ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Vratishe se. Robert Smith sa 45 godina prashi kao nikad u vrlo tvrdoj i energicnoj produkciji Rosa Robinsona. Ne, ne, Smith nije postao hevi-metalac, ali je napravio prvu stvarno dobru plocu nakon kod fanova potcenjenog albuma Wish (1992). A bio je potcenjen jer se Smith u jednoj, znate-vech-kojoj pesmi usudio da bude veseo. Fuck the dogma.

Wild Mood Swings nisam voleo. Losha kompilacija momenata sa ranijih ploca, sa glavnim singlovima koji su karikature vech vidjenog (The 13th = The Caterpillar, Mint Car = Friday I'm In love = In Between Days), i zvuce kao pesmice.  

Mracni Bloodflowers je imao momenata i pokushavao je da bude novi Disintegration. Ali, nisam mogao da ga slusham u celini. U tome su mi jako odmagale umrtvljene pesme istog ritma koje se nalaze na sredini ploce, i koje medjusobno mogu da zamene mesta. Vredne pomena su prve dve i poslednje dve pesme, i eventualno singl Maybe Someday.

Izmedju ove dve ploce pojavila se druga Cure kompilacija singlova Galore (1987-1997), koja je lepo pokazala da je bend u devedesetim godinama izgubio kompas, da se ponavlja, i da su mu komercijalna ocekivanja postala kamen o vratu. Vech singlovi sa Wisha bili su prevara -High, Friday I'm In Love i A Letter To Elise jedine su tri veselo-pevljive pesme sa ove ploce, i samim tim je predstavljaju neadekvatno. A singlovi sa Wild Mood Swings su drugorazredne KOPIJE ovih i nekih ranijih. Tuzno.

Kompilacija Greatest Hits (2001) udruzuje najprodavanije singlove iz citave karijere grupe, a smela bi da se ovim imenom nazove da su se na njoj nasle The Caterpillar i Pictures Of You, a ne dve nove pesme (Cut Here je, dodushe, sjajna, ali Just Say Yes zvuci kao neambiciozna B strana nekog singla). Dodushe, ovo izdanje je vazno zbog drugog diska, na kojem se nalaze sve pesme sa prvog ali u akusticnim verzijama. Mnogo dobro. Posebno su interesantni aranzmani energicnih rokacina poput Never Enough, Why Can't I Be You i Wrong Number. Moji favorit su, medjutim, A Forest i Love Song.  

Proshle godine - dugo ocekivana kompilacija B strana singlova Join The Dots. Cetiri diska. Nisam josh nabavio, ali sam otprilike pola materijala imao prilike da cujem ranije. Recimo, B strane singlova iz doba Wish ere cesto su jace od nosechih pesama. This Twilight Garden zabroavljeni je materpiece, a tek je "poledjina" zgodnjikavo-prosecnoj High, i steta shto se nije nashla na ploci. Isto vazi za gotik-pinkfloydovsku Play i A Foolish Arrangement.

Novi album, radjen za Geffen, podsetio me je na stara dobra vremena kada je samo ime Cure bilo garancija za dobru plocu. [Od 1985 do 1992, sa izuzetkom kompilacije Mixed Up, Smith i co nisu umeli da omashe] Steta shto nashi pirati imaju skracheno, americko izdanje sa 11 pesama, a ne japansko, sa 14. Ti "ostaci", navodno, nisu odgovarali producentovoj viziji "novog Curea", koji se, kao, oslanja na bucnu, rezechu gitaru. Fanovi su popizdeli, posebno oni koji su culi ostatke i tvrde da su bolji od vechine pesama koje se nalazi na americkom izdanju. Dok ne cujem, ne mogu da sudim.

Shta da vam kazem - kupujte.

Joco, je l' ti imaš za svaki bend omiljeni album, omiljeni singl? Ne pitam da li imaš omiljeni bend pošto znam da imaš. Ali, mislim, kako?

Svako ima omiljeni album svoje omiljene grupe, pa i ja. Konkretniji odgovor: samo za omiljene bendove, a i moze da se desi da je kandidata vishe, pa ne mogu da se odlucim. Ne mogu da sudim o bendovima koje nisam slushao, ili sam ih slushao delimicno, a ako je ovo drugo u pitanju, onda se ogradjujem. The Cure su mi svojevremeno spadali u omiljene, pa sam se prijatno iznenadio kad su izdali dobru plocu nakon 12 godina.

Ne razumem bash pitanje o singlovima. Raznih vrsta singlova ima - kojih nema na albumima, koji su izvadjeni sa albuma, koji nose dobre pesme, koji nose loshe pesme. Najvredniji su oni koji nose dobre pesme, a ne nalaze se na albumima. Drugi kriterijumi ne postoje. U svakom slucaju termin "omiljeni singl" se kod mene ne poklapa obavezno sa terminom "omiljena pesma" neke grupe, a josh manje sa "najbolje prodavani singl", ako si na to ciljao.

