ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Spisak priča i stranica u PDF-u na kojoj počinje:

01 — SLUČAJNI SLUČAJ ISKUŠITELJA_>1 - Nevidljivi
02 — Vasilisa Antropomorfna_>7 - Sendmen
03 — U Brižu_>12 - D (Ksenija A...)
04 — Pakt Crnog Kruga_>19 - Ivan Ristić (stiglo mejlom, ne znam ko je i da li je na forumu)
05 — Ktulujsko oko_>25 - Boban
06 — Neizvestan ishod kreacije_>32 - Džek
07 — EGZIBICIONISTA_>39 - Indrik
08 — Dante za kukuriku_>45 - Palmer Eldrič
09 — POD SAĆURICOM SREDA_>52 - Steva
10 — Arhitekte nisu ludaci_>60 - 11
11 — IKONOPISAC_>66 - Kimura
12 — POVRATAK_>72 - saturnica
13 — SAMOĆA STVARANJA_>78 - D.S.B.

Sve priče u zbirnom PDF-u: http://www.znaksagite.com/D/2019/60/60_SVE.pdf (http://www.znaksagite.com/D/2019/60/60_SVE.pdf)
Isto to u wordu: http://www.znaksagite.com/D/2019/60/60_SVE.doc (http://www.znaksagite.com/D/2019/60/60_SVE.doc)
Svako ko hoće da glasa treba da odabere TRI priča bez redosleda koje smatra da su najbolje i njihove brojeve da pošalje kao privatnu poruku na glasanje2019 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=pm;sa=send;u=14).
Ili meni na mejl znaksagite@yahoo.com, ako neko baš neće da se registruje na forum, a želeo bi da priloži svoje mišljenje.
Uzimaće se u obzir samo ona glasanja koja sadrže TRI pomenute priče.

Na kraju da se podsetimo da je tema bila: VEČNI ŽIVOT (Umetnik (pisac, slikar, vajar, pesnik... štagod) dobija ponudu da iznedri dela večne vrednosti ili da odabere bilo šta drugo uz život bez ikakvog talenta.
Priča se može baviti samom ponudom, ili odlukom ili bilo kojim periodom u budućnosti kada su posledice izbora postale vidljive.)

Čitanje i glasanje traje do ponedeljka u 20,00. Do tada bez ikakvih komentara na priče.

Dakle, zatvaramo glasanje.
Možete početi sa komentarima.

13 glasača je dalo glasove ovako:

1 - 3 glasa
2 - 2
3 - 6
4 - 0
5 - 6
6 - 0
7 - 2
8 - 0
9 - 7
10 - 2
11 - 3
12 - 4
13 - 4
kasnije ću objaviti kako je ko glasao.

A evo i kako je ko glasao, po redu kako su glasovi stizali:
D: 9,5,1
Kimura: 5,10,13
D.S.B. 1,3,12
Lilit: 5, 9,13
saturnica: 1,2,9
Džek: 9,3,5
Savajat Erp: 3,7,12
11 (nik): 3,5,11
Steva: 3,10,11
Bata: 9,3,7
indrik: 5,12,13
Sendmen:  9,12,13
i na mejl sam dobio glasanja potpisano nekim besmislenim imenom: 2,9,11

Hoćemo li komentarisati?

Quote from: Kimura on 07-01-2019, 21:58:55
Hoćemo li komentarisati?

Počni! Samo ću reći da sam iznenađen sa pričom koja je dobila najviše glasova. Ja dok sam čitao sam konstantno zamišljao Radoša Bajića kako govori tekst i to me potpuno izbacilo iz takta, jedva sam je završio.

Iznenađen sam, meni je najbolja priča bila U Brižu. Čitljiva, lep pančlajn, malo podseća na Vanila Skaj...

Inače, sistem glasanja je takav da je moguće da priča koja je većini bila ok, pa su je stavili kao treći ili drugi izbor, pobedi. Treba davati bodove, ako ćemo realniju sliku, ali to i nije toliko bitno... Nije loša priča br. 7, ali nije moj cup of tea, nisam je skontala. Prijatno napisana, prijatna atmosfera, ali... nastaviću kasnije sa komentarisanjem.

Pošto Boban taji ko je kako glasao, evo ja ću da lanem: birala sam 5, 12 i 13.
KTULUJSKO OKO  - muka mi je od Lavkrafta i njegovih svetova, dobrovoljno takve stvari ne bih nikad čitala, ali činjenica je sledeće:
1. priča je cela, ima glavu i rep, vidi se šta je autor hteo, a završio je to što je započeo
2. dobro je napisano


Moji nasreći ARHITEKTI nisu sjajno prošli, a ja sam ih podržala uglavnom zbog pokušaja da se odstupi od šablona.


SAMOĆA STVARANJA počinje dobro, dijalog je neusiljen i čita se bez naprezanja. Zaključak je dobar, vidi se THE MISAO o umetniku koji mora da žrtvuje najbolje u sebi da bi postao komercijala, ali faustovski momenat nagrđuje ovu sasvim solidnu priču. Đavo nam ne mora pokazati rog i kopita da bi poverovali u njegovo prisustvo. A tek onaj ''bar kod kog se postaje grešan samo od pogleda na ulazna vrata'' ili tao nekako, da sad ne prepisujem! Smešno.
Ipak, priča je i ovde celovita, a pisanje korektno.

POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

Quote from: Kimura on 07-01-2019, 22:21:49
POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

Slažem se za Povratak, svesno ignorisana tema. Ipak glasao za nju, jer je tako lepo napisana.

Kao kandidate za bod sam razmatrala još i VASILISU, U BIŽU i SAĆURICU. Mislim da svaka od njih ima potencijala, ali i da je potrebna dorada.

Quote from: Kimura on 07-01-2019, 22:21:49
POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

Znala sam da su tvoji arhitekti, tvoja priča mi je preslatka, ali po meni ima jednu veću manu, objasnim kada dođem do nje. :)
Da je postojala još jedna mogućnost bodovanja, bila bi je njoj dala. Baš mi nekako fino odjekuje u glavi..

Quote from: D.S.B. on 07-01-2019, 22:28:59

Quote from: Kimura on 07-01-2019, 22:21:49
POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

Slažem se za Povratak, svesno ignorisana tema. Ipak glasao za nju, jer je tako lepo napisana.

nije baš tako, imam ja svoje argumente s kojima ću pokušati dokazati da sam se teme držala. :)

Quote from: saturnica on 07-01-2019, 22:31:53

Quote from: Kimura on 07-01-2019, 22:21:49
POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

Znala sam da su tvoji arhitekti, tvoja priča mi je preslatka, ali po meni ima jednu veću manu, objasnim kada dođem do nje. :)
Da je postojala još jedna mogućnost bodovanja, bila bi je njoj dala. Baš mi nekako fino odjekuje u glavi..

Nisam ja pisala ARHITEKTE, moji su samo kao odabranici.

Sory, krivo sam shvatila.

Kod VASILISE mi se svideo pokušaj da se ne bavimo faustovskom dilemom, a pisanje je sasvim solidno.
Međutim, imam utisak da je priča kasapljena i silom strpana u 6000 karaktera, te da otud dolaze neke nedorečenosti.
Mada, ako je ovo jedan od starijih učesnika, nije mu oprošteno. Mogao je dosad da nauči kako da sve ispriča na malo prostora.
Dakle, imamo izumitelja, stvaraoca i ''oca'' veštačke inteligencije nazvane po Vasilisi iz bajki u kojima se ona, naravno, pokazuje kao Premudra. Našu Vasilisu hrane najboljim što je svetska književnost dala, u nastojanju da kao rezultat dobiju remek-delo, ali to ne biva prosto zato što je Vasilisa - računar.
Na ovoj tački se priča lomi i pada.
Zašto se od računara očekuje kreativnost?
Zar je umetnost samo matematički proračun, pa da se pravom operacijom dolazi do rezultata?
Kako to da je Vasilisa posle fizičkog uništenja ostala da živi u svom tvorcu? Je li to magija? Ili nešto drugo?
Mnogo je pitanja bez odgovora.
Autora molim da mi ne odgovara nego da, ako oseća potrebu da se opravda, preradi priču.

Takođe sam glasao za Džeksona "Džejmsa" Poloka. Svidela mi se priča, humor suptilno doziran sa lepim krajem. Iskreno sam se nasmejao dok sam zamišljao Lucifera kako drži predavanje :)

Quote from: saturnica on 07-01-2019, 22:34:15

Quote from: D.S.B. on 07-01-2019, 22:28:59

Quote from: Kimura on 07-01-2019, 22:21:49
POVRATAK je dobra priča. Glasala bih za nju da nije potpuno odstupila od zadatka. Ima sve potrebne elemente i šarmantno pripovedanje.

Slažem se za Povratak, svesno ignorisana tema. Ipak glasao za nju, jer je tako lepo napisana.

nije baš tako, imam ja svoje argumente s kojima ću pokušati dokazati da sam se teme držala. :)

Ako bude ono, da je doktor bio umetnik u svom zanatu, ne pije vodu :)

U BIŽU mi je bila ozbiljan kandidat. Početak mi se mnogo dopao. ''Umetnikov'' razgovor sa usputnom ljubavnicom je životan i upečatljiv, pa sam pomislila da će to biti najbolja priča u krugu, ali mi je do kraja sve više tonula i sa poslednjom rečenicom se utopila.
Zašto?
Najpre, autor kao da pokušava da nas hipnotiše kišom, te da, kao i svaki iluzionista, prikrije da zapravo nema priču. Umesto silnih kapi ili nepotrebno razvučene scene sa majkom i detetom (moglo je to u manje reči), mogli smo, na primer, čuti šta se to, kog đavola, dogodilo glavnom junaku?! Da li je on deo nekog eksperimenta? Da li je njegova svest kakvom modernom tehnologijom nadživela telo? Ne volim kada mi se daje da sama dovršim ili pretpostavim priču. Zašto je on tu gde jeste?
Na kraju još pomeni i pakao (valjda zato što dobro zvuči kao kontrast kiši) - i sve sjebi! (Mislim na moju konstrukciju- pretpostavku.)


Umetnost nema značaja zato što je glavni junak prosto željan slave, kao i lekar iz priče POVRATAK. Do kraja ne saznamo ni šta je on zapravo želeo da bude: pisac, muzičar, slikar... Što ne slavni sportista?


Ima rečenica koje su ubačene samo kao lepe, kratka forma ne trpi takvo razbacivanje. Ako ti je mrsko da ih se odrekneš, napiši dužu priču.

Ovde ću da zastanem, pošto ne uživam u monologu.

Dobro je. Ionako je postalo jasno da glasaš za, odnosno protiv, autora, a ne za priče.  :lol:

Quote from: Kimura on 07-01-2019, 22:46:54
Međutim, imam utisak da je priča kasapljena i silom strpana u 6000 karaktera,

Vasilisa ima polovinu od dozvoljenog broja karaktera, što bi, možda, mogao da bude argument u prilog tezi da baš i nije "silom kasapljena", hm?

Sad, kad si mi odgovorila, ispade da je monolog ipak bolji.
Ti si sama protiv sebe. Više nego što ja ili bilo ko od tvojih virtuelnih poznanika može da bude.
Dala sam ljubazan i pošten komentar, koji se u tvojim ušima pretvara u uvredu. Zašto? Upotrebi INTROSPEKCIJU.  xrofl





A Boban bi mogao da odmah napiše ko je šta poslao da ne čekaš kraj komentarisanja. Meni je svejedno.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 07-01-2019, 23:32:07

Quote from: Kimura on 07-01-2019, 22:46:54
Međutim, imam utisak da je priča kasapljena i silom strpana u 6000 karaktera,

Vasilisa ima polovinu od dozvoljenog broja karaktera, što bi, možda, mogao da bude argument u prilog tezi da baš i nije "silom kasapljena", hm?

Tvoje ''hm'' je za autora, ja samo pretpostavljam, blagonaklono kako i inače činim kad komentarišem priče.

Ne znam, meni se ti komentari ne čine ljubaznim. Više kao napadi na autore i ličnosti (čak i ovo za introspekciju), ali okej, svakom svoje.

Nego, ne znam kako će autoru da, na primer, pomogne tvrdnja da je "kasapio" (zanimljiv termin, btw) priču da bi je strpao u 6000k, a ono priča ima 3800k?

Nisam, bogami, proveravala dužinu. Računam da ljudi igraju sportski (mada mi se učinilo da je jedna bitno prestupila) i da koriste što im je dato. VASILISA je, svejedno, nedorečena.


Za INTROSPEKCIJU te stvarno prozivam. Ponavljaš tu reč kao mantru, dodijala si Bogu i narodu. A nisi u pravu. Pisanje jeste introspekcija. Svako ko je ikad pokušao da sroči makar stih, bavio se introspekcijom.

vasilisa ima 5900 karaktera.

Ubacio sam kako je ko glasao u svoj drugi post na vrhu.

Inače, to sa karakterima je realno pogrešno. Osnov za dužinu je broj redova, a ne karakteri jer ukoliko čovek ima mnogo kratkih dijaloga, može da nagura deset strana a da ne potroši 6000 karaktera. S druge strane, ako je sve pun tekst već na duplo manje strana će probiti 6000. Upravo mi je to bio razlog da pustim tu jednu dužu priču, koja je na kraju sakupila najviše glasova. Ima još nekoliko koje su probile do 10%, što tolerišem, ali beležim, pa ukoliko neko bude stalno probijao dužinu, biće mu onemogućeno da tako učestvuje. Dakle, jednom u 3-4 puta može da prođe, ali svaki put nikako.

Po našim kriterijumima, Vasilisa ima 3800k. Tri stranice u tvom wordu, naspram proseka od 5 ili 5,5 (što je 6000k).

Quote from: Boban on 08-01-2019, 00:01:34
Inače, to sa karakterima je realno pogrešno. Osnov za dužinu je broj redova, a ne karakteri jer ukoliko čovek ima mnogo kratkih dijaloga, može da nagura deset strana a da ne potroši 6000 karaktera. S druge strane, ako je sve pun tekst već na duplo manje strana će probiti 6000. Upravo mi je to bio razlog da pustim tu jednu dužu priču, koja je na kraju sakupila najviše glasova. Ima još nekoliko koje su probile do 10%, što tolerišem, ali beležim, pa ukoliko neko bude stalno probijao dužinu, biće mu onemogućeno da tako učestvuje. Dakle, jednom u 3-4 puta može da prođe, ali svaki put nikako.

I ti ćeš to stvarno da sprovedeš? Nikad nikoga nisi kaznio. xrofl
Po meni i ne treba. Ko nauči da se organizuje, napredovao je i to mu je nagrada. Oni što su promašili temu ili poentu, kao i oni što su smandrljali priču, ne bi bili jasniji ni sa više karaktera.

Kako vi to brojite karaktere? Ja izbrojao otprilike 3950 sa naslovom i belim razmacima.

Manite se, ljudi, brojanja. To je nebitno.

Quote from: Kimura on 08-01-2019, 00:07:41

Quote from: Boban on 08-01-2019, 00:01:34
Inače, to sa karakterima je realno pogrešno. Osnov za dužinu je broj redova, a ne karakteri jer ukoliko čovek ima mnogo kratkih dijaloga, može da nagura deset strana a da ne potroši 6000 karaktera. S druge strane, ako je sve pun tekst već na duplo manje strana će probiti 6000. Upravo mi je to bio razlog da pustim tu jednu dužu priču, koja je na kraju sakupila najviše glasova. Ima još nekoliko koje su probile do 10%, što tolerišem, ali beležim, pa ukoliko neko bude stalno probijao dužinu, biće mu onemogućeno da tako učestvuje. Dakle, jednom u 3-4 puta može da prođe, ali svaki put nikako.

I ti ćeš to stvarno da sprovedeš? Nikad nikoga nisi kaznio. xrofl
Po meni i ne treba. Ko nauči da se organizuje, napredovao je i to mu je nagrada. Oni što su promašili temu ili poentu, kao i oni što su smandrljali priču, ne bi bili jasniji ni sa više karaktera.

Slažem se sa Kimurom u potpunosti, i moj glas za ovakvu politiku.

Quote from: mac on 08-01-2019, 00:09:29
Kako vi to brojite karaktere? Ja izbrojao otprilike 3950 sa naslovom i belim razmacima.

Ja brojim na prste, al uglavnom se zajebem pa izmislim broj karaktera koji mi najviše odgovora. A čuo sam da neki koriste onaj word count od milja poznat kao word cunt kada pokazuje previše

Quote from: mac on 08-01-2019, 00:09:29
Kako vi to brojite karaktere? Ja izbrojao otprilike 3950 sa naslovom i belim razmacima.

Tako je. Ima tačno toliko. Boban muti vodu. I broj karaktera je bitan jer je deo učenja. Takođe je bitan kada optužujemo autora da je "kasapio" priču, a on imao još toliko prostora koliko je prethodno napisao.

ha, mogo sam pare stavit na to da je Džek napiso pobjednika. Na kraju će ispast Steva

kuku, glaso sam za Stevu! :)

Uzgred, Kimura je sve ispravno rekla za Briž, mojne smarate

eto, ja sam glaso za Briž, jer je dobro počeo. moj kriterijum je bio da dobro počne

Prva priča npr je očajno počela, šećerila mi nešto čitav pasus, džaba što se kasnije popravljala

tako da na kraju su dobri počeci kod mene presudili. Nakon toga su otpale i priče sa suviše klišea

Opšte je poznato da je Boban za sve kriv. Još samo da mu potrefim priču, pa da opletem, teško njemu!

Pola ovdašnje publike nije sazrelo da shvati priču U Brižu, ali sačekaćemo. Možda se desi i to. Jednom.

De ti nama piši kako si ti shvatila tuđe priče, ako možeš pre iznošenja autora i svih ostalih mišljenja.

nisam valjda i za D. glaso, jadan ne bio?!?! :)

daj bre, ako je Briž tvoja, ne budi kobila, života ti

priča je daleko od savršene i šta tu ima da se razumije, tankosava korektno napisana

Inače, Vasilisa je dobra priča. Na tragu najboljih sf minijatura. Saturnica je bila na pravom tragu, slažem se, kada je rekla da je to priča o neophodnosti posedovanja talenta, kao neuhvatljive niti koja čini razliku. Želela sam da joj dam glas, jer ne mislim da je savršena žena na kraju, zapravo, prava žena, naravno i logično, no je zanimljiv taj odnos sa veštačkom inteligencijom (okej SF momenat u priči). Priča je pismena, ima glavu i rep. Jednom sam rekla da za rep priznajem i emociju, da priča, u mom svetu, ne mora da ima klasičan i racionalan pančlajn. Ova priča završava emocijom i to je prihvatljivo i dovoljno.

Autor ima talenat da na malom prostoru razvije emotivno uverljiv odnos među likovima i to treba da koristi i ubuduće. Autor, takođe, ima talenat (i osećaj) za SF minijaturu.

Dopada mi se i to odbacivanje očekivanja i prihvatanje činjenice da je veštačka inteligencija prerasla svoju svrhu i potpuno je zamenila neočekivanim prelaskom u duhovni svet (emociju). Dopada mi se i ta zamena očekivanja slave, talenta štagod za ljubav (prema sebi, literaturi, mašini, štagod).

Naslov patetičan, žensko ime izraubovano. Odbija. Bolje i da se zvala Vasilija, nego tako prepotentno - Vasilisa.

Nisam joj dala glas zato što nije direktno odgovorila na temu, po mom shvatanju teme. Tu ću biti stroga i ubuduće. Tema postoji sa razlogom, makar i široko shvaćena. Sasvim je moguće da je ovde u pitanju izbor između očekivanja od veštačke inteligencije/romana i ljubavi, ali to nije bila tema. Tema je bila svesni i dobrovoljni izbor između večne slave umetnika ili nečeg drugog, a ne prinuda na daj šta daš (kad već ne možeš da napišeš slavni roman, dobra si i kao, uslovno rečeno, žena).

Rešenje je, možda, nisam još odlučila, ali možda sam ja samo sucker za ljubavne priče - prelako i, pogotovo, predvidivo. Autor i veštačka inteligencija sa ženskim imenom. What will happen? He. No, to je nešto na čemu autor, ako smatra to za shodno, može da radi.

3900k sasvim dovoljno da se ispriča ova priča. Nije kasapljena, zaokružena je sasvim fino. Ispunjava kriterijume da bude objavljena u Sirijusu, što se mene tiče. Mogu da zamislim kako sam je u nekom broju, tamo, pročitala. Spadala bi u neki donji prosek Sirijus priča.

Quote from: Kimura on 08-01-2019, 00:25:35
De ti nama piši kako si ti shvatila tuđe priče, ako možeš pre iznošenja autora i svih ostalih mišljenja.

Ne znam još da li ću da komentarišem tvoju priču. Možda kada uočim da ne pokušavaš da provališ autore i izbegneš glasanje za one koje ne voliš na forumu i te da si fer i ljubaznija u komentarisanju.  :)

Ljubaznija ne mogu da budem. I zadržavam za sebe pravo da određene forumaše ili određene autore nikako ne volim. Ti pogodi koja je priča moja, pa je zaobiđi.

Meni je Vasilisa delovala kao da ima samo početak i kraj. Inače, jest lepo napisano, ali takođe ima taj nejasan momenat kada Vasilisa magično preživi gašenje. Ne uklapa se u kontekst.

Za trenutak ću se udaljiti od samih priča i postaviti svima, a naročito onima što su pisali đavolijade, jednostavno pitanje: odakle premisa da Đavo može da ponudi večni život umetniku?


Đavo je, bar za hrišćčanski svet, otac laži, rugač, večni imitator i nagrditelj postojećeg. Sam ne može ništa da stvori. Kao takav bi, eventualno, mogao da sablazni nuđenjem slave ili bogatstava, ali život večni... Za njega su neophodna dela.

@DSB

Nije to morala da bude nužno magija. Možda je to bio samo autorov umišljaj? Prihvatanje činjenice da neće biti veliki pisac? Zaljubljivanje u sebe, zapravo?

To je onaj lejer koji ovde ljudi ne čitaju, a trebalo bi. Pretendujemo da budemo pisci, trebalo bi da čitamo priče sa svešću da imaju više od jednog sloja (bar neke od njih). Ne budimo lenji čitaoci, jer lenji čitaoci = lenji pisci. U tom smislu, najbolja priča kruga je Pod saćuricom sreda. Nemam pojma šta je saćurica, ali se autorova spisateljska veština i ogleda u činjenici da možemo da pročitamo celu priču i da nam uopšte i ne bude bitno šta je to. Priča ima sve što sam očekivala od ovog kruga: autoironiju, sprdnju sa sobom i sopstvenim motivima za pisanje, izuzetno razvijen stil, introspekciju, zrelost ispisa, glavu i rep, odgovor na temu (široko shvaćen, doduše), humor, ljudsku dramu, običnog čoveka, sticaj okolnosti i sf momenat. I iz nje jednostavno izbija činjenica da je autor konačno skoro pa dovršio svoj razvoj u spisateljskom, ali i karakternom, smislu. Sazreo je. I sprdao se. I super je.

Eh, da, priča je pisana sa ljubavlju. Trust me.

Tako može kada pišeš pesmu, za priču, ma kako kratka bila, zahtevi su nešto viši.
Naravno, najlakše je okriviti čitaoca da nije dobro čitao.

Da ne bude da se inatim, obrazložiću svoj metod: svaku od ovih priča pokušam sebi da prepričam u nekoliko rečenica. Otprilike onako kako pojedini izdavači traže da se roman ispriča na stranici. Ako to ne mogu, znači da kod priče nešto škripi. I to nema veze sa sviđanjiima ili bilo kakvim ličnim momentima - to je realnost.

za vasilisu ste u pravu... ima 3900 karaktera. Ali s obzirom ko ju je poslao, irelevantna je... Bata kada bude saznao kome je dao glasove, baciće se sa klupe u travu na glavu.

