodi da budeš hiper agresivan, imaš puno resursa i ulemaš ga brzo. To nije soulsborne. Mnogo su upropastili s tim stagger barom i resursima za toolove, mada na prvi pogled deluje zanimljivo.

I, naravno, sve ovo neće biti nikakav problem na NG+2, kad otvoriš sve toolove, digneš hp, digneš municiju, grebeš se ko prosjak samo u prvom runu.

Ne bih da se pravim pametan, ali meni sekiro nikad nije ni bio souls igra.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Pa to i Mijazaki tvrdi, a fanovi se mahom (ne) slažu...

Dobro, close enough je. Mislim, fundamentalni dizajn je isti, ali naravno da onda ima zanimljivih varijacija.

Enivej, ubih Mohga - za koga sdam naivno mislio da to što sam ga ubio na drugom mestu u igri treba da bude dovoljno - i spremam se da uđem u Shadow of the Erdtree. Biće jebeno. Ali ne kao Sekiro  :lol:

Pa, šta tu ima da se sprema, pobogu?  :shock:

Radana si već pobedio. Samo klikni na Mikelino jaje...

Možeš uvek da se vratiš iz dlc u glavnu igru...

Hahah, pa spremam se u smislu: skuvao dva ručka, usisao ceo stan, okitio jelku, oprao veš (sad treba da ga odnesem na tersu da se suši) kako bi mi žena odobrila malo vremena za igranje.

A taman si me ubedio da si crnogorac: kondicione pripreme za klik na dugme na kontroleru!!  :lol:

Nema više Guardian Apea.

@#$&!* sam ga.

A i on je mene.

Na kraju, pobednička taktika nije bila ni kišobran ni koplje, već Mortal blade, kog sam štedljivije koristio, samo da ga staggarujem, a posle ga odvalio običnim udarcima, do idućeg staggerovanja.

Ajd sad da polako završavamo ovo... Dobro je počela 2025!!!  :| :| :|

Hahah, jeste dobar početak.  :| :| :|  Kako sam već pominjao, meni je finalni boss u ovoj igri daleko  najteži ali možda tebi neće biti.

Hvala hvala. Za sad mi je najbitnije da mi se endgame otvorio, tj. stigao do Owla (oca) i Eme. Probao sam najlaksi kraj, Ema je paklena, uzima mi život single hitom!!

Mislim da ću polako da izvidim prvo šta mi je sve drugo ostalo (npr, dva majmuna), pa da onda krenem endgame, koji treba preći četiri puta za platinium!!!

Pade Guardian Ape ponovo, sada stvarno zauvek, sa svojom majmunicom.

Koju, zapravo, tehnički nisam ni ubio, jer sam navalio na Guardiana Mortal Blejdom i skinuo mu brzinski oba života, što se računa kao pobeda nad oboje!!

Eto, nešto da pređem i na lakši način.

Quote from: Meho Krljic on 04-01-2025, 22:34:45
Hahah, jeste dobar početak.  :| :| :|  Kako sam već pominjao, meni je finalni boss u ovoj igri daleko  najteži ali možda tebi neće biti.

Zasad mi deluje lakše od majmuna. Skinuo sam mu prvi život i napunio stagger skalu skoro na maksimum pre nego što me je sredio, jer mi je ponestalo napitaka.

Ema mi više nije problem, sredim je bez da me takne. Ali, ipak trošim resurse i pitam se da li uopšte da radim ovaj loš kraj sada, tek da se kaže da sam prešao igru, kad ću ga sigurno morati da ga radim ponovo, pošto daje skill koji ne možeš da dobiješ drugačije. A ovaj prelaz ću morati da pregazim sa starim sejvom. Jer se definitivno ne preporučujem loš kraj pri prvom igranju, pošto se lišavaš kasnijih uprejda gotovo vitalnih za ng+ prelaz.

Ja se nisam sa njom borio tako da tu nemam neke savete...

Nisi se borio ni sa Išin Ašinom? On je finalni boss Shura/Carnage završetka.

Ko je finalni boss koga si ti referisao kao najtežeg u igri? Koji je bio tvoj završetak, od moguća četiri?

Ne, ne, sa Emom se nisam borio.

Sa Išinom jesam, veoma dugo i jedva pobedio na kraju.

Ma pusti Emu više čoveče!!!  xtwak

Dakle, Išin je finalni boss Sekira, da ili ne? Ako ne, na koga si mislio kad si rekao da je tebi finalni boss bio teži od Guardian Ape?

