ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Hej, pa red je.

Većina ostalih foruma poodavno ima ovaj topik. Pošto je žanrovski manje-više svejedno u kojoj je potkategoriji (a tek će biti ako se potkrade knjiga koja nije fantastika), odlučio sam da ga tutnem ovde.



Što se mene tiče, završio sam From a Buick 8.

Nisam čitao Kingov roman desetak i više godina (o razlozima u nekoj od narednih kolumni u Emitoru).

Šta da vam kažem? Ovaj me je rasturio. The old man is still an artist with a typewriter. Tačka.

Kako je došlo do toga da ga uopšte uzmem u ruke? Sticajem okolnosti nasukao sam se u roditeljskom domu duže nego što sam planirao, gde je moja bivša soba još pretrpana njegovim džepnjacima. Zavirio sam u neke stare nepročitane knjige, dovršio neke nedovršene.

I onda sam poželeo da proverim kakav je iz skorijeg perioda. Gde ćeš idealniji roman za to od poslednjeg (neserijskog)?

Isto veče kada sam ga nabavio bio sam na sedamdesetoj strani. A planirao sam da pročitam samo prvih nekoliko, da vidim "kako teče".

Strahovi o ponavljanju - što Kingovi, što čitaočevi - zapravo su neosnovani. Nikad sličnije premise i nikad različitije knjige. Čak manje liči na Christine, nego, recimo, na The Green Mile (sa naglašenijim horor elementima).

Jednostavno, fokusirano, mešavina mejnstrimaških preokupacija i istinske groze. Kao što se da očekivati, sa emocijama nas takođe ne štedi. Grlo mi se steglo bar na tri mesta.

Ako vam se ne dopadne, nemojte mi kucati na vrata sa šinom, katranom i perjem. That's just me. Meni je leglo savršeno.

I tako. Sada rekreativno kombinujem pripovetke Ričarda Metisona i Roberta Bloha u jednu simpatičnu doboš tortu. Kakvo zakasnelo otkriće za mene ovaj drugi.

Sjajan topik!

Elem, upravo čitam Armageddon's Rag i balavim. Ne znam koliko još mogu da odlepim za Martinom i koliko puta sebi mogu da kažem "čovek je genije".
'Teresantno je što pominješ Kinga, jer sam u jednom trenutku pomislio koliko se razlikuju Kingov i Martinov roman o posledicama šeszdesetih. No, možda se i varam jer nisam završio Rag, ali jeste tema za razmišljanje.

I još jedna zanimljiva stvar su Martinova ponavljanja motiva, imena i fizičkih izgleda junaka kroz razne romane, ali o tome nekom drugom prilikom. Zaista sjajan topik i baš me čudi kako ga ranije nismo imali.

Stimmerung!

Trenutno ne čitam ništa fantastičko, ali čitam nešto fantastično.

Čitam knjigu o braći Koen (full of delicious details!), saznajem da Itan gricka nokte, a da Džoel nigde -- čak ni na snimanje... pogotovo na snimanje -- ne izlazi bez svog vernog Stetsona, kao i da je dog-person, te otud kuce u svakom njihovom filmu. Saznajem da je postojao lik po kom su zasnovali Voltera Sobčeka, vijetnamskog veterana i generalnog 'bola u guzici' u Lebovskom. Saznajem da je malo šta u Lebovskom izmišljeno. Saznajem da je u Fargu sve izmišljeno sem lika kog tumači Piter Stormare. (It's a scary world.) Saznajem da su braća u jednom trenutku, kada su tražili nekoga da im distribuira prvi film, bili toliko siromašni da su svi morali da spavaju u stanu Sema Reimija. "Iz nekog razloga", kaže Rejmi, "Džoel i Frensis [Mekdormand] dobili su spavaću sobu. Ja i Itan smo svake noći spavali na podu u mojoj dnevnoj sobi."

Kad ne čitam o Koenima i kad mi zafali fikcija koju oni ne žive, čitam izvrsni roman Eda Gormana, Blood Red Moon, o njegovom detektivu Robertu Pejnu, bivšem profajleru za FBI, koji se sada povukao u mirovinu i rešava slučajeve za bogate ludače, dostojanstveno tuguje za svojom ženom, i skoro svakog jutra izvozi svoj aviončić na poljanu kako bi njime vozio klince za milk money.
Gorman je poznat i kriminolozima i hororolozima, pošto ga svuda objavljuju. Njemu su me privukle neke njegove zaista fenomenalne priče objavljene u časopisu Cemetery Dance, neke njegove pričice objavljene su i u Emitoru cirka ed. Goran Skrobonja. Pročitao sam jedan njegov stand-alone hičkokovski roman i tada sam mislio da nije preterano talentovan deka, ali da to što piše padne kao osvežavajuća limunada na letnje, kvazisaharinske, dane. Sa ovim romanom me je iznenadio, pošto mu je stil fenomenalan, radnja zamršena, a već na nekoj četrnaestoj strani uspeo je da mi potera knedlu u grlo. Evo i kako:


In this part of the state, the soil is rich and dark and loamy. I helped dig the grave for Katherine Louise Payne so I know the soil first-hand. We went down six feet as mandated by law.

We dug on a hot August morning, deep into earth cool with moisture and entangled with plant roots. It took two hours, even with their ravenous machinery, and when we were done I went over to the wide oak and sat under its leafy awning and looked out at the land she'd loved so much, river and forest and limestone cliffs, and thought all the way back to our First Communion in 1957, the day we'd first met, all the way up to two year ago when, standing in our kitchen, she'd complained of a headache and had then suddenly fallen into my arms.

Aneurism, the doctor explained later.

She'd been dead by the time I got her to the hospital, my friend for twenty-four years, my wife for eight.

On the way back to my house, I passed the graveyard, looking through the black iron fence to the hill where the oak waited. Sometimes I sat up there and smoked my pipe and talked to Kathy -- not in the awkward and imprecise words of the tongue but rather the simple poetry of the heart.


Poezija.
Ed Gorman se, uzgred, ubraja među najveće poznavaoce noir-a.
Njegove 'dejli mjuzings' o Lorensu Bloku, Džonu Ferisu, Majklu Krajtonu (između ostalih), možete čitati u njegovom blogu (Ed's Place) na www.edgorman.com


Treba i da završim zbirku starog majstora Ričarda Metisona Shock II (Hvala Lurd!) i zbirku novog majstora Kima Njumena Unforgivable Stories (Hvala Darko!)

Takođe, osećam da dugujem sebi da pročitam bar jednu priču Harlana Elisona dnevno.

Ja citam "Dekameron" vec zadnjih mjesec dana. Klasik. Sta me odusevljava? To sto je knjiga napisana 1348-e godine, u doba kuge u Firenci, a dok se cita ima se utisak da je napisana sada. Jezik mu je savremen, a covjek je totalno duhovit (slicno kao Servantez, njega sam procitao prije Bokaca). "Dekameron" su u stvari price koje 7 cura i tri mladica pricaju jedno drugom, dok su se od kuge sklonili na imanje iz grada. Svaki dan ima svoju temu, a kako njih ima desetoro, to znaci da sve ukupno ima 100 prica (10 dana po 10 prica). Odatle i ime knjige (Dekameron - 10 dana). Kvalitet propovjetki varira, ali vecinom su odlicne. Pokazuje se da moral, nacin zivota pa i sve ostalo, u tom dobu nije bilo puno drugacije nego danas. Tema prica... eh, u prvoj recenici obicno se preprica o cemu se radi, npr. "Fra Rinaldo spava sa kumom, muz ga nadje u odaji sa njom...", "Fra Alberto obmane neku gospu da je u nju zaljubljen andjeo Gabrijel, pa je u njegovu liku vise puta obljubi...", ali isto tako i tragicne. Sve ljudske osobine ovdje su opisane, i bukvalno sve su opisane duhovito. Najveci kvalitet su kratke dvosmislene i ironicne Bokacove opaske. Da ne bude da nema nikakve veze sa SF-om, osma novela petog dana je brutalni, natprirodni horor. Neusliseni ljubavnik ocajan ode u Chiassi i tamo, u sumi, zatekne zenu kako sva izranjavana trci kroz sumu. Za njom idu dva psa koji je zivu jedu, a na kraju dolazi vitez koji je kasapi macem (dok je psi drze) i ubija je. Ljubavnik pozeli da je spase, ali mu vitez isprica da mu je ta zena tokom zivota odbijala ljubav, zbog cega se on ubio istim ovim macem kojim je sada muci. Kada je 'okrutna mladica' umrla, oboje su zavrsili u paklu, a kazna je da svakog petka on nju, mrtvu, mora iznova da ubija svojim macem, iako je nekad najvise volio. Nas heroj onda na prevaru sledeceg petka dovede svoju 'ljubavnicu u pokusaju', koja vidje prizor i od straha se uda za njega. Kraj, klasicni Bokaco : "Kasnije nije samo strah bio uzrok njihovoj sreci, nego i uzajamno uzivanje, ali su od tada sve ravenske zene postale tako strasljive, da su popustale muskim zeljama mozda i vise nego sto je trebalo". U komentaru pise da je ova pripovjetka bila omiljena Petrarki i slikaru Boticeliju. Sam opis lova je cisti horor, i to dobar. Moralna poruka vecine pripovjedaka je bukvalno 'uzivajte dok mozete, imajte ljubavnike i ljubavnice, jer ko zna sta vas sutra ceka'. Bokaco najvise ismijava VJERNE muzeve i zene, svestenstvo, trgovce, redovnike tog doba, politicare... ne znam, ja sam odusevljen da je neko 1348-e napisao ovako nesto. Cista preporuka, svima i svuda. Pozdrav.

Oto, izuzetno mi je drago da ti se dopao From a Buick 8. Odavno otpisuju toga tipa... mislim da tek taj roman dokazuje da je momak jos uvijek trivijalno daleko od skladista za staro gvozdje. U njegovom opusu skoro da se radi o originalu po pitanju pristupa, kada je rijec o Bjuiku. A sto je najgore (ili najbolje), mislim da se vrlo tesko danas moze locirati (horor-)autor koji je u stanju da tako pitko a bogato isprica, a i okonca, slicnu jednostavnu storiju. Medjutim, knjiga nikako ne zasluzuje jedno citanje; prevashodno ako ono parce kreativnijeg dijela naroda zeli da ustvrdi ponesto o spisateljskoj rutini i koncentraciji sveopsteg toka pripovijedanja koji ni u jednom trenutku ne opada u sluzbi, inace, veoma nesofisticirane fabule; a ako vec neko zeli da knjigu procita samo jednom, neka je ne cita jedino kao obligatornu fikciju u trenucima dokolice, nego prvobitno kao neku vrstu vodica za mocno oblikovanje proze. Izgradnja te radnje, palo mi je na pamet, ekvivalentna je potenciranju dijaloga iz Memetove Pljacke koju bih, da sam (daleko bilo) profesor na Dramaturgiji, pustio ljudima i rekao im: "Zatvorite oci i - samo slusajte." "Bezmalo idealan mejnstrim", pomislis kada zavrsis Bjuika (u slucaju da si pretjerano usamljen), a ako si pijan ili u tripu (ali i dalje usamljen, naravno), onda velis: "Kakva mastermajnd jezovitost." Neko doba sam prozivio s mislju da se meni jedino dopada spomenuti roman, pa sam i po pitanju casti negdje cak i napisao da je Bjuik smijesno savrsen nacin da neko okonca vlastitu karijeru, ako vec postoji takva jedna namjera cak i u najudaljenijem dijelu podsvijesti. Nije, svakako, problem u mojoj "casti" koje nikada nije ni bilo, vec fakat da je danas ocigledno prilicno retro faliti Kinga, iz nekog meni sasvim nepoznatog razloga. Kako god, i da prezirem covjeka, roman bi mi se nista manje dopao, posto donekle, saberi-oduzmi, zvuci kao da ga King nije pisao pod egidom svojih ustaljenih saspens normi. Glupo je navesti, no zaista mi je veliki teret pao s ramena zahvaljujuci ovom topiku.    

Inace, trenutno citam Lullaby Town Roberta Craisa.

Ja sam prije neki dan završio WOMEN Čarlsa Bukovskog, a prije toga sam se dosta dugo zlopatio sa Ajvanhoom (jerbo je bio na engleskom). Sad sam u pauzi, ne čitam ništa konkretno (ako ne računamo po stranicu-dvije Biblije dnevno, ali to traje već nekoliko godina), planiram da napadnem The Shining čim je se dokopam, što će da se desi vjerovatno negdje u septembru.

Hej, Trippe, moram da ti kažem da je i meni laknulo. Kao što možeš da zaključiš iz mog prethodnog posta, i sam sam mislio da sam jedini. Iako znam da si veliki brstilac knjiga, nisam ni pretpostavio da si se dotakao ovoga, još manje da ti se dopalo. Između ostalog i zbog toga što vidim kako mnogi mogu lako da zamrze ovu knjigu. Ja, ampak, stojim iza toga da je malo remek-delo i mislim da nisam subjektivan kada to tvrdim.

Danas sam konačno pročitao prikaz From a Buick 8 Bila Šijena iz Locus-a. Evo odlomka koji mi se naročito dopao:

"With great authority and narative economy, it encompasses 25 years in the interconnected lives of a diverse group of characters. Its combination of wide-screen set pieces and small, homely details, its shrewdly balanced mixture of the miraculous and the mundane, its underlying concern with the art of storytelling, and its unmistakable, deeply American voice give the book a cumulative power that is impressive, unsettling and genuinly affecting."

'Nuff said, eh?

Quote from: "Oto"Hej, Trippe, moram da ti kažem da je i meni laknulo. Kao što možeš da zaključiš iz mog prethodnog posta, i sam sam mislio da sam jedini. Iako znam da si veliki brstilac knjiga, nisam ni pretpostavio da si se dotakao ovoga, još manje da ti se dopalo.

Tripp ne da je samo pročitao knjigu nego  je napisao i izvrsnu recenziju knjige koju je prvo objavio u nekom podgoričkom nedeljniku a onda je velikodušno meni ustupio.

http://www.geocities.com/arakis_1999/skfab8.htm

Dzordz Martin - Sudar Kraljeva....mnogo je bre dobro.....mada ovde svi to znaju i pre mene   :?:

i ne znam sta sledece da citam - Leto noci od Simonsa ili Mars triologiju (crveni  zeleni plavi ) od zaboravio sam koga

Michael Crichton - Prey
Simpaticno. Mene je posebno zanimala sva sila istinitih (nefantasticnih ali svakako naucnih) referenci na koje se MC (ili njegov tim, as stated by Mr. Para) poziva obrazlazuci pozadinu price. Ono kao - 'agenti', genetski algoritmi i slicna sr@nja.

...Pekic - 'Novi Jerusalim'...

Cetvrta prica sux (Svirac iz Zlatnih vremena) ali i to samo u odnosu na ostale cetiri...

Vonnegut, JAILBIRD
tek sam počeo, al izgleda klasično vonegatovski:
"Da - Kilgore Trout se vratio. Nije se snašao vani. To nije nikakva nesreća. Mnogi dobri ljudi se ne mogu snaći vani."

spajderu, zar moraš da čitaš nešto što nema na ircu?  :(

nemam vremena više čitati kao nekada  :(  :cry:
a i oči me bole :o

elem naložio sam se na kratke priče do nekih 40 stranica
sinoć sam pročitao Rašomon-a od japanca kojemu nikako da zapamtim ime  :x

Dennis Lehane, 'Shutter Island';
stilsko-tematski nastavak novog ciklusa svog pisanja zapocetog sa 'Mystic River'...

Gene Wolfe - Peace

Znaci, davno mi se nije dogodilo da procitam recenicu (od pola strane), stanem, zapalim cigaretu i ponovo procitam istu recenicu posle pauze od par dimova. I tako svaku drugu ili trecu.
Ovo je druga njegova knjiga koju citam na engleskom i ozbiljno se pitam sta sam sve propustio citajuci ga u prevodu. Da, posle ovoga planiram da se vratim serijalima Sunca, naravno ako ih nadjem u originalu.
Manji problem je, a ipak nisam navikao na to, koncentracija koju ovaj covek trazi da bi bio citan. Ali... :)

Znam da kasnim za vama & ovo nije podilazhenje nikome, ALI:
zavrshila sam sa "A storm of swords" G.R.R. Martina i TAKO JE DOBRO, da sam sad u depresiji, jerbo ZNAM da sve shto sledece budem uzela da chitam nece biti ni prineti Martinu.  :( Planiram da iskopam negde josh od istoga. Primam sugestije... :)

Hej, Davide, kako ti se do sada sviđa Shutter Island? Može neka reč o tome za nas koji smo zastali kod Mystic?

Quote from: "Unicorn"Znam da kasnim za vama & ovo nije podilazhenje nikome, ALI:
zavrshila sam sa "A storm of swords" G.R.R. Martina i TAKO JE DOBRO, da sam sad u depresiji, jerbo ZNAM da sve shto sledece budem uzela da chitam nece biti ni prineti Martinu.  :( Planiram da iskopam negde josh od istoga. Primam sugestije... :)

"Istoga" u smislu Martina ili fantasyja?

meni je spajdahh dobacio Kinky Friedmana -Jesus, Elvis and Coca Cola- to se klasifikuje kao Gonzo-hardboiled-crime story. Zaplet je mozda i ne bas najbolji, ali covek toliko dobro pise da me zaplet ne zanima. Sala, zezanje, cinizam, one-lineri, recepti za kokteli i komentari na ribe - a onda te u sred svega toga oshine sa autenticnom emocijom. i zakuca te. mm. U sushtini ljubavna prica.

Oto, kad ces da zagrizes u hjustona?

Zapetljah se u tri knjige iz kojih nikako da se iskobeljam.

(Zahteva duže objašnjenje.)

Tek onda.

Inače, već sam zavirio u deo o Malteškom sokolu.

Kao overeni svashtochit lunjala sam po Gutenbergu i ulovila E.A.Poa pa sam resila da osvezim memories na nesto sto sam citala pre mnogo godina, ali ovog puta u originalu. Sad imam kompletnog Poa i bas me zanima da li ce da mi drzi paznju kao nekad.

Quote from: "Lurd"
"Istoga" u smislu Martina ili fantasyja?

Martina. Volim fantasy, ali ne bash svaki. Meni Martin odgovara kao PISAC, pisao F ili SF. Jedan od retkih pisaca koji imaju i ideju i stil pisanja i dobru razradu, a o nepredvidljivosti (koju u ovom periodu chitalachkog iskustva OBASHKA cenim) da i ne govorim. Volim ga zato shto uspeva da me iznenadi. :lol:

Quote from: "greymalk"Kao overeni svashtochit lunjala sam po Gutenbergu i ulovila E.A.Poa pa sam resila da osvezim memories na nesto sto sam citala pre mnogo godina, ali ovog puta u originalu. Sad imam kompletnog Poa i bas me zanima da li ce da mi drzi paznju kao nekad.

Njam njam! Naravno da hoće! A da li je to baš skroz potpuno kompletan Po? Tj. imaju li i one rijetke priče tipa Melcelov šahista, 1002. noć Šeherezade, X-anje teksta i sl.?

Upravo završavam DARK GODS, zbirku od 4 novele T.E.D.Kleina.
Ko bi rekao da je ovaj lik tako dobar pisac?
Pamtim ga kao koscenaristu osrednjeg Ardjentovog filma (TRAUMA) i urednika časopisa čije priče baš i nisu blizu mom ukusu (TWILIGHT ZONE)
Iako sam s vremena na vreme u textovima o pisanom hororu nailazio na hvalospeve njegovom liku i delu, ostajao sam skeptičan, sve dok mi nije šaka pala knjiga MODER WEIRD TALE S.T. Joshija, u kojoj ga ovaj proglašava jednim od najvećih modernih pisaca horora.
Pošto je Joshi JEDINI od svih koji su ikada pisali o hororu s čijim sudovima se slažem 100/100, rekoh da poslušam čoveka.
Nisam se pokajao, kao što neće ni svako onaj ko pokuša da nabavi ovu zbirku.

BLACK MAN WITH A HORN bi, prepričana, zvučala mnogo konvencionalnije no što jeste – ali radi o sjajnoj priči (originalno pisanoj za R. Kempbelovu NEW TALES OF THE CTHULHU MYTHOS) u kojoj se seta, melanholija i strava spajaju na nezaboravan način.
NADELMAN'S GOD i CHILDREN OF THE KINGDOM obe ulaze u 10 najboljih horor novela koje sam do sada pročitao (CHILDREN sigurno ulaze i u prvih 5).
Klein je, uz Ligotija, jedan od retkih modernih pisaca koji su na inteligentan i smislen način nastavili lavkraftovsku vrstu horora, te jedva čekam da se bacim na nj. roman CEREMONIES koji je takođe u tom stilu.

Hej, good choice, Ghoul.

T.E.D. Klein je fuckin' A. Taj lošu priču teško da ima. Šteta je samo što jednu priču napiše svake dve godine, a zbirku izda svake dvadesete. Da nije toga, on bi bio mnogo opaženiji. Da li u zbirci ima priča "Growing Things"? Priznajem da je to jedna od najjednostavnijih a najboljih minijatura za koje mi se posrećilo da ih pročitam. Novela koju pominješ (Nadelman's God) jebeni je klasik u žanrovskim krugovima. Sećam se još jedne njegove -- isto totalno lavkraftovske, "Well-Connected". Ta ima i super dozu humora. Na mIRCu postoji "Black Man With a Horn", ali u okviru očajno skenirane i nimalo fajnriderovane Kembel-priređene antologije koju takođe pominješ: video sam da izgleda like some good shite zaista, ali odustao sam kada sam shvatio da čitam prosečno više štamparskih (skenerskih) grešaka nego slova koja pripadaju u priči.

Inače, ako te zanima neko ko se strašno dobro zajebava sa Lavkraftom, mogu li predložiti Vilijema Brauninga Spensera? Za degustaciju, priča "The Essayist in the Wilderness" jebeni je masterpis. (Ima je na mIRCu, zajedno sa još nekoliko njegovih priča koje su isto yummy.)
Tip ima onaj prepoznatljiv, naduveni, pompezni lavkraftovski stil, s tim što kod njega to lepo teče i nije dosadno. Fenomenalna rečenica. Humor za desetku. Tematski, on jako ludački to radi. Kao da spojiš Lavkrafta i Polanika -- uf, moja analogija da bi bila uspešna zahteva određenu dozu apstrakcije: dakle, ovog drugog zamisli kako bi pisao kada bi actually bio dobar pisac. I veruj mi, nije nikakav zajebant, vrlo je ozbiljan baja, makes you shiver makes you laugh, and scary as fucking fuck.

Kapiram da si sigurno već čuo za njega, ali ko reko', nije zgoreg pomenuti jer mislim da ne treba da ga zaobiđeš; iovako sam noćas dobro raspoložen.

Quote from: "Ghoul"
NADELMAN'S GOD i CHILDREN OF THE KINGDOM obe ulaze u 10 najboljih horor novela koje sam do sada pročitao (CHILDREN sigurno ulaze i u prvih 5).

Potpisujem.

Excellent, scary motherfuckers.

Procitao sam neka reizdanja Future koje sam doneo iz Hrvatske, ima par super pricica (Simonsova "Reka Stiks tece uzvodno", "Oni se tiho dizu iz magle" Viktorije Faust, Dikova perverzija "Vera nasih oceva", i tako... ima ih jos).
Sad se trujem najnovijim Dilan Dogovima, koji su nikad bolji (pisao ih je Sclavi), a uzeo sam i "Plavo Salo" od Sorokina.
Cuo sam da je knjiga super.
Ima li nekog da je procitao?
Usput, "From a Buick 8" je jedna od onih Kingovih knjiga za koju zelis da se nikad ne zavrse... Slazem se sa Trippom: treba je procitati bar dvaput.

Upravo sam završio i poslednju, četvrtu novelu iz zbirke - zove se PETEY i, silly title aside (mada je Ok za samu priču), ovo je ujedno i četvrti WINNER!

4/4 !

To ni Kingu nije uspelo u DIFFERENT SEASONS!

Sjajan je Klein - nisam čitao te kraće stvari koje Spajda pominje, ali potražiću ih. Takođe, treba da iskopam u kojoj od 8 tuceta novokupljenih zbirki horor priča mi se nalazi EVENTS AT POROTH FARM, novela koju i Joshi i Pingvinova enciklopedija horora proglašavaju njegovih najboljim delom.

Hvala na preporuci za onog Spensera - skinuo sam te 3 stvari koje nađoh na Mircu, i proučiću čim stignem.

Na mIRCu ćeš sigurno pronaći "Well-Connected", mislim i "Growing Things". Ako ne, reci kad sledeći put dolaziš u bg da ti iskopiram, iovako je samo pet-šes' strana.

Iščitavanje određenog dela opusa Kima Njumena neplanirano se pretvorilo u tekstić za Emitor. O tome više tamo.

Sada čitam A Touch of Death Čarlsa Vilijamsa iz 1953. [ne mešati sa Touch of Evil] i maksimalno uživam. Ispolirana rečenica i desetak obrta samo u prvoj trećini knjige.

Čovek je zaboravljeni, potcenjeni genije. Uz takva imena kao što su Džim Tompson i Džon D. Mekdonald, jedna je od glavnih uzdanica prve i najvažnije edicije džepnih knjiga svih vremena, Gold Medal.

Stručnjak za saspens (tipa nevino optuženi u bekstvu) i "običan" noir (gde žensko najstrašnije napravi glavnog junaka volom, što u njegovoj izvedbi uvek deluje originalno), patentirao je i takve jedinstvene miksove kao što su hillbilly-noir i morski noir.

Ako zanemarimo skromni kultni status, romani mu se danas pamte isključivo zahvaljujući ekranizacijama: Dead Calm, prvo u režiji Orsona Velsa, zatim Filipa Nojsa, The Hot Spot Denisa Hopera, The Long Saturday Night a.k.a Confidentially Yours Fransoa Trifoa i Les Felines Renea Klementa, sa Alenom Delonom, da pomenem samo najpoznatije.

Moram da se umijesam, svakako uz molbu-na-koljenima da se listi ljubimaca Fawcet Gold Medal-a dopisu jos dva velikana - uz Williamsa i Macdonalda - a to su Kornel Vurlich (Rear Window) i Dejvid Gudis (Shoot the Piano Player). U krajnjem slucaju, zelim spomenuti izvjesnu NEMARNOST spomenutog izdavaca, dakle nista zlonamjerno prema Otu koji je sve postavio kako treba. Mozda cak i na kraju, ako je ne mimoidjem, iznesem i poentu citavog ovog tripa.

Naime, Tompson jeste objavljivao pod GM-ovim imprintom (tek sredinom 60-ih, i to samo tri naslova), ali je ODBIJEN od njih (i jos mnogih) u par navrata, i to u dobu kada ga se moglo smatrati pravim malim trofejem za 'paperback originals' edicije, a sto su narocito cvjetale sredinom pedesetih. Tusta i tma je Tompson objavio pod Lion Books (desetak originalnih romana or so za 2 godine), a onda je najednom riknuo nakon par godina kada se ta velika tvrtka rasformirala, mislim da se to desilo 1957-58... krajem 50-ih u svakom slucaju.

Hocu reci, toliko je ljudi odbilo covjeka (zbog narativne subverzije njegovih romana) da je taj veliki autor posrnuo i u svojoj inspiraciji, a da ne govorim materijalno i sve sto neosporno ide uz to. Cak je njegov agent poslao pismu Entoniju Bauceru da mu preporuci nekoga izdavaca kod koga nije bio a kome moze zakucati na vrata sa Tompsonovim ugovorom. No, dzabe je sve bilo, niko tada nije htio ni cuti za Dzima.

Ipak, i pored negostoljubivosti GM-a u 50-im, GM je u 60-im objavio Tompsonov sigurno najbolji roman, sizofrenicno-urnebesni Pop.1280 (1964), i zato se moze reci da su se manje-vise iskupili zbog ranije nanesene nepravde. U stvari, nisu se uopste iskupili prema njemu, ali je red da budem pozitivan.

Iako se radilo o uvrnutom prepricavanju njegovog magnum opusa, The Killer Inside Me (1952), Pop.1280, po mome pretjerano subjektivnom misljenju, ostaje njegov najjaci adut.

Medjutim, ako je nesto od stare forme "minucioznog seciranja bolesnog kriminalnog uma" zazivjelo u tome romanu, odmah potom se ugasilo, jer je Tompson najvecma bio covjek glavnog knjizevnog toka - on, bas kao Gudis i Dzejms M. Kejn (Double Indemnity), nije bio autor od zapleta, poput recimo Vilijamsa, Mekdonalda i Vurlicha. Pod GM-om je Dzim zatim objavio jos dvije autobiografske knjigice i to je sve od saradnje JT-a sa (prokletim) GM-om.  

    Onda su Tompsonova djela, kao i djela dobre vecine spomenutih, riknula sve dok nisu svi nanovo otkriveni 80-ih i 90-ih uz veliku pomoc Francuza koji ne samo sto su konstantno stampali te pisce nego su snimali i filmove po njihovim romanima; najmanje su se Ameri brinuli o svojim ljudima, a skoro identican slucaj je bio i sa Filipom K. Dikom.

    Za rediscovery Dzima Tompsona, vrijedi napomenuti, primarni krivci su Ed Gorman i Maks Alan Kolins koji je napisali i knjigu o njemu sredinom 80-ih, kada bukvalno niko u SAD-u nije ZNAO o cemu se jebiga radi i o kome to ta dva morona pisu. Cak ni jadni Tompson za zivota jedva da je imao kopije svojih knjiga, a dok se snimao besmisleni Pekimpoov The Getaway, 1977, niko u ekipi nije posjedovao originalni primjerak te knjige, nego samo ukoricene fotokopije. Naravno, bilo bi grijeh ne spomenuti jos jednog doktora Frankenstajna koji je pomogao da se ozivi Tompson - to je Beri Giford, autor Southern Gothic bolesti znanih kao Night People, Perdita Durango i Wild at Heart, izmedju ostalog. On je sredinom 80-ih pod imprintom koji je sam uredjivao ili osnovao (?)- Black Lizard Books, ili tako nesto - publikovao desetak njegovih romana zaredom.
   
   A sva ova prica zbog sljedeceg: svi ti velikani izuzetne proze (ili krimica, ako se vec neko pali na tipiziranje) imaju danas svojevrstan kult-status: Vurlich, Kejn, Tompson, Mekdonald, Gudis, Vilford, Hajms... I stvarno mi je zao sto moram reci da bezmalo nikakav status jedini jos uvijek nema upravo obespravljeni Vilijams, a ubijedjen sam da ga, mozda, nikada vise i nece imati/zaraditi/zasluziti. Cak nije ni neki fer-fazon onima iz Vintage Crime-a da za sada objave samo jedan naslov Carlsa Vilijamsa, The Hot Spot, i nista vise koliko sam obavijesten...

    P.S. Orson Vels, kako sam davno saznao iz nekih novina, otkupio je Vilijamsov roman Dead Calm 1963. godine i napisao scenario, u stvari samo je pretopio Vilijamsov roman kojim je zbilja bio odusevljen u skript sa imenom The Deep. Snimao ga je na nasem Jadranu i pored sebe je u film ubacio i svoju dugogodisnju zenu ili djevojku. Znam i to da Filip Nojs i Teri Hejs nisu htjeli cak ni da pogledaju/procitaju velsov snimljeni/napisani materijal prije snimanja Nojsove verzije Vilijamsovog romana. Onda sam cuo da je Vels prekinuo sa snimanjem zbog finansijskih teskoca i kojecega nakon sto je umro glavni glumac - onaj sto igra ubicu ispranog mozga u Mandzurijskom kandidatu - 1973. i navodno je tada napustio projekat i pohranio ga doma.

Medjutim, sada vidim da je film ocito izbacen 1970. godine, ali mi je i bez mnogo pretrage po Netu jasno da o njemu nema blizih informacija (cak su i podaci o ljudima sto su radili na filmu izuzetno sturi). Kakvu sam god dezinformaciju vezanoj za snimanje toga trilera popusio, da li se negdje moze naci taj flick i da li ga je iko na ovoj planeti uopste i gledao?

PLUS: Da li je neko mozda nacuo bilo sta o snimanju toga filma kod nas? Da li neko mozda poznaje nekog clana ekipe toga filma?

Nisam želeo da širim priču o Zlatnoj medalji, jer sam pišući prošli post shvatio da bih o njima voleo više negde drugde, ali svakako sam zgrešio što ne pomenuh Goodisa.

Prema mojim podacima, Woolrich je objavio samo jednu knjigu za njih, a ako grešim nije ni bitno, jer se on nikada nije smatrao pravim predstavnikom Gold Medala (delimično i zato što mu je "karijera" počela mnogo pre nastanka edicije i većine ostalih njenih pisaca; čovek je pisao još za Black Mask, fer chrissakes  :) ).

Po Gormanu, udarna ergela sastojala se od sledećih pisaca: Peter Rabe, John D. MacDonald, Malcolm Braly, Charles Williams, Dan Marlowe, Jim Thompson, David Goodis, Wade Miller, Donald Hamilton, Vin Packer i Gil Brewer. Zahvaljujući Zelenom dodatku i Tragu, neke od ovih čitao sam još kao klinac.

Bilo je još nekoliko rezervnih postava, među kojima i takvi zaboravljeni pisci pravih pravcatih bestselera kao što su Richard S. Prather i Stephen Marlowe.

Lawrence Block je objavio svoj prvi serijal o Tanneru za njih.

Bar jednu knjigu u njihovoj ediciji, a neki i više, imaju i Harlan Ellison, Kurt Vonnegut, Charles Beaumont i John Farris (pod pseudonimom Steve Brackeen).

Hej, Tripp, kontam sve što želiš da kažeš. E sad, Thompson nije jedini o koga se dotična kuća ogrešila. Mnogi su morali da beže na drugu stranu, i to je uglavnom zavisilo od tadašnjih urednika. Slavni Parker Richarda Starka (Donald Westlake) bio je smišljen ekskluzivno za GM, ali je na kraju morao da ga udomi kod Pocketa. Poslednji urednik S. Marlowa mrzeo je njegove knjige, iako su bile jedne od najprodavanijih, i pokušavao da ga sputa na sve moguće načine.

Ona je prosto bitna zbog čiste količine važnih imena koje je objavljivala, kao i činjenice da je uspostavila instituciju originalnog džepnog romana (dakle, onog koji pre toga nije objavljen u tvrdoukoričenom izdanju). Sve to za 25 centi po komadu.

Ali, kao što rekoh, o ovome verovatno može da se piše i piše.

Upravo sam otkrio da je sjajan, informativan sajt o ovoj ediciji sa mnoštvom skeniranih naslovnica, kojeg je držao tip u Južnoj Afirici, nestao u kiberprostoru.

Prema prilično svežem tekstu o Vilijamsu, taj Velsov film nije završen, te sam se i sam vrlo iznenadio kada sam ga otkrio na imdb-u.

...sa mIRC-a: Sharon McCartney - After the Chuck Jones Tribute on Teletoon.....  :evil:

ho ho, ala je dobar ovaj w.b. spencer!
'essayist' stvarno jebe kevu!
bio sam malo skeptican prema spajdovim preporukama nakon sto je kleinova prichica ispala tek natprosecno dobra [sic], ali nikako genijalna poput novela iz dark gods... ali spencer je opasan: kako genijalna fora= spoj 'Buvara i Pekishea' by flaubert i - tata Lavkrafta!


inace poceo sam da skidam krem iz najbolje zbirke horor prica ikada sastavljene.
ovo nije preterivanje: ovu izjavu potpisujem pod punom amoralnom odgovornoscu= meni nije poznato postojanje bolje, kompetentnije, sadrzajnije zbirke horor prica od THE DARK DESCENT; zato, deco, ako treba da kupite samo jednu knjigu ove sorte, kupite OVU. straobalna je kao nijedna slicna.

sve klasik do klasika; mnoge od njih odavno znam po cuvenju, ali tek sad su mi neke od njih pale shaka:
recimo, bozanstvena AUTOPSY by Michael Shea [hidden + lovecraft + buttgereit],
ili WHIMPER OF WHIPPED DOGS by H. Ellison [de palma + ballard]
ili STICKS by K.E. Wagner [blair witch + vintage HPL]
...

Čitam Persuader Lija Čajlda, sedmi u serijalu o barbarogeniju Džeku Ričeru i uživam (čit'o i prethodna dva). Najbolji nealkoholičarski, nedepresivni tvrdi krimići još od Mikija Spilejna.