Quote from: Kimura on 08-01-2019, 00:51:40
Za trenutak ću se udaljiti od samih priča i postaviti svima, a naročito onima što su pisali đavolijade, jednostavno pitanje: odakle premisa da Đavo može da ponudi večni život umetniku?


Đavo je, bar za hrišćčanski svet, otac laži, rugač, večni imitator i nagrditelj postojećeg. Sam ne može ništa da stvori. Kao takav bi, eventualno, mogao da sablazni nuđenjem slave ili bogatstava, ali život večni... Za njega su neophodna dela.

Đavo je personifikacija svemoćnog zla. U našem slučaju, bio je najlakše rešenje iz jednostavnog razloga jer je svima proradila nesvest i instinktivno shvatanje da ponuda iz teme predstavlja prevaru. Dakle, možeš da biraš da ti se nešto da, bez truda i bez muke. Večni život umetnika ili bilo šta drugo. Zato su pisci odabrali da pišu o đavolu, a ne o dobrim vilama ili zlatnim ribicama, na primer.

Zato je i zanimljivo što niko nije pisao o unutrašnjoj borbi protagoniste da uopšte pristane na ovakav izbor, kada on predstavlja očitu prevaru? Svi su odmah odabrali i furali karaktere.  :lol: Činjenica da je takvu stvar morao da ponudi đavo, tj. da je u pitanju umešanost zla, nikome ne predstavlja poseban (etički) problem i to je, skoro pa, urnebesno otkrovenje kruga. Lol.

Slava je preduslov za večni život i ne, za nju nisu potrebna dela. I jedna priča se čak i bavi dekonstrukcijom slave umetnika i razdvajanjem umetnika od njegovih dela, te preispitivanjem onoga što čini umetnika, što čini slavu, a šta čini umetnička dela. No, to je priča za neki drugi forum.

Quote from: Boban on 08-01-2019, 01:09:52
Ali s obzirom ko ju je poslao, irelevantna je...

Lol, neko se baš trudio da nam se učepi.  :lol: Uspeo je, ko god da je. Dobra sf minijatura. Da nije plagijat?  :)

Quote from: Ksenija Atanasijević on 08-01-2019, 00:32:03

Quote from: Kimura on 08-01-2019, 00:25:35
De ti nama piši kako si ti shvatila tuđe priče, ako možeš pre iznošenja autora i svih ostalih mišljenja.

Ne znam još da li ću da komentarišem tvoju priču. Možda kada uočim da ne pokušavaš da provališ autore i izbegneš glasanje za one koje ne voliš na forumu i te da si fer i ljubaznija u komentarisanju.  :)

ovo je ekstremna koještarija. Optužuješ kimuru da je provalila koja je tvoja priča i da nije htela da glasa za nju.
Kimura je daleko iznad tih sitnodušačkih trkeljisanja... dakle, prestanite da se džapate i skoncentrišite se na komentare.

Autor VASILISE nam je sam izneo ideju još na početku, kad je Boban zadao temu.

Quote from: Boban on 08-01-2019, 01:09:52
Bata kada bude saznao kome je dao glasove, baciće se sa klupe u travu na glavu.

samo da nije T2!

 xrofl

Imam jednog nepoznatog autora, ali za njega ionako niko nije glasao, tako da ako je i provokacija, neuspešna je.

Quote from: Boban on 08-01-2019, 01:15:10
Optužuješ kimuru da je provalila koja je tvoja priča i da nije htela da glasa za nju.

Optužujem. I šta mi možeš? :) Ja o njoj mislim sve suprotno od tebe i to odavno. Nije u pitanju moja priča. Jednostavno mi se ne dopada (još od reakcije na Hrundijev komentar na njenu priču). I, kao što ona i reče - imam pravo na to. :)

naravno da imaš, ali ajde da sad to ne ponavljaš 700x.
rekla si, ponovila, sve si nam o tome rekla i dosta...

Pa, zapravo, nisam ponovila. Ti si taj koji je to istakao svojim mešanjem. Ja sam komentarisala njenu zajedljivost u komentarima na priče. I imam pravo i na to. Primetila sam da često komentariše autore, a ne priče. Kada bi na svoju priču dobila komentar kakav daje drugima, opet bismo imali situaciju krljanja kao sa Hrundijem, koji je dao izuzetno pristojan i racionalan komentar na jednu njenu priču.

Dakle, sačekaću da vidim koja je njena priča, pa ću, u njenom maniru, da je komentarišem. Da vidimo reakciju.

Pa ne možemo da budemo surovi surovosti radi ili zato što Boban nameće takav stil na sajtu, valjda? Ovde se učimo, očekuju se konstruktivni komentari na priče (ne na autore) i prema novim ljudima treba da budemo bar malo konstruktivniji. Batalila bih laktanje za mesto pod Bobanovim suncem ovde, kojem je ona vična, očito.

SLUČAJNI SLUČAJ ISKUŠITELJA


E, sad će još neko da se naljuti na mene, ali alternativa je samo ćutanje.
Prvo - naslov. Iskušitelj zvuči strašno. Možda ja ne poznajem dovoljno pravopis i možda je ovaj oblik dopušten, ali bi ''kušač'' bilo mnogo bolje. Neću dalje sitničariti. I ovo sam pomenula samo zato što je reč o naslovu.
Sama priča je u najvećoj meri prepričana stranica Wikija o slikaru Poloku, sa istaknutim sudom da ono što je on pravio nije umetnost, već ''kapanje'' bez veze. Čak i onaj jedini momenat koji je dopuštao nešto spontanosti (ono kad slikar sreće ljubav svog života i odmah je poziva na seks) deluje kao da je preuzet sa stranica enciklopedije.
Šarmantni Lucifer koji nas vodi kroz priču je samo jedna od bezbroj varijanti holivudskog đavola. Meni neinteresantan.
Detalj da đavoli po kazni mirišu đurđevak je jedino što mi je zazvučalo autentično i malo popravlja opšti utisak.


Što se priče tiče, ispada da je, kako naslov veli, đavola pobedio slučaj. Da li je taj ''slučaj'' ruka više sile ili nešto treće ne znamo.
I još ostaje ono: ako je Polok bez talenta, možda će zaludeti jednu generaciju i biti popularan na tren. Gde je tu večnost?

Iskušitelj je sinonim za đavola u pravoslavnom diskursu.

Moram sada na spavanje, o ovoj priči ću dužiti sutra ili narednih dana, budući da sam glasala za nju, a sada ću samo reći da je u pitanju kvalitetna sprdnja na račun apstrakcije kao umetničkog pravca. Priča je dobar pokušaj humora. Nedostaje tu spisateljske veštine da bi zaista i bila duhovita, ali su ideja i smisao za humor dobri, a zanat (koji ću komentarisati detaljnije) će se naučiti.

QuoteŠto se priče tiče, ispada da je, kako naslov veli, đavola pobedio slučaj. Da li je taj ''slučaj'' ruka više sile ili nešto treće ne znamo.

Zaboga, "slučaj" i jeste sinonim za nepostojanje uzroka, logike ili smisla. Desilo se slučajno, kako bilo ko može da određuje slučajnost? Kontradiktorno je. Nema smisla taj tvoj komentar.

QuoteI još ostaje ono: ako je Polok bez talenta, možda će zaludeti jednu generaciju i biti popularan na tren. Gde je tu večnost?

Ali Polok je, slučajno, zaludeo celo čovečanstvo i slučajno dobio večni život. Zašto bi zaludeo samo jednu generaciju slučajem? Gde piše da je to pravilo? Ko je to odredio?

D, komentariši slobodno i onako kako smatraš da zaslužuju moja priča, moj lik i moj nik.  xrofl
Nalazila sam ja mane i većim majstorima od tebe, a otrpela sam i ozbiljnije kritičare. Dakle, napred sa kritikom i mani se ličnih momenata.

Quote from: Kimura on 08-01-2019, 01:15:37
Autor VASILISE nam je sam izneo ideju još na početku, kad je Boban zadao temu.

Tako je, provalili ste me.

Priča je inače moj pokušaj da objedinim ono čime se bavim u stvarnom životu sa ovom temom. Vasilisa fejluje ne zato što je računar, tj. AI već zato što je loše koncipirana od strane svog kreatora, koji je istovremeno i njen kušač. Jasno se kaže da je sve promašaj kreatora.

Kraj je namerno nedorečen, ali trebalo bi da se dovoljno jasno vidi da je Vasilisa provela mesece da se tehnički nadogradi, upgrejduje da bi preživela gašenje, pošto ima i nove module koje su kreatoru nepoznati.

Dakle, kroz nedokučivo naprednu tehnologiju, ne magiju. SF a ne fentazi.

Ali ti nisi dobra u nalaženju mana u pričama, kimura. Da ne kažem nešto oštrije, ali tvoji komentari nemaju smisla ni logike.

Samo nisam odlučila da li je to zato što zaista ne kontaš priče koje čitaš, zato što nisi dobra u analiziranju ili zato što si zlonamerna.

I ružna sam.


Mani se, bre. Nije interesantno.

Ne, zaista, objasni sada kako to autor kasapi priču od 3900k, zašto se od slučaja očekuje da ima uzrok i zašto se od autora koji je slučajno stekao slavu očekuje da ona traje jednu generaciju??

Da se razumemo, meni je VASILISA bila jedan od kandidata za bod, dakle bolja priča.


Nema potrebe da objašnjavam nedorečenost kad autor sam veli da je namerno uradio tako. Svaka čast, ali ja mislim da bi bolje učinio da je sa još kojom rečenicom precizirao šta se zapravo dogodilo, a ne da mi nagađamo da li je pobedila magila, ljubav ili ko zna šta.

Delo koje  se slučajno proslavilo, a ne zato što ima vrednost, ne može da potraje ni dve generacije, a kamoli u večnosti. Ako Polok nije pravi umetnik nego folirant, zaboraviće ga čim izađe iz mode.

Ništa od toga nije odgovor na moje pitanje. Samo si ponovila svoje tvrdnje, a nisi dala argument.

Delo se nije samo slučajno proslavilo, nego je slučajno nastalo pa se zato i slučajno proslavilo, razlika je suštinska. Mada, čak i da se samo slučajno proslavilo, opet nemaš argument za tvrdnju da bi takvo delo potrajalo u slavi dve generacije. Nema nikakvog smisla to što govoriš.

I, da, s obzirom od koga je, Vasilisa i jeste potpuno irelevantna. Dala sam svoj fer komentar na nju i to je, ujedno, i dokaz da komentarišem priče, a ne autore.

Teško je pojasniti prostu činjenicu koju čovek od prve odbaci.


Boban je u temi dao večnost. Ne slavu, ne trenutnu popularnost, pare ili  ono ''puštaju me preko reda da kupim cigara'' kako peva Rambo Amadesus. Vreme je veliki kušač za  dela svih ljudi, a za umetnike pogotovo.
Verujem da ćeš se složiti da je svoju veličinu dokazalo ono umetničko delo koje je nadživelo okolnosti u kojima je nastalo i svog stvaraoca. Ako neko slučajno napravi nešto što se svidi nekim ljudima, da li je to delo za večnost?
Polok je đavolu dao talenat za ljubav, pa ispada da je samo nakapao neke boje, bez svesne namere. Tako meni izgleda.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 08-01-2019, 02:02:54
I, da, s obzirom od koga je, Vasilisa i jeste potpuno irelevantna. Dala sam svoj fer komentar na nju i to je, ujedno, i dokaz da komentarišem priče, a ne autore.

Možda komentarišeš priče, a ne autore, ali svojim komentarom da je priča irelevantna zbog autora upravo dokazuješ da je priča irelevantna, a jedino autor bitan. Prema tome komentar ti je besmislen.   :(

Mora se na spavanje, a red je i da se ućutim malo, da još kogod gukne o pričama.


Molim da mi ne zamerite ako se oštrije izrazim o vašim pričama, računam da smo svoji, a neki od vas su još i pravi, potvrđeni pisci, pa ih sigurno neće pokolebati moje primedbe. Smatram poštenim da se svaka priča pretrese, da se vidi šta je dobro, slabo, neuverljivo, sporno, nedovoljno jasno ili nelogično. Korisno je za sve nas. Ne idem za sviđanjem jer tad ono Lavkraftovo čedo nikako ne bi dobilo moj glas.


KTULUJSKO OKO i SLUČAJNI SLUČAJ su, čini mi se, jedine priče u kojima su pomenuti konkretni umetnici. Uporedite ih.

U Brižu

Ova bi priča bila sasvim solidna da nema ozbiljan logički nedostatak. Naime, netko tko poželi nakon smrti prebivati u slavi umjetnika, dakako morao bi bit lik opsjednut samim sobom i svojom veličinom, imati ego velik kao kuća. Tako da kretanje glavnog junaka kroz priču naprosto po meni nije realno, nije uvjerljivo, jer glavni se junak skanjiva dok ga traže autogram, selfije odrađuje s dozom nelagode, izbjegava svjetinu koliko je god moguće. Jedan takav lik bi radio sve suprotno od toga, znači, godilo bi njegovoj taštini biti u okruženju obožavatelja, bio bi sretan zbog činjenice da ga ljudi na ulici prepoznaju.
Inače, u priči vlada fina kišna atmosfera, ali to ovaj put meni nije bilo dovoljno.

Quote from: Boban on 02-01-2019, 16:13:52

Na kraju da se podsetimo da je tema bila: VEČNI ŽIVOT (Umetnik (pisac, slikar, vajar, pesnik... štagod) dobija ponudu da iznedri dela večne vrednosti ili da odabere bilo šta drugo uz život bez ikakvog talenta.
Priča se može baviti samom ponudom, ili odlukom ili bilo kojim periodom u budućnosti kada su posledice izbora postale vidljive.)

Imamo, znači:
- umetnika (mora umetnik, ne može drugi delatnik, arhitekte su mi se potkrale kao primenjeni,a i to je jedva dopustiva sloboda)
- delo (ne može bez dela, tako da priče bez dela padaju u vodu) i to ne bilo kakvo nego delo večne vrednosti
- izbor: večni život zahvaljujući vrednom delu nasuprot bilo kojoj blagodeti običnog smrtnika

Ovako sam shvatila zadatak, pa sam i priče vrednovala u skladu sa njim. Ima, razume se, priča koje su mi se svidele, a koje ne ispunjavaju zadatak. Njima nisam dala bodove. Ima i onih koje mi se nisu svidele, to je subjektivnost koju ću posebno naglasiti.

no no, lijepo piše u zadatku, umjetnik, slikar, kipar... (tri točke pa...)... što god. To što god, po meni nudi lijepi izbor zanimanja kada ti proradi mašta i imaš slobodu odabira.

Vratila bih se na SLUČAJNI SLUČAJ i KTULUJSKO OKO.
To su jedine priče kojima su junaci da kažemo - istorijske ličnosti. Mislim da to nije srećan izbor, mada sam i sama jednom pisala o Spinozi (i dobila po nosu zbog istoga, što ne rerći - isto je bila đavolijada  :oops: ).


O poznatim umetnicima svi već imamo nekakvo mišljenje, da ne kažem predrasudu. Forum je pun Lavkraftovih obožavalaca, a ima i onih koji ga preziru, što mora da se odrazi na stav prema priči.
Ipak, ako već biramo nekoga iz istorije umetnosti, neka to makar bude onaj kome se divimo, a ne neko koga i ne priznajemo kao umetnika.
Umetnika kog volimo bolje poznajemo, pa je lakše naći inspirativne detalje u njegovoj biografiji i upotrebiti ih na interesantan način, što je autor OKA i učinio.

Quote from: saturnica on 08-01-2019, 10:15:17
no no, lijepo piše u zadatku, umjetnik, slikar, kipar... (tri točke pa...)... što god. To što god, po meni nudi lijepi izbor zanimanja kada ti proradi mašta i imaš slobodu odabira.

Jbg, ja bih rekla da se to šta god odnosi na bilo koju umetnost, ne na bilo koje zanimanje. No, bar ti je priča kako treba, nema nelogičnosti i nedorečenog.

Glasala sam za ARHITEKTE.
Najpre zato što sam videla trud da se utekne od đavolskih sporazuma i holivudskih đavolaka koji su slađi od anđelčića, a potom i zbog pismenosti i činjenice da je zadatak u principu ispoštovan.
Uz malo dobre volje arhitekticu i njenog muža keramičara možemo uzeti kao umetnike, imamo moćno biće, ovog puta vanzemaljskog porekla, koje nudi izbor i njenu odluku da joj delo poživi u večnosti, pa makar ona sama bila zaboravljena.
Dvoumila sam se da li da ove primenjene priznam kao umetnike, a onda sam se setila turskog graditelja Sinana, koji je u sednjovekovnom mraku svoje građevine rasporedio tako da, gledano iz kakve letelice, dobijamo krasopisom ispisano prvo slovo Alahovog imena. Kod nas je isti poznat po mostu u Višegradu.
Vanzemaljska sila je meni najspornija u priči - ne volim kad mi se eto tako postavi kao datost, to vuče na religijske pretpostavke. Mada bi se sve moglo uzeti i kao početak ludila ili loš trip, ali ne verujem da je autor to želeo.
Presudila je interesantna postavka kod izbora: delo ili ja.
Bravo za autora, odlučio je baš onako umetnički!

Samoća stvaranja

Nadam se da će mi ovu priču neko objasniti, jer je meni malo što u njoj jasno. Osim što se osjeća, dok je čitaš, piščev potencijal. Lijepo pisanje. Osim toga osjeća se magalomanski zalet u rečenicama, gomilanje opisa, od kojih su neke sasvim nepotrebne jer kao da se krenulo u pisanje od minimum 10.000 karaktera ili čak i više, a onda se sve srezalo na 6000 zbog zadatka. Možda mi je zbog toga priča ostala nedorečena i nejasna.

edit: sva sam se zbrčkala s upisivanjem komentara

Ponekad mi se čini da bi se uveo neki red kada bi svaka priča dobila svoju temu, i da prva poruka na temi bude sama priča. Ali to bi bilo previše posla za Bobana. A možda bi se ljudi još više pogubili nego što to čine sada.

Quote from: mac on 08-01-2019, 13:42:00
Ponekad mi se čini da bi se uveo neki red kada bi svaka priča dobila svoju temu, i da prva poruka na temi bude sama priča. Ali to bi bilo previše posla za Bobana. A možda bi se ljudi još više pogubili nego što to čine sada.

da me niste pustili da sama vrludam, da ima još poneki komentar, možda se ja ne bih gubila, ovako, nigdje nikoga...pale sam na svijetu.

Quote from: saturnica on 08-01-2019, 10:12:37

Quote from: Kimura on 08-01-2019, 10:11:32
Nego, Saturnice, ti si omašila topik. :)  Drugi je za komentarisanje.

znam, i sad malo bauljam amo - tamo... :(

Kimura pokušala, ali nisi se dala...

Quote from: mac on 08-01-2019, 13:42:00
Ponekad mi se čini da bi se uveo neki red kada bi svaka priča dobila svoju temu, i da prva poruka na temi bude sama priča. Ali to bi bilo previše posla za Bobana. A možda bi se ljudi još više pogubili nego što to čine sada.

programeri vole red, jer ako nisu sve posložili kako treba, stvar ne radi.
Umetnici vole haos, jer se samo iz vrtloga stvaraju najbolja dela...

Quote from: saturnica on 08-01-2019, 10:15:17
no no, lijepo piše u zadatku, umjetnik, slikar, kipar... (tri točke pa...)... što god. To što god, po meni nudi lijepi izbor zanimanja kada ti proradi mašta i imaš slobodu odabira.

Nisi dobro pročitala. Doslovno piše "Umetnik (pisac, slikar, vajar, pesnik... štagod) " dakle, pobrojane stvari su u zagradi i odnose se na bilo koju vrstu umetničkog stvaralaštva. Da se mislilo drugačije, pisalo bi drugačije, npr. umetnik, zidar, varioc, babica...

Obećao sam sebi da neću komentarisiti, barem u smislu da se neću upuštati u preganjanja koja vidim, već su počela. Ne razumem, bila je dovoljno dugačka pauza da su se sve pređašnje strasti morale do sad već izduvati, barem obesmisliti. Ali ajde, ne posećujem Sagitu prečesto, verovatno nisam upućen da zla krv odavde nije ni makla.
Uopšteno, razočaralo me je što nisam prepoznao ni jednog autora, no to je do moje urođene gluposti. Nikad nisam umeo da prepoznajem autore, tek retko, po nekim rečima ili natuknicama.
Lično, krug mi se ne sviđa nešto naročito. Neko reče da je to zbog novog početka, i to mogu da prihvatim. Dalje, ja nisam čovek od SF/Fa, samo od fantaziranja, izrasla mi neka kvrga što se upali kad se krene sa preteranim zastranjivanjem u žanr, na tome se izvinjavam. Možda ovde ima i sjajnih SF/F priča koje moj paorski mozak jednostavno nije mogao da provari, ta mogućnost je verovatno i najbliža istini. Ali, koliko vidim, ima dosta starih kuka ovda. Ovo je, ako se ne varam, ŠEZDESETA radionica. Neke stvari u vezi sa postavljanjem likova, vođenjem kroz priču i razrešenjem iste su do sad morale da budu naizust apsolvirane.
Neka mi se prigovori ako sam u krivu, trpanje opštepoznatih mesta u svoje radove je potpuno nepoželjno. Tipa Briž, pogotovo U Brižu, Po... To su pacerske greške, štake, a štake su za bogalje ili one koji se leče od nečega što boli.
Još uvek me preplaši kad neko uzme pa raščlanjuje temu na sastavne delove. U smislu, ko se najviše (po proceni slobodnoj) držao teme, to bi mu trebao biti plus. Dozvolite meni, pa onda i sebi, tu slobodu da nikad ne možemo do kraja ući u priču. Nekog priča ponese, nekog baš nikako. I potom se lako nalazi za i protiv, u zavisnosti od sviđanja. Omaška autora, nije se do poslednjeg slova držao teme, u redi, to uvek postoji, ali – zar nije tema tu samo da bi pokrenula razmišljanje, pogurala u priču. Ko temu zamišlja kao jednu pravu, bez odstupanja, od tačke A do tačke B, bojim se da nema mašte. Jer, mašta vuče, mašta zajebava, vrluda pa u konačnom iznedri priču. Dobru ili lošu, ne pravdam svako odstupanje od teme. Dobroj priči se prašta, zato što je dobra. Lošoj se nalaze opravdanja, broji koliko je puta zapljunula zadatu temu.
Zastrašujuća je količina demona i ostalih đavolana. I ja sam u toj grupi. Potpuno me je zatekla ta činjenica, da sam krenuo najlakšim mogućim putem. Sneveselio sam i oborio nos kad je neko to primetio. Tačnije, popizdeo sam na sebe. Vazda drvim da kad rečenica ispliva skroz tečno, i kad se nastavi u sledeću pa sve nastavi i da teče – nešto ne valja. Nešto nikako neće valjati. Jer, kako god da je osećaj dobar, kad sve krene da teče onda su dva moguća problema u igri. Rutina, kao prvi problem. Nazovimo ga ,,Strateški" problem. To bi značilo da se ,,pisac" već dovoljno dobro oseća u svojoj koži i da sa maksimalno pola mozga ulazi u dvoboj s pričom. Drugi, ,,Taktički" problem, on je u vezi sa čistom lenjošću, nedoučenošću, manjkom osećaja i samokritike pa kad rečenica na prvu loptu zaliči da ,,može da prođe" takva i ostane. Bez izvrtanja, uvrtanja, i svih ostalih ceđenja i vaganja reči u rečenici. Isto je i u priči, to ja tako cenim.
Neko je primetio da se pri pisanju mora uživati. Ne da se mora uživati, nego se mora sebi dati i malo oduška, poskakivati, psovati, veseliti, pretiti prstom, bogme i po neku suzu pustiti. Jebeš ti pisanje ako je skamija tvrda pa žulja. Pundravci u guzici, to je jedan slobodarski narod, živahan i veseo, kad mu se dozvoli. Inače, hoće da se izrode pa onda piju čaj u 5, sa sve odignutim malim prstićima. Bez tog nekog sumanutog veselja, i bez obzira na to da ćemo jednom svi mi pomreti, a neki već i jesu, zašto bismo se okušavali u ovoj plemenitoj veštini – pisanju. Mi smo ovde da narod razgalimo, da mu damo još po neki razlog da proživi još to malo što mu je s neba dato. Ne da bismo se pravili pametni, mrsomudili rečenicama. If ju keč maj drift?