Ako mi opet odgovoriš za Emu, odustajem...  xuss

Da, da, na Išina sam mislio, pa napisao sam da sam se dugo borio i jedva pobedio  :lol:

Pa dobro.

Uspeo sam da ubijem Išina posle par pokušaja.

Za mene, Guardian Ape je dosta teži, a čini mi se teži i Owl, tj. tvoj otac.

Za sad sam Owlu zagrebao tek prvu fazu. Dok paralelno sa istim trudom pobedih Emu i dve faze Išina. Zvanično sam završio Sekira ali sa najlakšim "lošim" završetkom.

Nastavlja se, do osvajanja platinijum trofeja!!  :|

Čestitamo i divimo se na istrajnosti.  :lol:

Hvala! Eto, završih sve soulbourne igre koje je dizajnirao Mijazaki. :lol:

Quote from: dark horse on 05-01-2025, 19:53:52
Hvala! Eto, završih sve soulbourne igre koje je dizajnirao Mijazaki. [emoji38]

Svaka čast !!!

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Hvala druže.  :lol:

Pao je i Sova. I otvorio mi dosta novih lokacija, što u prošlosti, što u nekom zagrobnom svetu.

Mislim da sam sa Sovom konačno uvideo gde grešim s ovom igrom i zašto su mi neki neprijatelji nepremostivo teški.

Bosovi koje Sam prelazio lako mogli su se preći Elden Ring logikom, skidanjem hp, dok su bossovi koji se obično prelaze staggerovanjem bili su nepremostivo teški, jer u Elden Ringu deflektovanje funkcioniše na drugačiji način, kažnjava protivnika automatski, dok u Sekiru ne, kažnjavanje neprijateljevih grešaka moraš da izvedeš sam, u prostoru koje deflektovanje omogućava.

Dakle, dosta toga sam morao da "odućim" da bih Sovu pobedio na relativno normalan način, bez cheesovanja naprednim skilovima poput Mortal Draw, koji su radili na Guardian Ape, Emi i Išin Ašinom, ali nekako su prespori za Sobu.

Inače, saznah da Išin Ašina verovatno nije onaj finalni boss sa kojim se borio Meho, tj. jeste ali to je nekakva božanska verzija Išina, isto kao što je Tomoe Geniširo bio "božanska" verzija Genišira.

Mnogo dualizma, mnogo ponovljenih bosova. Čeka me naprimer novi sukob s Sovom i Corrupted Monkom, drugim varijantama.

Pa, da, imaš dosta bosova u dve varijante.

I, generalno, svi se pobeđuju staggerovanjem (uz eventualno izuzetak Corrupted Monka). Napadanje zdravlja je korisno jer kada im spustiš zdravlje na 50% mnogo im se sporije prazni stagger merač.

Pa staggerovanje je samo shortcut da ih pobediš bez obzira na džinovski hp koji im je ostao.

To DELUJE tako ako prilaziš igri sa Dark Souls mentalitetom, ali u stvarnosti je cela igra dizajnirana oko staggerovanja.

I opet celu igru prelaze u speedrunu VEZANIH OČIJU za sat vremena. Dobro, možda ne baš sve, ali do makar ovog lakšeg kraja do kog sam ja stigao.

Znači, možeš to staggerovanje i deathblows da cheesujesh kako stigneš....

Pa, ko ume može, da. Mislim, naučiš obrasce napada protivnika, sve pariraš, napuniš im stagger začas i ĆAO.

Slazem se.

Video koji možda najbolje sumarizuje ovu potragu za perfekcijom u reagovanju na instrukcije u obrascima napada protivnika:

https://m.youtube.com/watch?v=7W4li9yfY3o

A, Džjekob. Jedan divan čovek i sjajan Jutjuber. Odobravamo!!!!!!!

Samo da raportiram da je Divine Dragon pao i da mi samo Demon of Hatred (mrcina sa tri života, koja deluje kao ozbiljan izazov) stoji na putu do finalnog opcionog bossa, Isshina the Sword Sainta!!  :|

Ja to ništa nisam video. Respekt.

TDYM?!!?!

Meho, ako nisi imao ni loš ni dobar kraj, ispašće da nisi ni prešao igru!! ;)

Na kraju, mož bit da nikad nisi ni igrao!! Možda je došlo vreme da se Sekiro reprizira?!