Svojevremeno je singl bio nosilac diskografske industrije - tu mislim na pedesete i sezdesete - pa je tada i pitanje "omiljenog singla" imalo vishe smisla.

Neke meni omiljene grupe uopshte ne izdaju singlove. Thin White Rope, koji se uopshte ne moze pohvaliti "prodajom" bilo cega, ima npr. okruglo cetiri singla, i sva su prodavana iskljucivo na koncertima grupe, u ogranicenom tirazu. Vechina singlova Steve Wynna su - promo izdanja (samo za di-dzejeve).

Inace, na ovom forumu sam pisao o vrlo malo grupa i izvodjaca. Iggy Pop, The Stranglers, The Cure, Dream Syndicate/Steve Wynn, a tu i tamo sam kazao koju o Blue Oyster Cult, Davidu Bowieu i (malopre) o Lou Reedu. Pisachu vishe, ako ima interesenata za ozbiljniju diskusiju.

Thin White Rope imaju jedan singl i tri EP-a. Nego, pitam jer ja ne znam. Imam nekoliko omiljenih bendova i nema šanse da kažem koji mi je omiljeni album. Možda nekad i nekako najdraži, ali teško. A ovako, nemam pojma.

Pokushachu da te uteshim: nije to nishta strashno.  :)

Meni se u okviru iste grupe cesto deshava da menjam favorita. Evo ga The Cure: isprva sam ginuo na mracni Disintegration, a jedno krache vreme bio je na tronu Seventeen Seconds. Potom sam se na duze udaljio od benda, a kada sam se vratio i obnovio gradivo, Kiss Me Kiss Me Kiss Me se, zahvaljujuchi muzickoj (i svakoj drugoj) raznovrsnosti popeo na prvo mesto, a za petama mu je The Head On The Door. Ta ploca je savrshena - nijedna losha pesma - i valjda che i ona jednom postati moj licni "number one".

Shto se Thin White Rope tice, Sack Full Of Silver mi je bio prvi, dok nisam otkrio da, zapravo, otkidam na The Ruby Sea. E, da. Za EP-je si u pravu. Njih nisam racunao - Bottomfeeders i Red Sun.

Kod The Stooges, nema boga da Funhouse padne sa prvog mesta, a kod Igijeve solo karijere shetam se izmedju Idiota i Instincta - u zavisnosti od raspolozenja. Lust For Life je uvek bio drugi. Ne znam zashto.

Jebi ga. Ne treba mi verovati kad glasam. xbigok

Nažalost (ne svojom krivicom), imao sam priliku da slušam samo dva albume ove izvanredne grupe. I to prvi i posljednji (tj. sad očigledno više nije posljednji). Three Imaginary Boys je sjajan, jedan od rijetkih albuma sa ultrakratkim pjesmama koje mogu da slušam do besvijesti, ali ipak mi je Bloodflowers nekako srcu bliži. Jes' da je malo spor i da treba vremena da se "uđe" u njega, ali mislim da je to čudo jedno remek-djelo.

Ovaj najnoviji, The Cure, jos uvek nisam nabavio i preslusao, ali uskoro cu. Inace, glasao sam za Kiss Me Kiss Me Kiss Me, iako je Disintegration mozda bolji, ali meni je ovaj nekako drazi, ne znam...

Pa, Harvi, ako ti se Bloodflowers dopao, pod hitno nadji Disintegration.

Three Imaginary Boys nije tipicni Cure, iako je prvi album, mada se zrnca onog shto che dochi na Seventeen Seconds i postati Cure (paranoja, filozofija apsurda) nazire u pesmama 10.15 Saturday Night, Three Imaginary Boys i Subway Song.

E, da. Cini mi se da che ti jako lechi Kiss Me Kiss Me Kiss Me, a usudi se da preslushash Pornography. :evil:

uh fantastican topic
glasao za Kiss Me Kiss Me Kiss Me, mada Disintegration ima boljih pesama (nisam ovo prepisivao od Milosha), ali Kiss Me X3 je prvi album od Cure koji je dosao u moje ruke i na njemu je omiljena mi pesma od Cure ever, Why Can't I Be You  :lol:
Bloodflowers mi je nesto najgore od Cure, uopste nemam strpljenja da ga slusam

i jedno pitanje, zasto nisu na listi Mixed Up i Japanese Whispers, dobro ajde JW su samo singlovi, a MU su obrade, ali meni su Lullaby i Pictures Of You sa MU ponekad, u nekom cudnom raspolozenju, i bolje od originala

Znam da mi je ovako površno slušanje Cureta veliki propust, ali nisam kriv. Ovde imaju da se nabave samo tri albuma (dva pobrojana + Wish).

Pa, nabavi Wish.