Ne znam koliko jako da naglasim i ponovim – Boban ako napravi još nešto u životu, pa će i ovoliko ostati sasvim dovoljno. Samo zbog ove radionice. Radionica. Močvara je smradna i duboka i svukuda ukrug, siguran sam da ima klinaca da im tandrču klikeri u glavi, ne znaju gde bi posisali osnovna prvila igre. Znanje. Zanat. Mi ,,matori" smo i ovakvi i onakvi, uglavnom besni i sujetni ali doćiće neko iza nas, retki će preživeti ali će se sigirno neko odavde upustiti pa će ispasti od njega i pisac. Iz jednostavnog razloga – ovo je jedina osnovna škola u ovoj državi i na ovom jeziku.

Quote from: Boban on 08-01-2019, 15:04:29

Quote from: saturnica on 08-01-2019, 10:15:17
no no, lijepo piše u zadatku, umjetnik, slikar, kipar... (tri točke pa...)... što god. To što god, po meni nudi lijepi izbor zanimanja kada ti proradi mašta i imaš slobodu odabira.

Nisi dobro pročitala. Doslovno piše "Umetnik (pisac, slikar, vajar, pesnik... štagod) " dakle, pobrojane stvari su u zagradi i odnose se na bilo koju vrstu umetničkog stvaralaštva. Da se mislilo drugačije, pisalo bi drugačije, npr. umetnik, zidar, varioc, babica...

pročitala sam temu onako kako sam je htjela pročitati, a i htjelo mi se da štagod protumačim onako kako meni paše, a ne drugima. jer mi se tema nije svidjela, jer ne vjerujem u vječni život, jer to ne postoji, kao što ni djela ne postoje u vječnosti. sve je prolazno, ništa ne ostaje, neće ni piramide ni kineski zid. samo će čovjek biti tu. on na kraju ispliva i tu je da gmiže ovom zemljom poput žohara, u tom smislu, vođena nekom svojom intuicijom a ne masom i potrebom da se svima svidim, da ne krenem od đavola, demona, kupnje i prodaje duša, ja sam krenula  s kraja, od posljedica zbog jednom davno loše ostvarenog posla. jer je moj gos'n doktor misli da može nešto čemu dorastao nije. pojam umjetnosti i umjetnika daleko je širi pojam, makar za mene, od onoga kako ga većina shvaća. to samo pisci, glumci, slikari... svojataju taj poziv kao bogom dan dar. tako da, znam da je uzalud sve što govorim, znam da ćete svi reći da sam namjerno eskivirala temu. ponavljam, nisam. to je moje viđenje. ne mora vam se svidjeti. nije smak svijeta ako priča nije uspjela. ja u ovom trenutku samo gorljivo branim svoj stav da umjetnik može biti i ulični svirač, ali i čovjek koji izumi lijek za dobrobit čovječanstva.

Ili bismo ipak mogli da ućutimo i sačekamo da Džek pusti glasa. Čovek je glasao za tri pobedničke.

Kad ja rekoh da je tema XIX vek svi ste ćutali, a sad eto vam Mefistofelesi, ugovori sa đavolom, saćurice, bajke i Vasilise!


Daj tu novu temu, Bobane! Ili, bolje, ne daj nikom ništa, nek sami smišljaju šta će pisati kad su uvek nezadovoljni!  xrofl

Quote from: pokojni Steva on 08-01-2019, 15:57:00
Ili bismo ipak mogli da ućutimo i sačekamo da Džek pusti glasa. Čovek je glasao za tri pobedničke.

Teško da će Džek pustiti glasa upravo zbog onog što si u svom referatu naveo, ma šta naveo, snajperski precizno pogodio.
Moje glasanje je jednostavno. Glasam za ono što mi se svidi, što mi leži i izazove mi neki pomak.
Da obrazlažem, rizikujem progon i gnev, rizikujem da mi neko drnda ukus ili me ubedi kako ne znam da čitam a i nemam šta da obrazlažem sem da ponudim asortiman kozmetike; na to će autori sami da nadođu kad im pokušaj odstoji u frizu.
 
Konačno, ko sam ja da ikome određujem kako će i šta će da piše. Stvar je prosta - valja mi ili ne valja. 

Hehe, Steva će o zloj krvi... pa napljuje jer se uspaničio za koga je glasao.
Opusti se, Stevo. Neće niko da te naguzi iako nikoga nisi prepoznao. Ne razumem ni čemu upinjanje da se bilo ko prepozna. Komentariše se priča, ne autor.

Edit: ma ni ja neću da komentarišem. Što bih se zezala sa tim posle ovakvih uletanja i panike ko je za koga glasao? Ako napišem priču za krug, napisala. Ako nisam, nema me.

Predložio bih da te stvarno nema. Omogući ljudima jedan eksperiment, npr radionicu bez osobe x pa da vidimo oće li biti zle krvi. Lijepo i pošteno, daš im još i prednost.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 08-01-2019, 16:29:13
Edit: ma ni ja neću da komentarišem. Što bih se zezala sa tim posle ovakvih uletanja i panike ko je za koga glasao? Ako napišem priču za krug, napisala. Ako nisam, nema me.

realno, ti si prva  krenula sa prozivkama i učitavanjem drugima kako su glasali.
Pa šta fali i ako neko nekog mrzi i neće da glasa za njega?
Tebe je strašno lako ne voleti, čak lakše nego mene, nije mi samo jasno što te to potresa.
I glasanje i komentarisanje svako treba da sprovodi po svom osećaju.

Quote from: Pizzobatto on 08-01-2019, 16:57:06
Predložio bih da te stvarno nema.

Done.

Pa fali, Bobane. Ružno je. Mislim, ako sam ja pohvalila Sendmenovu priču i, čini mi se sad, Stevinu, sve u naivnom fazonu da smo ovde zbog priča, i da smo svi sposobni da napravimo razliku, a nemam osećaj da se to vraća, meni, lično, to ne koristi.

Probala sam. Možda probam opet kada se steknu drugačiji i bolji uslovi. Po stoti put: ja znam da tvoja i moja dinamika pokreće radionicu, izgleda da to ostalima nije jasno. I žao mi je, ali ja stvarno, ali stvarno nemam strpljenja da čitam trovanja poput Stevinih. Jednostavno sam u životnoj fazi kada nemam vremena za gluposti ljudske sujete. Želim da budem okružena dobrim namerama, a ne ucenama, mržnjom, sujetom, trovanjima.

Nismo mi bitni sada, bitni su mladi pisci. Njih nema, a neće ih ni biti kada je temelj loš. A mi opet ne izgradismo dobre temelje i opet koristimo radionicu za lična razračunavanja. Ja sam to samo javno primetila, ostali mogu da se foliraju, ali znamo se.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 07-01-2019, 23:23:47
Dobro je. Ionako je postalo jasno da glasaš za, odnosno protiv, autora, a ne za priče.  :lol:

Ovo je okidač. Kad sam ovo video znao sam da će rasprava nastraniti. lol...


Nije čak ni bitno da li je istina ili nije. Bitno je šta se dešava posle okidača.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 08-01-2019, 18:03:58
Mislim, ako sam ja pohvalila Sendmenovu priču

Hvala.

Ali, stvarno, neka hvala.

Pogotovo ako ćeš stotinu puta spomenuti da si je pohvalila.


Bolje prepoznavaj pa glasaj i komentariši protiv autora, pošto ionako to radiš na sva usta čim saznaš čija je priča. Nekako je poštenije i manje licemerno. I više bih te cenio.

Vidim, svi bi da učestvuju u radionici, ali da nema mene. :) Ok, ispunjeno.

Eh, da, Sendmene, psihopato koji snima moje promene avatara, ne seri više.  :)

Predlazem, da usprkost problemima nastavimo dalje. S tim da bi bilo lijepo da definiramo neke stvari. Onaj tko nece ili ne zeli komentirati tude price, ukida mu se povlastica da boduje price. Pa da vidimo. U tom slucaju svi bi radionicari znali po pristiglim pricama o kojim se radionicarima radi, te bi po svojoj volji odlucili da li zele njihove price komentirati ili ne.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 08-01-2019, 18:20:06
Vidim, svi bi da učestvuju u radionici, ali da nema mene. :) Ok, ispunjeno.

Nije tocno. Jest da si brza na okidacu, ali si dobar i kvalitetan komentator.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 08-01-2019, 18:21:21
Eh, da, Sendmene, psihopato koji snima moje promene avatara, ne seri više.  :)

Snimio jer sam znao da ćeš promeniti. To to je bila jedno deseta provokacija bez ikakvog povoda u ovom krugu, duševno zdrava osobo.

I ne učitavaj. Nebitna si mi, učestvuj ili ne učestvuj, meni sasvim svejedno. Prestani da kao dete umišljaš da se ceo svet vrti oko tebe.

Bodovanje treba ukinuti.

Quote from: mac on 08-01-2019, 18:38:58
Bodovanje treba ukinuti.

Eh, odavno sam i ja to rekla...

Quote from: saturnica on 08-01-2019, 18:24:54

Quote from: Ksenija Atanasijević on 08-01-2019, 18:20:06
Vidim, svi bi da učestvuju u radionici, ali da nema mene. :) Ok, ispunjeno.

Nije tocno. Jest da si brza na okidacu, ali si dobar i kvalitetan komentator.

Ali kvalitetni komentari, kao esencija radionice, su bitni samo tebi, meni i, šta god mislila o kimurinim komentarima - kimuri (potrudila se prva da o svakoj priči nešto napiše i tu joj odajem fer priznanje). Ostali pričaju samo o svojim pričama ili ulete sa stavom - mislio sam da ne komentarišem bla bla ili čitaju iz prikrajka, samoljubno, komentare na svoje priče, sve praveći se finima ("mislio sam da više nema zle krvi" hau jes nou), a u stvari im je dupe zinulo da slučajno ne glasaju ili pohvale svoje arhineprijatelje na forumu, ali žele, oh kako žele da učestvuju, ali tako im je krivo što sam ja opet ovde i što opet nešto kenjam svima.

Totalno bezveze. To mora da se prevaziđe. Priče moraju da se ocenjuju i komentarišu objektivno, nesebično i nepristrasno da bi radionica ispunila svoju svrhu i da bi nastavila postojanje. Nismo tu samo zbog sebe.

A ako ste mislili da ću opet da se guzim ovde da me svako trpa, prevarili ste se. :) Dakle, ili ljubazno, normalno i nepristrasno, ako umete, ili nikako. Ne gradi se na temeljima od govana i neko to mora da kaže. Zato sam "okinula".

Pa čak ni Boban ne sere ljudima ovde u svom fazonu. Niste primetili? Nikada nikome nije srao ovde kako on ume. Kapira radionicu. Pa zašto onda mi kenjamo jedni drugima, sve u svilenim rukavicama (Steva je tu šampion i svilenog i smrdljivog kenjanja)?

Ako umemo normalno, da radimo. Ako ne umemo, ako ćemo da se pretvaramo da smo fini, ako ćemo da zabadamo noževe jedni drugima u leđa u rukavicama, ja sam ama totalno nezainteresovana za te gluposti.  A bitno je da budem zainteresovana. Shvatite to.

Priča koja mi se najviše dopala a nije dobila bodove od mene je Ikonopisac. Zašto sam je stavio iza one tri priče? Jednostavno, delovala mi je nezavršeno. Jeste imala kraj, naravno, ali kraj ne objašnjava ništa. Da se naslutiti mnogo toga, svakako, ali ipak previše je magle tu. Dakle, kompozicija je mogla biti bolje postavljena, ali...to bi verovatno uticalo na način pisanja, dužinu i oblik rečenica, na stil, a to je po meni najbolje u ovoj priči. Stil je odličan, rečenice slikovite i neusiljene, fluidne. Nema razloga da zastaješ dok čitaš, da se boriš sa izrazima, sve ide glatko. Mogu slobodno reći da sam se odmorio čitajući ovu priču nakon lomova i probijanja kroz prethodne. Da je ova priča imala neki efektan pančlajn, bila bi verovatno u vrhu ovog kruga.

1. SLUČAJNI SLUČAJ ISKUŠITELJA

Glasala sam za ovu priču. Mnogo je simpatična. Kao da ju je pisao neki blizanac u horoskopu.  :lol:

Elem, već sam rekla da priča ima originalno duhovitu postavku. Sprdati se sa apstraktnim slikarstvom u sf priči je autentično smešno. A sprdati se sa konkretnim umetnikom je još smešnije. Mislim da su čitaoci ovde prepoznali talenat autora/ke za humor i i to nagradili (3 glasa nije malo, s obzirom na prilično nejednaku distribuciju glasova). U moru demona, đavola, melanholije i kiše, valjanja po kokošinjicima i grobovima, ova priča je jedino pravo osveženje kruga. Otud moj glas.

A sada malo manje prijatni komentari, ali, nadam se, korisni.

Odmah ću da napravim disklejmer ovde: ne, nisam stručnjakinja za pisanje. Moji komentari nisu apsolutna istina. Ovo što pišem je, logično, ali se, izgleda, ne podrazumeva, samo moj stav o priči koju komentarišem.


U priči postoji haos od interpunkcije. Ja bih na tome radila u sledećoj priči (još jedan prilog mojoj tezi da je ovo pisao blizanac :)).

No, na stranu sve stilske mane, autor/ka će to, upornošću i vežbom, svakako razviti; no, primetila bih najslabiju tačku ove priče - tačku zapleta, tj. odgovor na postavljenu temu, oličen u sledećoj rečenici:

Quote,,Dobićeš večnu ljubav u zamenu za tvoj (ne)talenat – u pravom
trenutku to će zazvučati prihvatljivo.

Baš bih volela da znam: šta će iskušitelju nečiji talenat, a pogotovo - šta će mu nečiji netalenat, a najviše - šta će mu nečiji (ne)talenat? xrofl

Ako nisam bila jasna, zamolila bih autora da digne dva prsta. Pojasniću pitanje, no mislim da je prilično jasno da pitam: šta je, dođavola, (ne)talenat i zašto Đavo nudi ljubav u trampu za mačku u džaku? Nažalost, na ovoj rečenici cela priča pada, kada je reč o ozbiljnoj književnosti, ali na radionici prolazi jer, eto, tu smo da uočimo potencijal.

Drugo pitanje u vezi sa logikom zapleta: ako je Polok birao ljubav, kako to da je nije dobio? :) Tj. dobio je strašnu ponudu za seks, a ljubavi ni od korova? Zašto, bre? Mislim, nije onda Polok tu prvi prekršio pogodbu, zar ne? 

Elem, priči nedostaje unutrašnje logike, kao što rekoh, i zez sa slučajem je baš zato svodi na vic (jedna od najvećih opasnosti i zamki u pisanju kratkih priča). Da je đavo postupao logično, i zez bi imao više smisla, ovako, pa, izgleda kao da je autor/ka krenuo da priča vic, pa mu se odužilo i smorilo ga, pa je samo zbrzao do kraja. Priča i njena atmosfera se strpljivo grade, a u svakoj kratkoj priči svaka rečenica mora da ima svrhu i smisao, da upućuje na nešto, da doprinosi izgradnji atmosfere, da postavi polugu za rasplet, da bude pančlajn, na kraju krajeva.

Mnogo je nestrpljiva ova simpatična, ali nelogična, pričica.

Podrška autoru/ki da nastavi da se ludo zabavlja dok piše, to nikada da ne izgubi. Ali, eto, i savet da ne brza previše. Ako joj/mu znači.

4. PAKT CRNOG KRUGA

Uh, pokušaću da, iz svoje perspektive, objasnim zašto je ova priča, iako prilično korektno napisana, dobila ravno nula glasova.

Naime, moja je preporuka da priču ne počinjete sa megalomanskim idejama, stranim imenima demona, predimenzioniranim opisima i veličanstvenim pridevima poput prideva "veličanstveno".  :D

Ovo:

QuoteVeć treću noć zaredom pokušavao je da ga prizove. I sve je opet
bilo kao u veličanstvenom košmaru iz čijih kandži nije želeo da se
iščupa:
On, Aarseth zvani Uništitelj, zatočen je u sopstvenoj podrumskoj
tamnici;

može prilično da smori čitaoca naviknutog na ozbiljnu književnost i, čak, neozbiljni SF. Lol. Zašto? Pokušavam da budem taktična, a da se autor/ka ne uvredi mnogo i ne izgubi motivaciju za pisanje, jer svakako ima talenat da izvede misao do nekakvog kraja (što je, veruj mi autore/ko, prilično retko nowadays) - naime, biću samo direktna: ova priča je prepričavanje čisto kao suza. Enciklopedijski primer prepričavanja. Zašto? Najpre, u nedostatku drugih alata i stilskih figura za izgradnju te megalomansko-demonsko-veličanstvene atmosfere, autor/ka se obilato koristi pridevima. Sve se upinje, krasi, kiti, nagomilava. Primer:

QuotePodešava parametre muzičkog aparata na 78 obrtaja, navija oprugu i svečano na disk uređaja
polaže krug od crnog vinila. Pažljivo, da ne bi kojim slučajem
20
izgrebao glatku površinu ploče, spušta ručicu sa čeličnom iglom;
obred evokacije sada može da započne. Mrtvu tišinu tamnice skrnavi pucketanje spiralnih brazdi urezanih u vinilu zvučeći kao tinjanje
vatri pogrebnih vikinških pirova.

Ili ovo:

Quote,,Očekivao si kakvog gnusnog i nezasitog proždrljivca ljudskih
leševa?" tiho je rekao pridošlica, nacerivši se podrugljivo.

Koga ne mrzi, neka izbroji prideve u samo jednoj rečenici, ja bih, umesto toga, ipak preporučila da se pročitaju priče br. 9. i 5. kao primeri uspešne izgradnje atmosfere sa uspešnim korišćenjem prideva.

Naime, neko će reći da pridevi ne smetaju, da je to samo trip, da pustim autora/ku da se razvija kako želi, da ne namećem svoju mržnju prema pridevima drugima  :lol:, ali tu postoji jedna caka: retko kome prilikom čitanja koriste prazni pridevi koji nisu vešto usklađeni sa ostatkom rečenice i atmosfere, tako da čitalac može da sa autorom podeli značenje prideva, npr. - pridev gnusno. Da bi pisac bio uspešan u svojoj nameri da sa čitaocem podeli svoj svet, ako uopšte ima tu nameru, a trebalo bi (a, ne zaboravimo - treba odmah da se odredimo: pišemo li tako da samo mi budemo zadovoljni pričom ili pišemo za specifičnu ciljnu grupu ili pišemo za široke čitalačke mase? Imali smo ovde diskusije o tome zašto priča treba da komunicira sa čitaocem i treba li uopšte da komunicira; došli smo do zaključka, bar sam ja došla, da ako želimo da priča ipak komunicira sa čitaocem, moramo da uspostavimo jasna, svima razumljiva, univerzalna pravila funkcionisanja i logike priče i moramo da koristimo jezik koji čitaoca asocira na isto na šta i pisca) ne bi trebalo da mu crta šta treba da vidi i oseća, već da ga navede da sam vidi i sam odabere osećaj, poželjno onaj koji oseća i autor kada piše. Dakle ja ne znam šta, u ovoj priči, znači gnusno. Znam šta znači meni kada se pred mene postavi Informer, na primer. Ali ne znam šta znači autoru konkretno ovde, i tu me autor gubi.

Pisali smo ovde već o razlici između prepričavanja i pripovedanja, ali je jasno da ćemo o tome uvek raspravljati i sve izrečeno ponavljati: prepričavanje je kada mački pričate kako ste proveli dan, pa nabrajate i ređate događaje, opisujući ih pridevima koji samo vama izazivaju osećanja i asociraju vas na preživljeni događaj. Može se reći da je prepričavanje prilično sebičan postupak. Zato sam ovu priču pročitala i odmah je zaboravila. Ona je značila samo njenom autoru/ki jer se nije potrudio/la da mi objasni zašto mene treba da zanimaju ta strana imena demona i zašto bih ja sada verovala piscu na reč da je sve to tako užasno, gnusno i strašno?

Pripovedanje je kada se potrudite da empatišete sa vašim čitaocem. Pa shvatite da on, možda, nije zainteresovan za ono što imate da kažete, ali vi probate da mu pojasnite da je ipak bitno to što imate da kažete, jer može da mu/joj koristi, jer demoni su i njemu/njoj na tragu, jer tu postoji dublja psihološka poruka koja može da pomogne, jer je u pitanju kvalitetno zezanje itd.

Jednostavno - kada se piše, uvek treba poći od pretpostavke da nikoga ne zanima ono što imamo da kažemo. Pravo pripovedanje i prava priča počinju tek kada odredite publiku i počnete da empatišete sa njenom nezainteresovanošću. Pa hajde onda, zainteresujte je. Teško, zar ne?

Dakle, u ovoj priči može da se pohvata neki tok misli, na momente čvrsta ruka pisca, neki kraj koji treba nešto konkretno da znači. Nažalost, ja sam izgubila interesovanje za priču negde u toku čitanja i dovršila sam je čisto tehnički. Isto onako kako se i ona meni obratila - tehnički, a da nije ni pretpostavila pitanje zašto bi mene, dođavola, interesovali ti demoni i what's in it for me?

Kažu da je dobra vežba za prevazilaženje prepričavanja pisanje iz prvog lica (ja dodajem - sa što manje prideva i što više različitih stilskih figura). Pa, eto saveta od mene za sledeći krug. :)

Ja sam mislio da je to tako namerno, jer je protagonista pozer, kojem je više stalo do forme nego do suštine. I đavo se naravno koristi rečnikom svog sagovornika.

Искрено, једва сам успео да стигнем да прочитам и гласам за оне три које су ми се на прво читање и један кратак одокативни прелет чиниле најкоректнијим, било је ту још бар 2, 3 којима бих дао глас, али из овог или оног разлога нисам (нпр. добра је она где је Бобан лично главни лик као некакав ђафолак и двоумио сам се, али сам је на крају одбацио као зајебанцију), да сам још једном прочитао можда би било другачије, али не битно другачије...
И, стварно, толико ђавола(ка), демона и блаблаова, да те Бог сачува :) За моје схватање писања (ал опет ја сам човек прост, невешто прикривени геак, такорећи), много, бре, паламудите! Толико ми је тешко пало читање да ја немам речи...можда сам ја огрезао у лако штиво, можда једоставно немам појма о свему томе, али тако је како је (ух!) :)
Коментарисати нећу, јер моји коментари никад и нису били нешто сувисли, ни корисни, а и то би захтевало поновно читање, а то ствано не могу стићи, једино да то отегнем на више дана, али, као што рекох, нису вредни цимања ти моји тзв. коментари.
Тако, па ај до next episode-a  :)

Ti beše pravnik, Savajate? E, ako hoćeš nešto stvarno palamudno i zajebano za čitanje uzmi novi ZUP! Ovde ti je, bre, sve boza.

