ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=unreadreplies
Радећи свој посао налетех на биографију српског тренера Дејана Антонића и следећи опис његовог приватног живота:
- He is Crazy and likes to keep the benches warm with his friend Raileen Jarvis who is also insane . There's been rumours of the two dating since 2014. The couple currently reside in the Shueng Shui (https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Shueng_Shui&action=edit&redlink=1) area of Hong Kong.
То ме наведе да се запитам следеће, а вићете сигурно знати више јер сагита обилује техно маговима:1. тко је власник Википедија2. тко има право правити и уређивати странице

Pričam napamet ali cenim da je ovako. Većina stranica je otvoreno za sve da uređuju. Za neke moraš da budeš bar ulogovan. Za neke moraš da budeš jedan od redovnih editora. Ne znam ko je vlasnik Vikipedije. Probaj da pitaš Gugl.

Stranica Dejana Antonića spada u ove prve, otvorene. Možeš i ti da ispraviš vandalizam. Ja neću, da mi se ne vidi IP adresa, ali evo tebi prilike da učiniš dobro delo. Poseti link na kraju posta, u polje "Edit summary" unesi recimo "Reverting vandalism", i klikni na plavo dugme Publish changes. To je sve.

https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Dejan_Antoni%C4%87&action=edit&oldid=850512819

погрешан линк сам поставио у почетној теми или га је неко подло изменио!
ово сам 'тео:
https://en.wikipedia.org/wiki/Dejan_Antoni%C4%87#Personal_life (https://en.wikipedia.org/wiki/Dejan_Antoni%C4%87#Personal_life)

Кул! Стварно сам учинио добро дело и изменио.

п.с. сад нешто размишљам. Можда му се бивша светила.  :mrgreen:

Obrisao si tekst koji si primetio, ali to nije bio sav vandalizam. Pošto nisi ispratio link koji sam ti dao nisi uklonio sav vandalizam. Dejan Antonić ima sina Stefana, a ne ćerku Stefanie Marie rođenu 1924. u Kairu. Isprati link koji sam naveo, pa ako hoćeš da vidiš šta si propustio da ispraviš klikni dole na dugme Show changes. Zatim uradi pravu stvar, ali za pravo.

Нећу да исправим то из најмање 2 разлога.
1. зато што ми је сметало што се његово име каља карактерисањем га као лудака.
2. зато што је сасвим могуће да је добио и кћер само што је година погрешна.

Ако ти желиш да исправиш ову небитну грешку само напред...

Znamo da ima sina Stefana, pa ako se sin Stefan ne spominje onda tu nešto nije u redu. To "nije u redu" na Vikipediji najčešće znači vandalizam. Ja neću ispravljati, vidim nećeš ni ti. Ostaje da neko drugi ispravi, ili da stoji tu dok neko peti ne primeti.

Тако једног дана кад ја постанем славан можете да преправљате моју страницу у складу са фактима. Нпр. Бобан напише да ми је измерен и-ку 82, а ти мек онда то избришеш.

wikipedia je neoliberalna tako da možeš i da platiš lika da ti napiše wiki stranicu

Još bolje, napišeš sam o sebi biografiju, al pošto ne možeš sam i da objaviš, onda pitaš nekog drugara da kopipejstuje umjesto tebe.

Чек, значи сваки анонимус може да добије своју википедија страницу ( нпр. ти )? Па зар неолиберализам није диван?

Postoje ljudi koji procenjuju sve nove stranice na vikipediji, i mogu da odluče da osoba nije dovoljno poznata da bi zaslužila svoju stranicu. To se bilo desilo naučnici Doni Strikland koja je upravo nominovana za Nobelovu nagradu iz fizike, treća takva u istoriji (Marija Kiri je bila prva). Dona nije imala svoju stranicu sve do 2. oktobra ove godine. Neko je bio napravio stranicu davne 2014. ali je uklonjena, jer tada nije bila dovoljno poznata.

ma to za englesku wiki, na srpskom može sve

napisaćemo da Truman voli talijansku erotku a da usput Žabare dere s cijenama za programiranje

Ја бих волео када би сваки човек на планети Земљи имао своју вики страницу где би писале само истините чињенице, али и снови особе, тежње, патње...

pa naravno kaci neoliberalčina!

http://buribunk.blogspot.com/2013/10/carl-schmitt-buribunks-ahistorico.html

Хвала на комплименту!
Текст, подразумева се, нећу читати.

eo ti skraćene verzije: Karl Šmit neoliberal i fašista priča isto što i Truman, da ljudi treba da pišu dnevnike o svojim iskustvima, osjećajima, željama i strahovima, nadama, težnjama, patnjama, i da to bude opštedostupno, pogotovo ako npr neki naučnik to želi da istraži, što bi rekla braća Englezi, da konsultuje u naučne svrhe.

Tako može da nađe razne konekcije i stvara razne profile ljudi.

Što sad spomenu da je fašista, daj se fokusiraj. Bar stavi reč u zagradu da doživimo to kao interesantnu informaciju, koja je nebitna za ostatak iskaza.

Ček malo. Fašisti veruju da tržište služi državi. Neoliberali veruju da tržište nema svrhu, nego prosto postoji. Kako sad neko može da bude oba istovremeno?

kako kad je apsolutno bitna za ostatak iskaza? Nači lik napisao taj tekst 1918. godine i nakon toga nastane totalitarna država koja nadzire i privatne živote svojih podanika. S tim što je Šmit preporučio bezazleniji vid nadzora, tehnološki potpomognut.

Elem, ne, što bi tržište služilo državi, fašizam je nasilnička reakcija vladajuće klase, onda kada meka ideologija ne radi posao prelazi se na fizičku prisilu i prijetnju. Zato neoliberali smatraju da je fašizam spasao Evropsku civilizaciju od socijalizma. Naravno, tome pridodaju da je fašizam samo privremena pojava, a da normalno oni to rade pritajenije.

Znači i fašisti i neoliberali veruju da je tržište resurs kao i svaki drugi i da ko god ima načina može i treba da ga poseduje i kontroliše? A razlika je što fašisti rado koriste prisilu, a neoliberali samo kad raja zasluži? I ako si fašista to automatski znači da si i neoliberal?

ne, tržište nije resurs no božanstvo, kakav resurs...

propuštaš fakat da nevezano za ideološke prilike i neprilike, kapital ima svoje zakone i djeluje u skladu sa njima

trenutno kapitalu najviše odgovara da svoje djelovanje opravdava neoliberalnom ideologijom

kako i ne bi kad to ti i Truman vidite kao zdrav razum, kao nešto normalno, što ne bi kapital onda furo neoliberalizam

ali, kad profitna stopa pada ne može neoliberalizam više da fura otvorene granice i imigraciju, pa onda prepušta svom starijem bratu fašizmu da malo blokira granice, jer kapitalu trenutno nije u interesu množenje radne snage

neoliberalima ništa ne smeta da obustave neki uobičajen tok stvari, kad je teško onda Čović, uvođenje vanrednog stanja i dozvoljavanje vlasti da koristi tzv "emergency power" i da demokratija bude "temporarily suspended", sve to normalno kod Hajeka piše, nije stvar interpretacije nego crno na bijelo fraza koje on sam koristi

čak sam naišao gdje piše o gradskom planiranju, da ako treba da se gradski centar isprazni od ljudi koji tu jeftino žive, da umjesto sile treba koristiti "ekonomska zastrašivanja" jer je tako bolje, i gradsko jezgro se onda može prepustiti urbanim planerima

I poslije se čudimo što se dižu gradovi na vodi

Јбт Бато, који си ти лудак кад на теми о Википедији тупиш о неолиберализму.

Vid ovog, pa wikipediu su osnovali Larry Sanger i Jimmy Wales, likovi koji su se upoznali na chat grupi posvećenoj Ayn Rand.

Wales lični je izjavio da je na ideju o wiki došao čitajući Hajekov članak Use of knowledge in society, preveden na srpski gdje nego u tvojim ekonomskim žurnalima

katalaksija.com/2013/06/17/upotreba-znanja-u-drustvu/

Crno na bijelo neoliberalni blueprint wikipedije

Бато, забрањујем ти да на мојим темама убудуће спомињеш тај појам! xtwak

sutra nastavljam s dokazima da je wikipedija neoliberalna!

Kratka crta za danas.

Neoliberali preziru Prosvjetiteljstvo. Dakle, preziru Enciklopediste. Čovjek bi se zapitao zašto.

Nije samo zato što su hardcore racionalisti, dok neoliberali furaju antiracionalizam. Kao što Repke kaže u jednoj svojoj knjizi, Enciklopedisti su "rationalists, advocates of scientism, collectivists".

Scientism je u stvari kada namećete metodologiju prirodnih nauka i njene standarde na društvene nauke, i to je možda ok kritika.

Al kolektivisti, okle to?

Pa, Enciklopedisti su u suštini grupa eksperata koji na centralizovan način organizuju prikupljanje sveukupnog ljuckog znanja.

To jest, staljinisti su grupa eksperata koji na centralizovan način vode komandnu ekonomiju.

A pošto se ekonomija više neće voditi planiranjem, neće ni enciklopedija. Nego će enciklopediju stvoriti tržište u vidu miliona nedotupavnih ljudi, koji su rijetko viđeli eksperta. Još bolje je, jer tako mogu da mrsomude potpuno netačne stvari na wiki stranicama, najbezazleniji primjer tog tenisera.

Sve u svemu, ne valjaju eksperti, ne valja nikakva centralizovana organizacija (sem njihove jelte), jer kao što Repke slikovito kaže, mada čovjek ne može da vjeruje da to piše naučnik, država je "a higly organised and mechanized State, without a Soul, ruled in the harshest and most unimaginative way".

Što bi se reklo, šta će nam eksperti kad možemo da drvimo o gej ljubavnicima i djeci iz 1924. godine!


Drugi dan, druga lekcija!

šta ljudi čitaju na "enciklopediji"

(https://image.ibb.co/mdN03p/wiki.jpg)

Meni je dobra kad imam 5 sekundi da nesto vidim

Још да пише по ком критеријуму се одређује који чланак је високог квалитета...

Science Is Shaped by Wikipedia: Evidence From a Randomized Control Trial

https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=3039505


ili ovi teško lažinjaju ili lilitini ortaci prepisuju s wikipedije!!!

elem, u ovom tekstu autori tvrde da su napravili jedno eksperimentalno istraživanje, tako što su prvo sakupili sve moguće tekstove iz hemije s wikipedije i 50 najbolje rangiranih hemijskih časopisa na Elsevieru. Obradili ih tekstualno, pripremili za data analizu.

U drugom stadijumu napisali su 43 članka iz hemije za wikipediju (autori su bili postdiplomci), i podijelili na eksperimentalnu i kontrolnu grupu. To jest, polovina članaka je stvarno postavljena na wiki a polovina nije.

Postavili su dalje istraživanje da se ispita da li su novi članci uticali na korišćenje određenih fraza ili izvora koji se pojavljuju na wikipediji, to jest da li ima neke sličnosti između novih wiki članaka i novih tekstova u naučnim časopisima.

Kontrolna grupa bi trebalo da pokaže da ako nešto nije postavljeno na wikipediju onda će se ti tekstovi manje podudarati sa novim člancima iz naučnih časopisa.

I likovi tvrde da im je rezultat veća sličnost između objavljenih wiki članaka i naučnih radova nego između neobjavljenih wiki tekstova i naučnih radova.


to otprilike piše na 25. strani teksta s linka

čitam dalje

u svakom slučaju - neoliberalizam

Potpuno je normalno da ako ti treba izraz za nešto to pronađeš na internetu, vrlo često na vikipediji. Ne znam samo kakve veze neoliberalizam ima s tim. Objasni.

pa pronađeš i citat na wikipediji?  nas-rofl

sve u svemu, prvo te navuku da bukvalno piratizuješ naučno znanje, tako što besplatno sve prepišeš i postaviš na wiki stranicu. To u načelu nije loše kada Elsevier naplaćuje, što da im ga ne šuknemo.

Međutim, to dugoročno vrši pritisak da nauka sama postane sve komercijalnija, te ako ne donosi profit nećemo ni da finansiramo istraživanja. Da ne pričamo da to direktno pogađa prave enciklopedije, koje se sve lošije prodaju.

I to sve pričam pod uslovom da je Wikipedija istog kvaliteta. A ako nije, i ako se ljudi potucaju po wiki stranicama jer ne mogu svaki članak da plate pa se dovijaju, a pritom wiki članci ionako nisu dovoljno dobri (čak ni ovi, u načelu ih pisali postdiplomci, ne mogu biti osnova za naučne radove), onda je to jedan splet pokvarenih telefona koji ne znam na šta će da izađe.

Ne znam za hemiju, ali wiki strana o neoliberalizmu je etalon retardiranosti, gdje prvi pasus protivrječi trećem, a drugi ignoriše oba, dočim četvrti pasus se ponaša kao da prva tri ni ne postoje. Lud zbunjenog, klasična prevara.

I sad ti piši članak o neoliberalizmu na osnovu šuntavog članka.

Da ne pričamo da u hemiji sigurno ima više astroturfinga, a to ne može na dobro dizađe.