Danielu: Japanese Whispers je kompilacija singlova 1982-83, Mixed Up je kompilacija remiksa i novih verzija starih pesama (The Walk i A Forest - i one su ponovo snimljene jer su matrice originala nestale), sa jednom originalnom pesmom - Never Enough - i to u maksi singl verziji. Japanese Whispers je cak blizi definiciji albuma, jer je izdat kad i poslednji singl u nizu (The Lovecats, 1983), i nijedna pesma se odatle nije pojavila na nekom drugom albumu.

Meni ovaj novi nije nista posebno.

Quote from: "Invisible_Man"Znam da mi je ovako površno slušanje Cureta veliki propust, ali nisam kriv. Ovde imaju da se nabave samo tri albuma (dva pobrojana + Wish).

Postoji velika šansa da ču u sledećih osam meseci ići u BL. Podseti me da ti ponesem tada neki kajmak i nove čarape.

Necu glasati ni za jedan album. Imam ih sve i The Cure su mi No1 pa biranje naj albuma nije ni moguce.....bar ne za mene. Inace, postoji jedan jedini album za koji bi sigurno glasao kao najgori tj nikad ga nisam preterano gotivio i to je Head on the door....ne znam zasto, ima tu i bash dobrih pesama ali to jednostavno nije to. Najomijleniji bi svakako bili pornography i the top (koji je smit sam odradio...).
Ne znam zasto ljudi ne vole Wish, smatram da je skroz ok. A sto se najnovijeg albuma tice tacno je da znatno odskace od poslednja tri. Klavijature se skoro i ne cuju a gitare su prilicno distorzirane.... posle prvog slusanja  ostavlja malo heavy utisak  ali kasnije je skroz ok....mracan i tezak sa jednom eventualnom hit pesmom. Zanimljivo kako je klinac od mog kuma zgotivio prvu pesmu - lost....maltretira ih da je slusaju po ceo dan (ima 4 godine.. :lol: )
Join the dots imam mada sam vecinu toga vec slusao ranije.
Nadam se da im nije poslednji.....
Daniele, nemoj se ljutiti ali meni je "Why cant i be you" jedna od najispraznijh pesama ....

Pornography je zaista jedinstvena i odlicna ploca, ali je TOLIKO depresivna i mracna da je tesko varim u jednom slusanju. Shto se tice The Top, u periodu od 1979-1985 to im je najnekonzistentnija ploca, shto ne znaci da na njoj nema bisera. Shake Dog Shake - to je jedna od meni najdrazih Cure stvari. A volim jako josh Bird Mad Girl, Piggy In The Mirror, Empty World i Dressing Up. Hardcore ludilo zvano Give Me It samo je dokaz da Smith nije imun ni na jedan zanr. Dodushe, josh ga nisam cuo da svira bluz :lol: ali muzika mu je ionako tuzna... :lol:

Quote from: "Lurd"

Quote from: "Invisible_Man"Znam da mi je ovako površno slušanje Cureta veliki propust, ali nisam kriv. Ovde imaju da se nabave samo tri albuma (dva pobrojana + Wish).

Postoji velika šansa da ču u sledećih osam meseci ići u BL. Podseti me da ti ponesem tada neki kajmak i nove čarape.

Wow, cool! Donijećeš ti bogme meni mnogo više od kajmaka i novih čarapa (read: Sanitarium, možda još ponešto)  :!:

Quote from: "taurus-jor"Pornography je zaista jedinstvena i odlicna ploca, ali je TOLIKO depresivna i mracna da je tesko varim u jednom slusanju.

Ja ovakvo misljenje imam o albumu Faith......but, svako ima svoje (kontra) favorite

Inace turneja je u toku i iskreno se nadam da ce u oktobru uspeti da se organizuju makar za poljsku ako vec  ne za madjarsku (idu cak i u meksiko pa....) Ja sam 2002 promasio koncert u madjarskoj i to sebi necu oprostiti (nisam znao....shupak). Jednini koncert na kom sam bio je 1989 Ljubljana - Desintegration.....feomenalno

Meni se i Seventeen Seconds i Pornography poprilicno vishe svidjaju od Faith. U toj trilogiji mi je najbolji Pornography, ali radije pushtam Seventeen Seconds. Priznajem da Faith slusham najmanje... Sa izuzetkom cetiri pesme - Primary, Other Voices, All Cats Are Grey i Drowning Man - deluje mi "ravno".  

Da li si slushao Carnage Visors i Curiosity Cure Anomalies? To je izdato samo na kasetama. U pitanju su "poledjine" albuma Faith i Concert. Meni je Carnage malo dosadan, ali Curiosity je genijalna kompilacija demo snimaka, zivih verzija i nedovrshenih pesama od 1978 do 1984. Tu je, na kraju krajeva, Easy Cure pesma Heroin Face.