Jel' to neko, negde  hvalio "Dok budan sanjam" Ričarda Metisona? Ako jeste, moram da izrazim svoje neslaganje. Volela bih da se nisam zeznula da uzmem da čitam.  :(

Ako je ta knjiga upola glupa kao istoimeni film, to znači da je film duplo gluplji od nje  :evil: (sorry, Pajtonovci, nisam mogao da odolim)
Šalu na stranu, istoimeni film sa Robinom Vilijamsom je skoro negledljivo loš, pa je sasvim moguće i da je knjiga takva.

Quote from: "Invisible_Man"Ako je ta knjiga upola glupa kao istoimeni film, to znači da je film duplo gluplji od nje  :evil: (sorry, Pajtonovci, nisam mogao da odolim)
Šalu na stranu, istoimeni film sa Robinom Vilijamsom je skoro negledljivo loš, pa je sasvim moguće i da je knjiga takva.

Srecom, film nisam gledala. Hvala na upozorenju. Pochinjem da verujem da pisci koji se proslave kad tad daju odushka svojim lichnim tripovima, a mi, chitaoci, se zeznemo misleci da SVE shto napishe dobar pisac mora da bude dobro.

Mental note: ne preskači ovaj topik.

Pročitao Armageddon's Rag. Kada ću konačno da metem topik o Martinu i da tamo balvaim? :x Odličan je Rag. Istina, što kažu, da ima nekoliko jasnih i vidljih mana, ali majstor je majstor a svaka njegova knjiga je pravo uživanje.

Pročitao i Večni rat Džoa Haldemana. Dugo nisam čitao svemirski SF prastare škole, ali moram da priznam da sam uživao. Čini mi se da je ovaj roman imao i nešto uticaja na moderne pop subkulture (ako to nije pleonazam, a nešto sumnjam da jeste, čisto zbog finansijskog apekta).

No, sad uživanjcija - brstim drugu polovinu Elrojovg LA kvarteta i sve mi repić radi taka-taka.

Updavo citam:

B.H. Liddell Hart-Strategy.

Knjiga je istorija vojne strategije.  Pocinje od grka pa preko rimljana vizantije zavrsava sa poslednjih par ratova.  nije SF ali je jako dobra.

To je divna knjiga, najpozeljnija Hartova, po mome misljenju, pored Great Captains Unveiled. U stvari, smijesno je prckati po Hartovim stvarima i odabirati najbolje i najgore, no ipak je lijepo kada covjek pise o mnogo razlicitih zbivanja na jednom mjestu, sto, dakle, ne znaci da njegovu History of the Second World War onda uopste ne treba citati; naprotiv.

Jos jedna preporuka: Fascist and Liberal Visions of War: Fuller, Liddell Hart, Doughet, and Other Modernists (1998); napisao Azar Gat. Glupo je citati samo jedno vidjenje istorije i bespogovorno vjerovati u njega, kao sto je, recimo, Hartovo vidjenje ili vidjenje Drugoga rata po Dejvidu Irvingu koga danas redovno diskredituju. Za entuzijastu je najpreporucljivije da se domogne cega god moze, dok navedena Gatova knjiga pomaze da se covjek odluci za koga da glasa, ako vec namjeri da se upusti u iscitavanje ratne istorije u ime relaksacije ili ako u neko doba provali da se ipak nece moci dokopati bas svakog raspolozivog valjanog vojnog teoreticara. (Koliko shvatam, ona knjizara Novi Plato, ili kako-li-se-vec-zove, u Knez Mihajlovoj, ima dobar odabir vojne literature... par Fjulerovih studija i ponesto od Majkla Granta; vjerovatno se moze zateci i koji Lidel Hart. Blago tebi ako bivakujes u Beogradu. Onda si joj blizu.)

Završio četvrtog Farisa ove godine.

Počeo The Elementals Majkla Mekdauela.

Mekdauel je jedan od najnepravednije anonimnih i potcenjenih pisaca današnjice. Poznat je najviše kao scenarista filma Beetlejuice, adaptirao je The Nightmare Before Christmas i The Thinner, a njegove su i dve priče iz Tales From the Darkside: The Movie, jedna originalna (one koje nisu Kingova). Umro je 1999. (što se kaže, od AIDS-related komplikacija).

Pored gomile bizarnih romana najrazličitijih žanrova objavljenih pod pseudonimom, napisao je pet legendarnih horor romana pod svojim imenom. The Elementals je najcenjeniji. Kombinacija barkerovštine (roman je iz 1981.) i otkačenog, vrlo crnog humora (kunem se da mi je na momenat prizvao najbolju seriju na svetu, 6ftu). Kad malo bolje razmislim, prilično liči na atmosferu Bitlđusa, samo što mi se čini da na papiru sve to još bolje funkcioniše.

Gotovo uopšte nije radio kratke stvari, ali je zato napisao jednu od genijalnijih noveleta koje sam čitao, "Halley's Passing".

Evo malo njegovih razmišljanja i zanimljivih anegdotica iz života.


I was sick in bed one day with the flu. And a man called on the telephone and said, "Hello, my name is David Vogel and I'm the producer of the Tales of the Darkside, a television show. Are you Michael McDowell?" And I said, "I am." He said, "I would like to buy your story 'Slippage' for the show. You are Michael McDowell, the horror writer?" He waited for a response, and finally I said, "You have the wrong Michael McDowell, horror writer." I told him, "You want Michael Kube-McDowell." And he was so embarassed, he said, "Well, uh, do you have anything?" So I said, "Yes, I do." And I didn't. So I went upstairs and wrote something, real quick. And that was "Inside the Closet". I sent it to him, he bought it, and I ended up doing four episodes that same season.

...

If your're a horror writer, then you want to be able to jolt or scare. It's different from suspense because it's like peaks of electricity. And they should come - you should be able to do them - so that they come in the right places. You have to make sure they have the right rhythm of low peaks, middle peaks, and high peaks. I suppose there are equivalent ones, but they have to be layered in, and they have to be invisible in the narrative. That is, you have to have not only suspense, and not only characterization, and not only follow through on plot, but you have to have these "jolts." And that's something quite technical; I don't know if you can learn it.

Quote from: "Invisible_Man"

Quote from: "greymalk"Kao overeni svashtochit lunjala sam po Gutenbergu i ulovila E.A.Poa pa sam resila da osvezim memories na nesto sto sam citala pre mnogo godina, ali ovog puta u originalu. Sad imam kompletnog Poa i bas me zanima da li ce da mi drzi paznju kao nekad.

Njam njam! Naravno da hoće! A da li je to baš skroz potpuno kompletan Po? Tj. imaju li i one rijetke priče tipa Melcelov šahista, 1002. noć Šeherezade, X-anje teksta i sl.?

sorry, uopste nisam videla tvoj post, evo ti spisak sta sve ima, izostavila sam poeziju posto pretpostavljam da te ne interesuje... 8)
Edgar Allan Poe, An Appreciation
Life of Poe, by James Russell Lowell
Death of Poe, by N. P. Willis
The Unparalled Adventures of One Hans Pfall
The Gold Bug
Four Beasts in One
The Murders in the Rue Morgue
The Mystery of Marie Rogêt
The Balloon Hoax
MS. Found in a Bottle
The Oval Portrait
The Purloined Letter
The Thousand-and-Second Tale of Scheherezade :wink:
A Descent into the Maelström
Von Kempelen and his Discovery
Mesmeric Revelation
The Facts in the Case of M. Valdemar
The Black Cat
The Fall of the House of Usher
Silence -- a Fable
The Masque of the Red Death
The Cask of Amontillado
The Imp of the Perverse
The Island of the Fay
The Assignation
The Pit and the Pendulum
The Premature Burial
The Domain of Arnheim
Landor's Cottage
William Wilson
The Tell-Tale Heart
Berenice
Eleonora
Narrative of A. Gordon Pym
Ligeia
Morella
A Tale of the Ragged Mountains
The Spectacles
King Pest
Three Sundays in a Week
The Devil in the Belfry
Lionizing
X-ing a Paragrab
Metzengerstein
The System of Doctor Tarr and Professor Fether
The Literary Life of Thingum Bob, Esq.
How to Write a Blackwood article
A Predicament
Mystification
Diddling
The Angel of the Odd
Mellonia Tauta
The Duc de l'Omlette
The Oblong Box
Loss of Breath
The Man That Was Used Up
The Business Man
The Landscape Garden
Maelzel's Chess-Player
The Power of Words
The Colloquy of Monas and Una
The Conversation of Eiros and Charmion
Shadow.--A Parable
Philosophy of Furniture
A Tale of Jerusalem
The Sphinx
Hop Frog
The Man of the Crowd
Never Bet the Devill Your Head
Thou Art the Man
Why the Little Frenchman Wears his Hand in a Sling
Bon-Bon
Some words with a Mummy
The Poetic Principle
Old English Poetry

Modesti Blejz, i u prozi i u stripu (strogo crtež Džima Holdveja).

Kakav fenomenalan palp.

Još jedan primer kada je epigon ispao uzbudljiviji od originala.

Besmrtne reči jednog recenzenta: "Under it all, Modesty really is a nice girl."  :)

Jim Thompson : The Killer Inside Me (čitam, a Ellroy je malo dete)

Kinky Friedman : God Bless John Wayne (pročitao. a NY-Texan story. čovek sve vreme piše o sebi i potpuno neočekivano uvodi priče o indijancima i LR Stevensone-u u hardboiled gonzo crime story, ne bi li pomoću njih kasnije pravio divne, poetične i iznenađujujući iskrene stilske figure. kome taj deo romana promakne, uvek ima dovoljno onelinera da to nadoknade. i razgovara sa mačkom. kao i Elvis, Jesus and Coca-Cola, plot je predvidljiv, ali toliko je dobro napisano da vam nije važno. nije za svakog.)

Bernet/Abuli : Torpedo 1936 (nabavio sam komplet i ponovo čitam ono što znam napamet. najgore što se može izjaviti za ovaj serijal je da ka kraju, Torelli i Rascal postaju sve komičniji, a sve manje noir. Vrhunske kratke krimi priče sa obrtom na kraju. genio putrifico. nije za svakog.)

Transkriptovani standup aktovi velikana: Woody Allen in Greenwich Village, Spike Milliganovi scenariji za The Goon Show, Groucho Marx in Metropolitaine, An Evening With Billy Connelly, Lennie Bruce. (dobro je za vežbanje sluha, jer samo ako naterate sebe da čujete njihove glasove dok čitate tekst, može vam biti smešno. Osim Groucho Marx-a on ga ima skroz. nije za svakog)

I ja sam Tompsona nanovo procitao bas prije par dana; drugi put ove godine. I konacno neko da za Ellroya kaze nesto sa cime mogu da se saglasim drage volje. Nisam znao da se ljudi u tolikoj mjeri pale na njega; neko bi pomislio da se radi o prvim krimicima koje su u zivotu procitali. Hm, postoje i drugi autori, znate...

evo baš sad čitam Tomsona i ne verujem. da ne grešim dušu, Elroja ni ne poznajem toliko. čitao sam Crime Wave i dosta mi je teško palo. Posebno non-fiction gde tranžira slučaj svoje keve. Killer Inside Me mi ne da da ga pustim iz ruku.

Neko ce se mozda uvrijediti ovime, medjutim, da je R.L. Stivenson bio ziv 1952 godine i da je dobio sansu da po drugi put napise Dr Dzekila & G-dina Hajda sigurno bi to ucinio kao Tompson i najposlije ga imenovao sa THE KILLER INSIDE ME. Kakav trip od romana! Meraklije neka slobodno zaborave na dzokavce dok njega zvakaju.

Trenutno sam dohvatio Metisona, "Ja legenda". Good stuff.

Konacno sam dograbio i sedmi deo Mracne Kule. Jos malo pa gotovo.....

Quote from: "Pennywise"Konacno sam dograbio i sedmi deo Mracne Kule. Jos malo pa gotovo.....

Takođe :)

Quote from: "dejann"

Quote from: "Pennywise"Konacno sam dograbio i sedmi deo Mracne Kule. Jos malo pa gotovo.....

Takođe :)

Мрзим вас...

Ако се не рачунају стрипови, тренутно читам Монолите.

Али, мрзим ову двојицу.

uvijek kasnim  :x
završavam Drveno more  :!:

Quote from: "Lurd"

Мрзим вас...

Ако се не рачунају стрипови, тренутно читам Монолите.

Али, мрзим ову двојицу.

Volim kad me mrze :evil:

Kada završim DT (još tristotinak stranica) vraćam se da dovršim "Declare" Tima Powersa (sjajno)... A onda pravi užitak... Zajedno sa DT stigla mi je poslednja knjiga iz trilogije Baroque Cycle Neila Stephensona... Ukupno preko 2600 strana... :D

dve reči:

Ken Parker

Hronike Ambera 2 i Dark and Hungry God Arises (treca knjiga iz GAP serije Stivena Donaldsona).

Pored faksa je jedan čudan čova prodavao nekolicinu knjiga, manje - više zanimljivih, ali mi je samo jedna zaista upala u oči. Autora je Arthur Machen-a, i zove se Tales of Horror and the Supernatural. Machen je inače pisac s prve polovine XX veka, ali piše kao da je duboko zaglibljen u XIX - tom. Nikada pre nisam čuo za njega. Vrlo je sličan Lavkraftu, iako je Lavkraft mnogostruko bolji. Jedna priča - novela, zapravo - The Great God Pan, je poprilično zajebana, ove ostale su manje-više, iako još nisam stigao do kraja. Jel čitao neko ovog lika? A? Šta mislite o njemu? A?

Machen je klasik horora: kad si već prepoznao sličnosti sa Lavkraftom, pročitaj L-ov esej NATPRIRODNA STRAVA U KNJIŽEVNOSTI u kome ovaj piše o Machenu kao o velikom horor piscu.

Dobre su mu priče, ima vrlo sicko ideje, na žalost nisu baš uvek na najbolji način exploatisane; koristio je svoje lično iskustvo sa okultizmom (bio član Zlatne Zore) kao i keltska predanja i legende; definitivno si dobar pazar napravio što si tu knjigu kupio.

PITANJE ZA OSOBU KOJA CITA SHUTTER ISLAND: Trebalo bi da knjiga izadje kod nas, pa me interesuje da li je u pitanju psiholoski horor ili obican policijski triler. Cena ce biti enormna pa nemam zelju da se zalecem ako je tipa da je pera otisao pravo u policiju...
PITANJE ZA OSOBU KOJA PREKIDA CITANJE POWERSA: Aman covece, kako ces se vratiti da nastavis da citas nesto ako prekines zbog knjige od ihihi strana... Sta se desava sa kontiuniranim pracenjem radnje? O emocionalnim efektima necu ni da raspravljam. A za BAROQUE CYCLE, cestitam: mazohizam je postavio nove rekorde. Pa to ni AUTOR NIJE PROCITAO - da jeste izbacio bi jedno 2300 strana.
POHVALA ZA GHOULA:Jeste, slazem se za MACHENA, a obojica se slazemo sa Lavkraftom.

Do đavola, potpuno sam zaboravio na ovaj topic  :x  :x

Za greymalk: Bogme, to JESTE kompletan Po! Ima čak i one opskurnjake kao što sam i spomenuo X-ing the paragrab (sp?), Šeherezada i slično. Sjajno. Inače, Poova poezija me (zamisli) zanima  :lol: Imao sam sreću da pročitam sve njegove pjesme na engleskom. Jes' da dobar dio otpada na ljubavne pjesmice a la Anabel Lee koje mi nešto ne leže, ali ostalo je klasika.

A da odgovorim i na temu: U međuvremenu pročitao izabrane priče A. P. Čehova, zatim Moj prijatelj Pjero (Rajmon Keno (vrijedi pročitati, ali Caca je ipak mnogo bolja)) i na kraju prvi dio Dirka Džentlija, sjajna knjiga.

Quote from: "mnb"PITANJE ZA OSOBU KOJA PREKIDA CITANJE POWERSA: Aman covece, kako ces se vratiti da nastavis da citas nesto ako prekines zbog knjige od ihihi strana... Sta se desava sa kontiuniranim pracenjem radnje? O emocionalnim efektima necu ni da raspravljam. A za BAROQUE CYCLE, cestitam: mazohizam je postavio nove rekorde. Pa to ni AUTOR NIJE PROCITAO - da jeste izbacio bi jedno 2300 strana.

Knjigu od ihihi strana sam pročitao za 4-5 dana i bez problema se vratio na Powersa... Ako je tebi to problem, ja bih se na tvom mestu zabrinuo... Verovatno vučeš prstom po knjizi da ne izgubiš red koji čitaš... A o micanju usana dok čitaš u sebi da i ne govorim...

Pfuf. Ba bilo je toga nije da nije. Od poslednjih stvari izdvajam zbirku "Ends of Earth" Lusijusa Šeparda. Zaista, kako bi neko rekao, bremenito štivo. Treba to pročitati pa shvatiti šta znači kada se za nekoga kaže da je "literaran".

Inače, dugo nisam sreo tako bogatu i jaku viziju, pogotovo sa tako mračnim tonovima. Iznenadilo me koliko na momente Šepard podseća na Lavkrafta, ali samo po motivima.

Elem, priča "Nomans Land" (baš spojeno i bez apostrofa) je jedna od najboljih priča koje sam ikada pročitao. Mada, ruku na srce, ja nisam neki predani čitač priča.

Briljantno i za svaku preporuku, ali ne bih preporučio svakom.

Elem, ono što me je zaista izbacilo iz gaća je šesti deo Mračne kule, Song of Susannah.

Potpuno sam zbunjen. Nikada nisam video onako nešto. Mislim, nije da nisam, ali nikad onako nepozvano i praktično iznebuha. Nisam mogao da verujem šta čitam, potpuno.

Toliko sam bio zbunjen da nisam mogao da shvatim da li mi se svidja to što čitam ili ne. Na onaj način. U svom životnom delu. Ono. Mislim, stvarno je iznad mene shvatanje tog čina.

Posle šest delova, deluje mi zaista da se serijal može podeliti na dva dela - prve tri i poslednje četiri knjige. Ili bolje, tri dela: prve tri, četvrta, ostatak.

Ovo je, naravno, sve paušalno, jer me čeka poslednja knjiga, a tada ću mišljenje izneti na topiku o Kuli.

Malo sam se zanela Peterom Esterhazijem, Kula od slonovace a zatim sa Scienciom Sacrom, Bele Hamvasa, posle toga je bio Histericni sneg a trenutno Da Vincijev Kod.....

Quote from: "greymalk"Malo sam se zanela Peterom Esterhazijem, Kula od slonovace a zatim sa Scienciom Sacrom, Bele Hamvasa, posle toga je bio Histericni sneg a trenutno Da Vincijev Kod.....

Dobro sto si ubacila i histericni sneg, taman da odmoris mozak izmedju dve knjige. I nije za nesto vise od toga...
Eh, ljudi, probajte knjigu "Agonija i ekstaza". Irving Stone, romantizovana biografija Mikelandjela. Upravo je citam, i stao sam samo da bih nabavio njegove reprodukcije i gledao ih dok citam knjigu.

Upravo zavrsio "The Left Hand of Darkness" od Ursule Le Guin... Citao sam na srpskom pre nekoliko godina, a sad u originalu na engleskom, i jos vise sam odusevljen.

Sad prelazim na "Emphyrio" od Jack Vance-a... Cuo sam da je super knjiga  :D

zavrshila Gunslinger-a i pochela Drawing of the Three.
secam se kad sam chitala dvojku u srednjoj shkoli, nije mi ostavila ni blizu toliko intenzivan utisak koliko chitanje posle cirka 10 godina.
konachno da pochnem da chitam neshto shto je vec zavrsheno, bez da razmishljam kad ce sledeci nastavak, ko sa  Martinom sporacem. ostaricu do 4. knjige

Čisto da vidim šta je Dunadan napisala.

Quote from: "Lurd"Čisto da vidim šta je Dunadan napisala.

bre, Monsinjorrrr, biser mudrosti, shta bih drugo

roald dahl - vještice  :!:
rrr - mi nismo bolesni  :D
dragan mijušković  - isusova greška  :roll:  :(

Upravo sam završio "Boy's Life" Roberta R. McCammona (lepo napisano, nostalgično i zabavno) i "Grass" Sheri S. Tepper (zanimljivo ako se zanemari S deo SF-a).

Sada čitam "Fool's Errand" Robin Hobb i "Lost Souls" Poppy Brite.

Bentley Little, THE IGNORED. Za sada (50. str.) je zanimljivo...

Quote from: "dejann"Upravo sam završio "Boy's Life" Roberta R. McCammona (lepo napisano, nostalgično i zabavno)

Je l' može malo opširnije o ovome, molim?

Ian McDonald: RIVER OF GODS
Knjiga čiji je radni naslov bio Cyberabad - potpuno ludilo: Indija u budućnosti kao centar svega što ima predznak cyber - uključujući virtuelne sapunice, nelegalne AI i neopisivo mnogo drugih stvari u klasičnom IMD-ovskom maniru zasipanja čudesima. PLUS politika (građanski rat zbog nestašice vode i zagrađivanja Ganga), PLUS otkriće tragova vanzemaljskog života u svemiru, PLUS medicinski stvoren novi rod ljudi - nutes (neka vrsta bespolnih jedinki koje zadovoljstvo slično seksualnom postižu stimulacijom posebno ugrađenih receptora na podlakticama - prelepi su, uspešni u svemu što ima veze s umetnošću, a zamenica kojom se određuju glasi yt), PLUS tzv. Bramini, ultra-bogata kasta odraslih u telima dece, koji frustraciju zbog nemogućnosti zadovoljenja "odraslih" želja rešavaju brutalnom primenom apsolutne moći, PLUS blagi podsmeh britanskom kolonijalnom nasleđu sa sve kriket-ligom, PLUS... Stil od kojeg glava preti da vam se razleti kao u Scannerima.

Uzgred: Mislim da sam na dobrom putu da ubedim Lagunu da uzme IMD-a pod svoje i počne da ga uredno (i redovno) objavljuje. Krenulo bi se sa novim izdanjem Bespuća, nastavilo Ares Express-om, a ostalo bi bila istorija. Još kad bi mi isto pošlo za rukom i za Vonneguta... 'Ajde malo pomoći, a? Ono, popular demand, peticije, e-mailovi... I biće dobrih dobrih knjiga.

-Ian McDonald: RIVER OF GODS - G.Skrobonja.
Ako budete pisali peticiju imate moj potpis, takodje cu, ako je potrebno da se napise pojedinacno pismo, i to da ucinim. Teme koje su obradjene u knjizi su izuzetno zanimljive.


Citam Robotu. Ne znam da li je potrebno da objasnjavam sta je to? Postoje traileri za tu ilustrovanu knjigu na
http://www.dchaing.com/flash/robota.html

Knjiga mi je stigla pre izvesnog vremena i tek se spremam da potpuno uzivam u njoj. Ako Boban hoce mogu da skeniram par strana i da ih podignemo.

Quote from: "Lurd"

Quote from: "dejann"Upravo sam završio "Boy's Life" Roberta R. McCammona (lepo napisano, nostalgično i zabavno)

Je l' može malo opširnije o ovome, molim?

Ne znam koliko će ti ono što napišem biti od koristi jer ja nisam od onih koji baš vole (i umeju) da analiziraju u sitna crevca ono što pročitaju/odslušaju/odgledaju. Najbitnije mi je da li sam u nečemu uživao ili ne. Što se tiče "Boy's Life" – uživao sam. Nema tu neke kompleksne filozofije. Čovek piše jako lepim jezikom i zna da ispriča priču. Kada sam pomenuo nostalgiju (u prvom komentaru) imao sam na umu osećaj da sam sve to već negde pročitao/čuo/doživeo i da je ta priča deo onog izgubljenog, tajanstvenog, srećnog detinjstva u koje u snovima pokušavamo da se vratimo, a u stvari, na javi, svesni smo da ga nikad nije ni bilo. Dešavalo mi se sa ovom knjigom ono što mi se ranije ponekad dešavalo sa najboljim Kingovim knjigama – da danima pokušavam da se setim u kom sam filmu video scenu koja mi se neprekidno mota po glavi, da bih ustanovio da scena uopšte nije iz filma već iz knjige koju čitam ili sam upravo pročitao. U svakom slučaju, moja najtoplija preporuka za čitanje.

Nisam ni tražio sitna crevca, nego upravo to što si mi rekao - utisak. Meni je taj Mekemon jako zanimljiv lik, a svašta sam čuo a malo čitao, pa rekoh da pitam i druge.

Hvala na preporuci.

McCammon je odličan pisac. Imao sam prilike da pročitam ''Mystery Walk'' i prilično sam uživao u njegovom pripovedanju. Iako je priča iz današnje perspektive suviše obična i ne donosi ništa novo - dečak koji ima izvesne moći, uči da ih živi sa njima i koristi ih u borbi protiv zla... -  čovek ume da na veoma jednostavan i vizuelan način ispriča priču koja te uvlači u likove i radnju.
Ono što sam primetio u ''Mystery Walk'' i nekom uvodnom delu ''Mine'' (čitao sam samo nekih 40-ak stranica i žao mi je što nisam završio roman), jeste da su mu romani nešto jednostavniji u strukturi, ali da ima jako dobar osećaj za scene kojih ima dosta, i koje su kao male celine totalno genijalne!

Mene dosta podseća, po stilu, na Kinga, s tim što manje zamara sa detaljima i istorijom i opisima.

Goran Skrobonja:

"Još kad bi mi isto pošlo za rukom i za Vonneguta... "

To bi stvarno bilo lijepo. Daj sve od sebe. Ima nas koji bi se tome silno obradovali.

Šta je uopšte od Vonneguta objavljivano kod nas? Ja čak nisam uspio pronaći ni "Klanicu 5", njegovu valjda najpoznatiju knjigu. Čitao sam "Kolijevku za macu" (iz dobre stare edicije Kentaur), zatim "Mehanički pijanino" (kupio polovnu na nekom sajmu knjiga, ne sećam se ko je izdavač) i "Hokus pokus" (pojavila se prije par godina u knjižarama, takođe ne znam ko je izdavač a mrzi me da sad tražim knjigu pa da pogledam).

Da li je Klanica 5 uopšte objavljivana kod nas? Sem ovih njegovih knjiga da li je do sada objavljivano još nešto?

Da, objavljivano je, ali u drugim zemljama, mwahahahahaha!!!

Ima jos i "Galapagos".
http://alef.netfirms.com/books/12599.htm

Quote from: "Ygg"Da li je Klanica 5 uopšte objavljivana kod nas?

Objavila je Narodna knjiga u ediciji Antologija svjetske knjizevnosti. Lijepo od njih.  8)

Quote from: "Ygg"
Da li je Klanica 5 uopšte objavljivana kod nas?

BIGZ, Edicija FEST Romani. Možda nađeš na nekom buvljaku...

e, nikad nisam o tome razmišljao jer sam je čito na engleskom, ali - da li je moguće da takav klasik i takva knjigetina nije kod nas objavljena u nekom priličnijem izdanju od one fest pulp cheapo edicije? :shock:

Quote from: "Goran Skrobonja"

Quote from: "Ygg"
Da li je Klanica 5 uopšte objavljivana kod nas?

BIGZ, Edicija FEST Romani. Možda nađeš na nekom buvljaku...

ja je našao baš tamo za pola marke
odlično očuvana i s posvetom  :D

Quote from: "Goran Skrobonja"

Uzgred: Mislim da sam na dobrom putu da ubedim Lagunu da uzme IMD-a pod svoje i počne da ga uredno (i redovno) objavljuje. Krenulo bi se sa novim izdanjem Bespuća, nastavilo Ares Express-om, a ostalo bi bila istorija. Još kad bi mi isto pošlo za rukom i za Vonneguta... 'Ajde malo pomoći, a? Ono, popular demand, peticije, e-mailovi... I biće dobrih dobrih knjiga.

e to bi bilo stvarno sjajno!

inace se cita XX year's best G. Dozoisa, sa ekrana- izdvajam M. Swanwicka- Slow Life, (konzistentnost je rec koja mi se mota po glavi sa svakom novom njegovom pricom) neka vrsta omaza 'Prostranija od Carstava...'
Ja bih i za njega peticiju pisao, osim prica, nijedan njegov roman nije preveden(ako se genijalni Griffin's Egg ne racuna). Stations Of The Tide recimo- za pocetak.

pitam se da li ste znali da je Dzek London napisao knjigu -Crvena kuga-?
onaj isti Dzek koji je napisao -Zov divljine- i -Beli ocnjak-? ali, tako je drugaciji... ( ne kazem i  bolji!)

upravo je zavrsavam. da li je jos neko ovo citao?

( cini mi se da nije pominjana ranije na forumu, ali, mozda mi je samo promaklo...)

Crvena kuga je jeziva dijalog-novela o ljudskoj post-apokalipsi i povratku covjeka u kameno doba nakon izbijanja nepoznatog virusa 2000-i-neke godine. Izvjesna tzv. skarletna kuga je za par mjeseci slistila bezmalo citavo covjecanstvo i ovdje jedan veoma stari covjek svojim poludivljim unucima ili praunucima prica sta se sve tada izdesavalo, u kakvom je to on svijetu onda zivio.

Nimalo benigna i zamamno upecatljiva stvar, ako se mogu sjetiti, sa obligatornim elementima koje danas bukvalno nalazimo u romanima kao sto su The Stand i Besnilo, a narocito u filmovima Night of the Living Dead i njemu-nalik klonovima a la 28 Days Later.

Tu novelu prije nekih desetak godina objavio je Solaris, koji danas objavljuje Dena Brauna. Lijepa stvar vezana za to izdanje jeste da ovakvih opskurnih knjiga treba da bude daleko vise.

Mnogi ljudi za Dzeka Londona misle da je napisao Zov Divljine i malo sta vise. Isto kao i za Tvejna koga samo vezuju za Toma Sojera & Haklberi Fina, i vjerovatno drze kao pisca za mladje. Mada, za razliku od Tvejna, kod nas je, istina davno, publikovano mnogo toga iz pera Dzeka Londona; nekada je izdat cak i jedan komplet (izvjesnog broja) njegovih djela koji nije bas kompletan, ali je zato prilicno relevantan.

Za Tvejna nisam svjestan da je ikada izisao ijedan od njegovih izvrsnih putopisa kao sto su Duz Ekvatora, Nevinasca u inostranstvu... osim Zivota na Misisipiju koji je objavljen u iskasapljenoj verziji; a da tek ne govorim o Tvejnovoj Autobiografiji ili novijim antologijskim remek-djelima satire kao sto su The Bible According to Mark Twain i Letters From the Earth: Uncensored Writings. Ako neko zna da li je ista od ovoga publikovano kod nas neka kaze o kakvim se izdanjima radi; bilo bi zanimljivo procitati o tome.

S druge strane, Solaris je, u isto doba sa Crvenom kugom, objavio Tvejnovu knjizicu sa nekoliko njegovih fantazija i stravicnih pricica, naslovljenu sa Ljudozderi u vozu. Ipak, jedno od najboljih Tvejnovih djela koje je cak par puta objavljivano u razmaku od nekoliko desetina godina kod nas jeste novela Tajanstveni stranac, koga ste prvi put mogli da sretnete u sarajevskoj Dzepnoj Knjizi, izmedju krimica Milana Nikolica i Rejmonda Cendlera, besmislenim WWII romanima Pitera Cinija i avanturama Emilija Salgarija o Sandokanu.  

Sto se tice ovog nepoznatijeg opusa Dzeka Londona, koji je napisao i dobar broj SF stvari, Esotheria je takodje objavila njegov roman o reinkarnaciji (The Jacket) kao Zvezdanu Padalicu.

A ubijedjen sam da je neko negdje nedavno sigurno objavio i njegov prvi SF roman, Before Adam...

da, ukratko: dobra je knjizica.

potrazicu kada budem stigla i ostalo sto si pomenuo. i od Marka i od Dzeka!

Zavrsila zbirku prica The elephant vanishes od Japanca Haruki(ja) Muramakija. Uvrnuta atmosfera svuda, meni je vredelo citati.

Ah, Haruki Murakami! Drago mi je da nisam usamljena u uživanju pri čitanju njegovih dela. Priče nisam čitala, ali Sputnik ljubav me je prijatno iznenadio! Možda je ljudima prva reakcija na sputnik onaj čuveni band Sigue, Sigue sputnik, ovde Murakami Sputnika koristi kao metaforu žrtvovanja i velike usamljenosti (prisetite se samo jadne Lajke). I tako naš sputnik kruži zemaljskom orbitom, stalno usamljen u prostoru i potrazi za ljubavlju.
Ko je sputnik? Skoro svi likovi.
Ko je, ipak, važniji? Sumira, dvadesetdvogodišnja devojka. Njenu priču nam pruža mladić, nažalost, nedovoljno drag da joj bude ljubavnik, nedovoljno odbojan da ne bude dobar prijatelj i bliska sa njim.
Sumira je pomalo neprilagođena devojka, i iz svih neprilagođenih situacija, izlazi sa idejom da se sama izbori sa tim kroz pisanje. Ona želi da postane pisac. Ali, kako je za pisanje potrebna strast, život, ne okretanje glave pred događajima i iskustvo, Sumirina maska pada i sama shvata da nema to što je potrebno u stvarnom životu, stoga se okreće svetu mašte. A svet mašte (koliko je lep toliko je i okrutan pružajući slike neostvarenih želja), Samiri pokazuje kako u svojoj mašti ona uspeva samo da pronalazi delove želja iz stvarnosti.
Neka pogrešna posmatranja će je odvesti na put gde će iskrenu mladićevu ljubav doživljavati samo kao pažljivost, dok će strastvenu i ispunjavajuću ljubav tražiti u potpuno pogrešnoj osobi (pa čak i sada, kada se ne postavlja pitanje oko ljubavi dve devojke).

S., pročitaj što pre! :lol:

Novi Zavjet, Jevanđelje po Jovanu

Zavrsio fantasy/horror zbirku prica "The Emperor of Dreams" od Clark Ashton Smith-a, jednog od najboljih majstora proze kojeg sam ikada imao priliku da citam.
Sad prelazim na cuveni opus Jack Vance-a, "Tales of the Dying Earth"...

P.S. - Morticijin post me je zaintrigirao...  :roll:  moracu da procitam tu knjigu...

:mrgreen: Ah, pa i to ce doci na red, pre ili kasnije. Videcu da nabavim prvo The wind-up bird cronicle, uvodna prica u The elephant vanishes je ujedno i uvod u Hroniku. Pa kad sam se vec  upoznala sa likom, da vidim sta je jos doziveo. ovako pocinje (http://www.amazon.com/gp/reader/0679775439/ref=sib_dp_pop_ex/002-3016586-3836863?%5Fencoding=UTF8&p=S00E#reader-page), a i ovo Hard-Boiled Wonderland and the End of the World: A Novel zvuci zanimljivo: "The last surviving victim of an experiment that implanted the subjects' heads with electrodes that decipher coded messages is the unnamed narrator of this excellent book by Murakami, one of Japan's best-selling novelists and winner of the prestigious Tanizaki prize. Half the chapters are set in Tokyo, where the narrator negotiates underground worlds populated by INKlings, dodges opponents of both sides of a raging high-tech infowar, and engages in an affair with a beautiful librarian with a gargantuan appetite. In alternating chapters he tries to reunite with his mind and his shadow, from which he has been severed by the grim, dark "replacement" consciousness implanted in him by a dotty neurophysiologist. Both worlds share the unearthly theme of unicorn skulls that moan and glow. Murakami's fast-paced style, full of hip internationalism, slangy allegory, and intrigue, has been adroitly translated. Murakami is also author of A Wild Sheep Chase ( LJ 10/15/89); his new work is recommended for academic libraries and public libraries emphasizing serious contemporary fiction.
- D.E. Perushek, Univ. of Tennessee, Knoxville" - sa amazona-a

Viktor Peljevin - Omon Ra ---- sta reci...?  :shock:  :shock:  :!:

procitah tetralogiju Ursule Legvin: Zemljomorje. Samo, nikako da pronadjem cetrvrti deo... Ursula me uvek razgali i uzivam u njenom stilu, tako odmerenom, i naizgled jednostavnom, a opet, tako bogatom i viseslojnom pripovedanju...