To ovako odokativno, treba još prokljuviti đe su sve neoliberalizam turili. Bagra!

i da, neoliberalizam je i sam fakat da znanje mora da prođe kroz kvazitržište wikipedije da bi bilo prihvaćeno kao znanje, pa da se onda vraća na akademiju tako procesuirano od strane wiki tržišta

jer naravno, za neoliberale tržište je mjesto istine i svime na planeti vlada mnjenje

This suggests that our Wikipedia articles are not affecting the types of experiments that are carried out, but the contextualization of them and the connections that the authors are making to the rest of the field.

nači naebali smo

The other important consideration involves the observation that access to
Wikipedia is not sold for cash; or at least, not yet. But the success of Wikipedia
is nonetheless traceable to how the site fits into the larger business plan of commodification of the Internet. In particular, the symbiosis of Google and
Wikipedia goes quite the distance in explaining how it is that Wikipedia has
been blessed with exponential growth. Google started out with a good search
algorithm coupled to an essentially impossible goal: fast convenient access to
everything on the Web. What Google needed for effective search was some
other entity to preprocess the vast masses of dreck clogging the Web and crossreference the refined results in such a way that it would show up early (usually
on the first search page) on Google search results. (It was estimated in 2007
that Wikipedia entries show up in 95 to 97 percent of the top ten sites delivered
in a Google search.) Conveniently, Wikipedia's policy of citing everything
from other sources exactly meshed with Google's ranking algorithm. As in so
many other instances, Google wanted access to such services for free. Thus
Wikipedia materialized as a Godsend for Google's business plan. Moreover, the
supposed Chinese Wall between Google and Wikipedia makes it possible for
Wiki-workers to think they are squirreling away for the betterment of humankind, while Google positions itself to be the premier portal for information on the Web and the biggest corporate success story of the "New Information Economy."

ima li ovo smisla? Guglov algoritam ne bi radio bez wiki procesuiranja čitavog rječnika?

ako sam dobro skonto

Radio bi, ali sa manje informacija.

mlogo si mi objasnio

pa koja je razlika da je google prosto ubacio najobičniji rječnik u svoj algoritam ili što se oslonio na wikipediju?

jedino što mi pada na pamet je da rječnik možda ne bi bio dovoljno apdejtovan za internet eru, razne žargone, slengove i popularnu kulturu (misim nema Majkla Džeksona u rječniku), a wikipedija mu je i to odradila

ali ako je sve to tačno, pa wikipedija ne da je neoliberalna nego je gulag neoliberalizma!

vidi ovo neoliberala maca, nema ga kad je najbitnije!

ima li gdje pojašnjenje zašto je guglu potrebna wikipedija?

Potrebna i neophodna nije isto. Guglu Vikipedija nije neophodna. Guglu je Vikipedija potrebna koliko mu je potreban i ostatak Interneta. Vikipedija za Gugl doduše ima veću vrednost od ostatka Interneta, jer su informacije na Vikipediji uglavnom tačne, uglavnom sveobuhvatne, i međusobno dobro povezane, i svi članci su pravljeni na isti kalup, pa ih je lako ubaciti u algoritam.

Хехе, овај мој послић је за гугл и кад уносим податке у њихову базу википедија се рачуна као поуздан извор.

pa nije baš to ono što ovaj lik govori

What Google needed for effective search was some other entity to preprocess the vast masses of dreck clogging the Web and crossreference the refined results in such a way that it would show up early (usually on the first search page) on Google search results.

Nego da algoritam nije mogao da se napravi bez truda miliona ljudi na wikipediji

ja to kontam recimo da ukucaš Michael Jackson u Google, šta bi dobio prije wikipedije? Koliko izvora? Kako bi uopšte taj pretraživač tražio termin Michael Jackson?

Samo tako, kao retard, tražeći isključivo termin Michael Jackson, to jest tih 14 slova?

Dakle, Mirowski, autor tog pasusa, kao da, dakle, to mi nije jasno, kao da implicira da je guglu bio potreban taj "crossreference" da bi drstično olakšao pretragu.

To jest, ako imaš zilion terabajta podataka, pa nećeš svaki bajt pregledati da bi našao Michael Jackson stranice. Crossreference te upućuje da tražiš stranice koje su iz te oblasti, a kako algoritam može da zna koja oblast je Michael Jackson.

Pa to neko mora ručno da ukuca. Gugl kad bi plaćao ljude da to rade ne bi zaradio te milijarde. Njemu upravo treba ta besplatna radna snaga, taj playbour (play labour).

Dramatično se smanjuje broj podataka koji moraju da se obrade prilikom svake pretrage. Sistematizuje se pretraga jer se odmah usmjerava tamo gdje treba, pop kultura, muzika, da ne pričamo da sve ono što je napisano na wiki stranici Majkla Džeksona algoritam nikad sam ne bi mogao da nauči, nači neko ukuca king of pop, šta je to, aha, wikipedia tvrdi da je michael jackson, šta dalje, pa menadžer michaela jacksona nas plaća da prebacimo pretragu na njegov zvaničn kanal, a i mtv nas plaća i tako dalje i tome slično.

O tome ja pričam, nego ste vi izgleda lažni programeri!!!

Da nema Vikipedije Gugl ne bi zaradio nebrojene milijarde, nego brojene milijarde.

Kad ja na poslu postavim guglu neku pretragu, za neki problem u vezi s poslom, ja ne dobijam linkove sa Vikipedije nego sa stackoverflow.com i msdn.com. Tako je verovatno i za druge grane na drugim sajtovima. Zavisi kako postaviš pretragu. Ono što stoji kao primedba je da svi ti sajtovi postoje zbog ljudi koji pomažu u stvaranju njihovog sadržaja, često za džabe. Ali i pomoć dobijaš za džabe, pa je to sasvim u redu. Evo, pre nekoliko godina je bio experts-exchange.com gde si mogao da pitaš za tehničku pomoć, i ljudi mogu da ti dogovore za džabe, ali često se desi da moraš da platiš za odgovor, ili da platiš da bi video neki pređašnji odgovor koji nisi ti postavio, ali se tiče i tebe i tvog problema. I onda je nekolicina sa tog sajta napravila stackoverflow.com koji je kao Vikipedija za programere. Ljudi pitaju za džabe, odgovaraju za džabe, svi mogu da vide sva pređašnja pitanja i odgovore, i da nema tog sajta mi tehničari bi rađali mečku svakog dana. A experts-exchange.com postoji i dalje, ali nije relevantan. Prosto, ljudi nisu tamo nego su na SO.

aman bre, jel se mi razumijemo?

Dakle, nisam ni rekao da moraš da dobiješ wiki linkove gugl pretragom

rekao sam upravo da ne možeš da dobiješ stackoverflow linkove bez guglove eksploatacije wikipedije

uvidi razliku

Možeš da dobiješ stackoverflow linkove bez Vikipedije. Jedno nema veze s drugim. Znao bi o čemu pričam kada bi znao šta je sadržaj na SO. Ali ne znaš, nisi pojmio, i misliš da je Vikipedija jedini čekić u Guglovoj radnji. Nije.

Nisam rekao bilo šta slično. Gugl i Wikipedija su formirani prije 20 godina, Stackoverflow prije 10. Šta znači to, pa da je Stack apsolutno nebitan za uspostavljanje Guglove imperije, za početak. Možda je bitan za održavanje, za uspostavljanje ni u ludilu.

No, ja i dalje o klin, ti i dalje o ploču. Recimo, neki lik gugla "computer programming answers", zašto bi ga Gugl odveo na Stack prije 10 godina? Pa ne bi ga odveo bez Wikipedije.

Jer Gugl konsultuje Wikipediju da bi znao šta uopšte treba da traži kad neko traži "computer programming answers".

Možda je danas svako iztagovao, izmarketingovao, u svakom smislu umrežio svoj vebsajt.

Al to nema nikakve veze sa stvaranjem Gugla prije dvadeset godina.

Nači, sve u svemu, ili klin ili ploča.

Plus ne kontam zašto si zapeo za same linkove. Uopšte ne pričam o linkovima koje vidiš, nego o tome kako pretraga uopšte funkcioniše.

Ne moraš da vidiš wiki link a jopet wikipedija se koristi prilikom pretrage.

Ja kad guglam problem ja ne guglam "computer programming answers" nego "c# wcf self hosted impersonation" ili "MFC switch window icon", ili tako nešto vrlo specifično. Toga prosto nema na Vikipediji. To Gugl zna da pronađe na specijalizovanim sajtovima i bez Vikipedije. Za to mu ne treba Vikipedija. Za ovaj drugi upit drugi link na Guglu je članak sa codeproject.com iz 2000. godine, od pre Vikipedije. Vikipedija je olakšala i pojeftinila posao Guglu, ali Gugl bi imao posao i bez Vikipedije. Altavista i Yahoo su preteče Gugla, radile su istu stvar kao Gugl, i mlatile pare od toga, sasvim fino, i bez Vikipedije. Kad je Gugl došao, sa novom tehnologijom, vrlo brzo je preuzeo primat, opet bez Vikipedije. U ono vreme Vikipedija je bila vrlo mala, skoro pa beskorisna za Gugl. Vremenom je porasla, ali je Gugl rastao brže.

Поставља се питање да ли заправо ико зна како заиста функционише гуглов алгоритам за претрагу. Ја чуо да је одговор негативан. Зато је и СЕО оптимизација touchy посао.

Ako želiš da znaš kako radi Guglov algoritam onda pitaj na više mesta, i to stručnjake, a ne tamo nekog ekonomistu, ili još gore "filozofa eknomske misli". Ti filozofi od šume ne vide drvo.

al ovim ništa ne pobijaš. Ne kontam zašto ponavljaš nešto kad Gugl danas nije isto što i Gugl prije dvaes godina. Dokle da insistiram na scenoslijedu.

Nije ovdje poenta da ja dokažem da je to tačno. Za početak počni da pričaš o onom što taj ekonomista govori (nebitno odakle je njemu, siguran sam da nije sam to odredio nego je imao pomoć, koju ja nemam ovdje haha) a ne o onome što hoćeš.

Al eo, čak i iz te perspektive ostaje ista priča: prije svega toga, ko je obavio primarni, temeljni, prvi cross-reference za Google? Taj cross-reference, čak i ako nije toliko bitan danas (ponovo: scenoslijed) i dalje je osnova da uopšte se odradi pretraga koju danas radiš.

To jest, možda cross-reference nikad i nije bio bitan. Odakle ja znam to. Znam samo da uporno o tome ne pričaš :lol:

Jel potreban cross-reference za pretraživač? Odakle mu? Kako je Yahoo cross-referisao? Koliko je to uopšte bilo uspešno? U čemu je Gugl poboljšao algoritam?

Misim, možda na nešto od toga ne mogu da se nađu odgovori. Ali tvrditi da to što danas nešto može "bez wikipedije" (bez dokaza btw, čak se i Truman pita kako to šljaka) je uvijek moglo bez wiki, to je isto kao reći da je i beba hodala od prvog dana bez pomagala.

To mi uporno govoriš. Meni to ništa ne znači jer ništa ne objašnjava.

Bebu prvo staviš u ona kolica da vježba nogicama pa tek onda prohoda. Ne znam jesi li to znao.

Dakle, najprostije, čak i za današnji google search je neophodan neki cross-reference, i realno nema razloga da to i dalje ne bude Wikipedija, kad je besplatna.

Ona odradi sistematizaciju, odredi FORMU, botovi koji haraju i po Sagiti mogu da pokupe sadržinu. Ali FORMA i dalje ostaje. A čija je, zna li se?

btw, lik je ekonomista, ne filozof, al eo npr osobe koja istražuje platforme Jose van Dijck

Since 2006, Wikipedia pages have ranked extremely high in the
Google Web searches. In 2007 and 2008 researchers found that as much as
96 percent of all Wikipedia pages ranked in the top ten results of Google
searches; the online encyclopedia also draws over 60 percent of all its trafc
from Google.33 Indeed, this could well be the result of Wikipedia's popularity as a source for information seekers; it could also represent Wikipedia's
reputation for usefulness as measured on the Google scale. But an almost
perfect score in Google's top rankings without more aid than just PageRank's algorithmic judgment seems too good to be true. More likely, Google
boosts Wikipedia trafc because it benefts the search engine in more than
one way.

As media theorist Siva Vaidhyanathan (2011) observes, Google likes to
link to Wikipedia articles because they have already worked out norms and
processes for neutralizing controversial content and contentious topics, a
quality that aids Google's search engine value. In turn, he argues, "Google
serves Wikipedia well because the editing standards for inclusion in Wikipedia depend on an entry's relevance; and relevance, circularly, depends on
how prominently Google presents that subject" (Vaidhyanathan 2011: 63).
Wikipedia's neutrality and consensus apparatus thus perfectly complements the popularity-ranking logic underpinning Google Search, where
the most popular results allegedly rank highest. Google's ranking algorithms have often been questioned in terms of their impartiality, as distinct from the company's advertising interests (Batelle 2005)



What we learn from the interconnectedness between Wikipedia and its
commercial counterparts playing in the same Ivy League of connective
media is that their algorithmic and operational logics, while distinctly separate, also perfectly mesh. Te Wikipedian defnition of "knowing" or
rather "building online knowledge" is the largest possible consensus about
facts we can agree on. Wikipedia neutralizes its content by distinguishing
two layers: a visible layer of consensus backed up by an invisible yet accessible layer of discussion and a heterogeneous interpretation on the History
and edit pages. Tis division of layers is mirrored on the organizational
level by separating foundation from platform. Fund-raising and editorial
activities are strictly divided in the organizational management and production of encyclopedic content. But how strong is this division of interests? In 2010, the coziness between Google and Wikipedia was underlined
by Google's gift of $2 million to the Wikimedia Foundation. As one British
journalist subtly remarked, Google's donation to the nonproft foundation
is "not a grant, it's an investment in making sure it can keep dominating
search." Of course, a donation does not mean that Google influences
Wikipedia's editorial decisions, but it can hardly be denied that frictionless
partnership strategies are pursued at every level of the ecosystem.