Za one koje mrzi da jure diskografije po sajtovima:
Sva zvanicna Cure izdanja:

Three Imaginary Boys (1979) - vinilna verzija nema naslove pesama, već simbole :lol:
Boys Don't Cry (1979) - američka verzija Three Imaginary Boys, koja uključuje singlove Killing An Arab, Boys Don't Cry, njenu B stranu Plastic Passion, kao i Jumping Someone Else's Train. Zato je uklonjenu nekoliko pesama sa originala, a izmenjen je raspored pesama. Verzija na vinilu sadrži raritetnu pesmu World War. Umesto nje, na CD-u se nalazi So What.
Seventeen Seconds (1980)
Faith (1981)
Carnage Visors (1981) - filmska muzika, samo na kaseti, uz Faith.
Happily Ever After (1981) - drugi i treći album u jednom izdanju (SAD).
Pornography (1982)
Japanese Whispers - singles 1982-'83(1983) - A i B strane singlova Let's Go To Bed, The Walk i The Lovecats.
The Top (1984)
Concert (1984)
Curiosity Cure Anomalies 1978-1984 (1984) - samo na kaseti, uz Concert
The Head On The Door (1985)
Standing On A Beach - The Singles (1986) - uz kasetnu verziju išle su i odabrane B strane singlova.
Staring At The Sea - The Singles (1986) - CD verzija Standing On A Beach, sa cetiri (albumske) stvari vishe: 10.15 Saturday Night, Play For Today, Other Voices i A Night Like This.
Kiss Me Kiss Me Kiss Me (1987) - albumska verzija ima jednu pesmu više - Hey You!!! - smeštenu između Snakepit i Just Like Heaven.
Disintegration (1989) - CD verzija od 72 minuta sadrži dve pesme više u odnosu na vinilnu: Last Dance i Homesick.
Entreat (1990) - skoro ceo Disintegration u koncertnoj verziji. Na ploči, u ograničenom tiražu, izdat je 1990. godine. Zbog velike tražnje fanova, pojavio se u slobodnoj prodaji, na CD-u 1991. godine (nakon Mixed Up)
Mixed Up (1990) - remiksi, nove verzije, maksi singl verzije singlova, uz jednu novu stvar, koja se pojavila na singlu u kraćoj verziji (Never Enough)
Wish (1992)
Show (1993) - dvostruki live CD, obuhvata period od Japanese Whispers perioda.
Paris (1993) - jednostruki CD. Obuhvata, mahom, pesme sa mračnijih Cure ploča, uključujući Seventeen Seconds i Pornography.
Wild Mood Swings (1996) - japanska CD verzija sadrži neke od pesama koje se pojavljuju na B stranama singlova, skinutih sa ove ploče.
Galore - The Singles 1987-1997 (1997) - sadrži novu pesmu Wrong Number.
Bloodflowers (2000)
Greatest Hits (2001) - najkomercijalniji singlovi + dve nove pesme, Cut Here i Just Say Yes.
Acoustic Hits (2001) - limited edition, samo uz Greatest Hits. Isti izbor pesama kao na Greatest Hits, ali u akustičnim verzijama.
Join The Dots - B sides 1979-2001 (2003) - četvorostruko CD izdanje.
The Cure (2004) - Evo spiska pesama, sa bonusima za japansko i evropsko izdanje:"Lost", "Labyrinth", "Before Three", "Truth, Goodness and Beauty" (only UK, Japanese and vinyl versions), "The End Of The World", "Anniversary", "Us Or Them", "Fake" (only on Japanese and vinyl version), "Alt. End", "(I Don't Know What's Going) On", "Taking Off", "Never", "The Promise", "Going Nowhere" (UK, Europe, Japanese and vinyl only), "This Morning" (only vinyl version).

'Bem ti duple postove. xmgw  xuzi  xtwak  xvamp2

Curiosity sam presnimo 90 i neke sa original kasete (neki crno beli omot ako se dobro secam) i to je bilo fino slusati.... posle mi se kaseta umrsila i to je to ..... mada u gomili mp3 muzike imam vecinu tih pesama....valjda

Seventeen seconds je mogao da ima samo dve pesme (Play for today i Forest) pa da postane legendaran ....te dve pesme su stvarno savrsene

Novi album imam u varijanti sa 11 pesama + go nowhere...znaci nedostaju jos 3 ..ako neko ima sve bilo bi lepo da to negde shearuje....

