ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

(https://pictr.com/images/2019/10/28/5nVy3n.jpg)

O knjizi: Ujedinjena Sahara Afrike je raj na zemlji. Nekada pustinja, a sada plodno tlo, U. S. A. je uspela da, nakon katastrofe koja je uništila poznati svet, postane ključni igrač na međunarodnoj sceni. Zelene tehnologije, ljudska, hibridna i zelena prava su njeni glavni izvozni resursi koje milom ili silom nameće ostatku čovečanstva. Na domaćem planu U. S. A. je nominalni šampion u toleranciji, ali u praksi...

Eze je sin crnićanskog predsednika Republike. Abiona je ćerka hibridislamističkog trgovca amuletima. Oni moraju da skrivaju svoju ljubav od svih, a naročito od mržnje njenog brata Saadata. Kada njih troje kidnapuju, liše sećanja i zatvore u rudniku vode kojim rukovodi nemilosrdni Hrapavi Drilos, oni shvataju da je jedini način da se spasu međusobna saradnja, ljubav i empatija. A ovaj put nisu samo njihovi životi u pitanju već i budućnost krošnji i ustrojstvo samih korena iz kojih niče U. S. A. Hoće li razmaženi potomci biti dostojni svojih Očeva došljaka?

U ovoj distopijskoj avanturi prepunoj čudnovatih likova kao što su transrodni nilski konji, lake meduze iz javnih rijalitija, gej mačori posvećeni veri, geek pavijani naklonjeni hardveru, Japanci koji umiru od dosade, do repa zaljubljeni gušteri, pošteni političari, ljigavi blavori koji zbog slabog vida nikada nisu bili u vojsci, haremske mačke koje pate od nedostatka slave, mačo sveštenice Svetog HIV-a, slepe mišice žedne krvi i prava glasa... Milan Aranđelović se bavi pitanjem imperijalističkog izvoza i nametanja određenih vrednosti drugim društvima, rasizmom, verskom i rasnom (ne)tolerancijom, diskriminacijom, ekologijom, budućnošću društvenih mreža i ličnih odnosa u virtuelnim okolnostima, kao i pitanjem nevladinog sektora i političke korektnosti kada ona dođe do vrhunca i pretvori se u svoje naličje.

O autoru: Milan Aranđelović je pisac, novinar, književni kritičar, satiričar i superheroj. Autor je romana "Labudoliki paunovi moraju umreti" i "Balada meda i krvi", urednik zbirke priča "Imam nešto da ti kažem" i autor priče u zbirci "Čuvari zlatnog runa".

Urednik je web magazina Bookvar. Saradnik je brojnih časopisa i portala .

Voli kokice, koka-kolu i stripove. Diže 120 kilograma iz benča, pretrči najmanje deset kilometara svakog dana i cilj mu je da istrči maraton. Kada posraste voleo bi da piše scenarija za stripove.

Počeo sam da čitam. Prvih 50 strana briljantno.

Mikijeva nevolja, kao i svih pisaca "između" jeste da nisu potpuno prijemčivi ni za zadrte žanrovce niti za one kojima je žanr potpuno stran.

Intervju za Bookvar: http://www.bookvar.rs/milan-arandelovic-u-s-a-prikazuje-svet-u-kome-su-pobedile-ideje-grete-tunberg/

Izdavačka kuća Everest media nedavno je objavila roman U. S. A. Milana Aranđelovića. Nakon prva dva romana Labudoliki paunovi moraju umreti i Balada meda i krvi koji su za temu imali (ne) prilike u nekoj budućoj Srbiji, Milan Aranđelović se u svom trećem ostvarenju okreće globalnim problemima današnjice kao što su imperijalizam, globalno zagrevanje, migracije, izbeglička kriza, narastajuća tolerancija i politička korektnost. Iskoristili smo izlazak novog romana da o ovoj knjizi malo popričamo sa autorom.

    Vaša nova knjiga ima zanimljiv naslov. Šta on zapravo znači?

U. S. A. svakako ne znači The United States of America kako se čini na prvi pogled. Ne! U. S. A. je skraćenica od Ujedinjena Sahara Afrike. U pitanju je državna zajednica na severu Afrike smeštena u samom srcu svetle budućnosti planete. U njoj je sve lepo i zeleno. Pustinja, kao deo ružne prošlosti, više ne postoji. Ljudi, životinje, biljke kao i svi oni organizmi između žive lepo i u skladu sa ljudskim, životinjskim i biljnim pravima koje garantuju ustav i zakoni ove lepe države. U. S. A. je ne samo lider u toleranciji na domaćoj teritoriji već i u svetu. Ona takođe izvozi ljudska, biljna i životinjska prava širom planete i nameće ih onima koji ne pristaju da ih dobrovoljno prihvate. O zelenim tehnologijama koje U. S. A., mirnim ili ognjenim putem mača, nameće svim drugim zemljama ne bih trošio reči jer se to, naprosto, podrazumeva.

    Koliko Vaša U. S. A. ima sličnosti sa S. A. D. ?

Konačni sud bih želeo da prepustim čitaocima mog romana. Voleo bih da tokom čitanja sami uočavaju sličnosti i, ako ih ima, razlike između ove dve države. Više od dve stotine godina državnosti Sjedinjenih Američkih Država utkane su u utopijsku Ujedinjenu Saharu Afrike. Čini mi se da samo rat između Severa i Juga nisu deo istorije Afričkih država iz mog romana.

    Ljudska, hibridna i zelena prava kao izvozni resursi. To dosta podseća na današnje ,,izvoz" demokratije?

Da, zaista. Kao što su nas u školi učili da je ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu bio samo povod za početak Velikog rata, a da su uzroci skriveni iza političko-ekonomskih kulisa, tako sam i ovde želeo da kažem kako su imperijalističke težnje samo upakovane u oblandu koju ćemo lakše sažvakati i progutati. Aktuelni izvoz demokratije je samo povod za nametanje volje jedne ekonomske sile drugima u igri ekonomskih prestola. Nacija je samo nadgradnja nad ekonomskom bazom društva koja je nastala kada su proizvodne snage prevazišle male teritorije i počele da žude za ekspanzijom.

A nekako je čak i neromantično (a zvuči i glupo) reći da je neko dao život za nadgradnju nad ekonomskom bazom društva. Mnogo je prijemčivije za naše romantične uši i nacionalno navijena srca reći da je neko dao život (svoj ili tuđ, naciji su životi pojedinca apsolutno nebitna kategorija) zarad otadžbine (zemlje predaka, vere, krsta časnog, zlatnih viljuški, bele tehnike... ups!).

    Pored političke u Vašem romanu je centralna i ljubavna priča?

Kao što su Emir Kusturica u filmu Podzemlje i Radivoje Lola Đukić u Nema malih bogova ozbiljne metafore upakovali u ljubavne priče, tako sam i se i sam usudio da učinim. U. S. A. je šekspirovska priča o zabranjenoj ljubavi između sina crnićanskog predsednika Republike i siromašne ćerke hibridislamističkog trgovca amuletima. Oni žive u zemlji koja ustavom garantuje pravo na ljubav, ali čiji stanovnici i dalje nisu uspeli da ustavne norme integrišu u svoje malograđanske umove i duše kao što su to uspeli da urade sa njihovim religijskim dogmama. Međutim, kako sam želeo da prikažem kako i u nominalno najslobodnijim, a faktički najzatvorenijim društvima, ljubav uprkos svemu niče (i redovno se kosi od strane nadležnih službi) na svakom koraku tako ovo nije samo priča o ljubavi između dvoje mladih-ludih već prava muzička fontana iz koje ljubav curi na sve strane. Svaki junak i junakinja su zaljubljeni u nekoga ili će to postati tokom priče. Tu su transrodni nilski konji zaljubljeni u Alahu, lake meduze iz javnih rijalitija zaljubljene u svakoga ko im tu ljubav plati, gej mačori zaljubljeni u osvetu celom svetu, geek pavijani emotivno naklonjeni hardveru i Tolkinu, do repa zaljubljeni gušteri, političari nesrećno zaljubljeni u poštenje, haremske mačke zaljubljene u slavu i glamur, mačo sveštenice Svetog HIV-a zaljubljene u same sebe, slepe mišice ništa manje slepo zaljubljene u krv i jednog malog miša koji je zaljubljen u svoj kukavičluk...

    Kako je moguće da Japanci umiru od dosade? Kakav ste Vi to svet stvorili?

Ha-ha-ha! Kada smo već kod Japanaca, Kinezi imaju kletvu ,,Dabogda živeo u zanimljiva vremena". Kao osoba koja je rođena i koja ceo svoj život živi u zanimljivim vremenima i nevremenima Srbije uvek sam bio pomalo ljubomoran na neke moje kolege homosapijense koji su, jadni, bili naprosto osuđeni na živote u sređenim i uređenim društvima kao što su kantonalna Švajcarska ili nekantonalni Japan. Đorđe Balašević je jednom prilikom spomenuo kako je njemu, u srednjoj školi, najveći problem bio kada će da izađe novi Alan Ford. Želeo sam da vidim kako bi funkcionisalo društvo u kome je najveći problem izlazak novog stripa, a koje je bolje mesto za to nego Japan čija je hiperprodukcija mangi odavno globalni fenomen. I, tako, Japanci su vremenom počeli da umiru od dosade. Svi osim onih koji imaju u sebi onaj žar-neizdrž čekanja da izađe novi broj stripa.

    Meni to liči na svet u kome je ideja Grete Tunberg pobedila?

Upravo tako! Mnogo mi je žao što sam rukopis romana završio dosta ranije pre pojave i globalne slave Grete Tunberg jer bi se za nju svakako našlo mesta na stranicama mog romana. Greta i fama koja se digla oko nje je tačno ono o čemu i pišem u romanu U. S. A.. Mogu reći da U. S. A. slika svet u kome su pobedile ideje Grete Tunberg. Šta bi se desilo kada bi politička korektnost postala nekorektna i kada bi svako ko nije sa nama, divnima, automatski postajao Onaj Drugi. A prema Onima Drugima nulta tolerancija je, vazda, najtolerantnija opcija.

    Ovo je Vaš treći SF roman. Koliko je taj žanr popularan u Srbiji i kako to objašnjavate?

Zapravo, teško bih mogao reći da su moji romani SF, više su postmodernističke satire sa elementima SF-a, ali, kada dođe vreme da budu raspoređeni u knjižarske police, najlakše mi je da ih tako definišem i odredim. Kako se meni čini, a odmah da kažem da je to moj lični utisak, SF je u defanzivi, na aparatima za održavanje života. U Srbiji je bukvalno sveden na nekoliko desetina entuzijasta (tu mislim i na one koji pišu i na one koji čitaju SF) koji još uvek odolevaju da se priklone retrogradnim vetrovima epske fantastike i navali zaljubljenih zgodinih i lepih tinejdžer-čudovišta. Mislim da je umetnost ogledalo vremena i da je SF, kao pozitivistički pogled na ljudske potencijale i mogućnosti čovečanstva, nakon nekoliko decenija vladavine izgubio na popularnosti jer se ljudi masovno ponovo okreću starim, dobrim paranojama, čudovištima iz mraka, zmajevima koji bljuju vatru, vakcinama koje izazivaju autizam, ravnim Zemljama , lekovitom majonezu koji mažu na stopala svojoj deci i ostalim vradžbinama. U skladu sa tim i osvajanje kosmosa, dostizanje konačnih granica svemira, lečenje lekovima, učenje naučnih znanja, empirija, dedukcija, indukcija i logika gube i na planu umetnosti, a naročito u domenu masovne kulture gde spada i naučna fantastika. Ako nas milenijalnci ne spasu od globalnih političko-ekonomskih trendova verujem da će naučna fantastika opstati kao žanr popularan samo u uskom krugu intelektualne elite društva, dok će se fantastika oslobođena od krutih stega nauke sve više širiti među sve siromašnijim masama na kojima je Carstvo nebesko iliti Basileia tōn Ouranōn.

glup i neprofesionalan intervju s aspekta novinara...
na razini srednjoškolaca
ovakva pitanja postavljaju srednjoškolci u novinarskim radionicama
najgora su pitanja broj 1 i 2
spinovanje u pitanju br 3.
posljednje pitanje je možda i ponajbolje i trebalo je biti prvo/drugo
predzadnje pitanje nije na mjestu i klasična je "konstrukcija" ali vrijedi kad skontaš na kraju

prosječna ocjena za razinu srednje škole 3 a za portal 2- i to samo zato što je intervjuirani spasio intervju jer mu je stalo

JBT ali JBT kakvo jedenje ****** i sviranje *****!!!

Imao je svojevremeno dragoš kalajić jedan sličan "uradak" samo posvećen EU ne U.S.A. kad se samo setim da sam za "to" dao pare u knjižari ujutro a popodne je sa neopisivim olakšanjem bačio u peć...

Sad se setih, roman se zove "kosmotvorac".
Baš me čudi da miloš od mačve nije "oslikao" naslovnu stranicu svojim čuvenim "letećim balvanima"...

Da je tu kao što na sreću nije verovatno bi brana crnčević napisao predgovor za U.S.A. !
Tako je, to je onaj lik što "Nikada ne bi poljubio svinju u dupe makar se nikad ne najeo čvaraka".

Pitam se što "roman" nije nazvan recimo "Ujedinjene Saharske Savezne Republike" iliti "U.S.S.R"?
Naravno posve slučajno u stilu pesničke slobode & izražajnosti...

Novosti sa Instagrama...

U konkurenciji za prestižnu NIN-ovu nagradu za Roman godine našla se, na 177. mestu, i knjiga "U.S.A.": http://www.nin.co.rs/pages/warticle.php?id=91078&fbclid=IwAR3anMbVRtkhMO3w_g2109hTChGBhd7sbg03vh2UwmP7ysjTmWCqZmcxMY4

To je redosled pristizanja knjiga.
Ali ako dobiješ nagradu, moraćeš da je odbiješ jer je to politika izdavačke kuće EVEREST MEDIA.

Zašto postoji ta politika?

A kakva je politika kuće glede Vitalove nagrade?

Možda nagrada "Futoški kupus"?

Quote from: Miki_007 on 17-12-2019, 17:39:39
A kakva je politika kuće glede Vitalove nagrade?

Brukaš me u javnosti; ljudi će pomisliti da podržavam NIN-ovu nagradu i da je samo deklarativno pljujem.

Pa to ne bi bilo ništa novo kod tebe. :)

Quote from: Miki_007 on 16-12-2019, 20:43:16
Novosti sa Instagrama...

(https://i.ibb.co/G9bx9tr/79937535-741219249688491-380591805311221760-n.jpg) (https://ibb.co/Mf32fGJ)
image uploader (https://imgbb.com/)

Jesu li ovo na slici Banini Domaćica Tart sa kajsijom biskviti?