Quote from: mac on 14-10-2018, 23:56:17
Ako želiš da znaš kako radi Guglov algoritam onda pitaj na više mesta, i to stručnjake, a ne tamo nekog ekonomistu, ili još gore "filozofa eknomske misli". Ti filozofi od šume ne vide drvo.

Ни не питам економисте филозофе, него сам на више места наишао став да гуглов алгоритам као ни формула за Кока-Колу није позната.
Дакле, не реферишем на батине писаније.

The Googlization of everything (and why we should worry)
Author: Siva Vaidhyanathan
Publisher: University of California Press, Year: 2011

It's no accident that Google has enthusiastically scanned and "read"
millions of books from some of the world's largest libraries. It wants to
collect enough examples of grammar and diction in enough languages
from enough places to generate the algorithms that can conduct naturallanguage
searches. Google already deploys some elements of semantic
analysis in its search process. PageRank is no longer fl at and democratic.
When I typed "What is the capital of Norway?" into Google in August
2010, the top result was "Oslo" from the Web Defi nitions site hosted by
Princeton University. The second result was "Oslo" from Wikipedia.
One search company is trying to combine the two approaches, blending
semantic search with community-based assessment of the quality
of sources.

Ово да скенирају књиге је тачно, имају и свој гугл букс. Мој посао заправо има две сврхе:
1. попуњавање базе података у интересу корисника који ће тражити те податке
2. уочавање образаца од стране њихових машина, тј. развој вештачке интелигенције.
Кад довољно развију АИ ја остајем без посла!  :cry:

Prvi je bio Yahoo. Tamo su ljudi surfovali svud po internetu i klasificirali sve na šta naiđu, i pučanstvu davali spisak tako manuelno pronađenih stranica. Onda je došla Altavista, gde su mašine surfovale po internetu, i pamtile i indeksirale prvih recimo 1000 slova svake stranice. I sećam se da si morao da javiš Altavisti da ponovo pročita tvoju stranicu ako si nešto menjao i želiš da to svi vide. Onda je došao Gugl koji je radio isto kao Altavista samo mnogo brže i obimnije. Poboljšanje je bilo u kvantitetu više nego u kvalitetu. Mašine slobodno surfuju čitaju, pamte i indeksiraju sve na šta nalete. Onda su ljudi počeli da izmišljaju razne trikove da njihovi sajtovi budu na vrhu pretrage. Staviš u naslov stranice sto puta "dylan dog" i budeš prvi u pretrazi za tim pojmom. Onda Gugl počne da krije algoritam da ga ljudi ne bi prevazilazili. I zato ja sad ne mogu da ti kažem algoritam, ali ono što znam je da mašine surfuju svuda, čitaju i indeksiraju sve, i prikazuju ono što po algoritmu najviše vredi.

google bots...тако их зову. Константно их спомињу на овом мом послу. :)

i dalje ne pričaš o cross-reference!

to jest, napišeš da indeksiraju kao da to znači da jedu supu

Ne pričam o onome što ne znam. Takva mi religija.

Quote from: mac on 15-10-2018, 09:42:49
Ne pričam o onome što ne znam. Takva mi religija.

:x :x :x :x :x

pa zašto onda tvrdiš da Wikipedia nije obavila cross-reference? Neoliberalu!

ajd za početak reci kako uopšte zamišljaš da Gugl radi pretragu, eo ti uprošćeno u koracima šta mislim da radi

1. prvo ukucaš neki termin (taj termin kada si tek počeo da koristiš internet sigurno nije bio onako kompleksan kao što si naveo da zamutiš neoliberalnu vodu)

2. taj termin gugl algoritam mora da odredi kojoj oblasti pripada, i to mora da čini preko nekog cross-reference sistema - tu po Mirovskom upada Wikipedija

3. Jasno je da čim si stupio na Gugl tlo si praćen i odavno profilisan. Oni znaju na osnovu tvog dugogodišnjeg searcha koju oblast ćeš najčešće da tražiš

4. dakle, tako umnogome smanjuju broj podataka koje search mora da obradi

5. Tražiš fantastiku ili programiranje, naravno da će da ti nađu, ali pretraga će proći kroz drugi cross-reference, plus će biti personalizovana u skladu sa tvojom search istorijom


realno, mislim da ovo ima smisla i da indeksiranje cjelokupnog interneta nije moglo biti efikasno bez nekog izvora gdje je znanje donekle sistematizovano

kao što vidimo iz citata, tu djeluje i cenzura, jer neutral view wikipedie sprečava da ti u rezultatima izađe nešto što će oni prepoznati kao radikalno (inače World's Socialist website ne izlazi na rezultatima jer ga smatraju fake newsom i populističkim), tako da im Wikipedija omogućava da lagano cenzurišu pretragu, sem ako izričito ne tražiš wsws sajt.

But YouTube is far from the first tech company, or even the first social platform, to use Wikipedia's content for its own goals. Its parent company, Alphabet, frequently uses Wikipedia content in Google search results. Facebook is also testing using Wikipedia to fight its own misinformation problem, though it informed the Wikimedia Foundation of its intentions first. Artificial intelligence researchers also frequently use the online encyclopedia—which still adds 20,000 new entries each month—to train algorithms or teach smart assistants. And Levendowski notes that Alphabet-owned Jigsaw used Wikipedia article discussion pages, in part, to train its open-source troll-fighting AI.

imal prevoda?

{
  "@context": {
    "@vocab": "http://schema.org/",
    "goog": "http://schema.googleapis.com/",
    "resultScore": "goog:resultScore",
    "detailedDescription": "goog:detailedDescription",
    "EntitySearchResult": "goog:EntitySearchResult",
    "kg": "http://g.co/kg"
  },
  "@type": "ItemList",
  "itemListElement": [
    {
      "@type": "EntitySearchResult",
      "result": {
        "@id": "kg:/m/0dl567",
        "name": "Taylor Swift",
        "@type": [
          "Thing",
          "Person"
        ],
        "description": "Singer-songwriter",
        "image": {
          "contentUrl": "https://t1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQmVDAhjhWnN2OWys2ZMO3PGAhupp5tN2LwF_BJmiHgi19hf8Ku",
          "url": "https://en.wikipedia.org/wiki/Taylor_Swift",
          "license": "http://creativecommons.org/licenses/by-sa/2.0"
        },
        "detailedDescription": {
          "articleBody": "Taylor Alison Swift is an American singer-songwriter and actress. Raised in Wyomissing, Pennsylvania, she moved to Nashville, Tennessee, at the age of 14 to pursue a career in country music. ",
          "url": "http://en.wikipedia.org/wiki/Taylor_Swift",
          "license": "https://en.wikipedia.org/wiki/Wikipedia:Text_of_Creative_Commons_Attribution-ShareAlike_3.0_Unported_License"
        },
        "url": "http://taylorswift.com/"
      },
      "resultScore": 896.576599
    }
  ]
}

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 12:42:52
indeksiranje cjelokupnog interneta nije moglo biti efikasno bez nekog izvora gdje je znanje donekle sistematizovano

"opening up a database that improves search results"

"What is good for Wikipedia - making the site faster, more reliable and more accessible - helps Google's users get what they want, and is therefore good for the company itself. It's not a grant, it's an investment in making sure it can keep dominating search."

https://www.theguardian.com/technology/blog/2010/feb/18/wikipedia-google

1. Altavista je imala kompleksnu pretragu (mogao si da koristiš AND i OR operatore u pretrazi), a Gugle je uprostio tu kompleksnost (nije bilo tih operatora). To uprošćavanje je omogućilo Guglu da bude osetno brži od Altaviste, i korisnici su to primetili i masovno migrirali na Gugl zbog te brzine. Ja sam se držao Altaviste koliko sam mogao, jer mi se sviđala ta kompleksnost, iako je Altavista bila osetno sporija od Gugla, ali u jednom trenutku se Altavista predala i prosto redirektovala sve svoje upite na Gugl, što je značilo da ni oni više nisu imali kompleksnost. Tada sam i ja prešao na Gugl. Cut the middle man.

2. Algoritam u principu ne mora da odredi oblast. Algoritam ima milijarde indeksa. Ti mu daš nekoliko reči. Algoritam za svaku reč smanjuje potencijalni skup odgovora, dok na kraju ne preostanu samo stranice koje sadrže sve zadate reči. Tako je bilo u početku, i tako je uglavnom i sada (mada priznajem da ne znam zasigurno, jer niko izvan Gugla ne zna algoritam). Recimo da tvoja stranica spominje Dilana Doga. Ako guglaš za Dilanom Dogom onda će tvoja stranica biti u skupu odgovora, pa bilo da je oblast stranice stripovi, filmovi, teorija fenomenologije, neka fundamentalna religija, prodavnica postera, ili bilo šta drugo što spominje Dilana Doga. Pravo pitanje nije da li će tvoja stranica biti u skupu odgovora, nego na kom mestu će biti. Ako je na prvoj stranici pretrage onda si se super pozicionirao, ali ako je na desetoj stranici onda će malo ko doći na tvoju stranicu preko Gugla. Algoritam vrednuje tvoju stranicu po tome koliko drugih stranica se linkuje na tvoju. Što imaš više linkova sa drugih stranica to je tvoja stranica bliža prvoj strani Gugl rezultata. Ali nisu ni svi linkovi jednaki, jer Gugl više veruje zvaničnim sajtovima, nego ličnim. Ako neko u tekstu New York Timesa priloži link na tvoju fan stranicu o Dilanu Dogu onda ti rejting skače u nebo. Isto važi i za referenciranje sa Vikipedije.

3. Kažeš da Gugl daje različite rezultate različitim pojedincima. Probaj to da potvrdiš u praksi. Ne kažem da nije moguće, ali ne verujem da Gugl ide u sitna crevca za svaku osobu. Time se bave advetajzeri, koji hoće nešto da ti prodaju, i prate te svuda da bi znali šta te interesuje, da bi ti to i prodali. Gugl ti ne prodaje direktno, nego prodaje prostor za reklamiranje drugim firmama. Ono što jeste tačno je da Gugl daje različite rezultate u različitim regijama. Ako tražiš "telekom" u Srbiji i u Hrvatskoj dobićeš različite rezultate.

4. Algoritam ne obrađuje previše da bi ti dao rezultate. To je sve keširano i spremno na izvolte svima u startu. Algoritam samo izvuče iz tog spremnog skupa i pljune ti to što ima. Da je istina to što pričaš onda bi osetio razliku u brzni kad tražiš nešto što uvek tražiš, i nešto što nema nikakve veze s tobom. Ali razlike nema, sve uvek dobiješ u roku od odmah.

"Algoritam u principu ne mora da odredi oblast. Algoritam ima milijarde indeksa. "

jopet, ko je napravio te indekse? ;)

znam osnove tog page ranka, i da se oslanjaju na broj linkova i klikova, što u stvari povlači jedno drugo, jer prosto nešto što je imalo relativno manji broj klikova prije pet godina al se izbacivalo na prvu stranu, normalno je da će danas da ima znatno veći broj klikova nego rezultat s druge strane pretrage

it's rigged što bi rekao Sanders, to sam čitao kod Mathew-a Hindmana

no nebitno, i dalje se preskače čitav korak, super, tvrdiš da ne znaš ništa o tom koraku, ali ne možeš drugim koracima da pobiješ prvi korak

dakle, algoritam ima milijarde indeksa - Milijardo, wherefore art though?

Pa Gugl, automatski. Nema tu mudrosti. Na stranici imaš tekst, taj tekst se indeksira po svakoj reči u tom tekstu. Ignorišu se neke opšte reči, the, of, in, itd. a sve ostalo se indeksira.

E ali Algoritam sad dolazi do izražaja. Milioni ljudi traže neki pojam. Gugl u početku ne zna koje su stranice vredne kao rezultati, a koje nisu. Ima neke početne pretpostavke, ali to u opštem slučaju ne mora mnogo da znači. Ali onda ljudi kreću da klikću te linkove koje im Gugla ponudi, i Gugl zna gde su ljudi kliktali. Ako si kliknuo na prvih par linkova rezultata i stao na šestom, Algoritam zaključuje da si na šestom linku našao ono što si tražio. Taj šesti link će vremenom postati peti, četvrti, a ko zna možda postane i prvi. Sve što je potrebno je da milioni ljudi zastanu sa pretragom jednom kad posete baš taj link. Ne treba ti kris-referenciranje, nego sami korisnici svojim ponašanjem urade posao za tebe.