Pitachu mladjeg brata. On visi na Kazaa.
Mene u svakom slucaju zanima Going Nowhere. Svi se neshto kunu u tu pesmu i pljuju Geffen shto je nije stavio na album. Naravno, kad bi samo Geffen bio u pitanju, i pod uslovom da se uopshte radi o Geffenu. Koliko shvatam, u pitanju je zelja Rossa Robinsona, a tu je i Robert Smith, koji je u slucaju albuma Wish vech pokazao dar za kalkulisanje. Svaka B strana singlova iz ovog perioda (ukupno shest pesama) bila je dovoljno jaka da se nadje na ploci - narocito This Twilight Garden (meni jedna od najlepshih Cure stvari uopshte), Play i A Foolish Arrangement. Problem je shto je vechina tih pesama bila gotska i mracna, a Smith je hteo neshto drugaciji ton ploce, makar i po cenu da se na njoj nadje zakrpa poput Wendy Time. Sa tri B strane koje sam naveo, Wish bi stajao rame uz rame sa Kiss Me Kiss Me Kiss Me i Disintegration.

Omiljene pesme? Kad je rec o Kiss Me Kiss Me Kiss Me albumu, jedna od (trenutno) najdrazih mi je If Only Tonight We Could Sleep.

Ne mogu da nadjem najomiljeniju.

Mojih top 10:

A Forest, The Figurehead, In Between Days, A Night Like This, The Kiss, Just Like Heaven, Lullaby, Pictures Of You, This Twilight Garden, To Wish Impossible Things.

Drugih 10:

Killing An Arab, 10.15 Saturday Night, In Your House, A Strange Day, Let's Go To Bed, Bird Mad Girl, Sinking, Torture, Love Song, Treasure

Evo da probam

1. Strange day
2. Charlote sometimes
3. Jumping someone elses train
4. Play for today
5. 10.15 saturday night
6. Birdmad girl
7. kiss (valjda se tako zove prva numera sa kiss me x3)
8. Boys dont cry
9. Forest
10. Exploding boy

Sve su starije......ma nema veze to mi je prvo palo napamet

Što se pjesama tiče, hmmmmm... Nisam ih mnogo slušao, većinom mi se jako sviđaju, ali ako bi me neko natjerao pod prijetnjom pištolja uperenog u sljepoočnicu da nabrojim najomiljenije...

Lullaby
Watching Me Fall
Accuracy
Another Day
Three Imaginary Boys
Subway Song
The Last Day Of Summer
There Is No If

(note: osim Lullaby, sve ostale su sa svega dva albuma, što je logično, jer su to jedina dva albuma koja sam slušao)

Subway Song! To, care!

Dobri ljudi, ulepshajte Harviju zivot tako shto chete mu dati da odslusha Seventeen Seconds, Kiss Me Kiss Me Kiss Me, Disintegration i kompilaciju Staring At The Sea.

mmm cure  :lol:
gledao na szigetu `02, padala kisa, plakao od srece/tuge/sveopste explozije emocija... na (moju) neznatnu zalost bilo je jasno da se radi o bloodflowers turneji, pa tako i prilicno pesama sa istoimenog koji mi nije preterano omiljen, no svejedno, jedan mi od najboljih koncerata uopste.

glasao za pornography jer mi je jednostavno najdrazi, (one hundred years, hanging garden, siamese twins... ). potom vec ne bih mogao nista izdvojiti, najcesce slusam head on the door, disintegration, faith...

bas sutra bi trebalo napokon da pribavim s/t ...

Jedno pitanje, posto vidim da ima opasnih The Cure fanova ovde :) :
Da li ste culi stvar  I miss you od Blink 182 i da li je u pitanju obrada neke od pesama The Cure?

Biki, ja nisam cuo za The Cure pesmu pod tim imenom, niti sam je cuo u izvedbi grupe koju spominjesh. Medjutim, nije iskljuceno da je to pesma inspirisana Cure stvaralashtvom...

Mene strasno asocira  na muziku The Cure ova stvar. Inace im muzika nema veze sa The Cure , zato pitam da nije u pitanju  obrada neke pesme .
Ako hoces da cujes stvar idi na http://launch.yahoo.com/artist/default.asp?artistID=1030666 pa klikni dole na I miss you. Inace i video im je sav u tom fazonu.

Nisam bas neki big big fan The Cure , ali volim da ih poslusam.
Za sve fanove evo malog teksta  o Love Cats. Tekst je sa jedne od compilacija

"Love cats" was a phrase Robert Smith came across in a novel called The Cockatoos by Patric White. One of the caracter's caths had become pregnant by an unknown tom and resulting kittens ( "love cats" ) were then put into a sack and thrown into a lake :( . Smith was fascinated by this imaginary and actually began to write the song using the drowing image as a part of the chorus, but after a while  he realized that if he continiued, he'd incur the wrath of every cat lover in Britain. The subsequent video ( featuring all kinds of real, live cats) was a huge success, immortalizing Robert as one of the great eccentric British musicians of all time. Love cats was officially released on October 25, 1983."

Kad je rec o bendovima koji podsecaju muzicki na The Cure, dobar primer je The Rapture. Upravo ih sada slusam i jako su dobri.

I miss you  nije obrada nijedne cure pesme koliko ja znam....