Naravno, sve je super ako ne mislis na 4 deo, Tehanu(koji i nije bio cetvrti deo, vec je dopisan godinama kasnije, kao sovinisitcko-feministicki esej u oblandi zemljomorja). Dakle, TRILOGIJA o zemljomorju je remek delo, ali nikako tetralogija...

Apsolutno i nedvosmisleno se slažem sa berserkerom. A DT nek' crkne.

Videh na nekoj najavi da ce u Subotu 14. 5. Hallmark da pusti ekranizaciju Earthsea (doduse, samo prvi deo). Ne ocekujem mnogo, ali posto Sci-Fi Channel stoji iza svega, racunam da se moze pogledati. Eto, obavestenje za one koji imaju kablovsku i vole pomenuto delo...  :wink:

Za ljubitelje noira.

Upravo procitao Little Girl Lost Ricarda Aleasa iz serije naslova nove krimi biblioteke Hard Case Crime. A zatim se bacio na Neutrino Drag, skoriju zbirku prica Pola Di Filipa - to je svojevrsni nastavak njegove odlicne zbirke Fractal Paisleys (simpaticnu naslovnu stvar - "Neutrino Drag" - mislim da negdje mozete i da dldujete sa Interneta).    

Nego ponesto i da se prozbori o serijalu Hard Case Crime koji polako dobija na popularnosti u USA i vec uzima prve svoje "Edgare". U pitanju je podrazavanje americkih dzepnih palp-izdanja za vrijeme i nakon WWII, sa groovy naslovnicama popularnih umjetnika na kojima defiluju polugole naoruzane ili prestravljene cure. U tome serijalu reprintuju se stari naslovi, a i objavljuju novi.

Do kraja godine, medju reprintima ce se naci i drugi Lorens Blokov zaboravljeni romancic, zatim romani Eda MekBejna i Vejda Milera (pisao Touch of Evil), a medju njih ce nekako da se stisne i Stiven King sa jednim fresko-napisanim krimicem. Nedavno je u istoj ediciji izisao i reprint Vestlejkovog romana 361 (nekada ga je bilo na mIRCu). Bice narocito zanimljivo vidjeti sta ce ova cetiri veterana - MekBejn, Vestlejk, Blok & King, koji je inace drasticno najmladji u tome drustvu - uciniti u MekBejnovoj najnovijoj antologiji krimi-novela, Trangresssions. U svakom slucaju evo hajlajtsa za cetiri HCC naslova koje sam do sada stigao procitati---

Grifter's Game Lorensa Bloka, publikovan prvi put pocetkom 60-ih, izuzetan je (iako mrvu predvidljiv) noir palp iz stare skole, bez ijednog grama sala i sa zaista nezaboravnim zavrsetkom. Ukratko: Grifter se zaljubljuje u udatu curu koja je takodje grifter, na neki nacin, mada mozda vise vuce na Svengali podtip jednog covjeka. I potom muski grifter shvati da bi bukvalno sve uradio za moze zadrzati toga Svengalija iako odlicno zna cime ona bavi u slobodno vrijeme.

Jeftina intonacija romana u prvom licu samo doprinosi gritty/grainy atmosferi, a koliki Blok umije da bude majstor uprkos anti-literarnom pisanju odmah je jasno cim se u ruke uzme drugi naslov HCC-a, napisan nekih 40-ak godina docnije. (Ovaj Blokov roman ima cak i blurb Dzejmsa M. Kejna. Ain't that a kick in the head?)



Drugi naslov, dakle, nije reprint. Fade to Blonde Maksa Filipsa (pisca mejnstrima btw) samobitan je skript i skoro nemoguc za citanje; davi se u vlastitoj neujednacenosti i pati od najgoreg zamislivog balasta: viska od nekoliko stranica kod svakog svojega poglavlja. Radi se o jednom od onih neo-noir romana namjerno nacinjenih da zvuce jeftino, a koji najposlije ispadnu samo lose izvedeni eksperimenti.

Ovdje imate ekstremno ruznog eks-boksera/WWII vojnika u Holivudu 50-ih (mada je i taj set piece veoma lose odradjen) koji pokusava da bude scenarista, ali je u stvari radnik bez dinara u dzepu i na kraju je prinudjen da bude tjelohranitelj veoma zgodnoj djevojci koja nema novca da mu plati, osim da mu daje da joj s vremena na vrijeme gvirka ispod majice. U pocetku ispadne da nas junak - kao i svaki kul tough guy - mnogo ne govori, ali se kasnije ispostavi da ga u stvari ne zaklapa. Ako vas ovaj roman ne privuce nakon prvih 40-ak strana, zaboravite ga, premda za sada zaista ima najbolji naslov. Svejedno je nominovan za nagradu Private Eye Mystery Writers of America.


The Confession Domenika Stensberija ove godine je dobio Edgara za najbolji krimic. Odlicno izbalansiran roman koji vise lici na triler, no dok se upoznajemo sa glavnim junakom shvatamo da nesto ozbiljno nije u redu sa njim, zbog cega bi roman valjalo katalogizirati u noir opus. Iako njega - kao lika - svakako ne bih mogao da poredim sa Hajsmitinim Tomom Riplijem, The Confession (napisan u prvom licu) zaista je neobicno tenzican iako je donekle i jasno sta sve otprilike treba da se izdogadja do kraja.

S tim na umu, svrsetak nije u mnogome revolucionaran medjutim idilicno odgovara njegovoj mracnoj kadenci bez mnogo humora. Ipak, najvazniji adut ovoga romana jeste dobro slovo. I ako se malo obrati paznja na tok radnje otkrice se otvorena paralela sa Tompsonovim The Killer Inside Me, samo sto spomenuti glavni junak ne uradi na kraju ono sto uradi Lu Ford... vecem dijelu svojega rodnog grada.                


Little Girl Lost Ricarda Aleasa (anagramski pseudonim) samo je nominovan za ovogodisnjeg Edgara. U pitanju je prvi roman doticnog autora, dok je pod drugim imenom re-objavljivao price u antologijama kao sto su The Year's Best Horror Stories and Best Mystery Stories. Na ovom mjestu, pomocnik privatnog detektiva u novinama otkriva da je ubijena njegova prva ljubav iz srednje skole. Ono sto ga najvise razocarava jeste da je ta cura, umjesto da se bavi oftalmologijom, bila striperka u sleazy nocnom klubu; a i jos mnogo toga.

Osim jednog prilicno providnog i neuvjerljivog preludijuma za vodjenje ljubavi naseg izubijanog i jedva-stojim-na-nogama detektiva sa izvjesnom super curom, Little Girl Lost nije nimalo zanemarljiv. Radnja nikada ne pada nego se - kao u svakom boljem noiru - samo nadogradjuje; stilski nekarakteristican ali zato bez praznog hoda i monotonog naklapanja.

Quote from: "Tripp"Za ljubitelje noira.

Takodjer nesto za njih:

George Pelecanos, 'Shoedog'; inace, prijatelj i, u tom kontekstu, 'konkurent' Dennis Lehane-u.

http://www.twbookmark.com/features/georgepelecanos/


***

Lucius Shepard "Trujillo"
Ramsey Campbell "The Overnight"

...trenutno.

:lol:

procitala farenhajt 451.
da li mi se cini, ili je ova knjiga bila inspiracija za film ekvilibrijum? ako je tako, zao mi je, jer mi se prvi put dogodilo da mi se film vise svidi od knjige (bar ne u tolikoj meri!). film mi je drzao paznju neprekidno, nabijen je potisnutim i ispoljenim emocijama, kao i onima koje se tek daju naslutiti, radnje ne dopusta ni da se trepne, preokreti (zaista) jesu neocekivani, prava je drama, kasting nepogresivo odradjen, itd(da ne nabrajam dalje, potrajalo bi!)
a knjiga? zbunjena sam... tesko mi je kada iznosim negativan sud, ali cini mi se da je u vreme kada je pisao (da, imam to u vidu) bredberi pokusavao da bude veci pisac nego sto jeste (tada bio). tu su neke stilske figure koje ponekada vise opterecuju citaoca, nego sto obogacuju tekst, digresije bez kojih bi mozda bilo interesantnije,ili bar lakse za citanje. ponekada mi deluje kao da je silom izvlacio recenice iz sebe, samo da bi postigao odredjeni efekat koji je zamislio, ali izgleda da to sto je on zeleo na mene nije tako delovalo... ne, nisam sklona lakoj literaturi i dajdzest  izdanjima, ali, ovo mi je delovalo nekako... zagusujuce.
naravno, svaka cast za temu.
naravno, svidjanje i ne dopadanje su intimna stvar, i strogo individualna...
samo bih zelela da cujem jos nekoga?

Pa, ekvilibrijum jeste nastao kao kombinacija ideje farenhajta i efekata matrixa, ali po meni je film potpuno nedorastao knjizi.Knjiga je prava antiutopija, potpuno crna i mracna, sa ponekim zrackom nade ali globalno izuzetno crna i jaka vizija totalitarizma. BTW, vec je snimljen film prema knjizi (Velika Britanija, 1966) i sasvim dobro je odslikavao knjigu, osim sto je imao i hepiend, koji knjiga nema.
Ekvilibrijum, sa druge strane, je tipicni holivudski film: maznuli su fantasticnu ideju sa strane, onda je provlace po filmu da bi mu dali verodostojnost, a ustvari sve vreme traze razlog za sto veci broj spec. efekata kojima bi pokopali matrix (mislim, reklama za film je "zaboravite matrix"???). Zalosno je sto je sve to ostalo nedovrseno, nedoradjeno...osim ako gledas efekte i akciju koji su u holivudskom stilu odradjeni prilicno dobro (mada, jedina scena dostojna matrixa je konacni obracun izmedju one dvojice, kada sam stvarno uzivao). Sve u svemu, farenhajt je odlicna knjiga, netipicno americka zbog stila i crne price (meni vise lici na ruske klasike po tome), dok je ekvilibrijum ipak filmic.

pa da, moglo bi se to sagledati i tako.javascript:emoticon(':D')
Very Happy
film nisam poredila sa matriksom, jer u matriksu vidim samo isprazno ispucavanje spec. efekata, neka mi oproste oni koji misle drugacije, dok smatram da u ekvilibrijumu oni imaju svoje opravdano mesto... kazem, ekvilibrijum sam primila kao dramu, na mene je tako delovao, a i na jos neke ljude koje znam.
da, knjiga jete atipicna, i to je dobro. i svaka mu cast na stvorenoj atmosferi, da. ma, meni je smetao stil... jednostavno, nije mi se dopao nacin izrazavanja misli, sta mogu.
ali, po meni, kraj u knjizi je vise nego obecavajuci!?javascript:emoticon(':idea:')
Ide
ima nade... makar se podigla iz smrti i stradanja. hocu reci, vise bih volela da sam (nesrecna) prezivela u tom svetu, nego (`srecna`) izmedju njegova tri elektronska zida :-)

Rijec-dvije-tri o (s moje strane) dugo-ocekivanoj krimi/saspens antologiji Eda MekBejna, Transgressions. U isto doba, zapitao sam se je li sta slicno - sa engleskog govornog podrucja - ikada prevedeno kod nas (na Balkanu)? Sumnjam.

U smislu, kompletna novija ili starija tematska ili neka ne-tematska antologija, osim superiornih kompilacija kao sto su to bili svi Monoliti i Gospodari Tame (+ jos par njih vrijednih pomena), a da tek ne nabrajam dosadne Prosvetine Knjige Krimi- (i Horor-) Price, kao i zamornu nabudzenu Stylosovu antologiju Za ubistvo je potrebno dvoje (gdje je Serlok Holms postao "Houmz"), dakle izvjesne antologije u kojima i dalje znacajnu rijec vode stari majstori, zajedno sa onim autorima kojima svakako nije mjesto na tome mjestu; osim ako dobar dio dana ne razmisljate i ne zivite postmodernisticki; u tom je slucaju sve moguce: cak i tirkizni vanzemaljci mogu postati detektivi usred Njujorka a da ih niko ni ne primijeti zato jer, na primjer, citava populacija pati od daltonizma.

Uzgred budi receno, da li je neko nekada preveo i objavio sada makar best of (ili, kripto-skracene verzije) necega kao sto su interesantne zanrovske antologije Dangerous Visions, Dark Forces, Flights, Legends, Revelations... Book of the Dead, 999, Splatterpunks, Murder For Revenge..., itd? Pretpostavljam da nije. Naravno, pitanje je da li bi to ko kupovao, no valjda je jasno da bi i takvo jedno izdanje bilo korisno vidjeti s vremena na vrijeme. Mozda bi njegova pojava na ovim prostorima bila donekle cak i revolucionarna (iako mogu da zamislim koliko bi trebalo novaca da se otkupe sve price).

U svakom slucaju, ne-tematska antologija Trangressions je sastavljena od desetak manje-vise novela. Fazon je samo bio pridrzavati se duzine od 10,000 do 40,000 rijeci, pa je glupo reci da li ona varira u kvalitetu ili ne, no vrijedi pozdraviti vaskrsavanje ovog idilicnog literarnog (a pomalo i problematicnog) formata, ni romana a ni price, pretezno zato jer se slicne on-demand stvari ne publikuju tako cesto, cak ni na engleskom govornom podrucju (posljednja opasna antologija novela bila je Night Visions #11, a tu cu ubrojati i F-Forsajtovu zbirku The Veteran, sacinjenu od pet radova slicne duzine).

Kako god bilo, skoro da ce samo ljubitelji krimica cijeniti ove stvari, jer u vecini slucajeva mnoge krimi-price, osim dobrog pisanja i upecatljivih zamisli, posjeduju vrlo malo ekstraordinarnih zapleta, liti bilo sta upecatljivo glede saspensa (a dobar broj citalaca ocekuje upravo to).

Stoga se mnogima moze uciniti kako vecina storija u takvim antologijama, u stvari, nikako ne stimaju. Daleko iza nas je ostalo doba Roberta Bloha, a narocito SF minijatura Frederika Brauna (na kojim se moglo uciti kako se pise energicna kratka stvar), gdje je sve ovisilo o pompeznom, inteligentnom - nadasve witty - zavrsetku. Ili stagod.  

Evo hajlajtsa i kritike. Mozda ce nekome biti interesantno da procita. Trudicu se da ubacim i zanimljivost-dvije o pojedinim piscima.  

                              ______________


"WALKING AROUND MONEY", Donald E. Westlake.

Vestlejk je poznat po scenarijima za izvrsne filmove The Grifters (nominacija za Oskara) i The Stepfather; do nedavno je doktorisao po skriptu Vilijema Blejka Herona - i dobio ime na spici - za treci film o Tomu Ripliju, Ripley Under Ground, za Rodzera Spotisvuda. Taj tip je istovremeno tvorac dva popularna junaka: cinicnog zlocinca Parkera (znacajni filmovi: Point Blank, The Outfit, Payback) i komicnih romana o seprtljivom kejpermajsteru Dzonu Dortmunderu (mandatory movies: The Hot Rock, Jimmy the Kid).

Za one koji ne znaju ili ih ne interesuje, najnovija i veoma dobra verzija Ocean's Eleven najbliza je kopija skoro vecine Vestlejkovih romana o Dortmunderu. U njima, glavni junaci upadaju u slapstick situacije dok kradu savrseno bezvrijedne stvari ili potkradaju jedan drugoga ili jednu vrijednu stvar kradu po pet-set puta, a na mahove prelaze cak i u fantaziju, jer radnje tih romana postaju skoro nezamislive za neistreniranu imaginaciju, ali nikada ne iznevjeravaju citaoca svojim humorom, a kamoli uvjerljivim zapletom. (+ Jedna Trivia: Na pres-konferenciji u Kanu za film Kiss Kiss Bang Bang, Sejn Blek se upravo pozvao na Vestlejka - vjerovatno jednog od svojih uzora - kada je govorio o efektnoj noir-atmosferi koju moze da izvede jedan autor.)

U "Walking Around Money", Dortmunder i njegov prijan Kalp dobijaju posao da upadnu u jednu praznu stampariju gdje im se pruza izuzetna super-foolproof mogucnost da na legalnom papiru odstampaju stotinu milijardi u validnim novcanicama za izvjesnu srednjeamericku drzavu (koja je tek nedavno ukrotila svoju inflaciju) u apoenima od po 20 miliona - i da ih pritom niko ne otkrije. U istoj drzavi ce, naravno, prodati tu valutu i dobiti pedeset centi po dolaru sto je fantastican dil. Medjutim, Dortmunder ne bi bio Dortmunder da i u najlaksem poslu ne snimi stotinu tegoba koje mogu poci po zlu (neko kaze da je Marfijev zakon pravljen za Dortmundera). Ova novela je u svakom slucaju tek solidna, ne istice se nekim fabuloznim zapletom, a ni uobicajenom gomilom humora, ali ce svaki fan u ovom "quiet" kejperu sigurno naci nesto zanimljivo. Everybody loves Dortmunder.

           ____________________________________________


"HOSTAGES", Anne Perry.

Popularna skotska spisateljica istorijskih krimica (viktorijanska Engleska, WWI...), sada ocigledno cini korak naprijed jer joj se radnja zbiva u danasnjici. Radi se o protestantskom hardlajneru u Sjevernoj Irskoj. Sa svojom porodicom isti odlazi na zasluzeni odmor i ljudi iz njegove partije nekoliko dana tvrdoglavo ga drze kao taoca ne bi li on svoju titulu napismeno predao nekom tipu sa uveliko blazim politickim stavovima - sto on ubjedljivo odbija zato posto se to kosi sa svim njegovim moralnim anti-katolickim nacelima.

Ovoj noveli lako je prishiti maksimu Semjuela Dzonsona: Novela je i dobra i originalna, ali onaj dio koji je dobar nije originalan, dok je onaj sto je originalan nije dobar. Iako navodno tenzicna, Peri veoma slabo odradjuje taj uslov - linija ne moze biti ravnija tokom citave radnje. No, mozda je spisateljica igrala na kartu hipertrofisanja ljudske traume i kroz ovaj jednostavan konflikt pokusala zivopisno i mejnstrimski uzdici pred nas izvjesna porodicna pitanja: nanovo opjevati vezu izmedju zagrizenog hardlajnera-propovjednika i njegove zapostavljene supruge, zajedno sa svjeze udatom cerkom koja odlucuje da polako opere ruke od oceve eksplicitne politike i priblizi se Irskom nacinu razmisljanja; stagod bilo, to nikako ne funkcionise.

S druge strane, par ubistava hardlajnerovih tjelohranitelja, koja su se odigrala pri pocetku tzv. zapleta, vise se ni kao pomisao ne javljaju u daljem dijelu teksta i cini se da ne ostavljaju nikakvog traga na nasim junacima, narocito na emotivnoj zeni koja najposlije i ubija jednog otmicara....

Dakle, na kraju cak dobijemo i taj obligatorni okrsaj sa otmicarima, nesto veoma urnebesno, naivno i neuvjerljivo, gdje svaki negativac radi ono sto se obicno nabraja u prirucnicima za scenarije u poglavlju "Sta Negativci Ne Smiju Da Rade". Svojom beznadeznoscu ova stvar pomalo podsjeca na roman '48 Dzejmsa Herberta, gdje se na svakoj stranici neko sa nekim bez ikakvog smisla puskara i juri i trci i... Izvanredno dosadno.  

             _________________________________________


"THE CORN MAIDEN: A LOVE STORY", Joyce Carol Oates.

O ovoj nadljudski-plodnoj, postarijoj spisateljici glavnog toka necemo razglabati. Ali ono sto je mozda korisno znati jeste da, sto se tice americke krimi-scene, bukvalno ne postoji iole bitnija antologija u kojoj se ne moze zateci njena prica.  

Sto se tice "The Corn Maiden", mozda i najduze novele u hrpi, ona odgovara autorovom ponekad veoma uobicajenom postmodernistickom tretmanu zanrovske sustine. Kao sto je neko jednom savrseno precizirao na Forumu, Outsova ovu stvar odradjuje na nacin "Da Vidite Sta Sve Ja Mogu". Stilski se cita kao njen kratki roman Zombi, od koga sam prvobitno mnogo ocekivao, ako se racuna da je manje-vise svakom obozavatelju romantizovanih true crime prica uvijek drago loviti price o mentolu kakav je bio Dzefri Domer; no vec na pocetku Zombija nisam ni znao sta citam - horor, fentazi, magicni realizam, krimi, mejnstrim, neciji skolski rad?...

U "The Corn Maiden" je situacija mozda i gora, posto se usred takvog tretmana stiva mogu naci i standardnim jezikom isposlovane glave koje u ovom mejnstrimskom trileru bukvalno izgledaju isto kao Elrojeve u noiru; samo sto kod Outsove odsjecne, thrillerful recenice skoro da nimalo nemaju unutrasnjeg znacenja. Svakako, u Elrojevim romanima znamo sta da ocekujemo od jezika i gramatike, zavisno od komplikovane policijske situacije, a ovdje se ipak radi samo o otmici 14-godisnje cure i njene majke sto brine o zivotu djeteta. Prica i stilovi prskaju na sve strane, a ako vec unaprijed znate da se u noveli radi o otmici onda cete u prvih 50 strana samo i citati o tome - sto dovoljno govori o razvucenosti.

Za kraj, cini mi se da je Outsova pokusala da napravi obrt na racun divnog knjizevnog trilera The Church of Dead Girls Stivena Dobinsa, samo sto je ona htjela u svojih 90-ak strana uplesti samo jedan takav zlocin i tek nekoliko likova (Dobins se pak izivljava nad citavim jednim gradom). Kao da je autor poceo sa zrncem price i od toga umalo nabasao do forme romana, ne bjezeci ni od jedne ideje. Nesto sto je, recimo, Sherin MekKramb, prvobitno trebala da uradi.

Ain't my cuppa tea.    

         _________________________________________________


"ARCHIBALD LAWLESS: ANARCHIST AT LARGE: WALKING THE LINE", Walter Mosley.

Ako Crnca, Voltera Mozlija, ne znate po njegovim fantasticnim detektivskim romanima i pricama o Iziju Rolinsu (White Butterfly), onda ga sigurno znate po nista manje fantasticnom noir-filmu nikada-zamornog Karla Frenklina, Devil in a Blue Dress, radjen po Mouzlijevom literarnom debiju. Zajedno sa Kinkijem Fridmenom i Robertom Krejom (svako je gledao prazni Hostage), ovome autoru je narocito porastao rejting kada je Klinton - za vrijeme svojih mandata - par puta snimljen kako iz knjizare izlazi sa najnovijim Mozlijevim hardkoverom. Kao i Stiven King, Volter Mozli dobitnik je postovane americke mejnstrim O.Henri nagrade za najbolju pricu.

Mladjani student zurnalistike sa Univerziteta Kolumbija, Feliks Orlean, javlja se na oglas za pisara kod bizarnog sizofrenicara, Arcibalda Lolesa, koji za sebe tvrdi da je anarhista i, uz Bakunjinove citate, pojasnjava da ponekad ne moze priustiti da bude poput spomenutog ruskog revolucionara koji ocigledno nikada u zivotu nije pravio kompromise, niti je zbog toga stizao da kompaktno zabiljezi svoje filosofsko putesestvije. Uglavnom, za posao pisara i navodno benigno biljezenje svih Lolesovih govorancija o zivotu, Feliks Orlean ce iznenada da se, ni kriv ni duzan, nadje usred policijske istrage o kradji nekoliko miliona vrijednih dijamanata i ubistva za koje odmah u startu postaje jedini osumnjiceni.  

U isto doba, ako pamtite onu cuvenu Straubovu creepy melvilovsku novelu "Mr. Clubb and Mr. Cuff", iz krimi-antologije Murder For Revenge Otoa Penzlera - iste godine objavljena je u nekoliko antologija, medju njima u Best New Horroru i The Year's Best Fantasy and Horror - onda znajte da njen B-side imamo i na ovom mjestu, sa nista manje creepy i uvrnuto-zabavnom logikom i, sto je najbitnije, sa doista nezaboravnim slovom. Ipak, laganija radnja stavlja nam na znanje da ova novela nije blizu knjizevnosti glavnog toka kao sto je to bila Straubova, vec da se valjda radi o prvom u nizu serijala buducih prica (ili romana) o "pozitivnom" anarhisti Archibaldu Lolesu i njegovom mladjanom asistentu, Feliksu Orleanu. To se da zakljuciti po slicnom tempu i razdraganom prijateljskom vodvilju koji cesto umije da se odvija izmedju glavnih junaka u romanima kao sto su A Study in Scarlet A. K. Dojla i Fer-De-Lance Reksa Stouta, prvom romanu o Nerou Vulfu. Iskustvo je citati Mozlija.        

        ________________________________________________


"THE RESURRECTION MAN", Sharyn McCrumb.

Na kraju ove novele imamo bibliografiju odakle je autor studirao istorijsku pozadinu za svoj period-piece koji se zbiva u sredini pretproslog vijeka, znaci prije pocetka americkog Gradjanskog rata. No, ponajprije ispada da je pomenuta bibliografija tu ne bi li nas uvjerila da su se neke interesantne stvari doista i zbile onako kako je propovijedano u ovoj prici, ali sudeci po nazivima navedenih knjiga, ispada da je sve ono sto smo procitali - puka istina. Kako god bilo, onoga sto se ocekuje od neke novele u antologiji ovakve vrste, ovdje sigurno necemo naci.

U pitanju je cistokrvni mejnstrim o Crnom robu iz Carlstauna, Grendisonu Harisu, koga dobrocudan doktor izvjesnog Medicinskog Fakulteta iz grada Oguste otkupljuje za svoju skolu ne bi li mu ovaj sa gradskog groblja donosio tek pokopane leseve kako bi u mnogome lakse mogao da predaje hirurgiju na casovima anatomije.

Ako se zeli doci do bilo kakve poente, na pricu Serin MekKramb se prevashodno mora gledati kao na glavni knjizevni tok, jer je odmah jasno da ono "nesto" (saspensa) prema nama napreduje pretjerano sporo - premda su upravo tih prvih dvadesetak strana najbolje u noveli.

Svejedno, njena pisanija nije bez nedostataka. Na mahove se cini da uhvati dobar ritam starom tvorbom recenice sto se onda ubrzo i izgubi. Tu su potom i dvije nejasne odrednice uzete iz dnevnika doktora koji je otkupio Grendisona Harisa, eto koliko da se radnja skrene iz primarnog monotonog pripovijedanja i nakratko prebaci u prvo lice. Zatim dolazi i cetvorogodisnji Gradjanski rat koga se autor - moze se reci - previse lakomisleno rjesava nakon samo par strana.

I najposlije, kada razjasnimo sa sobom neke stvari, izgleda kao da smo citali skracenu verziju neke daleko duze literarne cjeline, sastavljene iz lose editovanih minijaturnih anegdota, no koja primjetno pocne da se kruni pri kraju jer nas tada MekKrambova nagradjuje sa sve manjim poglavljima (u nedostatku interesantnijih zamisli, pretpostavljam).

Obzirom da ova novela ima 60-ak strana, a mogla je biti i dvostruko tolika (jer ih ima i takvih), autor nije morao da se plasi da ce unistiti zadatu formu; Sherin je mogla pisati o zivotu Grendisona Harisa jos dugo dugo vremena. Mada sumnjam da bi time ista zanimljivije i postigla.      

U svakom slucaju, ako je ovdje postojala i poenta, mene je sasvim zaobisla. Dakle, kao saspens je ovo potpuno nebitno, dok je kao mejnstrim tek solidno.      

           ______________________________________________


"MERELY HATE", Ed McBain.

Iako je rodjen 1926, MekBejn svake godine izbaci po roman; za sada mu se pripisuje oko desetak pseudonima, a u ovoj noveli MekBejn otvoreno parodira samoga sebe posto on nije rodjen kao Evan Hanter, kao sto inace glasi ustaljeno misljenje. Inace, pod svojim navodno pravim imenom, Evan Hanter, isti ovaj autor napisao je scenario za Hickokove dosadne, incestoidne Ptice i svoj cuveni krimic The Blackboard Jungle koji ga je lansirao u orbitu (posebno nakon istoimenog filma Ricarda Bruksa).

A pod famoznim pseudonimom MekBejn prije ravno pedeset godina zapoceo je uspjesan serijal o 87. Policijskoj Stanici koji traje i danas (56 and counting). Postoji sumnja - makar sa moje strane - da je eksplicitno nepovezani scenario za Die Hard With a Vengeance onaj najkoherentniji dio svoga zapleta uzeo upravo iz MekBejnovog romana o 87. Stanici, The Heckler. Isto tako, MekBejn iza sebe ima napisanih i nekoliko romana za mladje. (+ Jedna Trivia: Lari Koen obozava MekBejna.)  

"Merely Hate" je, naravski, novela o 87. Stanici, preteci popularnih TV serija kao sto su NYPD Blue, Hill Street Blues, Homicide, CSI. U ovoj noveli neko upucava taksiste muslimanske denominacije i preko vjetrobrana sprejem potom crta Davidovu Zvijezdu. Tzv. "hate crime" sto za sobom povlaci gomilu nasilja sirom MekBejnovog imaginarnog grada. Istraga pocinje vec na prvoj strani, kao uostalom u svakom romanu o 87. Stanici. A ono sto slijedi je tipicni MekBejn. Cita se kao scenario. Profesionalno odradjeno. Politicki nekorektno. Vrhunski dijalozi. Old school.  

(Zagrebacki 'Bookglobe' od 2001. u okviru simpaticno dizajnirane Alibi Krimi Biblioteke, publikuje serijal o 87. Stanici.)

        ________________________________________________


"THE THINGS THEY LEFT BEHIND", Stephen King.

Ako pamtimo kakav je shit napisao King za antologiju 999 , onda za "The Things They left Behind" vrijedi reci da sadrzi istu gustinu - ne budalastina ovoga puta, koliko nepripadanja. Drugim rijecima, Kingova noveleta naprosto nije za antologiju slicne vrste, a autorov u posljednje doba ustaljeni podzanr "njujorker-fentazija" dakako da ne odgovara nikakvoj vrsti zemaljskog saspensa, osim ako metafiziku ne mozete svrstati u isto. Naime, jedino nesto sto se u ovoj noveli moze podvesti u svezu sa antologijom u pitanju jeste vezano za naziv antologije - Transgressions - samo ono sto vrsi bilo kakvu transgresiju nad bilo cime, bukvalno gledano, nije nista ljudsko - vec komadi plastike i porculana, tu i tamo.

No, ipak... ovo emotivno stivo je prvoklasni King, sa mnogo referenci i poznatih nam neusiljenih digresija, ovdje najvise vezanih za Tragediju 9/11, premda bi - u ovom slucaju, dok smo okruzeni Diverom, MekBejnom, Farisom, Blokom.... - bilo naveliko ljepse citati isti taj Kingov elokventni touch ali u mizanscenu beznadeznosti, recimo, jednog noira u Dejvida Gudisa.  

Radnja: Godinu dana nakon 9/11, glavni junak u svome stanu, na vidnim mjestima, otkriva neke drangulije koje su ga vezale za poznanike izginule u Tragediji. Fazon je u tome sto su to stvari koje nikada i nisu pripadale njemu, a sada kada ih se naprasno zeli otresti - to mu nikako ne polazi za rukom.

Tugaljivo, iskreno i bez nekog ekstravagantnog razvlacenja... Kladimo se u Nestle cokoladu od 400gr. da ce naredne godine ovo da osvane u The Year's Best Fantasy and Horror? Ako ne zbog cega drugo, onda makar da boostira prodaju.  

      _________________________________________________


"THE RANSOME WOMEN", John Farris.

Moje prvo upoznavanje sa Farisom. Novela govori o simpaticnoj ljubavnoj vezi izmedju 22-godisnje djevice i mladog irskog policajca u koju iznenada zalazi poznati, stari, hiroviti cudak.

Izvrsno napisano; perfektno odvagani miks na mahove sanjivog noir-izraza i hard-boiled proze cini da ovaj bogati roman bude i te kako napet i lako varljiv, bez nekih vecih prepreka. Kao da citate Kornela Vurlicha dok je pisao svoje nezaboravne tzv. "Dark" romane, krajem 40-ih. U takvu procjenu naravno da ulazi i Farisov dozlaboga jeftin i predvidljiv svrsetak (ljudi koji su citali Phantom Lady by Woorlich znace o cemu pricam), no za ljubitelje skladne pisanije krcate fascinantnim, catchy, paralelama i analogijama - prava mala nagrada. Veliki pisac. Zajedno sa novelom Voltera Mozlija, ovo je stilski mozda najbolje odradjena novela u antologiji.  

    __________________________________________________


"FOREVER", Jeffery Deaver.

Dzefri Diver je poznat po Linkolnu Rajmu, vrlo zanimljivom forenzicaru-kvadriplegicaru koga znamo iz simpaticnog Nojsovog trilera The Bone Collector. Diver je vrsnjak novije generacije uspjesnih krimi-autora s pocetka 90-ih kao sto su Dzordz Pelekanos i Denis Lihejn. Iako nije neki prevejani literata, Diver pise veoma napete romane (za sada njih dvadesetak), najvecma trilere, koji nisu svi vezani Rajmovim serijalom. Jos dva naslova vrijednih paznje: The Stone Monkey (o Linkolnu Rajmu) i A Maiden's Grave (raniji njegov roman o pregovaracu FBI). Uredio je u medjuvremenu i jednu ukusnu, debelu kompilaciju naj-pricica, A Century of Great Suspense Stories. Za kraj prologa, on je jedan od najmladjih pojedinaca u ovoj knjizi; i jasno je da ga MekBejn nije uzalud kontaktirao (reci to kao: Not exactly a lightweight).  

U "Forever"-u nam Diver predstavlja svoga novoga junaka, samo sto je ovaj totally low-key... i zarazno pozitivan.

Talbot Sims je zavrsio matematiku na Kornelu i odlucio da ne zeli biti jos jedan akademik medju akademicima, niti zeli da se bavi analiziranjem i racunovodstvom na Vol Stritu. I zato sada, za upola manje novaca, radi kao statisticar na mastiljarskom poslu finansijskih prekrsaja u policiji milionskog njujorskog predgradja Vestbruka, gdje njegovo znanje o brojevima dogodine moze cak spasiti i odredjeni procenat zivota (tako makar on misli).

Naime, iza ljudi Talbotovog karaktera kriju se sve one brojke sto redovno citamo u novinama... o postotku ranjavanja, ubistava i samoubistava godisnje, tromjesecno, itd. Svakako je dakle jasno svima da njegov zivot nije mnogo interesantan, iako cova moze da nosi pistolu, a ima i nesto treninga; s druge strane, seprtljivi Talbot ne zna skoro nista o policijskoj proceduri, ali se dobro sluzi matematicarskom logikom poduprtom gomilom samo-njemu-korisnih statistickih podataka. Uglavnom, ono sto je najjasnije u njegovoj biografiji jeste da je taj geek u zivotu mogao biti sta je god mogao, ali je postao nesto sasvim drugo.  

Svejedno, nakon sumnjivog samoubistva izvjesnog starijeg i imucnog bracnog para, Talbot - zbog nedostatka veceg interesovanja policijskih snaga - sam odlazi na mjesto zlocina ne bi li popunio svoj dosadni statisticki upitnik vezan za svako moguce stanje i kategoriju spomenutog samoubistva, kako njegova buduca statistika o godisnjim suicidima ne bi izgubila i na obligatornim pseudo-psiholoskim podacima. Onda dodje i drugo samoubistvo sa istim MO-om i Talbot odluci da na mjesto zlocina pozove tim forenzicara zbog cega dobije prekor od svih svojih sefova koji svojom tvrdokornom logikom - i bez druzenja sa brojevima - lagano dokazu Talbotu da uopste nije imao potrebu za tim stuntom. Ono, u smislu, "Don't you have any numbers to crunch, Tal?"  

"Forever" je vjerovatno najopustenija storija u gomili, sa najzanimljivijim junakom uz Mozlijevog Arcibalda Lolesa. Kako ono kazu? "Samo zbog te price vrijedi da nabavite ovu antologiju." Ova je zasigurno jedna od tih.      

    __________________________________________________
 

"KELLER'S ADJUSTMENT", Lawrence Block.

Lorens Blok je u krimi zanru isto sto i Silverberg u SF-u; koliko po obimu opusa (narocito prica), toliko po kvalitetu i inovativnosti (umije da odradi roman za tri dana, recimo; a imao je i tu cast da bude izabran kao najpodesniji autor da zavrsi nedovrseni roman Kornela Vurlicha, Into the Night, 1987).