Srećom imam video-dokaz da sam završio igru  :lol:


https://www.youtube.com/watch?v=zReG3rb-N_4 (https://www.youtube.com/watch?v=zReG3rb-N_4)

Quote from: dark horse on 10-01-2025, 09:14:36Isshina the Sword Sainta!!  :|

Quote from: Meho Krljic on 10-01-2025, 10:10:24
Ja to ništa nisam video.

Quote from: Meho Krljic on 10-01-2025, 14:30:35
Mehmet igra Sekiro: Isshin the Sword Saint

NUFF SAID!!!!  :roll:

Mislio sam na Divine Dragona i Demon of Hatreda. Izvinjavam se na nepreciznosti u izražavanju.

Ma, sredio si ih, oba su na putu do Svetog Išina od Mača.

Divine Dragon is gimmick boss tipa Rykarda iz Elden Ringa, zato ga se ni ne sećaš. Njegove suze su ključni predmet za završetak igre. Predavanje suza Kurou je zadnja akcija u igri.

A, za Divine Dragona si u pravu, jesam ga ubio:


https://www.youtube.com/watch?v=kGYOWvQ8JbQ (https://www.youtube.com/watch?v=kGYOWvQ8JbQ)


Demon of Hatred znam da nisam, to je na drugoj putanji do kraja.

Ne nalazim da je vezan za bilo koji određeni kraj, ali ako se nisi fajtao s njim, moguće da je opcioni boss. Još uvek nisam istražio sve lokacije ponovo, moguće da su Kuro i Išin na drugu stranu.

Inače, radi se o skulptoru s početka igre, koji ti je pomagao oko oružja ugrađenih u tvoju veštačku ruku. Da li je u tvom završetku nestao sa svog mesta?

Ne mogu da se setim, nažalost. Ali znam da sam tada proučavao kakvi su krajevi i da mi se čini da je Demon of Hatred bio na drugačijoj putanji od one koju sam ja odabrao.

Da, tako je, Kuro je na drugu stranu. A Demon of Hatred je opcioni. Mada, i ceo ovaj path je opcioni.

Zadnji mandatory boss je Guardian Ape.

Jebiga, meni to bilo na pola igre.  :lol:

Jebiga, shvati to "zadnji" uslovno. Igra je vrlo nelinearna, mogao si da središ Guardian Apea pre, recimo, Corrupted Monk ili Geničira.

Meni je nekako ostao zadnji od tih mandatory, po težini.

Nego, vidim da će i ovaj kraj biti jeben, nema više lakih bossova, a ni mini-bossova. Ostalo mi je jedno 3-4 od svake grupe, razbacanih posvuda (Da ne govorimo o headlessima!!). A moram ih sve potamaniti, za platinium i lakši NG+.

Srećom, dobih upravo jak skill: High Monk. Sređuješ ih odakle ne ocekuju: iz vazduha!!

Srećno, kapiram da je NG+ pakao.

Svi kažu da je lakši nego normalan prelaz. Naravno, ako si razvio lika i nisi preskočio deo igre, tipa lošim završetkom.

Što ima smisla, jer dolaziš sa dosta visokim power, a na početku igre bossovi su laki, pa ćeš lako podići power još više.

Plus, upravo sam sastavio neku masku koja pet skilova menja za jedan power level. Što se opet svodi na farmanje ekspa za levelovanje, kao u ostalim fromsoft souls igrama. Dakle, u nekom trenutku i Sekiro se svodi na levelovanje, ali verovatno ne u prvom prelazu.

Naravno, ja sam još daleko da koristim tu masku jer nisam još popunio skill drvo, što je jedan od najtežih uslova za platinium, i pitanje da li će mi ta maska uopšte nešto koristiti. Ali onome ko juri power 99 je svakako od koristi.

Mislim, naravno, na Attack Power - AP.

Soft caps za AP u Sekiru je 14, tj. taman kad se završi prvi prelaz, sa pređenih svih 14 bossova u igri.

Naknadno je dodat Gauntlet, koji omogućava da se AP digne do 16 u prvom prelazu, tj. dva Gauntlet bossa takođe dižu AP.

Koliko kapiram, posle prvog prelaza ostaće mi samo tri trofeja: svi bossovi (jer se racunaju i Ema i Išin iz Shura kraja), svi tool upgrejdi (za to mi treba upgrejd materijal sa samog kraja igre) i svi skilovi (za to će verovatno trebati i puuno farmanja).