Treba da prihvatiš tu nagradu, Miki! Da prihvatiš i najlepše da se zahvališ i u ime svoga izdavača. Žao mi je što nisam stekla utisak da tvoj roman zadovoljava političke kriterije za ovu nagradu (čak i ako bi ga žiri stvarno čitao), bilo bi zadovoljstvo videti Bobanov izraz lica prilikom dodele!

Intervju za Bloger fest: https://www.blogerfest.com/intervju-sa-milanom-arandjelovicem/?fbclid=IwAR0eSrQFt6MJwx-ZSkOzoAa3oYNAiREMd6w9OoXyX5PGQ9UA21zpT7RHfko

Možeš li u tri reči opisati period od kada si započeo roman Labudoliki paunovi moraju umreti do trenutka kada si završio trenutno aktuelni roman U.S.A.?

Živim svoj san.

Sva tri romana sadrže elemente fantastike, ali stiče se utisak kao da se čita strip, a ne klasičan roman. Da li je publika prihvatila ovaj žanr, kojim ti na autentičan način barataš na našim prostorima, s obzirom da nije komercijalan? Da li te publika razume i da li si zadovoljan reakcijama?

Moj izdavač, Boban Knežević, zna da kaže kako "Mikijeva nevolja, kao i svih pisaca 'između' jeste da nisu potpuno prijemčivi ni za zadrte žanrovce niti za one kojima je žanr potpuno stran." Mislim da je u tome sažet moj problem, ako je to zapravo problem, da doprem do šire publike. Sa druge strane, oni koji me na ovaj ili onaj način "otkriju" bivaju oduševljeni što su konačno našli nekoga ko piše samo za njih. Na taj način se uspostavlja neka vrsta kosmičke ravnoteže, ali i slanje poruka na pravu adresu i razmena emocija između autora i čitalaca, a to je u umetnosti zapravo i najvažnije. Najbolje je da sa ovim odgovorom završim ovde jer počinjem sam sebi da zvučim metafizički.

Vratićemo se na romane. Sada nam reci nešto o sebi. Zašto ,,Neverovatni Miki"? Gde se završava Milan Aranđelović, a gde Neverovatni Miki počinje? Koji superheroj bi voleo da budeš?

Neverovatni Miki je stvoren za potrebe pojavljivanja na internet. Zašto baš taj nadimak? Bilo je to vreme kada je bio aktuelan film koji su naši distributeri preveli kao Neverovatni Halk. Mene je to "Halk" iritiralo. Ceo život sam čitao stripove sa izvesnim zelenim Hulkom, a sada odjednom neki, ništa manje zeleni, Halk. Kakav Halk, zaboga? E, razmišljao sam tada, ako može Neverovatni Halk, onda može i Neverovatni Miki. Možda će se o meni jednog dana snimiti film Neverovatni Maki? Neverovatni Miki je pseudonim koji sam koristio na internet, na forumima, blogovima, Fejsbuku (dok je bilo moguće), Tviteru, Instagramu... Bio mi je potreban mentalni otklon od Milana, a Miki je tu savršeno poslužio. Milan je introvertan, dok je Miki ekstrovertan. Idealno za internet. Neverovatni Miki počinje tamo gde prestaju da važe ustaljeni obrazci razmišljanja i komunikacije. On je prolaz u kvantni svemir kreativnog duha i neograničene mašte.

Znam da ću zazvučati kao Krang, ali voleo bih da budem superheroj koji može da menja oblik svog tela, takozvani bodymorph,  tako da sebi obezbedim novo po potrebi.

Popularan si u svetu tvitera i tvoje tvitove često prenose dnevni portali i novine. Kako usklađuješ svoj angažman na ovom polju sa pisanjem? Imaju li ta dva neku sponu?

Ne znam koliko sam zaista popularan. Nikada do sada nisam stao na vagu popularnosti ili gde se već meri ta veličina. Na Tviteru zapravo samo napišem neku glupost koja mi padne na pamet i nešto od toga se ljudima svidi, a nešto ne.  I tako.

Slušaš li muziku dok čitaš ili pišeš i koju? Da li te muzika inspiriše?

Zapravo,  volim da radim u apsolutnoj tišini. Često mi smeta čak i zvuk mog disanja, pa koristim čepove za uši. Moj odnos sa muzikom je uvek bio dinamičan i ispunjen obostranim nerazumevanjem. Meni je muzika mahom uglavnom obična buka (a u slučaju moderne muzike zapravo snimak neke užasne saobraćajne nesreće) koja me dekoncentriše i ometa u razmišljanuju, dok muzika ne haje za moje stavove i zna se ispoljavati na najnezgodnijim mestima kao što su autobusi ili kafići. Zamsili tu situaciju u kojoj odeš u kafić da popričaš i da se družiš sa prijateljima, kad tamo – muzika. Muzika ume da ima loš tajming, da ne kažem ritam. U kafićima i diskotekama bi trebalo uvesti deo za slušače i odeljak za neslušače.

Gde pronalaziš inspiraciju za naredni roman? Kako je nastao U.S.A.?

Inspiraciju obično pronalazim u drugom Dnevniku RTS-a. Volim da, pre spavanja, pogledam ovu poučnu emisiju i sutra ujutru se probudim pun ideja o čemu bih mogao da pišem. Usudio bih se reći da čak ništa ne izmišljam već da u svojim romanima samo prepričam šta sam video u Dnevniku. Što se tiče stila pisanja  inspiraciju crpim iz Biblije. Znam da svakog jutra, pre nego što pristupim svom književnom radu, pročitam nekoliko psalma.

U.S.A. je specifična knjiga koja se stilski i tematski  razlikuje od prva dva romana, pa je i način nastanka malo drugačiji. Inspiraciju nisam pronašao u drugom Dnevniku već u stvarnom životu. U romanu U.S.A. sam želeo da prikažem svet u kome je konačno pobedila politička korektnost, svet u kome se poštuju sva ljudska,  građanska i hibridna prava, pa čak i više od toga. Glavni zaplet se zasniva na premisi da će jednog dana i biljke i gljive dobiti građanska prava (a  i virusi žele da dobiju ono što im pripada), a druga živa bića se još uvek nisu prebacila na fotosintezu. Priznaćete da nije zgodno jesti pripadnike građanske klase, ma koliko oni zeleni, oljušteni, iseckani i skuvani bili. Inspiraciju za ovaj roman dobio sam posmatrajući svet u kome živimo, a naročito promene koje se sve više zahuhtavaju. U romanu U.S.A. sam želeo da ponudim odgovor na pitanje šta bi se desilo kada bi politička korektnost postala nekorektna.

Da li si zadovoljan kako je roman prošao na ovogodišnjem Sajmu knjiga? Na koji način komuniciraš sa publikom i kako reaguješ na kritike?

Roman koji objavim neposredno pred Sajam knjiga uvek prođe sjajno. Tako je bilo i ovaj put. Neću sa se žalim.  Kao najemotivniji  momenat na štandu Čudne knjižare posebno bih izdvojio trenutak kada su drugari i drugarice grupno  došli da mi pruže svoju podršku.

Nikada nisam imao problem sa komunikacijom sa svojom publikom. Uvek smo imali ogroman nivo međusobnog razumevanja utemeljenog na nerazumevanju spoljašnjeg sveta. Postoji taj nivo emocionalne veze koja se automatski izgradi između mene i onih koji su zaista pročitali neku od mojih knjiga tako da, ako dođe do direktne komunikacije, tu nema nikakvih nesporazuma ili problema. Naprotiv.

Koliko je meni poznato do sada nisam imao nešto mnogo negativnih kritika što je možda, u ovom svetu gde je reklama zasnovana na hejtu majka, možda i loše. Na kritike, ako nisu utemeljene na činjenicama, iskustvu ili znanju, ne reagujem. One konstruktivne prihvatam i usvajam.

Osnivač si i urednik portala Bookvar. Da li si zadovoljan kako portal prolazi kod široke narodne mase? Da li su najčitaniji tekstovi oni za koje si i očekivao da budu čitani ili se dešavaju preokreti pa publiku zainteresuje nešto za šta si ti smatrao da neće dobro proći? Koji intervju ti je najdraži? A koji tekst / prikaz ili nešto treće što si sam napisao?

Ha-ha-ha! Mislim da si u pitanjima sažeo i odgovore. Bookvar se zapravo i ne obraća "širokim narodnim masama". Ali ne mojom namerom, već se sve nekako dogodilo stihijski. Jednostavno sam pazio šta, o čemu i kako će Bookvar da obradi neku temu i vremenom sam dobio koherentnu publiku koja od Bookvara ima jasna očekivanja kada je u pitanju kvalitet i sadržaj tekstova.

Da, neki tekstovi za koje nisam ni sanjao da će biti popularni bivaju veoma čitani, dok neki drugi, u koje sam polagao dosta nade, prođu gotovo neprimetno.

Mislim da mi je najdraži kratki intervju sa Dejanom Tiagom Stankovićem. Ne samo zato što je bio jedan od prvih koje sam uradio već i zato što mi je sagovornik bila osoba čije sam tekstove u Politikinom Zabavniku obožavao da čitam. Takođe bih izdvojio i intervju sa neobičnim pitanjima koji sam uradio sa Mladenom Đorđevićem u kome on priznaje da bi javno nosio majicu sa natpisom "Jelena Bačić Alimpić je zakon!!!". Drag mi je i tekst Evo zašto je 'Stogodišnjak' mnogo bolji izbor od 'Uvea' koji sam sa uživanjem napisao, kao i prikaz romana Kainov ožiljak našeg proslavljenog pisca Dejana Stoiljkovića.

Da možeš samo jedan savet da daš svim svojim čitaocima, koji bi to savet bio? A da možeš da se vratiš unazad, u period pred objavljivanje svoje prve knjige, šta bi sebi rekao?

Ne samo mojim već svim  čitaocima  bih poručio da ima previse dobrih knjiga da bi obraćali pažnju na one druge. Sebi bih poručio da sa svim ovim krenem što ranije i da ne gubim vreme na gluposti poput sticanja formalnog obrazovanja (naročito ne u Srbiji).

Očekujemo te na Bloger festu 2020. Da li do tada da uživamo u U.S.A. ili nam spremaš još neko iznenađenje – četvrti roman? 

Da i da. Ako sve bude po planu (a iskustvo nas uči kako nikada nije) mislim da bi u prvoj polovini 2020. godine trebalo da objavim četvrti roman.  Ovim romanom se tematski vraćam na "domaći teren" i bavim se najnovijim političkim fenomenima u zemlji Srbiji. Jedan od junaka romana će biti i naš čuveni književnik Dejan Stoiljković. Uskoro bi trebalo da izađe i zbirka priča o vampirima raznih autora u kojoj se nalazi i jedna moja priča gde otkrivam zašto je rušeno u Savamali.

Sve ovo ne bi trebalo da omete ljude u tome da uživaju u romanu U.S.A.

Vidimo se na Bloger festu 2020!!!

Srbija ima status posmatrača u Pokretu nesvrstanih. Uprkos tome što nije u punoj meri ostvarila kontinuitet SFRJ kao osnivača ovog pokreta, u romanu U.S.A. Milana Aranđelovića ponudila je jedan od ključnih naučnofantastičnih romana napisanih na temu ovog dela sveta i ovog pogleda na svet, a iz njega tehnički i dolazi. U globalnim tokovima, taj svet iznedrio je Nnedi Okorafor ali nije mnogo drugih afirmisanih SF autora i SF ostvarenja mimo nje. Uprkos tome što Milan Aranđelović nije iz Afrike i što se njegov novi afrocentrični roman može najpre uporediti sa Marvelovim BLACK PANTHERom i tom vrstom žanrovske fantazije o superiornoj Africi, autori američkog stripa pre dolaze iz miljea rasnih tenzija zapadnog sveta nego nesvrstanosti i autentičnog antikolonijalizma koji iz njega proističe.

Daleko od toga da je Aranđelovićeva vizija budućeg afrocentričnog sveta koji nastaje posle apokaliptičnih događaja, utopistička. Naprotiv, kao i uvek u njegovim dosadašnjim romanima reč je o satiri ali ona je izuzetno promišljena na nivou definisanja sveta u kome se dešava a ovog puta i solidno utemeljena u vrednosnom pogledu.

Aranđelović ovog puta piše roman o svetu u kom je politička korektnost pobedila, i dovela sebe do paroksizma. Sve to se dešava u afrocentričnom svetu jer je Afrika dobila ono što zaslužuje po svojoj geologiji, prirodnim bogatstvima i diverzitetu u etničkom i verskom pogledu, o flori i fauni da i ne govorimo. Otud se domen trijumfa politike korektnosti nadmeće sa svetom ekološki održivog ispunjenja svih potencijala Afrike kao najzanimljiviji aspekt ovog romana.

Kao i BLACK PANTHER koji na denikenovsko-deretićevski način pokušava da oblikuje svoju Afriku, Aranđelović je predstavlja kao suštu suprotnost onoga što ona danas jeste a to je prostor nezamislive bede i propasti izmučen vekovima kolonijalizma. Naprotiv, on nudi svet u kom se afrički kontinent pretvorio u cenatr sveta, mesto u koje se migrira a ne iz koga se beži.

Mašine i zgrade su biljnog porekla, i svopjevrsni su živi organizmi, a transhumanizam je postao standard, ljudi su kroz genetski inženjering i nano tehnologije počeli da se ukrštaju sa životnjama i biljkama a u slobodno vreme se prepuštaju najrazličitijim vidovima uživanja.

Aranđelović se u pogledu transhumanističkog ukrštanja ljudi i životinja nadovezuje na tradiciju koja je jaka pre svega u hrvatskom SFu gde na sličnu temu imamo romane Darka Macana i Aleksandra Žiljka, međutim ni jedan ni drugi ne nude tu satiru i razobručenu SF imaginaciju gde na svakih nekoliko redova nailazimo na sjajne zamisli koje se smenjuju sa duhovitostima.

U.S.A. je gust rukopis prepun ideja koji nije preterano jak u domenu dramaturgije. Ova knjiga u prelomu ima problem što nije pratio njenu suštinsku epizodičnost već je skupio rukopis u jedan kontinuirani tekst kao da je reč o žanrovskom radu snažne dramaturgije, i celovitosti.

Ovoj knjizi bi prijao razuđeniji prelom, razdvojenija poglavlja jer sam Aranđelović ovde više sakuplja priče iz sveta koji je stvorio, neke slike sveta i njegovih stanovnika nego što u klasičnom smislu formuliše priču koja ide od početka prema kraju.

Upravo na nivou celine leže i osnovni deficiti ovog romana, a to su glavni junaci i glavna priča. Reklo bi se da su oni mnogo važniji kao okosnica oko koje se gradi svet o kom Aranđelović piše nego što su oni nosioci radnje i temeljni sklop knjige. U tom pogledu ovaj deficit možemo smatrati nedostatkom samo u onoj meri u kojoj pred ovu knjigu postavljamo imperativ žanrovske i pripovedačke efikasnosti.