Uzmimo problem vezivanja pertli na cipelama. Ako tražiš na Guglu kako se vezuju cipele dobićeš negde u prvoj stranici i sajt https://fieggen.com/shoelace/knots.htm (https://fieggen.com/shoelace/knots.htm) . Sajt je vrlo old-school i neugledan, ali ima sve što ti treba da vežeš pertle. Ljudi prestanu sa pretragom kad na tom sajtu pronađu odgovor. I zato je taj sajt među prvih deset, iako nije bog zna šta. Sajt postoji od 2003. a referenciran je na Vikipediji 2013. Ja tvrdim (bez dokaza) da je Gugl znao za taj sajt i pre nego što je referenciran na Vikipediji, i da je neko zapravo dodao wiki referencu jer je pronašao sajt na Guglu, i procenio da je vredan za Vikipediju.

Бато, учи о информатици и алгоритмима од мека уместо што лупеташ глупости о нечему у шта се ич не разумеш!

mac samo neoliberališe, to je problem

kad ga pitaš za indeksiranje on ti odgovori

"Milioni ljudi traže neki pojam. Gugl u početku ne zna koje su stranice vredne kao rezultati, a koje nisu. Ima neke početne pretpostavke"

dakle, indeksiranje indeksiranja :lol:

početne pretpostavke, ozbiljno?

u narednoj poruci biće pitanje indeksiranja indeksiranja indeksiranja

uostalom, napredujemo, dakle Gugl svakako eksploatiše djelovanje mnoštva ljudi i to nije sporno

samo je sada pitanje dal eksploatiše samo svoje korisnike ili i Vikipedijance

Quote from: Truman on 15-10-2018, 13:37:37
Бато, учи о информатици и алгоритмима од мека уместо што лупеташ глупости о нечему у шта се ич не разумеш!

Truki, zato si ti tu da mi prevedeš ono programče!

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 13:20:25
"Algoritam u principu ne mora da odredi oblast. Algoritam ima milijarde indeksa. "

jopet, ko je napravio te indekse? ;)

Quote from: mac on 15-10-2018, 13:30:44
Pa Gugl, automatski. Nema tu mudrosti. Na stranici imaš tekst, taj tekst se indeksira po svakoj reči u tom tekstu. Ignorišu se neke opšte reči, the, of, in, itd. a sve ostalo se indeksira.

Odgovorio sam, nego ti ne razumeš. Možda mi mislimo na različite stvari pod pojmom "indeksiranja". Znači Gugl bot naleti na tekst "Taylor Alison Swift is an American singer-songwriter and actress", i šta uradi? Doda tu istu stranicu u svoju bazu u indekse imena "Taylor", "Alison", "Swift", "American", "singer", "songwriter", "actress". To ja zovem indeksiranje.

Uzgred, to što si postavio nije programče, nego rezultat pretrage za pojmom Taylor Swift, ali u tom rezultatu ima samo jedna stavka, i to je onda glavna, što stoji s desne strane kad tražiš pojam koji je toliko opšti da je stranica na Vikipediji najbolji prvi odgovor.

Quote from: mac on 15-10-2018, 14:21:18
Odgovorio sam, nego ti ne razumeš. Možda mi mislimo na različite stvari pod pojmom "indeksiranja". Znači Gugl bot naleti na tekst "Taylor Alison Swift is an American singer-songwriter and actress", i šta uradi? Doda tu istu stranicu u svoju bazu u indekse imena "Taylor", "Alison", "Swift", "American", "singer", "songwriter", "actress". To ja zovem indeksiranje.

To ja zovem Wikipedia :lol:

Gugl bot "naleti" na tekst, ma šta mi napriča. Baš taj tekst s Wikipedije? :lol:

Baš na osnovu njega indeksira?

Dakle, odgovaraš, ja ne razumijem, ali molim te, odgovaraj i dalje!

Ma programče, programski jezik u svakom slučaju...

zašto bi stranica sa wikipedije bila najbolji prvi odgovor?

Zašto juče kad ukucam Milena Dravić treba da ispadne wikipedija? Jel taj Gugl dovoljno pametan da mi npr izbaci prvo dnevne vijesti.

Nači, zašto wikipedia? I dalje isto pitanje...

Da li ti u stvari pitaš zašto je wikipedija tako visoko na listi guglovih rezultata pretrage?

Ako je to, gugl ima komplikovane kriterijume kako rangira rezultate a jedan od njih je i koliko drugih strana linkuje neku stranu, u pretpostavci da je pouzdanija ako je više strana linkuje. Naravno, ima tu onda sva sila modifikatora (inače bi svuda na prvom mestu bile pornografske stranice), ja sam ga jako uprostio, ali generalno "mnogo ljudi linkuje vikipediju kao dovoljno dobar izvor za to što traže" je približan odgovor.

Ne, ne pitam za same linkove koji ispadnu kao rezultat pretrage već za to na šta se pretraga oslanja.

Mac je pretežno tretira kao crnu kutiju u kojoj algoritmi sami od sebe indeksiraju sve baš po enciklopedijskim standardima, mislim čoek bi se zapitao kako prepozna da neki termin ne potiče iz pornografije nego iz neke druge oblasti, pametan neki algoritam, jelte.

A zašto je pametan, e to ne znamo.

Zato što su ga pametni ljudi pravili godinama, i još ga prave. Pretraga se oslanja na sadržaj celog interneta. Gugl botovi (kompjuteri, a ne ljudi) surfuju po celom internetu. To je tako radilo i u vreme Altaviste, samo tada su se zvali "web crawleri". Eto, pročitaj šta Vikipedija ima da kaže o njima, https://en.wikipedia.org/wiki/Web_crawler

Problem pornografije se lako rešava, jer porno sajtovi se sami oglašavaju tako. Po sadržaju sajta znaš da je to porno sajt, pa ako i naleti neki video sa Tejlor Svift u naslovu, algoritam će na osnovu sveg drugog sadržaja na stranici znati da ta stranica ne treba da ide u rezultate pretrage ako je SafeSearch uključen.

Ali recimo da neko ubaci neki pornić u YouTube. Ima ko gleda sve te videoe, ljudi su plaćeni za to, i taj video neće biti pušten. Ako se neki radnik i zezne pa pusti video, svi posetioci imaju priliku da označe video kao neprikladan (YouTube se takođe oslanja i na besplatno angažovanje svojih korisnika), i vrlo brzo će video biti uklonjen.


A sada imaš i algoritme koji ulaze u sadržaj videa i sadržaj zvuka, nekakav AI, i taj algoritam će proceniti da je video pornografski, jer se već nagledao sličnih videa.

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 14:04:17

Quote from: Truman on 15-10-2018, 13:37:37
Бато, учи о информатици и алгоритмима од мека уместо што лупеташ глупости о нечему у шта се ич не разумеш!

Truki, zato si ti tu da mi prevedeš ono programče!

Зашто ја? Мек је овде колико знам једини програмер.

Иначе, кад гугл бот налети на неки нов појам ( нпр. нов млади глумац који се појави у некој серији ) он направи топик о том глумцу и дода аутоматски неке изворе који су прихватљиви. То је рецимо ИМДБ или тако нека страница, може бити и википедија ако постоји. Онда ми мали дата ентри мишеви попуњавамо тај топик разним подацима са разних изовра да би фан те серије могао да нађе где је тај глумац рођен, ко му је девојка, колико је висок...То ти је оно кад укуцаш име и одмах ти искоче основни подаци са десне стране. А то што ми попуњавамо посматра моћна гуглова вештачка интелигенција и на основу наших уноса прави неке своје обрасце који ће једног дана заменити људски рад ( надајмо се, не скоро! ).

vidim kako ga prave, plaćaju Trumana da to odradi za njih!

Nači totalno je princip tačan i tu nema spora, nadam se. I ne brini Trumane, AI nikad neće zaživjeti, mažu oči raji!

I dalje će biti potrebna ljucka ruka na više mjesta u sistemu.

No mac mi je sad interesantan, kako je sve što priča u vezi sa - Kragujevcom!

Ko priča o Tejlor Svift i pornografiji, kako to poveza uopšte. Pričam o tome što je Meho spomenuo modifikatore, što je jopet pitanje odakle ti modifikatori.

Npr neki termin koji ima dva značenja, poput facial kad sam moram da pornićarim. Gugl izbacuje kozmetički facial, normalno. Jer je unaprijed spriječen da izbaci neki drugi facial, uprkos broju linkova i klikova.

I tu na scenu stupa nešto poput Wikipedije, gdje je sadržaj upristojen, pregledan, sistematizovan.

Ne brate, nego je na početku bio haos, i u rezultatima si dobijao i jedno i drugo. Onda su se korisnici žalili, i onda je Gugl u svojoj mudrosti smislio kako da otkrije šta je pornografski sadržaj. Da li je koristio Vikepidiju za to? Nije. Pa šta je uradio? Pa lepo, zabranio je svaku stranicu koja u sebi ima pojmove koje je karakterišu kao porno sajt. Porno sajtovi sami se oglašavaju kao porno sajtovi. Sami kažu "ja sam porno sajt". Gugl pronađe tu informaciju i filtrira porno sajt. Ali ako u gugl pretragu ubaciš i neku magičnu reč onda Gugl zna da zaista tražiš porno sadržaj i onda ti to i uruči. Ne treba mu Vikipedija za to. Sami su to interno rešili. Neki porno sajtovi se možda ne oglašavaju kako treba, i onda običan korisnik naleti u rezultatima na sajt, i onda se žali Guglu, i onda Gugl provali zašto algoritam ne radi za taj specijalan slučaj, i prilagodi algoritam. Ne može porno sajt da sakrije svoju porno prirodu, sve i da hoće, a neće, jer želi da ima posetioce koji će tu da se zadrže.

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 15:29:23
Ko priča o Tejlor Svift i pornografiji, kako to poveza uopšte.

Pa ti si prvi počeo sa Tejlor Svift. Čitaš li ti uopšte ono što postiraš ovde?

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 12:59:34
imal prevoda?

...
        "name": "Taylor Swift",

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 14:50:47
... mislim čoek bi se zapitao kako prepozna da neki termin ne potiče iz pornografije nego iz neke druge oblasti, pametan neki algoritam, jelte.

pa termin, ne ime, jelte (meho (kodrugi!) je spomenuo pornografiju, ne znam kako je to povezano sa Sviftovom kad je ja nisam povezao)

no, reko bih da itekako čitam ono što je napisano

naime, napisano je da algoritmi imaju milijardu indeksa

opisao si samo jedan od njih u slučaju pornografije

ja ni ne sporim da neko mora da sjedne, ljucko biće sopstvenim rukama i mozgom da premosti terminologiju kako ne bi ispadao rezultat koji neki ljudi neće

problem nije u jednom premošćavanju nego u milijardu premošćavanja

kad te to pitam ti se zatvoriš u gugl crnu kutiju i misliš da neko treba da bude zadovoljan takvim antiodgovorom

dakle, odgovorio si na POJEDINAČNOM primjeru kako je nešto indeksirano, to sam i ja znao

al i dalje ne znam kako cvjeta milijardu indeksa

to jest, za sada imam samo jedno kakvo-takvo objašnjenje - Wikipediju

Čekaj bre, kako nije jasno. Gugl zna koju su sajtovi pornografski. Gugl zna koje reči su pornografske. Ako Guglu ne daš pornografske reči onda ti neće vratiti pornografske sajtove. Nema ništa prostije. Ne razumem kako ne razumeš.

nisam rekao da to ne razumijem. Rekao sam da bi se tako upravljalo milijardama pretraga sa milijardama indeksa, trebalo bi koliko ljudi koliko sati koliko da bdi, koliko da programira, koliko da indeksira... Ne samo za porn. VEĆ ZA SVE OSTALO.

Rekoh i da je WSWS sajt nestao s pretrage. Dakle, MILIJARDU INDEKSIRANJA. Ne jedan indeks

Milijardu sekundi je 31.69 GODINA. To je koliko bješe Trumana?

Botovi to rade vrlo brzo i ima ih vrlo mnogo. Verovatno ih ima fizički lociranih svuda po svetu, jer tako su još brži.

Ljudi reaguju ako ima problema, ali problem se javi samo ako se neko žali. Ako se niko ne žali onda nema problema. Sve što pišeš veliki slovima nije problem. Gugl samo doda još više hardvera i problem rešen. Možda se neko žalio na WSWS, kao što su se žalili i na pornografiju. Žale se ljudi, a Guglovi radnici reaguju.

Па како ти и даље Пицобато није јасно да гуглов вештачки мозак индексира. Као што сам ти рекао - за сваки нов појам они направе нов топик. Нпр. Бато напише књигу из социологије која се појави на амазону. Гугл бот који прати амазон направи самостално топик о тој књизи са подацима који ту постоје ( аутор и датум кад је издата рецимо ). Мој задатак у овом случају би био да проверим из других извора да ли су ти подаци заиста тачни.
Дакле, имаш већ аутоматско индексирање - "бата", "социологија", "феминизам", "неолиберализам" итд.

Quote from: mac on 15-10-2018, 16:49:25
Botovi to rade vrlo brzo i ima ih vrlo mnogo. Verovatno ih ima fizički lociranih svuda po svetu, jer tako su još brži.

Ljudi reaguju ako ima problema, ali problem se javi samo ako se neko žali. Ako se niko ne žali onda nema problema. Sve što pišeš veliki slovima nije problem. Gugl samo doda još više hardvera i problem rešen. Možda se neko žalio na WSWS, kao što su se žalili i na pornografiju. Žale se ljudi, a Guglovi radnici reaguju.