Sve u svemu, dva puna prelaza. Ili, dva i po, ako zafali materijal za toolove. Dva prelaza otključavaju i sve Gauntlete, koji su vrlo zajebane, jer kad Izgubis sva vaskrsnuća vraćaš se na početak Gauntleta.

Ali, Gauntleti mi ni ne trebaju za platinium. Ali mi trebaju za AP, i to (valjda?) ova prva dva koja se otključavaju dobrim krajem.

Bio sam prilično uspešan i pobrstio skoro sve što mi treba za platinium u prvom prelazu, sem oca Sove, Demon of Hatred i Geničira/Išina... Ne računam headlese i bossove sa upgrejd materijalima, u principu mogu ih i preskočiti...

Budući da su mi samo bossovi ostali, evo jedne interesantne rank liste koja tvrdi sa su oba opciona bossa teza od finalnog:

https://www.thegamer.com/sekiro-bosses-ranked-easiest-most-difficult/

Zato sam ih i izbegao.  :cry:

Ipak, sva tri najteža bossa su sa Gauntleta.

Tako, da biće tu još posla.  :|

Quote from: Meho Krljic on 12-01-2025, 17:12:28
Zato sam ih i izbegao.  :cry:

.

To može da ti oteža igranje NG+, ako se ikad odlučiš za isto!!  :cry: :cry: :evil:

Doduse, možda i ne. Sve krucijalno što propustiš trebalo bi da nađeš u kutiji za priloge na početku igre, na terenu za treniranje.

Pade i otac Sova!!.Negde sam na dve trećine trofeja...

Ja se sećam da sam njega pobedio (evo ovde ima ta borba (https://www.youtube.com/watch?v=BX9t3vBSCLQ)) i da jeste bilo povuci-potregni, ali je li to ta borba ili moraš s njim da se negde ponovo boriš u tom prelasku koji ti radiš?

Da, ovo je bio moj drugi susret s njim. U prvoj borbi se valjda zvao Shinobi Owl, a sada je bio Owl (Father).

Boris se sa njim u istom tajnom hramu na Hirata estate gde si se borio sa Lejdi Baterflaj.

Kad ga pobediš i tu dobijaš predmet koji otkljucava Purification ending. Dakle, sad mogu da dobijem trofeje za preostala tri kraja, sa trofejima za preostala dva bossa, to je pet trofeja koje ću još dobiti pri prvom prelazu. Ostaće mi samo dva da otvorim posle toga, ali zlatna.

I, naravno, platinium.

Aha, fino, onda samo nastavi po planu do platinskog trofeja i uživaj  :lol:

Hvala! Što bi rekao AV, naredna dva do tri dana su ključna!! Demon of Hatred se već klati!!  :|

Срећа да иде викенд!!!!!!

Pao i Demon of Hatred aka sculptor aka Orangutan!!

Ajmo da završavamo ovo!!

Pao je i Išin, gotovo kao od šale!!

I pređena sva tri dobra kraja, što je 81% trofeja.

Sada sam pred izborom da li da uradim i neki Gauntlet, tj. Boss Rush mode, ili odmah da pređem na NG+1 i završim igru skraćeno, sa Šura završetkom.

Inače, gledao sam datume prvih trofija, izgleda da je uskoro pune dve godine kako sam počeo da igram Sekira...

Definitvno je Guardian Ape jedini veći zalogaj za mene i na NG+. Pao je Geničiro, pao je Corrupted Monk, Guardian Ape se još otima!!

Gaziš ih najstrašnije. Koliko entuzijazma za najtežu igru FromSofta!

Rinse & repeat... I dobih gada bukvalno na nula hp!!! Gledam i neverujem! Jednom i mene da usere!!

Hvala na toplim rečima Meho. Ti baš umeš da okuražiš čoveka kad dotakne rock bottom...   :lol:

Samo da raportiram da sam pokušao da pređem NG+ u istom dahu: majmunski duo je pao, kao i Ema, ali Išin se i dalje drži... Ako ništa, na korak sam od NG+2, gde me čekaju ne samo majmuni opet, već i Sova i True Corrupted Monk, koje ću na NG+ sasvim preskočiti: naime, Lapis Lazuli, materijal za upgrejd najboljih toolova nalazi se jedino u zadnjoj oblasti, pred sam kraj igre...

Koliko uopšte sati već imaš u Sekirou??? Ja gledam moj Elden Ring, skoro 270 sati.  :cry:

Piše 112 sati za Sekiro, ali primetio sam da guta te sate... Bar na nekim igrama...