Stojim pri stavu da ovo nije nužno "takav" roman ali je itekako mogao biti.

U.S.A. ponovo nije knjiga za svakoga. Ali jako je teško dokučiti za koga tačno nije jer valjda bi svakome dobra knjiga trebalo da bude zanimljiva.

Jebem li ga, verovatno nije pametno što se upuštam u ovu raspravu, ali na ovom forumu je to običaj, pa što da ga kvarim.
Ne bih se ni upuštao u ovu diskusiju da nije ovog prethodnog posta, iz koga se može naslutiti da je ova knjiga bogata SF idejama - pominje se transhumanizam, promene klime, nešto što bi trebalo da bude utemeljeno u čvrstoj naučnoj osnovi. A u stvarnosti, iz onih petnaestak stranica do kojih sam uspeo da dobacim, to je toliko daleko od istine da sam gotovo sklon da se priklonim stavovima osobe sa kojom sam se i ovde i drugde raspravljao i posumnjam u žanrovsko određivanje ovoga kao naučnofantastičnog ostvarenja i smestim ga u neku fantazisku nišu - futurističko-politička fantazija. Jer opcija je da mu odbacim bilo kakvu književnu relevantnost. Pomeranje "paleomonsuna" me je dotuklo.
Osnovni postulat dobre naučne fanastike je kreiranje plauzibilnog sveta. A plauzibilnost vrlo često kod loše naučne fantastike pada na detalju. Kad prestaneš da veruješ piscu, kad naiđeš na pseudomonsune, gubi se svaka vera u potkovanost pisca da stvori plauzibilni svet. To naprosto ne sme da se desi. A nisu u pitanju samo pseudomonsuni, ima toga još...
Dakle, meni preostaje neki satirično-fantazijski mod u kome bih mogao da čitam ovu knjigu, ali tu me odmah sačeka spisateljska neveštost pisca, objašnjavanje za objašnjavanjem kad god se pomene neki nepoznat pojam. Za stručna pitanja doktor nauka, ili junak pada u reminiscencije u kome objašnjava kako je do nečega došlo...
Kao što kripl kaže, dramaturgija ne postoji.
Šta preostaje - politička angažovanost, a za to zaista nemam živaca.
Dakle, vraćamo se na osnovne probleme domaće fantastične književnosti: knjigu niko nije pročitao pre objavljivanja ili bar knjigu nije pročitao niko ko iole nešto zna o problemima o kojima pisac piše. Dok se ne vratimo osnovnim postulatima izdavaštva, ostaćemo na margini trenutno marginalne književnosti.

Miki je stvaralac koji funkcioniše na nivou populizma. Njegova nauka je kao kod Bredberija, u drugom planu, služi kao kulisa za ono što želi da kaže, samo je problem što, za razliku od Bredberija, Mikijevi likovi nisu životni i nisu zapravo nosioci, nego je sve podređeno nekakvom odokativnom futurističkom vizinarstvu. Da on ima sjajne likove, ne bi ti smetao protomonsun i tehnotajzing... na određeni način, ja doživljavam Mikija i Lonija kao srodne autore po mnogo čemu, ali to nije pohvala.

Quote from: Mica Milovanovic on 19-12-2019, 11:46:47
Jebem li ga, verovatno nije pametno što se upuštam u ovu raspravu, ali na ovom forumu je to običaj, pa što da ga kvarim.
Ne bih se ni upuštao u ovu diskusiju da nije ovog prethodnog posta, iz koga se može naslutiti da je ova knjiga bogata SF idejama - pominje se transhumanizam, promene klime, nešto što bi trebalo da bude utemeljeno u čvrstoj naučnoj osnovi. A u stvarnosti, iz onih petnaestak stranica do kojih sam uspeo da dobacim, to je toliko daleko od istine da sam gotovo sklon da se priklonim stavovima osobe sa kojom sam se i ovde i drugde raspravljao i posumnjam u žanrovsko određivanje ovoga kao naučnofantastičnog ostvarenja i smestim ga u neku fantazisku nišu - futurističko-politička fantazija. Jer opcija je da mu odbacim bilo kakvu književnu relevantnost. Pomeranje "paleomonsuna" me je dotuklo.
Osnovni postulat dobre naučne fanastike je kreiranje plauzibilnog sveta. A plauzibilnost vrlo često kod loše naučne fantastike pada na detalju. Kad prestaneš da veruješ piscu, kad naiđeš na pseudomonsune, gubi se svaka vera u potkovanost pisca da stvori plauzibilni svet. To naprosto ne sme da se desi. A nisu u pitanju samo pseudomonsuni, ima toga još...
Dakle, meni preostaje neki satirično-fantazijski mod u kome bih mogao da čitam ovu knjigu, ali tu me odmah sačeka spisateljska neveštost pisca, objašnjavanje za objašnjavanjem kad god se pomene neki nepoznat pojam. Za stručna pitanja doktor nauka, ili junak pada u reminiscencije u kome objašnjava kako je do nečega došlo...
Kao što kripl kaže, dramaturgija ne postoji.
Šta preostaje - politička angažovanost, a za to zaista nemam živaca.
Dakle, vraćamo se na osnovne probleme domaće fantastične književnosti: knjigu niko nije pročitao pre objavljivanja ili bar knjigu nije pročitao niko ko iole nešto zna o problemima o kojima pisac piše. Dok se ne vratimo osnovnim postulatima izdavaštva, ostaćemo na margini trenutno marginalne književnosti.

Kao neko ko se bavi pisanjem dugih formi, mada ne romana, već dramskih oblika, za početak moram da konstatujem da se postavlja pitanje - ako pisac već napiše roman - jedno obimno delo - odakle će crpiti energiju za prepravku?

Taj obiman posao itekako mora biti motivisan. Ako je motiv da se napravi bolje delo, odlično, pod uslovom da pisac misli da je napisao nešto što nije dovoljno dobro, ili da to čak i misli i da ima strpljenja da menja. Kod velikog izdavača motivacija je jasna, mada i kod njih je upitna. A kod srpskog žanrovskog pisca krajnje je upitna? Naprosto, šta je razlika u recepciji perfektnog i dorađenog romana u odnosu na onaj koji nije?

Znam da sve ovo zvuči banalno i kao opravdanje za lenjost pisaca, ali prosto to zaista jeste tako.

Ljudi napišu ono što znaju, i valjda kako im se sviđa i sad treba ući u mentalno i kreativno, pa i fizički kompleksan posao prepravki u kom se pisac suočava sa raznim pitanjima, između ostalog i osnovnim - ume li da popravi i rizikuje li da možda i pokvari to što ima.

E sad, drugo je pitanje šta očekujemo od romana. Prvo, roman je danas mnogo slobodnija forma, i u tom pogledu ne mora svaki roman imati jasno postavljenu dramaturgiju. Ja bih voleo da je ima, ali s druge strane ja sam dramaturg, i naučen sam da u toj vrsti izlaganja uživam i da to cenim. Ali kakve veze to ima. Miro Vuksanović teško da ima dramaturgiju pa su to cenjeni romani, premda ne po mom ukusu. O Basari da ne govorim.

Prosto, dramaturgija je nauka o pravljenju drame i ona se ovde može primeniti i primenjena je na nekim drugim apsektima. Na mikronivou nje itekako ima (naravno, o tome možemo diskutovati posle pročitanog celog romana) i kada bi se roman razbio na priče, one bi u toj kraćoj formi bile dramaturški zaokružene.

Kriple, sad si otvorio kutiju punu zmija i škorpija.
Da bi uređivanje romana imalo smisla, loš pisac treba da naiđe na dobrog urednika, a dobar pisac bar na genijalnog! xrofl
Genijalnih urednika ima manje nego dobrih pisaca, a srećno uparenje je u ovoj oblasti ređe od prave ljubavi i prijateljstva do groba. Pisci su uglavnom ostavljeni sebi. I publici. Malo li je?

Ovo je stara tema na ovom forumu. Voleo bih da se malo više diskutuje o samoj knjizi jer smo kroz ovu priču o urednicima prošli već više puta...

Zašto bi iko uložio ogroman trud i napor u sređivanje osrednjeg romana osrednjeg pisca?
Čitaoci su različiti u pogledu očekivanja koja gaje prema nekoj knjizi. Ja kao izdavač i prodavac ove knjige nailazim na ljude koji su oduševljeni romanom ali i na one koji to nisu u stanju da čitaju. Nisam slučajno stavio u isti kontekst Lonija i Mikija; obojica se ostrašćeno bave pisanjem na parcijalan način: neke spisateljske segmente neguju i podržavaju, druge zanemaruju a pojedine izgleda uopšte i ne shvataju da treba da postoje. Kad naiđu na osobu sličnog senzibiliteta sa bar nekim delom svojih vizija tu se javi određena varnica. Mikijev najveći problem je što je on u pristupu "negde između"... ljubitelji SF-a ne mogu da ga prihvate jer njegova tehnička odokativnost iritira; oni koji ne vole SF ladno će odbaciti ovu knjigu upravo zbog prisustva previše elemenata koji nisu realnost. Spas za takvog autora je da ima ultimativno dobru ljudsku priču koja pleni, jer se čitaoci vezuju za likove, ne za okolnosti i klimatske promene i viziju budućnosti. Pa danas svaki komičar-voditelj u svakoj emisiji izbaci po nekoliko svojih vizija budućnosti. To su bre dosetke i vicevi a ne literatura.

Quote from: Boban on 19-12-2019, 15:15:04
Miki je stvaralac koji funkcioniše na nivou populizma.


na određeni način, ja doživljavam Mikija i Lonija kao srodne autore po mnogo čemu, ali to nije pohvala.

Sa ovoliko sam se složio.


Sa druge strane, Kripla neću da komentarišem. Sam je napisao da roman i drama nisu isto. O tome svedoče gotovo svi filmovi snimljeni na osnovu romana.

Quote from: Boban on 19-12-2019, 16:50:37
Zašto bi iko uložio ogroman trud i napor u sređivanje osrednjeg romana osrednjeg pisca?

Uh! Nakon mnogo izrečenih istina i tačnih, mudrih zapažanja, čovek se hvata za ono što ga iritira - tu slabost imam i ja.
Po navedenom izlazi da genilalac ne bi trebalo ništa da radi i verovatno ni da progovara. Što da troši energiju na gluplje od sebe?
Zašto bi iko trošio ogroman trud na bilo šta?

Ipak, poštovaću ubuduće Kriplov poziv da se razgovara o knjizi, pa neću dalje.

Da bi postojala komunikacija mora biti sličan afinitiet i slično vrednovanje stvari. Misliš da je bilo moguće Loniju objasniti da mu knjiga ne valja i da sve mora da postavi drugačije. "Neka, neka sad ide ovako..." Što je čovek nepismeniji to je manje spreman da prihvati savet i na kraju dođeš do toga da je bolje ćutati i gledati svoja posla.

Quote from: Boban on 19-12-2019, 21:36:06
Da bi postojala komunikacija mora biti sličan afinitiet i slično vrednovanje stvari.

A da daš lični primer kad si ostvario takvu saradnju?

Quote from: Boban on 19-12-2019, 21:36:06
Da bi postojala komunikacija mora biti sličan afinitiet i slično vrednovanje stvari. Misliš da je bilo moguće Loniju objasniti da mu knjiga ne valja i da sve mora da postavi drugačije. "Neka, neka sad ide ovako..." Što je čovek nepismeniji to je manje spreman da prihvati savet i na kraju dođeš do toga da je bolje ćutati i gledati svoja posla.

Jeste bolje ako nisi umešan u nastajanje knjige - ovako nemaš kud.
To za slično vrednovanje i afinitete je tačno. Ja verovatno sve na svetu posmatram i doživljavam drugačije nego autor ove knjige, pa već zbog toga ne žalim što sam je čitala, ali stvarno ne znam kako bih, da je takva mogućnost postojala, njemu sugerisala da izmeni - bilo šta.

Uprkos stavovima da se dovoljno raspravljalo o uređivanju onoga šta ispovrti pisac, u delu žanrovske literature postoji ozbiljni defekt i Boban ima pravo kad zaključi da nema rešenja ako pisac ne želi komunikaciju. Čak, ponekad imam utisak da je urednička pozicija kod nas hibridna, svedena na manje intervencija, toliki prostor preostaje pošto izdavač odluči da objavi knjigu. Nije bolje ni u SAD, ali tamo postoji nešto šta kod nas ne postoji - agent pisca. Agent sedi na grbači pisca jer neće da rizikuje svoj ugled. A pisac, kad izgubi agenta ostaje na ledini.


Proces uređivanja, na neki način, pamtim iz vremena SIRIUS-a, kad Darije Đokić napiše "nije za...", odustaješ i čekaš poruku "moglo bi ako...". Daleko korisniji su bili usputni razgovori i preispitivanja o onome šta se piše u LK, ali i to vreme je nepovratno prošlo. Dakle, pisci su prepušteni sebi, a njima prija. Sa druge strane, gotovo svi u žanru koji se izdaju za urednike nisu u stanju da urede ni sopstvene rukopise. "Gotovo svi" uzmite kao eufemizam.


Pokušao sam i sam da se ponašam kao urednik. Ima pisaca koji se nadaju da imam šta da kažem, ali nikada nisam stekao utisak da imam i autoritet. "Složio sam se 80%..." uvek znači da se pisac nije složio. Kod uređivanja nema pregovaranja, a ja od pisca tražim onoliko koliko tražim od sebe. Tako će neki obećavajući romani ostati neobjavljeni zbog onih 20%. A tražim samo odgovore na bezazlena pitanja "Zašto?", "Ko?", "Šta?", "Kako?", "Gde?" i "Kada?". I izvesnost da nema drp-offa i povlađivanja tržištu. Sad mi izgleda mnogo, ali ako pisac drži do sebe mora da bude svoj.

Problem je više u tome što se danas objavljuje praktično sve što se napiše. Zato pisac nema želju da popravlja napisano. Napisao sam i to vam je to. Dajem svoje pare i objaviću šta ja hoću.
E, onda i ja zadržavam pravo da to ne čitam. Ako pisac mene ne poštuje i ne želi da radi na svom delu, popravi očigledne greške i nedostatke, uloži neki dodatni napor, radi na svom unapređenju, zašto bih ja poštovao njega... ima toliko dobrih knjiga napisanih koje nisam nikad pročitao. A vremena više nema na pretek...

Quote from: Kimura on 19-12-2019, 17:50:53

Quote from: Boban on 19-12-2019, 16:50:37
Zašto bi iko uložio ogroman trud i napor u sređivanje osrednjeg romana osrednjeg pisca?

Uh! Nakon mnogo izrečenih istina i tačnih, mudrih zapažanja, čovek se hvata za ono što ga iritira - tu slabost imam i ja.
Po navedenom izlazi da genilalac ne bi trebalo ništa da radi i verovatno ni da progovara. Što da troši energiju na gluplje od sebe?
Zašto bi iko trošio ogroman trud na bilo šta?