Ово је ( делимице ) тачно. Нпр. гугл бот унесе да је жанр батине књиге научна фантастика. Он то види и пошаље поруку гуглу након чега ја то исправљам. Међутим, често се деси да и сама гуглова интелигенција сама уочи грешку. Нпр. редовно се дешава да едиције књиге имају ранији датум од датума оригиналног издања. То гуглов мозак уочи и пошаље ми. Мој задатак је да одредим шта је ту погрешно и да исправим грешку.

Botovi šta rade jako brzo? Razvrstavaju prikladan i neprikladan sadržaj, određuju šta je bolji search rezultat itd. Ali to botovi uošte ne rade. Već smo zaključili da to Trumani rade.

Ja ne znam zašto idemo nazad kad je to već Guglov radnik priznao.

dakle, kako je krenulo, ja čitam vaša dva posta i u njima i dalje piše da milijardu razumnih klasifikacija ili indeksiranja bot ne može da uradi. Može da hvata sve redom, ali ne daje im formu. Formu im daje ljucko biće. To bukvalno sami napišete i onda i dalje ignorišete da ljucka bića ne mogu to milijardu puta da učine.

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 16:59:21
Botovi šta rade jako brzo? Razvrstavaju prikladan i neprikladan sadržaj, određuju šta je bolji search rezultat itd. Ali to botovi uošte ne rade. Već smo zaključili da to Trumani rade.

Ja ne znam zašto idemo nazad kad je to već Guglov radnik priznao.

Не, трумани то не раде. То ради искључиво гуглов вештачки мозак.

Naravno, naravno, nismo džaba na SF forumu.

Truman priča o sadržaju sa desne strane (ajde i ja da mu ga zamašćujem). Ukucaš Taylor Swift i sa desne strane dobiješ njene osnovne podatke koje Gugl garantuje, jer su to proverili trumani. Ukucaš Budalina Tale i sa desne strane nema ničega, jer Gugl nema pojma šta znače te dve reči. Ali ti ipak ponudi linkove u kojima se te dve reči javljaju. Sve što Gugl treba da provali je koje linkove prvo da ti ponudi, a to zna po raznim parametrima, uključujući i koliko veruje tom sajtu, i koliko ljudi je stalo sa pretragom kad je obišlo svaki konkretni link.

Mašinska obrada može da bude i problem kad se oblasti dodiruju. Recimo postoji igra Dota i u njoj magija Acid Spray. I sad ti guglaš "dota acid", zaboraviš ono "spray" i šta dobiješ, nekakvu organsku hemiju, jer slučajno postoji i molekul koji su isto nazvali DOTA, i koji ima veze s kiselinama. Ali niko se nije žalio na to i igrači kad vide tako nešto sami rafinišu upit pa dodaju "spray" ili ako ne znaju puno ime magije snađu se već nekako.

Бато, можда најбоље да одустанеш од покушаја да скапираш ИТ ствари. Превише је то комплексно за тебе ( или ти је мозак испран антинеолиберализмом! ).

Quote from: Truman on 15-10-2018, 17:01:08

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 16:59:21
Botovi šta rade jako brzo? Razvrstavaju prikladan i neprikladan sadržaj, određuju šta je bolji search rezultat itd. Ali to botovi uošte ne rade. Već smo zaključili da to Trumani rade.

Не, трумани то не раде. То ради искључиво гуглов вештачки мозак.

Ajde da ne pričamo o pornografiji nego o WSWS. Na početku algoritam nije razlikovao WSWS od ostatka interneta. Onda su se ljudi žalili, i neki programer u centrali (a ne obični truman) je uveo razliku između WSWS i ostatka interneta. WSWS sajtu se više ne veruje. I sad Bata kaže da ne može običan čovek da postigne da razvrsta milijardu takvih sajtova. Ali evo gde Bata greši. Sajtova na koje se ljudi žale nema milijardu nego stotine hiljada. Recimo dnevno po stotinu. To ljudi mogu ručno da obrade bez problema.

ma skapirati IT stvari je lako, neoliberalizam je real problem

no, ovo je već problem izvan mojih moći, naime, to što mac na osnovu toga što Truman kaže da radi zaključi da Gugl samo to radi sa svojim zaposlenima. Samo to? Ouuukej najsporije moguće izgovoreno.

Ja tu ne mogu mnogo šta da uradim. Za to nije potreban neki nov podatak već je pitanje metoda.

Mi smo došli do klasične stupice gdje kažeš čovjeku da je vodonik zapaljiv a kiseonik pospješuje gorenje i čovjek zaključi da voda potpiruje vatru.

Šta raditi u takvom slučaju, hm...

Vraćati se nazad, ne znam... iako tamo i piše da se Wikipedija bar za nešto koristi od strane više platformi i to se tvrdi kao nesporna činjenica.

S te strane reći da Wikipedija apsolutno ništa ne radi već je laž. Ne pretpostavka kao u slučaju Mirovskog.

Ovdje se od drveta šuma ne vidi. Jel fizički moguće da se odradi taj cross-reference od strane bota? Jel vremenski i matematički moguće? Naravno da nije/jeste/nije.

No, ja tu više nemam šta da dodam. Bar ne danas. Nek odleži, možda neko novi nešto doda. Možda svima nešto sine. Možda ja progledam.

Za sada me niko nije uvjerio da je cross-reference matematički problem. Nikad nije ni bio, nikad neće biti.

Quote from: mac on 15-10-2018, 17:32:51

Quote from: Truman on 15-10-2018, 17:01:08

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 16:59:21
Botovi šta rade jako brzo? Razvrstavaju prikladan i neprikladan sadržaj, određuju šta je bolji search rezultat itd. Ali to botovi uošte ne rade. Već smo zaključili da to Trumani rade.

Не, трумани то не раде. То ради искључиво гуглов вештачки мозак.

Ajde da ne pričamo o pornografiji nego o WSWS. Na početku algoritam nije razlikovao WSWS od ostatka interneta. Onda su se ljudi žalili, i neki programer u centrali (a ne obični truman) je uveo razliku između WSWS i ostatka interneta. WSWS sajtu se više ne veruje. I sad Bata kaže da ne može običan čovek da postigne da razvrsta milijardu takvih sajtova. Ali evo gde Bata greši. Sajtova na koje se ljudi žale nema milijardu nego stotine hiljada. Recimo dnevno po stotinu. To ljudi mogu ručno da obrade bez problema.

Koji ljudi su se na šta žalili more? Oslanjaš svoju priču na ekscese, da li ti je to jasno uopšte?

ja te pitam za rutinski cross-reference, prećutno slaganje, samorazumljive klasifikacije. čak i ako sam dao primjer wsws ne tražim odgovor tog tipa. Tražim objašnjenje svakodnevnog cross-referenca, od laka za nokte do dostojevskog.

reći da je to bot cross-referisao matematički klasičan je scientistički error.

Algoritam ne može da "zna" značenja reči. Algortmu nije ni potrebno da "zna". Algoritam teži da na zadati input odgovori takvim outputom da posle tog outputa korisnik ne daje novi input. Za taj zadatak Algoritmu nije neophodno da "zna" ni značenje inputa ni kros-reference ni bilo šta slično.

Nemojte ga učiti više, molim vas. "Naučiće" i ko će s njim posle? :? :? :? :? :? :? :? :? :? :?

joj, sad se kao scallop razumije :lol:

elem, taj algoritam s velikim a, to neko čudo, na kraju mu i ne treba cross-reference, how cute

kad ono Truman već objasnio da je AI-ju potreban Truman.

Ne razumem se i dosadni ste.

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 18:08:58
kad ono Truman već objasnio da je AI-ju potreban Truman.

Za ono što stoji s desne strane, i za šta Gugl garantuje. Ne pravi se lud!


Nemoj da bežiš u opštost. Tada čak i meni budeš dosadan.

pa šta ako je s desne strane? Taj posao je LAKŠI od krosreferisanja a ti ipak tvrdiš da to ljudi ne rade nego Algoritam s kapitalnim A.

Što taj pametni AI ne popuni i desnu stranu kad je sve ostalo sam odradio?

Ko se pravi lud?

Pošalji ga da vežba sa Tomatom. Vidiš da mu zakržljali vratni mišići pritiskaju ganglije.

ma ovo je Gibsonova krivica, varao narod s kiberprostorom a to uopšte ne funkcioniše onako kako je opisao!

Nisu mišići problem, njih nikad nije dosta!

Bato, ništa ne slušaš. Teško si ga tvojoj ženi, a time teško si ga i tebi.

Dakle da bi moglo da se prikaže nešto s desne strane Algoritam skupi neke podatke i daje trumanima da verifikuju. Kada truman verifikuje to postaje dostupno klijentima za zadati termin pretrage, od tad pa nadalje, dok se podaci ne promene.

Ono što su standardni rezultati pretrage, 10 linkova po stranici, koliko god da je stranica dostupno, to trumani ne verifikuju, ne obrađuju, ne vide. Algoritam im to ne daje, nego se sam time bavi. Odlučuje šta će biti prvi, drugi, treći, devetneasti link po redu, i odlučuje šta ćeš videti, a šta će biti filterisano.

pa nisam ni reko da to ne rade nego da krosreferišu s wikipedijom

ti si taj koji i dalje insistira da njima čak krosreferenca nije ni potrebna

to naravno nema smisla

i šta ćemo sad, da se vrtimo u krug

Quote from: mac on 15-10-2018, 18:33:17
Dakle da bi moglo da se prikaže nešto s desne strane Algoritam skupi neke podatke i daje trumanima da verifikuju. Kada truman verifikuje to postaje dostupno klijentima za zadati termin pretrage, od tad pa nadalje, dok se podaci ne promene.

Ono što su standardni rezultati pretrage, 10 linkova po stranici, koliko god da je stranica dostupno, to trumani ne verifikuju, ne obrađuju, ne vide. Algoritam im to ne daje, nego se sam time bavi. Odlučuje šta će biti prvi, drugi, treći, devetneasti link po redu, i odlučuje šta ćeš videti, a šta će biti filterisano.

Да, све си добро објаснио.

Иначе, не знам да ли је то што је мој ник постао назив за дата ентри раднике похвално или дерогативно.  nas-rofl
А сад нешто размишљам колики би, људским мерилима гледано, био и-ку садашњег гугл бота. Можда око 80? Док је просечан ику дата ентри особе ( тзв. трумани ) рецимо 115-120. Кад гугл бот стигне до 100 постаће чупаво.

Trumane, ti si šraf u mašini neoliberalizma! Mac tvrdi da si manje bitan šraf nego što ja tvrdim.

Quote from: Truman on 15-10-2018, 18:54:24
А сад нешто размишљам колики би, људским мерилима гледано, био и-ку садашњег гугл бота. Можда око 80? Док је просечан ику дата ентри особе ( тзв. трумани ) рецимо 115-120. Кад гугл бот стигне до 100 постаће чупаво.

(https://us-east-1.tchyn.io/snopes-production/uploads/2016/12/president-iq.jpg?w=480)

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 18:36:44
i šta ćemo sad, da se vrtimo u krug

Dokle god veruješ da je 10 linkova po stranici kvalitativno isto kao i opis s desne strane vrtećeš se u krug. A i ja s tobom dok mi ne dosadi.

Onda kada prihvatiš da to nije isto, sledi sledeći korak, a to je da prihvatiš da, za prvu klasu rezultata (10 linkova po strani), Algoritam ne zna šta ti daje, nego samo da jesi ili nisi zadovoljan time što ti je dao. I da će sledeći korisnik biti za trunčicu kvalitetnije uslužen na konto tvoje (ne)zadovoljnosti.

Quote from: mac on 15-10-2018, 19:14:45
Algoritam ne zna šta ti daje

ne zna ni odakle da počne ni gdje da završi

Znao je odakle da počne. Algoritmu su kada je započinjao pre dve decenije date neke početke stranice, recimo Yahoo direktorijumi, razne novinske agencije, svaki poznati sajt koji ima mnogo linkova na druge sajtove. To su bile početne stranice, a sve druge je prikupljao sam prateći te početne.

Uostalom pogledaj šta Vikipedija kaže o Guglovom algoritmu

https://en.wikipedia.org/wiki/Google_Search#PageRank
https://en.wikipedia.org/wiki/PageRank

PageRank algoritam ne zavisi od Vikipedije.

mac i dalje neoliberalizuje po srbiji i okolini

dakle, šta ja sad moram, da završim kurs ko Truman pa da skontam sve jer mac obmanjuje javnost

dakle, mac je npr ovdje reko da Google ne prilagođava svoj search istoriji svakog korisnika

a ovo je od mačkova repa!

"Google's personalized search reorders search results based on your history of past searches, giving more weight to topics that interest you."
https://searchenginewatch.com/sew/news/2067833/google-personalized-search-leaves-google-labs


elem, ljudi ne učestvuju u indeksiranju

a ovo je od kučećeg repa!

"The Yahoo! Directory and DMOZ, two major directories which closed in 2014 and 2017 respectively, both required manual submission and human editorial review."
https://en.wikipedia.org/wiki/Search_engine_optimization#Getting_indexed

"When Yahoo! changed to crawler-based listings for its main results in October 2002, the human-edited directory's significance dropped, but it was still being updated as of April 16, 2014."
https://en.wikipedia.org/wiki/Yahoo!_Directory


niko bre ne učestvuje u indeksiranju, to botovi rade!