Blok je tvorac privatnog detektiva Metjua Skadera (8 Million Ways to Die, ali tada ne mislim na onaj film). U isto vrijeme, Blok kao da je svojevrstan pandan Donaldu Vestlejku. Vestlejk ima Dortmundera; Blok ima Bernija Rodenbara (Berni, istina, nema svoju ekipu prevaranata vec pljacka kada mu ponestane novca da placa rentu za svoju knjizaru u kojoj prodaje krimice a gdje, na svu srecu, niko nikada ne svraca pa su tako Berniju stalno potrebne pare); Vestlejk potom ima Parkera; Blok ima Kelera.

A Keler je placeni ubica i, cini se, apsolutno normalan pojedinac ljudske vrste. Isto tako, Keler, kao junak, nije dio nekog dugogodisnjeg serijala, nego se samo moze naci u Blokovim pricama. Za sada je Blok objavio 2-3 knjige prica o Keleru, a kako sam samo procitao petinu njih iz prve knjige (za koju se veli da je i najbolja), mogu posvjedociti da se radi o stvarima krcatim ubjedljivom kolicinom zavidnog mejnstrima, zdravog cinizma i hranljivog crnog humora da zadovolje i samog Oskara Vajlda. Ovo je svakako najduza Kelerova stvar do danas.    

I u njoj Keler, pod utiskom Tragedije 9/11, pocinje da kontemplira o sebi na jedan sasvim novi nacin, a obzirom da je on manje-vise usamljen covjek, kod sebe pocinje da hvata one prve znake krize srednjih godina: neocekivanu anksioznost i govoranciju sa samim sobom, izmedju ostalog. Svakako, za sada nema tu govora o promjeni posla koliko o skoroj penziji, no odjednom imamo toga sociopatu (sto inace uopste za sebe ne misli da je sociopata) - kako svom silinom pomaze ljudima u raskrcivanju njujorskog asfalta. To je, pak, kratkog vijeka. Jer vec u narednom poglavlju, nakon odredjene pauze, od svojega poslodavca zahtijeva novi posao; sto prije to bolje. U isto vrijeme, novi posao na Zapadu ga ne odvrace od prvobitne zudnje da sa bilo kime podijeli sve sto mu je trenutno na umu, o ljudima, o sebi... narocito o sebi i svome poslu. 9/11 je, naime, u pocetku mnogo toga promijenio kod svih Njujorcana, medjutim, ako iskljucite poostreniju kontrolu na aerodromima - zakljucuje Keler - sve je ostalo po starom. Osim, dakako, bioloskog sata u nama koji se nikada ne zaustavlja.

Keler (zajedno sa Luom Arcerom) ispada jedini junak u krimi-zanru koji s godinama svake svoje publikacije doista i stari. Veoma interesantna studija o relativnosti svega oko nas. I jos jedna odlicno iskoristena forma novele.  

(Rijecki izdavac 'Ex Libris' publikuje romane o Metjuu Skaderu u zavidnim hardkoverima.)

                                      ___________


Za kraj, ova antologija je i te kako vrijedna pomena, prevashodno zbog radnog vijeka vecine autora u pisanju: sve sami veterani u nezanemarljivoj formi. I kada vec spominjem veterane, samo je falio jos Frederik Forsajt; on sigurno najvise od svih gore navedenih ima the knack za ovu literarnu formu; taj lajmi je ionako rodjen '38 i taman bi dobro dosao medju skoro sve same vrsnjake. Jer kada se spomenu krimi-novele, cini mi se da nijedna zamisao za neku antologiju ne moze biti kompaktna bez njegovog prisustva.

Gledam ovu rec-dve-tri, pa se pitam sta bi bilo da su bile i cetvrta i peta rec...ne bi stalo na stranu...
Inace, trenutno citam "Sagu o Nilsu Holgersonu", Selme Lagerlef. E, to je fantasy u svom cistom obliku:)

moja ćerka je pročitala 'mač od šanare' i 'vilovnjačko kamenje šanare'. oduševljena je, pa pita je li kod nas prevedeno i izdato još nešto od terija bruksa?
ako jeste, ne pišite, moraću i to da kupim!  xlove5  xlove5  xlove5

"trcanje sa demonom"

nema veze sa ciklusom o sanari

PRICA O DUHOVIMA (GHOST STORY), i mnogo je dobro, a tek sam na 50. stranici...

Quote from: "Milosh"PRICA O DUHOVIMA (GHOST STORY), i mnogo je dobro, a tek sam na 50. stranici...

Reci to isto kad budeš na 350-oj... :evil:

HP6, naprosto nisam mogao da odolim... 8)

Ja dovršavam Mystery posle nedavnog Kokoa. Svidja mi se opšta Straubomanija, mislim da čovek to potpuno zaslužuje.

Ja sam u neka 4 dana završio Ilium i krenuo na Olympos ali sam, kao za inat, uleteo u neku gužvu i evo posle 10 dana sam tek na 80-tak pročitanih stranica.

Quote from: "dejann"Ja sam u neka 4 dana završio Ilium i krenuo na Olympos ali sam, kao za inat, uleteo u neku gužvu i evo posle 10 dana sam tek na 80-tak pročitanih stranica.

Ej, kakav je Olympus?

Ja čitam vako:
Majstor i Margarita
Emitor (jedan od onih brojeva gdje Fazi priča o igrama)
Znak Sagite 9
Sirius (sa Burning Chrome od Gibsona)
Politikin zabavnik (ne baš najfriškiji broj)
Svet kompjutera od februara ove godine
Valjda nisam ništa zaboravio

Quote from: "Pennywise"Ej, kakav je Olympus?

Deluje dobro. Problem je što će verovatno morati da čeka da se vratim sa mora. Suviše je glomazan za plažu, a ionako sam jedva suzio izbor za ono što ću poneti za ispod suncobrana (Straub - "Lost boy, lost girl", Card - "Lost boys" i John M. Ford - "Dragon waiting" - pokušavam da ovo svedem na dve ali ne mogu da se odlučim  :roll: )

Upravo čitam jednu izuzetnu knjigu: "Teorija mjere, funkcionalna analiza, teorija operatora". Podsjeća me na neke Lynchove filmove: čitam je već treći put i opet slabo šta kontam...  :x       A ispit mi je u petak...  :cry:

Uporedo čitam i "Novi Jerusalim" by Pekić.

Ah, konačno je neko stavio Prokopijeve - Buildings na Net.
Dosta štiva koje zanima samo gradjevince, ali i drugima bi moglo biti zanimljivo...

http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Procopius/Buildings/home.html

Thus did the Emperor Justinian fortify the whole interior of Illyricum. I shall also explain in what manner he fortified the bank of the Ister River, which they also call the Danube, by means of strongholds and garrisons of troops. The Roman Emperors of former times, by way of preventing the crossing of the Danube by the barbarians who live on the other side, occupied the entire bank of this river with strongholds, and not the right bank of the stream alone, for in some parts of it they built towns and fortresses on its other bank. However, they did not so build these strongholds that they were impossible to attack, if anyone should come against them, but they only provided that the bank of the river was not left destitute of men, since the barbarians there had no knowledge of storming walls. In fact the majority of these strongholds consisted only of a single tower, and they were called appropriately "lone towers," and very few men were stationed in them. At that time this alone was quite sufficient to frighten off the barbarian clans, so that they would not undertake to attack the Romans. But at a later time Attila invaded with a great army, and with no difficulty razed the fortresses; then, with no one standing against him, he plundered the greater part of the Roman Empire. But the Emperor Justinian rebuilt the defences which had been torn down, not simply as they had been before, but so as to give the fortifications the greatest possible strength; and he added many more which he built himself. In this way he completely restored the safety of the Roman Empire, which by then had been lost. And I shall explain how all this was accomplished.

The River Ister flows down from the mountains in the country of the Celts, who are now called Gauls; and it passes through a great extent of country which for the most part is altogether barren, though in some places it is inhabited by barbarians who live a kind of brutish life and have no dealings with other men. When it gets close to Dacia, for the first time it clearly forms the boundary between the barbarians, who hold its left bank, and the territory of the Romans, which is on the right. Consequently the Romans apply the term Ripesia to this part of Dacia, for ripa signifies bank in the Latin tongue. Accordingly they had made a beginning by building on the bank there in ancient times a city, by name Singidunum. This the barbarians captured in time, and they immediately razed it, leaving the place quite destitute of inhabitants. They did precisely the same thing to most of the other strongholds. But the Emperor Justinian restored the entire city and surrounded it with a very strong fortification, and thus made it once more a famous and important city. And he set up another new fortress of exceptional strength about eight miles distant from Singidunum, which they call by the appropriate name of Octavus. Beyond it was the ancient city of Viminacium, which the Emperor rebuilt entire and made new, for it had long before been ruined down to its uttermost foundations.

As one goes on from Viminacium there chance to be three strongholds on the bank of the Ister, Pinci and Cupi and Novae. These were formerly both single in construction and when named were single towers. But now the Emperor Justinian has greatly increased the number of the houses and enlarged the defences at these places, and thereby has properly given them the rank of cities. And opposite Novae in the mainland on the other side of the river, had stood from ancient times a neglected tower, by name Literata; the men of former times used to call this Lederata. This the present Emperor transformed into a great fortress of exceptional strength. After Novae are the forts of Cantabaza, Smornês, Campsês, Tanata, Zernês, and Ducepratum. And on the opposite side he built a number of other forts from their lowest foundations. Farther on is the so‑called Caput Bovis, the work of the Roman Emperor Trajan, and beyond this is an ancient town named Zanes. And he placed very strong defences around all these and so made them impregnable bulwarks of the State. And not far from this Zanes there is a fort, Pontes by name. The river throws out a sort of branch there, and after thus passing around a certain small portion of the bank, it turns again to its own stream and is reunited with itself. It does this, not of its own accord, but compelled by human devices. The reason why the place was called Pontes, and why they made this forced diversion of the Ister at this point, I shall now make clear.

The Roman Emperor Trajan, being of an impetuous and active temperament, seemed to be filled with resentment that his realm was not unlimited, but was bounded by the Ister River. So he was eager to span it with a bridge that he might be able to cross it and that there might be no obstacle to his going against the barbarians beyond it. How he built this bridge I shall not be at pains to relate, but shall let Apollodorus of Damascus, who was the master-builder of the whole work, describe the operation. However, the Romans derived no profit from it subsequently, because later on the bridge was completely destroyed by the floods of the Ister and by the passage of time. At the same time Trajan built two forts, one on either side of the river; the one on the opposite bank they named Theodora, while the one in Dacia was called Pontes from the work — for the Romans call a bridge pontem in the Latin tongue. But when boats reached that point, the river was no longer navigable, since the ruins and the foundations of the bridge lay in the way; and it is for this reason that they compel the river to change its course and to go about in a detour, so that they may keep it navigable even beyond that point. Both these forts had suffered so much from the passage of time, and more still from the assaults of the barbarians, that they had come to be utterly destroyed. And the Emperor Justinian restored Pontes, which is on the right of the river, providing it with new and thorough impregnable defences, and thus re-established the safety of Illyricum. However, the fort on the other side of the river, the one which they call Theodora, he considered in no way worthy of his attention, exposed as it was to the barbarians there. But the strongholds which now stand beyond Pontes he himself built new; these are named Mareburgou and Susiana, Harmata and Timena, and Theodoropolis, Stiliburgou and Halicaniburgou.

Itd. itd...

Crne cipele - Oto Oltvanji

Quote from: "Mickey Mouse"McCammon je odličan pisac. Imao sam prilike da pročitam ''Mystery Walk'' i prilično sam uživao u njegovom pripovedanju. Iako je priča iz današnje perspektive suviše obična i ne donosi ništa novo - dečak koji ima izvesne moći, uči da ih živi sa njima i koristi ih u borbi protiv zla... -  čovek ume da na veoma jednostavan i vizuelan način ispriča priču koja te uvlači u likove i radnju.
Ono što sam primetio u ''Mystery Walk'' i nekom uvodnom delu ''Mine'' (čitao sam samo nekih 40-ak stranica i žao mi je što nisam završio roman), jeste da su mu romani nešto jednostavniji u strukturi, ali da ima jako dobar osećaj za scene kojih ima dosta, i koje su kao male celine totalno genijalne!

Mene dosta podseća, po stilu, na Kinga, s tim što manje zamara sa detaljima i istorijom i opisima.

Procitao "The Collected Stories" (1988/89. uglavnom) - Eat Me genijalna, vecina ostalih odlicne  :!:

Pokusavala sam da citam "Paraziti poput nas" (jos jedno B92 izdanje) i odustala na polovini knjige. Kako se prva polovine knjige cela vrti oko neke ubijene svinje u studentskom kampusu, kao neka mnogo dosadna kopija Kurta Vonegata, odustala sam. Sada citam "Darma lutalice", Dzeka Keruaka i bolje mi je.  :)

Pokusao "Crne cipele"... nece jos, pokusao Strauba, nece jos... onda evo kao citam Bjuika, i onako kilavo... od jebenog posla zaboravis kako se cita knjiga...  :(

zavrsio BREATHE, Christophera Fowlera. ONako, nije lose. Lepo tece, malo sjebao pred kraj, suvise stereotipnih karaktera i preokreta.... ali zombijanje je odlicno napisano.

u pravu si, jake.
prvo, ne sećam se kada sam poslednji put pročitala nešto što je ostavilo baš jak utisak (dobro de, ostavila ga je ona priča o vojnicima pred raspad bivše yu, iz nove srpske alternativne, ono sa sečivima..., skoro sam čitala)
drugo, ne stižem da čitam skoro ništa ništa osim stručne literature
treće, kao da su mi se od te (stručne) poremetili kriterijumi za sve ostalo: ništa me više ne zadovoljava, ništa mi nije po volji... pa se pitam da li je do pisaca, ili do mene? :cry:

Do nas je...ja sam dugo citao Dark Tower 4, jer sam morao zbog posla na petom delu. I sad radim peti i pokusao sam da citam nesto pored toga, ne ide. Pa pokusam jos neso, pa ne ide. Pa pokusam da citam peticu, i ide super, ali mi trulo da citam mnogo unapred dok radim... i na kraju Bjuik legne...bemliga. Mada to ima veze i sa poslom...kad radis 2 + 1...nemas vremena ni da spavas, a kamoli da citas... :cry:  :cry:  :cry:

Murkok - Vitez Sudbine

Smoren sam romanima skroz. Otov mi je prijao jer je kratak. Od feburara pa naovamo sam počinjao i ostavio desetine dobrih knjiga. Nalazim snage samo za stripove, i lepo mi ležu.

Ian McDonald - Sacrifice Of Fools
roman je za razliku od ostalog sto znam od Mekdonalda(imaginacija koja duguje koliko Bredberiju i Vansu, toliko i Hispanoamerikancima), prilicno linearan, skoro policijska prica, naravno sa vanzemljacima - Shiani koji su sleteli i nastanili se u Irskoj ,  dakle seting iz price Legitimne Mete. Kao i tamo kroz odnos prema tudjinima ekstrapolira odnos Engleske, Evrope, i ostatka sveta prema Ircima...
Mekdonald je vest pisac i superioran je kako u pogledu uverljivog prikaza tudjina tako i po finom hvatanju 'svetovnih' tekstura i relacija...
nije lose, oko tri i po zvezde

+nije bas 'upravo citam', ali je za cisto pet;

Maureen McHugh - China Mountain Zhang
(Amerika je zemlja sa dominantnom kineskom populacijom, zivi se u nekom obliku kineskog komunizma...podsetio me na M.Etvud, po tom, kako da rechem, nacinu na koji tretira pitanje identiteta u jednoj tako ekstremnoj situaciji, a sve prelomljeno kroz vizuru jednog visestruko otudjenog karaktera...srocih ga ja nekako : )

ps
prvi put sam se sreo sa oba pisca u nekom starom broju zs-a, i oba su tad bila  otkrovenje; 'znaci tako se sada pise....au!'

upravo završio ognjenu kapiju i plime rata od stiven presfilda
ognjen kapija opisuje bitku kod termopila, odličan roman kad kreneš da čitaš nema zaustavljanja, opis bitke stvarno neverovatan na trenutke se stopiš sa spartancima, da ne bi knjig bila jedno veliko krvoproliće daje nam i dobra uvid kako se je živelo u sparti
plime rata govore o peloponeskim ratovima, posle termopiljske bitke, grci na grke, malo više političkog spletkarenja a manje časti nego u ognjenoj kapiji ali još uvek mnogo dobrih bitaka kako kopnenih, kako morskih
za one koji vole istoriju, samo napred
a i svi koji čitaju sf pa su pročitali ovo štivo bili su oduševljeni

Čitala sam "Ognjenu kapiju" pre godinu -dve, "Plime rata" nisam još, mada imam uplanu. Sjajna knjiga, ja yaista volim istorijske romane, mada zadržavam dozu opreza kad su u pitanju lične priče i dijalozi, ali dobro, to je manje bitno.
Ja završih "Vukodav", Marije Semjonove, kojim sam se počastila na Sajmu. Jako lepa knjiga, sa iynenadjujućim krajem (nisam sigurna da mi se to baš dopalo, nekako nije ista priča sa celokupnim romanom, ali neću da spojlujem, ko je čitao, zna).
Dopalo mi se što je sa malo detalja i objašnjenja uspela da dočara atmosferu i kroz prikaz običaja pojedinih plemena dala tako jaku atmosferu, opipljivu. Ne liči ni na jednu knjigu EF, što je priličan uspeh.

Stvorenja svetlosti i tame. Roger Zelazny
Slikovito, kao i sve što on piše.
Hajde da krenem od prevoda ...  ma da ne krenem.
Moram još o knjizi da razmislim, kad budem imala vremena da pokušam da je zamislim u nekom drugačijem prevodu, tj. kad je pročitam u originalu, onda ću da odlučim šta mislim o knjizi.

Početak mi se baš dopao, a kraj je tipično Zelazny - "Jadan nemam strpljenja da pošteno odradim detalje, jer mi je u glavi već strava početak za neku drugu knjigu". Bio bi pravi kralj kada bi napokon uspeo da se uozbilji i ispoštuje knjigu do poslednje stranice.
Ili možda da mu damo da knjige piše od kraja ka početku, da bi na završetku knjige uvek bila najkvalitetnija priča.

Quote from: "Loengrin"Stvorenja svetlosti i tame. Roger Zelazny

I ja ovo nedavno procitao.
I nemam pojma sta sam procitao.  :shock:

Quote from: "Orion"

Quote from: "Loengrin"Stvorenja svetlosti i tame. Roger Zelazny

I ja ovo nedavno procitao.
I nemam pojma sta sam procitao.  :shock:

:shock:  he he
Tu su se stekla tri uslova:
- dovoljno slobodnog vremena
- bujna mašta sa osloncem na prababi bujne mašte
- moglo mu se, te je napisao

Još uvek moram da razmislim ... ako nađem vremena.

laza komarčić: jedan razoren um.

Procitao Ilion od Dan Simmonsa. I zavrsio opet Autostopera.

Ilion odlican. Nasao sam i nastavak u e formi i citam. Ne mogu da sacekam prolece da ga Laguna izda pa krenuo preko screena.

Autoostoper . Onako. Izrazio sam misljenje na topiku posvecenom ovoj knjizi.

Sada citam Olimp (nastavak Iliona) i citam tog  famoznog Praceta prvu knjigu Boja magije  da vidim zasto ga svi toliko hvale.

Theodore Roszak - The Making of Counter Culture

Ja trenutno čitam Gozbu za vrane, i mislim da je martin postao gej. Samo, previše sam uroljan za neko normalno mišljenje, tako da ću da kažem kolko ga je ukenjao kad ga pročitam.

Zašto mi ova tastaura beži dok slušam Paradise Lost?

ja se trenutno u busu gnjavim KOŽOM od malapartea, ali nisam bas impresioniran knjizevnim dometima: kao -pristrasni- dokument to jeste zanimljivo, ali kao roman - suvise je propovednicki, jednosznacno, transparentno, i sto rekoh - pristrasno. dosadan mi je vise sa onim 'jadni napuljski narod, siroti napuljski narod, napaceni, posramljeni, porazeni napuljski narod' itd. toliko pateticnog samosazaljenja odavno (if ever!) nisam video u necemu sto pretenduje da bude lepa knjizevnost.

Quote from: "Ghoul"ja se trenutno u busu gnjavim KOŽOM od malapartea, ali nisam bas impresioniran knjizevnim dometima: kao -pristrasni- dokument to jeste zanimljivo, ali kao roman - suvise je propovednicki, jednosznacno, transparentno, i sto rekoh - pristrasno. dosadan mi je vise sa onim 'jadni napuljski narod, siroti napuljski narod, napaceni, posramljeni, porazeni napuljski narod' itd. toliko pateticnog samosazaljenja odavno (if ever!) nisam video u necemu sto pretenduje da bude lepa knjizevnost.

Po njemu beše snimljen onaj odvratni film  Lilijane Kavani. Od tada sam strogo vodio računa šta gledam u bioskopu i uopšte.

Haruki Murakami: Kafka on the Shore.
Izvanredno!

Quote from: "Goran Skrobonja"Haruki Murakami: Kafka on the Shore.
Izvanredno!

Sta je to? Interesantan naslov!

Daj neki spoiler!


Rekoh odma'!    :)

Quote from: "Kastor"[Sta je to? Interesantan naslov!

Daj neki spoiler!


Rekoh odma'!    :)

Japanski bestseler pisac. Kombinacija savremene priče o petnaestogodišnjaku koji beži od kuće, izveštaja o incidentu koji se desio 1944. na nekom brdu u japanskoj unutrašnjosti nalik na Piknik na Henging Roku i mnogo nadrealizma... Naravno. čitam engleski prevod. Googluj ako te zanima više informacija.

Ko voli Murakamija, ne bi smeo da propusti "Hard-Boiled Wonderland and the End of the World". Knjiga je genijalna koliko i naslov...

Radnja se bavi, pogađate, tvrdo kuvanom zemljom čuda i krajem sveta.  :wink:

TEHANU

i mislim da nije feminističko s###e, kao što neko reče.  mada, čini me da jeste daleko od prethodna tri dela ZEMLJOMORJA. i atmosfera je više mučna nego čarobna.
ali zato mnogo  bliža surovoj realnosti u kojoj živimo.

mogu da zamislim motive koji su je nagnali da napiše takvo nešto.

Zan Servije "Istorija utopije"
Cliovo neverovatno izdanje. Ova studija je uzasno citljiva, informativno zadovoljavajuca, pronicljiva istorija utopije kao sociolosko-filozofsko-knjizevno-umetnicke pojave kroz skoro celu ljudsku istoriju. Bavi se detaljnijim promatranjem ideje savrsenog drustva u ljudskoj svesti prakticno od Platonove "Drzave" do Hakslijevog "Vrlog novo sveta". Nisam je jos zavrsio, ali knjiga je opasan pregled ove tematike i pre svega neverovatno zanimljivo napisana.
Napisacu recenziju za "Start".
Preporucujem.  :lol:

HOUELLEBECQ, MICHEL "Mogućnost otoka", pseudo SF roman, nije žanr koji bi mi inače privukao, ali Houellebecq mi je bio pokosio svojom knjigom o Lovecraftu, "H. P. Lovecraft: Against the World, Against Life", ni sama ne bi napisala bolje, pa ću vidjeti kakav je kao pisac belletristike.

Iznenadila sam se kada sam na sajmu knjiga ugledala 'Pilot' br. 2, sa jednom od onih meni neshvatljivih, fantastično eklektičnih ilustracija na naslovnoj strani: likovi koji bi ( da nije tesnih pantalona od streča ili nečeg sličnog) mogli da dodju iz varvarskog doba, a u pozadini- svemirske letilice!

Prvo ime- Artur Klark, potom Šekli...

Otvorim i shvatim po prikazima Pavla Zelića i Pedje S. Vukovića da su uprevo odgledali  'Družinu prstena'...  (Inače, godina izlaska iz štampe se  nigde ne vidi!)

Zasmetale su mi ilistracije, zato što su pojedine izrazito dobre, a ostale liče na isečke iz stripova (a to po analogiji upućuje potencijalnog čitaoca na odredjene - da ne kažem 'šund'- sadržaje koji ga verovatno očekuju iza takvih sličica) , a sve to  doprinosi stilskoj neujednačenosti. Šta mogu, volim da uz kvalitetnu priču ide i kvalitetena ilustracija...

Od priča bih izdvojila samo dve (u pozitivnom smislu):

            na prvo mesto stavljam Tihomira Jovanovića sa pričom 'Stvoritelj'. Ne zbog ideje (deja vu: izmaštani lik  postaje stvaran i teroriše ljude, ne birajući žrtvu, ubijajući na jeziv način), već zbog majstorkog pripovedanja koje 'uvlači' čitaoca u priču, likova koji su predstavljeni dovoljno plastično sa malo reči i konteksta koji postaje jasan i prepoznatljiv već u prvom pasusu.
Jednostavno ali efektno, koloritno, promišljeno i odmereno pripovedanje, koje ne ostavlja čitaoca u nedoumici.

(da li je potrebno da dodam:
-bez  scena  u kojima ima 'krvi i creva do kolena', zato što je efekat horora postignut  jednostavnim opisom posledica krvavog čina, čiji svedoci uopšte ne moramo da budemo, jer smo ih se već prezasitili, zar ne, pogotovo onih nevešto ispričanih, sa jakom željom autora da ostavi 'jeziv utisak', ali je nesposoban da za taj cilj iznadje prefinjeniji postupak?
- bez  sočnih psovki i gramatičkih grešaka svojstvenih što autoru, što likovima - mada, priznajem, prva rečenica jeste: 'Bem ti vreme. Ali to je jedno bezazleno 'Bem ti, za koje postoji jako opravdanje, i koje bi stvarni lik  u takvoj situaciji i izgovorio, ako ne i nešto mnogo gore.
- bez seksa koji bi, valjda, trebalo da privuče dečurliju i emotivno nezrelu publiku)

Eto, srpski horor bez uobičajenih gadosti, nepismenosti i prostota (da ne pominjem šta se sve kod nas objavljuje kao horor ili fantastika), a dobar.


             2. Kir Buličev, ' Zona' .  Najvažnija zamerka: nedovoljno jasni dijalozi, verovatno posledica nastojanja prevodioca da uradi prevod najbliskiji bukvalnom.
    Simparična priča o  hrabrim i manje hrabrim ljudima koji, svako iz svojih motiva (nama poznatim) kreću u potragu za devojčicom koja je (iz zasada nepoznatih razloga) pobegla u 'Zonu': jezivo mesto, prepuno opasnosti iz koga se mnogi nisu vratili, nedefinisane veličine i lokacije (koje saznajemo na kraju, kao i poreklo Zone i njen razvitak),ali koje je 'tu, blizu', nekoliko koraka preko ulice.
O tome čega sve tamo ima u početku ne saznajemo mnogo, ali znamo da je jako, jako opasno! Sa čudnim predelima, smrtonosnim zamkama i bizarnim stanovnicima Zone upoznajemo se putujući kroz nju sa junacima priče, od kojih neki usput i stradaju jezivom  smrću.
Maštovito, inovativno. Hiperbolično. Iako  tu i tamo deluje nedovoljno istesano (a da okrivim opet prevodioca? ;) ).  Da li  bi  ova priča mogla da preraste u roman? Možda bi tako dobila dovoljno prostora, a čini mi se da joj je potreban da bi likovi bili manje tipični, a njihova potraga napetija i još interesantnija, jer piscu imaginacija očigledno ne nedostaje, a upravo su njihove dogodovštine ono što čitaoca 'vuče' da čita dalje.


E, ja se baš zaleteh.

A možda je ovo trebalo da ide u 'Periodiku'? Bobane?


Ah, da: zna li neko nešto o 'Pilotu'? Koliko dugo je izlazio, možda?

Quote from: "Bab Jaga"HOUELLEBECQ, MICHEL "Mogućnost otoka", pseudo SF roman, nije žanr koji bi mi inače privukao, ali Houellebecq mi je bio pokosio svojom knjigom o Lovecraftu, "H. P. Lovecraft: Against the World, Against Life", ni sama ne bi napisala bolje, pa ću vidjeti kakav je kao pisac belletristike.

Jeste, to je odličan esej o HPL-u, a i Uelbek je zanimljiv pisac – više zbog svojih nazora nego zbog stila (jedva-postojećeg) ili naracije (svedene na zapletom slabo povezane propovedi) – u svakom slučaju, veoma me zanima taj njegov novi roman: mogla bi reći nešto više...

Izašla su samo dva broja Pilota

Да, "Пилот" се срушио после само два броја, који су били у фебруару и у мају 2002.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fcasopis-Pilot-br-1-naucna-fant-2002-02-20.jpg&hash=21c9a3e9c80b1227d77bcdee695ca8f9a89e7f04)

Коментаре о том, првом броју имате (али, опрез, то је Word документ од чак 558 килобајта; учитавање би могло да потраје . . . ) на  


http://www.geocities.com/srpsko_dnf/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/za-2002-godinu-SF-vesti-SDNF-objedinjene-558-KB.doc

под датумом 2002 02 21,

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fcasopis-Pilot-br-2-naucna-fantastika-maj-2002.jpg&hash=fbc0b3478d307de4c13e996e144a1df415ab4a3f)

а коментаре о том, другом броју, под датумом 2002 05 08

А и још понегде се можда помиње, у том фајлу.

Pilot se srušio posle par brojeva kao i svako izdanje koje je Slaviša Ćirović (Maverick/Kraljevo) počinjao da izdaje za poslednjih 12-ak godina, a uglavnom su to bili stripovi: Free, Totem, Alan ford, Štrumpfovi, Konan, Natan Never, Nik Rajder, Napoleon, Totem specijal, Zenit, Planeta Strip, Laso i dr.
Neki su ostali na jednom broju, neki dogurali do 5-6, a Pilot je Maverickov prosek - 2 komada.

Ne znam zašto čovek danas ne pokušava da izdaje nešto, jer je situacija, čini mi se, bolja.

@Ghoul:
"Mogućnost otoka" je pokušava definirati prelaznu fazu čovječanstva ka tjelesnoj besmrtnosti. Junak romana pronalazi spis svojeg pretka s opisom završne faze "Stare ljudskosti" i kreće u potragu za drugim ljudima. Neću previše pisati o sadržaju da ne napravim spojler, ali to je izašlo na hrvatskom u izdavačkoj kuće Litteris Zagreb, mislim da se čak može narućiti preko neta.

hvala svima za informacije o Pilotu  :lol:

Najzad!
zavrsih i ovu beskrajnu .....sta? ne znam ni sama sta, posto je King izmesao sve, ali bas sve sto mu je palo na pamet, verovali ili ne i Doroti iz Kanzasa(!!!!)...uh.
Mada, obecavao je, bar na pocetku, posto je ovo kao konacno o Rolandovoj mladosti, prvoj ljubavi, i tako to skoro... pa kao "Roland pocinje" ali zato je radnju oduuuuuziooooo mnooogo mnogo.
Ipak ako ste zaludni i volite Kinga mozda necete biti bas toliko razocarani.  
Moram reci da je jos uvek na prvom mestu razocarenja "Naga pred voljenim" iako je na svim top listama za proslu godinu i iako ni pola njih koji su je citali ne shvata da je to fantastika. :oops:

Quote from: "anabel"Ipak ako ste zaludni i volite Kinga mozda necete biti bas toliko razocarani.  

Hoćete,  hoćete... (http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=111&start=100) Moj savet ti je da odustaneš tu, kad već nisi ranije.

Rejmon Keno - Cvetak nezaboravak

Kao sto sam naziv kaze - sjajno...  :!:

o, novi Ulbek...zanimljivo
dve znam od njega: Prosirenje Podrucja Borbe je opasna knjiga, dok mi je Platforma malo suplja bila. Cini mi se da je prva skroz autenticna artikulacija jednog nigde_na_svom_kamoli_u_sebi stanja i stava, prica koja je morala da se isprica da bi se kako-tako prezivelo. U drugoj mizantropski ispadi, ma koliko zabavni, postaju manir, sama prica nema tu neku egzistencijalnu neophodnost, pisana je, cini mi se, jer je , je l' te, on sad pisac, a pisac mora da pise knjige...I ta njegova potucanja po svetu, kao neki mrzovoljni postmoderni Pjer Loti, ostavljaju utisak farse...
da nije napisao nista posle Prosirenja, bio bi car...

a citam, kad sam vec ovde, Mjuriel Spark, Portobello Road i druge price, i Svetozara Koljevica - Trijumf Inteligencije, obe mnogo dobre...

Why life speeds up as you get older (http://www.amazon.com/gp/product/0521834244/qid=1137100848/sr=2-1/ref=pd_bbs_b_2_1/002-9255915-9129608?s=books&v=glance&n=283155) Douwe Draaisma, engleski prevod holandskog originala.

Ulbekovo najbolje delo do sada su fenomenalne Elementarne cestice, moram priznati da jedva cekam da i kod nas izadje novi roman...ne slazem se uvek sa njim ali ga cenim.  
Krajnje je vreme da Cripple krene da se ozbiljno bavi pisanjem, ako je Francuska mogla da izbaci onakvog desnog nihilistu pomislite sta tek moze Srbija.

Dok cekate novo Ulbekovo delo, vi koji niste overite 399.

Ukenjalo me da za 180 dina kupim knjigu koju godinma trazim...
Stefan Malarme "Bacanje kocke", Prosveta-Nis.
Covek je genije.

Ja sam sada kupila od Narodne knjige 'Zanimljiva imena' Ivana Klajna, pročitala je i mogu da kažem da je odlična. Ima i dozu duhovitosti tako da tekst nije suvoparan. Sviđa mi se deo o germanskim imenima, o etimologiji pojedinih hrišćanskih imena... ma, sjajno je. Knjižica je nešto veća od A5 formata, u broš povezu, na hrapavom papiru... zamerka je naslovnica i ilustracije koje su krajnje ogavne... jednostavno, kvare celokupan utisak, jer su bezveze, a humor u njima je krajnje providan. Liči mi na ilustracije iz udžbenika za brzo učenje jezika iz sedamdesetih godina. Klajn je zaslužio više.

Quote from: "Nimrodel"Klajn je zaslužio više.

Зашто?

Pa, zato što je jedan od retkih koji radi nešto konkretno na standardizaciji jezika. Od 1992/93, posle nasilnog odvajanja istočne i zapadne varijante srpskohrvatskog jezika, postoje veoma ozbiljni problemi u primeni pravopisnih pravila (gramatika i nije toliko sporna). Klajn je svojim rubrikama u Jeziku danas i svojim Rečnikom jezičkih nedoumica, mnogo pomogao ljudima koji žele da pravilno pišu. Evo, mislim da će 2007. godine izaći njegov rečnik stranih reči i izraza koji bi trebalo da bude x puta bolji od zastarelog Vujaklije... jesi li video šta u Vujakliji piše pod odrednicama 'patika' i 'ejakulacija'?  :lol: Eto, zato mislim da zaslužuje više, to jest, bolje. Ono što je zanimljivo, ova Zanimljiva imena su pisana tako da budu prijemčiva i mlađim naraštajima i ima dosta anegdota vezanih za nastanak nekih imena... valjda su zato i umetnute ilustracije, da bi bilo kao duhovitije, ali one samo kvare utisak - mlađe takvo štivo teško da će zanimati, a stariji opet više vole drugačiji tip karikature, ako je već ima.

Eeeej, koji user opet!
Danas sam nasao knjigu "Duh i divljina" Gerija Snajdera u izdanju Niske Prosvete opet. Za pisljivih 160 dinara.
Jebote, posto vec nema nesto preterano kvalitetne fantastike u nasim knjizarama, fenomenalno je kad se i ovako obradujem.
Preoporucujem i ovu knjigu, koju sam ranije nesto fragmentarno cituckao.

Nyarla, je l' sad mahnitaš?  :D

S obzirom da sam pročitao sve vezano za serijal Dina reših i da se pozabavim najnovijim knjigama Brajana Herberta (The Butlerian Jihad, The machine crusade i The battle of Corrin).

Kakvo je to debelo razočarenje bilo...

Njegove prethodne (kuća Korino, Atreid i Harkonen) su bile znatno slabije od originalnih Herbertovih dela ali ne ovoliko koliko su ove nove tri.

Dakle slobodno preskočite ili zaobiđite u veoma širokom luku.