Ogroman trud bi trebalo utrošiti na nešto što tog truda vredi.

Neki clanovi ovog foruma kao da su propustili pojavu postmodernizma.

Neki nisu propustili, ali im se nije dopao.

Quote from: kvarc on 21-12-2019, 19:51:57
Neki clanovi ovog foruma kao da su propustili pojavu postmodernizma.

kakve veze ima postmodernizam aktivan u Srba pre 30-40 godina sa Mikijevim romanom?

Quote from: Boban on 21-12-2019, 20:24:21

Quote from: kvarc on 21-12-2019, 19:51:57
Neki clanovi ovog foruma kao da su propustili pojavu postmodernizma.

kakve veze ima postmodernizam aktivan u Srba pre 30-40 godina sa Mikijevim romanom?

Nema nikakve, ali zgodno je lanuti.

eno i vesića u udruženju književnika

počasni članovi nemaju prava pravih članova, ne mogu da glasaju niti da budu birani na funkcije i tako to...

e, dobro je kad nema prava lol

A koji je smisao ijsistiranja na tome da satira peljevinovskog tipa bude HC SF ?

a ko to insistira?

Dajte budite ozbiljni. Ovo je jedan amaterski napisan roman - ono što moja draga Lidija zove fanfikšnom. Ovo može imati određeni krug čitalaca u krugu prijatelja i političkih istomišljenika, ali ovo je daleko od ozbiljne književnosti. Ozbiljna književnost podrazumeva ozbiljan rad na delu, poštovanje procesa proizvodnje knjige itd. itd. Ovde ništa od toga nije sporvedeno...

Quote from: Mica Milovanovic on 23-12-2019, 13:43:37
Ovo je jedan amaterski napisan roman - ono što moja draga Lidija zove fanfikšnom.

Tebe je "draga Lidija" ozbiljno oštetila. Ne možeš govoriti o "ozbiljnoj književnosti" kad je u pitanju domaća fantastika. Takođe, upozoravanje na literaturu Petljavina je duvanje kuma ili starog svata u diple. Kad je u pitanju domaća fantastika imamo samo dva slučaja ili se radi o trci na kratke ili na duge staze. Miki deluje kao sprinter i takvi će mu biti rezultati. Od mlađih, Adrijan Saralija ima fokus, a većina ostalih sa potencijalom je zbrisala iz fantastike. Ako smo spremni za bilokakvu ozbiljnu raspravu, a nismo jer utulite čim se javim, onda znamo šta nam je zadatak: tragamo za onima koji mogu da zamene generaciju 80-90tih.

Ako me išta oštećuje onda je to Bobanova nesposobnost ili odusustvo želje da forum postane prijatno mesto za boravak.
Zato se javljam uglavnom kada i meni nešto zasmeta ili mislim da bi trebalo da reagujem. Žao mi je što je tako.
Za prijatno ćaskanje mi je potrebno prijatno okruženje, a to ovaj forum trenutno ne pruža, jer je prerastao u poligon za nacionalističko iživljavanje, za šta zaista nemam živaca. Sloboda govora je lepa stvar, ali ovo nije sloboda govora već maltretiranje normalnih ljudi.

Kripl i njegovi komentari o filmovima i knjigama mi mnogo znače i to je uglavnom najveći dobitak koji imam od posećivanja ovog foruma.

Ostali da ćute onda?

Ne žalim te. Svi nosimo svoj obol.

Kimura, naravno da ne. Tvoji postovi o knjigama su mi takođe veoma zanimljivi. Nemamo uvek isti pogled na pojedina ostvarenja, ali u tome je i draž foruma koji bi i trebalo da budu mesto sučeljavanja različitih stavova. Taman posla da svi isto mislimo, svet bi bio mnogo monotono mesto. Jednostavno sam kripla izdvojio jer redovno deli sa nama deli svoje utiske o filmovima i knjigama. Naravno da ima još ljudi do čijeg mi je mišljenja stalo, samo su izgleda i oni odustali od redovnog postovanja.


Radmilo, nema potrebe da bilo koga žališ. Ne žalim ni ja sebe. Jednostavno se čovek prilagođava situaciji.

Naravno, malo se šalim (bolje nego da se žalim  :) ).

Pitanje je šta ste vi učinili da porastu oni koji bi zamenili nasledili generaciju '80. i '90. osim što ste ih satirali na svakom koraku da bi sada mogli da tvrdite da je posle vas potop. :)

Buuu! :?  Satiremo pisce po porudžbini. Ako znate mladog talentovanog pisca ili piškinju, javite se u marketing ZS i mi ćemo ga rastrgnuti za vas. :P :evil: :mrgreen:

da pogodim, Boban će da započne ubijanje mladog pisca u pojam nestrpljenjem i netaktičnošću, a vi ćete da zadate finalni udarac sujetom? :)

Quote from: Mica Milovanovic on 24-12-2019, 13:04:17
Ako me išta oštećuje onda je to Bobanova nesposobnost ili odusustvo želje da forum postane prijatno mesto za boravak.

To što ti tražiš je zapravo fašizam. Da se uklone ljudi koji ti smetaju i da budu samo oni koji ti prijaju.
Nekada davno, ovo je bio prostor gde su se okupljali vredni i razumni ljudi, gde su se vodile suvisle diskusije i gde su budale stajale po strani. Vremenom, jedan po jedan učesnik nalazio je razloga da ode, uglavnom iz sujete jer na otvorenom forumu niko nije hteo neumereno da hvali njihova dela, a pojedinci su doživeli negativne kritike jer su knjige koje su napisali bile sranje. Prešli su na fejs gde mogu po ceo dan da ližu guzice drugim piscima i uzvratno dobijaju pohvale. Ljudi žele da slušaju pohvale, a ne pokude. Postoje razni ljudi koji su pomislili da oni treba da započnu svoj internetski kutak i odlazili su odvlačeći tu i tamo po nekog istomišljenika. Poslednja nervozna osoba koja više nije mogla da podnese atmosferu bila je Lib, jedan dan me nagovara da se konkurs oživi, krene aktivno da se bavi time, onda doživi fijasko sa svojom pričom koja je realno bila slaba i uvredi se, prestane da učestvuje, napusti sve... zajedno s tobom oformite svoj forum i odvučete odavde sve što ste mogli. Paralelno, još kod velikih turbulencija oko LK društva u dva navrata, čitave grupe ljudi su odlazile odavde... kvalitetnih ljudi je bilo premalo i onda su budale, kreteni ili bezveznjaci poput D. i Bate i Trube postali dominantni. Došlo je do toga da polupismeni retardirani pisci koji su naučili slova na radioničarskim krugovima objave knjige i umisle da su veliki i da njihova reč nešto vredi. Kao i u samoj srpskoj državi, i ovde su mnogi najgori dočekali svojih pet minuta.
Šta ja mogu da uradim? Šta je uopšte moja krivica?
Što nisam na vreme radio šta da zadržim ljude da ne odlaze i ne prave svoje sajtove sa tri-četiri posetioca dnevno (pa ko je mogao da spreči gigantsku Jugoslaviju da se ne usitni i da nastavi da se usitnjava iako bi nam svima bilo mnogo bolje zajedno)? Je li trebalo da podržava hvaljenje nabeđenih pisaca da bi ostali ovde i osećali se dobro? Zar je trebalo da kažnjavam i pobrišem ljude koji su ismejali Lidiju priču na radionici da se ona ne bi uvredila? Hajde, Mićo, sastavi mi popis ljudi koje želiš da vidiš ovde da učestvuju od ovih koji učestvuju i da vidimo da li ih ima pet?
Ja sam svestan da ja nisam lak čovek, da sam se mnogima zamerio, većini onim što sam im rekao, a većini onim što jesam, bolji, pismeniji, moralniji... to ljudi ne praštaju. Misliš da se ja na svakom koraku ne susrećem sa izopštenošću i ignorancijom, od vrhova književnih krugova do kluba LK? Ja sam doživeo da mi je sprečeno objavljivanje u velikoj izdavačkoj kući jer su se pojavili ljudi i rekli: "Ili on ili mi!" Ove godine se sprema knjiga povodom onih 15 pisaca o kojima je bilo reči u univerzitetskoj biblioteci i suizdavač knjige ladno kaže da bi voleo da se Boban izbaci iz knjige. O čemu mi pričamo ovde? Jedan dronjavi samozvani izdavač retardiran po svim zamislivim osnovama daje sebi za pravo da postavlja takav uslov jednoj univerzitetskoj ustanovi!
Imam knjižaru u centru grada, sa izuzetnim izborom svega i svačega, evo, mogu iz glave da ti nabrojim 100 ljudi koji prate SF&F a da nisu nikada ni privirili unutra. Neke od njih viđam kako žurno promiču ispred vrata, ne osvrćući se. Je li to normalno?
Ja znam da sam ja problem u mnogim stvarima pa i u postavci ovog foruma, ali dopusti da sam učesnik internet okupljališta od 1992. godine, da sam imao ogroman uticaj 1998-2000. na serbiankafe koji je tada bio među hiljadu sajtova u svetu sa stotinama hiljada učesnika iz ex-yu i dijaspore, da sam vodio posle toga ogromne forume sa ogromnim brojem ljudi i došao sam do nekog koncepta koji je po meni pravi. Ali ko je mogao očekivati da ću u međuvremenu prestati da govorim s pola ljudi kojima sam objavio prve priče u životu, da ću doći u situaciju da se o meni ispredaju besramne laži okolo i da me neki ljudi a priori ne podnose bez da su imali stvarni kontakt sa mnom. Šta mogu kada me nepravda pogađa i kada vidim da neko ko je priznati kritičar besramno hvali dela svojih drugara, dok druge zanemaruje, zar treba da oćutim? Pa toliko je okolo pokornih, uvlakačkih, socijalno inteligentnih ljudi da valjda mogu ja da ostanem ovakav kakav sam. Svestan sam svega i spreman da platim i plaćam cenu toga. Kao što bi rekao Leonida onom grbavcu na kraju 300: ti si uradio šta si umeo, a ja radim šta ja umem.
Ponekad je to jednostavno tako i ništa se ne može učiniti...

Ovde si najveća budala ti i to zato što ne znaš da preuzmeš odgovornost (što ti Mića, zapravo, traži), zato što si šovinista, zato što si ipak favorizovao one od kojih si imao koristi i koji su ti ljubili dupe i zato što se služiš lažima, vređanjem i negacijom samo da ne bi priznao da si jedini ikad koji je imao kontrolu nad ovim mestom i da je ovo mesto takvo kakvo je danas samo zato što je tvoje ogledalo.

Malo mi se gadiš kada kreneš u ovakva beskičmenjačka vređanja u nekakvoj odbrani svog ega, jer baš zvuči pičkasto kad su ti krivi anonimni sajber profili bez objavljene knjige ili uticaja u SF oblasti, koje si uvek mogao samo da banuješ sa svog igrališta.

Srećom, svi su te upoznali dovoljno, zato su i otišli.

Budi muško, a ne guzica. :)

mene optužiti da nekog favorizujem iz koristoljublja i reći da očekujem ulizištvo da bi uzvratio je znak potpune mentalne retardiranosti...

Sad je red da ja malo tebe banujem. :) Blokiran si na fejsu dok ne naučiš da se ljudi ne prodaju da bi spasio svoju guzicu. Što je i razlog zašto te je većina napustila. Zameram se i ja mnogima, ali je razlika između mene i tebe to što ti to radiš iz ega, da bi ostao upamćen, inače ne bi bilo potrebe da se spuštaš na nivo pljuvanja amatera i diletanata i da se valjaš u blatu sa njima, jer te ne bi doticali.

Ti, valjda, i dalje misliš da je tvoja reč etalon i ultimativna istina i da ćeš rečima da kreiraš stvarnost koja ti odgovara i da druge ubediš u nju onda kada si ti, na primer, sarađivao sa Stipanom i pomogao mu da se lansira kao pisac, a sada su ti krivi "skribomani" sa radionice i diletanti. Kako zgodno uvek zaboraviš svoju odgovornost u svemu.

Jedanput ide stari amidža,
ko neki sedi mandarin,
a za njim trči, tapka, skakuće,
junačke krvi najmlađi sin.


Naravno da je Mića fašista. Sram ga bilo, hoće da mu bar ne bude neprijatno na ZS. Ja vapim da mi ponude još jednog mladog, perspektivnog pisca, da mu gorku sudbinu učinim neizdržljivom, a Boban se uguši od silnog i požrtvovanog altruizma. Niko ga ne voli, a sve nas je on stvorio. Jebote, ko bi to mogao da izdrži? Ma, kakav Leonida u Termopilima, na krst domaće fantastike je razapet.


Ni jutarnju kafu nisam popio, a toliko toga se dešava.

A da li ste vi sarađivali sa Stipanom, na primer? A mene sad zanima ko su ti pisci sa radionice, "nepismeni skribomani sa objavljenim knjigama koji tapšu jedni druge po leđima"? Na radionici objavljene knjige imaju samo ljudi sa kojima ste vi (Boban i vi) sedeli i komunicirali (osim Hrundija, on je sve postigao sam), pa ko je onda kriv za pojavu tih skribomana (pri tom, da se razumemo, ne iznosim svoj stav o pisanju dotičnih, ponavljam Bobanov)?

Dajte mi ime jednog mladog i talentovanog pisca sa radionice (a bilo ih je) kom ste pomogli da se objavi i kog se ne stidite?

Boban može da krivi dežurne krivce koliko hoće, sam je zakuvao gorku čorbu koju sad kusa. Kada već pominjemo SNS - kada favorizuješ manje vredne i poltrone ili sa njima sarađuješ, oni ti vrate nožem u leđa. :)

Quote from: Ksenija Atanasijević on 25-12-2019, 09:25:56
kada si ti, na primer, sarađivao sa Stipanom i pomogao mu da se lansira kao pisac

vidi, kokoško, ja nisam nikada sarađivao sa Stipanom, od početka tvrdim da je totalni bezveznjak, bez talenta i ikakve perspektive. Ti imaš prekide svesti.

Najpre, ne bavim se izdavaštvom i ne poznajem nijednog urednika u srpskom izdavaštvu, prema tome mogu da pomognem u pisanju, ali ne i u objavljivanju. Poznajem Bobana ako je on urednik i izdavač. Naravno da sam sarađivao sa Stipanom, on je fenomen koji je uspeo ne uz pomoć nego uprkos naporima da mu se odmogne. Ako računamo regionalne konkurse on je najobjavljivaniji pisac u regionu. Eno ga i u zbirci "Čuvari Zvižda i Homolja III", koja izlazi ovih dana.


Drž' se ti Hrundija, on je uspeo i čuda će napraviti u srpskoj literaturi.


Za Bobanove izjave o tapšačima i skribomanima ne odgovaram, počnu da dolaze kod mene na razgovore pošto postanu slavni.