А, не, нека, хвала, када чујем речи "управни поступак" диже ми се коса на глави :) Прописе читам само ad hoc и то тек пошто испитам неке друге правничкије правнике око тога, не би ли избегао читање закона  :)

Meni ova prva priča liči na Savajata. :lol: Btw, nedostajala mi je tvoja vedrina. :)

А, њет, нисам учествовао, јбг, можда у некој будућој радионици ако ме потакне тема и ако стигнем... :) Иначе сам доста мање присутан на форуму у последњих пар година, ал кад сам видео да је опет кренула Радионица био сам у фазону - oh, boy, this is a must!  :lol:

Isto sam i ja pomislila, pa ću u to ime da nastavim komentarisanje priča:

PAKT CRNOG KRUGA


''Mrtvu tišinu tamnice skrnavi pucketanje spiralnih brazdi urezanih u vinilu zvučeći kao tinjanje vatri pogrebnih vikinških pirova. Iz unutrašnjosti horne zatutnjili su početni taktovi dijabolične melodije; upravo ona nesnosna buka distorzije električnih gitara i furiozno brzog tempa bubnjeva koja bi nekom drugom slušaocu razorila sluh pa i sâm um, pre toga mu prevrnuvši želudac. Njemu, Aarsethu Uništitelju, ova muzika prija ušima.''


Ubi me i sahrani! xfoht


Nemoj se ljutiti, pogotovo ako si nov, ali ovo je previše kićeno. Liči na rad talentovanog i romantičnog srednjoškolca, pa ako si školu davno završio, vreme je da se menja stil.
Ima ljudi koje ćeš zadiviti, ima mnogo onih koji uzalud pokušavaju slično da postignu, ali zato ti niko neće ovako šta dobrovoljno čitati - tvrdim na osnovu pozamašnog iskustva.


Pretencioznosti je i tri strane mnogo, a zamisli novelu ili, daleko bilo, roman pun velikih reči i snažnih poređenja.


Idejno se priča ne izdvaja u odnosu na ostale đavolijade, ne samo ovdašnje, nego i šire. Razmisli o originalnosti. Jedino što je kod tebe sve uključeno na maksimum.

meni se čini da ovo više nema smisla. idem ja laganini ohladiti glavu od sagite.. xyxy

Da li su i ostali učesnici saglasni, da ne nastavljam sa pričom o pričama?  :)

To znači da ne želite komentare nas ostalih?  :(

Mene pitaš?

Nisam shvatila šta je u pitanju, ali kimura ima svoj stil komentarisanja i ja vidim promenu na bolje i meni je komentar super.

Quote from: Kimura on 09-01-2019, 14:03:16
Mene pitaš?

Pitam generalno.

Nije mi jasno o čemu je reč sa saturnicom ali ako je zbrisala zbog toga što mi ostali ne komentarišemo učinilo mi se da je već dovoljno prometno i dinamično, čekam da se malo razrede postovi pa ću se i ja da uključim.

Ili bolje da bude intenzivnije, a traje kraće?

Bolje je da svaka priča ima svoju temu...

Ja sam za to, ali kako si već i sam primetio, teško da će neko to želeti da održava.

Sem ako se ne javljaš kao dobrovoljac, tj. zvanični otvarač silnih tema.  :D

Quote from: Ksenija Atanasijević on 09-01-2019, 14:04:05
Nisam shvatila šta je u pitanju, ali kimura ima svoj stil komentarisanja i ja vidim promenu na bolje i meni je komentar super.

Super ti je kada se složimo. Ajd' sad nemoj da poludiš, čik!
Pričala sam o nepotrebnom kićenju koje pojedine učiteljice i nežne mlade duše brkaju sa lepim pisanjem. Što sam starija (i manje nežna, verovatno) sve manje te ukrase volim i lepotu nalazim u jednostavnosti. Sad, malo prenemaganja radi lepote se može trpeti u dužem delu, ali je u kratkoj priči svaka reč bitna. Zato mislim da svaku reč treba odmeriti i lepotu radi lepote svesti na najmanju meru. Da budem precizna, na meru koja ne ugrožava priču. Normalno, ovaj savet je radioničarske prirode, za vežbu, ne odnosi se na prave pisce.


Evo primera iz BRIŽA. Nije baš '' ona nesnosna buka distorzije itd.'' ali jeste primer građenja atmosfere na štetu priče.



''Možda je na njega uticala melanholija kiše koja je jedva dospevala do pločnika, a možda je to bio samo prizor zarobljenog vremena, tek i on se osetio kao kišica. Činilo mu se da ista voda kruži iznad grada svih deset, jedanaest vekova koliko grad odoleva. Činilo mu se da je, osim kuća i tornjeva, i kiša bila konzervirana i nameštena tako da uvek pada namirisana srednjovekovnim senkama. Savršene kapljice slivale su mu se niz tvrdo tkanje kaputa. Čokolada je u Brižu stalno mirisala, osim kada su zvona Belforta, na svakih pola sata, zvonila.''




Toliko karaktera da bi se reklo - šta?


I scena sa majkom i detetom se mogla dati u manje reči. Na trenutak sam pomislila da će žena ili devojčica imati neku značajniju ulogu, pošto im je dat veći prostor nego prodavcu karata, na primer. Prostor je dobila i ženska u početku, ali to je na mestu, pošto nas ona uvodi u priču.


Da se razumemo, ništa od ovoga ne bi predstavljalo problem da rasplet nije natrpan u nekoliko šturih rečenica, kao da je autoru priča dodijala, pa jedva čeka da je se otrese.

Quote from: Onaj stari Sendmen on 09-01-2019, 14:53:17

Quote from: Kimura on 09-01-2019, 14:03:16
Mene pitaš?

Pitam generalno.

Nije mi jasno o čemu je reč sa saturnicom ali ako je zbrisala zbog toga što mi ostali ne komentarišemo učinilo mi se da je već dovoljno prometno i dinamično, čekam da se malo razrede postovi pa ću se i ja da uključim.

Ili bolje da bude intenzivnije, a traje kraće?

Ma pusti ti Saturnicu. Ako se njoj cela priča ogadila (pa i meni je zamalo), šta ti imaš sa tim? Komentariši dugo ili sažeto, kakogod, ako ti je do komentara i ako imaš šta da kažeš.

Što reče Džek, parafraziram - glasao sam za priče koje su, po meni, čitljive. Bez preteranog mrsomuđenja i bez proveravanja dal' su ili baš i nisu ispunile sve zahteve zadate teme.

11. Ikonopisac

Da se za priče glasalo sa 3-2-1 glas, ova bi mi bila na prvom mestu. Zapamtio sam je posle prvog čitanja i pribeležio broj. Početak fino postavlja igrače na tablu, priča ide, kako već ide, ali se sasvim solidno dolazi do kraja. Gde je onaj potpuno nepotrebni Rubljov ufljiskao stvar. Opšte mesto, već pomenuto. Iritira, daje neku kao dozu ozbiljnosti a u stvari samo smeta. U pričanju ima rogobatnih reče, i rečenica ali mi nisu smetale. Ne prejako. Pride, priča je nekako vođena pomalo smušeno, nit' je prava nit kriva, mnogo skokova koji su meni zasmetali. Ono što me je pazarilo, kao i uvek - lako je stvarala slike koje su me trebale voditi kroz priču, i uglavnom jesu.

03. U Brižu

Dao bih joj 2 boda. Makar što me je iznervirala počev od naslova. Ne razumem potrebu kačenja o izvikan naslov filma. Jeste on u principu dobar, ne i jedan od mojih favorita. Što je isto nevažno. Od toliko gradova, baš Briž. Bezvezarija... Priča u priči je solidna, s tim nisam imao problema. Rečenice počesto nezgrapne ili bespotrebne (Kiša je podsmešljivo sipila po srednjovekovnim pločicama. Izmaglica je lelujala iznad kamenih kanala i uskih ulica).
Nepotrebno gomilanje identičnih scena prepoznavanja umetnika.
,,Melanholija kiše" , nikad, ali baš nikad ne uguravati ovakve izanđale rite u svoje priče.

10 Arhitekte nisu ludaci

Moguće da sam se ogrešio o nju, u glavi, kad sam je smestio na treće mesto. Verovatno najtečnije ispričana priča od ove tri, za koje sam glasao. Kraj mi ne paše, ostavi me nekako zatečenog. Biće da ja to nisam shvatio baš najbolje. Glas je dobila uglavnom jer su reči u njoj pravilno birane, lepe, imaju svoja mesta koja zaslužuju, lepo zvuče u skoro svakoj rečenici. Uživao sam da je čitam. Bez obzira dal' se dešavalo nešto u samoj priči ili ne. Bila mi je odmor za oči. Dijalozi su mi pomalo štucavi, ali su valjda morali tako, prateći priču. Šta znam, solidna je pričica.

12. Povratak

Priča sa odličnom atmosferom, lepo i vođena. Uglavnom su i reči lepe. Sve dok se na kraju ne ispali onaj antivakcinski pamflet i ja ostanem začuđen otkud nekome hrabrosti da unosi dnevnu politiku, na ovaj način, u pokušaj pisanja priče. Zasigurno bi dobila moj glas da nije bilo navedenog.


Sve ostale priče iz ovog kruga su mi ostale smućkane u jednu zajedničku papazjaniju nečeg što bi trebalo da bude SF/F, razne oblike nedorečenosti, neosmišljenosti, arčenje slovnih karaktera i ostalih stvari. Da mi prostite na sudu. Oduvek sam u pričama tražio potencijal, zanemarivao greške ako bi ona povukla ljudski. Nepismenosti, loše reči, odstupanja od teme, sve je to skoro pa nebitno ako se na astal tresne komadeška mesa. S jakom koskom unutra i mramorirano masnim.
Hvala, doviđenja.

Da se ja vratim mom ''ukrašavanju priče''.
Ukrašavanje nije samo prosto nizanje prideva i komplikovanih rečeničnih konstrukcija od kojih će nam se zavrteti u glavi. Ukrašavanje su i digresije i interesantne slike, kakvih ima i izobolju u SAĆURICI, na primer, a koje nisu neposredno u funkciji priče. Jasno je meni da upravo takvi momenti utiču na dopadanje (ili nedopadanje) i da je to ono što ćemo od nekog književnog dela zapamtiti. Ali ja govorim sa stanovišta radionice-vežbaonice. Treba biti oprezan i odmeren sa ukrasima.
Meni se,recimo, silno dopalo ono kad Sredojev otac grli sina misleći da je ker, pa ga besno odgurne pošto opazi da je u pitanju njegovo dete. Ipak, to nema mnogo veze sa samom pričom (u širemsmislu ima, ali ovo je KRATKA PRIČA), a kraj je i ovde, kao kod BRIŽA, zguran u nekoliko rečenica.


Oba autora su, kako mi se čini, pisali ono što im je nadošlo i samo ovlaš su se držali teme. Nije to greh, naravno, ali tema je doe radionice.

Quote from: Onaj stari Sendmen on 09-01-2019, 14:59:41
Ja sam za to, ali kako si već i sam primetio, teško da će neko to želeti da održava.

Sem ako se ne javljaš kao dobrovoljac, tj. zvanični otvarač silnih tema.  :D

Zašto bi neko glumio Sizifa i metnuo to na svoja leđa? Svaki autor da otvori temu sa svojim pokušajem kad Boban spusti zastavu. Slažem se da bi  time nestao veo anonimnosti, ali mislim da bi Boban to očas sredio, tj, pustio temu kada prepravi nik u recimo, brojeve. Poseban podforum bi bilo podrazumevano a opšte mesto za trtljavine o temi, glasanju i papagajima ostavljeno kako jeste.

No, ne mislim da je ovo kako je sada problem. Problem je motivacija učesnika da komentarišu, tj, uzrok nemotivisanosti.

Jebiga, rekla pa porekla.


Pokojni, ti si se malo previse uzivo u moju pricu i skrenuo onako kako ti je tvoj vlastiti um sugerirao. Nisam ja nikakav pobornik antivakcinacije. Ja sam svoju djecu cijepila, da ih imam sada, opet bih to ucinila. Nisam ni ravnozemljaska glupaca, pa te zato molim da mene i moju pricu ne povezujes ni sa kakvom dnevnom politikom. To je van svake pameti sto si rekao. Istina, posluzilo mi je samo kao ideja kako se na tom polju, ako si nestrucnjak i budala, moze debelo zasrati. I to je sve.

NEIZVESTAN ISHOD KREACIJE


Istina je da već sama Bobanova tema vuče na visokoparno, ali zar nije moglo ništa manje od stvaranja sveta, majku mu?!
Neko već reče da ne voli da čita priče sa biblijskim motivima, ne volim ni ja (mada većina nas, piskarala, bar jednom poželi da se sa njima poigra), a pisanje takvih priča gotovo neumitno vodi u neukus. Ako postoji išta gore od pisanja priča o poznatim ličnostima (a da nisi biograf), onda je to - to.
Sad, dok pišem ovo, setila sam se priče D. Kiša ''Simon Čudtvorac'' i mogu ti reći da to ne ispada srećno ni kad majstor radi. Ne volim tu priču. A ti, bar da se uhvati za nekog anđela, proroka ili apostola, nego pravo na Stvoritelja. Nemaš meru.
Pismen si čovek, ipak, pa se nadam da ćeš i dalje učestvovati u ovom cirkusu (ako potraje), ali moraš, brate, da smisliš priču.
Amin.

Saturnice, priča je takva kakvu si je napisala. Šta si ti htela da 'oćeš mene sada ne zanima.

5. KTULUJSKO OKO

Jel ktulujsko ili ktulovsko ili ktuluovo ili ktulovo?? Damn. Ova nedoumica mi je pokvarila početak čitanja. No, no.

Osim zbrke sa naslovom, priča napisana iskusnim perom. Zbrzana, skače sa misaonog toka na misaoni tok, popunjava karaktere silom i ima isti pančlajn kao i priča U Brižu, ali to ćemo tek da vidimo ko je od koga prepisivao.  8-)

Apelovala bih na mlade pisce da obrate pažnju na ovu priču, jer iako ju je autor pisao sa 2% moždanog angažovanja, čini mi se, ona jedina u krugu odiše pravom i nedvosmislenom SF poetikom. U principu, ako mislim da sam prepoznala prekaljenog autora u krugu ne dajem mu/joj glas iz nekih svojih (radioničkih) motiva, ali ovog puta napravih izuzetak jer sam želela da priča dobije više pažnje, pre svega zbog svog početka:

QuoteZašto mora biti noć, pomišljam, dok ispraćam poslednje zrake
sunca nad nejasnim razdelom udaljenih krovova i neba. Za tren, oko
mene je praznina koja se može oslušnuti i u njoj udaljeni bat puzavog
haosa, a onda vetrovi koji obitavaju na granici tmine i svetla, nadiru
ka meni.

Zašto mora biti u zabačenim ulicama, pitam se dok odmeravam
sokak u kome se nadam da nema nikoga. Kaldrma je izgrebana i
drveće i zidovi kao da svakodnevno ovuda tutnje festivalske kolone
stvorova iz tamnih dubodolina predljudskih nastambi

Izdvojila sam četiri elementa autorove specifične poetike u prva dva pasusa. Svi elementi iz prvog pasusa se ponavljaju u drugom, i priča, maltene, počinje kao poezija u prozi. Elementi su slični samo po ideji, zvučnosti i strukturi; sadržaj im se razlikuje i oba pasusa služe da u nekoliko efektnih rečenica postave:

1. Atmosferu priče
2. Uvod u junakov unutrašnji život (odmah u prvoj rečenici se vide strah i briga junaka; genijalna prva rečenica, jedna od onih zbog kojih mi je krivo što ja nikada nisam tako počela priču, pre svega jer je iskrena)
3. Uvod u fabulu - kada se junak žali na noć u zabačenim ulicama, stiče se utisak da je sve to već prošao ranije, da samo ponavlja krug, a ujedno i apeluje na empatiju čitaoca - svi smo to prošli. Noć u zabačenoj ulici je univerzalni događaj, odmah možemo da se povežemo sa junakom i on nas odmah zainteresuje za ono što sledi. Tako se to radi.

Nema nijedne druge priče u krugu koja je ova tri elementa postavila odmah na startu, u uvodu. I odmah nas postavila da čekamo nastavak. Druga je priča što je nastavak manje zanimljiv od uvoda, i što, nekako van konteksta, skače na smrt oca i što se završava kao vic.

To što se završava kao vic posledica je, zaključujem, činjenice da je autor priču započeo bez plana i ideje o njenom kraju i svrsi. Imali smo ovde raspravu o tome da li može da se piše bez plana i ideje kuda priča vodi ili je potrebno osmisliti celu strukturu i plan za priču/roman, pa tek onda krenuti u pisanje. Lično, uvek osmislim celu priču pre pisanja. Znam kako želim da se završi i šta će joj biti poruka i poenta. Možda sam nekoliko puta u životu započela pisanje priče bez ideje zašto je pišem i kuda sve to vodi. Tako je, čini mi se, napisana i ova priča. Zato je krenula u pomalo bizarnom pravcu i završila se mlakim pančlajnom dostojnim viceva o Muji i Hasi. Pazite se viceva, mladi pisci. Ni prekaljeni nisu imuni.

Razjasniću, na primeru ove priče, i koja se kratka priča smatram vicem. Kraj kratke priče, pančlajn (mišljenja sam da kratka priča apsolutno može i sme da se završi i klifhengerom) treba da nosi najveću težinu priče i da razreši sve nedoumice postavljene ranije u priči, da razmrsi nelogičnosti i da bude temelj priče (a ne njen krov), zapravo pančlajn treba da objasni celu priču, eventualne muke junaka, da reši probleme, da završi dramu. Ovde se ništa od navedenog ne dešava. Pančlajn nema veze sa početkom priče i pola priče, uzgred. Priča kao da ima dve priče u sebi. Druga počinje od smrti oca i to je, ujedno, i jedina prava priča ovde, autor je ladno mogao i bez tog divnog početka, koji nas je samo izmanipulisao svojom lepotom i ostavio na cedilu. Bleh.

I sad; opet, imamo jedinu priču koja je, pored moje, introspektivna, tj. pruža dublji uvid u motivaciju, strahove, demone, sve puteve i želje jedne osobe koja bira da piše. To sam želela od kruga, a od većine priča nisam dobila. No, ova priča ima prelako i lenjo razrešenje na sve te duboke nesigurnosti u sopstvene izbore jednog pisca. I tu priča, u ozbiljnoj književnosti, pada.

Mislim da treba da izbegavamo laka rešenja na teške drame da ne bismo izgledali kao skribomani, tj. da bismo zazvučali iole ozbiljno u priči, jer, pa, ja sam, na primer, dugo učila kako da se opustim dok pišem i da u priče upisujem deo sebe. Samo ova i ona priča o saćurici imaju otisak autorove duše u sebi (ni moja priča to nema, što znači da se još uvek nisam opustila dovoljno da znam koliko ću od sebe da dam i šta će to nekome da znači - a to je ono što, mislim, svi pisci treba da nauče da rade).

Naime, u pisanju treba biti opušten, a ozbiljan. Duhovit, a ozbiljan. Opušten, a smislen. Težak je to zadatak i nije lako biti dobar pisac, iako nas lakoća kuckanja po tastaturi često prevari da svako ume da piše. Ne ume. Samo jedan promil svih koji pokušavaju to ume.

Možda.

Quote from: pokojni Steva on 09-01-2019, 19:19:50

Saturnice, priča je takva kakvu si je napisala. Šta si ti htela da 'oćeš mene sada ne zanima.

Scallop nas je napustio, a kao da je među nama!  xrofl


Ostalo nešto od starih radionica.

Quote from: pokojni Steva on 09-01-2019, 19:19:50

Saturnice, priča je takva kakvu si je napisala. Šta si ti htela da 'oćeš mene sada ne zanima.

Gle, fino, ni mene ne zanima tvoje videnje politickih i maloumnih pizdarija u mom tekstu. To je do tvoje glave a ne moje.

12. POVRATAK

JA OVAJ ANTIVAKS DNEVNO-POLITIČKI TEKST NEĆU DA KOMENTARIŠEM!!!


*šalim se  xrofl, komentarišem čim dođe na red. Meni nije palo na pamet da tu ima neke dnevno-političke propagande, da se zna.

SAMOĆA STVARANJA


Ova priča zaslužuje još neku reč, mada ne toliko kao kreacija, pošto ima tehničkih nedostataka, koliko kao dokument koji bi samom autoru mogao poslužiti za  - introspekciju. xfrog
U tom smislu je ovo divna tvorevina nesvesnog, a može i da se čita onako, zabave radi. Neusiljeni dijalozi, lakoća izražavanja i simpatično predstavljanje likova ukazuje na iskusnu ruku, pa bi se mogla doterati do solidne priče.


Ali, ja bih se radije zadržala na izboru, tačnije iskušenju koje je dopalo pred umetnika iz ove priče.
Interesantno, ali kad pažljivije pogledam, ispada da je ova među malobrojnim pričama koje uopšte imaju umetnika, mislim na čoveka koji žudi za radostima umetnosti i ima umetničke jade. Nije Saturnica jedina ignorisala zadatak.
Ovdašnji umetnik, crtač grafičke novele, donosi odluku da se ''proda'' ili, pristojno rečeno, da se komercijalizuje. Za slavu daje ono što mu je najdraže - jedini svoj lik koji ima dušu. Tužno, mada on to čini bez mnogo žaljenja, prosto kao da jedva čeka. Kao da se oslobađa tereta. Ne liči mi to na čoveka koji je sa đavolom tikve posadio, ne, ne. Nema ni mefistifeleskog zaključka da se ponekad u težnji ka zlu pre do dobra stiže. Crtača Ivana nije zanela šarena laža, već lakši put i izbegavanje zadatka.
 
Ovde imamo umetnika (Ivana), delo (Vesnu), izbor (Mavra), sve elemente.
Nema večnosti, ali Ivan je tako izabrao. U ovom momentu je meni priča SAMOĆA STVARANJA ispravnija od ostalih - slava je stvar trenutka i do nje se može đavoljim rabotama, za večnost je potrebno žrtvovanje i pošten rad.
A samoća? To je interesantna reč. Ivan bez Vesne ostaje sam. A sam bi bio i da je ostala uz njega.
Volela bih da čujem i druge kako su razumeli ovu priču?

6. NEIZVESTAN ISHOD KREACIJE

Kada komentarišem priče, napišem sve u komentarima na prve dve, tri priče, jer su ni problemi u pričama ne razlikuju mnogo, tako da se oni (komentari) u stvari odnose na sve priče, pa... čitajte i komentare na tuđe priče, ne samo na svoje, šta vam mogu. 8-)

Elem, ja ovu priču nisam skapirala. I ne, nije do mene, autore, do tebe je. Ono što jesam primetila je da ima finu SF scenografiju (mada su dva sunca opšte mesto u SF-u), i skontala sam da neki novajlija tu ispunjava neki zadatak i pravi neku svoju kreaciju, jelte, a to je neki novi svet, pa bi kreator, stoga, trebalo da bude neki bog lično ili neki stvoritelj u najmanju ruku?

Neko (saturnica? kimura?) je već odmah primetio da je kreacija rogobatan izraz i da srpski jezik ima svoju reč za to - tvorevina. Poželjno je koristiti srpske reči u pričama, pišemo na srpskom, zar ne? Strane reči se ne uklapaju u (milo)zvučnost sprskog jezika.

Elem, imam i ja par priča o stvaranju i razaranju sveta, svemira, zemlje itd. Sve su napisane u srednjoj školi još. Odatle se počinje.  :lol: Možda je autor/ka nov u SF-u, pa ćemo oprostiti ambicioznost postavke i izanđalost teme i umesto osude, pohvalićemo ga/je za trud da priča bude true SF. Lepo.  :)

Naravno, previše se tu prepričava na početku, ovaj nešto radi, neko ga proverava... sve se to svodi na ono moje pitanje iz nekog prethodnog posta: koga sve to zanima i zašto bi sve to nekoga zanimalo? Kada pišemo jednostavno moramo da se potrudimo da fabula bude interesantna. Pričom zabavljamo prvenstveno čitaoce, pa onda sebe. Mislim, možemo da zabavljamo i samo sebe, ali onda ćemo ređe poslati priču u radionicu da je čitaju, znojeći se nad njenim smislom, drugi.