Ove knjige su bezvredni mega komercijalni ispljuvak. U poređenju sa njima karakterizacija likova u knjigama Asimova izgleda kao rad Dostojevskog.

Ja ne znam sta je ovo... ovih dana nesto se neocekivano zatrpavam knjigama.

Juce sam bio do izdavacke kuce LOM da uzmem neke knjige za kritike i uvalise mi dve stvari: Ami Sakurai - "Nevini svet" i  nekog naseg debila i njegiov roman Bajker. Ami Sakurai (1972) je totalno sjebana i ovo je njen prvi roman: odlican stil, fabula u nekom Miikeovom fazonu (incest - emo-seksualna veza sa rodjenjim mongoloidnim bratom, osaka bondage zanmacije, masovna silovnja, prostitucija, a mirise mi i na okultna drustva...). Knjigu trenutno citam i OK mi je. Ami pise svim zadovoljavajucim stilom, metafore joj nisu previse izlizane (ima cek par odlicnih), pripovedanje je fluidno, mada, malo su nemotivisani neki postupci glavnog karaktera (tipa, fali mi kes za cizmice, hajde opusteno da me pojebe 10 razularenih biznismena za 100 000 jena), ali tek sam procitao 40 strana od 150. Videcu sta ce da ispadne do kraja. Do sada je zanimljivo.  :evil:

Bajker je teska pizdarija, to sam skuzio posle 15 strana. Masni roker na bajku prica o vozikanju po Srbiji, seksu sa pijanim klinkama, zezanju sa ortacima.... ma sve to OK i verovatno ima publiku, ali lik pise tako izlizanim jezikom, jezikom pornicarskih vikend romancica, jezikom poezije Bore Corbe. Jebiga, negde duboko u podsvesti ja i dalje jesam metalac, ali ja se serem na ovakve stvari u knjizevnosti i vraticu ljudima knjigu jer ne zelim da im pravim kontrauslugu, a nikako ne zelim i ne mogu nista pozitivno da pisem o ovakvim govnima.
S obrazlozenjem cu ljudima vratiti knjigu i uzeti tek prevedenog Orvela "Niko i ništa u Parizu i Londonu".

I previse od mene....

Nim, znas i sama - standardno pomahnitao.
BTW, sa sestrom sam ti ceo dan izblejao na Beokonu.

Quote from: "Nyarlathotep"Ukenjalo me da za 180 dina kupim knjigu koju godinma trazim...
Stefan Malarme "Bacanje kocke", Prosveta-Nis.
Covek je genije.

Gde?

Nazalost ti ne mogu pomoci. Posto radim u internet knjizari, uspeo sam da direktno iscimam ljude iz niske Prosvete da mi posalju poslednji primerak iz skladista. Od kako sam ja kupio ovu zbirku poezije - knjigu vodimo kao rasprodatu.
Ako ti nesto znaci, mozes je dobiti na citanje.  :lol:

Quote from: "Ivan Bevc"Ulbekovo najbolje delo do sada su fenomenalne Elementarne cestice, moram priznati da jedva cekam da i kod nas izadje novi roman...ne slazem se uvek sa njim ali ga cenim.  

Hvala sto si pomenuo "Elementarne cestice". Ovih dana sam je docitala, a nasla sam poslednji primerak u IPSu (na par mesta je neko podvlacio recenice). Pokusacu da nadjem jos neku Ulbekovu knjigu, jer mi se ova bas svidela.

Čitam hiperion u izdanju lagune. Jel se meni čini ili je ovaj prijevod stvarno katastrofalan?

Cini ti se.

Trenutno chitam, tj. zavrshavam Da Vinchijev kod. I knjiga je apsolutno odlichna! Odushevljena sam i jedva chekam da nabavim Digitalnu tvrdjavu i Tachka prevare (ili tako neshto). Ko nije chitao Den Brauna, preporuchujem obavezno!

Kim Stanley Robinson, The Years of Rice and Salt, neka vrsta alternativne povijesti, što bi bilo da u 14 stolječu od kuge nije pomrla "samo" trečina Europljana nego, recimo, 99%...

Quote from: "Nimrodel"jesi li video šta u Vujakliji piše pod odrednicama 'patika' i 'ejakulacija'?  :lol:

Evo znam ja drugo značenje ejakulacije :lol: I to sasvim slučajno - moj cimer na Bogoslovskom hteo da čita moj primerak "Blaga cara Radovana" i jadan nije mogao bez Vujaklije. I onda slučajno naleti na ejakulaciju. Otad uvek kad idem u crkvu kažem da idem da ejakuliram  :lol:  :lol:  :lol:

Sada čitam (napokon) Mračnu Kulu 6. Nadam se da ću do kraja marta napokon završiti i sedmu.
Lurde, ne pokušavaj da me odgovaraš od toga.  :twisted:
Nim, koliko košta ta Klajnova knjiga?

Quote from: "Bab Jaga"Kim Stanley Robinson, The Years of Rice and Salt, neka vrsta alternativne povijesti, što bi bilo da u 14 stolječu od kuge nije pomrla "samo" trečina Europljana nego, recimo, 99%...

Ej, super. Nisam citao, ali pre jedno 3 godine knjiga je pobrala silne pozitivne kritike u THE THIRD ALTERNATIVEu i LOCUSu + sto je bila na svim mogucim recommended listama.

Kakav je roman?

Quote from: "Bab Jaga"Kim Stanley Robinson, The Years of Rice and Salt, neka vrsta alternativne povijesti, što bi bilo da u 14 stolječu od kuge nije pomrla "samo" trečina Europljana nego, recimo, 99%...

:shock:  :shock:  :shock:  ovo i nije tako loše
dapače

jel prevedeno kod naske  8)

ma gde je prevedeno....

čitao sam i veoma mi se svidelo

Quote from: "Truba"

Quote from: "Bab Jaga"Kim Stanley Robinson, The Years of Rice and Salt, neka vrsta alternativne povijesti, što bi bilo da u 14 stolječu od kuge nije pomrla "samo" trečina Europljana nego, recimo, 99%...

:shock:  :shock:  :shock:  ovo i nije tako loše
dapače

jel prevedeno kod naske  8)

Prevedeno je na hrvatski, vidjela sam u Poreču u knjižari.

Trenutno sam na polovini Laguninog izdanja Tragom Biblije (Brus Fejler). Nije klasičan putopis, ima taman koliko treba, osvrta na Knjigu i istoriju, a uspeva da vrlo slikovito predoči taj deo sveta (bez viška sladunjavih opisa) i da prenese atmosferu na čitaoca (ber jednog  :) ). Preporučujem.

I protrčah kroz Mračnu Kulu 6, evo me već do guše u sedmici.

i?

I šta?

I valja li?

Našao si koga ćeš da pitaš. Meni normalno valja. Ali avaj, ja ti tu teško mogu biti objektivan.

Imam isti problem sa Kingom...

Antologija francuske fantastike (Nolit, 1968)

Ima više razloga za izbegavanje ove knjige (ako uopšte naletite na nju):

1. Prekratka je, ni 300 str.
2. Od 20tak dela koja su njoj pojavljuju, bar 15 su odlomci
3. Dvadesetog veka gotovo i da nema (samo jedan odlomak)
4. Obuhvata i dela koja su u suprotnosti sa onim što urednik Zoran Mišić smatra fantastikom (Beleške o fantastici - umesto predgovora).

ali može da koristi kao neka vrsta podsetnika.

preteruješ, kastore: to je odlična antologija, izbor je vrlo dobar (uvek može bolje, ali solidan je), veći je naglasak na artsy-fartsy fantastici nego na žanrovskoj (zapravo, jedva da ima predstavnika čistog horora ili čistog SF-a, išlo se više na ono što Barker danas naziva 'fantastique'), ali sve u svemu to je vredna knjiga koju svaki ljubitelj fantastike MORA da ima.
+ predgovor je vrlo dobar, i jedan od najboljih domaćih napisa o fantastici (svakako mnogo bolji od dr zoćinih 'teorija')
+ iz XX veka ima 6 ili 7 dela (istina, iz prve polovine veka, ali to je OK ako imaš u vidu da je antologija pravljena '60ih!)

Quote from: "Ghoul"veći je naglasak na artsy-fartsy fantastici nego na žanrovskoj (zapravo, jedva da ima predstavnika čistog horora ili čistog SF-a, išlo se više na ono što Barker danas naziva 'fantastique')

Što meni savršeno pasuje.

Quote from: "Ghoul"predgovor je vrlo dobar, i jedan od najboljih domaćih napisa o fantastici

Predgovor je odličan i podudara se sa mojim mišljenjem o temi, ali je u skladu s tim, uključivanje (H)orle u antologiju neoprostivo!

Quote from: "Ghoul"ali sve u svemu to je vredna knjiga koju svaki ljubitelj fantastike MORA da ima.

Ja sam je oteo devojci (naterao je da mi je pokloni: oh, šta sam sve morao da učinim, ali "sve je dozvoljeno u sexu i ratu"). Dakle, ne mislim da je bezvredna, ali ponavljam: Može da služi samo kao podsetnik jer sadrži 17 ODLOMAKA (od 25)!

Revidiran (preciziran) stav: Za ljubitelje fantastike vremena kada je F. bila neuprljana fabula-radi-fabule groznicom, ovo je dobar podsetnik. Oni koji zadovoljstvo pronalaze u savremenom jeziku (nafilovanom psovkama i slengom), modernoj epici, svemirskim putovanjima, spleterima i sl. neka je zaobiđu. Eto. Još uvek nije dovoljno precizno, ali nemam sada vremena(!).

Quote from: "Ghoul"iz XX veka ima 6 ili 7 dela (istina, iz prve polovine veka, ali to je OK ako imaš u vidu da je antologija pravljena '60ih!)

.
Potpuno si u pravu ima 6 kom. Nije mi baš najjasnije kako sam ovo prevideo...

P.S. Na koju god stranu da se okrenem Ghoul mi skoči na leđa...
To i nije tako loše kad se uzme u obzir da ume da ubode pravo mesto.

P.S.1. Iako je (namerno?) dvosmislen, molim čitaoce gornjeg PSa da se ne hvataju za homoseksualnu konotaciju.

Da, Kastore, zasto mislis da je neoprostivo objavljivanje jedne od najfantasticnijih Mopasanovih prica? "Orla" je fenomenalna pripovetka  fenomenalnog pripovedaca.

Quote from: "Nyarlathotep"Da, Kastore, zasto mislis da je neoprostivo objavljivanje jedne od najfantasticnijih Mopasanovih prica? "Orla" je fenomenalna pripovetka  fenomenalnog pripovedaca.

Potpisujem i podebljavam:
"Orla" je fenomenalna pripovetka  fenomenalnog pripovedaca.

Ali prostor koji ja (i urednik antologije) ostavljam fantastici je veoma skučen i tu nema mesta za halucinacije.

Orla igra na granici realnosti i to je njen najveći kvalitet, ali činjenica da je pisana u prvom licu, u formi dnevnika, uz odsustvo bilo kog svedoka događaja, dodajući na koncu i Mopasanovu biografiju na to, govori da je taj dnevnik samo duševna slika čoveka koji je stupio u pomereno stanje svesti.

Velika većina Mopasanovih priča koje počinju kao fantastične završavaju su racionalnim objašnjenjem osim nekoliko koje često imaju gotovo lirski kraj i tu spadaju i Orla i Noć i još po neka (mrzi me da listam). Složio bih se sa priređivačem Zbirke Mopasanovih priča u tri toma (Svetovi, 1993 - Radivoje Konstantinović) koji je treći tom (koji obuhvata ovakve priče) vrlo oprezno nazvao: Neobične priče.

QuoteOrla igra na granici realnosti i to je njen najveći kvalitet, ali činjenica da je pisana u prvom licu, u formi dnevnika, uz odsustvo bilo kog svedoka događaja, dodajući na koncu i Mopasanovu biografiju na to, govori da je taj dnevnik samo duševna slika čoveka koji je stupio u pomereno stanje svesti.

Da, Orla igra na ivici realnosti i ostavlja prostor za razna tumacenja. Ti, poveden biografskim pristupom, odabrao si metaforicko tumacenje vezano za Mopasanovu dusevnu labilnost, ali ja mislim da "Orla" i dalje moze da se cita kao suva fatastika. Mada, mislim, Mopasan je takav da se moze na razne nacine secirati.

BTW, izdanje Svetova (1993. - prir. Radivoje Konstantinović) jeste prosecno izdanje, tj. uzasno lose je priredjeno (bez komentara, strucnijih propratnih tekstova itd), ali je zato prakticno dzabe i lako nabavljivo. Pored ostalih imam i to.  :!:

Pa dobro bre Nyarla, razumeo sam, ne moraš 5 (i slovima: PET) puta da mi ponavljaš... :lol:

Quoteizdanje Svetova jeste prosecno izdanje

Ma znam... Nemam bolje, a u vreme kada sam ga kupio, mislio sam da su u pitanju sve (!) priče. Ispostavilo se kasnije da neke od (po meni) najboljih nisu ušle u ovo izdanje. Čovek je glupa zverka.

PSIHOPOLIS
Savremena američka priča
Prosveta, 1988
Izbor: Milisav Savić

Naslovna pripovetka Jana Mekjuena je možda i najslabija u ovoj antologiji 27 kratkih priča koje su dominirale u periodu 85'- 88' (po mišljenju američke kritike).
Obzirom na različitost stilova pisaca, tematike priča i pripadnosti  različitim pravcima književnosti, ova zbirka je savršena za rascepkano čitanje. Na taj način, 377 str. može trajati dugo, što je možda i najslađe.
Za one koji čitaju isključivo fantastiku, napominjem da antologija sadrži i par fantastičnih priča, od kojih izdvajam Crtani film Roberta Kuvera.
Nemam nikakvo predznanje o američkoj kratkoj priči u tom periodu, pa nisam u mogućnosti da kritikujem izbor, mogu samo sa zadovoljstvom da istaknem da se ni za jednu nisam upitao zašto se našla u antologiji.

Ričard Metison
Dok budan sanjam
Kojot, 2003

Bližnji me često ismevaju zbog pažnje koju posvećujem fizičkom obličju knjiga koje posedujem i uputstava koje diktiram onima koji ih dobijaju na čitanje (što izbegavam koliko mogu). Čerečenje, hrana, piće, pepeo cigarete, odlaganje na nečista mesta, o ušima da ne govorim: sve je to zabranjeno, bez obzira koliko mi ta knjiga znači. One (osim onih koje su već nabavljene kao polovne) i dalje izgledaju kao da su tek izašle iz štampe. Teško se otvaraju, jer sam već navikao da ih nikada ne čerečim više od pravog ugla, a par omiljenih knjiga imam u dva primerka: jedan za čitanje, a drugi za svaki slučaj.

Ovaj, naizgled nepotreban, uvod, upotrebio sam da istaknem nivo razočarenja ovim delom, koji je bio toliko visok da je nakon poslednje stranice knjiga poletela kroz vazduh!
Udarila je, zid pored prozora, odbila se o policu i pala, sva raščerečena i iskrivljena, na pod kraj radnog stola. Malo je nedostajalo da skočim i ugazim je do neprepoznatljivosti, ali bi to bilo preterano. Ostavio sam je da leži na podu. Izgleda kao čovek koji je pao sa visine i nekim čudom preživeo, pa sad teško diše i u neverici posmatra svoje iskrivljene udove u neprirodnom položaju.

Da li sam previše očekivao? Nisam ranije čitao Metisona, knjigu sam kupio privučen sjajnom idejom (sentimentalac sam, šta ću), a šta sam dobio?!
Likovi su stvarno snažno uobličeni, priča je dobra, ali stil (!) - stil je
ka-ta-stro-fa-lan!!! Priča je ipak uspela da me dovede do kraja, nasuprot Metisonovim pokušajima da me prekine na svakoj stranici:
Okrenuo se.
Rekao je.
Nasmejala se.
Zažmurila je.
Ceo text najviše liči na uputstva u filmskom scenariju nego na književno delo.

Dakle, pitam one koji bolje poznaju Metisonova piskaranja:
Da li je to Metison?
Da nisam možda naleteo na jako loš prevod?
Da li je ovo njegovo najlošije delo, te stoga nije dovoljno reprezentativno?

Ako je na sva pitanja odgovor :Ne, da li da se pomirim sa činjenicom da mi Metison ne leži i da odustanem od daljih pokušaja?

Ruski disko...nije zanr al' je super, pa cisto da preporucim.

Hm, radila moja omiljena profesorka, definitivno najbolji stručnjak za nemački kod nas.

Quote from: "Kastor"P.S. Na koju god stranu da se okrenem Ghoul mi skoči na leđa...
To i nije tako loše kad se uzme u obzir da ume da ubode pravo mesto.

oho, tek sad primetih ove napise, okačene dok sam bio na festu.

ne mislim da je uključivanje HORLE u prevelikoj suprotnosti sa stavovima iz predgovora: 'nepouzdani narator' je –još od Poa, koji ga je na velika vrata uveo i najgenijalnije koristio- opšte mesto fantastike, a mopasan u svojim fantastičnim pričama odlično koristi Poove tekovine, pa tako i u HORLI.
tačno je da ta priča ostavlja NEDOUMICU o razumu naratora i (tzv. 'objektivnoj') realnosti opisanih događaja, ali upravo u toj NEDOUMICI počiva fantastika (po todorovu, npr.).
priča bi bila u suprotnosti sa određenjem fantastike iz predgovora da su događaji opisani u njoj NEDVOSMISLENO prikazani kao snoviđenja, vizije, buncanja, odnosno kad 'realni' svet ne bi u njoj nikako figurisao i kad bi bio zamenjen nadrealističkim anything goes svetom – a to nije slučaj.

ako hoćete da imate odlično, i POTPUNO, izdanje mopasanovih fantastičnih i 'neobičnih' priča – probajte da nađete knjigu UMIRANJE DUŠE (now ain't that a cool title?!) – nakladni zavod matice hrvatske, zagreb 1978, u okviru sabranih dela mopasana, u tvrdom povezu, sa lepim zlatotiskom, na dobrom papiru, i sa solidnim pogovorom branimira donata 'guy de m. u krugu fantastičnog'. izbor sadrži 34 priče, i koliko ja znam, potpun je, ili barem sadrži sve što ja mislim da bi trebalo da sadrži – uključujući OBE verzije HORLE.

PS: kastore, vidim da, pored nekih drugih stavova, delimo i fetišistički odnos prema knjigama. uvek mi lakne kad čujem da nisam jedini. tokom većeg dela života doživljavao sam da mi prijatelji, na moje opomene i savete predostrožnosti glede čuvanja mojih knjiga, odvraćaju zvukom sličnim onome koji ekipa leskovačkog MINDHUNTERSa ispušta na predlog mr Vala 'aj će ripnemo svi da se izbanjamo, a?'

Quote from: "Ghoul"ako hoćete da imate odlično, i POTPUNO, izdanje mopasanovih fantastičnih i 'neobičnih' priča – probajte da nađete knjigu UMIRANJE DUŠE (now ain't that a cool title?!) – nakladni zavod matice hrvatske, zagreb 1978

Teško se odvajam od srpske štokavice, nisam još pročitao ni onaj Radunovićev prevod Širlijevih Demona iz ZS13.

Quote from: "Ghoul"kastore, vidim da, pored nekih drugih stavova, delimo i fetišistički odnos prema knjigama.

Ubeđivali su me da je to bolesno, a ja im nisam verovao. Eto sad mi stiže potvrda najgorih strahova..  :lol:

Quote from: "Kastor"da li da se pomirim sa činjenicom da mi Metison ne leži i da odustanem od daljih pokušaja?

Ne, procitaj njegov roman "Ja sam legenda", takodje u Kojotovom izdanju. Ja sam jednom poceo da citam "Dok budan sanjam", ali sam brzo batalio i shvatio da mu se necu vratiti. Cekalo me par provereno boljih knjiga.

Upravo kupio Barkerov "Abarat" u okviru priprema za more. 'El citao neko? Samo da, onako, malo cujem kakva je pre nego pocnem...

Na moru pročitao:
1. Elizabet Mun - Brzina mraka.
Veoma solidno. Zanimljiva tematika. Dobar prevod  :) Gde je problem? U završetku, jednako problematičnom kao što je problematičan završetak Dišovog Kampa koncentracije.


2. Alasdir Grej - Jadna stvorenja

Grej je jedinstven pisac, po mnogo čemu, a posebno po originalnosti. Ko nije čitao Lanark verovatno će biti začuđen ovakvom prozom. Ima nas koji to volimo.

3. Miomir Petrović - Lisičje ludilo

Konačno sam rešio da ga završim. Ima tu dosta dobrog, ali ukupan utisak je prosečan. Da se pisac zadržao na priči ili noveli možda bi bilo bolje. Ovako ima mnogo praznog hoda, mnogo praznog i neorginalnog teksta. Očekivao sam više.

4. Odri Nifenger - Vremeplovčeva žena
Kao i Petrović, Odri Nifinger samo na momente uspeva da se izdigne iznad prosečnosti.

Mico, majstore, prva dva sam upravo procitao, treci odavno, a cetvrti upravo citam...

Btw, usput procitah i malo starije Cliovo izdanja Autobiografija Josifa Staljina...sjajno stivo, jezivo duhovito.

Evo ja se nakanjujem vec duze vremena da pocnem da citam The Satanic Verses od Salman Rushdiea. Knjigu imam vec duze vreme ali nikako da je pocnem tako da se bila zagubila. Skoro sam nesto sredjivao podrum i nasao je opet. Pa cemo videti...

Kao Mica:
Na moru procitala : "Vukodav" (I knjiga)
"Krhotine casti" , "Strvinarska uteha"(I knjiga) i kao najveci licni uspeh "Johans 501" pa ko me nadmasi nek se javi!! :!:

Johans 501! Bravo!

Ja sam je pred put dvaput stavljao u kufer i dvaput vadio iz njega. Na kraju je ostala u hodniku. Moram da priznam da sam se malo plašio da će me žena i deca grditi što ih zapostavljam.
Kukavica...

Mogla bi, bar, da u dve reči daš neke naznake šta ti se svidelo od toga.

O pa ti znas da sam ja citac i da nisam stroga i dopalo mi se sve; ipak je redosled sledeci: Johans 501 je odlicna knjiga i prosto je moras povremeno ostavljati sa strane da malo razmislis i da ti se "slegne" ali te zaista na kraju nagradi jer ima osobinu koju najvise cenim kod pisaca a to je da ne potcenjuje citaocevu pamet, zaista je preporucujem jer nisam procitala nista slicno narocito domace pa zasto ne reci i zensko delo; sto se tice Vukodava on je na drugom mestu samo zato sto je zaokruzena prica iako je iz serijala i hvalospevi na ovom forumu su ga opravdali; Krhotine casti su najslabije mada je prevod odlican (pozdrav Saletu), a Simons... pa necu ga komentarisati dok ne procitam ostatak ovde je grubo izrezan posle odredjenog broja strana.
Ups pa ovo je vise od dve tri reci ustvari mogla bih jos puno ali necu da davim ostale. :)

Trenutno čitam Jim Thompsona - THE KILLER INSIDE ME

Nedavno sam pročitao:

Christopher Fowler - PERSONAL DEMONS
Chuck Palahniuk - LULLABY
Razmon Chandler - FAREWELL MY LOVELY

Raymond, naravno.

Quote from: "izo"Trenutno čitam Jim Thompsona - THE KILLER INSIDE ME

Nedavno sam pročitao:

Christopher Fowler - PERSONAL DEMONS
Chuck Palahniuk - LULLABY
Razmon Chandler - FAREWELL MY LOVELY

prilično je besmisleno kačiti gole spiskove, bez ikakvih komentara.

mislim, kome je od ikakve koristi i šta IKOGA ima da zanima šta je neko pročitao, ako ovaj to ne isprati kraćim komentarima (na osnovu kojih će drugi čitalac stvoriti sliku da li da i koliko veruje datom čitaocu).

Ghoule, ti to sve čitaš u originalu?

Danas baš pročitan "Sabriel" Garta Niksa, pa ću za koji dan napasti 2. knjigu. U početku mi se nije dopalo, no kasnije se čitanje ubrzavalo i zadihana stigoh do kraja! Njam, volim kad žena preuzme stvar u svoje ruke :)
Takodje, u busu i drugim putovanjima čitam Pračeta "Zanimljiva vremena", a pošto uskoro idem na odmor, nosim "Awesome Comic Fantasy", pošto mi takve knjige nisu za pred spavanje, već traže konstantnih 5 sati.

Quote from: "Magrit"Ghoule, ti to sve čitaš u originalu?

iz principa, sve što je pisano na eng. ne čitam u prevodu sem ako baaaaš ne izgaram za tim, a nikako ne mogu da dođem do eng. verzije.

pominjao sam već, možda baš na ovom topiku, NAJBOLJU ZBIRKU FANTASTIČNIH PRIČA IKADA IGDE OBJAVLJENU, pod naslovom BLACK WATER (ima i nastavak, BW 2, jednako odličan).

povremeno, kad stignem, štrpnem poneku od priča na preko 900 strana divote, i poslednje stvari koje pročitah još jednom su me učvrstile u uverenju da su neke od najboljih horor priča ikada napisali ne-horor pisci (a slično važi i za filmove, npr. herzog, kubrick, murnau, friedkin itd.).

dakle, ako je neko gigant u tome što piše (ili režira), žanr je nebitan, odnosno kog god da se uhvati, rezultat će biti vanredan.

konkretan povod:
priča f. skota ficdžeralda A SHORT TRIP HOME je jedna od najgenijalnijih aproximacija osećaja neopipljive, jedva opisive slutnje onozemaljske misterije i neodređene pretnje na koju sam ikada naišao, i sasvim je u vrhu sa najboljim pričama lavkrafta, blekvuda i mekena.

dodatni argument:
priča tenesija vilijamsa The Mysteries of the Joy Rio takođe je izvanredna, neodoljivo i neopisivo mračno-morbidna pričica koja je možda poslužila kao uzor za nešto naporniju straubovu 'the juniper tree'.

najlepša stvar u vezi sa 2 toma ove genijalne zbirke je u tome što su u njima sakupljene retke, malo poznate priče slavnih autora, priče kojih nema u uobičajenim izborima (bilo da su žanrovski ili autorski): pravo blago!

ovo me dodatno učvršćuje u nameri da prvom prilikom priredim zbirku najboljih horor priča slavnih, ne-žanrovskih autora.
puškin, gogolj, andrejev, mopasan, gotje, h. džejms, tven, vajld, ficdžerald, dž.k. outs, a. karter itd. itd.

svaka čast kingovima i barkerima ovog sveta, ali deco, OVO je književnos'! i to STRAŠNA!

Ja čitam zbirku Vampirske priče koju sam dobila na 5. FFK-u, kad završim, probat ću dati pregled.

Vukodav.
Da li je potrebno nešto reći?
Evo, reći ću: žao mi je što sam je pročitala. Trebalo je malo da odugovlačim, da duže uživam. Ovako, nedostaju mi Vukodav i ostali... Jedva čekam nastavak, potrudiću se da ga se dočepam  što pre.  :lol:  :lol:  :lol:

Dmitras, znaš li da je objavljen drugi deo (PRAVO NA DVOBOJ) ?
A priča se da je prevodilac priveo kraju treći...

Navodno su najavili za sajam.

Ja sam nabavio Queen of the Black Coast Roberta E. Howard-a. Do sad sam citao samo one preradjene price koje su objavljivane u onim Marvel svescicama. Ovo je mnogo jace.

Znam, Varvarine, i tražila ga,al' uzalud. Nego, doći će mi u ruke, kad-tad.  8)

Ranko Munitić: Fantastika na ekranu

Jeste da su knjige (ima ih dvije) s početka sedamdesetih, ali lijepo napisano i nužna literatura, posebno za ljubitelje horora.

Kad smo već kod Munitićevog štiva za ljubitelje horora, da li je stigao u Hrvatsku drugi deo knjige "Čudovišta koja smo voleli" koji je izašao pre deset godina u Beogradu?

http://www.3d-ta.si/eshop/podrobno.php3?sifra=70

Quote from: "Boban"Kad smo već kod Munitićevog štiva za ljubitelje horora, da li je stigao u Hrvatsku drugi deo knjige "Čudovišta koja smo voleli" koji je izašao pre deset godina u Beogradu?

http://www.3d-ta.si/eshop/podrobno.php3?sifra=70

Od negdje mi je naslov poznat, ali se stvarno ne sjećam. "Fantastike" ponekad ima po antikvarijatima, a i onda je upitno da li komplet. Ja ovo našao na nedjeljnom buvljaku, a k tome oba primjerka s Munitićevom posvetom.

Munitićevci, ne znam jeste li to turili na neki od strip topika, a ako niste trebalo bi:

Ranko Munitić: DEVETA UMETNOST, STRIP; TK MONT IMAGE, Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, Odsek Primenjena grafika, 2006.

U impresumu stoji: "Znatno dopunjeno izdanje teksta 'STRIP - DEVETA UMJETNOST?' koji je izašao u okviru tematskog broja časopisa KULTURA  28 iz 1975. Znak pitanja nije više deo naslova.'

Knjiga je namenjena kao pomoćni udžbenik iz predmeta Ilustracije na ateljeu Grafika i knjiga odseka Primenjena grafika Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu odlukom nastavno-naučnog veća FPU od 04.04.2006.

Izdavač: TK MONT IMAGE DIGITAL PRINTING
Čarli Čaplina 24, 11000 Beograd
tel/faks: 011 2080 280
e-mail: office@image.tkmont.co.yu
215 strana s ilustracijama
Tiraž: 200!!!

Takodje, iz stampe je skoro izasla jos jedna Muniticeva knjiga o stripu, pod nazivom "Fucking comics". Radi se o skupu poslaganih kaiseva iz raznih erotsko/pornografskih stripova, u poobimnu knjigu. Cena - nesto ispod hiljadu kt.

Upravo pročitao: Lord of Light, Zelazni
jbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobro!

Upravo privodim kraju: Imperial Earth, Klark. Simpatično, mada je detektivčenje bolje išlo Asimovu.


Damn, Mix ponovo otkriva da je bolje veče provesti pred knjigom nego pred forumom, pogotovo takvim gde se danima ništa pametno nije moglo videti :evil:

Slažem se za Lord of Light, dobra stvar.

Upravo čitam Barajar, drugi deo Krhotina časti. Knjigu sam uzela mami ispred nosa. Rekla sam joj da cita Vukodava dok ceka na red.

I? Kakav je Barajar? Ja nigjde da ga nadjem u Banjaluci, izgleda da kod nas nije ni stiglo.

Quote from: "Mixitron M. Storm"Upravo pročitao: Lord of Light, Zelazni
jbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobrojbtkakojedobro!

Ludo, a?
Pa šta si čekao do sada.
Ja upravo čitam Bila Brajsona - Kratku istoriju bezmalo svačega.
Nije to SF/F... ali može poslužiti kao inspiracija.

Lord of light je genijalan. Zbog takvih stvari obozavam Zelaznyja.

Quote from: "Oroluin"
Ludo, a?
Pa šta si čekao do sada.

Da ga vrate u biblioteku :)

Quote from: "Mixitron M. Storm"

Quote from: "Oroluin"
Ludo, a?
Pa šta si čekao do sada.

Da ga vrate u biblioteku :)

Pa ja drug član... ima to svojih privilegija.
Bio i ja dok me nisu uhvatili da mastim knjige i sečem slike... mislim slike su za zid, ne za knjigu :roll:

Citam Stvorenja svjetlosti i tame od Zelaznyja, nisam prije naisao na tu knjigu, a sad sam se naravno odusevio. Dobri stari Zelazny, ponovo genijalna razrada na religioznu tematiku, ovaj put egipatsku.

To su mi toplo preporučili kao sledeće, taman posle LoL.

Mogu samo reci sjajno. I preporucujem, naravno.

Nikako se nisam odlucivao poceti citati Crveni Mars- Kim Robinson, i sad sam poceo. Interesantno je, nakon Zelaznyja, potpuno promijeniti stil i prepustiti se cisto naucnom SF-u. Za sad djeluje dobro... :)

Dobre su sve te tri knjige, samo su jako dugačke, ima jako mnogo događaja i likova i jako puno različitih koncepata tako da dok s jedne strane orgijaš u idejama kao svinja u blatu, s druge nemaš preteran emocionani investment ni ušta. Jebiga.. Ali meni su te tri knjige bile dobre onomad...

Tek sad, citam OLIMP Dena Simonsa... Negde sam na pola, (odnosno na kraju prve knjige - kako je kod nas izdato), i posto sam inace fan Simonsove proze, i ovo mi je odlicno leglo. Neprestana preispitivanja likova koja sa smenjuju sa filozofskim pasazima i sudarima polu-Bogova, Bogova, robota, ogromnog mozga sa desetinama ruku, post-ljudi i cega sve ne... Obozavam Simonsa, dakle.
Pre ovoga sam citao poslednju knjigu u serijalu Pesme Leda i Vatre Dzordza R.R. Martina, i ne mogu da docekam sledeci deo, koji covek tek pise. To mi je najbolji fentezi serijal koji sam ikada citao - mada ih, iskreno, nisam previse citao.
A izmedju sam ubacio nesto sto nema veze sa SF-om, Patrisu Kornvel i njen forenzicki triler, Sve sto ostaje. Pitko i opustajuce.

Upravo čitam "Inside out: a personnal history of Pink Floyd" Nika Mejsona, bubnjara grupe progresivnog roka koja je u svoje vreme imala odredjenu dozu SFa u svom zvuku i tematici. Knjiga je zanimljiva u smislu da govori o tome odakle je došlo ime Pink Flojd, šta se desilo sa Sidom, rivalstvo Gilmora i Votersa, kao je došlo do Dark side of the Moon, The Wall... Zanimljivost knjige je da čitava priča o Pink Flojdu deluje vrlo racionalno, bez vrtoglavice vidjene u biografijama Bitlsa ili Stounsa. Na kraju se stiče utisak da smo obožavali grupu čiji članovi nisu imali ništa posebno. Proždirale su ih strasti, sumnje, nesuglasice i ljubav prema muzici. Naravno, knjiga, pored neobjavljenih fotografija, sadrži strašno puno podataka, da nekad opterećuje imenima, mestima, ciframa... Ipak je u pitanju štivo za Pink Flojd frikove.

Ima li nekih zanimljivosti o filmu?

Ništa potresajuće. Imena, mesta i par sitnica. Bob Geldof je bio u taksiju kada mu je njegov agent rekao da su ga tražili za glavnu ulogu u filmu. On je popizdeo, drao se i rekao da mrzi Pink Flojd. Medjutim, šofer taksija je bio Votersov brat, pa je nazvao batu i sve mu ispričao. Bob je, ipak, bio angažovan. Ima i ono da je koreografkinja trebala da nauči skinkede nekoj sitnoj koreografiji. Ali, oni nisu mogli da naprave ni četiri koraka. Sve je pojednostavljeno deset puta i nikada ništa nije uradjeno, jer su ljudi bili nesposobni za bilo šta. Inače, sve što je bilo vezano za The Wall, u ono vreme, bio je finansijski neuspeh.

Martin mi je previse sumoran u Pesmama leda i vatre, a Olimpom sam dosta razocaran. Ocekivanja su mi bila prevelika. Pogotovo me razocarao kraj, koji je toliko pojednostavljen i kao da mu fali nesto.

Meho, bio si sasvim u pravu. Crvenom Marsu cu se vratiti kad budem odmorniji i imao manje obaveza. Dosao sam do pola i ne mogu vise. Sad se u slobodno vrijeme opustam uz Hronike Ambera.

Da, Zelazni je znanto pitkiji, seksiji i stil mu je mnogo zabavniji. Mada se meni dopada Robinsonov metodični pristup koji doduše malko više udara na intelekt nego na duh ili emociju pa je teži i manje zabavan u uobičajenom smislu, ali ima tu dosta supstance..

HRONIKE AMBERA su fenomenalne... Dok citas imas osecaj kako je sve to zabavno i lagodno, ali kada zavrsis shvatis koliko je to zapravo ozbiljno delo.

Jeste, i ja sam to hteo da kažem ali mi se mozak na pola posta resetovao. Nije to samo laka zabava, ima kod Zelaznija dubine čak i u najlapidarnijim momentima. Car je bio Rodžer, i dalje jedan od mojih najomiljenijih pisaca ever.