Ti jedno tvrdiš, a drugo radiš, Bobane. I onda koristiš ovaj forum da se obračunavaš sa ljudima i kreiraš lažnu stvarnost. Jedino ne kontaš da je tvoja reč odavno izgubila težinu, pa često ispadaš smešan bacajući, tako, ljude pod točkove kad god ti neko iz tvog klana prigovori, a prigovaraju stalno, takođe odgovorni za stanje foruma, jer ćute da se ne zameraju, ali po starom srpskom običaju stalno nekoga drukaju kod gazde. :)

https://files.fm/u/j9exbqfj

E, dobro je kada nisi pomagao Stipanu da otvori knjižaru i nisi radio prelome i nisi pričao na SF susretima, dajući mu na značaju svojim prisustvom. Ali bitno je da si ogorčen na njega jer ga objavljuju. Lol

Nema imena, skalope? Tako sam i mislila.

pomogao da otvori knjižaru? govorio na promociji? ti stvarno imaš teške poremećaje u viđenju ili pamćenju stvarnosti.
Ako ja nekome kao izdavač dam knjige da prodaje to nije pomoć nego trgovinski odnos. Ako ja sedim u nekoj sali gde je promocija i ne govorim ništa, nego sam možda došao da vidim kako taj prostor izgleda da bi sutra tu zakazao neku svoju promociju, kakva je to tačno pomoć? Čuješ li ti sebe koliko lupetaš? Radio prelome? Ja sam radio prelome za Novu poetiku i bio plaćen, kao što sam uradio i tvoju ŽENSKU MOĆ  u trenucima kada nisi htela očima da me vidiš. Ja sam profesionalac i kada radim za pare onda to uradim savršeno, ne mešam emocije i posao. Sem toga, ja niti jednog jedinog trenutka, ni pred Stipanom ni njemu iza leđa nisam rekao išta sem da je on beznadežan slučaj besmislenog škraboljisanja po papiru.

Pa, Bobane, tvoje čedo pa se petljaj sa njom. Što bih se ja još zamlaćivao sa tvojom kreacijom?

Ah, sve je u redu dok si "u trgovinskom odnosu" sa njim i to mu nije nimalo pomoglo da bude tu gde jeste danas. Ženska moć nije moja, to nije moj roman, već zbirka dobrih priča. Uzimanjem para za taj prelom "pomogao" si te pisce (lol), ja nemam ništa od toga, a i prelom je mogao da uradi bilo ko drugi nego si ti, valjda, altruista pa prelamaš i romane onih koje smatraš bezveznjakovićima?

Došao da vidi prostor, a na fotki na linku drži mikrofon. Hehe

Eh, koliko čeda ste vi napravili ovde, skalope, a sad ih Boban zove skribomanima. :)

ja sam za novu poetiku uradio 42 preloma, redom, sve... jel bi ti bilo lakše da sam tvoju knjigu odbio. Ženska moć je sve samo ne dobra. Imbecilni površni tekstovi neupućenih osoba koje su čule za 2-3 filma u kojima su žene dominantne. Glavne stvari ispuštene jer autorke nemaju pojma o onome o čemu pišu.

Eto, više i ne razmišljaš kada lažeš. Kao Vučić si: stvorićeš sebi realnost u koju ćeš da veruješ i vređaćeš nalazeći krivce u svima osim u sebi, makar ti se svi okolo smejali.

Proveri autore u Ženskoj moći pre random vređanja. A priče su dobre, inače ne bi videle svetlo dana i ne trebaš mi ti da daš sud o tome jer ih nisi ni pročitao i jer si odavno zlonameran i neobjektivan, te zloupotrebljavaš uređivački autoritet (posle se pitaš gde su nestali ljudi sa foruma i praviš fantastične teze od toga).

Zaslužio si ovo šamaranje jer si ispao guzica. :)

ne govorim o pričama, nego o pokušajima esejistike.

U civilizovanom svetu postoje granice pristojnosti kojih se ljudi pridržavaju prilikom komunikacije. Ako se te granice prekrše onda ljudima postaje neprijatno. Ako neko dođe u kuću, dužnost domaćina je da ukaže gostima da se pristojno ponašaju, ako već sami nemaju domaće vaspitanje. S obzirom na to da je ovo tvoj forum, onda je tvoja dužnost da ljudima ukažeš kada to ponašanje prevazilazi granice pristojnosti. S obzirom na to da ti to ne radiš, onda je jasno da će pojedinim ljudima koji su osetljivi na vređanje biti neprijatno i da će otići. Ne možeš to zamagljivati drugim razlozima. Pozivanjem na slobodu govora, kritikom sujete i slično. Verovatno sve to stoji, ali to nisu ključni razlozi. I ja sam napisao mnogo negativnih kritika ljudima na ovom i drugim forumima (uglavnom su gotovo sve bile negativne :oops: ), pa zbog toga većina ljudi nije odustala od komunikacije sa mnom. I privatno i u virtuelnom svetu. S druge strane, meni je vrlo često neprijatno da čitam pojedine postove na ovom forumu, ali ja sam prilično tvrdokorno stvorenje i mogu da podnesem svašta. Ali činjenica je da mi je povremeno neprijatno.
Takođe, uveren sam da ti, uprkos svoj svojoj trapavosti u ophođenju i često odsustvu elementarne pristojnosti, misliš da radiš ispravnu stvar. Ali to nije opravdanje...
Nažalost, mislim da je sve ovo otišlo predaleko i da je vrlo malo verovatno da je moguće uspostaviti neki drugačiji mod komunikacije na ovom forumu. Što me neće sprečavati da i dalje pokušavam da ga načinim pristojnim mestom. Pristojnost je najbolji način borbe protiv nepristojnosti.

Znaš li zašto sam ja propao kao fudbalski sudija? Glavna primedba kontrolora i razlog što su mi uvek spuštali ocenu najmanje za jedan je to što se uopšte nisam obazirao na psovanje, vređanje i dobacivanje od strane igrača, trenera ili publike. Bio je jedan sudija koji je u Borči valjda ili nekom selu pored, prekinuo utakmicu jer ga je neko iz publike stalno psovao, dakle, čovek je prekinuo utakmicu, odjurio na tribine i pretukao tog drznika. Zatim se vratio na teren i nastavio utakmicu. Ja sam radio drugačije, ako me igrač psuje, ja se onda pravim da ne vidim faulove nad njim, protivnički igrači to brzo provale i ubiju ga od batina, dok jadnik ne dopuže do mene sa rečima: "Pa jel vidiš šta rade?" A ja njemu: "Prestani da me psuješ pa će prestati da te tuku..." I to je uvek davalo efekta, ljudi se smire, ja ne podelim nijedan žuti karton, samo me kontrolor sankcioniše jer se tako ne radi.
Hoću da kažem, ja uvrede zapravo uopšte ne detektujem, to su mi kao poštapalice u govoru.
A problem ovog foruma je nastao kada je većina ljudi otišla, u početku nije bilo nikakvih pravila i nikakve moderacije i gotovo da nije bilo vređanja. Do ljudi je, ne do ulara, korbača i kažnjavanja...
Jedini način da se nešto postigne, ali to ste potkopali ti i Lidija otvorivši svoj forum u sred nekog mog razmatranja takvog pristupa da se ipak stvore uslovi i za osetljive duše da mogu da učestvuju, jeste da se izdvoje gornji i donji deo, ili još bolje, da se sve ovo podeli u tri celine, pa da probrani, prozvani i kulturni imaju ulazak u prvi krug, oni koji su ovakvi i ovakvi mogu i u drugi deo (filmovi, stripovi...), a da postoji neki segment valjanja u blatu (Politika, razonoda...) To je jedina stvar koju ima smisla uraditi, ako uopšte ima smisla da se išta radi.

Kasno je za forume. Novi format sada je reddit. To znači da mora da postoji mnogo aktivnih članova, i svi oni da imaju mogućnost glasanja, to jest mini-moderisanja. Ali istovremeno sa reddit formatom potreban je i blog format, gde je vlasnik svog bloga istovremeno i glavni administrator u svom kutku.

kasno je i za papirna izdanja... šta da se radi, ja pripadam XX veku.

Više mi se dopadao deo sa svađanjem. Lamentacije su bljak.

Intervju koji sam dao za Autostoperski vodič kroz fantastiku: https://fantasticnivodic.com/blog/2019/12/26/na-caju-sa-milanom-arandelovicem/

Na poleđini romana U.S.A. piše da je distopijska avantura prepuna čudnovatih likova kao što su transrodni nilski konji, lake meduze iz javnih rijalitija, gej mačori posvećeni veri, geek pavijani naklonjeni hardveru, Japanci koji umiru od dosade, do repa zaljubljeni gušteri, pošteni političari, ljigavi blavori koji zbog slabog vida nikada nisu bili u vojsci, haremske mačke koje pate od nedostatka slave, mačo sveštenice Svetog HIV-a, slepe mišice žedne krvi i prava glasa. Ovakav uvod vas natera da se zapitate s kakvim autorom imate posla. Nakon par razmenjenih rečenica shvatate da je posredi vrlo elokventan i načitan autor, talentovan i svoj, koji svet posmatra kroz svoju prizmu. O njegovom životu, pisanju, inspiracjji autor je podelio utiske sa Anom Ubavić.

Imaš iza sebe više romana. Koliko su ti u karijeri pisca pomogle ili odmogle druge profesije kojima se baviš?

Uvek sam se trudio da biram poslove koji se, tehnički ili idejno, nadovezuju jedan na drugi. U novinarstvu se bavim ogoljavanjem srpske književne scene, u striptizu sebe, a u pisanju ogoljavanju naše stvarnosti. Ne znam kako bih to približio, na primer: Kafka koji je danju radio nešto mnogo dosadno u osiguravajućem društvu, dok je noći provodio stvarajući najveličanstvenija dela svetske književnosti, Betmen koji je danju plejboj, noću heroj ili Dejan Stoiljković koji je danju Dejan Stoiljković, a noću Dejan Stoiljković.

Šta te najviše inspiriše?

Definitivno me najviše inspirišu drugi Dnevnik RTS-a i Biblija. Tematika, sadržaj i stil koji prožimaju ove medije su neverovatno inspirativni za svakoga ko se bavi pisanjem. Ali ne samo za one koji izlaz i bekstvo  iz surove i nenaklonjene stvarnosti traže u svetu književnosti, već i za sve one koji se bave nekim malo više profanim zanimanjima. Čak i onima koji su nezaposleni. Pogledajte oko sebe koliko je vernika ovih medija i uvidećete kolika je moć fikcije. Mislim da se drugi Dnevnik i Biblija bave opisivanjem tako moćnih i inspirativnih stvari, da kada ih ne bi bilo, trebalo bi ih izmisliti.

Koja je najbitnija uloga koju pisac ima u savremenom društvu?

Da piše najbolje što može. Sve ostalo je prepušteno volji samog autora. Autor može da bira stil i teme, može da izabere da, u knjigama ali i van njih, bude angažovan na rešavanju društvenih problema ili da izabere da ga stvarni svet ne zanima, i da se u potpunosti prepusti izmaštanom svetu koji stvara za potrebe svojih dela. Može da izabere da svojim životom i radom inspiriše druge ljude i utiče na njihove živote ili da piše za sebe... Pisac jedino nema izbora u tome da piše najbolje što može. To je njegova jedina dužnost.

Otkud ideja za ,,Bookvar" i kako se sve to desilo?

,,Bookvar magazin" je pokrenut sa idejom da razbije predrasudu, koja postoji kod civila koji su se sa njom upoznali samo u školi – da književnost mora biti smrtno dosadna. Želeli smo da, kroz seriju zanimljivih tekstova o književnosti i književnicima, približimo književnost mladima, da zainteresujemo ljude za knjige i čitanje, da im pokažemo da književnost nije nešto što su mahom učili u školi – nešto što radimo na silu, samo za ocenu i nešto što se nalazi samo u interpretacijama za srednje škole. Ideja je bila da pišemo tekstove po uzoru na one iz Politikinog zabavnika. Vremenom su se rađale nove ideje, tako da je ,,Bookvar" postao mesto gde su mnogi autori započinjali svoje prve medijske korake, gde su se čitaoci upoznavali sa novim autorima. Bookvar je postao mesto gde će se ljudi informisati o najnovijim izdanjima, promocijama knjiga, književnim i tribinama o stripu, događajima i festivalima, gde će pročitati brojne prikaze knjiga, intervjue sa autorima, urednicima i izdavačima, gde će saznati i o pozorišnim predstavama... ,,Bookvar" je bio medijski sponzor znatnom broju, i to ne samo književnih, kulturnih događaja. Čak je objavio i jednu zbirku angažovanih priča.

,,Čudna knjižara" i ,,Znak Sagite" su definitivno krupne i bitne tačke na mapi domaće fantastike. Koliko ti je rad sa njima pomogao da napreduješ u svom pisanju?

U pisanju ne, ali oko pisanja da. I to značajno. Boban Knežević se uvek nalazio tu negde da mi pomogne ili da uskoči kada niko drugi neće. Izlazio mi je u susret i pomagao kako u objavljivanju knjiga tako i korisnim savetima i deljenjem bogatog iskustva koje ima u izdavačkom svetu.

Pre svega, moram da pohvalim koricu tvog najnovijeg romana ,,U.S.A." (Kako i ne bih kad ga je ilustrovao legendarni Bob Živković). Reci nam više o samom romanu. Verujem da će svakako privući pažnju mnogih čitalaca što zbog sadržaja što zbog intrigantnog naziva.

Uzeću tu slobodu da se zahvalim u Bobovo ime. On je isključivi ,,krivac" za ilustraciju na koricama. Roman ,,U.S.A." je politička satira smeštena u neku relativno daleku budućnost. Za razliku od prva dva romana ,,Labudoliki paunovi moraju umreti" i  ,,Balada meda i krvi" u kojima sam se bavio srpskom ,,stvarnošću", u trećoj knjizi sam želeo da napravim mali otklon od domaćih tema i pozabavim se onim globalnim. ,,U.S.A." se bavi pitanjem imperijalističkog izvoza i nametanja određenih vrednosti drugim društvima, rasizmom, verskom i rasnom (ne)tolerancijom, diskriminacijom, ekologijom, budućnošću društvenih mreža i ličnih odnosa u virtuelnim okolnostima, kao i pitanjem nevladinog sektora i političke korektnosti kada ona dođe do vrhunca i pretvori se u svoje naličje.

Ko je na tvojoj listi živih ili mrtvih umetnika s kojima bi proćaskao?