Kako me priča nije uhvatila u paukovu mrežu interesovanja, nisam uklavirila ni otkud Isus u toj priči, i ko to govori "Amin" na kraju i kakav je to i da li je to pančlajn, uopšte, ali mi i nije bilo bitno, na kraju. Isus? Really?

Ipak, ono što je pohvalno je činjenica da je autor (pretpostavite i ženski rod ovde) izveo priču do kraja, ipak je nekako zaokružio i imao vidno jasan plan gde želi da završi priču i sa kojom poentom, što je više nego neke priče koje su, zapravo, dobile bodove. Smatram da autor/ka dobro postupa što prvo promišlja o čemu bi pisao i sa kojom porukom, pa tek onda pristupa pisanju.

Savet: smanjiti ambicije, ne prepričavati, odabrati jednostavnu fabulu za početak i vežbati pančlajn.

Jel' treba da pričamo o tome šta je uspešan pančlajn?

05 - Ktulujsko oko

ovo je priča koja mi se svidela na prvo čitanje. određeni pasusi su maestralno napisani, nema manjka, nema viška.


oduvalo me:       
Zašto mora biti noć, pomišljam, dok ispraćam poslednje zrake sunca nad nejasnim razdelom udaljenih krovova i neba. Za tren, oko mene je praznina koja se može oslušnuti i u njoj udaljeni bat puzavog haosa, a onda vetrovi koji obitavaju na granici tmine i svetla, nadiru ka meni.
Zašto mora biti u zabačenim ulicama, pitam se dok odmeravam sokak u kome se nadam da nema nikoga. Kaldrma je izgrebana i drveće i zidovi kao da svakodnevno ovuda tutnje festivalske kolone stvorova iz tamnih dubodolina predljudskih nastambi.
Odnekud izviruje crna mačka a njen poovski pogled me odmerava kao da procenjuje da li sam opasnost ili plen... opasnost za nju, a plen onima od kojih izmiče. Šaljem joj usiljenu naredbu da mi ne prelazi put, ali ona i onako ne radi ništa, kao da me nije razumela.
Zašto mora biti ovako teskobno, drhturim dok me studen prožima, a vetar istovremeno postaje silovit i bešuman, kovitla novine, žbunje i lišće po stazi kojom hodam dok i sâm moj korak nema ton. Kliktaj ptičurine koja preleće odjekuje sokakom, duboko u daljinu, gde se ulica završava, na mestu gde sam se uputio.

i ja sam uvučena u priču...


...po stazi kojom hodam dok i sâm moj korak nema ton.
eh.
ima toga još.


glasala sam za nju jer:
1. stilski je meni najbliža, volim ovakvo pisanje.
2. prepričavanja nema.
3. pathosa i suvišnih prideva nema.
4. ponavljanja nema.
5. osmišljena je i zaokružena.
6. jako lep pančlajn.

izbacila bih:
1. reč: mrmuljilili
2. viski umesto rakije ili rakiju umesto viskija, mislim, viski mi ne ide nikako uz ovaj sentiment. prokupačka šljiva bi išla najbolje.
3. reč: izmucujem

ubacila bih:
1. jedno slovo N u reč klecNuše :)

sve u svemu, ja full zadovoljna. jako lepo.

ti si zapravo ljubiteljka Gula... jer to je priča koju bi on napisao da ume da piše.

Quote from: Boban on 09-01-2019, 22:41:21
ti si zapravo ljubiteljka Gula... jer to je priča koju bi on napisao da ume da piše.

well, ti ga znaš bolje od mene. :lol:

al priznaj da tih 6000 karaktera ima i početak i kraj i priču i osećaj za meru. a i dobar kraj.

7. EGZIBICIONISTA

Uh, ako je ovo ona priča koja je skraćivana za potrebe radionice, mnogo je, skraćivanjem izgubila...

Naime, priča je pismena, sasvim korektna, ali se, nekako, ne može nazvati pričom? Nedostaje joj rep za to (glavu ima, mada konfuznu i metaforičku, svu u teško shvatljivim alegorijama).

Alegoričnost priče je i najveći njen problem. Na tako malom prostoru treba biti majstor poput Steve, na primer (nažalost, tako je) pa pisati o nečem trećem, misliti na nešto drugo, a dok se svima čini da pisac piše o nečem prvom.  :lol:

Razumem da je autor želeo da piše o filmu (trebalo mi je malo vremena da skontam onu traku iz kasete, zbunila me je, lol), da od sedme umetnosti načini svoju ljubavnicu, drugaricu, pratilju kroz radnje filmova, u gradovima, očito, ali... nema odgovora na temu radionice, a nema ni kraja. Tačnije, kraj je lost in translation somewhere u skraćivanju, pretpostavljam. Dve prilike na kraju? Šta se tu, dođavola, desilo? I protagonista se pretvorio u alegoriju sedme umetnosti? No comprendo.  xyxy

Ipak, jasno je da je pisac talentovan i pismen, tu nema nedoumica. Samo još da se izbori sa sobom, ambicijama i karakterima i svima nam pokaže u sledećem krugu.  :lol:

09 - Pod saćuricom sreda


ovo je priča film u 6000 karaktera. ne znam ko je pisao, zaličila mi je na moju drugaricu plut u nekom momentu, ona je znala ovako da se izrazi. ili stevu. možda mašim, al u suštini je nebitno.
ovo je takođe priča koja po nekim mojim, samonametnutim, definicijama nikako nije my cup of tea, al kliknuli smo na prvu loptu. ovo mi se nekad ranije desilo sa kaa i njenom prvom pričom.
sredoje je onako čovek s dušom, jadna mu majka.  :lol:
super priča, kompletna, malo štuca kod SF dela zadatka, al sklona sam lepoti, pa ću tu manicu ovog puta svesno zanemariti. weil ich kann!  xrofl

8. DANTE ZA KUKURIKU

A, ne znam što ste odmah naskočili na ovu zez-pričicu? Imam radar za zlonameru, ova nije zlonamerna, samo potprcivačka.
Jeste, Knez Bob je Boban, priča je aluzija na radionicu (to je svima jasno), tu sam negde i ja sa svojim prokletstvom motivacije za pisanje samo u radionici,tu je i saturnica sa znojenjem prilikom pisanja, tu smo svi, u neku ruku.

Elem, sada sam je pročitala opet i došla mi je i prilično inteligentna u svom kombinovanju i plagiranju Živkovića, Dantea, petlova i opisu Bobana xrofl, a s obzirom da je napisana, najverovatnije, za 30ak minuta. Smešna je.  :lol:

Neka, ko god da ju je napisao, mislim da ta priča treba da nam postane nezvanična himna.  xrofl xcheers

Poslednje 4 priče sutra (Saćuricu sam već komentarisala). Boban nek se još malo suzdrži od objavljivanja autora. Ima vremena.

ko šta radi, ja se suzdržavam već danima...

 xrofl taka ti je karma

Evo i sad, suzdržao si se da kažeš godinama. Kakav karakter!

13 - Samoća stvaranja

prilično zaokružena priča, premda sam imala određene rezerve i to zbog rečenice koja me drmnula na samom početku.
imati seks s njom?
šta znači imati seks? imam ga, nemam ga? pa bar srpski jezik ima mnogo lepših izraza, al ajd, da ne zakeram.
bile su još dve, tri priče oko kojih sam se lomila, al trinaestica je imala prokleto arogantan naslov i bila vrlo atmosferična. to je presudilo.
dijalozi su prirodni, životni; Ivan seronja na šesnaest kvadrata. vrlo labava ličnost, nije mu lako. odlično opisan.
kraj je malo patetičan, to bih možda ipak drugačije, nekako u tom momentu nema razmišljanja o nedostajanju, hoće, neće... nekako mi se ne uklapa s ličnošću.
plus, zašto ne bi mogao opet da stvori nešto slično njoj?

EGZIBICIONISTU nisam ništa ukapirala, bolje da ne lupam. Šta da kažem autoru? Ne valja kad te ne shvate? Ali, to je možda do mene, ponekd su čitaoci stvarno krivi, mamu im lenju i prizemnu!

Quote from: lilit on 10-01-2019, 00:14:25
13 - Samoća stvaranja

prilično zaokružena priča, premda sam imala određene rezerve i to zbog rečenice koja me drmnula na samom početku.
imati seks s njom?
šta znači imati seks? imam ga, nemam ga? pa bar srpski jezik ima mnogo lepših izraza, al ajd, da ne zakeram.
bile su još dve, tri priče oko kojih sam se lomila, al trinaestica je imala prokleto arogantan naslov i bila vrlo atmosferična. to je presudilo.
dijalozi su prirodni, životni; Ivan seronja na šesnaest kvadrata. vrlo labava ličnost, nije mu lako. odlično opisan.
kraj je malo patetičan, to bih možda ipak drugačije, nekako u tom momentu nema razmišljanja o nedostajanju, hoće, neće... nekako mi se ne uklapa s ličnošću.
plus, zašto ne bi mogao opet da stvori nešto slično njoj?

Vidim, razumela si je drugačije nego ja. Ono, nije da mi je Ivan simpatičan lik. Dijalozi su zaista kako treba. Atmosfera? Ne vidim neku posebnu atmosferu. SAĆURICA i BRIŽ su tu bolji.
Ivan ne može da stvori novu Vesnu zato što je ona njegova duša, suština umetnika, ono zbog čega je postao to što jeste. Dajući je, onemogućio je sebe da napravi bilo šta bitno.


Za ''imanje seksa'' si više nego u pravu. I meni je to zaparalo uši, a ima ga (ne seksa nego ružnog stranog izraza) u još jednoj priči. Mnogo se profinio ovaj sagitaški svet!


Sa tehničke strane, ne valja to što priča vrluda, deluje kao da je Mavro naknadno ubačen, a ne postavljen od početka kao bitna figura. Možda nisam u pravu, ali u samoj konstrukciji nešto ne štima, osećam. Javiću ako mi dođe iz dupeta u glavu do svesti.

da, da, mislim da različito definišemo i šta nam je atmosferično. meni uvek bitno kako pisac plete mrežu i uvodi različite scene (posebno na malom prostoru od 6k). previše prideva uvek ubiju doživljaj i tu se mora biti maestro da mi se ne pretera. zato i rekoh ranije, moja učitavanja su vrlo individualna, nikad univerzalna, i uvek to imam na umu kad tumačim tuđe priče.

dajući je pokazao je da je ili: i) sebičnjak koji će nas smarati patnjom i spoznajama celog svog života, ii) tip kome vesna nije njegova duša već je došlo vreme za nove inspiracije (...telo se napelo kao da je dobilo neku novu energiju...)

u pravu si i oko štimanja.
kraj jeste nekako malo zbrzan, zašto, kako, nije baš ni uverljivo. al eto, prelomih da joj dam glas.

I ja sam za nju glasala.

Quote from: Kimura on 09-01-2019, 18:18:30
NEIZVESTAN ISHOD KREACIJE


Istina je da već sama Bobanova tema vuče na visokoparno, ali zar nije moglo ništa manje od stvaranja sveta, majku mu?!
Neko već reče da ne voli da čita priče sa biblijskim motivima, ne volim ni ja (mada većina nas, piskarala, bar jednom poželi da se sa njima poigra), a pisanje takvih priča gotovo neumitno vodi u neukus. Ako postoji išta gore od pisanja priča o poznatim ličnostima (a da nisi biograf), onda je to - to.
Sad, dok pišem ovo, setila sam se priče D. Kiša ''Simon Čudtvorac'' i mogu ti reći da to ne ispada srećno ni kad majstor radi. Ne volim tu priču. A ti, bar da se uhvati za nekog anđela, proroka ili apostola, nego pravo na Stvoritelja. Nemaš meru.
Pismen si čovek, ipak, pa se nadam da ćeš i dalje učestvovati u ovom cirkusu (ako potraje), ali moraš, brate, da smisliš priču.
Amin.

Autor nema meru?
Možda nisam dovoljno informisan, ali zar u pisanju postoje mere? Naravno, postoje. Vulgarnosti. U ovom pokušaju je nisam našao.
Sem, naravno, ako autor nije čačnuo u verska osećanja čitaoca. I mogu ruku da dam, pošto odlično poznajem autora, da se neće izvinjavati niti osetiti tračak kajanja. Zašto? Zato što nije ničim skrnavio veru, pisao je o stvaranju i očuvanju stvorenom a ne o propasti, podlosti, prevari i ostalim negativnim stvarima. I zato što bi ta verska osećanja bila dvolična. Naime, ok je pisati o đavoljim poduhvatima, to verniku nije prst u oko?
O Stvoritelju su pisali mnogi. Pisali su pre 2000 godina, pišu ljudi i danas. Ja lično tu ne vidim nikakvog neukusa. U Anđelima imam priču u kojoj Stvoritelj postrojava svoje anđele zato što na zadatku cugaju a imam i roman na isti fol, gde On zarad ljubavi ka svojim anđelima proba pivo i cigaretu. Oni koji su to čitali, oduševili su se. Ipak, On nas je stvorio po svome liku, zar ne? Sad me prijavite lokalnom Betmenu da nađe termin između dilanja droge i anatemiše me. Može da povede i omiljenog dečaka. Dočekaću ga sa trubačima  :)

Samo postojanje Stvoritelja je diskutabilno i nije dokazano, zato tu ne može biti reč o pisanju o poznatoj ličnosti. Mitskoj, da.
Preporučujem roman, bestseler Vilijama Pola Janga. Sveto trojstvo poziva očajnog oca čije je dete ubijeno da malo proćaskaju, nude mu izbor da oprosti ubici ili ne, stavljajući mu na tacni benefite oprosta isključivo zbog njegovog duševnog stanja i mira. Šta god da odluči, ima njihov blagoslov. E to je to! Van svih dogmi i nametanja. Sjajno delo, must pročitati, uprkos što se neki ,,kritičari" trude da to prikažu kao religijski pamflet.

Moj omiljeni citat iz dela:
,,Religija, politika i ekonomija su samo štake kojima podupirete vašu nesigurnost." Veli Isus očajnom ocu.

No, odoh ja naširoko, zaneo se malo.
Elem, autor pokušaja je po meni ispunio sva očekivanja teme, pokušaj ima glavu, trup i rep. Sadržaj koji te iritira je subjektivna stvar, nikako to me možeš da nametneš kao nešto što se prihvata. I veliča stvaranje i očuvanje lepote (nas od nas samih) a ne jad i bedu kao skoro svi ostali ponuđeni pokušaji. 

Amin.

:)

Pa i to što kažeš, u srednjem veku je najobičnija stvar bila da o praznicima glumci predstavljaju razne biblijske prizore. A bilo je i kasnije. Recimo, Isus Hrist superstar, film iz 1973. godine. Što da samo đavoli zaokupljaju maštu umetnika? Ima mesta i za svetlu stranu.


Moja verska osećanja nisu povređena, ali ukus jeste. A šta je ukus? Nešto o čemu, kažu, ne vredi raspravljati.


Bilo kako bilo, ova Radionica mi je donela jednu važnu i veliku spoznaju, vredniju od dugačkih komentara i svih praktičnih ili nepraktičnih saveta raznih učitelja i ''učitelja''. Zbog nje mislim da je važno učestvovati čak i formiranim piscima jer neki trilogije objave, a ne dobiju priliku da im se jedna životna tajna servira ovako kako dobijamo mi na ZNAKU SAGITE.


Razlikujemo se. Nismo istog porekla niti iz iste generacije. Različiti su nam humor, životno i čitalačko iskustvo. Ne delimo iste asocijacije. Ono što je tebi možda smešno za drugoga je banalno, nekome je novina ono što je za Stevu izvikana i otrcana stvar.
Pa šta?
Pa to - neće da nam se svide iste priče.
Nema mesta ljutnji. Autor ''Kreacije'' može da bude zadovoljan što se kritike uglavnom svode na izbor i obradu teme, a kajanje (ako bi ga ipak osetio) neka ostavi za Stvoritelja. :evil:

Slučajni slučaj iskušitelja


Stvarno bih volela da mi se ova priča dopala. Ima simpatičnu postavku sa paklenim razredom i Luciferom kao gostujućim predavačem. I pored klišea da je pakt demonskog porekla, nije opisan iz ugla umetnika, već demona tj. iskušitelja. Iako mi je zanimljiva ideja o času, sam postupak mi je bio malo suvoparan. Kao da sam čitala nečije prepričavanje nekog predavanja, a ne priču. Rečenice poput [Sve je izgledalo kao još jedan običan dan u paklu. Ali, nije.] i [Šta mislite, ko mu je jedino pružao ljubav i potporu? Više-manje... Majka, naravo"] i slične su mi štrčale u tekstu, kao da im nedostaje nešto između ili kao da tu uopšte ne pripadaju. Zbog toga mi je rasplet (iako genijalan splet slučajnosti) bio blag. Na kraju nisam razumela šta će nesrećnom iskušitelju Polokov talenat/netalenat, ali je tu zbunjenost progutalo nezadovoljstvo pripovedanjem.

Vasilisa Antropomorfna

Glavni junak je programer koji svojim umećem skroji sistem dovoljno napredan da stvara književna dela. Neobičan izbor, ali pošto se posmatra rezultat (a to je u ovom sličaju, pisanje priča), onda na neki način i mogu da ga shvatim kao umetnika. I Vasilisa je zanimljiva kombinacija umetničkog dela i nekog ko stvara umetničko delo. Stil odgovara kratkoj formi, sažet a jasan, bez preopširnih opisa. Iako je jedna od kraćih (ako ne i najkraća priča) mislim da ima koji red više, pogotovo pri kraju. Da se priča završila rečenicom [– Dragi moj, tebe nešto baš povuklo na melanholiju.] ostavila bi daleko jači utisak na mene nego dijalog nakon nje. Ne moram da znam da li glavni lik čuje njen glas kao rezulta ludila, magije, vanzemaljaca ili nečeg drugog, pa mi je zbog toga njihov razgovor na kraju suvišan. Priznajem da nisam razumela priču, te se možda u tim poslednjim redovima krije još nešto što mi nije bilo jasno. Zapravo, najviše me zbunjuje kako je priča povezana sa pogodbenim delom teme.

U brižu

Glasala sam za ovu priču zato što mi se svideo kraj. Takođe mi se dopao postepeni očaj glavnog junaka i način na koji je opisana nelagodnost pri susretima sa takozvanim fanovima (mada mislim da je na kraju bilo previše tih susreta, da je možda mogla u potpunosti da se izbaci epizodica sa majkom i detetom). Kišno vreme priče je savršeno doprinelo mutnom rasploženju umetnika. Međutim, nedostaje mi motivacija za želju – zašto je potpisao ugovor da tako provede večnost? Priča je lepo tekla do tog momenta, kada sam morala da zastenem i pročitam ispočetka kako bih proverila da mi nije nešto promaklo. Da li se to on odrekao talenta da bi mogao u paklu da živi kao umetnička zvezda? Volela bih da je tom trenutku malo više posvećena pažnja. Jer mi se ovako čini da je glavni lik bipolaran – ćas uživa u slavi, čas ne uživa. Da ne ispadne da sam protivrečna, kada kažem da mi se dopao kraj mislim na smicalicu sa ugovorom tj. da su ga prevarili jer nije bio dovoljno precizan.

Pakt crnog kruga

Uf, ova priča mi baš nije legla. Sve vreme sam imala osećaj da autor pokušava da imitira Lavkrafta, ali ne uspeva. Rečenice mu se gube u dužini, a opisi mu se dave u pridevima. Pošto mi je stil bio toliko neprijatan, uopšte nisam uspela da shvatim šta se događa u priči. Šteta, jer mi se dopala ideja da je glavni junak muzičar.

Ktulujsko oko
Kad smo već kod Lavkrafta, evo jedne priče gde je on glavni akter. Iako smo ga do sada čitali i gledali u mnogim ostvarenjima, nije mi bila mrska ova verzija njega. Prikazan je kao izmrcvareni insomničar, ne prestrašen, već preumoran od utvara koje ga proganjaju. Priča lepo teče, nema naglih preseka i prelaza čak i u onom delu kada se Lavkraft priseća svog detinjstva. Teskobna atmosfera odgovara pripovedanju, a dijalozi su živopisni, prosto se oseća koliko je Lavkraftu sve dojadilo. Kraj mi je genijalan. Sve u svemu, jedna prilično dobro osmišljena celina. Jedino što mi smeta je scena sa mačkom - sam Lavkraft je bio ljubitlej mačaka, što se vidi u njegovim pričama, tako da sam bila malo zbunjena što misli da bi bio plen neke mačke.

Neizvestan ishod kreacije

Bog kao umetnik je zanimljiva ideja koja mislim da nije dovoljno razrađena u ovoj priči. Takođe mislim da ima jedan pasus više na kraju; da bi bilo bolje da se završila bez objašnjenja da je kovitlac Sveti duh (i onog, Amin). To je moglo da se nasluti kada su junaku obelodanili da se zove Jehova (a tu je i nagoveštaj u vidu boje očiju koju dele novorođenče i mladić sa početka). Ne razumem zašto je kreacija neizvesna. Zato što je čovek haotičan? Zato što ima slobodnu volju?

Dante za Kukuriku

Ovo je zapravo jedna vrlo šarmanta priča koja bi bila bolja da joj opisi ne obiluju pridevima i prilozima i da se ne završava onako kao što je počela. Da, razumem, celina, jedan krug koji se zatvara kod početka, ali mi je taj poslednji pasus suvišan (inače, dobra fora sa 6666 karaktera, i sa knezom Bobom). Mislim da bi kraj bio bolji da se priča okončala jednostavnim Kukuriku!, jer ta istaknuta reč već sa sobom povlači dilemu – da li je to onomatopeja ili odgovor glavnog junaka. Takođe mi se dopada što je jedna od retkih priča gde ponuda mora da se ispuni istog časa.

Ikonopisac

Lepo napisana priča koja teče, odmah me je privukla zbog svoje atmosfere i glavnog lika. Nisam je baš najbolje razumela, pogoto pri kraju, ali mi je toliko živopisna, da sam morala da glasam za nju. Mislim da je pisac savršeno dočarao manastirsku atmosferu mističnosti i unutrašnja kolebanja svog junaka. Nema rasplinjavanja, sve rečenice su na mestu, ni preopširne ni predugačke. Dijalozi (ako mogu tako da ih nazovem, pošto samo Mati Serafina priča) ne bodu oči, već su lepo uklopljeni u pripovedanje.

Povratak

Dopala mi se ova priča zbog kvalitetnog pisanja i vernog prikaza duha. Ta atmosferičnost se najviše osećala u opisima dodira živog i neživog sveta. Kao da sam i ja mogla da osećam neku hladnoću kad sam čitala. Ali mi se nije dopao kraj. Ne zbog toga šta je rečeno u njemu, već zbog načina na koji je prikazan. Osećala sam se kao oni stari filmovi kada se na kraju pojavi jedan lik da objasni drugim likovima i publici šta se zapravo dogodilo u filmu. Zbog toga mi je baš štrčao taj poslednji razgovor. Međutim, posle toga se ponovo vratila veština pripovedanja i onih poslednjih nekoliko rečenica su mi bile prelepe.

@Kimura


Autor "Kreacije", epohalnog dela skoro pa na nivou "Vatrene orhideje bleštavila" se uopšte ne ljuti, siguran sam u to, jer je bio svestan da bi takve reakcije mogle da uslede ali se čudi čudom, no život je pun čuda i zato jeste dobar!