Apsolutno, nisam mislio reci da su Hronike cisto opustajuce stivo. Daleko od toga. Citajuci godinama Zelaznyja, naucio sam da su mu djela uvijek prozeta filozofijom i krupnim razmisljanjima. Definitivno jedan od najvecih, ali ujedno i najzabavnijih pisaca SF-a. Nekad mi djeluje nemoguce kako uspije spojiti zabavu i filozofiju.
Robinsonov metodicni pristup jeste sjajan, ali da bi ga citao, potreban je odmoran mozak,a moj to trenutno nije. :)

Slažemo se po svim tačkama, kao karte u špilu!!!

Drago mi je cuti.

napao sam oluju sa sunca od artura klarka
jel zna da li se sa ovom knjigom serial završava ili ...

Johann's 501, Mirjana Novaković

Upravo čitam. Ovo je roman koji se teško prepričava. Radnja je isprepletana kao lavirint od stvarnosti i nekog drugog sveta u koji glavni junaci pokušavaju da pobegnu uz pomoć psihostimulansa.
Ne postoje prelazi izmedju poglavlja, u stvari, poglavlja ne postoje. Sam roman je kao reka sa mnogo zaokreta, teče, nastavlja se, i sve po nekom redosledu koji se u početku čini haotičnim, a što se radnja dalje odvija, sve više dobija neki odredjeni smisao.
Dešavanja su vezana za Beograd s kraja dvadesetog veka sa povremenim izletima van gradskog atara. Prelazi iz jedne u drugu stvarnost su nagli i šokantni.
Bilo mi je potrebno da "zagazim" preko pedeset strana da bih ušla u tok priče.
Za sada, toliko.

A Canticle for Leibowitz. Maestralno napisano (napisano 60-ih & they don't make them like they used to), ali sad je privodim kraju i nekako mi postaje sve više klerikalno...

Nije klerikalno, samo maestralno.
Podsećam te na scenu posle boja, ono  "... Blagosiljam te, sine!",   između dva umiruća ratnika na bojištu.

Sinoc sam pocheo ovaj novi roman Vilijema Gibsona - sramota ali zaboravih kako se zove - nesto TRAGANJE ZA OBRASCIMA ili nesto slichno... Je l to neko chitao? Je l to SF uopste?

Pattern recognition? Kakav je? Ja ga pazario na sajmu ali ko zna kad ću ga čitati... Gibson se malko izlizao s godinama, mada ne smem da tvrdim da se baš osramotio...

Tek sam pocheo - prochitao desetak strana i zaspao.
Meni je Gibson okej - mada mu je ona druga trilogija bila malo dosadna, osim SVE ZABAVE SUTRASNJICE.

Pa, nije meni bila toliko dosadna koliko je inspiracije falilo. Mislim, okej, teško je ponoviti sirovu snagu koju je Neuromanser imao (čak ni njegovi nastavci ne mogu time da se pohvale), ali druga trilogija je pored svih svojih lepih strana (a ima ih dosta: dobri likovi, zanimljive ideje koje mešaju futurizam, sociologiju, psihologiju, kibernetiku, arhitekturu, dizajn itd., generalno meni veoma prijemčiv stil) više delovala kao solidno odrađen posao nego kao umetničko delo. Centralna premisa je moćna, ali suviše tu ima sala oko nje (simpatični glavni likovi, preterano pozitivne žene, previše dece...). Valjalo bi to oštrije...

No, that said, ni ja nisam isguran je li Patern recognition SF ili ne... Videćemo.

QuoteA Canticle for Leibowitz. Maestralno napisano (napisano 60-ih & they don't make them like they used to), ali sad je privodim kraju i nekako mi postaje sve više klerikalno...

Miler je tragičan primer pisca koga je progutalo njegovo delo. Miler je počeo da piše početkom pedesetih i to uglavnom priče po SF časopisima. Novele koje je kasnije doradio i spojio u ovaj roman pisao je od 55 do 57, sa tridesetak godina, a 59, kada je roman objavljen, imao je samo 36. Međutim, on je već praktično prestao da objavljuje priče od 57.  

A to što ti ovaj roman postaje klerikalan pri kraju je, nažalost, pre tvoj problem, nego Milerov...

Pod uslovom da ja uopšte shvatam šta epitet klerikalan ovde treba da znači, rekao bih da to ne bi trebalo shvatiti kao problem ovog romana već pre kao jednu njegovu karakteristiku (bez pozitivne or negativne konotacije). U pitanju je ipak delo koje se bavi filosofskim pitanjima na pozadini sociološko/ istorijske drame, religija i crkva su ovde neizbežne, a Miler svakako postavlja više pitanja čitaocu nego što nudi odgovora.

Meho, nešto si pomirljiv danas. Klerikalan znači klerikalan.

Š'ooo? Jel ja imam neku reputaciju svađalice? A ozbiljno, nemam pojma šta pridev klerikalan treba da znači u ovom kontekstu. Da roman favorizuje neku vrstu klerokratije (upravo sam izmislio reč - ura!!!) (dakle, vlast crkve koja sama ne veruje u Boga) kao najmanje lošeg sistema za čovečanstvo koje je u rasulu? Kao što gore rekoh, ovo je više postavljeno u formi pitanja nego odgovora.

Quote from: "varvarin"Podsećam te na scenu posle boja, ono  "... Blagosiljam te, sine!",   između dva umiruća ratnika na bojištu.

Misliš na ono pri kraju druge priče? Je, to je bilo jako dobro, i uklapa mi se u sveukupni cinični ton.

Doduše, tek sam počeo s trećom pričom i, kao što rekoh, samo mi se čini da pada u klerikalizam, možda do kraja ispravim mišljenje.

I pod "klerikalizmom" ne mislim na to da su glavni likovi popovi i da se sve vrti oko crkve, nego to da autor kao autor između redaka počinje propovijedati pozitivnu ulogu iste u društvu.

Okej, ovo je možda za neku diskusiju na drugom mjestu, ali mislim da je Crkva u srednjem vijeku ipak odigrala pozitivnu ulogu, usprkos inkviziciji i križarskim ratovima, jer je bila praktički jedini rasadnik znanja i kulture. Crkva je osnovala prva sveučilišta i jedina je bila zadužena za pismenost prije Guttenberga. Naravno, u trenutku kad je cijela civilizacija zaokrenula prema svjetovnom, stvari su se promijenile. Ako se nekome više raspravlja o tome, možemo se otcijepiti u drugi topic.

Pa što bi se odcepljivali, nije li ovo topik za raspravu o onome što se sada čita? A ovo što si ispisao je direktno u vezi ovoga što čitaš.

Quoteautor kao autor između redaka počinje propovijedati pozitivnu ulogu iste u društvu.

Mislim da je propovedanje ovde malo prejaka reč. Miler jeste bio posvećeni katolik u vreme kada jeovo pisao ali meni knjiga nije delovala ništa propovedačkije nego što su mi bile Pavane ili Gle čoveka. Jeste mi delovala provokativno, upravo u smislu koji si svojim primerom crkve iz srednjeg veka zazvao: crkva kao duhovni svetionik, a koja zapravo služi da se svetovne vrednosti (znanje, veštine, umetnosti) sačuvaju na sistematski način i sve to u miljeu jednog sveta koji dolazi nakon našeg sekularizovanog vremena. Možda i grešim, možda je tu i bilo više propagande nego što sad u retrospektivi mogu da se setim, ipak sam je čitao davno...

Quote from: "Mica Milovanovic"

QuoteA Canticle for Leibowitz. Maestralno napisano (napisano 60-ih & they don't make them like they used to), ali sad je privodim kraju i nekako mi postaje sve više klerikalno...

Miler je tragičan primer pisca koga je progutalo njegovo delo. Miler je počeo da piše početkom pedesetih i to uglavnom priče po SF časopisima. Novele koje je kasnije doradio i spojio u ovaj roman pisao je od 55 do 57, sa tridesetak godina, a 59, kada je roman objavljen, imao je samo 36. Međutim, on je već praktično prestao da objavljuje priče od 57.  

A to što ti ovaj roman postaje klerikalan pri kraju je, nažalost, pre tvoj problem, nego Milerov...

Slažem se.
Ali moraš priznati kako je taj roman istinsko čedo inspiracije; a takva dela često budu once-off.

Čitam Selinovo Putovanje nakraj noći i nikako da se odlučim da li je prevod fascinantno dobar ili užasno loš. Mislim, Selin je jadac svakom prevodiocu ali to što je ova žena uradila sa njime... ne znam.  Ponekad se tri puta vraćam na istu rečenicu i pokušavam shvatiti odakle joj tolika drskost pri mešanju vremena, recimo.

koji prevod čitaš, srpski ili engleski?

ja ne pamtim da mi je nešto smetalo u srpskom... (mislim na onaj u nolitovom izdanju: ne znam da li je on repriziran u ovom ponovljenom, ili je rađen novi)

Quote from: "Meho Krljic"Pa što bi se odcepljivali

Pa kad mi Hrvati... mislim... dobro, nema veze... :oops:

Quote

Quoteautor kao autor između redaka počinje propovijedati pozitivnu ulogu iste u društvu.

Mislim da je propovedanje ovde malo prejaka reč.

The point being "između redaka", pa ti sad stavi riječ koju 'oćeš  :) Učinilo mi se da na dva-tri mjesta natuknjuje da se u Crkvi nalazi rješenje problema današnjeg društva.

Doduše, u situaciji u kojoj je to pisao, hladnoratovska Amerika, McCarthy, Korejski rat, možda to i nije (bilo) toliko neutemeljeno kao što meni sada i ovdje zvuči...

edit: roman je objavljen '59., a pisao ga je (tj. novele od kojih je nastao) nekoliko godina prije toga.

Quote from: "Ghoul"koji prevod čitaš, srpski ili engleski?

ja ne pamtim da mi je nešto smetalo u srpskom... (mislim na onaj u nolitovom izdanju: ne znam da li je on repriziran u ovom ponovljenom, ili je rađen novi)

Kako koji? pa onaj koji si mi ti poklonio, naravno.

Hmmm, ovo možda ne spada u kategoriju Sf i F (mada, zapravo, centralni motiv jeste čist, nepatvoren SF), a još je  i strip... Ali sam osećao potrebu da ovde nešto ispišem o ovom stripu jer mi nekako primerenije nego na strip sekciji foruma. Plus, mislim da će oni kojima bi to bilo najinteresantnije (Ghoul, recimo), pre ovde da vide ovu priču. Dakle...

Mai-chan's Daily Life

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg225.imageshack.us%2Fimg225%2F217%2Fsdailylife001jy2.jpg&hash=b8dd269ce558bf854e2b8ccc836a94d4dbcb06a4)

Momak koji je ovaj strip okačio na forum sa koga sam ga svukao je osećao potrebnim da nas prethodno upozori na sadržaj. Znate kako već upozorenja idu: 'ako imate manje od osamnaest godina...' ili 'ako ste osetljivi...' Međutim, njegovo upozorenje je više bilo u stilu 'nemojte downloadovati ovaj strip!!! nemojte ovo da čitate!!!' Što je, naravno najbolji način da se strip svakome od nas izreklamira (a donekle i objašnjava zašto ga posle nismo komentarisali i diskutovali). Daljim proučavanjem njegovog obrazloženja moglo se saznati da je ovo 'najekstremniji horor strip koji je ikada pročitao'. Sad, Japanci umeju da urade zaista zastrašujuće horor stripove, ali Waita Uziga se svakako nije trudio da ostavi traga u horor žanru. Mai-chan's daily life nije horor u istom onom smislu u kome Veliki Brat nije dokumentarni program o socijalnim devijacijama. To što su produkti oba ova komada entertejnmenta gađenje i neodoljiva fascinacija je, verujem, samo usputni fenomen.

Mai-chan's daily life je, dakle, manga serijal koji je u Japanu izlazio tokom 2003 i 2004 (na Internetu nećete naći išta o tome na ijednom jeziku koji razumete, verzija koju ja imam je engleski fansub) i ako bih morao da ga žanrovski kategorišem, mogao bih ga, najšire gledano proglasiti porno stripom. Znam šta mislite i, ne, niste u pravu, ovo nije hentai. Zapravo, u poređenju sa onim što možemo da vidimo u MCDL, alienovska silovanja pipcima deluju kao matine program za osnovnoškolsku publiku. MCDL je schlock pornografija, sa naglašeno eksploatativnom sadomazohističkom dimenzijom u kojoj je ona tabu odrednica, snuff, samo delić paketa. I pre nego što sa gađenjem okrenete glavu i sa indignacijom odbijete da dalje posvećujete vreme nekome ko promišlja snuff pornografiju, dodaću da je Mai-chan's daily life jedno humano, dirljivo umetničko delo koje nedostatak originalnosti nadoknađuje hrabrošću da suprotstavi gotovo neopisivu svirepost gotovo neopisivoj nevinosti.

Dva brza obrazloženja: 1. 'nedostatak originalnosti' najviše smera da ukaže na to da su mnogi od motiva koje Uziga koristi odavno deo naše kolektivne kulture posredstvom radova velikog Markiza De Sada. 2. jukstapozicija svireposti i nevinosti koju sam pomenuo je kvalitativni, da ne kažem paradigmatični skok u odnosu na velikog prethodnika, ne zato što De Sad to nije imao (imao je), već zato što Uziga sve smešta u grafičko okruženje uobičajeno za mange koje potencira oba koncepta i kulturno okruženje Japana koje oba vidi na svoj način.

Dakle, MCDL je serijal epizoda koje su pretrpane prizorima najradikalnijih zamislivih eksploatacija ljudskog tela (i duha) u širem seksualnom kontekstu. Od podsmeha i verbalnih poniženja, preko ropstva i služenja, do silovanja, sakaćenja,  ubijanja i kanibalizma... Ovo nisu prijatne teme ali svako ko se makar marginalno zanima za BDSM kulturu zna da su ovo česti motivi u proznoj (i stripovskoj) pornografiji ovog tipa. Uzigin kec u rukavu je inspirisani centralni motiv: u duhovitoj paraleli sa nekim zapadnim superherojima (Wolverine ili Deadpool), glavna junakinja MCDL, Mai-chan ne može biti ubijena.

Tako je. Nisam siguran da li je Uziga ikada čitao Wolverinea, Japanci nisu baš poznati po inspiraciji koju otimaju od zapadnih stripova, ali Mai-chan ima istu natprirodnu moć regeneracije koja krasi Wolverinea ili Deadpoola. Ergo - Mai-chan može da bude izložena situacijama koje ni jedna druga osoba ne bi preživela. Ergo - Mai-chan prolazi kroz torturu koja bi bez ovakvog literarnog trika bila nezamisliva. Dok se spremate da zaurlate od besa što je jedan motiv korišćen u relativno nevinim dečijim stripovma (hmda) iskorišćen na tako nizak i bedan način, možda ne bi bilo loše da razmislite o tome koliko je pošteno i uzvišeno to što se preko bola i agonije koju Wolverine ili Deadpool moraju iskusiti svaki put kada pretrpe veliku ozledu, prelazi uglavnom bez mnogo razmišljanja.

Sa Mai-chan nije tako. Mai-chan reaguje na bol baš onako kako bismo reagovali vi ili ja da nam neko odseca udove ili gura ruku u mašinu za mlevenje mesa. Zastrašujući grafički prikazi torture i sakaćenja koje Uziga obilato stavlja čitaocu na raspolaganje vrlo brzo transcendiraju nivo obične šok-taktike i eksploatacijske alatke. Ovaj strip čitaoca tera da se zaista zamisli nad sopstvenom krhkošću i ranjivošću.

Ovo je, ironično, sa druge strane kombinovano sa odsustvom jednog od najvažnijih motiva u stripu uopšte a u snuff pornografiji posebno: straha od smrti. Mai-chan ne može da umre. Iako postoji način da se ona uništi (Uziga demonstrira sumanut smsao za humor dok u dodatku pruža neku vrstu FAQ sekcije vernim čitaocima), ona ne može uobičajenim tehnikama biti ubijena. Koliko god da je osakate sečivima, tupim predmetima i vatrom, Mai-chan ostaje živa i regeneriše se tako da na početku sledeće epizode izgleda kao nova (a pošto je ovo manga, to znači kao devojčica od petnaestak godina).

Iako je i ovo očigledna literarna dosetka da se strip podigne na eksploatacijske nivoe o kojima drugi mogu samo da sanjaju, Uziga stvari posmatra iz malo više perspektive. I, čak i ako to nije odmah vidljivo, ovaj strip ispituje pravo bogatstvo filosofskih motiva koje nismo navikli da uobičajeno viđamo bilo u stripu bilo u pornografiji.

Saosećanje je jedna od najočiglednijih stvari koje se ovde preispituju, pre svega saosećanje čitaoca sa Mai-chan. Mai-chan je za razliku od mnogo BDSM pornografije koju sam imao prilike da pročitam, lik sa dubinom. Iako na početku izgleda kao jedva nešto više od lutke, Mai-chan je duša u istinskom značenju te reči, neko ko svoj život i život uopšte ne shvata kao prokletstvo niti kao dar, već kao jedan fenomen vredan sam po sebi zbog svoje lepote. Ova Uzigina sposobnost da sred krvoprolića i najradikalnije seksualne eksploatacije posadi seme čistote treba da bude prepoznata i pozdravljena. To naglašavam jer je pored gomile strana sa agresivnim crtežima na kojma ljudska tela bivaju sečena na komade, čerečena i proždirana lako ispustiti iz vida naivnu (u najboljem smislu te reči) prirodu glavnog lika. Glavnog lika koji je žrtva, ne samo kao posledica spleta okolnosti (koji nikada do kraja nije ni razjašnjen) već i kao svesnog odabira: Mai-chan bira da bude robinja, Mai-chan svesno žrtvuje sebe (i ne samo sebe), pristajući na neljudske muke i agoniju. Zašto?

Ono što sam našao kao vrlo osvežavajuće u ovom stripu je bilo što je upravo martirska paradigma izostala. Ovo nije samo još jedno prepričavanje hrišćanskog mita (što Japancima zna da bude i blisko). Mai-chan se ne žrtvuje u sadašnjem životu da bi otvorila vrata jednom transcendentnom cilju -  večnom životu (ni sebi ni drugima), Mai-chan se žrtvuje u ovom životu zato jer razume da je život sam za sebe cilj, da je život, pored sve agonije kroz koju prolazi (a koja je predstavljena više nego uverljivo) jedini i najveći izvor lepote koji nam je dostupan. Kusturica je onomad svoj film nazvao 'Život je čudo'. Činjenica da moram ovu frazu da iskoristim u prikazu japanskog snuff porn stripa je duboko zadovoljavajuća.

Dalje, pored ove velike simbolike ima još puno manjih: recimo kako Mai-chan, koja bi u nekom drugom stripu bila superheroj koji ni od koga ne prihvata ni da ga popreko pogledaju, ovde i pored svoje neuništivosti demonstrira decidirano ropski mentalitet. Ovo je sub-ničeanska ideja obilato prisutna/ eksploatisana u BDSM kulturi a Uziga je čini uverljivom prikazujući Mai-chanin u određenom smislu nezreli karakter i njen nagon da bude zaštićena i pažena.

Pa onda njen odnos prema drugim robovima i istraživanje njihovih motiva, psihologija i profila (osakaćena gluvonema devojka kao radikalnija forma čestog BDSM ponygirl fetiša; Mai-chanin 'mlađi brat' sa identičnim regenerativnim sposobnostima i sopstvenom sklonošću ka bolu).

Pa motiv tigra kao nezaustavljive, (gotovo) sudbinske sile prirode.

Možda najsnažniji a svakako najviše zastrašujući momenat je samo finale u kome ne samo što Mai-chan do ekstrema dovodi svoju ideju o tome da je život i pored svega vredan, nego se može videti i verovatno najradikalnija snuff scena ikada objavljena u zvaničnom štampanom mediju. Da je ovako nešto publikovano u Americi, ni hiljadu prvih amandmana američkog ustava ne bi bili dovoljni da autora spasu od linčovanja.

Posle svega, Uziga nam na kraju ne pruža nikakav filosofski pat on the back, nikakvo namigivanje iza leđa koje bi trebalo da nam potvrdi da smo čitali hrabro umetničko istraživanje granica egzistencijalne filosofije a ne samo odvratan, eksploatatorski snuff porn. Ostajući veran neutralnosti koja ga je dobro poslužila kroz čitav strip, umesto toga on nam pruža dodatak za koji bi opis 'crnohumoran' bio svakako preblag.

Nije ovo savršeno umetničko delo - kao što sa mangom često zna da bude, detinjasti ton ume da iznenadi i deluje neprimereno. U ovom konkretnom slučaju, rekao bih da je doprineo čitljivosti stripa - 'normalno' nacrtan i režiran strip ove tematike jednostavno ne bi postigao ovaj rezultat. Takođe, naravno, bilo ko osetljiv na scene ekstremnog bola, sakaćenja itd. teško da će uspeti da izdrži duže od dvadesetak strana - filosofska poenta ove priče za nju ili njega ostaće potpuno misteriozna.

Ali u tome i jeste snaga MCDL i Uzigi treba skinuti kapu na beskompromisnosti i doslednosti. Na kraju Mai-chan ostaje zapamćena kao tragična heroina za koju smrt ne postoji kao dostojansveni izlaz iz pakla svakodnevnog života. Života koji, i pored sve agonije, bola, umorne rezignacije i beznađa, Mai-chan shvata onako kako nama treba tako puno podsećanja da ga shvatimo: kao čudo.

QuoteŠ'ooo? Jel ja imam neku reputaciju svađalice?

Ma, ne... Suština je u kritičkom izboru s kim da se svađaš...
Ili diskutuješ...

Uh... Nisam siguran ni da želim da saznam šta sad to znači. U svakom slučaju poznat sam po nekritičnosti u izboru sagovornika...

Kad smo već kod čitanja... Skrobonja me zarazio sa Kafkom na obali, pa nekritički čitam sve od Murakamija...

Ima li neko u elektronskoj verziji njegov prvi roman Pinball?

Quote from: "Mica Milovanovic"
Ima li neko u elektronskoj verziji njegov prvi roman Pinball?

pm

Evo link za Pinball

Edit, neće ovako

Nego ideš ovamo, pa onda već klikni di treba

http://www.esnips.com/doc/f78e3373-ecc2-43f9-941f-cef5bf87e6fe/Pinball---Haruki-Murakami.pdf

U kuras, nisam bio dovoljno brz :cry:

Nema veze, hvala...  :)

Nobelova nagrada za književnost Orhanu Pamuku me je podsetila na gotovo neverovatan doživljaj sa letošnjeg odmora u Alanji, kada u gradu od svojih 230.000 stanovnika nisam uspeo da pronađem nijednu knjižaru... Možda će sada više da čitaju...
Nažalost, ja sam od Pamuka sam pročitao samo Belu tvrđavu, a Zovem se crveno i Novi život još uvek čekaju u redu... Bela tvrđava je veoma dobar roman, ali ne bez mana... Kažu da je Pamuk jako komplikovan za prevođenje, pa je možda i to problem...
Pitanje za upućenije... Da li mislite da je Pamukov politički angažman imao presudnu ulogu kod dodeljivanja Nobelove nagrade?

Quote from: "Mica Milovanovic"
Pitanje za upućenije... Da li mislite da je Pamukov politički angažman imao presudnu ulogu kod dodeljivanja Nobelove nagrade?

Nisam upućen, ali naravno znam odgovor
Siguran sam da ima.
Kao što su zli jezici rekli da je moj roman glatko objavljen u Americi jer u jednom svom delu tretira Srbe kao genocidan narod.
Voli Zapad da polivamo govnima i samobacamo u blato.

čitam Dinu (Živković, Kentaur) evo... hm hm hm... treći put. možda i drugi.
(mentati imaju crvene zube)

ono što sam shvatio je da sam postao jedan smoreni bradonja, jer dopuštam da me takve sitinice kao što su izbor reči, prevod, gramatika i pravopis nezadovoljnog izbace iz ritma čitanja. ništa tog tipa mi nije smetalo pre deset godina.

u isto vreme povremeno nastavim da čitam Awaken me darkly  by Gena Showalter. podseća na Vampirske hronike En Rajs, ukršteno sa Anitom Blejk, lovecem na vampire Lorel K Hamiltom, al sa vanzemljacima umesto vampira. neviđeno me smara što mi je ovo sranje zanimljivo, a recimo Jonathan Strange and Mr Norrell Suzane Klark nije, naročito jer vidim da je ovo što čitam bezveze, a ovo što ne čitam makar bolje.

Quote from: "zakk"
ono što sam shvatio je da sam postao jedan smoreni bradonja, jer dopuštam da me takve sitinice kao što su izbor reči, prevod, gramatika i pravopis nezadovoljnog izbace iz ritma čitanja. ništa tog tipa mi nije smetalo pre deset godina.

Postao si zahtevniji bradonja jer ti se umnožilo znanje, profinio ukus i izoštrila čula.

@zak

Okusaj se sa Wen Spencer, da ti iskustvo bude kompletno.

Quote from: "Cornelius"
Postao si zahtevniji bradonja jer ti se umnožilo znanje, profinio ukus i izoštrila čula.

Svakom od nas preti opasnost da u jednom trenu kažemo da su naše najbolje stranice (čitanja) odavno iza nas, i tu ostavimo knjigu.
Ili se vratimo na te najbolje stranice, i otkrijemo da baš i nisu nešto, nego smo ih malo izobličili tokom vremena?

Skupo, skupo... naravno, to ne znači da treba gutati svako smeće, ali da ne treba ni dopustiti da te sve izbaci iz takta.

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "zakk"
ono što sam shvatio je da sam postao jedan smoreni bradonja, jer dopuštam da me takve sitinice kao što su izbor reči, prevod, gramatika i pravopis nezadovoljnog izbace iz ritma čitanja. ništa tog tipa mi nije smetalo pre deset godina.

Postao si zahtevniji bradonja jer ti se umnožilo znanje, profinio ukus i izoštrila čula.

ne, jer

Quote from: "zakk"u isto vreme povremeno nastavim da čitam Awaken me darkly by Gena Showalter. podseća na Vampirske hronike En Rajs, ukršteno sa Anitom Blejk, lovecem na vampire Lorel K Hamiltom, al sa vanzemljacima umesto vampira. neviđeno me smara što mi je ovo sranje zanimljivo, a recimo Jonathan Strange and Mr Norrell Suzane Klark nije, naročito jer vidim da je ovo što čitam bezveze, a ovo što ne čitam makar bolje.

:x  :x  :x  :x  :x

Quote from: "zakk"neviđeno me smara što mi je ovo sranje zanimljivo,

Ta vrsta sranja ume da bude neviđeno zarazna. Prosto te bude blam što toliko uživaš u čitanju takvog đubreta, naročito dok ti mnogo bolje stvari skupljaju prašinu nepročitane.

I know the feeling, obviously...  :oops:

Quote from: "Nyarlathotep"

Quote from: "Kastor"da li da se pomirim sa činjenicom da mi Metison ne leži i da odustanem od daljih pokušaja?

Ne, procitaj njegov roman "Ja sam legenda", takodje u Kojotovom izdanju.

Jok.
Ne vredi... Ne ide...Ne podnosim njegov stil nikako.  :(

Jbg, ni ja nisam neki njegov ljubitelj.... mada mi je ovaj roman bio idejno zanimljiv i solidno tehnicki ostvaren. Ali, iskreno, ni ja se necu nesto zaletati da ga dalje citam...

Nedavno, posle skoro dve godine odlaganja, pročitao sam Zlatnu krv. Roman je izuzetno vešto napisan, ali je zato potpuno isprazan. Mnogi smatraju (Ghoul to voli da istakne) da je za pisca najvažnije da ima šta da kaže tj. da ima razlog iza svake priče, romana... zašto je baš to napisao. Šepard je pokazao da zna kako, ali da nema ama baš ništa vredno da nam saopšti.

Sad čitam Dika i Marsovsko vremensko iskliznuće (u apokaliptičnom ABN prevodu koji očigledno nije video lektora). Dik ne može da se podiči posebnim stilom, ali zato ne da ima šta da kaže (čak i kada nije skroz skoncentrisan kao u ovoj knjizi) nego je jedan od pokazatelja da SF u svojim vrhuncima predstavlja neku vrstu evolucijskog koraka napred u odnosu na tzv. glavnotokovsku književnost.

Quote from: "Mica Milovanovic"Kad smo već kod čitanja... Skrobonja me zarazio sa Kafkom na obali, pa nekritički čitam sve od Murakamija...

Šta si do sada pročitao od Murakamija i šta bi posebno izdvojio? Ja sam samo Sputnjik ljubav i Igraj, igraj, igraj i to mi se poprilično svidelo, naročito to kako uspeva da ubaci neku epizodu (npr. vožnja ringišpilom u Sputnjik ljubav) koja po atmosferi zna da odskoči od ostatka a da se opet uklopi u celinu, kao deo nekakve slagalice, iako može da stoji i kao kratka priča za sebe. Izdala je Geopoetika nedavno prevod romana Južno od granice, zapadno od sunca, pa to planiram sledeće da čitam...

Sve, osim prva dva romana...
Ne mogu tačno da definišem šta mi se kod njega sviđa... Lakoća pripovedanja... Način razmišljanja... Njegove reference su mi bliske... Blaga i nenametljiva sentimentalnost...
On provlači neke svoje omiljene ideje kroz sve što piše, a opet uspeva da u svakoj knjizi bude poseban... Nije to uvek vrhunska proza, ali meni je vrlo draga...
Ima tu svega - od gotovo čistog SF-a do "mainstream-a" :), ali uglavnom je mešavina naizgled nemogućih ideja koje se čine tako običnim i realnim kada ih on iznosi...
Verovatno je Kafka na obali najcelovitije delo, Wind-up  Bird Chronicles najambicioznije, a Norveška šuma je za preporučiti onome ko počinje da ga čita... Za ljubitelje SF-a možda Hard-Boiled Wonderland and the End of the World...

Priznajem, nisam citao Murakamija i smatram da je to zaista sramotno.

Trenutno se cita pretposlednji roman Ramseya Campbella "The Overnight". OK, necu ga pamtiti kao remek-delo do kraja zivota, ali ovaj covek mi generalno toliko lezi da se plasim detaljnijeg razmisljanja na tu temu.

Od skolske lektire se trenutno cita Igo, "Poslednji dan na smrt osudjenog".   :!:

taj igo je baš umeo da piše

Simons : Olimp  :?

Pa, Viruse, da li :? znaci da ti se svidja ili suprotno? :lol:

Pa tek iscitavam prvi deo Olimpa. Ja kao istoricar nisam imao mnogo zelje da se ponovo borim sa Ilijadom ali ispalo je bolje nego sto sam mislio. Mada priznajem da su mi najzanimljiviji do sada bili dogadjaji na pravoj Zemlji.

Sto se dela tice mislim da nema tu neke velike filozofije od strane Simonsa. Vidim da je on u stvari sastavio nekoliko prica koje se odvijaju paralelno i na kraju verovatno dozivljavaju sjedinjenje i neko univerzalno objasnjenje. Pa mi to nekako i najvise drzi paznju.

Za mene su relativno nove ideje o moravecima.

Ok je... dakle... videcu do kraja.. mozda se razocaram. A mozda i ne.

Iskreno se nadam da ces naci u knjizi nesto vise nego sto sam ja nasao.
I ne ocekuj neko univerzalno objasnjenje, Simons ga je prosto izostavio...
Ajd, da ne kvarim citanje dalje... :lol:

Počela sam čitati essekonsku zbirku. Večina priča po moijm kriterijama nisu ni marginalno SF  :(

Upravo sam poceo da citam "Pesme boginje Kali" od Den Simonsa.Jel neko citao.To je valjda njegov prvi roman.

Pogledaj na topic DEN SIMONS, NAJZAD, tamo je bilo neke price oko knjige, koliko se sjecam...

Pesme Boginje Kali jeste njegov prvi roman.

Ovde ima vise  :arrow: http://en.wikipedia.org/wiki/Dan_Simmons

sinoc sam narucila ovu knjigu (http://www.amazon.com/gp/product/0007164653%3ftag=myspace08-20%26link_code=xm2%26camp=2025%26dev-t=D2WQY839001DMT)

Bavis se vesticarenjem ??  :?

a sta tu ima lose? 8)

salu na stranu, cula sam izvanderdne kritike o ovoj knjizi... jedva cekam da mi stigne i da se uverim.. skroz sam se primila

Sve devojcice se pale na vestice, to je tak moderno u ovom milenijumu.

Quote from: "milan"Sinoc sam pocheo ovaj novi roman Vilijema Gibsona - sramota ali zaboravih kako se zove - nesto TRAGANJE ZA OBRASCIMA ili nesto slichno... Je l to neko chitao? Je l to SF uopste?

Konačno sam završila Maslačkovo vino i prelazim na Prepoznavanje obrazaca....

Quote from: "Boban"Sve devojcice se pale na vestice, to je tak moderno u ovom milenijumu.

zar to nije oduvek moderno.... posebno sad kad su u pitanju moderne vestice 8)

Smesnije su one s metlom.  :lol:

Vonegat - Čovek bez zemlje

Malo humanizma, pa malo humora, malo ironije o kreativnom pisanju (Hamlet, Preobražaj, Pepeljuga... na grafikonima), malo o ludizmu, malo o starosti, o hrišćanstvu, malo o romanu u ne-nastajanju sa "neradnim" naslovom Da je Bog danas živ , još ponešto o tome zašto nije dobio Nobelovu nagradu i nažalost, malo više nepotrebnog upliva u dnevnu politiku (Buš, Čejni, Ramsfeld) koja skraćuje ionako kratku knjižicu (stotinak strana i dvadesetak ilustracija).

"Mrtve ce, u crne usne, bela noc poljubiti"

je GENIJALNA antologija ruske andergraund poezije, koju je priredio Svetislav Travica, u izdanju Cigoje. Danas je kupio i ne ispustam je ceo dan.

Tokom vise od pola veka komunisticko-fasisticke diktature, svi ne-programski pesnici, koji nisu pobegli preko bare, bili su primorani da u samizdat ilegali objavljuju svoja dela. Njihova poezija nije bila nekakva politicka anti-rezimska ideologija, ne, nimalo, vec cisto ljudska, iskrena, intelektualna i slobodna okrenutost ka svetu i zivotu. Kakvih sve pesnika ovde ima... a za vecinu nisam ni cuo.

Aleksandar Rivin, Igor Holjin... fenomenalni likovi.

uf, već je i naslov jak.
de ima da se pazari?

Quote from: "zakk"uf, već je i naslov jak.
de ima da se pazari?

Оте ми питање....

Заиста, где има тога?

Imate, bukvalno, u svakoj knjizari u centru, ja kupio u velikom Platou. Cena, sitnica, 432 dinara, za 24, do sada, neobjavljih pesnika, na 280 strana.

Iskreno preporucujem ljubiteljima kvalitetne slobodoumne poezije.

aaa, znači mora da se izađe iz kuće  :?

Quote from: "zakk"aaa, znači mora da se izađe iz kuće  :?

Ujutru rano  :lol:

Quote from: "greymalk"Ujutru rano  :lol:

...brzi voz se kreće...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.anikaos.com%2F0025-queenmint_smilies%2Fqueenmint_smilies012.gif&hash=173c9dc27b20e4ca75d1014e462d65cffda8be80)

...do kneza... i platoa....

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.anikaos.com%2F0011-hellokitty%2Fkaos-hellokitty01.gif&hash=190702e01d95360d725e6f693aec983f9ecf7ae5)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.anikaos.com%2F0014-whiteusagi%2Fkaos-whiteusagi11.gif&hash=e1b55ff764f165045ae4e9b1f2a72e776b906b43)

Napokon dovrsih Crveni Mars. Ovo je, definitivno knjiga, koju sam najduze citao. Pocinjao, uzimao nesto drugo, pa ponovo pocinjao, dok se nisam natjerao da je dokrajcim. Stvarno mi je tesko bilo da se naviknem na njegov stil, ali kad sam uspio, bilo je uzivanje za citanje. Jos jedna razrada teme putovanja u svemir i pronalazenja samog sebe tamo.
Covjek je iznio stvarno mnogo raznih ideja, kako naucnih, tako i politickih i psiholoskih i sl.

Nadam se da si svestan da ti ostaju još Zeleni Mars i Plavi Mars da upotpuniš serijal. Isti stil još 800 strana... Fascinantno ali umara.