Ti što sve ručno indeksiraju su propali. Ne mogu ljudi da postignu. Gugl nije propao, jer ne indeksira ručno. Indeksira mašina, ne znajući šta je to što indeksira.

A za personalizovane rezultate sam rekao da nije nemoguće, ali da ne verujem. Evo sad verujem.

Otkud ti uopšte ideja da navodiš Yahoo u priču o Guglu? Kako radi tvoj mozak, ne razumem?

moj fenomenalno!

npr, ja "vjerujem" i onda se ispostavi kao istina da Google personalizuje search. A ti ne "vjeruješ", pa sad nema ni potrebe da "vjeruješ", kad je već fakat.

A do Yahoo sam došao preko tvog linka haha, sam si poslao wiki stranicu o google searchu, odatle sam stigao dalje

meni apsolutno svejedno, vidi se da ne može da search šljaka bez ljuckog indeksiranja, i to konstantno potvrđujem da "ne vjerujem" da botovi to mogu smisleno da odrade. I kao što vidiš, i ne mogu. Ili nisu dosta dugo mogli, nego im je bio potreban truman-brainpower da krenu od nule.

Tako da, u ime nauke, napretka i socijalizma: i dalje "vjerujem" King Diamondu i Mirovskom! 8-)

Ja nisam siguran ni šta ti ovde pitaš ili pokušavaš da dokažeš, ali evo jednog delića slagalice koji možda uprosti a možda zakomplikuje sliku:

DuckDuckGo, pretraživač koji je neka vrsta anti-gugla u smislu da je pretraživač sa naglaskom na privatnosti pre par dana je prešao važan kamen-međaš od 30 milijuna pretraga dnevno:

https://www.cbronline.com/news/private-search-engine (https://www.cbronline.com/news/private-search-engine)

ovo

Quote from: Pizzobatto on 13-10-2018, 13:26:54
The other important consideration involves the observation that access to
Wikipedia is not sold for cash; or at least, not yet. But the success of Wikipedia
is nonetheless traceable to how the site fits into the larger business plan of commodification of the Internet. In particular, the symbiosis of Google and
Wikipedia goes quite the distance in explaining how it is that Wikipedia has
been blessed with exponential growth. Google started out with a good search
algorithm coupled to an essentially impossible goal: fast convenient access to
everything on the Web. What Google needed for effective search was some
other entity to preprocess the vast masses of dreck clogging the Web and crossreference the refined results in such a way that it would show up early (usually
on the first search page) on Google search results. (It was estimated in 2007
that Wikipedia entries show up in 95 to 97 percent of the top ten sites delivered
in a Google search.) Conveniently, Wikipedia's policy of citing everything
from other sources exactly meshed with Google's ranking algorithm. As in so
many other instances, Google wanted access to such services for free. Thus
Wikipedia materialized as a Godsend for Google's business plan. Moreover, the
supposed Chinese Wall between Google and Wikipedia makes it possible for
Wiki-workers to think they are squirreling away for the betterment of humankind, while Google positions itself to be the premier portal for information on the Web and the biggest corporate success story of the "New Information Economy."

Nisam te pitao kako si došao do Yahooa. Ja sam spominjao Yahoo i pre nego što si ti došao do njega. Pitao sam te otkud ti ideja da navodiš Yahoo kao primer kako Gugl radi svoj posao.

Kako nisi došao do ovog: "Previous keyword-based methods of ranking search results, used by many search engines that were once more popular than Google, would rank pages by how often the search terms occurred in the page, or how strongly associated the search terms were within each resulting page. The PageRank algorithm instead analyzes human-generated links assuming that web pages linked from many important pages are themselves likely to be important."

eno scallop se žali na pet topika... elem dao si wiki stranicu i na njoj npr postoje potpoglavlja PageRank i Search Indexing

mogo bi i ovaj drugi da pročitaš

elem, PageRank nije pretraga već raspored iznošenja rezultata, koliko vidim

a indexing, bloody indexing

sam si takođe spomenuo da guglbotovi nisu krenuli od nule već od yahoo direktorijuma

dakle, kako se god okreneš, krenuli su od onog što je ručno izrađeno i još nismo ni vidjeli gdje su otišli

i ajmo ponovo... šta ja mislim da su najbitniji dijelovi, ako već nekog mrzi da sve čita

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 00:22:36
btw, lik je ekonomista, ne filozof, al eo npr osobe koja istražuje platforme Jose van Dijck

Since 2006, Wikipedia pages have ranked extremely high in the
Google Web searches. In 2007 and 2008 researchers found that as much as
96 percent of all Wikipedia pages ranked in the top ten results of Google
searches; the online encyclopedia also draws over 60 percent of all its trafc
from Google.33 Indeed, this could well be the result of Wikipedia's popularity as a source for information seekers; it could also represent Wikipedia's
reputation for usefulness as measured on the Google scale. But an almost
perfect score in Google's top rankings without more aid than just PageRank's algorithmic judgment seems too good to be true. More likely, Google
boosts Wikipedia trafc because it benefts the search engine in more than
one way.

As media theorist Siva Vaidhyanathan (2011) observes, Google likes to
link to Wikipedia articles because they have already worked out norms and
processes for neutralizing controversial content and contentious topics, a
quality that aids Google's search engine value. In turn, he argues, "Google
serves Wikipedia well because the editing standards for inclusion in Wikipedia depend on an entry's relevance; and relevance, circularly, depends on
how prominently Google presents that subject" (Vaidhyanathan 2011: 63).
Wikipedia's neutrality and consensus apparatus thus perfectly complements the popularity-ranking logic underpinning Google Search, where
the most popular results allegedly rank highest. Google's ranking algorithms have often been questioned in terms of their impartiality, as distinct from the company's advertising interests (Batelle 2005)



What we learn from the interconnectedness between Wikipedia and its
commercial counterparts playing in the same Ivy League of connective
media is that their algorithmic and operational logics, while distinctly separate, also perfectly mesh. Te Wikipedian defnition of "knowing" or
rather "building online knowledge" is the largest possible consensus about
facts we can agree on. Wikipedia neutralizes its content by distinguishing
two layers: a visible layer of consensus backed up by an invisible yet accessible layer of discussion and a heterogeneous interpretation on the History
and edit pages. Tis division of layers is mirrored on the organizational
level by separating foundation from platform. Fund-raising and editorial
activities are strictly divided in the organizational management and production of encyclopedic content. But how strong is this division of interests? In 2010, the coziness between Google and Wikipedia was underlined
by Google's gift of $2 million to the Wikimedia Foundation. As one British
journalist subtly remarked, Google's donation to the nonproft foundation
is "not a grant, it's an investment in making sure it can keep dominating
search." Of course, a donation does not mean that Google influences
Wikipedia's editorial decisions, but it can hardly be denied that frictionless
partnership strategies are pursued at every level of the ecosystem.

ovo btw znači da ono što wikipedia proglasi za ekstremno nestaje s radara, kao npr wsws

a ne tek neke žalbe neke boranije

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 02:05:47
The Googlization of everything (and why we should worry)
Author: Siva Vaidhyanathan
Publisher: University of California Press, Year: 2011

It's no accident that Google has enthusiastically scanned and "read"
millions of books from some of the world's largest libraries. It wants to
collect enough examples of grammar and diction in enough languages
from enough places to generate the algorithms that can conduct natural language
searches. Google already deploys some elements of semantic
analysis in its search process. PageRank is no longer fl at and democratic.
When I typed "What is the capital of Norway?" into Google in August
2010, the top result was "Oslo" from the Web Defi nitions site hosted by
Princeton University. The second result was "Oslo" from Wikipedia.
One search company is trying to combine the two approaches, blending
semantic search with community-based assessment of the quality
of sources.

i onda dođe mac i kaže algoritme baš briga za značenje i wikipedijina zajednica ne određuje kvalitet izvora

plus, kad malo bolje pogledam, pošto je 99% napisanog na netu smeće, da čak ni wikipedija nije dovoljno pouzdana, Google mora da skenira čitave biblioteke da bi preuzeo gramatiku i dikciju iz mnoštva jezika

al da, algoritme ne zanima značenje i sve oni sami rade

Ti tvrdiš da Gugl ne bi mogao da radi bez Vikipedije. Od toga smo pošli. Ja kažem da to nije tačno, Gugl bi radio i bez Vikipedije, samo skuplje. Ja svoj iskaz nisam promenio, a ti moraš svoj da menjaš u svetlu iznetih podataka.

Quote from: mac on 15-10-2018, 22:16:47
Ti tvrdiš da Gugl ne bi mogao da radi bez Vikipedije. Od toga smo pošli. Ja kažem da to nije tačno, Gugl bi radio i bez Vikipedije, samo skuplje. Ja svoj iskaz nisam promenio, a ti moraš svoj da menjaš u svetlu iznetih podataka.

aaaaaaaa koja si neoliberalčina!!!

ma sto posto nisi samo to reko, muljatoru neoliberalni

naći ću, umoran sam sad da čitam al sutra, iskopaću ovaj udruženi zločinački poduhvat!

Quote from: Pizzobatto on 15-10-2018, 19:03:36
Trumane, ti si šraf u mašini neoliberalizma! Mac tvrdi da si manje bitan šraf nego što ja tvrdim.

Quote from: Truman on 15-10-2018, 18:54:24
А сад нешто размишљам колики би, људским мерилима гледано, био и-ку садашњег гугл бота. Можда око 80? Док је просечан ику дата ентри особе ( тзв. трумани ) рецимо 115-120. Кад гугл бот стигне до 100 постаће чупаво.

(https://us-east-1.tchyn.io/snopes-production/uploads/2016/12/president-iq.jpg?w=480)

Каква си ти тролчина. И што је најгоре, немам никакву моћ да ти забраним да пишеш на мојим темама. Једноставно сам немоћан. Само настави.

Za nije bitno što je Tramp jači od botova?

Од тебе свакако јесте јачи, а за гугл ботове и трумане не знам.

Nemoj biti sujetan Trumane, Tramp je jači od svih nas.

Ja ne znam, ovi estimated IQs are bullshit.

pa naravno haha

Quote from: Гражданка Шульц on 15-10-2018, 23:45:28
Ja ne znam, ovi estimated IQs are bullshit.

Убудуће сам одлучио да игноришем овог трола а то бих и теби саветовао.

čuješ trola, ja sam ovdje iztrolovan, ja sam žrtva maca neoliberala!

a ti si bre neki ljutica bogdan, šta si u horoskopu

Quote from: mac on 13-10-2018, 16:16:23
Radio bi, ali sa manje informacija.

Quote from: mac on 14-10-2018, 20:36:42
Potrebna i neophodna nije isto. Guglu Vikipedija nije neophodna. Guglu je Vikipedija potrebna koliko mu je potreban i ostatak Interneta. Vikipedija za Gugl doduše ima veću vrednost od ostatka Interneta, jer su informacije na Vikipediji uglavnom tačne, uglavnom sveobuhvatne, i međusobno dobro povezane, i svi članci su pravljeni na isti kalup, pa ih je lako ubaciti u algoritam.

Quote from: mac on 14-10-2018, 22:54:55
Možeš da dobiješ stackoverflow linkove bez Vikipedije. Jedno nema veze s drugim. Znao bi o čemu pričam kada bi znao šta je sadržaj na SO. Ali ne znaš, nisi pojmio, i misliš da je Vikipedija jedini čekić u Guglovoj radnji. Nije.

Quote from: mac on 14-10-2018, 23:52:22
Vikipedija je olakšala i pojeftinila posao Guglu, ali Gugl bi imao posao i bez Vikipedije. Altavista i Yahoo su preteče Gugla, radile su istu stvar kao Gugl, i mlatile pare od toga, sasvim fino, i bez Vikipedije. Kad je Gugl došao, sa novom tehnologijom, vrlo brzo je preuzeo primat, opet bez Vikipedije. U ono vreme Vikipedija je bila vrlo mala, skoro pa beskorisna za Gugl. Vremenom je porasla, ali je Gugl rastao brže.

neoliberalizmi!

dakle, ti si i uveo Yahoo u priču i ispada je njemu bio potreban truman-brainpower. A pošto se i Google oslonio na Yahoo direktorijume, onda je taj posao prelio i u Google.

Nači čak si promašio i u ovoj tvojoj neoliberalizovanoj tezi! 8-)

ali sem toga, što onda ne kažeš ono najbitnije, u kom smislu je Wiki potrebna Google-u.

Al ja koliko vidim, čak i da Wikipedija nije "neophodna", opet je bio neophodan truman-brainpower yahoo direktorijuma da se algoritam razvije.

Mene svakako primarno zanima kako Google koristi Wikipediju, a to si prije neki dan stavio u vezu sa Kragujevcom!

Ne znam šta misliš da si sad pokazao, ali nisi pokazao da Gugla ne bi bilo bez Vikipedije. To je tvoja početna fiks ideja, i to nije tačno. Vikipedija je Guglu korisna i potrebna onoliko koliko mu je koristan i potreban svaki drugi resurs koji može da iskoristi. Tvoj istoričar i filozof ekonomske misli je prenaduvao značaj Vikipedije u razvoju Gugla, naročito u počecima Gugla (1998), kada Vikipedije nije ni bilo, i u počecima Vikipedije (2001), kada je bila mala, haotična i nepouzdana. Guglovi algoritmi koriste sve, uključujući i Vikipediju, ali ne samo nju, niti je Vikipedija sine qua non za Gugl.