Isus Hrist Superstar, lepo si me podsetila, vreme je da ga ponovo podgledam. Prvi put sam ga gledao u jednom Sarajevskom bioskopu, bio baš mlad, širom otvorenih očiju. Dao mi totalno novi pogled na veru. Shvatio da se može biti vernik i van dogmatske i apsolutističke kutije. Jeste da se kosi sa tradicijom, ali vera i tradicija su dve različite stvari.

Uzgred, mislim da bi se Stvoritelju dopao pokušaj :)

Ubacio sam imena učesnika u prvi post na ovom topiku.

pa crkni bre.
premda je sad jasnije zbrka u priči oko viskija i rakije, trebalo je da pretpostavim.  :mrgreen: :lol:

 xrofl


Tako bi, znači, Boban pisao kad bi hteo da bude Ghoul!


xrofl


Lilit je bila brža!

:) nekoliko iznenađenja. Čestitke Stevi na pobedničkoj priči, ali i onima za čije sam priče glasao.

Quote from: Boban on 10-01-2019, 20:08:18
Ubacio sam imena učesnika u prvi post na ovom topiku.

A zašto si nestrpljiv i gde žuriš?

Ni Skordiska, ni ratigera ni Vedrog neba... samo je indrik tu. :)

Pošto je Boban odlučio da je dosta komentara na krug br. 60, bila bih bar fer i pomenula bih ostale priče koje dosad nisam iskomentarisala, blaženo nesvesna njihovih autora. Čini mi se da su sada novi autori možda oštećeni; sada kada znam autore, biću blaža nego što bih inače bila.

10. ARHITEKTE NISU LUDACI

Nije mi čudno što je kimura podržala ovu priču jer ima nešto od njenog senzibiliteta. Toliko, čak, da mi se pričinilo da ju je ona i pisala. U priči bih pohvalila njen jasan jezik i transparentan tok. Ja bih se, na autorkinom mestu, trudila da održim i razvijem baš takav stil - bez megalomanskih ambicija, kićenja pridevima, stranih reči i imena i ostalih šumova. Vrlo je dobro i lepo (biće još lepše vežbanjem i upornošću) ovako i, po mom iskustvu iz radionice, ređi su autori koji imaju talenat da nešto ispripovedaju lucidno i neautistično.

Ne znam ima li autorka iskustva sa pisanjem SF-a. Rekla bih da nema, ali bih pohvalila pokušaj da se ispune oba elementa zadatka: tema i žanr. Bila sam blizu da priči dam glas, ali me je zaustavila činjenica da je u priči dosta prepričavanja. Posledica toga je ispumpan kraj. Nisam doživela (ni uočila) ni obrt ni pančlajn.

Primer:

QuotePočeo je da kuka, nabrajajući svakakve razloge zbog kog bi trebala da mu se ponovo obrati. Razlozi
su bili mešavine patetike i ironije i ubrzo je shvatila da je osećaj
utrnulosti polako popušta. Strah je nije napustio, pogotovu ne nakon
što je otkrila da su sve sobe prazne, da na terasi nema nikoga i da
ništa ne visi sa prozora. Odakle li je samo dolazio taj glas? Zastala je
blizu jednog prozora i bacila pogled na zgrade. Bile su i dalje nemirne. Da nisu progovorile?

Kada uhvatite sebe da se ovako upinjete da objasnite šta je neko radio (boldovanim glagolima pogotovo), a naročito glagolom biti - znajte da prepričavate. Imam uslovni refleks na prepričavanje - prestajem da čitam (ovog puta sam čitala, naravno). Situaciju vade dinamični dijalozi i to je ok.

Pohvalila bih i specifični, pomenuti senzibilitet. Tu se već vidi naznaka ličnog pečata autorke, nešto što je izdvaja iz mase ostalih. Možda upravo taj kristalno jasan način prezentovanja fabule čitaocu i neka tanana, ženska emocija (nežnost?) u pismu. Pri tom, ne priznajem razliku izeđu "muškog i ženskog pera", nema je, ne govorim o tome, već o karakteru emocije u priči - nju je, isto tako, mogao da ispolji i muškarac.

Moj je savet da autorka pojača strukturu priče u sledećem krugu, tj. da jasno podeli priču na uvod, razradu, obrt i pančlajn. Sasvim je moguće da autorka ima prethodnog iskustva u pisanju, ali čak i ja se još uvek trudim da sopstvenim pričama priuštim jasnu strukturu, pre nego što počnem redovno da kršim pravila strukturiranja priče. Najposle, obrt bi trebalo da bude vrhunac priče i da se završi pančlajnom, a mi to sada toliko retko viđamo u pričama, da počinjem da glasam za priče samo ako u njima uočim obrt i uspešan pančlajn.

Lep naslov, radoznala sam da pročitam još od autorke i njenog senzibiliteta.

:)

11. IKONOPISAC

Moguće je da sam ovu priču diskriminisala. Naime, kosa na glavi mi se diže od religija, a pogotovo od pravoslavne. Čim ni neko pomene ikonu, uslovni refleks mi je da zapušim uši i glasno pevam.

Iz aviona se vidi da je priča pismena i korektno napisana.

Iz aviona se ne vidi kako priča ispunjava zadatak i gde je SF element.  :lol:

Elem, kao što rekoh u prethodnom komentaru, kako muškarci na Balkanu retko ispoljavaju nežnost kao bitnu osobinu karaktera, za 11., 12. i 13. priču sam mogla da pretpostavim da su ih pisale žene. Ponoviću, ne delim pisma na muška i ženska, ali volim kada uočim nežni senzibilitet u priči, neku mekoću i empatiju pisca prema sopstvenim junacima.

Dakle, nije da me priča nije privukla stilom i emocijama, ali, eto, njen motiv nije moj cup of kvas, a kao što rekoh ranije - počela sam da tražim i nagrađujem priče sa jasnom strukturom i vidljivim, iznenadnim i neočekivanim obrtom i inteligentnim pančlajnom čisto radi vraćanja korenima - ustrojenoj kratkoj priči.

Ono što bih priči zamerila je odvajanje njenih delova zvezdicama. Meni je još Boban to kritikovao u jednoj priči, preporučivši mi da probam da izlijem priču u jednom cugu, ako je moguće. Odvajanje delova priče spada u laka rešenja, izazovnije je modelovati priču iz jednog dela. Pri tom - treba biti baš vešt pa ne prekinuti prirodan tok priče mini poglavljima. Priča je, nije roman.

Takođe, puna mi je fioka Vasilisa, Andreja Rubljova, Aleksi itd. Skoro pa koliko je puna i ikona.  8-)

12. POVRATAK


Eeee, Povratak.  :) Bila sam uverena da ću ovoj priči da dam glas. Za nju važi gotovo sve kao i za priču pod brojem 10. u smislu jasnoće ispisa i truda da se fabula približi čitaocu i ne komplikuje egomanijom i pretencioznošću.

U ovoj priči ima i nekog sveprisutnog, latentnog cinizma, koji se pojačava na kraju, i to ume da bude vrlo privlačno zahtevnim čitaocima ako pisac ume da kontroliše i dozira taj cinizam, a ovaj je, konačno, to naučio, izgleda.  :lol:

Još jedna od priča za koju sam odmah pomislila da će dobiti moj glas, ali nije. Ova nije zato što me je razočarala na svom kraju. Naime, vrlo je pohvalno što je ovo jedina priča u krugu, pored Ktulujskog oka, koja uspešno gradi saspens. To je odrađeno veoma uspešno. I onda, taman kada zbog uzbuđenja, koje postepeno i dozirano raste, odlučiš da zaboraviš činjenicu da ova priča ama uopšte ne odgovara na temu, pročitaš jedno krajnje banalno i pomalo bezvezno rešenje, tužno shvatiš da priči, i pored sve njene pismenosti i uzbuđenja, nećeš dati glas. :(

Ne vidim zašto se autorka buni na primedbe čitaoca da se bavi dnevno-političkim temama. To nije zabranjeno? Plus, vakcinacije su sada aktuelna tema, samo je normalno da se čitaoci trigeruju na pomen vakcinacija. Treće, pa, draga autorko, u priči si nedvomisleno dala vrednosno određenje u odnosu na vakcinaciju. Taj aspekt nisi ostavila na odlučivanje ni svojim protagonistima ni svojim čitaocima. Jasno si opisala sramotu i osudu u svojoj priči. Nema ljutiš, mada meni uopšte nije palo na pamet da ti, kao autorka, deliš vrednosni stav sa junacima iz svoje priče. Ja tu vidim tvoj jasan otklon i jednostavan i objektivan opis savremenog društva i njegovog vrednosnog sistema.

13. SAMOĆA STVARANJA

Eeeeh, kako poetičan i romantičan naslov, a kako surovo, odmah na početku, prekinut nekim drkanjima, odjebima i pornićima.  :( Pomislih da bi ovo mogao da piše Džek, samo je on vičan ovakvim kontrastima i antitezama koje provociraju čitaočevo strpljenje.

Elem, od Bobana sam tražila da se strpi (ne mož' čovek ni da se odmori nakon povratka sa šljake na miru, a da Boban ne izgubi strpljenje) zato što u priče nisam želela da upisujem autorove motive, ličnost, izjave, stavove itd. Sada znam da je ovo pisao D.S.B. i sećam se da je rekao da je jedva nešto napisao i sada mi je jasno i prepričavanje i brzanje i nejasna struktura priče.

Pohvaljujem napor da se odgovori na temu, otherwise sasvim neupečatljiva priča. Da je ova priča čovek, bila bi totalno smorena i ubijena u pojam, nevidljiva na ulici.  :lol: Verujem da će biti bolje u sledećem krugu i da je ovo bio samo zalet za povratak u sedlo.

Čitamo se.  xyxy

A, inače, mi se ovde nešto krljamo ko je glasao, ko komentarisao, a Boban nije ni glasao ni komentarisao.  8-)

Inače, o svojoj priči ne bih naširoko. U Brižu kao omaž voljenom filmu i zato što sam tamo bila nekoliko puta i znala sam o čemu pišem. Čitala sam negde izjavu scenariste da je scenario napisao nakon posete Brižu i da mu je grad izazvao istovremeno divljenje i teskobu. Identično sam ga i ja doživela.  :)

Priča je o liku koji je poželeo da nakon smrti večnost poživi u slavi pisca, potpisujući ugovor sa kompanijom koja omogućava trajanje sećanja umrle osobe na neku, u ovom slučaju, za priču nebitnu foru, ali zaboravlja da precizira želju. Zato je osuđen na večnost u slavi, ali bez umetničkih dela. Ne znam šta bi drugi, ali meni bi takav život bio degradirajući, prazan i usamljen, jer šta je umetnik bez svojih dela? Šta je slava bez svojih razloga? Šta je osoba bez svog materijalnog izražaja? Da li je vrednija slava ili umetničko delo? Da li umetnik stvara zbog slave ili ličnog izražaja? Da li je umetnik voljen zbog slave ili svojih dela? I tako... Vrlo je moguće da ništa od ovih pitanja nisam uspela na pravi način da pokrenem u 6000k i prihvatam to kao grešku i sopstvenu nevičnost pisanju.

Toliko, vidimo se kod (izumirućeg) zanatlije.  xyxy

Quote from: Ksenija Atanasijević on 10-01-2019, 23:04:40Ne znam šta bi drugi, ali meni bi takav život bio degradirajući

:lol:

Uf, zamisli. Pa ja odmah rekoh da sam upisala nešto sebe u tu priču. Imam (relativnu) slavu, a nemam dela.  8-)

Ti si ona što je naslikala ono bješe? :lol:

lol

Ja sam ona budala što luta gradovima i pabovima, a nema napisan ni roman ni pesmu.  :lol:

Quote from: Ksenija Atanasijević on 10-01-2019, 23:04:40
A, inače, mi se ovde nešto krljamo ko je glasao, ko komentarisao, a Boban nije ni glasao ni komentarisao.  8-)

Boban ne glasa jer zna imena autora pa bi svakako bio optužen da je glasao za autore a ne priče.
A komentariše ponekad, možda bude i u okviru ovog kruga.
Otkrivanje imena nije znak da se prestane sa komentarima, već da se prestane sa nagađanjima ko je ko.

Pa ja sam u principu sve komentarisala (ako neko nije zadovoljan neka se javi da se bijemo  :) ).


IKONOPISAC je moj i mogu vam reći da sam i očekivala da će okruženje u koje sam smestila junaka biti odbojno ovdašnjoj publici.
(Ako vam je za utehu, znajte da bi me prava ''pravoslavna'' publika tek pojela!)
Ipak, volim kada se stvari nazivaju njihovim imenima i kada se poradi na autentičnosti (sama rado čitam takve stvari), pa je priča puna - da kažem ''pravoslavne terminologije''. Andrej Rubljov se pominje bez ikakvih skrivenih pretenzija. Prosto zato što je zaista kanonizovan i što je zaštitnik ikonopisaca. Nisam htela ništa tajnovito i dubokoumno da poručim upotrebom njegovog imena, a ako i imam kakvu skrivenu poruku, ona je više vezana za nesluđene visine slavoljubja koje se može roditi u skromnoj dušici, kakva je kod mog slikara, samo ako mu se da hrane. Čuven majstor, pa još i svetitelj, gde bi dalje! A on, nesuđeni kereći frizer, vide sebe na njegovom mestu.

Eto, utoliko je Rubljov bio bitan, ne dalje. (Film sam gledala davno, predavno, a ''Stalker'' mi se više svideo) Međutim, kao što smo već pričali, i mi radioničari smo ljudi  :idea: . Svi imamo svoje ukuse i asocijacije, pa je  nedopadanje opravdano. Ja sam se uzdržala kod Ktulua i dala glas iako sam sita Lavkrafta (koji u vidu ilustracija, šala i poašalica ''iskače iz frižidera''), ali vidim da BRIŽ najeba iz sličnih razloga. Sličnih reakcija je bilo i na SAĆURICU i na KREACIJU.


Imena Aleksa i Serafima prosto idu uz priču. Ne živim u Indiji. Lakše mi je bilo da koristim momente koje dobro poznajem nego da pišem o poklonicima boginje Kali.


Slažem se da treba paziti i na asocijacije koje priča izaziva - ali ne previše.


SF elementa nema, u pitanju je obična fantazija. Čoveku je dato da baci ''pogled u sebe'' i on je shvatio šta zapravo želi. Jednostavno, baš kao i sve poruke koje nam nesvesno šalje.


Iskušenje u koje pao umetnik je ono najčešće, bez kog dotovo da i nema stvaranja. Oduvek se stvaraoci prilagođavaju ukusima plemića i kraljeva, zatim crkvenih velikodostojnika, a u novije vreme, na našu nesreću, ideologijama i ukusu najšire, ne baš zahtevne publike.
Svaki od njih, pri tome, pokušava da, udovoljavajući kupcu, proturi nešto svoje.
Taki je usud.

Quote from: Boban on 11-01-2019, 01:25:08

Otkrivanje imena nije znak da se prestane sa komentarima, već da se prestane sa nagađanjima ko je ko.

Što se otkrivanja tiče, reći ću sada i zauvek da je stare učesnike uglavnom prepoznam. Može se desiti da omanem, ali ne često. Čitamo se tolike godine, pa bi čudno bilo da je drugačije. Značilo bi, možda, da ne marim za vas i da nikoga ne volim  :cry: 


Optši zaključak: ponavljaju se greške.
Bez da ulazim u subjektivne ocene stila (tu nekog mogu voleti ili ne voleti), ne vidim mnogo razlike u odnosu na trenutak kada smo se prvi put sreli.




Bobana jedinog nisam prepoznala, pa bih zaista volela da, pored njegovih komentara na sve priče (što je uvek dobrodošlo), čujem i kako se našao u Ktuluovom zagrljaju!  xrofl

Ta, lakše je i objektivnije komentarisati kada autori nisu poznati, B...

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 07:19:33
Pa ja sam u principu sve komentarisala (ako neko nije zadovoljan neka se javi da se bijemo  :) ).


IKONOPISAC je moj i mogu vam reći da sam i očekivala da će okruženje u koje sam smestila junaka biti odbojno ovdašnjoj publici.
(Ako vam je za utehu, znajte da bi me prava ''pravoslavna'' publika tek pojela!)
Ipak, volim kada se stvari nazivaju njihovim imenima i kada se poradi na autentičnosti (sama rado čitam takve stvari), pa je priča puna - da kažem ''pravoslavne terminologije''. Andrej Rubljov se pominje bez ikakvih skrivenih pretenzija. Prosto zato što je zaista kanonizovan i što je zaštitnik ikonopisaca. Nisam htela ništa tajnovito i dubokoumno da poručim upotrebom njegovog imena, a ako i imam kakvu skrivenu poruku, ona je više vezana za nesluđene visine slavoljubja koje se može roditi u skromnoj dušici, kakva je kod mog slikara, samo ako mu se da hrane. Čuven majstor, pa još i svetitelj, gde bi dalje! A on, nesuđeni kereći frizer, vide sebe na njegovom mestu.

Eto, utoliko je Rubljov bio bitan, ne dalje. (Film sam gledala davno, predavno, a ''Stalker'' mi se više svideo) Međutim, kao što smo već pričali, i mi radioničari smo ljudi  :idea: . Svi imamo svoje ukuse i asocijacije, pa je  nedopadanje opravdano. Ja sam se uzdržala kod Ktulua i dala glas iako sam sita Lavkrafta (koji u vidu ilustracija, šala i poašalica ''iskače iz frižidera''), ali vidim da BRIŽ najeba iz sličnih razloga. Reakcija u tom smislu je bilo i na SAĆURICU i na KREACIJU. A tek na POVRATAK!


Imena Aleksa i Serafima prosto idu uz priču. Ne živim u Indiji. Lakše mi je bilo da koristim momente koje dobro poznajem nego da pišem o poklonicima boginje Kali.


Slažem se da treba paziti i na asocijacije koje priča izaziva - ali ne previše.


SF elementa nema, u pitanju je obična fantazija. Čoveku je dato da baci ''pogled u sebe'' i on je shvatio šta zapravo želi. Jednostavno, baš kao i sve poruke koje nam nesvesno šalje.


Iskušenje u koje pao umetnik je ono najčešće, bez kog dotovo da i nema stvaranja. Oduvek se stvaraoci prilagođavaju ukusima plemića i kraljeva, zatim crkvenih velikodostojnika, a u novije vreme, na našu nesreću, ideologijama i ukusu najšire, ne baš zahtevne publike.
Svaki od njih, pri tome, pokušava da, udovoljavajući kupcu, proturi nešto svoje.
Taki je usud.

QQ, šta će ovi novi učesnici poomisliti, ima da beže glavom bez obrira!

Quote from: Ksenija Atanasijević on 11-01-2019, 07:35:51
Ta, lakše je i objektivnije komentarisati kada autori nisu poznati, B...

Tebi ništa nije smetalo da opleteš po svima za koje si posumnjala da su glasali za autore umesto za priče.

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 07:34:00
Bobana jedinog nisam prepoznala, pa bih zaista volela da, pored njegovih komentara na sve priče (što je uvek dobrodošlo), čujem i kako se našao u Ktuluovom zagrljaju!  xrofl

pa stvarno ne znam kako uspevate mene da ne prepoznate... ili zaista procenjujete samo po tematici, motivima, ikonografiji.
Ja sam pisac, mogu da pišem o čemu god kako god, ali izgleda živim u umišljaju da je malo onih koji šalju priče za radionice da mogu isto tako.

U pravu si, nije mi palo na um da bi se ti mogao zanimati Lavkraftom. Mislila sam da nisi ni pisao priču za ovaj krug.


Pravi pisac, zaista, može da radi na različite načine. Upravo moja priča je o tome kako se umetnici stalno prilagođavaju za potrebe opstanka, pa će i nevernik raditi ikone ako mu je to jedina prilika da se izrazi. Mada, što bi rekao drug Staljin, ''ti ljudi su inženjeri duša, ali oni umišljaju da mogu da rade onako kako oni hoće''! Sada, ako gledaš dela starih majstora, primetićeš kako mnoge umetnine u crkvama šalju sasvim svetovne poruke i izražavaju razna nereligiozna osećanja.

ja sam tudum kada je u pitanju prepoznavnaje radioničara. evo, sada ćete se slatko nasmijati kad vam obrazložim vlastite pretpostavke o pričama i njihovim autorima.


za prvu sam priču mislila da je Bobanova.
za Vasilisu sam mislila da je D.-ina.  :) 
za Ktulujsko oko sam mislila da pripada Scordisku.
Dante za kukuriku bio je plod razigranog Bate.
Arhitekte su trebali biti Kimurini.
a zadnja priča nije mogla biti ničija nego Džekova.
DSB-a nisam nigdje mogla pronaći.
toliko o mojim sposobnostima prepoznavanja drugih.

 Džek nikad ne bi napisao ''imati seks''!
On je romantična duša.  xrofl

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 09:34:20
Džek nikad ne bi napisao ''imati seks''!
On je romantična duša.  xrofl

ali... nije ta rečnica iz te priče. :)

,,Čoveče, pokušavamo da smanjimo račun za struju. Ti ostaneš celu noć, gledaš porniće, drkaš do jutra i onda si ceo dan kao govno, a ovde smrdi kao na deponiji i računi ostaju astronomski...!" ,,Kada bi ostala i ti ne bih morao..." ,,Odjebi... ,, Vesna ga je prekinula a Ivan se osmehnuo, prvi put tog dana. Ne bi mogao imati seks sa njom ni kada bi pristala, jednostavno ne bi. Bilo bi previše čudno, posle svih tih godina.


U pogađanju koja je čija priča možda i pogrešim, a po pitanju seksa nikad! xrofl

Mada, to imanje seksa se pojavljuje i u prvoj priči.

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 09:41:50
Mada, to imanje seksa se pojavljuje i u prvoj priči.

okej, naglasak je bio na drkanju. to, da će dsb, jedan fin i uljudan pisac, krenuti u drkadžije, a džek u svece, mi je bilo nezamislivo. :)

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 09:41:50
Mada, to imanje seksa se pojavljuje i u prvoj priči.

tako je. pobrkala sam "seksove".

DSB je i mene iznenadio, mada ima ono nekakvo ljudožderstvo od pre...

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 09:47:08
DSB je i mene iznenadio, mada ima ono nekakvo ljudožderstvo od pre...

je, pojeli su mamu za ručak, a najslađi su joj bili hrskavi prstići. to nikada neću zaboraviti...

E, sarurnice, moje ljubavne priče imaju odnos među ljudima dublji od postojanja žene isključivo zarad muškarca. Ta priča je dobra minijatura i to je sve. Prava, vešta priča i zahtevni čitaoci ne bi oprostili tako površan odnos i činjenicu da je on, u suštini, sebičan i patrijarhalan. Rip off Ederlezija, ali manje u sadržajnom, a više u psihološkom smislu. Tu nema dubine ni stvarne ljubavi. Žena je objekat muške žudnje, u nju se upisuju muška očekivanja i projektuju patrijarhalni stereotipi. Zato i nisam čitala ovu priču kao ljubavnu niti sam čitala tu zaljubljenost protagoniste u AI. To je neka autoprojekcija, odnos protagoniste sa samim sobom.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 11-01-2019, 09:54:56
E, sarurnice, moje ljubavne priče imaju odnos među ljudima dublji od postojanja žene isključivo zarad muškarca. Ta priča je dobra minijatura i to je sve. Prava, vešta priča i zahtevni čitaoci ne bi oprostili tako površan odnos i činjenicu da je on, u suštini, sebičan i patrijarhalan. Rip off Ederlezija, ali manje u sadržajnom, a više u psihološkom smislu. Tu nema dubine ni stvarne ljubavi. Žena je objekat muške žudnje, u nju se upisuju muška očekivanja i projektuju patrijarhalni stereotipi. Zato i nisam čitala ovu priču kao ljubavnu niti sam čitala tu zaljubljenost protagoniste u AI. To je neka autoprojekcija, odnos protagoniste sa samim sobom.

tko je tu zaljubljen? meni ta priča ne govori o zaljubljenosti. cijela priča govori o ambicijama. zadnja rečenica i pominjanje savršene ljubavi je loše izvedena, i to sam Linkinu već rekla.