Quote from: "krema"Napokon dovrsih Crveni Mars. Ovo je, definitivno knjiga, koju sam najduze citao. Pocinjao, uzimao nesto drugo, pa ponovo pocinjao, dok se nisam natjerao da je dokrajcim. Stvarno mi je tesko bilo da se naviknem na njegov stil, ali kad sam uspio, bilo je uzivanje za citanje. Jos jedna razrada teme putovanja u svemir i pronalazenja samog sebe tamo.
Covjek je iznio stvarno mnogo raznih ideja, kako naucnih, tako i politickih i psiholoskih i sl.

Sad me podseti da sam letos stao na prvoj trećini. :(

Naravno da sam svjestan. I planiram ih sto prije poceti, dok me jos drzi ova knjiga. Al iskreno, nevjerovatno je koliko je tesko prelomiti otprilike polovinu knjige, ali kad se uhodas postaje sve zanimljivije i zanimljivije.

Sagitu.
I sve se pitam gde nestadoše topici gde čovek može nešto suvislo da pročita?
(Osim kojekakvog optuživanja, spletkarenja, zavereništva...)

Svako vidi kako mu odgovara. Uvek bilo.

Jasno je da živiš po tom pravilu.

A ti ne?

Upravo čitam Neskončnost br4. Majko koji fanzin............. klanjam se mulcima i njihovoj volji  xalli . (Btw, i Macan jih hvali)

Macan u zadnje vrijeme svašta hvali. Pohvalio je i zbirku Vampriske priče.  :o

Možda je plaćen za to.  :)

Quote from: "Morticia"Sagitu.
I sve se pitam gde nestadoše topici gde čovek može nešto suvislo da pročita?
(Osim kojekakvog optuživanja, spletkarenja, zavereništva...)

pogledaj gore  :)
nešto pohvali pa da drugi mogu lupati po tome

Ili pokudi, pa da drugi navale hvaliti

svako vece po malo od moji ispravni pogledi na sve kolakovskog. dal' je do mog trenutnog "istorijskog momenta" - pojma nemam, ali fakat je da mi jako prija.

Quote from: "lilit_depp"svako vece po malo od moji ispravni pogledi na sve kolakovskog. dal' je do mog trenutnog "istorijskog momenta" - pojma nemam, ali fakat je da mi jako prija.

Dalo se primetiti.  :wink:

Ne.

Ali nema veze, ionako će se pročitati kao "da". Like I care.

(Trolovi svih foruma, ujedinite se. Čast izuzecima i pokojem lepom topiku.)

Nakon duge patnje uspio sam da prođem kroz seriju poluzavršenih priča onog blesavog češkog Jevrejina i nakon raznih buba, miševa, kerova, loptica koje skakuću i sličnih čudesa okrećem se pravoj literaturi - počeo sam da čitam Mein Kampf. Onako nasumično listajući nailazio sam na neke interesantne i poučne misli, pa cijenim da knjigu vrijedi pročitati, čisto da ne budemo jednostrani i ne vjerujemo svemu što nas uče u školi.

Quote from: "Harvester"Nakon duge patnje uspio sam da prođem kroz seriju poluzavršenih priča onog blesavog češkog Jevrejina i nakon raznih buba, miševa, kerova, loptica koje skakuću i sličnih čudesa okrećem se pravoj literaturi

Za ovo ćeš u pakao, lično ću te upakovati.

Quote from: "Kastor"

Quote from: "Harvester"Nakon duge patnje uspio sam da prođem kroz seriju poluzavršenih priča onog blesavog češkog Jevrejina i nakon raznih buba, miševa, kerova, loptica koje skakuću i sličnih čudesa okrećem se pravoj literaturi

Za ovo ćeš u pakao, lično ću te upakovati.

samo preko mene mrtvog!
(ne u smislu da ću ja da ga branim, nego ću to uraditi pre tebe)

Smislićemo nešto što će nas obojicu obradovati, a istovremeno i njemu skrenuti pažnju na grehe: izvršićemo kaznu U Kažnjeničkoj koloniji.

Vi ga pakujte, a ja cu da vam dodajem selotejp.

Kastor entertainment in asocciation with Ghoul pictures presents

Hostel 3: Make Harvester Die Slowly

:evil:

Hm, nije to nista prema uzasu u kom ja evo vec mjesecima citam samo jednu knjigu !!

Brajson - Kratka istorija bezmalo svacega.... knjiga je mnooogo zanimljiva, i gutam je kad je citam, ali ne znam sta se desava. Nesto drugo je postalo zanimljivije. Mozda je tako i bolje.

Ali avaj !! Danas svratih na Lagunin sajt, i vidjeh da su izdali Gaimanovu knjigu "Anansi boys".... i novog Pračeta ... naravno, odmah trk u Resavsku, a kad sam vec tu, red je da kupim i dopunim Martina..... Dodjem kuci, i ostavim knjige pored jos 28 koje cekaju svoj red .... Ali Gaiman ce preskociti sve to - sjutra pravac kej i citanje ... mmmm , kao u dobra stara vremena :)

Hmmmm, okeeeej, pretpostavljam da je ova serija ataka izazvana prije time što sam Franca Kafku nazvao "blesavim", nego što sam za Mein Kampf rekao da je "prava literatura" (to je valjda šala dovoljno očigledna čak i za Ghoula). Da pojasnim: nisam želio da uvrijedim Franca i njegovo spisateljstvo. Termin "blesav" sam koristio u izrazito pozitivnom i prijateljskom ozračju. S druge strane, termin "patnja" označava fakat da zbog raznih okolnosti nisam mogao da se u potpunosti koncentrišem na čitanje, te je isto trajalo prilično dugo (nekoliko mjeseci). Termin "poluzavršene priče" označava priče koje su poluzavršene, tj. nisu napisane do kraja. Npr. Jazbina ili Svadbene pripreme na selu ili Matori momak Blumfeld. Termin "češki Jevrejin" sam koristio da opišem Franca Kafku, koji je češki Jevrejin. Termini u posljednjoj rečenici su vezani za razne priče - "bube" za Metamorfozu, "kerovi" za Istraživanja jednog psa, "miševi" za Pjevačicu Jozefinu ili narod miševa, "loptice koje skakuću" za priču Matori momak Blumfeld.

Vi ste gomila profesionalnih zakerala  :wink:

Inače, kad sam već na ovom topiku - počeo sam da čitam Hronike Ambera  :!:

Imam jos 200 strana do kraja Olimpa. Dopada mi se ono sto sam do sada procitao. A posle ne znam sta cu.

Moracu da se odlucim izmedju

Mracne kule
Pesme boginje Kali
Prepoznavanje obrazaca
ili
Oluja sa sunca

:(

Najverovatnije Gibsona. Da promenim malo.

@Harvester

Sve smo mi to razumeli, ali blasfemija je blasfemija.  :wink:

Ja se trenutno i dalje gnjavim (a počeo u aprilu i ostavio) sa CELL... džaba, evo me na 120.strani i i dalje me gnjavi...

QuoteCELL

Jel to neka novelizacija onog filma sa Dženifer Lopez?

Upravo čitam album Jacquesa Tardija i Pierra Siniaca "Le secret de l'etrangleur". Album je uradjen majstorski u tipičnom Tardijevom post-eržeovskom stilu. Narativni postupak u sebi ima deliće feljtona "Adele Blanc-Sec", ali je najveći deo uradjen nalik serijalu o detektivu Nestoru Burmi. Književni predložak je Siniacov triler "Monsieur Cauchemar" (1960) koji je bio inovacija u žanru, jer je čitateljima nudio tri kraja. Siniacovi groteskni junaci i subverzivan humor, savršeno se uklapaju u Tardijev svet junaka na ivici stilizacije i dekora na ivici realizma.

Da li da kupim ovog Gejmena sto je izdala laguna? Anansijevi momci? Na sta to delo lici? Jel citao neko?

Ja ponovo čitam onih 160 knjiga na Polarisovom CDju  :!:
Znate šta.......... za 1997 godinu je to bilo veliko dostignuće.... jer je još uvjek veliko dostignuće; a koliko sam razumjela neke, ta CD je postao legenda i ''must have'' stvar.

JBG to je jos jedan doprinos ZZ nasoj sf svesti. Taj CD i uopste knjizna izdanja su fenomenalni. Jes da je kvalitet knjiga bio povracka ali to su ipak bile godine smrdljivog cika SLobe. (kazem smrdljiv jer sad zasigurno smrdi)

hehehe

Ja sam zavrsio Olimp odusevljen sam a sad sam presao na sf za mladje Disksvet.

Do sada sam procitao samo Boju magije. To sam i kupio. Sad cu je opet procitati da se podsetim pa cu verovatno da se malo dam u upoznavanje disksveta. Ako nista moci cu da oslobodim malo mozak posle Simonsa :(

Quote from: "Rose Ann"Ja ponovo čitam onih 160 knjiga na Polarisovom CDju  :!:
Znate šta.......... za 1997 godinu je to bilo veliko dostignuće.... jer je još uvjek veliko dostignuće; a koliko sam razumjela neke, ta CD je postao legenda i ''must have'' stvar.

au au au au
u isto vreme ti i zavidim i ne zavidim

zašto? :S

Quote from: "Rose Ann"zašto? :S

- užasno je obimno, zahteva mnogo vremena kojeg ja nemam, ima tu loših knjiga, loših prevoda, slovnih grAšaka, itd

+ ima dosta fenomenalnih stvari, od kojih neke ni danas nisam otkrio, a nekima bih se baš i vratio.

kad dođeš do Brinovog Uzdizanja, javi, da počnem i ja da čitam, pa da popričamo o tome. to mi se jako dopalo onomad :)

ok hefe

ja imam izdanje iz 1999 sa 227 knjige ali mi je mučno čitati sa kompa,svaka vam čast za takvo čitanje.

Brate moj ja sam "Kob poglavara Kletnika" čitao sa low-radiation* Daewoo 14"

*u poređenju sa radarima?

2virus Pračet nije sf (hm, sf...) za mlađe. Vrlo brzo je skapirao da nije sve u parodiranju. Naravno, kad turiš određeni broj godina u džep, neće ti otkriti koznašta, ali to bar radi na originalan način.

Da ne mora da znaci da je za mladje... :) Nisam mnogo upoznat sa Disksvetom ali sad cu se upoznati...

A sto se godina tice... pa kad udjes u godine tesko da ista moze da te iznenadi i donese ti neka nova saznanja...

Tako da... ok je Pracet :)

Quoteja imam izdanje iz 1999 sa 227 knjige ali mi je mučno čitati sa kompa,svaka vam čast za takvo čitanje.

Same here.

Quote from: "Mixitron M. Storm"Brate moj ja sam "Kob poglavara Kletnika" čitao sa low-radiation* Daewoo 14"

*u poređenju sa radarima?

xyxy Kompletna Belgarijada pročitana sa 14" Philips-a, nije čak bio ni low radiation.

Samo da si "filips" napisala bilo bi mi dovoljno da se rasplačem...

Gotovo kompletan Polaris sam procitao na prastarom monitoru sa Herkules grafickom koristeci Lynx HTML browser. Nemam pojma koliko je to imalo inca, ali znam da je imalo 15 kila i bilo radioaktivno. Noviji uspjeh je citanje prve tri knjizetine Martinovog 'Songs of ice and fire' serijala sa korektnog HP 17''. Zanimljivo je da citanje sa ekrana izaziva prvo bolove u ramenima, vratu, i tek na kraju glavobolju (i upalu sinusa... jednom). To je moj doprinos ocuvanju suma Amazonije, mada nakon Martina nisam citao nista obimnije sa ekrana (niti cu). Pozdrav.

Ja dok budem iscitao sve sto sam nakupovao u 2006. monitori ce uznapredovati toliko da nece postojati, nego ce se iz kucista komp direktno ukljucivati u oko.

Quote from: "angel011"14" Philips-a, nije čak bio ni low radiation.

Taj low radiation je inače bio poznat i kao:

low radiation - large konjuktivitis...

Usule, srećan ti prvi forumaški rođendan!  :!: Dabogda nam poživio još toliko  :evil:

Quote from: "Harvester"Usule, srećan ti prvi forumaški rođendan!  :!: Dabogda nam poživio još toliko  :evil:

Hvala na lepim željama&čestitkama i na koje uzvraćam istom merom  :evil:

Blah, pročitao sam Prepoznavanje Obrazaca i napisao uobičajeno blentav i unezveren osvrt za roman na blogu. Pošto znam da vas mrzi da klikćete na linkove, okačiću ga i ovde da biste ga lako ignorisali. S druge strane, na blogu sam tekst obogatio slikama W. Gibsona, kao i seksepilnih devojaka, pa ima smisla da se ode i tamo... (http://cvecezla.mojblog.co.yu/permalink.aspx?id=80926)

U svakom slučaju, nije ovo sad neka učena kritika, već više nabacana razmišljanja presecana češkanjem po genitalijama... Ispravke i komentari su kao i uvek dobrodošli...

William Gibson: Prepoznavanje Obrazaca

William Gibson, američki pisac naučne fantastike, duhovni otac Interneta, jedan od originatora cyberpunk podžanra, svoj prvi (i najvažniji) roman, Neuromanser (1984.) započeo je veoma kul rečenicom o nebu iznad grada koje je imalo boju ekrana televizora podešenog na kanal na kome se ništa ne emituje. Tokom ovih dvadeset i kusur godina Gibson nije napisao mnogo romana (osam, ako se računa i kolaboracija sa Bruceom Sterlingom, devet ako se računa još uvek neobjavljeni Spook Country) ali je pazio na to da svaki od njih započne rečenicom koja će čitaoca uhvatiti na prepad i uvesti ga u radnju bez mnogo okolišanja. Prepoznavanje Obrazaca, Gibsonov još uvek najnoviji objavljeni roman (2003., u Srbijici objavljen pre nekoliko meseci) nije izuzetak ali rečenica u ovom slučaju koristi prilično siledžijski način da eliptično, koristeći jake metafore opiše efekte džet-lega. S obzirom da je Gibson nekada pisao o nindžama naoružanim monomolekularnim ugljeničkim sečivima, hakerima  glava natrpanih implantima, samosvesnim veštačkim inteligencijama i Vudu božanstvima koja svoje podanike posedaju kroz cyberspace, relativna tematska prozaičnost prve rečenice Prepoznavanja Obrazaca može se doživeti kao hladan (ili barem mlak) tuš ako se tinejdžer u vama još nije predao pred neumoljivim maršom srednjih godina.

Gibson ovo verovatno oseća kao sazrevanje. Prva trilogija romana iz osamdesetih godina, započeta Neuromanserom dešavala se najdalje u budućnosti, negde drugom polovinom 21. veka i bila intrigantan miks pulpoidne noir literature sa polovine dvadesetog veka, postmodernog produžetka naučnofantastičnog novog talasa i japanskih manga/ anime odjeka. Druga trilogija, iz devedesetih godina bila je pomerena svega nekoliko decenija u budućnost i tome proporcionalno i smanjila 'futurističku' komponentu Gibsonovog pisanja, usvajajući manje smele ekstrapolacije i realističnije (čisto u istorijskom smislu) osvrte na društvo, politiku itd. Konačno, Prepoznavanje Obrazaca dovodi ovu tematsku regresiju do logičnog kraja: ovaj roman događa se danas i ovde i gotovo je potpuno lišen 'spekulativnih' sadržaja. Strogo žanrovski gledano, Prepoznavanje Obrazaca je roman glavnog toka i jedina 'naučnofantastična' komponenta u njemu je piščeva perspektiva iz koje svet u kome svi mi živimo izgleda kao mesto i dalje dovoljno ispunjeno začudnošću i 'novumom' da zavređuje pažljivo posmatranje i, pretpostavljam, prepoznavanje obrazaca koji su svuda: u društvu, u umetnosti, u istoriji, u politici.

Naravno, nije ovo sasvim nova tema (recimo, Pi, Darena Aronofskog je film koji se znatno strože nego Gibsonov roman zasniva na premisi sveprožimajućih obrazaca) ali to je i u redu jer Gibson ovde ni ne pokušava da napiše mnogo toga novog. Prepoznavane Obrazaca je u dobroj meri kolekcija motiva ili, čak stavova koje je Gibson već utkao u svoje ranije romane. U tom smislu, kada se ova knjiga do kraja iščita, trilerska struktura koja u čitaocu podstiče motivaciju da kroz nju grabi, pokazuje se kao neispunjeno obećanje u odnosu na prilično mršavi payoff na kraju. Ili da kažemo ovako: Gibson ovom knjigom uspeva da kaže vrlo malo, još manje ako ste čitali njegove ranije romane. Ona je kolekcija tačnih i, uostalom zanimljivih opservacija o svetu u kome živimo i stilu života (stilu, ne značenju ili nedajbože smislu) koji je posledica globalne, hiperubrzane komunikacije, ali u krajnjoj analizi, te opservacije neće biti nove bilo kome ko ima makar jedan prst na rukama i u stanju je da otkuca reč 'google', niti je njihovo promišljanje u ovom romanu otišlo bogznakako duboko. Što nas ostavlja u situaciji da, u nedostatku predubokog značenja, vrednost ovog romana nalazimo u samom jeziku, odnosno pismu. A tu stvari mogu, zavisno od afiniteta da stoje ovako ili onako. Za početak, broj strana: Prepoznavanje Obrazaca ih ima skromnih 360 što je u odnosu na neke steroidima hranjene monstrume savremene žanrovske i glavnotokovske književnosti takoreći predjelo. S druge strane, moj utisak tokom čitanja je gotovo sve vreme bio da ovde jednostavno ima previše teksta.

Gibsona, istorijski gledano treba ceniti što je, iako nije umakao demonu serijalizacije, svoje knjige ipak držao u razumnim obimima odbijajući da piše višekilogramske indžijele u kojima bi kvantitet bio dokaz kvaliteta. Prepoznavanje Obrazaca me, međutim tera da se osvrnem i na ranije romane i priupitam se nisu li, zapravo i te knjige mogle da budu upola kraće. Nije li Gibson malčice zloupotrebio svoju nesumnjivu literarnu veštinu i priče čija bi prirodna dužina bila nekoliko desetina strana, razvukao, veštačkim dodavanjem motiva i likova na nekoliko stotina? Prepoznavanje Obrazaca, u svoju odbranu može da prizove atmosferu: razrešenje koje nešto pred kraj imamo prilike da vidimo ne bi delovalo dovoljno efektno da mu je prethodilo svega nekoliko tuceta stranica predigre. Ovo je lako ustvrditi, jer, kako stvari stoje, dotično razrešenje je daleko od efektnog čak i sa ovim obimom knjige. Politički neutralno, dramaturški poprilično neuverljivo, ideološki čak malčice sumnjivo, ono, kako već rekosmo u dobroj meri minira trilerski kvalitet romana. Međutim, to smo već rekli i ne treba mnogo da se vraćamo na tu stranu, veći problem ovde je što Gibson troši, relativno gledano, mnogo umereno zanimljivih (ili, ako ste loše raspoloženi nezanimljivih) reči da do njega dođe.

Kao što negde na blogu već napisah, moja idealna zamisao savremenog romana Williama Gibsona u sebe ne uključuje tri pasusa obrazlaganja zašto je Tomy Hillfiger brend sa, dizajnerski gledano, prezira dostojnim sadržajima. Ovakvih stvari ovde ima dosta, Gibson roman pretrpava referencama na brendove i industrijske entitete, demonstrirajući njihovo neumoljivo prisustvo u našim životima (pre svega kroz hiperosetljivost glavne junakinje na brendove, logotipe i dizajnirane identitete). Ovo, međutim ne samo da za Gibsona nije novina (pročitajte bilo koju njegovu priču iz prve polovine osamdesetih) već je u ovom romanu izvedeno napadnije i stoga manje efektno nego pre. Okej, okej, shvatili smo, a neki od nas su MOŽDA i čitali No Logo Naomi Klein.

Pored toga, u ovoj knjizi Gibson će vrlo dosledno preslikavati postupke, misli i ponašanje svoje protagonistkinje u gotovo realnom vremenu sa obiljem detalja i detaljčića, intimizirajući nas nasilno sa njenim prolaskom kroz ovu avanturu do nivoa dosade. U retrospektivi, kao što rekoh, dovoljno je jasno zašto Gibson insistira na veštačkom usporavanju tempa knjige – na osnovu toga je razrešenje u neku ruku efektnije, ali to ne uspeva da beskonačne opise obroka koje glavna junakinja ima, Pilates vežbi koje izvodi i nameštaja u brojnim prostorijama koje posećuje učini zanimljivijim. Ponovo, za Gibsona ovo nije novina, ali dosledno insistiranje na trivijalnim detaljima koji su u krajnoj liniji tu samo da čitaocu skrenu pažnju na trivijalnost postojanja an ženeral i naprave (ponavljam nedovoljan) kontrast sa začudnim elementima fabule, je meni bilo naprosto zamorno.

Stvari bi bile znatno uspelije da Gibson nije uverljivo i konzistentno izrazito aseksualan i neduhovit pisac. Ovo nisu nužno negativni epiteti, izneseni su najviše kao ukazivanje na činjenicu da se Gibson malo ili nikako ne bavi seksom ili humorom u svojim delima, za šta možda nikada do sada nije bilo veće potrebe, ali u Prepoznavanju Obrazaca ovo mi je delovalo kao popriličan nedostatak. Na kraju krajeva, nizanje trivijalnih momenata, presecanih dramatičnim ali u krajnjoj liniji inkonsekventnim epizodama progutalo bi se znatno lakše da ga je Gibson osvežio nečim drugim pored svog patentiranog visokog pulp stila bremenitog metaforama. Na kraju krajeva, Moloa Samuela Becketta je roman koji se isključivo bavi nizanjem najtrivijalnijih mogućih epizoda, a Beckett čini da ga čitamo kao fantazmagoričnu, mitsku epopeju svojim dobro odmerenim odmakom. Gibson ovaj odmak ne čini i verovatno nadu polaže u svoj dobro poznat dar za prepoznavanje začudnog u svetu i postojanju koji su svuda oko nas.

Nije da tu nema lepote, da se ne razumemo pogrešno. Brojne reference na tehnologiju i njen odnos sa umetnošću su interesantne. Izmeštenost u vremenu i prostoru, kao posledica instantne komunikacije i superbrzog kretanja su teme kojima su se poststrukturalistički mudraci kao što su Virilio ili Baudrillard opsesivno bavili poslednje dve decenije i Gibson ih uspešno tematizuje u ovom romanu: svet kao skup tačaka čija je dostižnost iz domena potencijala ražalovana na opažanje kulturnih razlika (sadržanih u manje ili više uspešnom emuliranju dominantne pop kulture i kulture oglašavanja), putovanje kao fenomen u kome se mistični sadržaj puta neutrališe brzinom i nekonsekventnošću razlike između ovde i tamo. Dodajmo malo dobro pogođene poetike dezorijentisanosti aviona, hotelskih soba, mobilnih telefona i web-maila i Gibsonova dajdžestirana mekluanovska vizija je potpuna. Osim što je, naravno ona bila potpuna još u Neuromanseru.

Ovo je možda i najinteresantniji detalj u vezi Prepoznavanja Obrazaca: Gibsonova rana dela su Internet opisivala kao svemir oblika i duha, sa virtuelnim građevinama koda i sablastima hakera koji međ njima lete. Ta plastičnost, taktilnost i istovremeno spiritualnost ovog (ne)mesta je, nije preterano reći, mnoge među nama terala da strpljivo odbrojavamo dane kroz osamdesete, a pogotovo devedesete, do momenta kada će Internet dostići Gibsonovu viziju. I mi smo želeli komadić tog iskustva. Danas, naravno znamo da je Internet mašina za propagaciju pornografije naseljena trolovima koji se hrane zlobom i izlučuju glupost. A Gibson više ne piše o veličanstvenim oblicima u tri dimenzije i oživelim veštačkim inteligencijama već o web-forumima i elektronskoj pošti.

Ova, uslovno rečeno, banalizacija umetničke vizije nije nužno za osudu. Ona može biti znak zrelosti autora i hvatanja u koštac sa postojećim, ne samo maštanim fenomenima. Ali ona, u konkretnom slučaju prikazuje i koliko godina autor ima. Gibson sledeće godine puni šezdeset. Internet koji on opisuje u Prepoznavanju Obrazaca je Internet jednog dobroćudnog pedesetogodišnjaka, ne mnogo različit od Interneta mog oca. Na njemu postoje ljudi koji se na web-forumu raspravljaju o umetničkim delima novog doba postoje hotmail, google, eBay, ruski spemeri pa čak i porno sajt sa azijskim kurvama. Ukratko, ovo je Internet koji ćete videti u svakom broju PC Worlda. Internet dobronamernih, obrazovanih, sredovečnih belih zapadnjaka. U njemu istovremeno nema Counter-Strikea, World of Warcrafta, Second Lifea, MySpacea, Youtubea, torent fajlova, otrovanih torent fajlova, DOS napada, zombi kompjutera i ratova hakerskih grupa, blog kulture, gnutela licence, dečije pornografije, predatora i rastakanja identiteta. Iako je knjiga završena 2002. godine, kada mnogih od ovih stvari nije bilo (što pokazuje koliko je evolucija u IT kulturi danas brza), čak i uvažavajući ovu primedbu jasno je da Gibson, naprosto nije čovek koji o Internetu današnjice može da napiše roman koji taj Internet (možda) zaslužuje. Za to će nam trebati neko mlađi, svesniji, bolesniji i brži.

Ne da je to bitno, ovo nije roman (samo) o Internetu, ali jeste roman u kome se tematizacija svakodnevnog u dobroj meri zadržava preblizu samoj površini (dakle konstatovanju fenomena), a to mu se već može zameriti.

Valja još dati par usputnih napomena. Na primer, da je Gibsonovo pisanje, još od drugog romana a svakako u slučaju Prepoznavanja Obrazaca, pravi primer zašto je sukob između cyberpunkera i 'humanista' u američkoj literarnoj naučnoj fantastici osamdesetih godina bio siledžijska fabrikacija (prevashodno Orsona Scotta Carda). Gibson ne samo da nije nihilistički revolveraš zainteresovan isključivo za VR pornografiju i neuro-stimulativne droge već je njegovo pisanje tokom najvećeg dela karijere uvek bilo obojeno vrlo prepoznatljivom ljudskom toplinom. Sterlingova opaska o hi-tech,- low-life dihotomiji Gibsonovog pisanja može se primeniti na delove Prepoznavanja Obrazaca, kao i na svaki Gibsonov roman ali je lako prepoznati da je Gibson u ovom romanu ponajmanje sklon glorifikaciji, pa čak i analiziranju marginalizovanih socijalnih grupacija. Ima ovde par lepih uvida (opis ruskih zatvora iako pomalo senzacionalistički, kao i sve ostalo u vezi sa Rusima u ovoj knjizi, nije daleko od istine), ali generalno, Gibson je ovde daleko od Mosta iz svoje druge trilogije, noćnog grada iz Johnny Mnemonic, Rastafarijanaca u orbiti iz Neuromansera ili skvotera satelita iz 'Red Star, Winter Orbit'.

Dalje, ni posle dvadeset i kusur godina, Gibson nije odmakao mnogo od nacionalnih kulturnih obrazaca koji su u vreme Neuromansera bili prihvatljiv pulp kliše: u Prepoznavanju Obrazaca Evropa, Japan i Rusija su gotovo identično dobroćudno dekadentni, neuhvatljivo začudni i malevolentno inferiorni kao i pre dve decenije.

Konačno, ne znam vredi li napraviti ovaj komentar s obzirom na moje lično nepoznavanje materije, ali mislim da, kada se jednog dana bude pravio spisak muških autora koji pišu tzv. ženskim pismom, Gibson bi morao da uđe u prvih deset. Njegovi romani odavno, a u ovom mi se to čini najizraženijim, su primeri dekonstrukcije uobičajenih motiva, mehanizama i dramaturških alatki. Što, u kombinaciji sa i dalje jakim pulp mirisom kojim odišu stvara u najmanju ruku originalnu estetiku. Ovo ima svoje dobre strane, recimo odsustvo (u velikoj meri) fizičkog nasilja zna da bude interesantno i katarzični momenti u ovim knjigama su iznenađujući za čitaoca naviklog na arhetipske trenutke sukoba i nadvladavanja. S druge strane, (i ovde više nisam siguran da to ikako može da se poveže sa 'ženskim pismom') može to i da zamori, kako baš zbog toga što se nakupljeni pritisak ne oslobađa na očekivani način, tako i, za mene dosta iritantnim, insistiranjem na hepi-endu gotovo bajkovitih razmera. Još od kada je u prvoj trilogiji Gibson svoje likove pretvorio u filmske zvezde i dao im 'i živeli su srećno i zadovoljno' krajeve, bio sam malo ljut na njega, a u Prepoznavanju Obrazaca poslednje poglavlje me je nateralo da vrtim glavom u neverici. Poslednja scena u kojoj protagonistkinja u krevetu kontemplira o svemu što se desilo i budućnosti je za moj ukus preterano zašećerena i naterala me da pomislim kako, ako niste James Joyce, treba da izbegavate završne scene ovog tipa.

Dakle, na kraju, Prepoznavanje Obrazaca je interesantna knjiga koja deluje kao naučna fantastika, iako to nije. Njena vizija je bogata, mada ne preduboka, a njena ambicija da poduči je minirana barem time što je njen autor identične poduke mnogo ranije svojim starim romanima već dao. Svakom mlađem od trideset godina, cenim, delovaće romantičarski naivno ali to može da bude i njena snaga. Na kraju svega, Gibson njome ponovo slavi lepotu i nadu da tehnološki (i njemu pripadajući kulturni) progres, koliko god mračan znao da bude, ovoj lepoti ume da podari život do juče nezamisliv i nemoguć. Ajde da mu barem zbog toga stisnemo ruku.

Meho, klanjam ti se.

Ne bih preterivao.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ftn3-1.deviantart.com%2Ffs8%2F300W%2Fi%2F2005%2F288%2F9%2F9%2FLong_legs_and_sexy_shoes_by_AmaltheaModel.jpg&hash=64bfebb9fa43da512e455484df154ca35d9d4f91)

Ako je vjerovat Mesi, ovo bi mogao da bude još jedan film bolji od matične knjige. Režiraće ga moj omiljeni režiser, nadam se  :!:

Paaa, ne znam baš... Nemam utisak da bi od ovoga ispao mnogo uzbudljiv film... Nema naročito mnogo akcije niti prave drame. A tamo gde ima, nekako je suviše okrenuta naunutra...

Quote from: "Meho Krljic"
U svakom slučaju, nije ovo sad neka učena kritika, već BLA, BLA
Ispravke i komentari su kao i uvek dobrodošli...

Sviđa mi se, mnogo mi se sviđa; bravo gosp. Krljiću!

P.s. Inače, kada sam video koliki je tekst, namerio sam se da ga preskočim ali...
P.s.1 Paradoxalno, knjigu sam izbegavao u dve ture obilaska knjižara, ali čini mi se da ću je u trećoj pazariti.  :roll: Kuj će ga znati šta me je sada privuklo. :roll:

Sigurno ona slika devojke sa izazovnom pozadinom koju sam okačio na blog...

QuoteNema naročito mnogo akcije niti prave drame.

Don't worry! Peter Weir će sve te probleme da prevaziđe sjajnom muzikom  :!:

To nije slika iz knjige?!!   :(
Onda ništa...

Bobane, ovako dobra kritika bi mogla na poseban topic, kao i Trippova.

Meho, generalno se slažem sa tobom... Zapažanja su ti na mestu, mada imam nekoliko napomena...

Smireniji ton ove knjige je posledica Gibsonovih godina, kao što je brzi ton prikaza posledica tvojih. Neprirodno bi bilo da je drugačije... Metabolizam...

Ako od godine objavljivanja knjige oduzmeš još vreme potrebno za pisanje, pripremu i štampanje knjige doći ćeš do 2000 godine, a onda većina primedaba vezanih za aktuelnost prikaza Internet kulture ne stoji (što i sam kažeš). Uskoro će samo blogovi moći biti aktuelni...  :) Zbogom papiru... (Ovo ne znači da nisam uživao čitajući tvoje pasuse vezane za internet kontra-kulturu... možda najbolji deo teksta)

Ne poznajem puno "žensko pismo", ali mislim da "Prepoznavanje obrazaca" sa tim nema puno veze...

Mićo, hvala, baš sam i razmišljao da li ćeš prozboriti koju na ovu temu, s obzirom da sam najvećma podstaknut tvojim reakcijama na knjigu i odlučio da je ubacim preko reda u riding skedžjul.

QuoteSmireniji ton ove knjige je posledica Gibsonovih godina, kao što je brzi ton prikaza posledica tvojih. Neprirodno bi bilo da je drugačije... Metabolizam...

Slažem se 100% i lepo rečeno. Od mojih godina treba oduzeti još barem petnaest na neozbiljnost i to mu dođe tu.

QuoteAko od godine objavljivanja knjige oduzmeš još vreme potrebno za pisanje, pripremu i štampanje knjige doći ćeš do 2000 godine, a onda većina primedaba vezanih za aktuelnost prikaza Internet kulture ne stoji (što i sam kažeš).

Naravno, zato sam se i ogradio već u samom tekstu. S druge strane, pala mi je na pamet tu tema koju nisam hteo da širim u okviru samog prikaza, delom jer roman i nije o Internetu (kako i tamo rekoh), a delom jer bi suviše prostora zauzelo, pa sam je samo pomenuo: brzina evolucije (ili barem mutacije) Internet kulture je ogromna i samo delom je vezana za brzinu evolucije (ili, hm, mutacije) tehnologije. Gibson, nekada vizionar ili barem maštar kada su u pitanju virtuelni prostori i komunikacone tehnologije/ kulture, danas je sveden na hroničara koji, kao posledica uprao vrtoglavog razvoja (izmicanja, zapravo) te iste tehnologije/ kulture, ne samo da ne uspeva da ostane na korak ispred talasa već, naprotiv, kaska dovoljan broj koraka iza njega da mu pisanje gotovo deluje kao romantični osvrt na vremena prošla (sa sve opaskom da ta vremena nikada i nisu bila takva kakvim ih retrospekcija prikazuje). Ili ukratko: za roman koji se bazira na ideji prepoznavanja obrazaca, Gibson demonstrira da je prepoznavanje obrazaca u stvarnom životu i dalje neuhvatljiva veština za svakoga ko nije Kejsi Polard, odnosno da čak ni dobro razumevanje sadašnjosti (koje Gibsonu niko ne može da porekne) nije predispozicija za nagađanje budućnosti. Čime se knjiga, u onom citatu koji si svojevremeno i naveo, donekle i bavi. Svesnošću o, da tako kažemo, manjku budućnosti. Ne u nekom apokaliptičnom smislu, već više u smislu u kome je Fukujama proglasio kraj istorije. Ovo je na neki način kraj budućnosti jer nestaje koncept futurizma i optimizma koji uz njega ide. Tehnologija/ kultura se, zaravo možda ne razvijaju brzo na zaista značajne načine koji grade trajne obrasce, i u retrospektivi ćemo verovatno moći da uspostavimo pravilnosti i mapiramo prošlost kao relativno logičan sled istorijskih momenata, ali sada i ovde, njihova brzina je toliko zaslepljujuća da su nam čula i intelekt njima zasićeni do te mere da ne uspevamo da zamišljamo kuda to dalje ide...

Bla bla bla...

QuoteNe poznajem puno "žensko pismo", ali mislim da "Prepoznavanje obrazaca" sa tim nema puno veze

Ma, ni ja, ovo je više bilo razmišljanje naglas. Prva, malo bezobrazna, formulacija osećaja koji u vezi Gibsona imam još od Count Zero, možda i od ranije, da je njegova stilska odanost pulpu i formalna privrženost akcionoj/ trilerskoj prozi u čudnom (možda oplemenjujućem?) neskladu sa tretmanom arhetipskih situacija, likova i radnji.

Zakk?
MIsliš rat uzdizanja? Juče počela :lol:

Meho, optimistička ili pesimistička, budućnost dolazi... Kratkoročno praćenje obrazaca možda i nije najbolji metod za njenu evaluaciju, jer su, kao što kažeš, promene suviše brze...
Za dugoročnije prognoze možda se treba vratiti u prošlost i početke futurologije, pa vršiti adaptacije, ako treba... Jesi li čitao Lemovu Summu Technologiae? I, slažem se, jebeš žensko pismo...

Nisam čitao ovo Lemovo delo, a držim trebalo bi... Javiću se kad se obrazujem...