Za Elden Ring ne vidim sate preko mobilnog, verovatno jer ga nisam skoro igrao. Pogledaću večeras.

Da, guta, meni Elden Ring piše da imam 246 sati u samoj igri, ali mi operativni sistem konzole kaže 265. PAKAO.

https://forum.psnprofiles.com/topic/158083-time-played-is-so-wrong-is-there-any-fix/

QuoteGame time played is notoriously inaccurate

Valjda im se ne isplati da poprave, jer bi se ljudi šokirali i smanjili igranje... Tako da računaj da je sve to bar tri puta više, kad moraju ovako da nas lažu!!!

Sony je sastavljen od samih Vučića!!!!!!!!!! A sad kad je Shu Yoshida otišao JOŠ GORE ĆE BITI.

Ja znam po igrama koje sam bukvalno igrao sve vreme i imao sigurno preko 1000 sati (što i nije realno vreme igranja, već samo vreme koje je igra bila non-stop uključena) za naprimer Assassin's Creed Valhalla i Diablo III. Vremenom, to vreme je palo na ispod 100 sati, pa ti gledaj koliko kradu!!!!

Добро, сад баш да десетоструко сманњују, то не верујем, али да нису прецизни - нису. Знаш бре шта је 1000 сати? То је да ти конзола нонстоп ради 40 дана и да је све време упаљена та једна игра.

Bilo je toga. Ništa drugo nisam ni igrao, pa se nisam trudio ni da gasim.

I smanjili su, posle nekog vremena.

Ajde da kažeš da imaju način da prate neaktivnost, ali da urade tu kalkulaciju retroaktivno i da padne na neku cifru koja nikako nije realistična? Sigurno nije bilo ispod 300 sati realnog igranja...

Meni izgleda da oni idu na to da se vremenom ta statistika igranja potpuno izgubi, ako nije u skorijoj prošlosti. I što je trenutak igranja dalje u prošlosti, statistika za tu igru je manje pouzdana.

Hmmm, ni ne kapiram što bi to radili, sem ako nemaju neku strašno loše programiranu bazu. Mada, naravno, kod Sonyja me ništa ne bi iznenadilo. U vreme PS3-jke nisi mogao da promeniš ime na PSN-u jer timmu koji je to programirao nije padalo na pamet da bi ik ikada menjao ime na toj, jelte, mreži. Ludaci.

Moj best guess je da to rade jer ne žele da statistika bilo čijeg igranja traje večno, plaše se takvih analiza bilo od strane samih igrača ili stručne javnosti.

Inače, moraću ovo sa Sekiro platiniumom da radikalno ubrzam ili odložim do daljnjeg jer sutra počinje sedma sezona Diablo 4!!! (I posle se čudim kako sam razvukao igranje Sekira na skoro 2 godine, stalno nešto uskoči, koliko god ja ovo brzo čistio!!)

Heh, ja se trudim da ubrzam Elden Ring da bih igrao God of War ragnarok, AL NE DA SE ELDEN RING  :lol:

Elden Ring: 569 sati. Sad, koliko sam ja to uopšte isključivao kad se najviše igralo... Ali, dobro, priznajem, jedina igra na kojoj sam stigao do NG+7, najveća soulsborne igra  i definitivno soulsborne igra na kojoj sam se najviše kalio, uz Demons Souls.. za koji pokazuje samo 174 sati, eh...  :lol:

Bloodborne 78 sati, Dark Souls III 52 sata, Dark Souls 56 sati...

Za neke dve do tri godine igranja... i na svim ovim igrama platinium, sem Dark Souls III koji će se još igrati, i Dark Souls, koji neće...

Nažalost, moje prognoze su bile previše optimistične... Sedma sezona Diablo 4 bukvalno je počela još sinoć, te ne stigoh da završim ni NG+ prelaz... Ćeraćemo se mi još, Sekiro!! :(

Inače, lako će ti biti za GoW: Ragnarok jer koliko vidim to je samo trial.... Slično je bilo i za The Callisto Protocol...

Quote from: Meho Krljic on 21-01-2025, 12:35:54
Добро, сад баш да десетоструко сманњују, то не верујем, али да нису прецизни - нису. Знаш бре шта је 1000 сати? То је да ти конзола нонстоп ради 40 дана и да је све време упаљена та једна игра.