Hm! Da, vidimo. Tomas Man je zauzet svojom karijerom i nema vremena za gluposti kakve su život i ćaskanje, Hemingvej je stalno pijan, Edgar Barouz zauzet zarađivanjem novca, Truman Kapote se opet izgubio u romanu, Rene Gošini mrtav... Pitanje je da li bi oni sa mnom proćaskali, ali bih voleo da se malo družim sa Borislavom Pekićem i Janom Dačović. Voleo bih da mi otkriju njihove tajne pisanja. Zanima me kako je Pekić pisao svoje knjige, a Dačović svoje kalendare. Naročito me interesuju februar i jul.

Da li misliš da strana fantastika u ovom momentu ima primat nad domaćom i zašto je to tako?

Da, ima. Verujem da je to zato što su se čitaoci previše puta ,,opekli" sa domaćim autorima, uložili novac i vreme za čitanje, a onda se ispostavilo da je u pitanju loše delo. Za razliku od domaćih autora od kojih su baš  svi u domaćoj ponudi, strani autori prolaze kroz sito i rešeto da bi stigli na naše tržište. Zato kod nas dolaze samo probrani strani autori, oni čiji je kvalitet bolji i zbog toga je i broj loših iskustava manji nego sa domaćim autorima.  Ono što je tu veće pitanje jeste koliko je i strana fantastika u Srbiji čitana. Čini mi se da van kruga posvećenika jako malo ljudi čita te knjige. Isto je kao i sa stripovima. Stripove danas čita veoma mali broj ljudi, dok filmove, koji su snimljeni upravo na osnovu tih stripova, gledaju milioni ljudi. Pitanje je i da li i u kom procentu filmovi i serije rađene na osnovu književnog ili stripskog predloška – zainteresuju publiku da posle toga pročitaju te knjige ili stripove.

Da li je teško biti pisac fantastike u Srbiji?

Pisati fantastiku u Srbiji je mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, nije potrebna nikakva mašta jer je dovoljno da se osvrnemo oko sebe, vidimo šta se dešava i to dokumentujemo. Sa druge strane, ma koliko maštoviti bili, nikada nećemo uspeti da nadmašimo stvarnost. Piscima fantastike je problem da ubede publiku da su bili originalni, a ne plagijatori.

Šta je potrebno učiniti da bi se popravilo stanje u domaćoj fantastici?

Urednici, urednici i urednici! Uvek ću to reći. Ne hiperprodukcija i ne mogućnost da svako objavi baš sve. Nedostatak urednika je rak rana domaće književnosti, pa i one fantastične (naročito fantastične). Našoj književnosti su podjednako potrebni dobri pisci i dobri urednici.

Ono što bih ja savetovao domaće autore jeste da ne kopiraju i recikliraju (poznate) knjige i autore već da budu originalni, da stvaraju nove svetove, svetove čije istorije, geografije, matematike, fizike, hemije i biologije nikada ranije nisu viđene... Verujem da će na taj način uspeti da zadobiju pažnju u svetu u kome svi već imaju svojih petnaest minuta slave.

Ispašće da oftopičariš na topiku o svojoj knjizi...  :mrgreen:

ma da, urednici su krivi za sve. Škrabala ništa... mogu da budu nepismeni, neinventivni, netalentovani, treba samo da imaju želju da budu pisci i neko treba da potroši silno vreme i znanje da im sredi tekstove.

QQ mene. Ti ne znaš šta urednici rade! Moraću da pokrenem kurs za urednike. Urednici sređuju pisce, a ne rukopise. Pa, ako pisac ne sredi rukopis nema knjige.

očigledno imamo potpuno različito tumačenje pojmova: pisac, urednik, izdavač, recenzent, lektor, korektor, redaktor, ilustrator, čitalac...

Konačno. Urednik koji ne čita delo koje će da objavi kao izdavač! Dobar šnajder nije automatski i modni kreator. Omalovažavaš i kritikuješ svog pisca i potajno veruješ da je marketinški pametno, jer će ga čitati oni koji tebi ne veruju! Tu i tamo mi zamere da sam grub prema tebi. Ni to nije tačno. Grub sam jer nada umire poslednja.

Ne zato što veruje da je marketinški pametno, već zato što se pere od odgovornosti za promociju skribomanije. Sedi na dve stolice. Posle će da kaže da je to bila samo trgovinska saradnja i da on nema ništa sa tim što skribomani dobijaju nagrade.

Ne znam ni zašto sedi na dve stolice, niko ga nikada nije osuđivao što pokušava da preživi. Ali eto, taj trip mu je toliko jak, da gazi sve pred sobom ne bi li ga održao.

Quote from: angel011 on 28-12-2019, 10:36:19
Ispašće da oftopičariš na topiku o svojoj knjizi...  :mrgreen:

Ha-ha-ha! Definitivno će tako da ispadne na kraju.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 28-12-2019, 16:12:46
Ne zato što veruje da je marketinški pametno, već zato što se pere od odgovornosti za promociju skribomanije. Sedi na dve stolice. Posle će da kaže da je to bila samo trgovinska saradnja i da on nema ništa sa tim što skribomani dobijaju nagrade.

Kakva trgovinska saradnja? Kakve dve stolice? Autor nije ništa platio za objavljivanje knjige. Kao ni Nešić ili Lazović ili Radmilo. Svako od autora je obezbedio samo autora naslovne strane ali to je bio njihov izbor. Na svakoj od tih knjiga sem na Lazovićevom Sokolaru ja sam zasad u minusu. Ali očekujem da se to promeni i činim sve što je u mojoj moći da bude tako. D. nema razloga da u mene preslikavaš svoje frustracije i optužuješ me za nešto što niti radim niti sam kriv.

Intervju koji sam dao za Regionalni informativni centar: https://www.regionalniinformativnicentar.com/milan-arandjelovic-pisac-da-sam-vladar-nesklon-odlasku-sa-vlasti-najvise-bih-voleo-da-me-protivnici-bojkotuju/

Kraj godine je dobro završiti uz kvalitetne ljude, pametne, one koji imaju šta da kažu i koji svoj posao rade veoma profesionalno. Milan Miki Aranđelović je mlad čovek koji svojim književnim i novinarskim radom, aktivizmom na društvenim mrežama, ukazuje na nepravdu u društvu, opominje, kritikuje i savetuje. U razgovoru za naš portal Aranđelović priča o "životu" u Srbiji, stanju u medijima, političarima i bojkotu izbora, ali na početku o svom trećem nedavno objavljenom romanu  U.S.A- Ujedinjena Sahara Afrike.  Nas je skraćeni naziv USA prvo asocirao na SAD – Sjedinjene Američke Države, autor ovog dela to potvrđuje i objašnjava:

– Na prvi pogled zaista aludiram na nama dobro poznate Sjedinjene Američke Države, ali zapravo mi je ideja bila da prikažem svaku imperiju u istoriji. Nije tu bilo nekih većih odstupanja u njihovom  imperijalizmu i velikih razlika između Persije, Egipta, Kine, Rima, Vizantije, Rusije, Kine, Britanije, Amerike, Kine... Čitaoci će, svakako, na početku imati snažan utisak da pišem o današnjoj Americi, ali će ubrzo shvatiti da se ono opisano u romanu može primeniti i na bilo koju drugu imperiju.

Po čemu se razlikuje ovaj roman u odnosu na vaša prva dva?

– U prva dva romana se bavim lokalnim, da ne kažem regionalnim, temama o kojima mislim da je važno da se priča, a o kojima se uglavnom ćuti. Mislim da svako ima dužnost da se na način bori za bolji život, ali i za nasleđe koje ostavlja generacijama koje dolaze. Svako na svoj način. Moje oružje su reči, a bojno polje knjiga. Zato se u prva dva romana bavim zombijima, vampirima, vešticama, vukodlacima, čumama, alama, sveštenicima, političarima, ratnohuškačikim novinarima i književnicima kao i drugim čudovištima našeg doba. Frustrirajuće mi je što ogromna većina mojih kolega, iz nekog meni nepoznatog razloga, izbegava da se bavi sadašnjošću ili događajima iz neposredne prošlosti i radije bira beg u praistoriju Velikog rata ili međuratnog perioda. Angažovanost zahteva... pa... angažovanost. U trećem romanu sam odlučio da osmotrim stvari iz drugog ugla. Želeo sam da prikažem današnji svet i ,,veliku" politiku koja utiče na naše male živote u našim malim balkanskim avlijama. Teme kojima se bavim u romanu ,,U.S.A." jesu imperijalizam, nametanje volje jedne velike države drugim malim državama, ekologija, rasizam, šovinizam, pitanje roda, ali i pitanje političke korektnosti koja sve više postaje naličje osnovne ideje i prerasta u svojevrsni fašizam. Želeo sam da odgovorim na pitanje šta će da se desi kada politička korektnost postane nekorektna.

Likovi u romanu imaju specifična imena, uloge, šta vam je bio cilj kada ste odlučili da ispričate ovu priču?

– Uvek mi je cilj da prikažem našu stvarnost. Cilj mi je da oni koji pročitaju moj roman jasno vide u kakvom svetu živimo. Maskirajući moje junake zapravo im skidam maske i prikazujem naravi i društvo onakvima kakvi jesu.

U.S.A je okarakterisan kao satirično-distopijski roman, da li mi ovde u Srbiji (regionu) trenutno živimo jednu distopijsku, satiričnu priču?

– Pitanje je da li mi uopšte i živimo. To što smo zasnovani na ugljeniku i što bi nas neki biolog proglasio živima ništa ne znači. I kolonijalni volvoks živi lep društveni grupno-erotski (su)život, pa ne verujem da bi se neko od nas menjao sa njim(a). Život je na Balkanu vazda bio ograničen navodnicima. A šta mi ovde poslednjih dve stotine godina ,,živimo"? Mislim da nije u pitanju satira, već pljačka. U romanu ,,Zanimljiva vremena" Terija Pračeta  jedan varvarski junak imena Koen, visok metar i po u ortopedskim sandalama, s celoživotnim iskustvom u neumiranju želi da opljačka najveći plen ikada, celo Agatejsko carstvo. U toj nameri smislio je sjajan, mada naizgled nemoguć, plan. Potrebno je samo da stigne u carevinu ograđenu velikim zidom, upadne u dobro čuvanu palatu, dođe do prestone dvorane, skloni cara s prestola i da onda on sedne na taj presto. Na taj način je ukrao celu državu sa kojom, kao i sa regularnim plenom, može da radi šta god poželi. Jednostavno. E, upravo se to nama desilo i to živimo već dve stotine godina.

Poznati ste kao neko ko nema dlake na jeziku, o tome govore i vaše objave na društvenim mrežama.  Šta je glavni problem naše države i našeg društva. Političari, mi ili neko treći?

– Moramo shvatiti da su za stanje u našem društvu krivi pre svega Amerikanci, onda Englezi, Hrvati, Albanci, Turci, NATO, EU, Vatikan, HAARP, Tito, vakcine, latinica, a najviše je kriva ona matora babuskera iz Bronksa, izvesna Maga Vračević, koja je po nalogu združenih snaga CIA, FBI i NSA bacila kletvu na naš narod i lojalne narodnosti. Takođe je bitno shvatiti zašto nam oni sve to rade. Rovare protiv nas jer smo bolji od njih. Mnogima je teško da prihvate da se bukvalno svi Amerikanci bude za mržnjom prema našoj zemlji i po vasceli dan i ogroman deo besane noći razmišljaju kako da nam napakoste. Ne mogu da nam oproste one zlatne viljuške kojima smo onomad kusali supu. Najbitnije je to da mi nismo ništa krivi, a još manje odgovorni za sopstvene odluke i izbore u životu. Kada padneš ispit kriv je predsednik Amerike, kada padneš na ulici kriv je gradski menadžer, kada Đoković padne u finalu kriva je kuhinja Maje Volk... Shvatili ste metod? To je način razmišljanja koji oslobađa odgovornosti i koji nas je doveo ovde. Šta bi trebalo da uradimo, pa da se stvari malo pokrenu? Mislim da bi trebalo učiti od dece. Deca imaju mudrost koju su odrasli, zagledani u nacionalne mitove i razne partijske Biblije, vremenom izgubili. Dete stavi svoje prstiće na vrelu ringlu samo jednom i nikada više. Tako bi i mi ovde trebalo da se ponašamo. Jednom smo se opekli i više nikada. Znam da je ponavljanje majka uspeha, ali ne znam koliko ćemo moći da nastavimo sa ovolikim uspesima, a da se ne pridružimo Hazarima i dinosaurusima.

Pišete za razne portale. Šta vam najviše smeta u medijima? Da li bi trebalo sprovesti i lustraciju medija i novinara koji su radili za režim (jednog dana)?

– Kada je pao Berlinski zid i kada je Nemačka Demokratska Republika krenula putem demokratije postavilo se pitanje šta će biti sa onim sudijama koje su radile za Štazi. Ispostavilo se da su apsolutno sve sudije radile za Štazi i da bi lustracijom država jednostavno ostala bez sudija. A ko bi onda, pitam ja Vas, sudio onima koji su radili za Štazi? To su se pitali i novi lideri nove, ujedinjene, slobodne i, nadasve, demokratske Nemačke. Zato su odlučili da otpuste samo one sudije koje su se istakle u borbi protiv političkih prestupnika, a ostale su iskoristili za izgradnju te vrle, nove Nemačke. Zato sam protiv lustracije. Ne zato što bi to ličilo na zakon linča, osvetu, odmazdu dostojnu svetlog mračnog srednjeg veka već zato što bi na taj način izgubili ljude koje bi mogli da iskoristimo da izgradimo društvo koje mi želimo. Oni su se već dokazali kao lojalni, imaju decu zbog koje sve to moraju da rade (nisu deca javni dug, pa da vremenom porastu), obučeni su i spremni da daju svoj doprinos. Sve što je potrebno je da naši, a da ne budu ,,naši" (ili ne daj bože Naši), konačno dođu na vlast.

Da li je bojkot dela opozicije narednih parlamentarnih izbora pravo rešenje ili je to nekakav beg od stvarnosti (u smislu nema ko da ga pobedi)? Kako vi gledate na to kao mlad čovek?

– Da sam ja neki vladar nesklon odlasku sa vlasti najviše bih voleo da kao svoje protivnike imam ljude koji bojkotuju mogućnost moje smene. Mislim da bih otišao i korak dalje i da bih ohrabrivao i na sve načine pomagao da se ta ideja, ideja bojkota moje smene, osnaži među mojim vernim nepristalicama. U medijima koje kontrolišem davao bih prostora samo tim ljudima i, navodno ih blateći, ubeđivao građane da su oni jedina opozicija mom režimu. Bitno je da se u toj larmi ne čuje neki drugi i drugačiji glas. Tu je važna još jedna stvar. Ne samo bojkot izbora, već i bojkot (demokratskih) institucija. Snažne institucije su jedina brana vladarevoj samovolji. Zato bih, ja kao taj zamišljeni prosvećeni apsolutista, voleo da ta idealna opozicija bojkotuje i sve te institucije. Ali ne samo to. Potrebno je da ta opozicija što više ljudi ubedi u ideju da su te institucije nebitne, da one samo smetaju i da bi ih trebalo ignorisati. I sam bih, kao vladar sklon apsolutizmu, rušio sve te institucije koje stoje između mene i mog naroda. Potrebno je da narod voli samo mene, a ne neke tamo institucije. Ljubav bez posrednika! Tako da bih rado prihvatio svaku pomoć koju bi mi opozicija pružila u razgradnji institucija kroz njihov bojkot i ubeđivanje svojih pristalica u besmislenost istih.