Alo! Bata uopšte ne govori ko je bolji, ko je prvi i tako dalje. On kaže da su u svim fazama presudni ljudi koji unose podatke.

Bata citira tekst iz knjige koji govori da Gugl ne bi imao biznis model da nije bilo Vikipedije.

Pa, šta? Pogrešio knjigu? Važno je šta poentira.

mac krije neoliberalizam kao zmija noge!

elem, da, dakle, pokazalo se da Yahoo nije mogao bez truman-brainpower da to odradi

Zašto bih ja vjerovao Guglu da oni nisu zaposlili neke Indijce da to rade? Ko mi to garantuje, Guglov programer?

Misim, to za početak, ti prosto vjeruješ onome što je napisano kao da je Vuk Karadžić menadžer Gugla. A ja ne bih ni Karadžiću vjerovo.

To za početak. Naravno, spominje se neka 2006-7 godina kao približavanje Gugla Wikipediji. Tekst Mirovskog je iz 2009.

Da se nešto muljalo ja i dalje "vjerujem". Ti i dalje slušaj menadžere Gugla da ništa nisu koristili (iako si sam reko da su koristili bar Yahoo direktorijum)

Jesu li oni mogli bez tog truman-made direktorijuma da šljakaju? To ne znam. Ali ne "vjerujem".

S druge strane, činjenica da, iz perspektive današnjeg filtriranja i cenzure sadržaja, da se ne samo Google već i Facebook i Youtube (mada Gugl je vlasnik) direkt javno oslanjaju na Wikipediju kao navodno neutralan i neekstreman izvor informacija, da bi se kao borili protiv fake news.

Tu oni Wikipediju otvoreno koriste. Svaki YT video koji je kontroverzan najavljuju povezivanje linkom sa Wiki na istu temu. A dal je Wiki to pošteno i istinito obradila je druga stvar.

Al naravno, to je minimum minimuma uloge Wikipedije na Guglu. Ja sam išao dalje putem kojim samo Boban ide.

Uz pretpostavku da je truman-brainpower uvijek bio neophodan, i uz pretpostavku da je Guglu olakšan i pojeftinjen rad kad se oslonio na Wikipediju kao direktorijum, meni ima smisla da je Wikipedia ipak bitniji izvor informacija nego neki drugi sajt. Jer je dobar reper za provjeren, kvazineutralan, cenzurisan search.

Da ne kažem neoliberalan.

Quote from: mac on 16-10-2018, 11:54:11
Bata citira tekst iz knjige koji govori da Gugl ne bi imao biznis model da nije bilo Vikipedije.

pa sad, mogo bih macovski reći da to ne piše u citatu

"What Google needed for effective search was some other entity to preprocess the vast masses of dreck clogging the Web and crossreference the refined results"

piše za effective search, ne bilo kakav search 8-)

Quote from: Pizzobatto on 13-10-2018, 13:38:02
ima li ovo smisla? Guglov algoritam ne bi radio bez wiki procesuiranja čitavog rječnika?

Netačno.

dobro, odgovor ti je praktično u prethodnom postu  :D

Šta odgovor? Ja nisam pitao nego odgovorio. Ti si pitao. Tvoje pitanje je bilo da li je istina da Guglov algoritam ne bi radio bez sadržaja na Vikipediji. Moje odgovor je da to nije istina. I šta sad, ti odgovaraš odgovorom na moj odgovor? Ako si tako pametan, što si uopšte išta pitao?

pa kaki ti je to odgovor "Radio bi, ali sa manje informacija."

neoliberalu mutivodo!

Ništa mi to ne znači. Objasni kako radi sa i bez Wikipedije.

Pitanje: kako (PageRank algoritam) radi sa i bez Vikipedije? Odgovor: Isto. To ti pričam sve vreme. Za Gugl Vikipedija je samo još jedan resurs. Programeri su napravili kôd koji eksploatiše taj resurs. Vikipedija nije nezamenljiva, nije neophodna, nije sine qua non. Ali jeste super-korisna. PageRank algoritam ne zna šta je to Tejlor Svift, ali zna da korisnici prestanu da traže kad odu na Vikipedijin članak o Tejlor Svift. (preciznije, zna da treba da im da link ka Vikipediji na vrhu rezltata, jer  je taj link najvredniji, jer korisnici prestanu da traže kad posete taj link)

Ovaj, šta je to Vikipedija? Nešto zvanično? Ili nešto što nas pet može, praveći lažne reference i članke, napraviti da se unese istorija Bate u kojoj se on poredi ili čak kaže kako je nastavljač i neko ispred Vebera.
Jedna nepouzdana stvar, samim tim beskorisna.

Probaj Aleksije pa ćeš videti. Više vremena i truda tebi treba da uneseš nešto, nego što dežurnima treba da to uklone. Ne isplati se.

Preteruješ. Pre nekoliko godina neko (a ja znam ko) je unakazio stranu sa mojim imenom. Ko zna koliko bi tako ostalo da nisam bio u SAD i da moja kćerka nije podivljala kad je videla. Našla je živu osobu na Wikipediji i tek tada su vratili informaciju u prethodno stanje.

Sve što si rekao je istina, koju ja i ne sporim. Ali Aleksije ne priča o takvom slučaju vandalizma, nego o kampanji lažiranja, tako da se lažiranje ni ne primeti. Tvoja ćerka je primetila vandalizam, pa se žalila (a mogla je i sama da ispravi stvar, i ona je živa osoba). Za kampanju lažiranja potrebno je više truda, a mogućnost da bude otkrivena je i dalje vrlo velika.

Poenta je da je mašina pametna za porno, ali nije za sistemsku podmetačinu.

Quote from: mac on 16-10-2018, 13:37:01
Pitanje: kako (PageRank algoritam) radi sa i bez Vikipedije? Odgovor: Isto. To ti pričam sve vreme. Za Gugl Vikipedija je samo još jedan resurs. Programeri su napravili kôd koji eksploatiše taj resurs. Vikipedija nije nezamenljiva, nije neophodna, nije sine qua non. Ali jeste super-korisna. PageRank algoritam ne zna šta je to Tejlor Svift, ali zna da korisnici prestanu da traže kad odu na Vikipedijin članak o Tejlor Svift. (preciznije, zna da treba da im da link ka Vikipediji na vrhu rezltata, jer  je taj link najvredniji, jer korisnici prestanu da traže kad posete taj link)

Ok, koliko vidim, bar smo mrdnuli malo. Jedino što i dalje ima dva načina da se to gleda.

1. Wikipediju je korisno staviti jer smanjuje broj klikova korisnika i korisnik je zadovoljan što je dobio šta je tražio.

al da dodam i drugu

2. Ako ukucaš prosto Tejlor Svift djeluje da bi sam search morao da pregleda zilione terabajta podataka svaki put kad bilo koja osoba nešto pretražuje. pa kakvi god da su bili kompjuteri 2000. godine, ja sam imo 333 megaherca, šta je imo Gugl?

10 miliona ljudi pretražuje i on svaki put obrađuje zilione terabajta? Ne ide brate, treba mu klasifikacija, treba mu Truman

naravno, to donekle može da se sredi pomoću botova koji prikupljaju sadržaj, ali čak i tada je broj podataka koji mora da bude obrađen prilikom svake pretrage veći od broj podataka koji bi se obrađivao ako bi unaprijed cross-referisao na wikipediju

Hoću reći, držiš obrnutu perspektivu. Tvrdiš da Gugl to radi da bi korisnici manje klikali, a pretpostavljaš da Gugl ima neograničene tehnološke resurse. Još pre 10 i kusur godina.

Ja ne bih reko da jedna kapitalistička firma može da odluči da traći resurse kad ima Wikipediju da to radi umjesto nje besplatno.

dakle, na kraju je to čista epistemologija i politička ekonomija

svaki preduzetnik hoće da smanji sebi troškove - wikipedija mu smanjuje troškove

perspektiva ti je suviše humanistička, kao to se radi zbog korisnika

to inače neoliberali kažu da su digitalne platforme me-centrične

kao, brinu o tebi, nude ti ono što tražiš, lažu narod

a u stvari, iz antihumanističke perspektive, platforme su whatever-centrične

nekome je bitan neki hobi, nekome broj pasa u njegovom zavičaju, iako je to nekim ljudima bitno, platforma nije me-centric kad im udovoljava već je whatever-centric jer udovoljava sebi

Mašine se uvode da bi brže radile ljudski posao, a ne obratno.

Ali da se vratimo na tehnikalije. Kada korisnik ukuca neki pojam za pretragu mašina prvo pogleda da li je u skorije vreme već neko tražio isto to, jer ako jeste ona već ima zapamćen rezultat te pretrage, pa ne mora da švrlja po svojoj bazi. To se zove keširanje (caching). 85% svih pretraga se već nalazi u kešu. Ljudi su svi uglavnom isti i traže iste stvari. Priznajem da ovo pričam napamet, a keširanja možda i nema, jer imaju toliko hardvera da im keširanje i ne treba. Ako te pretrage nema u kešu, onda algoritam mora da švrlja po bazi, ali ne po celoj bazi nego po vrlo ograničenom skupu te baze. Taj skup je upravo ograničen tvojim terminom pretrage. Baza ima podatak da se pojam "Tejlor" nalazi na milijardu stranica, i da se "Svift" nalazi na 440 miliona. Onda krene od jednog od ova dva skupa i izdvaja stranice koje imaju i onaj drugi termin. Možda ti ovo zoveš cross-indexing. To se dešava u letu, i vrlo brzo jer su ta dva pojma preindeksirana već od ranije. Algoritam ne mora da pronađe sve takve stranice nego samo 10 najvrednijih, da bi ti to odmah isporučio. Algoritam će verovatno u pozadini da sortira i ostale rezultate da bi ih brzo isporučio za slučaj da tražiš sledeću stranicu. Pronaći 10 najvrednijih stranica nije toliko procesorski intezivan posao, jer će najvrednije stranice biti prve koje se i proveravaju.

Uzgred, evo par stranica sa objašnjenjima od samog Gugla. Ima tu negde i jedan video.

https://www.google.com/search/howsearchworks/

Quote from: mac on 16-10-2018, 15:26:58
Mašine se uvode da bi brže radile ljudski posao, a ne obratno.

Џаба објашњавати човеку који ни ово не разуме.  :x

jedino razumijem da mac kao i obično preskače prvih par koraka

pa on odma pretpostavlja da postoji neki tip koji je već nešto searchovao

nači o čemu pričamo, on ne priča o prvom tipu koji je searchovao nego o onom poslije njega

i na osnovu toga zaključuje

no, još jedna stvar, čim Gugl odmah obavještava od ukupnom broju stranica, naravno da ne izbacuje samo 10 stranica i naravno da se hardver ne troši samo za 10 stranica. Ni to nema smisla

Dakle, šta fali u tvom objašnjenju, prvi tragač, prvi koraci sveukupno

Ali guglov broj stranica je procena, i sam si video da kada kreneš dalje po stranicama, na kraju često ispadne da ih ima manje nego što ti je prvo rekao jer je algoritam u međuvremenu eliminisao duplikate.

I meni i dalje nije jasno šta ti pitaš i šta ti je nejasno. Indeksiranje pojmova služi, kako je već rečeno, da ne bi algoritam direktno kopao po internetu odmah nego prvo po bazi indeksa, a ono se prvo izvodi "glupo", dakle, ide google bot i zapisuje koji se sve termini pojavljuju na kojoj stranici a onda se posle to po iskustvu rafinira. Dakle, pre te ur-pretrage za nekim terminom, gugl već ima indeksirane stranice gde se taj termin pojavljuje jer je bot to sve popisao.

Meni je prilično jasno šta pita, a sasvim je prirodno da tebi nije jasno. Hajde, budi za trenutak Gugl i nađi mi pseudonime Maje Zrnić. Mića bi crk'o da može da nađe.

Kakve sad to ima veze sa Batinim dilemama? Da li je taj podatak na internetu? Ako nije, kako da ga nađemo itd.?

Naravno. Mora prvo čovek da ga unese. Bata oće da bude internet pisac i zanima ga ko će da mu bude recenzent. Čovek ili mašina.

Inače, evo male statistike i interesantnih podataka u vezi sa Guglovim pretragama.

http://www.internetlivestats.com/google-search-statistics/ (http://www.internetlivestats.com/google-search-statistics/)

Meni je ova zanimljiva: In 1999, it took Google one month to crawl and build an index of about 50 million pages. In 2012, the same task was accomplished in less than one minute.

Quote from: Meho Krljic on 16-10-2018, 15:59:00
I meni i dalje nije jasno šta ti pitaš i šta ti je nejasno. Indeksiranje pojmova služi, kako je već rečeno, da ne bi algoritam direktno kopao po internetu odmah nego prvo po bazi indeksa, a ono se prvo izvodi "glupo", dakle, ide google bot i zapisuje koji se sve termini pojavljuju na kojoj stranici a onda se posle to po iskustvu rafinira. Dakle, pre te ur-pretrage za nekim terminom, gugl već ima indeksirane stranice gde se taj termin pojavljuje jer je bot to sve popisao.

paaa neće biti da je baš tako. Dakle, čak i mac je ovdje napomenuo da je Googl krenuo od Yahoo direktorijuma, a ne od "glupog"

ali jeste to problem, što je ovo pitanje da li neko vjeruje u takav AI, koji je glup a odrađuje komplet poso s malo ljuckog uplitanja

ja bih upravo reko da je to maskiranje suštine: da ljuckog uplitanja itekako ima.