Ја сам намакао толико, ако не и више, у Рогуеу. Депресивно :-(

Samo da objavim da sam prešao NG+ sa Shura krajem. Borba sa Emom i Ašinom je bila zajebana i stvarno je ličila na Pakao koji mi je Meho prognozirao za NG+. Od klimavog starca, Ašina se pretvorio u zver i primorao me je da koristim i specijalne predmete, poput pirinča, ne bi li mu stao na kraj.

Šta ne čeka NG+2 ne smem ni da pomislim, pošto ću se tamo, umesto sa Emom i Ašinom, boriti sa daleko težima Sovom i True Corrupted Monkom!! Avaj, ako uopšte pređem Guardian Apea, što će biti izazov....

Dakle, krećem polako na poslednji trofej koji mi treba da bi otvorio platinium!!  :|

Poštujemo tvoju odlučnost i suosećamo!!!!!!

Koliko sam primetio, NG+ u FromSoft naslovima je dosta lakši od prvog prelaza, sve do samog endgame, kad bossovi postaju radikalno teži. Ovo je u Sekiro očigledno na primeru prvog bossa, Geničiro Ašine, koga je u prvom prelazu praktično nemoguće preći. Ja sam ovog bossa prešao vrlo lako i na NG+ i na NG+2, uglavnom iz činjenice što u tom delu igre već imam maksimizovane health potione i maksimalan health, dok u prvom prelazu dovoljno je da te Geničiro jednom ili dvaput udari i gotov si.

Naravno, bez obzira na moje pobede, ostao sam bez ruke (zbog prljavog trika koji Geničiro napravi kad ga pobediš)....

Sekiro je mislim još i teži od ostalih igara jer nema levelapovanja atributa tako da si, sem tog uvećanog zdravlja i broja health potiona isti kao na početku.

To uvećano zdravlje i maksimizovane health potione možeš da odradiš sve u prvom prelazu do kraja.

Ali, pisao sam već, imaš zapravo jedan atribut koga možeš levelapovati i daleko nakon prvog prelaza: Attack Power iliti AP.

Ja trenutno na početku NG+2 imam dvadesetak i nešto AP, a maksimalan AP je 99. U Sekirou leveluješ pobeđovanjem bossova: svaki boss ti daje memory, koga možeš pretočiti u 1 AP. Alternativno, možeš pretvarati i Skill Pointe (posebno ako si već završio celo skill drvo) po formuli 5 SP = 1 AP. Ovu opciju dobijaš ako sakupiš sva tri dela specijalne maske.

Naravno, ovo levelupovanje pomaže u NG+ ali nema baš nikakav uticaj na najteži deo igre - Gauntlet. U ovom trenutku Gauntlet mi nije ni u planu. Čak ni završavanje NG+2 posle dobijanja zadnjeg trofeja nije u planu. Igraću Dark Souls 3 i, eventualno, Elden Ring NG+7 (stigao sam već negde na pola).

Evo i soft caps za AP:

(https://i.redd.it/15h396fkmrr21.png)

Ja uskoro stižem do drugo soft capa za AP. Između 51 i 99 AP, diže se tek za 0.8, tako da je gain prilično zanemariv, ali ne verujem da ću ja zavrišiti platinium dosegnuvši treći.

Inače, juče su pali i konjanik, Lejdi Baterflaj i Geničiro (onaj drugi fajt sa njim). Bukvalno iz prvog pokušaja. Konjanik i LB nemaju šanse sa dignutim hp i potionima, i 10 snapšots za otkanjanje iluzija LB. Bukvalno su ti fajtovi sa njima trivijalizovani. Geničiro je zajebaniji, ali već imam taktiku da istrošim municiju za tulove na prva dva života, a za treći iskoristim i pirinač i item što ceo hp napuni, bukvalno nema šanse koliko god ja svoju igru zajebem.

I nije samo hp, već je dignut i poise, tako da si dosta žilaviji nego u prvom prelazu.

Videćemo kako će mi leći Guardian Ape danas, to će biti prvi ozbiljniji okršaj. A potpom i Sova i True Monk.

Naravno, postoji i opcija da isfarmam exp i dignem AP do trećeg soft capa, što će verovatno trivijalizovati i ove kasnije bossove, ako se pokažu kao pretežak zalogaj, pošto je exp gain na NG+2 mnogo veći nego u prvom prelazu.

