Zamislimo sledeći hipotetički ali ne i van okvira nauke eksperiment.
Na međuzvedanom brodu i na Zemlji se nalazi ista količina nekog radioaktivnog izotopa čije je vreme poluraspada 100 godina.
To znači da se po isteku jednog stoleća polovina tog materijala pretvori u neki drugi stabilan hemijski element.
Brod leti do drugog solarnog sistema dalekog 50 sv. god. i vraća se nazad.
Zanemarmo vreme potrebno da ubrza na polasku/uspori na dolasku odnosno isto to na povratku.
Hoće li po završteku misije odnosno povratku na matičnu planetu količina neraspadnutog radioaktivnog izotopa biti ista i na brodu i na Zemlji?
Tražiš naše mišljenje, ili već znaš odgovor pa nas propituješ? Šta će ti to, pišeš priču u kojoj je to nešto bitno?
Elem, ima tu neka matematika, pa kad izračunaš onda dobiješ odgovor. Ali ne mogu da se zanemaruju ubrzanje i usporenje, jer i to ulazi u te jednačine.
Quote from: mac on 14-07-2020, 03:07:59
Tražiš naše mišljenje, ili već znaš odgovor pa nas propituješ? Šta će ti to, pišeš priču u kojoj je to nešto bitno?
Elem, ima tu neka matematika, pa kad izračunaš onda dobiješ odgovor. Ali ne mogu da se zanemaruju ubrzanje i usporenje, jer i to ulazi u te jednačine.
Ne pišem SF priču, niti je važno znam li ili ne znam odgovor.
Poenta je u tome da forumaši kojima je ova tema zanimljiva nešto nauče ili potvrde svoje obrazovanje.
Što se tiče aproksimacije koju sam ubacio za nju postoji veoma jednostavan ali i očigledan razlog.
Naime udaljenost drugog zvezdanog sistema iznosi 50 sv. god. a period radioaktivnog raspada iste količine testnog izotopa na brodu i na Zemlji iznosi 100 godina, obe brojke su vrlo namerno odabrane iz razloga da računica bude što jednostavnija.
Jasno međuzvezdani brod na polasku sa Zemlje prvo mora da ubrza da brzine bliske c a po dolasku da uspori te da to ponovi na povratku.
Logično je da trenutno ubrzanje i usporenje nije moguće.
No, čak i ako uzmemo da ubrzava/usporava sa stepenom od 1g to bi bi bilo nužno samo ako ima ljudsku posadu(kojoj to odgovara) što niti je pomenuto niti je nužno.
Svejedno u tom slučaju bi za ubrzanje/usporenje bilo potrebno nekih godinu dana, budući da se taj proces ponavlja ukupno 4x to vreme nema veliki uticaj s obzirom na daljinu i na trajanje poluvremena radioaktivnog raspada.
Zavisi od brzine međuzvedanog broda,
Količina neraspadnutog radioaktivnog izotopa nece biti ista,
ako! se međuzvedani brod vrati posle 100God.
U ala se ubiste od komentara, ali zato negde drugde... sve pršti i od science i od sf-a!
Kakav komentar pa očekuješ? Nema rasprave na temu dilatacije, nema tu sukoba mišljenja, nema komentara učenih ljudi (možda jer ovde niko nije to detaljno učio). Knjigu u šake, nauči, pa nas prosvetli.
Ne.
Quote from: Izitpajn on 17-07-2020, 10:00:47
Ne.
Je li to odgovor na...
Hoće li po završteku misije odnosno povratku na matičnu planetu količina neraspadnutog radioaktivnog izotopa biti ista i na brodu i na Zemlji?
Ako vam nije teško voleo bih da pročitam obrazloženje za vaš kratki odgovor.
Objašnjeno je na Vikipediji. Ima i nekih grafika. Mada, ja čitao, i ne prima mi se to baš najbolje. Mrzi me da se udubljujem, ali ko hoće - može.
https://en.wikipedia.org/wiki/Twin_paradox (https://en.wikipedia.org/wiki/Twin_paradox)
Quote from: mac on 17-07-2020, 16:46:24
Objašnjeno je na Vikipediji. Ima i nekih grafika. Mada, ja čitao, i ne prima mi se to baš najbolje. Mrzi me da se udubljujem, ali ko hoće - može.
https://en.wikipedia.org/wiki/Twin_paradox (https://en.wikipedia.org/wiki/Twin_paradox)
Molim te, bez postavljanja linkova tipa "sve to ima objašnjeno", ovo je forum.
Je li ovo neki društveni eksperiment?
Okej. Brod putuje nekom brzinom. Zbog teorije relativnosti vrijeme na tom brodu teče sporije i za izotop u tom brodu proteklo je manje vremena nego za izotop koji je ostao na Zemlji. Manje vremena -> manja količina raspadnutog materijala.
Čisto iz zezanja:
AKO teorija relativiteta važi, a možda i ne važi:
Radioaktivni raspad je jedini proces gde materija ima "život" koji se može meriti. AKO se ubrzanjem usporava, usporava se i ljudski život. Tada bi dostizanjem brzine svetlost bio dostignut i "život večni" Zajeb je što se ništa ne bi događalo. Nirvana.
To smo apsolvirali pre 46 godina u neobjavljenom romanu "Amalgam zona".
Quote from: scallop on 18-07-2020, 10:28:42
Čisto iz zezanja:
AKO teorija relativiteta važi, a možda i ne važi:
Radioaktivni raspad je jedini proces gde materija ima "život" koji se može meriti. AKO se ubrzanjem usporava, usporava se i ljudski život. Tada bi dostizanjem brzine svetlost bio dostignut i "život večni" Zajeb je što se ništa ne bi događalo. Nirvana.
To smo apsolvirali pre 46 godina u neobjavljenom romanu "Amalgam zona".
STR je od svog otkrića testirana & dokazana možda ne baš bezbroj puta ali svakako veliki broj.
Ovome o čemu sam ja pisao su najbliži eksperimenti sa tzv. "sekundarnim kosmičkim zracima".
To su kratko živeće čestice nastale udarima visoko-energetskih zraka u visokim slojevima atmosfere u njene molekule odnosno atome.
Ovo kratko i jasno znači kako ne bi mogle da stignu da Zemljine površine gde su locirani detektori, međutim ipak uspevaju da dođu do njih.
Naravno ne zato što što su u pitanju neki novi i neotkriveni zakoni fizike, već zbog toga što im recimo tako str "produžava život".
Šta nam rade:
Why Scientists Want to Shorten the Minute to 59 Seconds (https://www.popularmechanics.com/science/a35165130/leap-second-shorten-minute-earth-rotation/)