Naravno, to da je za efektivan i poželja search potrebna Wikipedija bar u tom minimalnom smislu koji mac spominje, meni je to dovoljno za neoliberalizam

A sve ostalo je dopuna

Quote from: mac on 16-10-2018, 16:11:13
Inače, evo male statistike i interesantnih podataka u vezi sa Guglovim pretragama.

http://www.internetlivestats.com/google-search-statistics/ (http://www.internetlivestats.com/google-search-statistics/)

Meni je ova zanimljiva: In 1999, it took Google one month to crawl and build an index of about 50 million pages. In 2012, the same task was accomplished in less than one minute.

i šta zaključuješ na osnovu toga?

naravno, ono što ja znam jeste da su Bušovci pojačali ulaganje u tehnologiju, prvenstveno da bi omogućili praćenje, npr prije Buša nije bila toliko razvijena hard memorija, a nakon Buša to je neophodnost prvog ranga, banke podataka se skladište na sve strane, dok je prije toga bilo piši-briši

tako i procesorska snaga, šta je Gugl mogao duradi 1998. ili 2000. godine bez truman-brainpowera!!!

Ne možemo sadašnje stanje tad da preslikavamo

i moram Wikipediju tu neđe da turim, jer raskrinkavamo neoliberalizam!

Hoću da kažem da su se indeksiranjem u programerskom smislu uvek bavili botovi. Nema tih trumana koji su u 1998. moglu ručno da indeksiraju 50 miliona strana za mesec dana. Bot počne od Yahoo direktorijuma i krcka sve na šta naleti, bez ulaženja u to s kog je tačno pojma na Yahoo direktorijumu došao do neke nove stranice koja više nije u direktorijumu. Bot je mogao da počne i od nečeg drugog, od neke stranice američke vlade koja sadrži spisak raznih sajtova po internetu. Nije bitno, bot krcka sadržaj, popisuje reči, pamti, i ide dalje na sledeći link, ne znajući šta ga je dovelo na taj link. Za bota svi linkovi i svi sadržaji su jednako (be)značajni.

oćeš stići do te prve pretrage ili šta?

Meni takođe nije jasno zašto je potrebna wikipedija da bi "dokazao" neoliberalizam kad imaš Gugl kao klasičan silikon veli entitet koji je neoliberalan u osnovi.

pa neoliberalizam wikipedije, jelte, to je topik, iako se Trumanu ne sviđa

Za prvu pretragu ignoriši priču o keširanju. Ono što ostane ti je prva pretraga. Počni od rečenice koja počinje sa "Ako te pretrage nema u kešu".

al ti ignorišeš prvu pretragu!!!

mac je totalni neoliberal

Moguće da se ne razumemo. Ja ne ignorišem prvu pretragu, ali kažem da se prva ne razlikuje od drugih (osim pričom o keširanju). A o čemu ti pričaš kad spominješ prvu pretragu to ne znam.

prva pretraga, ako je samo botovska, onda je totalni haos, to jest na prvu stranu izbacuje gluposti od linkova dok se ne razradi čitava mašinerija, koji korisnici klikovima pročiste

čak i broj linkova s drugih sajtova nije neki pokazatelj u tom trenutku, ako je to uopšte bio tadašnji pokazatelj

Nenene, eto gde grešiš. Dakle dok botovi indeksiraju stranice istovremeno se kreira i PageRank za tu stranicu. I osvežavaju se PageRank vrednosti za sve povezane stranice (one koje stranica linkuje, kao i one koje linkuju na stranicu). Sve se to dešava pre prve pretrage, u onih mesec dana 1998. godine. E onda korisnik potraži Tejlor Svift, i ne nađe ništa, jbg imala je tek 10 godina. Ali onda korisnik potraži Madonu i već dobije linkove sortirane po toj PageRank vrednosti. Sve je na izvolte posle onih početnih mesec dana i 50 miliona skrckanih stranica.

Praćenje klikova korisnika je došlo kasnije, kada je PageRank već bio dobro etabliran kao sistem vrednovanja stranica.


Ti kažeš da je prva pretraga bila totalni haos, ali to je samo tvoja procena. Nije bila totalni haos, ali jeste bilo haotičnije nego danas. Trebalo je vremena da se algoritam uhoda, ali nije se uhodavao kliktanjem korisnika, nego menjanjem parametara algoritma, što nisu radili trumani (koji tada nisu ni postojali), nego programeri u Guglu.

i onda zaobiđe pagerank i turi wikipediju na svoju ruku?

Šta, ko? Ne razumem rečenicu. Proširi je da bude smislena.


Takođe, imaj na umu da 1998. Vikipedija još nije postojala.

ne, da li je neke 200X. godine Gugl turio wikipediju u rezultate nezavisno od pageranka? Ili je pagerank sam došao do toga?

što se samog pagerank sistema tiče, pa i to je neki peer production, oslanja se na rad svih ljudi koji su organizovali svoje vebsajte

PageRank algoritam je verovatno koristio Vikipedijine članke praktično čim su se ti članci pojavili, jer algoritam posećuje sve što može. Potrebno je samo da neko s Interneta ažurira svoju stranicu i doda neki link na Vikipediju, makar samo na glavnu stranicu Vikipedije. Kada bot sledeći put poseti već poznatu stranicu da vidi ima li čega novog, i naleti na link ka Vikipediji posetiće je i od tada algoritam zna za praktično sve stranice na Vikipediji, i sve će ih pročitati, skrckati, indeksirati, za sve buduće korisničke pretrage.

E sad, moguće je da je menadžment Gugla zaključio da se Vikipediji može verovati i više nego što je algoritam zaključio da joj se može verovati, i onda je Gugl programer promenio parametre algoritma tako da se Vikipediji više veruje. Suštinski se nije mnogo promenilo, osim što se u rezultatima svih pretraga svih korisnika link na odgovoarajući članak s Vikipedije pomerio na vrh.

dal bi to podrazumijevalo i da linkovi sa wiki članka imaju neki veći rank nezavisan od sveukupnog pageranka?

Ne znam sigurno, ali to zapravo jeste suština PageRank algoritma, pa nema razloga da ne bude tako. PageRank vrednost se "preliva", i što više veruješ izvoru onda više veruješ i linku sa tog izvora.

To su onda zloupotrebljavali ljudi, pa su pravili svoje botove koji se loguju na raznorazne forume, i tamo postavljaju linkove na svoje sajtove da im povećaju PageRank vrednost. To je valjda rešeno na jedan određeni način (nofollow (https://en.wikipedia.org/wiki/Nofollow)).

https://backlinko.com/google-ranking-factors

(https://scontent.fbeg2-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/44114771_1221516431342140_7329009791068536832_n.jpg?_nc_cat=100&oh=c2aa24588bad11d81cdda1bd9d3c1a60&oe=5C5B173D)

to je čitav problem, što mac još nije došao do gusala!

elem, druga teza Mirovskog, jest da nije Wikipedia, al tu ne mogu više ništa da izvučem, jednog dana istina će izaći na vidjelo!

u stvari, ovo je na neki način povezano, u vezi fake newsa na fejsbuku

Mark Zuckerberg was forced to grovel before some right wing media celebrities; three
months later, the human editors monitoring the trending box were fired, and it was claimed by Facebook that algorithms could do a better and more balanced job instead.
Immediately thereafter, the amount of fake news stories on the Trending news feed began to explode. The bitter lesson should be that algorithms will more unerringly extract fake news for distribution, and disseminate it far more widely than generally might happen  under human editorial supervision.

Even as Wikia relies on Google ads for its only revenue at the moment, Wales recently has started to talk publicly about building a search engine using open-source tools, a project Wales casually calls "The Google Killer." Wales hopes the transparency and flexibility of an open-source model will discourage the gaming of the system that plagues Google. A search for "hotels in Tampa" on Google, a search I tried before my trip into town to interview Wales, yields nothing useful, just a jumble of defunct ratings sites and some ads that aren't tailored to my needs. By using a community of volunteers who will rerank results and tweak algorithms, Wales hopes to get useful results in categories that are particularly subject to gaming.

elem, draga naša Wikipedia nema samo ideološko-algoritamsku vezu sa neoliberalizmom

nego je i for profit

https://en.wikipedia.org/wiki/Wikia

Pogrešno si ti tu nešto povezao. Wikia i Wikipedia su dva različita entiteta. Ne vode ih isti ljudi.

Ko zna šta si još pogrešno povezao. Moraće neko upućen podrobno da pročita tvoje eseje, pre nego što ih objaviš, da ti se ne bi ljudi na kraju smejali.

koga ne vode isti ljudi? :)

Jimmy Donal Wales (born August 7, 1966), also known by the online moniker Jimbo,[2] is an American Internet entrepreneur,[3][5] best known as the co-founder of the online non-profit encyclopedia Wikipedia[6] and the for-profit web hosting company Wikia.[7]

uostalom, zar je to nešto čudno, da neko ko je biznismen istovremeno ima i neki non-profit hobi

Mislio sam na konkretne organizacione poslove. To su dve različite firme, s različitim zaposlenima. Vels je samo vlasnik.

Ali, neka ti bude, Vels vodi obe firme. Ono što i dalje ne stoji, a što si napisao, je da je Wikipedia for profit organizacija.

pa to nisam napisao

iako mogu da priznam da može tako da se protumači zbog pisanja u brzini

no, rekao sam da nema samo ideološku VEZU s neoliberalizmom nego i for-profit VEZU



takođe, čak i wiki stranica priznaje da je bilo nečega, ali u to nisam ni ulazio

In 2006, the Wikimedia Foundation shared hosting and bandwidth costs with Wikia, and received some donated office space from Wikia during the fiscal year ending June 30, 2006. At the end of fiscal year 2007, Wikia owed the Foundation US$6,000. In June 2007, two members of the Foundation's Board of Directors also served as employees, officers, or directors of Wikia.[77] In January 2009, Wikia subleased two conference rooms to the Wikimedia Foundation for the Wikipedia Usability Initiative.

ostaje pitanje šta je bilo poslije. No to i nije ono na šta sam aludirao, jer konstantno sam više govorio o ideološkim konekcijama a ne korporativnim, da je čak i malo besmisleno da si prvo odabrao to potcjenjivačko tumačenje posta kao da ja zaista ne znam dal je Wikipedia non-profit ili ne

Pa ja samo čitam kako je napisano. Da si napisao "nego ima i for-profitsku" onda bih bar pomislio da ne znam o čemu pričaš. Ovako sam "znao" da si napisao to što si napisao.

znao si takođe da sam nepsmen? :lol:

lijepo piše wikia i wikipedia



elem, mislim da si to samo neoliberalno zabiberio da bi prikrio gornji post!

Quote from: Pizzobatto on 22-10-2018, 00:40:19
Even as Wikia relies on Google ads for its only revenue at the moment, Wales recently has started to talk publicly about building a search engine using open-source tools, a project Wales casually calls "The Google Killer." Wales hopes the transparency and flexibility of an open-source model will discourage the gaming of the system that plagues Google. A search for "hotels in Tampa" on Google, a search I tried before my trip into town to interview Wales, yields nothing useful, just a jumble of defunct ratings sites and some ads that aren't tailored to my needs. By using a community of volunteers who will rerank results and tweak algorithms, Wales hopes to get useful results in categories that are particularly subject to gaming.

Iz nekog mog inata, a u vezi nagrada koje sam dobijao, pretražimo kuću u potrazi za dokazima. Nađem Orden rada sa srebrnim vencem, plaketu za 50 dobrovoljnih davanja krvi, ali ne nađem neki srebrnu jubilarnu kovanicu (maznuli kad su nas onomad orobili) i ne nađem dokaz da sam dobio Kidričevu nagradu za neki tehnološki doprinos. Možda ću ga i naći, ali sam mislio da postoji lakše rešenje. Otvorim stranu te nagrade na Wikipediji, ima spisak za svaku godinu, ali me nema ni tamo. Ili tu nagradu nisam ni dobio ili je Wikipedija nepotpuna.

Nisi u nekim od onih godina za koje tvrde da nije dodeljena?

Našao sam te na slovenačkoj vikipediji na drugoj stranici s nagradama, 1984. godine:

https://sl.wikipedia.org/wiki/Nagrada_za_iznajdbe_in_tehni%C4%8Dne_izbolj%C5%A1ave#1984 (https://sl.wikipedia.org/wiki/Nagrada_za_iznajdbe_in_tehni%C4%8Dne_izbolj%C5%A1ave#1984)

Imaju i PDF fajlove koji su valjda skenirani originali dokumenata. Spominješ se u tački 14 na 35. strani ovde:

http://www.arrs.gov.si/sl/finan/letpor/inc/rss-porocilo-1984.pdf (http://www.arrs.gov.si/sl/finan/letpor/inc/rss-porocilo-1984.pdf)

Veliko hvala. Već sam pomislio da imam lažno sećanje. Dakle, važi se, a imam i Nagradu "Lazar Komarčić" za doprinost srpskom SF. Jel' malo?

Имаш 5 награда Лазар Комарчић  :)


https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B (https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B)