Ja bih verovatno grajndovao EXP do trećeg soft capa da se ne mučim sa tim ostalim bossovima, ali ja nemam tu tvoju odlučnost, tako da, štagod da odlučiš, mi podržavamo  :lol:

Ako malo bolje pogledamo tu tabelu i AP skejling, radi se o raspoređenom povećanju početnog damagea od praktično 10 puta.

Ja sam trenutno na 5 puta početni damage (dakle, na AP 25 sam tačno na polovini maksimalnog mogućeg damagea na AP 99) a da završim treći soft cap, bio bih na skoro 7 puta, tačnije 6.75. Okej, sigurno bi mi pomoglo, ali ako se radi o danima farmanja exp, možda ipak ne. Ako je samo sat, ili par sati, zašto da ne.

I ima tu još jedan faktor, ako dignem do trećeg soft kapa, onda se sigurno neću zaustaviti na NG+2, kao što nisam ni sa Elden Ringom, već će me verovatno kopkati dokle mogu da stignem i verovatno ću stići do NG+7 i AP 99 (do kojeg bi lako došao samo pobeđujući bossove, bez daljeg farmanja Expect, jer svaki NG+ je desetak novih bossova/AP), dovoljno poznajem sebe.  :( :cry:

Dakle, verovatnije je mudrije stati sa farmanjem ekspa i završiti sa Sekirom sa platinium trofejem.

Hahah, ali šta ćeš posle da igraš? Dobro, imaš još malčice Dark Soulsa ali posle toga ćeš samom sebi reći da moraš da pređeš na soulslike igre drugih proizvođača a tu će te čekati MNOGO razočaranja.

To mi je jasno. Ali, NG+7 je samo ceđenje suve drenovine koje sam već isprobao sa Elden Ringom, pa mi nije neki izazov.

Naći će se (valjda) nešto novo / staro što nisam još igrao. Npr, Final Fantasy nikako da se nateram da pređem makar jedan, nabavio sam i novi Dragon's Age (a i prethodni), videću već gde me povede inspiracija...

I, naravno, sve je padalo iz prvog puta (sem mini-bossa žirafe, koja se sve više pokazuje kao teži zalogaj, pala je iz druge) dok ne dođoh do NJEGA. Naravno, znao sam da će Guardian Ape biti zid: nije brži, ne nanosi veći damage, ali poise mu je mnooogo veći, i istošim SVU municiju toolova da pređem prvu fazu, i onda sa drugom nemam nikakve šanse.  :(

Plus, gledao sam malo Gauntlet: on je nepremostiva prepreka za mene, jer iako bossovi nisu preterano teški, iako postoji odmor između bossova, ali ne možeš da snimiš poziciju nakon prelaska svakog bossa, što sam ja obilato koristio, a to znači da imaš bukvalno jedan pokušaj da pređeš tri ili četiri ili pet ili šest bossova u nizu!!! Fuuuck!! Ovo me podseća na igre koje sam igrao kao klinac, na automatima. :( :cry:

Vreme je da se polako opraštaš od Sekira. A DOVOLJNO SI GA I IGRAO. Probaj Rise of the Ronin. Ja sam ga kupio nedavno i uskoro planirm da ga igram!!!!!

Da, i ja mislim da je dosta. Možda i odustanem od platiniuma.

Probao demo Rise of Ronin. Nije me nešto oduševio gejmplej, a igra mi još uvek deluje preskupo za nabavku.

Anyway, ne moraju se samo soulborne igre igrati, ako nema dobrih

Sledeći je Dark Souls 3, ostala mi je sestra Frida, finalni boss prvog dlc-ja i praktično ceo drugi dlc. Plus, samo jedan kraj sam završio. Biće tu posla.

Quote from: Meho Krljic on 31-01-2025, 08:44:52
uskoro planirm da ga igram!!!!!

Prešao se Elden Ring dlc i GoW Ragnarok?  :?

Ne, ne, kad kažem "uskoro" mislim negde oko sledeće Nove godine.  :lol:

Hoću reći, lako se može desiti da pre nje odigram Ninja Gaiden 4. Što je suludo, ali jebiga.