Milose, kad nabavim Rapture reci cu ti da li mi se svidja ... valjda ce neko nekad to postovati na binariese  kad tad......

e, jeste, pesma Olio od Rapture zvuci bas kao da su The Cure

Jes' vala. Evo i meni pre neki dan dopali The Rapture. Dobro je shto nisu kopija The Cure, ali uticaji su neosporni.

Prvi singl sa nove Cure ploce, "The End Of The World", vrlo lepo prolazi. Moram kazati da se josh od "Never Enough" nisam radovao nekom Smithovom izboru za singl. "High" je bio ok, "Friday I'm In Love" takodje, ali nije bilo ukusa neocekivanog, koji se javljao u ranijim slucajevima. Na Wild Mood Swings, samo je trechi britanski singl, jazzy stvar "Gone!" imala neceg u sebi.

Neka vrsta comebacka bio je "Cut Here" (2001), ali to je pre bilo vaskrsavanje Cure zvuka nego istinski korak napred.

Tipujem da che sledechi singl biti "Before Three".

Ko će da mi objasni šta je MIXED UP? Vidim tamo imaju neki kao miksevi, dosta duži od originalnih verzija pjesama. Ko je to radio, imaju li članovi grupe veze s tim?
Pitam pošto na MP3 cd-u Kraftwerka imam unakaženu verziju pjesme The Robots (isto kao nekakav miks), sve normalno ide i onda odjednom neki crnac počne da repuje i da psuje (???).

MIXED UP je zbirka raznoraznih verzija odabranih singlova grupe Cure. Dakle, imash:
1) maksi-singl (produzene + remiksovane) verzije (Lullaby, Fascination Street, Love Song, Hot Hot Hot!!!, Why Can't I Be You? (samo na duplom LP-u), Never Enough). Ocito je da je bend u ovome ucestvovao. Rezultatima sam veoma zadovoljan.
2) specijalne remikse, priredjene za Mixed Up (Close To Me, Pictures Of You, The Caterpillar, In Between Days). Slobodna studijska silovanja velikih stvari. Close To Me je proshao dobro. Ostalo je cista katastrofa.
3) nove verzije pesama (The Walk, A Forest). Smith je hteo remikse, ali je ustanovio da su originalne matrice ukradene. Zato je grupa obradila samu sebe, sa rezultatima koji se uklapaju u stil kompilacije, ali bez narushavanja strukture pesama. Two thumbs up za takvu odluku. A Forest (Tree mix) izdat je kao singl u Francuskoj, i prava je shteta shto to nije uradjeno u ostatku Evrope i SAD, gde je izbacen remiksovani Close To Me.

Smithu se cinilo dobrom idejom da sakupi maksi-singl/remiks verzije na jednom mestu. Njegov smisao za humor. Prihvatam, ali zbirka bi bila daleko iznad proseka da Pictures Of You, a narocito The Caterpillar i In Betweem Days nisu toliko upropaschene.

Maksi singl verziju Hot Hot Hot!!! remiksovao je (odlicno) ludi Francuz, Fransoa Kevorkijan, koji kaze da mu je zivotna zelja da remiksuje Hendriksa.  :lol:

Evo, bash ide "Love Song" na radiju. :lol:

Posle x puta preslusanog albuma moram da kazem:

Prva pesma i poslednja (instrumental) su po meni najbolje.

Prva je nekako kompletna, tekst je odlican (sto kod njega nije uvek uvek slucaj, kao sto na ovom albumu ima par zaljubljenih pesama koje mi bash ne idu uz njega pogotovu sa xy godina koliko i ima...)
A instrumental je prica za sebe, ona gitara je kao spora varijanta kiss me ... naporno a istovremeno hipnotisuce

"It s not a case of doin what s righ it just the way i feel that matters
tell me im wrong i dont really care...."   play for today - e ovo je bio tekst sa ljubavnom tematikom. Tad je bio mlad i zesce besan na sve..... Ako sam nesto lose spelovao - i dont really care... :wink:

Da, ta prva pesma je fenomenalna. Cure imaju standardno dobre uvodne stvari, ali ova se stvarno ističe. Sviđaju mi se jako još Labyrinth, Anniversary i The Promise.

Jedina (uslovno) slaba stvar na albumu za mene je Taking Off, jer me suviše podseća na Just Like Heaven.

Instrumental? Jel' to ona pjesma od 12 minuta instrumental? Ako jeste, Smit bi mogao da mi postane najbolji prijatelj. Zapravo, blizu ali ne baš najbolji, jerbo to mjesto za sada drži Edgar Froese koji je sa Tangerine Dream radio instrumentale od 20 minuta, pa i duže.

Quote from: "Invisible_Man"Zapravo, blizu ali ne baš najbolji, jerbo to mjesto za sada drži Edgar Froese koji je sa Tangerine Dream radio instrumentale od 20 minuta, pa i duže.