Bavite se i književnom kritikom. Da li je književnost danas postala (pomalo) degradirana? Šta je loše u njoj, a šta dobro?

– Uh! Mislim da je ovo najteže pitanje koje ste mi postavili. Mislim da je pitanje previše kompleksno da bih imao neki konačan i sveobuhvatan odgovor. Smatram da bi se o današnjoj književnoj sceni moglo govoriti tek kada ovaj turbulentan period bude okončan. Živimo u doba kada se stvari veoma brzo menjaju i kada stara pravila prestaju da važe, a nova se tek uspostavljaju, da bi i ona ubrzo bila zamenjena drugim. Tehničke mogućnosti su takve da je hiperprodukcija književnih dela laka čak i u, klasičnoj, papirnoj formi. Takođe smatram da će knjige od papira još dugo biti dominantne i da elektronska forma knjiga, barem za naših života, neće preovladati. Sa druge strane, internet i društvene mreže nam omogućavaju sasvim drugačiji kontakt između pisaca i publike, a naročito promovisanje onoga što je napisano i objavljeno. Mislim da je to jedina stvar koja se zapravo promenila u odnosu na vekove pre nas. Sve ostalo je ostalo isto. Kao i uvek i danas postoje dobro i loše napisane knjige, knjige koje imaju i one koje nemaju književnu vrednost, knjige koje izdavači žele da prodaju, ne zbog profita i pohlepe, već iz prosvetiteljskih pobuda, knjige koje se bolje prodaju i koje publika lakše prihvata i one koje teško nalaze put do čitalaca, a postoje i pisci... Na nedavno završenom ,,Merlinka festivalu" pogledao sam film ,,Divlje noći s Emili" o životu Emili Dikinson. Iako danas važi za najbolju američku pesnikinju čiji opus broji gotovo dve hiljade pesama Dikinson je, za života, uspela da objavi svega desetak pesama. Frustracije i probleme koje ona doživljava u ovom filmu su i meni, kao autoru, sasvim poznati. Čini se da se u životu pisaca ništa nije promenilo u poslednja dva veka i da ih i dalje muče isti problemi. Uprkos tome što je internet, navodno, promenio pravila igre neke stvari se nikada ne menjaju.

Šta vaša publika može da očekuje u 2020. godini od vas i šta biste im poručili?

– U 2020. bi trebalo da se pojavi moj četvrti roman u kome se vraćam na domaći teren i u kome ću se baviti našim najaktuelnijim političarima i njihovim naravima. Mogu da otkrijem da će se, kao jedan od junaka, pojaviti i naš čuveni književnik Dejan Stoiljković. Takođe očekujem da izađe i zbirka priča o vampirima u kojoj će se, pored priča drugih autora, naći i jedna moja priča u kojoj ću otkriti zašto je zapravo rušeno u Savamali. Na sajtu Bookvar magazina ću i dalje pratiti najnovija književna dešavanja i pisati o novim knjigama. Svojoj publici bih, kao i uvek, poručio da imaju samo jedan život, da njihova svest posle neće  postati deo neke kosmičke energije, ponovo se roditi kao crv, mrav ili Buda, niti će završiti u Paklu ili Raju i da u skladu sa time organizuju ovo svoje jedino postojanje koje imaju. Neke zvezde su morale da eksplodiraju kako bi od njih nastali ljudi. Iskoristite priliku! Budimo ljudi, iako smo od zvezda sazdani!

Na veliku zalost moram da obavestim sve one koji su navijali za mene da se ove godine moj roman "U.S.A." nije našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu za roman godine. Hvala vam svima na podršci koju ste mi pružili jer će mi ona mnogo značiti u daljem radu i trudu da budem još bolji i da na koncu dobijem i ovo lepo priznanje. Što bi rekao jedan od najboljih živih srpskih pisaca "Nastaviće se!"

Moji lični favoriti biće romani "Paučina" i "Nema oaze" jer su to romani koje sam pročitao i koji su mi se neobično dopali. Ne mogu da sudim o knjigama koje sam propustio da pročitam, a koje su se našle u širem izboru.

(https://i.ibb.co/17GNdbK/81882801-2979082195459312-1616637441244921856-o.jpg) (https://ibb.co/gmZ8P6w)

samo si džabe bacio šest primeraka knjige...

Neki su noćas imali savršen doček...
(https://i.ibb.co/qFpzFfN/IMG-20200101-093844.jpg) (https://ibb.co/7NKHN5n)

Quote from: Boban on 01-01-2020, 01:25:06
samo si džabe bacio šest primeraka knjige...

To je dosta pojednostavljen opis ove drame.

Pre svega sam nominovao svoj roman za ovu prestižnu nagradu. Drugo, to je bilo ulaganje u promociju samog romana, a sve u cilju bolje prodaje. Da je "U.S.A." ušla u neke šire, a potom i uže krugove interesovanje za nju bi drastično poraslo kao i prodaja. Da ne spominjem koji bi profitabilni bum bio da je ovaj roman dobio NIN-a. A najvažnije je to što bi u tom slučaju ljudi bili u prilici da čuju za moj roman i da, masovnije nego do sada, uživaju u njemu. To je meni najvažnije. Da ljudi uživaju u dobroj i kvalitetnoj književnosti.
Tako ja posmatram ovo moje "bacanje" šest knjiga.

Nije valjda da si ti zaista poverovao ijednog trenutka da tvoja knjiga može da uđe u ikakav izbor za NINovu nagradu.
Ti pišeš opušteno, skoncentrisan si na ono što želiš da kažeš, pritom potpuno zanemaruješ ili nisi u stanju da održiš potreban nivo literarnosti.
Zamisli pevača koji ne zna da peva, ali se nada da će na nekom festivalu biti zapažen jer su reči koje izgovara dobre.
Malo realnosti nikog još nije ubilo...

Quote from: Boban on 01-01-2020, 15:32:13
Nije valjda da si ti zaista poverovao ijednog trenutka da tvoja knjiga može da uđe u ikakav izbor za NINovu nagradu.
Ti pišeš opušteno, skoncentrisan si na ono što želiš da kažeš, pritom potpuno zanemaruješ ili nisi u stanju da održiš potreban nivo literarnosti.
Zamisli pevača koji ne zna da peva, ali se nada da će na nekom festivalu biti zapažen jer su reči koje izgovara dobre.
Malo realnosti nikog još nije ubilo...

Booka je izdala roman CRNA KNJIGA koji je ušao u 32 i upravo ga čitam. Ako te je zanimalo da vidiš kako izgleda kad neko ima samo volju da bude pisac i apsolutno ništa drugo, eto prilike... :) U prvih osamdeset strana romana, čovek dva puta opisuje nekoga kao "latifundiju" (jednom mesa, drugi put masti), dva različita junaka psuju nekome "milosnu majku", a "piktoreskno" umesto "pitoreskno" sam isto sreo već nekoliko puta u tom uzorku. Dakle, toliko o uredništvu, lekturi itd.

Rečju, nit je napisano, nit je uređeno. I evo ga u 32.

Elem, problem NINove nagrade, od momenta kad je dobio Gocić, jeste u tome što sada svako misli da bi mogao da je osvoji jer zašto da ne. Setimo se ljudi koji su kad je Pištalo osvojio smatrali da je mogao da je osvoji Skrobonja za onaj neki svoj pulp roman, isto o Tesli. Naigled apsurdno? Ali, nije, i  Dexa je bio u užem krugu sa pulp romanom.

Dakle, sve se poremetilo. I sad svako ne da ima iluziju već ima pravo da je očekuje!

Ako gledamo ovaj izbor, pročitao sam Marojevića, dobar je. Krenuo da čitam Ćiru i stao ali siguno ću neka nastaviti. Nije baš smisleno.

Iskreno, ne vidim šta Mikija tu sprečava da očekuje plasman. Osim što nema "kombinaciju". Štaviše, da neko tu ima neke hrabrosti i radoznalosti uvrstio bi ga u 32.

Quote from: crippled_avenger on 04-01-2020, 12:59:43

Booka je izdala roman CRNA KNJIGA koji je ušao u 32 i upravo ga čitam. Ako te je zanimalo da vidiš kako izgleda kad neko ima samo volju da bude pisac i apsolutno ništa drugo, eto prilike... :) U prvih osamdeset strana romana, čovek dva puta opisuje nekoga kao "latifundiju" (jednom mesa, drugi put masti), dva različita junaka psuju nekome "milosnu majku", a "piktoreskno" umesto "pitoreskno" sam isto sreo već nekoliko puta u tom uzorku. Dakle, toliko o uredništvu, lekturi itd.

Rečju, nit je napisano, nit je uređeno. I evo ga u 32.

Nečiji ortak? Mislim, Booka obično pazi na takve stvari, bar onoliko koliko sam primetila (nije baš da sam pročitala svako njihovo izdanje).

Izdavačke kuće se vremenom srozavaju, pa tako imamo da su Stubovi kulture na izdisaju objavljivali budalaštine neuko prelomljene, Geopotika nepismene ljubavnice gazde, Peosveta je odavno postala utočište samizdata nepoznatih pesnika...
Mnogo je teško u ovo vreme populizma i ambalaže kao jedinog primarnog generatora uspešnosti držati literarni nivo kada vidiš oko sebe nepismena, jadna, dronjava, kretenoidna samozvana piskarala kako ubiru slavu i hvalu...

Quote from: angel011 on 06-01-2020, 13:22:33

Quote from: crippled_avenger on 04-01-2020, 12:59:43

Booka je izdala roman CRNA KNJIGA koji je ušao u 32 i upravo ga čitam. Ako te je zanimalo da vidiš kako izgleda kad neko ima samo volju da bude pisac i apsolutno ništa drugo, eto prilike... :) U prvih osamdeset strana romana, čovek dva puta opisuje nekoga kao "latifundiju" (jednom mesa, drugi put masti), dva različita junaka psuju nekome "milosnu majku", a "piktoreskno" umesto "pitoreskno" sam isto sreo već nekoliko puta u tom uzorku. Dakle, toliko o uredništvu, lekturi itd.

Rečju, nit je napisano, nit je uređeno. I evo ga u 32.

Nečiji ortak? Mislim, Booka obično pazi na takve stvari, bar onoliko koliko sam primetila (nije baš da sam pročitala svako njihovo izdanje).

Deluje mi da se njima ovo sviđa. Ali, na kraju krajeva nije ni važno, roman je u 32 za NIN.


Sent from my iPhone using Tapatalk

To što im se sviđa ne znači da ne treba da prođe urednika i lekturu...
Što se tiče 32 za NIN, svašta tu prolazi.

BookWitch o romanu "U.S.A.": https://bookwitch77.blogspot.com/2020/01/usa-milan-aranelovic.html?m=1&fbclid=IwAR1XOzHShKVsVRdg5p8ZrZiIlsed86WfkjIR1fRp1xb5zpHxjHLfJDdekk8

Ujedinjena Sahara Afrike je raj na zemlji. Nekada pustinja, a sada plodno tlo, U. S. A. je uspela da, nakon katastrofe koja je uništila poznati svet, postane ključni igrač na međunarodnoj sceni. Zelene tehnologije, ljudska, hibridna i zelena prava su njeni glavni izvozni resursi koje milom ili silom nameće ostatku čovečanstva. Na domaćem planu U. S. A. je nominalni šampion u toleranciji, ali u praksi...
Eze je sin crnićanskog predsednika Republike. Abiona je ćerka hibridislamističkog trgovca amuletima. Oni moraju da skrivaju svoju ljubav od svih, a naročito od mržnje njenog brata Saadata. Kada njih troje kidnapuju, liše sećanja i zatvore u rudniku vode kojim rukovodi nemilosrdni Hrapavi Drilos, oni shvataju da je jedini način da se spasu međusobna saradnja, ljubav i empatija. A ovaj put nisu samo njihovi životi u pitanju već i budućnost krošnji i ustrojstvo samih korena iz kojih niče U. S. A. Hoće li razmaženi potomci biti dostojni svojih Očeva došljaka?

Čitanje ove knjige bila je jedna nezaboravna avantura. Priča je pitka i zabavna, lagana za čitanje.... Međutim, to je samo utisak koji se stiče na "prvu loptu". Ako hoćete, a znam da možete, da zagrebete malo dublje ispod laganica avanturice i, naoko, njanjave ljubavne pričice, naći ćete fenomenalnu satiru i kritiku društva u kome živimo. Kreirajući distopijske svet, pun čudnih, na momente grotesknog likova, Milan se osvrće na probleme sa kojima se savremeni čovek sreće, kao što su potrošačko društvo, zavisnost od interneta, naročito društvenih mreža, površnost, preterana religioznost koja naginje ka fanatizmu, verska i rasna diskriminacija...
I upravo to poigravanje sa realnošću, ples na tankoj žici, između odlične satire, "bljutave komedije" i groteske je ono što Milana izdvaja iz gomile. Njegovi likovi su nesvakidašnji i neobični. Nećete naći slične ni u jednom delu, jer ovi su plod isključivo njegove neverovatne mašte. Jer da se razumemo, bića i likove koji su glavni protagonisti Milanove knjige možda možemo sresti u snovima nakon dvadesetčetvoročasovne pijanke 😉. Samo u U. S. A. možete sresti gej mačora posvećenog veri, zaljubljenog guštera ,transrodnog nilskog konja sa krizom identiteta, pavijana geeka koji obožava zastarele tehnologije, Japance koji umiru od dosade, mačo sveštenicu Svetog HIV-a i mnoge druge živopisne i zanimljive junake i antijunake.

Ako tragate za knjigom koja će vas zabaviti, a u isto vreme i naterati da se zamislite, ako imate višak slobodnog vremena koje želite kvalitetno da potrošite, ako volite da plačete od smeha i vrištite od muke... onda je U. S. A. prava knjiga za vas. Iskreno, svaki minut koji potrošite na njeno čitanje će biti kvalitetan i ispunjen do poslednje sekunde. Ako mi poverujete na reč, pa pročitate ovo knjigu, volela bih da čujem i vaše mišljenje o njoj.

Druženje sa Milanom Aranđelovićem svakako nastavljam i sa nestrpljenjem čekam  da vidim šta nam ovaj mladi pisac sledeće sprema.

Ja sam ranije pitao doduše ne na ovoj temi, zašto se roman ne zove U.S.S.R nego baš U.S.A?

Kakvo neobično pitanje. Šeta majka svoje dete i kaže mu "Milane...", a ti je pitaš zašto se dete ne zove Dragan, nego baš Milan.