BTW, da samo ukažem: Rise of the Rinin, kao i druge Team Ninja igre bi trebalo da je dobra na ime svoje borbene mehanike. Ovo su značajno niskobudžetniji produkti od stvari tipa Elden Ring, Ghost of Tsushima ili Assassin's Creed i kako sam već pisao, to da Team Ninja za pet godina izbavci četiri igre sličnih produkcijskih kvaliteta je i svedočanstvo njihove radne etike ali i činjenice da je sve to varijacija na jednu istu igru. No, ako vam se dopadne ta jedna igra, konkretno njena borilačka mehanika, onda je to to. Ja jako volim njihov serijal Ninja Gaiden i dopalo mi se kako su se poslednjih godina osokolili i razgranali kroz Nioh, Stranger of Paradise itd. Verujem da će se to meni dopasti, ali naravno ne mogu ljude da TERAM da to igraju. No, pošto si ti prilično duboko sada u fazi igranja teških, igara sa kompleksnim borilačkim mehanikama, ovo bi moglo biti za tebe. A možda ne, naravno.

Ni Nioh gameplej me nešto nije oduševio, praktično iz istih razloga kao Rise of Ronin. Verovatno zbog te niskobudžetnosti koju i sam spominješ. Snob sam, znam...

Nego, čuo si za ovo?

https://in.ign.com/from-software-new-project/201550/news/rumoured-sekiro-anime-will-reportedly-be-an-ambitious-project

Ne, ali čudi me da nigde još ne čujemo da Elden Ring dobija nekakvu adaptaciju...

Misliš na onu komičnu mangu? To je odavno izašlo. Razmišljao da nabavim, ali me žanr odbija.

Ne, mislim kako se neki producent još nije zaleteo da naruči scenario za film ili seriju. Ipak uz Elden Ring ide i ime GRR Martina.

Ah, na to si mislio. Da da, čudno je, ali, s obzirom da se stalno izbacuju nove igre, možda čekaju da sve zaokruži?

Ajd uradi rencenziju za mangu, da znamo vredi li ipak nabavljati...

https://comic-walker.com/detail/KC_005312_S?episodeType=first

Pa... možda i hoću. Mada je u pitanju, da bude vrlo jasno, komična interpretacija priče. Na početku imaš nekoliko tabli vrlo svečanog tona, u skladu sa igrom a onda ti doslovno kažu "mislili ste da će ovo biti ozbiljno?" i onda imaš Melinu kako gleda onesvešćenog glavnog junaka i sa Torrentom komentariše da ne može da veruje da je ovaj materijal za Elden Lorda. Mislim, ceo strip (bar koliko sam ja čitao a nisam mnogo) je takav, zajebantski, meni simpatično ali tebi ne znam da li bi se dopalo. Ali zaista ću ga možda dočitati kad dovršim igranje pa da pišem i o tome... Videću.

Da da, manga jeste komična ali kažu da se oseća fanovski pristup temi i verovatno će tu biti dosta fan servisa koji će biti zanimljivi. Mada, to može da bude i naporno. Nrp, u prvoj epizodi glavni humoristični momenat je na gaćicama koje lik nosi u igri kad mu svučeš svu opremu. Missim, come on, šta je tu smešno? Ako nemaš cca. pet godina!!

Ali, ti bi stvarno mogao da se žrtvuje za višu stvar i pročitaš sve to, pa nam preneseš utiske...

Da, ima na guzi zalepljene bočice od, jelte, grimiznih i cerulijanskih suza koje svi igrači odmah prepoznaju.


(https://i.imgur.com/yygYFZX.jpeg)
Japanci vole taj, jelte, skatološki i skatološki-addžejsent humor...

Upravo pročitao malo. Nasmejao se na kraju druge epizode. A pre toga ima fora koja se proteže, kada čovek ne razume šta mu pričaju, na nekoliko strana se jada kako ništa ne razume, sve neki novi termini koji mu ništa ne znače. Ali onda mu Melina lepo objasni, mora da se leveluje da bi se nabildovao, i tako može da završi igricu. Odmah je sve skontao.

Dobro to samo kad si početnik. Posle se igra završava i bez levelovanja. Onebros for the win, jelte.

GRR Martin i Mijazaki na stranu, neki tvrde da je Elden Ring najviše nezvanična adaptacija Berserk mange!!

Koga to interesuje, evo nekih od nesumljivih poveznica između Elden Ring i Berserk svetova:

https://gamerant.com/elden-ring-all-berserk-references/

Istorijski datum za pamćenje: pao je platinium trofej i na Sekiru!!  :|

Kraj jedne ere. Goodbye Sekiro!! Platinium trofeju i dlc-jevi za Dark Souls 3 pripremite se!!

Hahah, čestitke. Ne pada samo vlada, čini se!