Ti još uvek nisi slušao Can?

cure su zene.

Quote from: "Lurd"

Quote from: "Invisible_Man"Zapravo, blizu ali ne baš najbolji, jerbo to mjesto za sada drži Edgar Froese koji je sa Tangerine Dream radio instrumentale od 20 minuta, pa i duže.

Ti još uvek nisi slušao Can?

Come on, za koga ti mene smatraš? Naravno da sam slušao. The thing is, Can imaju svega dvije dvadesetominutne pjesme na studijskim albumima, tek na živim nastupima se odlučuju na pokušaje od po pola sata, pa i duže. Nažalost, nema šanse da išta od toga nabavim ovde.
Damn, odjećam neku inspiraciju ovde, mogao bih da postavim topic o najdužim pjesmama... hmmmm...

Quote from: "kissellii"
Prva pesma i poslednja (instrumental) su po meni najbolje.

instrumental?   kakav instrumental?
pa ja to nemam na disku, koja je to pesma?
kod mene je poslednja stvar, redni broj 12, Going nowhere...

favoriti: lost & the promise, for now.

"I can't find myself
in the head of this stranger in love
holding on given up
to another under faded setting sun
and I wonder where I am...

I can't find myself
I got lost in someone else..."

Depeche Mode (vise) i The Cure (manje od prethodnih) su bandovi koje sam prezirao tokom 80-ih, a nista manje za mene 'vrijede' i sada...
Eh, da, kao i Pet Shop Boys (ubjedljivo na vrhu moje hate-liste).

Na žalost, u Evropi je za drugi singl sa novog albuma izabrana najslabija pesma, Taking Off - ona koja liči na Just Like Heaven. U Americi je izbor puno bolji - Alt. End.

Da ne bi umro topik o The Djevojkama, da apdejtujem malo.
Naime, do sada sam preslušao sljedeće albume:

Bloodflowers
Three Imaginarz Boys (oba po milijardu puta)
Japanese Whispers
Seventeen Seconds
The Head On The Door
Faith
The Top
Kiss Me Kiss Me Kiss Me (ove po jednom)

Kako sam čuo da su najbolji albumi Disintegration i Pornography, njih i dalje čuvam u rezervi (bizarno ponašanje, zar ne? Tako sam čekao milijardu godina da kupim najbolje albume grupe Can, tj. namjerno sam kupovao one slabije  :x ). Odo ovih preslušanih albuma i dalje ubjedljivo najbolji Bloodflowers, a najslabiji The Head On The Door. Zašto? Pa zato što ima saksofon u jednoj pjesmi.

Pesma sa saksofonom je A Night Like This. Slucajno jedna od meni najdrazih Cure stvari, i to ona koju je Ekatarina "citirala" u kompoziciji 7 dana. (vidi topic o velikim rokenrol kradjama).
Samo nastavi sa preslushavanjem.

Na tom albumu (za koji se slazem da je najlosiji mada nisam ni obratio paznju na saxsofon... :!:  )za mene su naj pesme Push i Six different ways (mislim da se ova druga koristi u filmu "Rules of attraction" koji inace ima super muziku - a i film je ok skroz.....

A turneja po evropi ni blizu,  sad najavljuju za 2005 japan..... god damn

ps ako ne volis saxsofon nece ti se svideti ni The Top jer na sumanutoj pesmi Give me it ima saxsofona mnogo .... doduse ne liči ni na šta tj onaj plavi na koncertu toliko vileni sa tim saxsofonom da ako on zna šta je odsvirao svaka mu ............

Da je u pitanju samo koncert... Ni u originalu nije bash najjasnije. :!:

Da objasnim moj odnos sa saksofonom, mada to ima veze sa The Cure koliko i So Long And Thanks For All The Fish sa dobrom knjigom.
Daklem, meni smeta kad imamo tipični rock line-up od basa, bubnja, gitare (i eventualno klavijatura) i onda se u neka doba iz čista mira pojavi tip koji odsvira polaminutni solo na saksofonu i nestane (kao npr. u Two Suns In The Sunset od Pink Floyda). Baš to je slučaj u pomenutoj pjesmi. S druge strane, nemam ni najmanjih problema npr. sa albumima King Crimsona gdje na sve strane frcaju saksofoni, jerbo je dotični instrument neodvojivi dio njihove egzistencije, a ne nešto što se ubaci čisto onako reda radi.

Da se vratimo na temu, ima li možda neko nekakav video snimak sa nekim od koncerata ovog benda? Ja sam slučajno naletio jednom na TVu na neke pjesme koje su izvodili uživo i jaaaaaaako mi se svidjelo. Za razliku od recimo koncerata Red Hot Chili Peppersa ili ELO, kad sam umro od dosade.