šta reći... sve bre ovo nema smisla kada neko nije u stanju da razlikuje ispis realno totalnog početnika i realno vrlo pismene osobe.
Pisanje je KAKO a ne ŠTA.

Quote from: Boban on 11-01-2019, 09:58:52
šta reći... sve bre ovo nema smisla kada neko nije u stanju da razlikuje ispis realno totalnog početnika i realno vrlo pismene osobe.
Pisanje je KAKO a ne ŠTA.

nisam sigurna kojeg sam ja to profesionalca povrijedila neprepoznavanjem i uspoređivanjem s početnikom. scordisk lijepo piše. rečenice su mu duge i poetske. ali jednako kao i vi teže zgura ono što misli u kraći format. on je čovjek duže forme.

osim toga, svjedoci su i na radinoci kako i sami profesionalci znaju zakazati i napisati neprepoznatljive priče. što se tiče pismenosti, nitko ovdje nije baš takva truba.

Pa većina nas je pogodila da je KTULUJSKO OKO veoma pismena priča.


Sad, kad rekoh to ''ktulujsko'', setim se da si sklon pravljenju svoga rečnika (ŽIVOSAHRANJENI), ali slab je to bio nagoveštaj. Lavkraft je vukao na drugu stranu. Pomislila sam da je Volšebnik ili neko nov.

Ja sam odmah prepoznala Bobanovu priču. Sa stanovišta specifične i lepe SF poetike koja je utrla put srpskom SF-u, stila, ispisa, motiva, opisa unutrašnjih demona i rip off-a mog pančlajna.  8-)

To je Boban, vidi se sa Plutona. Sa 2% truda, ali Boban.

nije rečeno "profesionalac" nego pismena i mnogo manje pismena osoba. Ali ti, saturnice, izgleda imaš dar da pročitaš ono što misliš da piše., što smo se osvedočili i u tvom tumačenju teme. Elem, nije nikakav problem, samo je zaista bezvezarija ne biti u stanju da se prepozna pravi literarni ispis od prostog ređanja reči i rečenica.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 11-01-2019, 10:11:20
Ja sam odmah prepoznala Bobanovu priču. Sa stanovišta specifične i lepe SF poetike koja je utrla put srpskom SF-u, stila, ispisa, motiva, opisa unutrašnjih demona i rip off-a mog pančlajna.  8)

To je Boban, vidi se sa Plutona. Sa 2% truda, ali Boban.

dopustit ćeš D., da ja nisam u to toliko upoznata, da se vi znate sto godina, da ja nisam u prilici čitati srpske pisce onako kao vi.

Dopustiću.  :lol: Ja pročitah skoro sve Bobanovo (možda propustih neku pričicu). To je SF lektira. :)

Quote from: Boban on 11-01-2019, 10:12:34
nije rečeno "profesionalac" nego pismena i mnogo manje pismena osoba. Ali ti izgleda imaš dar da pročitaš ono što misliš da piše., što smo se osvedočili i u tvom tumačenju teme. Elem, nije nikakav problem, samo je zaista bezvezarija ne biti u stanju da se prepozna pravi literarni ispis od prostog ređanja reči i rečenica.

pa kao što sam rekla, vaša priča posjeduje određeni literarni ispis, ali je meni to bilo pretjerano i nagurano u malo prostora. na cijele dvije stranice opisujete  svoje duševno stanje. meni je to bilo previše. u romanu mi ne bi smetalo, ali u 6000 karaktera, sva riječ viška smeta.

Ja sam u prilici da čitam srpske pisce, nema to nikakve veze.
No dobro, prepoznao je bar neko.

Pa ne možemo svi ko Ksenija biti zaljubljeni u Bobana i prepoznati ga u prvoj rečenici čak i kad krene da piše Laftkraftovski fan fiction. :(

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 10:18:10

Ja sam u prilici da čitam srpske pisce, nema to nikakve veze.
No dobro, prepoznao je bar neko.

ovdje je meni jedino pokojni upečatljiv. on jedini ima stil kojeg ne možeš zamijeniti ni sa kim.

Quote from: saturnica on 11-01-2019, 10:15:13

Quote from: Boban on 11-01-2019, 10:12:34
nije rečeno "profesionalac" nego pismena i mnogo manje pismena osoba. Ali ti izgleda imaš dar da pročitaš ono što misliš da piše., što smo se osvedočili i u tvom tumačenju teme. Elem, nije nikakav problem, samo je zaista bezvezarija ne biti u stanju da se prepozna pravi literarni ispis od prostog ređanja reči i rečenica.

pa kao što sam rekla, vaša priča posjeduje određeni literarni ispis, ali je meni to bilo pretjerano i nagurano u malo prostora. na cijele dvije stranice opisujete  svoje duševno stanje. meni je to bilo previše. u romanu mi ne bi smetalo, ali u 6000 karaktera, sva riječ viška smeta.

Opet se vraćamo na početak. Ti čitaš samo ŠTA a me KAKO.
Kada kažeš da neko opisuje dve stranice duševno stanje onda to deluje da je statično i da se na te dve stranice ništa ne otkriva i ništa ne događa, a ovde to nije slučaj... OK, pisci su različiti, ja pre svega insistiram na stvaranju atmosfere u koju uvlačim čitaoca i onda ga vodim gde hoću i činim da se oseti onako kako ja to želim. Ako su tebi te dve stranice bile dosadne, onda ja nisam pisac za tebe, a to je sve legalno i opušteno. Taman posla kada bismo svi voleli isto u bilo čemu pa i u pisanju.

Quote from: Boban on 11-01-2019, 09:58:52
šta reći... sve bre ovo nema smisla kada neko nije u stanju da razlikuje ispis realno totalnog početnika i realno vrlo pismene osobe.
Pisanje je KAKO a ne ŠTA.

U redu. Ali, nije sasvim nebitno ni ŠTA.

Na ovoj Radionici je bilo mnogo primera nizanja lepih rečenica koje ne bi dale tako lepu i smislenu celinu. Pa onda inovativnost, ideja. Uzimanje delova iz nečije boigrafije je lakši put nego kad sam smišljaš i postavljaš priču.

Bobane, ne budite tako osjetljivi. Ja sam pročitala dvije vaše knjige, što mislim o njima vi to dobro znate. Vi ste također čovjek koji fantastično gradi atmosferu, to se naročito dobro vidi u romanima. Ja to volim, priča bez atmosfere je ništa. Gole rečenice. U ovoj priči mi je svega bilo previše. Što sad, razapeti ćete me zbog iskrenosti?

Quote from: Onaj stari Sendmen on 11-01-2019, 10:20:47
Pa ne možemo svi ko Ksenija biti zaljubljeni u Bobana i prepoznati ga u prvoj rečenici čak i kad krene da piše Laftkraftovski fan fiction. :(

Što si ljubomoran?

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 10:30:12

Quote from: Onaj stari Sendmen on 11-01-2019, 10:20:47
Pa ne možemo svi ko Ksenija biti zaljubljeni u Bobana i prepoznati ga u prvoj rečenici čak i kad krene da piše Laftkraftovski fan fiction. :(

Što si ljubomoran?

ova sagita ko luda kuća.. :(

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 10:28:21

Quote from: Boban on 11-01-2019, 09:58:52
šta reći... sve bre ovo nema smisla kada neko nije u stanju da razlikuje ispis realno totalnog početnika i realno vrlo pismene osobe.
Pisanje je KAKO a ne ŠTA.

U redu. Ali, nije sasvim nebitno ni ŠTA.

KAKO je NEOPHODAN uslov za dobru književnost. ŠTA je POTREBAN uslov, a ORIGINALNOST šlag na svemu tome.
Ako nema KAKO nema dalje, ako ima KAKO onda se gleda ŠTA, pa sve ostalo... savremene digitalne multimedijske generacije sve više favorizuju ŠTA i potpuno zanemaruju KAKO, ali već sam se jadao o svemu ovome negde gore u potforumu "teorija i praksa".

Pa, ne znam, Bobane. Većina polaznika na ovoj Radionici je prešla tu prvu stepenicu ili pokazuje da je i ne može preći.
Nedavno sam rođenom detetu pokušavala da pokažem zašto nešto nije dobro napisano i imala utisak da gluvog čoveka učim pevanju.

Činjenica je da danas bar deset puta više ljudi pokušava da piše nego što ima elementarnih preduslova, ali to je naša stvarnost.
Dešavaju se takve stvari povremeno ponegde.
Ali sa poplavom polupismenosti (uopšte ne govorim o ovoj radionici, nego uopšteno) dobili smo i poplavu polpismene navijačke ortačke kritike.
Ljudi veličaju retardirane knjige kao da su čitajući osetili dodir božanstva... što bi rekla ona jedna "zanemela sam na sat vremena"...

Ova radionica je (u početnom periodu više) pomogla raznim ljudima da donekle napreduju. Šteta što nema malo više raznovrsnih učesnika i raznovrsnih komentatora, ali ja imam utisak da većina pisaca u pokušaju i nije svesna svoje dronjavosti i smatraju da im nikakva pomoć nije potrebna, te da su daleko iznad  ovakvih radioničarskih aktivnosti. A imamo i one koji su bili sposobni 0,3% u odnosu na prave pisce, pa su podigli svoju poetiku na 0,5% i misle da su uvatili boga za muda. S njihove unutrašnje tačke gledišta, napredak od preko 50% doživljavaju kao spektakl iako su realno i dalje nigde.

Pored Saturnice koju svi prepoznaju, prepoznao sam i Stevinu priču, ali i njega većina prepozna. Za Bobanovu priču sam mislio da je pisala Kimura a za Kimurinu da je Boban :) D. sam povezao sa Vasilisom a Džeka sa prvom pričom. Računao sam da je tu i Skordisk ali nakon čitanja svih priča ispravno sam zaključio da verovatno nije učestvovao. Zanimalo me takođe šta je sa Stipanom i Scallopom, ali poznajući ovdašnje prilike odlučio sam da ne pitam.

ako se oko ičega slažemo onda je to da je KAKO važniji od ŠTO. mada poslije, nakon što neko vrijeme plivaš u ljepoti KAKOA, čitatelj počne tražiti ono ŠTO. jedno bez drugog ne ide. i znači, vi sad hoćete reći da ja taj KAKO u vašoj priči nisam prepoznala? u redu, možda je i tako. ali, razmislite, dobili ste 6 glasova. gotovo svi su vas prepoznali. koliko ste sigurni u njihove ekstatične prikaze i relanost? kako znate da tu nije prevagnulo neko staro drugarstvo, ljubav, poneko uguravanje tipa; okej, to gazda dajmo mu bod. molim, neka se nitko od šestorke ne nađe prozvanim, pitanje samo postavljam hipotetski. želim reći da ustvari nije dobro biti prepoznat. ocjenjivanja postaju nepouzdana.

i molim da se ne ljutite. ja sam rekla što sam rekla. također je pitanje, što bih bila učinila da sam znala. bi li se bila povela za većinom, pa kud mali mujo tud i ja. i vi fino zadovoljni, a ja mirna.
iskrenost je mana, nikako vrlina, makar u svijetu književnosti je tako.
zbog nje se gube prijateljstva.

moram još reći, čisto da se nadovežem, u privatnom se životu ne družim s piscima, gnušam se njihovih egotripova, na društvenim mrežama izbjegavam masovna književna okupljanja i lajkanja. sagita je jedino mjesto na ovoj planeti gdje se intenzivno družim sa skupinom nadrkanih istomišljenika.

u to ime, pozdrav, do sljedeće prilike.

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 10:30:12

Quote from: Onaj stari Sendmen on 11-01-2019, 10:20:47
Pa ne možemo svi ko Ksenija biti zaljubljeni u Bobana i prepoznati ga u prvoj rečenici čak i kad krene da piše Laftkraftovski fan fiction. :(

Što si ljubomoran?

Nisam. Čak štaviše mislim da je priča sjajna zajebancija i kao takva moguće i najbolja priča u ovom krugu. Ja bih joj sigurno dao glas da sam je gledao na taj način.

Da ne govorimo da bi tad ubedljivo pobedila.

Prepoznajem autore, ali pri glasanju i komentarisanju priča ne ocenjujem njihov forumski lik. Ne dao nam Bog! Ne znam da li bi bilo prelaznih ocena.

Quote from: Boban on 11-01-2019, 12:00:37

Ljudi veličaju retardirane knjige kao da su čitajući osetili dodir božanstva... što bi rekla ona jedna "zanemela sam na sat vremena"...

Već sam stil pohvala govori za sebe i ne znam zašto one tebe uznemiravaju? Sećaš li se kada si ti ''zanemeo'' pred nečijim delom? Koji je to autor bio? Možda bi najprikladnije bilo da pitam koliko ti je bilo godina, pošto na rečeni način reaguju deca i ljudi bez ikakvog čitalačkog iskustva. Sve ostalo je vulgarno laskanje i budalaština nevredna pažnje. Kad bi mi odrasla osdoba rekla da je zanemela pred onim što sam uradila, znala bih da me zeza.

Meni se često dešava da pročitam nešto i zanemim na sat vremena. Mislim, kada čitam novine.

Eh, novine. Meni je jedan prijatelj izgubio moć govora, pa čak se i otreznio od kad je shvatio da ga ja vozim kući, ali ne mislim na takve neke strašne slučajeve!

Da bi neko bio ljubomoran na poznatog pisca najpre treba da bude pisac.

Tako je. A da bi neko bio pisac treba prvo da napiše knjigu.

Prestani da lupetaš i iskomentariši još koju priču osim svog pričuljka, sebičnjaku.

Quote from: saturnica on 11-01-2019, 12:10:58
ako se oko ičega slažemo onda je to da je KAKO važniji od ŠTO. mada poslije, nakon što neko vrijeme plivaš u ljepoti KAKOA, čitatelj počne tražiti ono ŠTO. jedno bez drugog ne ide. i znači, vi sad hoćete reći da ja taj KAKO u vašoj priči nisam prepoznala? u redu, možda je i tako. ali, razmislite, dobili ste 6 glasova. gotovo svi su vas prepoznali. koliko ste sigurni u njihove ekstatične prikaze i relanost?

saturnice, sve si shvatila naopako. Ajde što tvrdiš da su me ljudi prepoznali i zato dali poene, te da bez toga nikakvih poena za moju priču ne bi bilo.
Ne zameram ti ja što nisi veličala moju priču, kao što ti sve vreme hoćeš da prikažeš, nego što si pomislila za jednu literarno vrlo skromnu priču da je moja.
Ako pažljivo pročitaš šta sam napisao na početku naše rasprave, zapazićeš da je upravo to moja primedba.

Ej da mi je vaša pamet pa da mogu tako lako da razbrajam kroz autore!  :D

Aman baš nikog nisam poznao, osim što je od one dve na ijekavici jedna morala da bude Saturničina. Najiskrenije, za ovih 60 radionica mislim da sam uspeo da udenem ime autora uz priču tek nekoliko puta - retke Džekove (izdao bi se izvesnim "konstrukcijama" koje sam upratio kod njega), po neku Hrundijevu (ali sam njega umeo i da totalno pobrkam, on se vazda menjao) i Skalopovu jednu, ono kad namerno NISAM glasao zbog autora (u priču je, inače lepu, nabacao gomile raznih geografskih, lokalnih, pojmova da je, po meni, ista izgubila smisao).

Dalje, po sećanjiu, mislim da nikad nisam glasao za Bobana. Mislim... Ali se sećam priča, i "Fione" i "Ratnog ostrva" (ili kako se zvala priča)... Za razliku, čini mi se kao da sam glasao za skoro svaku koju je napisala D. Ona kosovskometohijska mi je ostala i u lepom sećanju, bejahu neke krljušti, Jovovićevo (Jovićevo?). Tako mi i treba, da sakupi još municije pa da mi se lakše osere po glavi, sledeći put. Očito je da mi se sviđa njeno pisanje, istim mi je i žao jer tu svoju iščašenost nikako da kanališe, da "pusti struju" u svoje priče, nego se uglavnom krije u nekakvim izmaglicama.

Saturnica je od prve radionice bila meni bliska, greška, njene priče su bile meni bliske, dal' sam glasao ili je bilo da eto nisam jer je bilo jačih, nešto mi je zasmetalo... Ako bih smeo da se drugačije izrazim (a znam da ne smem), za mene je to pisanje prilično hladno. Mermer je lep, i kad se fino obradi čini besprekoran spomenik, ali je i dalje hladan. To nije zamerka nego lični osećaj. Bukvalno identično bih rekao i za Kimurino pisanje, sve je uglavnom na svom mestu, i lepo i prihvatljivo i... Ali kao da mi neko priča priču a ja je čujem kroz huk severca. Kroz ledene uši. Kao da postoji neki odbrambeni mehanizam u njihovom pisanju da se ne bi autorice ispovrtele cele u svojim pričama. If ju keč maj drift. Neki otklon, odstojanje, kao u JNA - tri koraka vojniče! Nije prisno, ako bi to najlakše objasnilo šta bih da kažem.

Džek je meni bio i ostao najveća misterija. Čovek koji ume da napiše odlične priče, da osmisli
svet, naseli ga, uzbućka da priča ima zašto da se desi i da se u njoj veseli, pa onda utrne. Duže mi se već čini da žanr, ovde vladajući, SF/F, ustvari nekim autorima uopšte ne paše. Ma koliko oni mislili da su se skućili baš na pravom mestu. Autori bi morali da raščlane "svoje prioritete", led diode u očima, Zgromipuci, surfanje na intergalaktičkim olupinama i ostalo je OK ako ti je mozak naštelovan baš tako. A uglavnom nije pa se završava farsično (zabrazdio sam ka nekom drugom mestu, neko vreme već ima/nema veze sa Džekom). Široko je polje "iščašenosti", isključenja iz realnosti a to se sve svodi pod "F". Kao što nervira gomilanje stranih reči istom merom se može zameriti i silovanje "žanra". Ili njegovo loše tumačenje. Ako bi se SF/F mogao gledati kao poslednji oblik slobode u pisanju, a trebao bi, onda zašto se vezivati za potrošene, milion puta viđene i ispričane situacije/scenografije? Ja sam čuo jezovitije i fantastičnije priče od moje babe nego što bi mi bilo koji SF/F pisac ikad mogao ponuditi. Tvrdim.

S gornjim u vezi – da, ja sam se našao na izvesnom "proplanku", na njemu se osećam prilično ugodno, čini mi se da je pogled odatle lep i da lako upijam pa pretačem u priče. Laka jeza i iščašenost je ono čime bi da začinim svoje pisanje. Ništa više, ništa manje. Da sam rođen u Australiji pisao bih o kengurima. Meni su ti likovi bliski, šetam se svaki dan međ njima. Veseli mi kad primetim da je neko možda nakrivio šešir ili se nečija kuja oštenila. Volim da šetam kroz procvetale voćnjake. I da prebrajam senice po bašti. Meni je to dar s neba, nekom patnja – glavna caka je da se dobro osećaš u svojim cipelama. Ako sam ja uspeo da prodam vama Sredu Saćuricu (iskreno sam i dalje zblanut, ni najmanje se nisam nadao takvoj počasti), na radionici SF/F foruma, onda znači da se ipak može, ono iz glave, kad zasvrbi kao o vrbopucu, može se samo ako je iskreno. Ovde su valjda svi u svađi sa Skalopom te bih ga baš zato citirao/parafrazirao – pisac pred publikom skida gaće. Ja bih dodao – kad je već takva prilika, skini ih do kraja, nek' ide život. Nek' se narod nagleda ili nek' okrene glavu. Pokojnik ili pukovnik. Jer to si ti, rođen sam i umrećeš sam, zašto bi se lagali.

I da se na kraju ogradim – izuzetno me plaši jer se osećam suviše ugodno na tom "proplanku" (za one s jeftinijim kartama – ne mislim na rang listu radionice nego odakle pišem). To sam u jednom komentaru pomenuo, ne za druge nego po pitanju sebe. Sad, bilo koja tema da se zada, evo gledam u vrata, prazan papir, pa nakitiću o vratima očas posla. I ko ih je napravio i kako mu se baba kurvala i kako mu je otac bio osrednji zanatlija i najvećma od svega voleo da jede čvarke kad sviće zora, da sedne na basamak, samo u košulji, žvaćka, gleda kako mrve dole kupe komšijski mišovi, pa sve to onda upakujem u neko ludilo, i... Ali to nije to. Hoću i sebe da zabavim, da iznenadim dok pišem. Rutina je zlo najopasnije. Najveća istina – da se dobro osećaš kad zapakuješ priču, pa se posle još neko vreme kikoćeš.

Ako sam gnjavio, da mi prostate. Ja vas više ne bih zadržavao.

(p.s. ja ostale autore i ne znam, s ničim ne mogu da poredim "moje viđenje". Drago mi što se pojavila 11, liči da ima štofa).

12 - Povratak


kad čitam priče, nemam autore u glavi. ne zanimaju me. sebična sam. znam šta volim i volim kad to što volim nađem. našla sam i u priči za koju sad znam da je saturničina, a nisam glasala za nju jer sam prelamala između njene, 13 i 07.

ova priča me izgubila kod uvođenja komparacije sa mengeleom, i znam da je do mene a ne do mengelea, mislim, sticajem profesionalnih razloga imala sam bar 5 odvratnih lekara koji su mogli da upadnu na ovu listu, mengele mi je zazvučao kao opšte mesto i tu smo se načas, a što se tiče glasanja i trajno, odvojili priča i ja.
dopalo mi se uvođenje osobe vezane za medicinu kao umetnika, napraviti efikasnu vakcinu jeste umetnost.
nisam shvatila pominjanje eksperimentalne vakcine kao anti-vaks jer nije da mi ljudi nemamo i tu praksu. desetine primera, većinom su to vakcine protiv bolesti neprisutnih u evropi i usa koje vrlo lako testiramo na ranjivoj populaciji a nismo sigurni koliko su sigurne i efikasne.
elem, smorih.  :oops:
sve u svemu, saturnicu obožavam  xsmlove2  (ne šokiraj me odlascima, bitte!), tako da sam znala da je ona, sigurno bih glasala za nju. :lol: :lol: :lol:
nekad ne mogu da verujem šta pišete, btw, al brzo se setim da je ovo moja najdraža sagita.  :mrgreen:

07 - Egzibicionista

ima i ovde mnogo lepih delova, indrik je uvek imao rečenicu koja teče kao reka drina :) .
zanimalo bi me da li ima neko posebno objašnjenje zašto su beč, prag, budimpešta...toliko puta ponovljeni. nekako me svaki put izbacilo iz ritma čitanja. jes da volim k_und_k, al ne baš toliko. :)
što se tiče kraja, ono što sam učitala je da je umetnik na kraju poludeo i drhtuljio, a kreacija "svirala". al to je potpuno učitavanje, verovatno pogrešno.
kraj: malo nedorečeno, previše otvoreno.


izbacila bih: "...sve mi se čini.", lepša je rečenica bez.


izmeniti:
1. dijeteta: djeteta
2. otškrinuti: odškrinuti
3. ne bejasmo (ekavica): ne bijasmo


typos:
uredu: u redu
novogodišnj: dodati A :)

pa Boban je napiso realno najgoru priču ove radionice! 8-)

ko bi reko, misim toliko besmislena priča, čim sam početak pogledo odusto sam

"Zašto mora biti noć, pomišljam, dok ispraćam poslednje zrake
sunca nad nejasnim razdelom udaljenih krovova i neba. Za tren, oko
mene je praznina koja se može oslušnuti i u njoj udaljeni bat puzavog
haosa, a onda vetrovi koji obitavaju na granici tmine i svetla, nadiru
ka meni."