Quote from: mac on 13-01-2020, 01:42:38
Kakvo neobično pitanje. Šeta majka svoje dete i kaže mu "Milane...", a ti je pitaš zašto se dete ne zove Dragan, nego baš Milan.

Edi, nemoj da me praviš budalom, molim te!

Quote from: Accuphase on 13-01-2020, 00:58:18
Ja sam ranije pitao doduše ne na ovoj temi, zašto se roman ne zove U.S.S.R nego baš U.S.A?

Mislim, izvinjavam se ako grešim, da je u pitanju baš ova tema na forumu. Negde na prvoj strani.

Mhm da u pravu si, eto prilike da ogovoriš na moje pitanje.

Intervju koji sam dao za magazin "Promaja": https://czm.org.rs/intervju-milan-arandelovic-politicka-korektnost-se-nametnula-kao-jedina-ideologija-covecanstva/

Mladi pisac Milan Aranđelović promovisao je svoj novi roman ,,U.S.A." na nedavno održanom Sajmu knjiga u Beogradu. U svojim romanima, na duhovit i kreativan način, važna pitanja današnjica obrađuje stavljajući ih u kontekst fikcije i distopije. O kojim temama piše i šta je ono što ga pokreće da se time bavi govori nam u ovom broju Promaje.

Počnimo od odgovora na pitanje koje prati tvoj novi roman –  šta se dogodi kada politička korektnost postane nekorektna?

Bojim se da ćeš odgovor na ovo pitanje ipak morati da potražiš u mom romanu ,,U.S.A."  ili da, tokom čitanja, sam pokušaš da dođeš do njega. Otkriću samo da nije prijatno živeti u svetu gde je politička korektnost uspela da preživi sve Trampove današnjeg sveta i da se nametne kao jedina ideologija čovečanstva.

Ova knjiga je usmerena ka globalnom, dok su prethodne dve bile horor-trileri smešteni u buduću Srbiju. Da li je teže izmaštati lokalni ili globalni kontekst i koliko se ta pitanja prepliću?

Sigurno je lakše izmaštati globalni kontekst jer za Srbiju nije ni potrebna mašta već samo oštro oko i želja za dokumentovanjem stvarnosti. Stvarno ne znam šta bih mogao da izmislim, a da me srpska stvarnost u tome ne nadmaši u svojoj kreativnosti. Sećam se kako sam, na primer, za potrebe romana ,,Labudoliki paunovi moraju umreti" izmslio JKP ,,Sveta vodica i kanalizacija". Nekoliko meseci nakon izlaska mog romana mediji su izvestili kako su sveštenici u Novom Sadu osveštali tamošnji vodovod. Lokalno i globalno se, svakako, ne prepliću. Dok se svet bavi problemom plastičnog otpada, četvorodnevne radne nedelje, pronalaženjem leka za rak, vakcine za HIV i letom na Mars, u Srbiji su glavni problemi odbrana Kosova i ćirilice, borba za pravo glasa i pravo na plaćeni rad, dok su redovni doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje za mnoge i dalje naučna fantastika. Problemi našeg 13. i svetskog 21. veka jednostavno nisu isti tako da je preplitanje nemoguće.

Na koji način likovi u tvojoj novoj knjizi doživljavaju imperijalizam i koliko je to uporedivo sa sadašnjim svetom?

Junaci mog romana bi, u teoriji, trebalo da uživaju sve blagodeti imperijalizma koji ih je snašao. Svet iz romana ,,U.S.A." ima jednu jedinu globalnu supersilu koja je iz određenih razloga odlučila da izvozi ljudska, životinjska i biljna prava i zelene tehnologije svima ostalima, kao i da ih, onima koji ih ne  prihvataju, nametne snagom argumenata vatrenog oružja. Šta može da krene po zlu u lepoj ideji da su svi jednaki pred zakonom? To što su zakoni dobri, ali ljudi su ti koji su... pa... ljudi. I to ni zakonska, a ni genetska manipulacije neće moći da promene.
Mislim da svet budućnosti iz mog romana nije uporediv sa našom današnjicom. U romanu, na primer, imamo u praksi realizovanu ideju o tome da su ljudi, životinje, biljke i svi oni oblici između jednaki pred zakonom i da uživaju sva građanska prava. Mi, danas, živimo u varvarskom dobu u kome ne samo da nam ne pada na pamet da priznamo građanska prava biljkama i životinjama već ih surovo uzgajamo, ubijamo, kasapimo i, o užasa li, jedemo.

Tvoji romani u velikoj meri su distopijski. Koliko distopija može obraditi aktuelne društvene teme i skrenuti fokus na njih?

Jednom sam na internetu naleteo na članak koji se bavi potragom za odgovorom na pitanje zašto su distopije u knjigama, filmovima i serijama toliko popularne. Mislim da je trebalo da pročitam taj članak kako bih lakše odgovorio na tvoje pitanje. Baš kako primećuješ, distopija može da skrene pažnju na aktuelne društvene tendencije i da upozori na eventualne probleme koji vremenom mogu nastati. A moć distopija je što smo u njima slobodni da prenaglasimo i posebno istaknemo stvari o kojima želimo da pričamo, tako da one postanu očite i onima sa najslabijim vidom.

Jedna od najpopularnijih distopija na svetu je "Sluškinjina priča". Da li si ispratio seriju i koliko su oni u tome uspeli?

Jedna od najpopularnijih distopija svakako jeste serija koja je rađena na osnovu romana Margaret Atvud istog naslova. Roman je zanimljiva i pristojno napisana priča koju valja pročitati, vratiti na police i ostaviti u lepom i prijatnom sećanju, ponekad nagraditi priznanjem kao što je Bukerova nagrada, pročitati i ostale knjige iste autorke...  Sa druge strane, cilj serije je da se kroz komercijalizaciju popularnih društvenih trendova i iskorišćavanje dobrih namera pristojnih i iskrenih ljudi zaradi novac. ,,Hulu" ozbiljno pristupa kreiranju svog sadržaja, uvek i nepogrešivo, zahvaljujući ozbiljnom istraživačkom radu, ciljajući na emocije potencijalne publike, umnožavajući nadražaje na osećaje hiljadu puta, hiperprodukujući najželjenije stvari i bombardujući duše svojih ciljnih grupa, a sve u isključivom cilju što većeg profita. Usudio bih se reći da je od sveta iz romana ,,Sluškinjina priča" mnogo veća distopija ovo što nam servira ,,Hulu". Čak i kada je ta distopija naslovljena sa ,,The Dark Mirror".  Da u upravnom odboru ,,Hulu" sedi Endi Kaufman pomislio bih da je sve ovo njegova šala i pokušaj da u in vivo napravi geg kroz distopiju koja se zove ,,Hulu" & publika. Međutim, Endi Kaufman je odavno ispričao svoj poslednji vic, otišao na Mesec i više ništa nije smešno.

Srbija "onako kako smo mi to danas zamesili" kroz tvoje pero uvek izgleda kao teokratija u kojoj vlada izuzetno konzervativan sistem vrednosti i pravoslavni moral. Da li je moguće da je zamesimo drugačije?

Posle dve stotine godina neuspelih pokušaja da u Srbiji zamesimo nešto drugačije polako postajem  skeptik. U teoriji ne bi trebalo da bude nimalo teško. Potrebno je samo da dovoljan broj ljudi poželi da živi u pristojnoj zemlji i da žive pristojne živote dostojne čoveka u relativnom blagostanju i u sitnim zadovoljstvima i još sitnijim problemima. Ko ne bi poželeo ovako nešto? Čini se velika većina građana i građanki Srbije ne želi da svoje živote prožive lepo i to je trend, i rak rana, koji postoji od samih početka stvaranja moderne srpske državnosti. U pitanju  je, svakako, legitiman slobodan izbor svakog pojedinca gde je jedini problem što ti ljudi koji ne žele da žive, nas željne života, drže kao svoje taoce. U tome je geg društvene zajednice. Ona je zajednica. A zajednica podrazumeva tebe, mene i onog što ne želi da prima platu za svoj rad jer mu je važnije da umre od gladi nego da umre od starosti.

Knjigu si promovisao i na ovogodišnjem Sajmu knjiga, koji je često kritikovan jer daje prostor autorima, češće autorkama, iz domena estrade i šou biznisa, te time urušava ugled sajma i književnosti uopšte. Kako to komentarišeš?

Uh! Ne bih bio tako strog prema postojećoj koncepciji Sajma knjiga. Ne može jedna masovna manifestacija namenjena okupljanju mahom konzumenata ponude popularne kulture koja se održava jednom godišnje da uruši ugled književnosti.  Na urušavanju ugleda književnosti mora da se radi sistematski, svaki dan, sa svih strana... Nema tu slobodnih dana, bolovanja, pauza za topli obrok, odlaska u penziju... Ne! Greši onaj koji misli da je starcima i staricama srpske književnosti lako da, pod stare dane, održavaju status quo uništavajući u samom začetku svaki potencijal koji se usudi da nikne. I kada kažem ,,starci i starice" ne mislim samo na stogodišnje Bećkoviće i Vitezoviće, već i na njihov podmladak. Takođe uvek moramo imati u vidu da u debeloj senci Šešeljevog stomaka postoji gomila štandova na kojima studenti, mladi i svi oni ljudi koji vole kvalitetne knjige mogu, po veoma pristupačnim cenama, pronaći gomilu literature do koje im je teže doći nesajamskim putem.

Koliko je šund zapravo prisutan u domaćoj književnosti i šta zapravo sve može spadati u šund?

Kao autor koji ne voli da mu se drugi mešaju u ono što piše, voleo bih i da izbegnem da se drugima mešam u ono što oni pišu. Ako neko voli da piše šund literaturu neka je piše. Ako neko voli da čita šund nega je čita. I to je deo magije sveta književnosti. Toliko je izbora da, čak i ako čitamo i pišemo samo ono što želimo, na red nikada neće doći ono što ne želimo da pročitamo. Ima previše sadržaja koji nas interesuje da je besmisleno gubljenje vremena da ga trošimo na ono što nas, zapravo, ne zanima.

Neki oblici umetnosti danas su pomalo zamrli. Znamo da pratiš strip. Superheroji su doživeli ogroman uspeh sa usponom Marvel produkcije na velikom platnu, ali gde je pozicija stripa danas?

Pitanje je da li svi ti ljudi koji gledaju superherojske filmove zapravo čitaju superherojske stripove. Takođe je zanimljivo pitanje da li filmovi zasnovani na stripovima probude interesovanje za čitanje stripa. Jasno je da će onaj ko voli strip da pogleda i film rađen na osnovu njega, ali da li se dešava i obrnuto i u kom procentu? Odrastao sam u vremenu i u zemlji gde si za sitan kusur od kupovine hleba mogao da kupiš strip, a danas živim u vremenu i zemlji gde taj isti najjeftiniji strip košta skuplje od kilograma čistog pilećeg mesa. Moje je mišljenje da, baš kako primećuješ, pojedini oblici umetnosti pomalo zamiru makar kada je u pitanju masovnost njihove konzumacije. Klasični stripovi, oni koji su nekada bili popularni, polako se okreću starijoj publici i publici sa sofisticiranijim ukusom i dubljim džepom. Ovo je dobra stvar jer će autori moći da razvijaju svoje priče ka nivoima u koje im komercijalni ili, bolje  je reći, masovni strip nije dopuštao. Sa druge strane, primećujem da se klinci dosta okreću mangama i da su ovi stripovi u ekspanziji kada je u pitanju kvantitet. Strip se danas menja, prilagođava i, što je najvažnije, živi. A čini mi se da filmovi i serije nemaju veze sa time.

"Bookvar" koji vodiš usmeren je na promociju čitanja. Šta je potrebno da bi se u današnje vreme mladim generacijama usmerenim na internet približila pisana reč?

Merlin Menson je u filmu ,,Žeđ za nasiljem" (Bowling for Columbine) na pitanje Majkla Mura šta bi poručio mladima odgovorio kako ,,mladima ne bih ništa poručio nego bih ih saslušao". Mislim da bih odgovor na tvoje pitanje potražio upravo na ovom tragu. Saslušao bih koje su potrebe mladih ljudi i na osnovu toga bih kreirao sadržaj. U knjizi Gradimira Stojkovića ,,Hajduk ostaje Hajduk" sva deca vole poklone koje im za rođendan daruje, sada već matori, Himalaja. Zašto? ,,Zato što im poklonim ono što oni vole, a ne ono što bih želeo da oni vole", kaže mudro drug Himalaja.

Da li je reforma obrazovanja i pre svega izbor lektira jedan od tih koraka i da li misliš da će uvođenje Gospodara prstenova, Hari Potera i drugih dela bližih mladima uspeti da ove generacije vrate knjizi?

Sećam se koliki je bio skandal kada je, sada nažalost pokojni, profesor Ljubiša Rajić predložio da deca u školama na jugu Srbije, kao lektiru, obrađuju, ako se dobro sećam, ,,Nečistu krv", a učenici na severu zemlje  knjigu ,,Pop Ćira i pop Spira". Profesor Rajić je u tome video logiku zdravog razuma jer je smatrao da bi deca lakše shvatila ono što im je blisko i razumljivo, dok su dežurni dušebrižnici u tome videli seme secesionizma zemlje i dalje rasparčavanje ostataka Srbije. Deca, kao i svi mi ostali, čitaju ono što vole. Bitno je da im nasilnim nametanjem sadržaja koji im ne prija ne ogadimo književnost. Sećam se da sam ja, koji po prirodi volim da čitam, mrzeo da čitam neke stvari iz čitanke ili iz lektire jer mi jednostavno iz onih ili ovih razloga nisu prijali. Kada sada vraćam film, čini mi se da mi mnogo stvari nije prijalo jer jednostavno u tom trenutku nisam dovoljno intelektualno zreo za njih. Tako da ako je Hari Poter cena da deca zavole književnost, onda neka bude Hari Poter.

Kako ti vidiš situaciju u srpskoj književnosti i imali prostora za mlade i ne toliko afirmisane autore?

Mislim da su mladi i neafirmisani autori savršeno shvatili u kom i kakvom neprijateljskom okruženju su se obreli i da postupaju u skladu sa situacijom. Jasno je da ovo izaziva užas i paniku među velikim i tradicionalnim izdavačkim kućama i autorima koji su im bliski i da im ne prija što su mladi odlučili da svoju sudbinu stave u svoje, a ne njihove, ruke. Verujem da će se stvari menjati u budućnosti. Videćemo u  čiju koristi i kako će te promene izgledati.

Čovek, ovo ti je opasno dobro!!!

https://www.bookvar.rs/jednostavno-silja/

No i dobri stari Šilja je "Born In U.S.A".

p. s.

Zašto na direktna pitanja poput mog od malopre odgovaraš sa "evo šta sam rekao u interjvuu koji sam dao tome & tome"?