Potrazi THE CURE IN ORANGE
Snimljen je u vreme The Head On The Door ili Kiss Me Kiss Me Kiss Me turneje.
Cuo sam da je DVD sa koncertnim izvodjenjima "mracne trilogije" (Pornography, Disintegration, Bloodflowers) prilicno dobar.
Kisselli, imash li ti to?

Preslušao sam i The Wish. Not bad (nema saksofona  :lol: ), ali moglo je i bolje (iako ima prilično dugih pjesama, reda veličine sedam minuta, ipak nema dugih instrumentalnih dijelova).

Pa, sa Wisha izbacish dosadnu Wendy Time a ubacish This Twilight Garden, Play i A Foolish Arrangement (b strane singlova iz tog vremena) i dobijesh sjajnu plocu. Ovako - ocena "vrlo dobar". Kako to izgleda uvrnutije i bolje videti pod Kiss Me, Kiss Me, Kiss Me. Preslushaj tu plocu josh koji put.

Of course. Prvo ću da preslušam sve albume po jednom, pa onda sve ispočetka. Komentari koje sam naveo su prvi utisci i podložni su promjenama. Inače, maloprije sam odslušao Wild Mood Swings, prilično dobro zvuči, osim jedne pjesme koja mi je djelovala nekako... šta ja znam, jeftino, neubjedljivo. Čini mi se da je druga ili treća po redu. Sad su na redu konačno Pornography i Disintegration, a na njima sam već prilikom letimičnog razgledanja zapazio neke bizarno dobre pjesme (Pornography, sa onim duuuuuuuuuugim uvodom, onda Figurehead, pa već otprije poznata Lullaby itd.).

Quote from: "taurus-jor"
Cuo sam da je DVD sa koncertnim izvodjenjima "mracne trilogije" (Pornography, Disintegration, Bloodflowers) prilicno dobar.
Kisselli, imash li ti to?

imam  :D

Ako nekom treba nek se javi

Ako se pojavi kakav de ve de rip, count me in.

Dvd rip it is. Tj. to mu dodje tri dotična albuma u koncertnoj tj live verziji odsviranih....

Jel ima neko Staring At the Sea-The Images na VHS-u, DVD-u ili DiVX-u?
Ako ima, neka kaze, pa da se dogovorimo za razmenu ili sta god. Moze i presnimavanje, ne mora original.

Ja imam na VHS-u.

(da dignem iz mrtvih jedan topik)

I Harvi? Nakon preslusanih 'Disintegration' i 'Pornography' kakvi su ti sad utisci, koji ti je album sad no.1?  :?:

'Pornography' spada u one albume koji bolje prija s vremenom, i ja licno vise volim takve albume od onih koje zavolim na prvo slusanje. Medjutim 'Kiss me, Kiss me, Kiss me' je toliko muzicki raznolik i bogat da je i dalje na tronu.

Quote from: "Milosh"
'Pornography' spada u one albume koji bolje prija s vremenom, i ja licno vise volim takve albume od onih koje zavolim na prvo slusanje.

Istina. Često mi se desi - preslušam neki album i uopšte mi ne legne. Onda, posle nekog vremena, nateram se da ga ponovo pustim... ide nekako... slabo... da bih zatim doživeo ekstazu. I ne postoji ništa bolje od toga, nemaš onaj 'prazan' osećaj u stomaku kao kada više puta preslušavaš albume koji su ti se svideli na prvo slušanje.

So far, na prvom mjestu su mi i dalje Bloodflowers  :lol: Nažalost, ove ostale albume nisam preslušao dovoljan broj puta jer sam upao u Camel / Manfred Mann's Earth Band fazu. Imam neku teoriju da album mora da se presluša najmanje pet puta da bi se o njemu steklo bar donekle jasno mišljenje (to naravno važi za ozbiljnu muziku, a ne za npr. narodnjake ili dens). Daklem, javim se kad detaljno preslušam ove albume u cjelini (neke pjesme sam slušao ovako obaška mnogo puta - Love Song, Lullaby, The Figurehead...).

hehe - samo sam ja glasao za Wish.. najgori sam.. al to je zbog To Wish Impossible Things  :)

A mene živo zanima ko je to još glasao za Bloodflowers... (osim ako se ja nisam napio pa glasao dva puta).

Nemojte da mi opoganjujete The Cure!

Ko opoganjuje?
Šta opoganjuje?
:shock:

votahel?

Za avgust mesec je zakazano izdavanje četiri nova remastera u deluks pakovanjima, a to su:

1. The Glove - Blue Sunshine (1983) (2CD)
2. The Cure - The Top (1984) (2CD)
3. The Cure - The Head On The Door (1985) (2CD)
4. The Cure - Kiss Me Kiss Me Kiss Me (1987) (2CD)

Bonus diskovi sadrže raritete tj. demo snimke, živa izvođenja itd.

Vala je bio red. Razvlačili su se s tim "drugim kolom" kao gladna godina.