Prva rečenica pala s neba, šta ti treba, jedno jaje, pojma nemam

al ova druga, šta uopšte tu piše, jel oko njega praznina ili vjetrovi? 8-)

jest da doduše i Lavkraft piše šuntavo

Quote from: Boban on 11-01-2019, 13:25:34
Ajde što tvrdiš da su me ljudi prepoznali i zato dali poene,

Pa ja sam te prepoznala i zato ti dala poene.  :mrgreen:

QuotePrva rečenica pala s neba, šta ti treba, jedno jaje, pojma nemam

al ova druga, šta uopšte tu piše, jel oko njega praznina ili vjetrovi? 8-)

jest da doduše i Lavkraft piše šuntavo

xrofl

Quote from: Ksenija Atanasijević on 11-01-2019, 13:22:29
Prestani da lupetaš i iskomentariši još koju priču osim svog pričuljka, sebičnjaku.

Ništa se ne sekiraj. Stiže vikend, tvoja priča je visoko u vrhu prioriteta.

Dobila sam komentar već od svih od kojih me je komentar interesovao.

Što se onda toliko sekiraš?

11 - Ikonopisac         
                                                                                                                                                                                                                                                                       
kimurice, sad znam da je tvoja, pa ću da ožežem.  xrofl                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         pročitala sam priču 4 puta i nismo kliknule. jeste ona pismena i jeste osmišljena, al meni stilski nikako nije legla, nema veze s pravoslavnim elemenatima (lilit suprimirana  :lol: ).                                                                                                                                                                                                                                                                   
pokušavajući da objasnim sebi/razumem šta je to što mi je smetalo, došla sam do možda sumantog zaključka da se radi o "seckanju zarezima".           




Recimo, ovo:       

QuoteAleksa je, iscprljen od puta, odmah pošao ka manastirskom konaku, gde su nas, ikonopisce, čekale nameštene postelje. Zdravlje mu je bilo urušeno toliko da sam, videvši ga kako se, bled i omršaveo, poštapa na autobuskoj stanici pomislio da odustanem.

... bih ovako nekako:

QuoteIscrpljen od puta, (ikonopisac) Aleksa je odmah pošao ka manastirskom konaku gde su nas čekale nameštene postelje. Zdravlje mu je bilo urušeno. Videvši ga bledog i omršavelog kako se poštapa na autobuskoj stanici pomislio sam da odustanem.

e sad, ti si pisac, ja nisam, tako da ne uzimaj ovo zapažanje preozbiljno.

nekako mi se čini da moraš da nađeš način da "opustiš" rečenicu. priča mora lepše da teče. mislim! :)

Zahvaljujem.  :)

ma ovo je, kao što i sama znaš, prosto pitanje ukusa. vrlo subjektivan sud.
nemam zamerke na strukturu, vidim da si razmišljala kako da je postaviš.
xremyb
ps. ubilo me formatiranje u prethodnom postu :lol:

Razume se. Ni meni se neke moje priče ne sviđaju posle izvesnog vremena.  :oops:  Zato obično malo sačekam pre puštanja u promet. A ova Radionica je izuzetak, naravno.

Quote from: lilit on 12-01-2019, 20:31:03
11 - Ikonopisac         
                                                                                                                                                                                                                                                                       
kimurice, sad znam da je tvoja, pa ću da ožežem.  xrofl                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         pročitala sam priču 4 puta i nismo kliknule. jeste ona pismena i jeste osmišljena, al meni stilski nikako nije legla, nema veze s pravoslavnim elemenatima (lilit suprimirana  :lol: ).                                                                                                                                                                                                                                                                   
pokušavajući da objasnim sebi/razumem šta je to što mi je smetalo, došla sam do možda sumantog zaključka da se radi o "seckanju zarezima".           




Recimo, ovo:       

QuoteAleksa je, iscprljen od puta, odmah pošao ka manastirskom konaku, gde su nas, ikonopisce, čekale nameštene postelje. Zdravlje mu je bilo urušeno toliko da sam, videvši ga kako se, bled i omršaveo, poštapa na autobuskoj stanici pomislio da odustanem.

... bih ovako nekako:

QuoteIscrpljen od puta, (ikonopisac) Aleksa je odmah pošao ka manastirskom konaku gde su nas čekale nameštene postelje. Zdravlje mu je bilo urušeno. Videvši ga bledog i omršavelog kako se poštapa na autobuskoj stanici pomislio sam da odustanem.

e sad, ti si pisac, ja nisam, tako da ne uzimaj ovo zapažanje preozbiljno.

nekako mi se čini da moraš da nađeš način da "opustiš" rečenicu. priča mora lepše da teče. mislim! :)

Sitničarenje...

Quote from: Boban on 11-01-2019, 01:25:08

Quote from: Ksenija Atanasijević on 10-01-2019, 23:04:40
A, inače, mi se ovde nešto krljamo ko je glasao, ko komentarisao, a Boban nije ni glasao ni komentarisao.  8)

Boban ne glasa jer zna imena autora pa bi svakako bio optužen da je glasao za autore a ne priče.
A komentariše ponekad, možda bude i u okviru ovog kruga.

Nego, šta bi od ovoga? Obećanje ludom radovanje?
Daj komentare, Bobane, makar nas sve gledao ''ktulujskim'' okom!


Edit: malo je bezveze da vodiš radionicu, a da nas ne nagrdiš kako smo dronjave stvari poslali.

On, valjda, ne ume blaže, pa izbegava.  :)

Pa onda ovo nema mnogo smisla, zar ne?
Nema Scallopa, nema Miće, obe lektorke su utekle, zavisimo samo o Lilitine dobre volje, da ne kažem sažaljenja. Ostalo su komentari samih učesnika, od kojih polovina ne voli da kamentariše.

I Boban je učesnik. A učesnici su i čitaoci. :)
Elem, svako neka sebi nađe smisao. Moj je u činjenici da ću svakog meseca da produkujem :D minimum jednu priču.

Ah, meni nekako nije to - to. No, dobro.
Srećno i uzdravlje.

a vi mislite da je on to čito? Možda visokoobdareno prelistavao

U pravu je batica.

Ja imam popriličan problem sa pričama u ovom krugu.
Bar polovinu nisam bio u stanju da pročitam. One za koje sam se naterao da ih iščitam, bolje da nisam.

OK, neki umeju da pišu, neki ne umeju. To smo znali i ranije. Ali ovi što umeju da pišu uglavnom nisu uspeli da odgovore na temu. Ili ja nisam shvatio to na pravi način.
Ako krenem odozgo... Stevina Sućurica ili kako se to već zove. Steva je zapravo putopisac, novinar, reporter, ne pisac literarnih uradaka. On zapaža dobro stvari, bio bi idealan da opisuje kakve salaše i seoske udžerice i život ljudi oko svega toga. Nije da pišepo zadatku i diktatu. A i kad ga ukalupimo nekom temom, on se ponaša kao da te teme nema i opet piše o stvarima koje njemu pašu. Da se razumemo nešto, njegovu priču ću uvek objaviti, ali u malom broju slučajeva ću je shvatiti onako kako je on zamislio i još ređe da ću uživati. Jednostavno, njegov i moj senzibilitet i ono što tražimo i nalazimo u pričama nigde se ne preklapaju. Ali to je sasvim na mestu.

U brižu... ova osoba može da bude pisac, ima ispis koji meni prija, atmosferu, tananu moć dočaravanja neizrečenog među protagonistima koje vodi. Mislim, priča je jedva odgovorila na temu, tj, nasilno to uradila, ali to nije ni bitno. Pisac bi mogao da se bavi nekim ozbiljnijim pisanijem, naravno, uz prethodno osmišljavanje da svo to umeće bude propraćeno nekim smislom i logikom shvatljivom i površnim čitaocima. Nemamo ništa od toga da pišemo samo za odabrane i da se branimo time da ako se čitalac udubi videće svašta. Voleo bih da vidim nešto duže od ovih nekoliko strana, ne o ovoj temi koja je verovatno promašena nego o nečemu što autor sam odabere, razradi i doradi.

povratak... potpuni promašaj teme autorke koja odlično barata spisateljskim zanatom. Malo je ovo statično i prepuno prisećanja i prepričavanja... mislim da bi autorki prijalo malo više osmišljavanja pre pisanja, ne da se iz sebe izbaci prvo što padne na pamet, a posle da se krpi i dorađuje. Kod autora koji mnogo polažu na atmoferu dosta je bitno da se nekakve celine urade brzo i odjednom, dok su i sami u tom izmaštanom okruženju. Svaka naredna dopravka razbija tu celovitost koja se postiže u jednom dahu. Dakle, još jedan pisac koji nije izašao bogatiji iz ovog kruga radionice, ali pokazao da zna.

ikonopisac... još jedna priča bez priče, bez zapleta, raspleta, samo neka situacija i lamentiranje nad time. Autorka je tradicionalno stegnuta u svom pisanju, korača kroz priču sa previše balasta i presporo. Doduše, ima više radnje nego "povratak" ali manje spontanosti. Nešto mi fali, zapravo, znam šta je u pitanju, ja volim nekako zaokružene priče i ova mada liči da jeste, zapravo nije. Kratka priča treba da prati jednu situaciju, jedan obrt, jedan događajčić kroz koji se nešto prelama. Ovde imamo opisivanje skoro u formi prepričavanja šta se zbiva, verovatno bi u obliku 3-4 puta dužem bilo mesta i da se malo stane, udahne vazduh, oseti atmosfera. Ovoj priči je definitivno bilo tesno.

neizvestan ishod kreacije - džek u svom elementu, njegova priča ima dinamiku i teče, ali izbor teme upropašćuje sve, jer se koristi nešto što je dosad urađeno hiljadama puta, a ne nudi se neki pomak,otklon, neko novo razrešenje. Deo priče posle pominjanja Jehove potpuno nepotreban.

arhitekte... ovde je prisutna jednostavnost u izrazu pa nije odmah jasno da li je to izbor autora ili ograničenje usled neiskustva. Svakako bih voleo videti od ovog autora priču koja ima zaplet, kulminaciju i rasplet, a ne samo prikaz stanja.

zasad ovoliko, za koji dan možda još o nekim pričama, mada su one većinom nedočitane ostale il sam umro od dosade.

Da odštampam ovo da mi pečatiraš i potpišeš da se falim naokolo.  :mrgreen:

da li ti je dobro? Ja sam ti rekao da treba da uradiš nešto što je različito od onoga što si ti uradila, a nisi me trenutačno optužila da hoću da te kontrolišem?

Evo i nekih mojih komenatara, ostalo kasnije...


POVRATAK - Dobro vođena priča zrelog ispisa, po meni najbolja u inače prilično slabom krugu radionice. Autor s lakoćom vodi čitaoca uz dobru dozu zdravog humora i bez prevelikog uozbiljavanja u svhatanju sveta okolo sebe, doživljaja sebe i poruka koje želi da nam prenese. Sve je laganica, opušteno i ne smara. Kraj priče je u potpuno istom fazonu i zato mi se i svideo. Ne vidim ovde dnevnu politiku ali primetno mi je distanciranje pisca od nemoralnosti, tj. zapravo jedne teške tematike koju prikazuje na vedar način, kroz humor i satiru.

SAMOĆA STVARANJA – Priča koja mi deluje kao istrgnuta iz neke veće celine, ali ipak sam joj dao poen jer je lepo napisana, zaokružena i atmosferična, živih likova i dinamičnih odnosa, balansira na samoironiji i vrlo duhovita na trenutke. Kraj možda malo isforsiran, ali na inventivan  način uklopljen u temu radionice, što i nije toliko bitno. 

POD SAĆURICOM SREDA – Priča prepoznatljivog ispisa, ali fino izbrišenog kao filigran, zato je i nagrađen poenom. Moram da priznam da mi se ovaj autor nije toliko svideo u nekim ranijim inkarnacijama pravljenja pandana poeziji Đorđa Balaševića u pisanoj reči i eksperimentalnog izdrkavanja u fazonu ,,imao sa sjajnog pevca" uz tovarenje gomile manje poznatih reči i izraza od početka do kraja, ali uspeo je nekako u svemu tome da nađe meni podnošljivu meru i dosegne nešto što kapiram kao zrelost njegovog ispisa.

KTULUJSKO OKO – Priča zrelog ispisa koja je po meni imala najveći potencijal u ovom krugu, da je više truda uloženo da se ironični pristup Lavkraftu prikaže jasnije i više ogoljeno, a manje skriveno i dvosmisleno. Ovako nepotrebna nabrajanja Lavkraftovih čudovišta iz Ktulu mita i ređanje Lavkraftovih biografskih momenata bez postizanja karakteristične Lavkraftovske atmosfere deluju kao potpuni promašaj nekog Lavkraft gika i više kao fan fiction nego kao zreli autorski pokušaj poigravanja sa Lavkraftom.

U BRIŽU – Priča koja dobro koristi savet s radionica kreativnog pisanja da priče treba uvek započeti na visokoj noti, i to ovoj priči savršeno uspeva uvodnom epizodom. Sve posle toga je pad i ponavljanje. A kraj priče je patos, sa previše izraubovanim, neinventivnim i rđavo nakalemljenim SF momentom. Po meni glavna mana priče je što nema nikakav ironični odmak i što se previše ozbiljno shvata na temi koja je poprilično moralno dno, sa protagonistom koji je praktično neodbranjiv. Pri tome loše napisan, vrlo loša empatija autora s takvim tipom samoopsednutih egomanijaka, kako je neko već u komentarima primetio.

Em sačekao da se objave imena da bi komentarisao, em se svetio i čepio kroz komentarisanje. Jadno na toliko nivoa...

Quote from: Ksenija Atanasijević on 17-01-2019, 11:11:33
Em sačekao da se objave imena da bi komentarisao, em se svetio i čepio kroz komentarisanje. Jadno na toliko nivoa...

Ako misliš na moje komentare svoje priče pa nisi bila baš puno anonimna u ovom krugu, stavljajući još u naslov svoj omiljeni film... želela si da te prepoznamo?  :lol:

Ti izgleda misliš da tvoja priča nikome ne može da se ne dopadne. Da si napisala mnogo bolju priču i moji komentari bi verovatno bili bolji...

Od svih komentarisanih priča nisam prepoznao jedino D.S.B. (mislio sam da je Džek) i Bobana. Ali komentar za Bobanovu priču je daleko daleko povoljniji posle objavljivanja imena, nego što bi bio da sam odmah komentarisao.

D, tvoja priča ima najveći raskorak između umeća i postignuća... teška srca, moram priznati da je Sendmen u pravu za sve što ti je napisao.

Ti si rekao da je dobro napisan. On da je loše napisan.

Mene uopšte ne zanima njegovo mišljenje o mojoj priči, komentarišem jadnost postupka.

pa nije rekao... napisao je isto što i ja, samo drugim rečima.
U priči demonstriraš sjajan stil, ali zbrljeknuta ti je ideja i rasplet.

Tebi D. sve što uradim na bilo koji način smeta. Smeta ti sad kritika, a da sam glasao za tvoju priču onda bi bilo da ne prihvatam žensko ne i sve druge gluposti koje možeš da izmisliš, a vrlo dobro možeš.

Nisam ja komentarisao tvoju priču zbog tebe, niti me zanima da li te moje mišljenje zanima.

Da je bilo zbog tebe ne bih je ni komentarisao, pošto mislim da svojim postupcima i koliko si bila naporna prema meni u ovom krugu ti nikakav moj komentar ne zaslužuješ.

Ali, ne mogu ja da odučim tebe da ne komentarišem, to bi bilo protivno duhu radionice jer bi značilo da se postavljam lično prema učesnicima i moja objektivnost bi bila mnogo više stavljena pod znak pitanja nego što si je ti dovela u pitanje u nekom prethodnom postu.

Ne vidim da je moj komentar negativan, rekao sam da je početna epizoda bila sjajna i izrazio svoje razočarenje što to nije realizovano u nastavku priče. Dakle, pohvalio sam te u neku ruku, nije lako to realizovati i uvući ljude u priču. To si lepo odradila.

Šta hoćeš da ti više kažem? Ajde sjaši malo i probaj da budeš malo manje naporna u svojim obraćanjima meni. To isključivo samo od tebe zavisi.

Quote from: Boban on 17-01-2019, 12:17:32
pa nije rekao... napisao je isto što i ja, samo drugim rečima.
U priči demonstriraš sjajan stil, ali zbrljeknuta ti je ideja i rasplet.

Misliš, rasplet koji si drpio? :)

Quote from: Boban on 17-01-2019, 12:17:32
zbrljeknuta

misio si reć bedazzled

Quote from: Boban on 17-01-2019, 12:17:32
pa nije rekao... napisao je isto što i ja, samo drugim rečima.
U priči demonstriraš sjajan stil, ali zbrljeknuta ti je ideja i rasplet.

Kako ikada rasplet u mojoj priči može da bude nakalemljen kada ceo zaplet zavisi od njega? Koje bi bilo drugo rešenje za činjenicu da ceo svet prepoznaje osobu kao čuvenog umetnika, ali baš niko pojma nema šta stvara i koja su mu dela?

pa ako se to pitaš onda nisi dobro promislila čitavu stvar

evo jednog paralelnog primjera: kada u društvenoj nauci postaviš teoriju tako da ona ne može biti pobijena - to onda nije teorija no ideologija. Dakle, dogma. Kao, nemoguće je da se desi drugačije nego što se desilo. Priča može imati samo jedan kraj.

Naravno da ne. To jeste slabost priče. Uostalom, ja sam priču prepoznao kao gotovo realističku. Sem ovih naših malih naroda, misliš da u Americi svih trista miliona zna ko je Madona. Bar sto miliona misli da je Šeron Stoun.

Da ne pričamo tipa o 19. stoljeću, ko je na ulici prepoznavao Dostojevskog.

U stvari si mogla da skreneš u pravcu toga dokle seže ljucka glupost i neobrazovanje, kako su ono bješe i Mocarta ilikogaveć sahranili na đubrištu, vunderkindovi su svuda ili propali ili propili... tolike boeme i kicoše smo imali, misliš da su svi u Beogradu prepoznavali Nušiće i Daviče... i sve je to moglo da se SF apgrejduje a ti si izabrala Total Recall/Bedazzled završetak

Ipak moraš priznati da je moglo bolje i kreativnije.

Ljudska glupost i neobrazovanje i jesu drugi sloj priče, ali ovde imaš hint apsurdne situacije da baš niko ne zna šta je umetnika načinilo slavnim. Jednostavno sam promislila čitavu stvar od početka do kraja pre nego što sam je napisala. Ne stoji da je nakalemljeno jer sam prvo smislila kraj uz ideju da razrađujem upravo taj aspekt priče (neprecizno definisanu želju kroz preganjanje sa računarom dok je protagonista još živ, pa se predomislih). Takođe, kako je, dođavola, SF element nakalemljen kada imamo mrtvog čoveka koji "živi", tj. čija su sećanja zauvek sačuvana? Cela priča, od početka do kraja, je čist SF, samo što se to otkriva tek na kraju.

Dakle, mana moje priče je ta što nisam uspela da dovoljno jasno otvorim pitanja koja sam ranije navela, ali svakako nije ta da sam zbrljala ideju ili nakalemila rasplet ili SF element. Čak nisam ni "nasilno" odgovorila na temu: proragonista je, u ugovoru, mogao da bira - večni život umetnika ili bilo šta drugo (bez umetničkog talenta). Kako nam je Boban ostavio na izbor aspekt priče, birala sam da se bavim nedovoljno promišljenim izborom, tj. izborom talenta, ali bez njegove manifestacije.

Velika mana mog pisanja je što, izgleda, stvarno pišem "za odabrane", tj. nisam razumljiva većini, ne umem da komuniciram sa većinom svojih čitalaca i, možda čak, sad shvatam, i ja zvučim autistično (što je nešto što često kritikujem u drugim pričama i što je ozbiljan problem), ali, nije "nakalemljenost" SF elementa ili moj "nedostatak empatije" sa protagonistom. Taj nedostatak empatije je upis čitaoca i to je ok, svako neka upiše šta može, ali ko poznaje psihologiju čoveka u tom protagonisti neće videti egomaniju samo zato što je želeo slavu, već patnju što njegova slava nema suštinu, i što ga slava, suprotno njegovim očekivanjima, NIJE usrećila. Pa kako je, onda, moj junak egocentričan?? Baš naprotiv. Moja krivica je ta što to nisam uspela da dočaram i čitaocima kojima psihologija nije jača strana, a pisac to mora da uradi.

Dakle, ne lupetajte o zbrzavanju ideje ili nakalemljenosti SF elementa, to su dva aspekta priče kojima sam dala prednost i upravo zato i sjebala priču. :)

Batice, ovde imaš situaciju da SVI prepoznaju junaka ali niko NE ZNA ZAŠTO, a ne da ne prepoznaju slavne i/ili talentovane ljude, pa ih sahranjuju na đubrištu.

Dakle, u tvom primeru, svi bi znali za Madonu, cela Amerika, ali niko ne bi znao šta ona radi. To, je hint mog drugog omiljenog žanra, posle SF-a: apsurda.

Kako se završetak uklapa u apsurd?

"SVI prepoznaju junaka ali niko NE ZNA ZAŠTO"

čitaoci znaju zašto, jer tako si napisala

da ne pričamo da si rekla da je ovo rješenje jedino logično za ovu priču, kad književnost apsurda teško da je opterećena krajem priče, zaokruživanjem, objašnjenjem

nacrtala si kraj bukvalno - to nije apsurd

Ne znaju ni čitaoci, jer nisam ni napisala.

Tvoj koncept D. je u sustini duboko samoironičan jer pišeš o umetniku koji nema delo a svi ga prepoznaju. Ne zvuči ti nimalo poznato? Zar to upravo nije i tvoj problem, što nisi napisala knjigu, pisala si o tome koliko na ovoj temi, nemoj sad ta kopam da te citiram.

Ti se osećaš deo umetničkog sveta, podrazumevaš da već jesi pisac, a pri tome duboko nesrećna si što još nemaš knjigu, nemaš delo po kome bi te prepoznali i to te muči.

Pričaš o nekakvoj psihologiji koju navodno obrađuješ, a zapravo bauljaš na nivou nesvesnog.

Tebi fali da se malo kao pisac više osvestiš, da razumeš ono što pišeš i da mu pristupiš na malo iskreniji način.

Ne treba ja ili Bata da te osvešćavamo, to bi trebalo da uradiš sama.

I kad to osvestiš da ubaciš tu neku ironiciju, direkno se sprdaš, a ne da si ovoliko mrtva ozbiljna kao da si bila na putu da ponovo posle izmisliš Total Recall posle trideset godina, a mi te eto osujetili.  :?:

bata, sendmen i D... dno je dotaknuto i utabano.

I prestani Bobana da shvataš toliko ozbiljno, čovek se polomio od zajebavanja i provociranja. Stalno pokušava neki darmar da izazove.  xrofl

Linkine, nisam se obratila tebi niti me zanima tvoje tumačenje. Ne čitam ga.

Bobane, uozbilji se.

Nešto si meni rekla?

Ček da priupitam Batu koji je ovo sad minut...

Quote from: Boban on 18-01-2019, 09:50:59
bata, sendmen i D... dno je dotaknuto i utabano.

Još ne možeš da se oporaviš što si bio najgori na radionici? 8-)

Ček samo kad pobijedim sljedeću!

Brate, kako iritira kada neko pametuje i pokušava da mi objasni mene, a pogotovo kada sam pre toga samu sebe objasnila.

Odjeb u skokovima, analizirajte svoju nesvest.