Quote from: "Mixitron M. Storm"2virus Pračet nije sf (hm, sf...) za mlađe. Vrlo brzo je skapirao da nije sve u parodiranju. Naravno, kad turiš određeni broj godina u džep, neće ti otkriti koznašta, ali to bar radi na originalan način.

pazi, Disksvet nije SF, ali tu je Džoni Maksvel, Strata...
s tim da je Džoni Maksvel beznadežno zaglavljen u početak devedesetih. mislim da ne znam ni za još jedan takav sf period piece. niko to od današnjih klinaca neće potpuno skontati.

Quote from: "Rose Ann"Zakk?
MIsliš rat uzdizanja? Juče počela :lol:

ja počeo da čitam Barajar Bižol?ove, sinoć, nakon što sam završio Dilejnijev Vavilon 17 (koji mi se sad dopao manje nego prošli put. bah)
čim završim, počinjem da se Uzdižem :)

Zaglavila sam se na Stanici Perdido. Ne znam zašto, ok je knjiga, ali se iz nekog razloga razvlačim s njom više od mesec dana.

Quote from: "zakk"[nakon što sam završio Dilejnijev Vavilon 17 (koji mi se sad dopao manje nego prošli put. bah)

Ja sam čitao Vavilon 17 kada je izašao preveden na srpski. Dosta godina kasnije, uzeo sam da ga čitam na engleskom jer mi je ostao u dobrom sećanju i brzo sam batalio. Ono što mi se dopalo svojevremeno, intelektualniji pristup i odredjena estetika, neuobičajena za ono vreme, delovalo mi je nategnuto i pretenciozno, prilično veštački. Mislim da je Dilejni jedan od najprecenjenijih autora SFa.

neke stvari ne prežive test vremena; ipak je to odrađeno pre 40 godina, ne znam, ja se spremam da mu dam drugu šansu.

citam "zlatna krv" lucijusa separda i bas sam odusevljena i knjigom i prevodom. zao mi samo sto mi mnogo brzo ide citanje. :(

Svideće ti se i književni 'versus' oko dotične knjige iz jednog od drevnih, khm, skorijih brojeva sad mrtvog fanzina. Ako ti niko ne pošalje txt, javi se da ti pošaljem foto....grafiju istog :)

Quote from: "lilit_depp"citam "zlatna krv" lucijusa separda i bas sam odusevljena i knjigom i prevodom. zao mi samo sto mi mnogo brzo ide citanje. :(

Bice da je prevod znatno bolji od knjige. Hehehe.

Ima Separd i boljih tripova, mnogo, ali i ovo je OK za preleteti na WC solji (zato ti i citanje ide tako brzo):wink: . Malo vise naivno, i suvise pulpy kitnjasto, ali nije ni bas najgore na svetu. Ljubavna melodramica + detektivski vamp kvazi-romancic. OK dzepna literatura ljubitelja fantastike, ali knjizevna vrednost nula.  Bar sto se mene tice.

Kad to zavrsis, preporucujem ti The Ends of the Earth (Millennium, UK, 1994), WFA nagradjivanu zbirku prica, i Trujillo (PS Publishing, UK, 2004), sjajnu novelu sa tematski uokvirenim propratnim pricama. Tu ima tako odlicnih knjizevnih ostvarenja, da prosto covek ne poveruje da je isti autor pisao i slatkasto-bljutavi komercijalni romancic kao sto je The Golden.

Quote from: "Nyarlathotep"OK dzepna literatura ljubitelja fantastike, ali knjizevna vrednost nula.  Bar sto se mene tice.

I što se mene tiče.

Čak su mi na tom čisto palp nivou - za ubiti vreme, fino se zabaviti i ništa više - mnogo više prijala Grešna zadovoljstva od Lorel Hamilton. Zlatna krv je prilično umešno napisan roman, bogatog i lepog stila, ali je s druge strane toliko prokleto isprazan, a pritom  još i pokušava da bude nešto ozbiljniji nego što toj i takvoj priči priliči, bez ikakvog pokrića.

Upravo sam pročitao The Town i fino mi je legao. Posle odličnog The Ignored ovo mi je (tek) drugi Bentley Little i definitivno mi se sviđa kako čovek piše. Podseća donekle na Kinga, a naročito The Town gde se i tematski kreće po poznatoj teritoriji, i to negde između Isijavanja i brojnih Kesl Rok pripovesti (uz odjeke Amitvilskog horora), ali Little ipak poseduje sopstveni stil koji mu omogućava da i kada piše o pomalo otrcanim horor klišeima, uvuče čitaoca u radnju, ali to radi ekonomičnije, na manje stranica nego što treba Kingu za sličnu priču, kao i uz nešto manje sentimentalnosti prema sopstvenim likovima. Nekako je njegov književni univerzum, iako ni približno tako živopisan poput Kingovog, bliži ovoj našoj realnosti, suroviji...

Definitivno moram da potražim još nešto od njega...

Ja trenutno po skolskoj duznosti citam "Junak naseg doba", roman Mihaila Jurjevicha Ljermontova. Koja je to romancina.

Quote from: "Milosh"Posle znatno odličnog The Ignored ovo mi je (tek) drugi Bentley Little i definitivno mi se sviđa kako čovek piše.

Ja sam od Littla citao samo ultimativnu, poznatu zbirku The Collection.. koju sam pre koju godinu narucio sa Amazona UK. Ne znam, nisam citao romane, ali po pricama zakljucih da covek ima po koju zaista super ideju, ali, iskreno, stilski mi je bas banalno jednostavan i nezanimljiv, jos jednostavniji od Steve Kralja. Jeste to zahvalno za prosto pripovedanje i strejt dinamiku fabule, ali meni je isto tako u neku ruku nezanimljivo.

Sad, nekom ce se upravo to svideti, i OK je to, naravno, ali ja sam u to vreme zakacio daleko bolje horor knjizevnike (Thomas Ligotti i Ramsey Campbell), da sam ovog posle ove zbirke momentalno zapostavio, i ne znam hocu li se baciti na koji njegov roman.  

U svakom slucaju, bolje bi bilo da se neki domaci izdavac dovati i Litla, umesto Kinga koji se prestampava kao Biblija.

Inače, daleko najbolja knjiga koju sam pročitao u poslednje vreme je Južno od granice, zapadno od sunca. E, ovo je, po meni, budućnost književnosti. Murakami koristi neke od momenata jako bliskih fantastici, ali se uopšte ne opterećuje da ih planski razrađuje u duhu žanrovskih romana ili koristi na nivou pokretača zapleta. Nekada je to dato tek kao detalj, nekada je zasebna priča (u priči), ili je pak u pitanju prelomni trenutak u romanu, ali uvek je dato tako da spontano izvire iz priče i često isto tako uvire u nju, bez ikakvog, i u suštini nepotrebnog, objašnjenja. Treba stvarno biti majstor pa ovako nešto postići a da to deluje spontano i lako, bez i trunke pretencioznosti.

Murakami je jedan od onih rođenih pripovedača koji bi i od voznih redova napravili zanimljivo štivo. Ipak, ja ne bih mogao da kažem da je to budućnost književnosti, jer je toliko osobena da je teško očekivati da preraste u nekakav uzor drugim piscima, ni po kom osnovu. U suštini, on varira ograničen broj motiva i tematskih interesovanja, ali to radi tako lako i superiorno da se to gotovo i ne primećuje. Za svaku preporuku...

Upravo citam Strvinarsku utehu (jos jedna jevrejstina) ccc

A roman sam po sebi i nije nesto posebno. Osim par upecatljivih scena... ne preporucujem ga. Cesto monoton i dosadan. Osnovi fantastike su takodje neinteresantni i pregazilo ih je vreme.

Mislim... ima i onaj film kontrolori... doduse jako je glup. Kao i ovaj jevrejski roman  :!:  :!:

Quote from: "Nyarlathotep"

Quote from: "lilit_depp"citam "zlatna krv" lucijusa separda i bas sam odusevljena i knjigom i prevodom. zao mi samo sto mi mnogo brzo ide citanje. :(

Bice da je prevod znatno bolji od knjige. Hehehe.

Ima Separd i boljih tripova, mnogo, ali i ovo je OK za preleteti na WC solji (zato ti i citanje ide tako brzo):wink: . Malo vise naivno, i suvise pulpy kitnjasto, ali nije ni bas najgore na svetu. Ljubavna melodramica + detektivski vamp kvazi-romancic. OK dzepna literatura ljubitelja fantastike, ali knjizevna vrednost nula.  Bar sto se mene tice.

Kad to zavrsis, preporucujem ti The Ends of the Earth (Millennium, UK, 1994), WFA nagradjivanu zbirku prica, i Trujillo (PS Publishing, UK, 2004), sjajnu novelu sa tematski uokvirenim propratnim pricama. Tu ima tako odlicnih knjizevnih ostvarenja, da prosto covek ne poveruje da je isti autor pisao i slatkasto-bljutavi komercijalni romancic kao sto je The Golden.

izgleda da sam ja ipak zena s predrasudom jer, kad je "vampirska literatura" u pitanju, tu nekako (wrong, priznajem) i ne ocekujem tu neku veliku knjizevnu vrednost. ops, rekoh i ostadoh ziva. :oops: (ovde treba uzeti u obzir i da nisam kompetentna da ocenim sta jeste, a sta nije u toj grupi).
mislim, ovo je roman koji jeste i sladunjav i sladak, i glavna junakinja se zove kao ja ( :cry: ), i detektivski zanimljiv (iako i to ne previse), ali ja od njega nisam vise ni ocekivala.
znaci, nisam ocekivala prosvetljenje, niti sam posle citanja poslednjeg kolakovskog (& pola ghoula, ali i to ne mora da se prati previse - ovo shvatiti najdobronamernije i bez skrivenih aluzija) htela da citam nesto sto angazuje previse mozga.
ocekivala sam nesto sto sam dobila od kima newmana i to sam i dobila. ovde mi je zanimljiva ideja vampirskim napicima, recimo (ali i to je vec obradjeno ranije).
the golden bih preporucila svima koji imaju zelju da ubiju jedno popodne i vece (ako nemaju decu) ili onima koji zele da ubiju 3 dana (a imaju decu).
znaci, lagano, opustajuce, lepo napisan palp i bez posledica po zdravlje.

edit: plus vampirski erotizam je cudo. :wink:

nyarla,
hvala na preporuci. potrudicu se da nadjem. :)

Quote from: "Virus"Upravo citam Strvinarsku utehu (jos jedna jevrejstina) ccc

A roman sam po sebi i nije nesto posebno. Osim par upecatljivih scena... ne preporucujem ga. Cesto monoton i dosadan. Osnovi fantastike su takodje neinteresantni i pregazilo ih je vreme.

Mislim... ima i onaj film kontrolori... doduse jako je glup. Kao i ovaj jevrejski roman  :!:  :!:

:x  :x  :x  :x
stvarno se trudim da budem sirokih shvatanja, "kritika" knjige ti nije nista gora od moje, ali brate mili SMARAS s pokusajima da ispadnes duhovit (ajde da pretpostavim da nista lose sustinski ne mislis).
niti je smesno, niti je zabavno, niti je bitno za knjigu koju komentarises, a jako iritira.

QuoteMurakami je jedan od onih rođenih pripovedača koji bi i od voznih redova napravili zanimljivo štivo. Ipak, ja ne bih mogao da kažem da je to budućnost književnosti, jer je toliko osobena da je teško očekivati da preraste u nekakav uzor drugim piscima, ni po kom osnovu.

Kao Jethro Tull u muzici  :!:

Quote from: "lilit_depp"the golden bih preporucila svima koji imaju zelju da ubiju jedno popodne i vece (ako nemaju decu) ili onima koji zele da ubiju 3 dana (a imaju decu).

a onima koji bi da ubiju 3 deteta za jedno popodne ili veče?

Quote from: "Mica Milovanovic"Murakami je jedan od onih rođenih pripovedača koji bi i od voznih redova napravili zanimljivo štivo. Ipak, ja ne bih mogao da kažem da je to budućnost književnosti, jer je toliko osobena da je teško očekivati da preraste u nekakav uzor drugim piscima, ni po kom osnovu. U suštini, on varira ograničen broj motiva i tematskih interesovanja, ali to radi tako lako i superiorno da se to gotovo i ne primećuje. Za svaku preporuku...

Meni je na Murakamija jako zalicio roman Pola Ostera, Prorocka noc, a ponesto i od njegovih ostalih romana. U stvari, prilicno su mi slicni. Juzno od granice... je nevidjeno smirujuca knjiga, otprilike jednako dozivljaju kad ti kod frizera peru kosu. To je prva knjiga koju sam procitala u 2007-oj, osvanuo 1.januar, osam ujutro, tisina i ode pola knjige uz kafu. Na netu sam nasla dve njegove price i jedna u kojoj se bracni par budi tokom noci, oboje nerealno gladni, a potom odlaze u potragu za pekarom, jer smatraju da treba da je opljackaju da bi muz rascistio svoju proslost, je potpuno sumanuta. Ne bih rekla da sam je razumela, ali mi je prijalo da je citam  :lol:

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "lilit_depp"the golden bih preporucila svima koji imaju zelju da ubiju jedno popodne i vece (ako nemaju decu) ili onima koji zele da ubiju 3 dana (a imaju decu).

a onima koji bi da ubiju 3 deteta za jedno popodne ili veče?

Sekira, motorna testera, otrov, vatreno oružje... Izbor je stvarno veliki, zavisi od sklonosti i toga šta ti je dostupno (najdostupniji je, naravno, kuhinjski nož, ili bilo kakav escajg).

molim da se vratite na sustinu topica.
u protivnom, zvacu Bilju da vas oboje utepa (verujem da ce dozvoliti da sami odaberete nacin).
:lol:

Ko je tebe pitao bilo sta Lilit? I uopste se ne zezam krajnje sam ozbiljan sa doduse ironicnim osmehom ali ozbiljan.

Mislis da sve znas najbolje i da si najpametnija ccc.

sve najbolje zna mathama ghandi

Quote from: "Virus"Mislis da sve znas najbolje i da si najpametnija ccc.

Što je to problem, evo i ja to isto mislim (za sebe).

lilit, zovi ti Bilju da utepa Virusa.  :lol:

Quote from: "Virus"Ko je tebe pitao bilo sta Lilit? I uopste se ne zezam krajnje sam ozbiljan sa doduse ironicnim osmehom ali ozbiljan.

Mislis da sve znas najbolje i da si najpametnija ccc.

ma ne bre (bez ironicnog osmeha i krajnje neozbiljno).
samo sam se uzivela u ulogu novorođenog vampira u potrazi za sopstvenim identitetom. rascepljen u procesu prilagođavanja sredini koja je okrenuta samo sebi, društvu koje je podeljeno u frakcije, a u stalnoj međusobnoj borbi različitih struja u želji da nametnu dominaciju.  

Evo skontao sam da je Simons u Strvinarskoj utesi dao telepatske moci jednom debelom celavom Jevrejinu koje ovaj koristi kako bi spopadao mlade plavuse po saunama i avionima.

A takodje secam se u Olimpu je naveo Harmena da spopadne Mojru koja je bila u dubokom snu (fakticki mrtva) i sto predstvalja direktnu nekrofiliju. A i taj Harmen je imao jevrejske krvi.

Dakle kontam da je Simons u stvari prizeljkivao lik debelog Jevrejina , celavog, ruznog, sa telepatskim mocima koje zloupotrebljava da j*b* sve zivo i mrtvo.

Viruse, unapred se izvinjavam što ispada da ti se obraćam samo da ti nešto spočitavam (a ko sam pa ja da išta spočitavam ikome?) ali posle ovoga što si napisao u poslednja tri posta, na većini forma koje znam bio bi banovan. Ne zato što se konkretno dotičeš Jevreja kao teme nego što namerno i sistematski provociraš na nekoliko osnova, usred jednog od centralnih topika foruma. Da pojasnim, ti si sada kao neko ko je ušao u sobu gde ljudi ozbiljno raspravljaju o nekoj temi (umetnost, seks, politika...) i počeo da glasno podriguje, unosi im se u lice i naglas peva uvredljive pesme.

Ponekad je radi uveseljavanja mase lepo biti živa budala. Problem nastaje kada masi dosadiš.

Ili kad ti budalisanje u startu nije naročito duhovito. Ali, mislim, nije to greh, ne može svačiji smisao za humor da bude vrhunski, ja ovde samo skrećem pažnju na namerno provociranje i to u okviru jedne od važnijih tema na ovom forumu.

Ti, Meho, baš voliš da objašnjavaš tuđe postove? Ili drugim ljudima objašnjavaš treće postove. Samo se zamisli nad onim što sam napisala. Obrati pažnju na izbor reči...

Očekuješ od mene da razmišljam? Bojim se da me precenjuješ...

I tako je Sagita postala Troll community. Ovom prilikom bih molila da dođe još par ljudi, standardnih ljudi, koji će ćaskati o svemu i svačemu na naredne tri strane.
Živeli. :!:

Ne provociram... Pricam o Strvinarskoj utesi ?!?!

Nejagore je sto je komentarisu oni koji je nisu ni videli a kamoli procitali. ccc

Evo, sad upravo provociras. Poeta doctus :!:

Ha ha, pa dobro ljudi, do kada cete pridavati vaznost Virusovim zajebancijama i ozbiljno ih shvatati. Sto se vise primate on ce ih vise postovati. Uostalom, siguran sam da je to covjek s vise nickova na ovom forumu, a ovaj mu sluzi bas i iskljucivo za zajebavanje... :lol:

Quote from: "otaku"jedna u kojoj se bracni par budi tokom noci, oboje nerealno gladni, a potom odlaze u potragu za pekarom, jer smatraju da treba da je opljackaju da bi muz rascistio svoju proslost, je potpuno sumanuta. Ne bih rekla da sam je razumela, ali mi je prijalo da je citam  :lol:

Ako se ne varam, priča se zove The second bakery attack.
Čini mi se da njegova proza bolje zvuči prevedena na srpski,
nego na engleski. Da li još neko ima sličan utisak?

Da ja sam u stvari Angle011 priznajem. Nemam sta da radim pa eto... Al nije tacno da cu vise postovati. Od kad su me zenske napusile na SImonsu nisam se javljao ucveljen nedelju dana :(

qpuke

Opet si se prezderala alkohola a ?

QuoteČini mi se da njegova proza bolje zvuči prevedena na srpski,
nego na engleski. Da li još neko ima sličan utisak?

Jok, bolje znaš srpski nego engleski...  :evil:

:lol:

Tačno.

Ma kakvi... Na engleskom je jadno. Simons pise kao da je srednjeskolac... Na srpskom bolje zvuci zbog Skrobonje koji fenomenalno covek prevodi.

ebolo, pričaju o Murakamiju, ne o Simonsu.

Ma zna to cenjeni HIV, samo je duhovit, a ti očigledno nemaš smisla za humor.  :roll:

Quote from: "Kastor"Ma zna to cenjeni HIV, samo je duhovit, a ti očigledno nemaš smisla za humor.  :roll:

A.

Ok.

Mislim da ću samo tiho da napustim zaraženo područje.

Jbt ko je tebe odranio ccc... prilicno si iskljuciva i nevaspitana.

Evo konacno sam dosao do Mracne kule. Citam prvi deo Revolveras po prvi put u zivotu. S obzirom na mnoge pohvale nadam se da se necu prevariti.

Nije, bre, uopšte loš Gibson (P.O.). Doduše, tek sam na pedesetoj stranici. Ali za sada - da kucnem u čelo...

Završio sam Prepoznavanje obrazaca (uz neradu podužu pauzu u čitanju) i prilično sam zadovoljan. Gibson je sazreo (kao i njegovi čitaoci – nada se), beži od palpa, ali zadržava stil.
Iako je to ,,naš" svet u sadašnjosti, Gibson ga posmatra iz SF/cyberpunk perspektive, poručujući da je budućnost sadašnjost. Da li je ovaj roman SF? Nije. Da li je cyberpunk? Rekao bih da jeste: Novi Cyberpunk koji je izašao iz SF i uplovio u glavni tok. Računari postaju predmet kolekcionarskih transfera i izložbi o prošlom veku za kojim /SPOILER/  Kejsi Polard plače na kraju.Punks više nisu osobe sa dna, to su su high-profil ličnosti koje se kriju u pankerskoj anonimnosti forumaških nikova. /SPOILER – ends here/


Tačnije, sve do raspleta sam vrlo zadovoljan (3/4 romana). Rasplet se svodi na objašnjenja bez stila, dosadna, nametnuta rešenja iz detektivskih romana i stripova, nalik (meni strašno mrskim) situacijama u kojima zla kraljica objašnjava smisao dogođenog .

Kad podvučem crtu – svideo mi se, voleo bih da sledeći roman bude u ovom stilu, ali po najavama Spook Country, izgleda da neće.

Gibsonu je dovoljno sto je napisao Neuromansera, koji ce jednog dana biti tumacen kao klasik. Svejedno, iako najverovatnije nikad nece ponoviti knjigu poput svog prvenca, naravno da cu procitati i Prepoznavanje obrasca. Samo kad ugrabim vremena. Mozda na jesen.

http://www.librarything.com/unsuggester
preporučuje šta da čitate na osnovu naslova koji vam se nije dopao  :!:

A ima i "ako vam se dopalo ovo, neće vam se dopasti ono" - i jedan od zabavnih primera je da, ako vam se dopao "My Life" Klintona, nikako ne treba da čitate "Don't Waste Your Life" Džona Pajpera.  :lol:

Da se i ja ukljucim. Trenutno citam The Ghost Brigades Jhona Scalzija.

novi roman Chuck Palahniuka RANT. za sada obećava. :)

Quote from: "Marina"novi roman Chuck Palahniuka RANT. za sada obećava. :)

ma on stalno obećava, samo slabo isporučuje...

dobro sad, nije baš slabo.

Artur i Minimoji.

Ne znam da li je prevedeno sa francuskog na engleski pa sa engleskog na srpski, kao što naši sve češće rade, ali ono je nepismeno.

Nisam očekivala nikakav vrhunski roman od Besona, ali ovo izgleda nije prošlo ni kroz kakve uredničke ruke, ili bi bar neko skrenuo pažnju autoru da scene koje će možda delovati simpatično na filmu (nisam gledala film jer me nervira nadsinhronizacija) u knjizi deluju debilno.

Opšti utisak: retard pisao za retarde.

Jedino je slika na koricama slatka.

Pročitah knjigu "Gastronom" kineskog pisca Lu Wenfua. Jako lepa knjižica koja na vešt način priča o kineskoj kuhinji i kineskom ulasku u komunizam. Tradicija se meša sa lenjinizmom, gastronomija sa ideologijom, a ukusi izdržavaju sud vremena. Preporučujem.

"Maskarada", Teri Pračet. Jedna od onih gde se pojavljuju veštice i Smrt. Te su mi najgotivnije, i "Maskarada" je, za sada (stotinak stranica) slična po kvalitetu ostalim Disksvet-knjigama sa vešticama.

Hahah, znaci, citali smo istu knjigu u isto vrijeme :)
Kad sam uzela knjigu u ruke, nisam znala o cemu se radi. Otvorim prvu stranu, i pomislim odkad nije bila neka knjiga sa vjesticama...

Kad ono: A kad cemo se sledeci put sastati ?
.... U sredu ....

:) :)

Procitah "Secanja jednog evnuha" Dan Shi. Knjiga je romansirana varijanta zapisa jednog evnuha u sluzbi poslednje kineske carice. Tekst na jasan nacin opisuje dekadenciju koja je vladala u pekinskoj Zabranjenoj palati pocetkom 20. veka. Istovremeno, objasnjeni su uslovi oko trgovine decacima, kastracije (ablacije organa), ulazenja u sluzbu, administrativnog sistema i uslova zivota kastrata koji su bili u svim slojevima posluge, ali i administracije (do carskih savetnika). Zanimljiv istorijski dokument.

Zavrsih  "The good Women of China" knjigu kineske novinarke Xinran. Tokom 90-ih, ona je na Radiju Nankin imala emisiju (22h do 24h) posvecenu zenama. Njena emisija je postala drustveni fenomen, a ona je kasnije napisala knjigu zasnovanu na svojim emisijama. U pitanju je niz svedocanstava zena iz razlicitih drustvenih i intelektualnih slojeva o njihovim zivotima. Kina (caristicka i komunisticka) je macisticka zemlja u kojoj zene imaju mali znacaj i nisku drustvenu vrednost.  Xinran je pokusala da razbije tabue i da prekine tisinu. Knjiga je zanimljiva kao svedocanstvo o uzasavajucim uslovima zenske polovine kineske populacije. Ja sam ocekivao vise o njenom novinarskom radu u trenucima ideoloskih i politickih promena u Kini. Medjutim, ona je dala prednost svedocenjima zena. Inace, Xinran sada zivi u Londonu i radi za The Guardian i BBC.

Hiperion...
ostade jos Pad Hiperiona.

Završih "Sputnjik ljubavnike" Harukija Murakamija. Knjiga više nalikuje realističkom romanu "Južno od granice...", nego delimično fantastičnim romanima "Trka za divljom ovcom" i "Kraj vremena". "Sputnjik ljubavnici" su priča o nemogućoj ljubavi, ljubavi bez čulnosti i čulnosti bez ljubavi. Ništa nije onako kako bi trebalo da bude i dominira nemogućnost uspostavljanja željenog odnosa sa drugim. U trenutku kada susret izgleda moguć, dolazi nagli poremećaj.

Muarakami izabira jednu dogadjajnu liniju i mali broj protagonista, ukazujući na složenost života kroz jednostavne detalje. Njegova naracija napreduje kroz opise običnog i banalnog, povremeno probijenog posebnim i neobičnim. Novost iznenadjuje i naratora i čitaoca. Nalik džez muzičaru (Murakami je godinama držao džez klub), on ritmom pripovedanja podiže napetost, a uvodjenjem kratkih deonica iznenadjujućeg, on nas oslobadja napetosti i uvodi u novu dogadjajnu liniju. Kao u antičkoj tragediji, već od samog početka se zna da će kraj biti nesrećan.

Njegov jednostavan stil u svaršenoj je simbiozi sa njegovom porukom o neverovatnoj lakoći bića i ljudi, kao i o nepostojanosti ovog sveta. Slično kao i njegova mladja koleginica Banana Yoshimoto, on ukazuje na blazirane osobe iz višeg japanskog društva koje ne znaju gde idu i koje se bez većeg entuzijazma bacaju na svaku priliku da izmene običnost svog života. Posebnost su njegove žene – lepe, rafinirane, inteligentne, uspešne, misteriozne i nesposobne za ljubav.

Murakamijeve česte reference na Ameriku i Evropu nisu reference japanskog pisca na strani svet. On više ukazuje na raskorenjenost jednog, nekada tradicionalističkog društva, gubitak repera, nesigurnosti u sopstvena osećanja...

Kome se dopala roman "Južno od granice...", dopašće se i "Sputnjik ljubavnici".

QuoteMurakamijeve česte reference na Ameriku i Evropu nisu reference japanskog pisca na strani svet. On više ukazuje na raskorenjenost jednog, nekada tradicionalističkog društva, gubitak repera, nesigurnosti u sopstvena sećanja...

Kao i Murakami, i mi smo više odrasli na američkoj kulturi nego na sopstvenoj. Moje detinjstvo su Tom i Džeri, Dizni, kasnije basket i koka kola posle njega, fipine starke, američki filmovi, SF, rock...
Prosto je neverovatno koliko Amerika nije imala sluha da to iskoristi i u šta se to pretvorilo...
Nema velike razlike između Murakamijevog žala za mlados' i "našeg slučaja"...

Mislim da kod Murakamija nije u pitanju žal za mlados, nego raskorenjenost svojstvena današnjoj situaciji. Kod Murakamija je većim delom u pitanju melanholija i seta, nego nostalgija. On je, inače, živeo u Americi, Grčkoj i Italiji, tako da je i sâm deo sopstvenog narativnog sistema. Potom, u nacionalističkom Japanu, upotreba stranih proizvoda i stranih duhovnih dobara, nije baš vidjena najbolje. Murakamija silno kritikuju u akademskim krugovima, jer se udaljio od čisto tradicionalne japanske književnosti.

QuoteMislim da kod Murakamija nije u pitanju žal za mlados, nego raskorenjenost svojstvena današnjoj situaciji

Nisam mislio bukvalno...  :)

QuotePotom, u nacionalističkom Japanu, upotreba stranih proizvoda i stranih duhovnih dobara, nije baš vidjena najbolje. Murakamija silno kritikuju u akademskim krugovima, jer se udaljio od čisto tradicionalne japanske književnosti.

Uh. Hvala bogu što je nama nacionalizam stran, pa nemamo takvih problema...

Quote from: "Cornelius"Murakamija silno kritikuju u akademskim krugovima, jer se udaljio od čisto tradicionalne japanske književnosti.

Jednom prilikom je rekao - žao mi je što ne mogu da nađem taj citat, pa je ovo parafraza - Tradicionalna književnost se poštuje u Japanu, a moderna čita u Japanu i celom svetu. I da sam mogao da biram, birao bih potonje.

(zaboravio je na onog čitanog tradicionalistu što se rasporio pod okriljem medija, zarad tiraža  :lol: (sa'će da me hejtuju))

Parfem, Patrik Ziskind (da, tek sad). Na pola sam, otprilike. Nije uvek sigurno da li čitam o ljuckom biću ili čitam biografiju Nečastivog. Fascinantno (uz 'daleko mu lepa kuća').

Quote from: "angel011"Parfem, Patrik Ziskind

Heh, sjajan izbor za ove vremenske uslove.
Ja se trenutno zanimam Osterom. Samo što sam završio Proročku noć i počeo Bruklinsku reviju ludosti.

Quote from: "Kastor"
(zaboravio je na onog čitanog tradicionalistu što se rasporio pod okriljem medija, zarad tiraža  :lol: (sa'će da me hejtuju))

:(

Kimitake Hiraoka

:(

Sad si me smorio.....

Quote from: "greymalk"

Quote from: "Kastor"

:(
Kimitake Hiraoka
:(
Sad si me smorio.....

Šalim se, šalim se...  :wink:

Quote from: "Kastor"

Quote from: "greymalk"

Quote from: "Kastor"

:(
Kimitake Hiraoka
:(
Sad si me smorio.....

Šalim se, šalim se...  :wink:

E, onda dobro  :lol:

Quote from: "Kastor"

Quote from: "angel011"Parfem, Patrik Ziskind

Heh, sjajan izbor za ove vremenske uslove.

Jes' vala.  :lol:

Quote from: "Mica Milovanovic"Moje detinjstvo su Tom i Džeri, Dizni, kasnije basket i koka kola posle njega, fipine starke, američki filmovi, SF, rock...

auh!
nosio si NJEGOVE???
:?  :shock:  :cry:

Ah, najzad si otkrio moju slabu tačku...  :(

To se zove fetiš, kolko ja znam. :)

Quote from: "Kastor". Ja se trenutno zanimam Osterom. Samo što sam završio Proročku noć i počeo Bruklinsku reviju ludosti.

Heh, koincidencije li... Ja sam nedavno završio treću Osterovu knjigu u nizu; počeo s Njujorškom trilogijom, pa onda pročitao Proročku noć, i finiširao s potpunim remek-delom, Knjigom opsena (zaplet malo podseća na Flickera). A trenutno pravim malu pauzu.  :)

Quote from: "Milosh"

Quote from: "Kastor". Ja se trenutno zanimam Osterom. Samo što sam završio Proročku noć i počeo Bruklinsku reviju ludosti.

Heh, koincidencije li... Ja sam nedavno završio treću Osterovu knjigu u nizu; počeo s Njujorškom trilogijom, pa onda pročitao Proročku noć, i finiširao s potpunim remek-delom, Knjigom opsena (zaplet malo podseća na Flickera). A trenutno pravim malu pauzu.  :)

:!:

Ja sam, nakon ovoga, planirao Trilogiju i Putovanja u Skriptorijum.
Knjiga opsena je, koliko sam primetio, deficitarna roba, ali si mi je upravo "prodao", pa ću se potruditi da je nađem.  :!:

Ja ih još sakupljam, pre nego što počnem da čitam. Nekako bih voleo da čitam po redu kako su nastajale, a one starije su baš deficitarne...

Knjigu opsena sam kupio skoro u onoj knjižari pored Kolarca. Ako neko ima one ranije na prodaju, tu sam...

Quote from: "Mica Milovanovic"Knjigu opsena sam kupio skoro u onoj knjižari pored Kolarca. Ako neko ima one ranije na prodaju, tu sam...

Ja Ostera pozajmljujem iz biblioteke i čitam, ali svakako da vredi sve te kjnige i posedovati. Inače, u toj knjižari kraj Kolarca sam skoro kupio Balardov Četvorodimenzionalni košmar, i to sam uzeo primerak iz izloga, kažu mi da kako ga dobiju odmah se proda...

Stigao negde na pola Precetovih Predskazanja. I dalje ocaran. Zauvek ocaran... To je jedna od onih knjiga gde vas zaista ne interesuje sta ce se desiti na kraju, sve je tako otkaceno, jedna od onih na koje se primenjuje moja Maksima O Ananasu i Casi: nije vazno da li je casa polupuna ili poluprazna, sve dok je u njoj sok od ananasa (ovde je u stvari opciono omiljeno pice po izboru). Biblija dobrog humora. Moj izbor za pusto ostrvo. Pre nego, recimo, Hekiganroku zbirka zen koana, ili Kako preziveti u divljini a odrzati dobru liniju, sa tabelom kalorija svih divljih bobica, trava i korenja koje mozete zamisliti. A ima lepe i sarene korice, povrh svega.

Ok, ne bih se bas bunio ako bi se u mom Prtljagu na pustom ostrvu naslo i ostalih 30-tak Pracetovih knjiga. Cisto da mi prodje vreme... Poceo sam vec da skupljam, kupio 'Boju Magije' i 'Male Bogove', kao i suncobran na rasklapanje i mleko za suncanje sa dobrim zastitnim faktorom.

Zivot dajem da, ako bi sve po zatvorima i mentalnim ustanovama naterali da procitaju ceo Pracetov opus, stopa kriminala i ludila bila smanjena bar za 0.7%, globalno.

Apropo Ostera, upravo citam Bruklinsku reviju ludosti i moram da kazem da je Oster stvarno jedan od retkih pisaca koji me  uvuce u pricu bukvalno na prvoj stranici, ali bukvalno. Jedina koja mi bas nesto nije ostala u secanju je Otkrivanje samoce, a najdraze su mi Knjiga opsena, Meseceva palata i Njujorska trilogija (posebno druga prica). Tako tim redom. I da, zanimljivo da ni njemu, ko ni Murakamiju, ne idu od ruke dijalozi, samo sto Oster to uspe da zabasuri prepricavanjem dijaloga.

Trenutno brstim Murkoka.
Citam Elrika od Melnibonea
Procitao Hawkmoon.
Procitao Legende sa Kraja Vremena.
Ubedljivo moj najomiljeniji pisac.

Nadam se da čitaš na negleskom :)

Ja sam na poečtku Budike:sanjajući orla i Straubovih Priča o duhovima by Sale.

Novi Emitorov konkurs podsetio me na starog pajtaša, pa sam odmah iz arhive izvukao nekoliko brojeva Dilana. Kasnije sam zapalio do ''Alana Forda'' da pazarim još nekoliko novih (što odavno nisam uradio, sram da me bude). Između ostalih - maxi Dylan Dog: tri priče, 292 strane, toga mi dajte.

Trenutno prelistavam, čitam, svršavam od sreće i sa setom se sećam starih dana.

Quote from: "Mixitron M. Storm"Nadam se da čitaš na negleskom :)

NE! Jedem se od muke koliko je Hawkmoon loš prevod.
Pa i sam prevedeni naslov - VITEZ SUDBINE!
Pobogu!

Ne citam, ali se mislim... da li je neko citao od Andreas Eschbach-a i kako izgleda?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fec2.images-amazon.com%2Fimages%2FP%2F0765314908.01._BO2%2C204%2C203%2C200_PIsitb-dp-500-arrow%2CTopRight%2C45%2C-64_OU01_SCLZZZZZZZ_V45643355_AA240_SH20_.jpg&hash=f6c46ab9207f78f9ae62a2dc427661af6176ba76)

Strvinarska uteha - Sredisnjica

Ja sam zavrsio "To Ride A Rathorn" i mogu reci da me Hodgelova nije razocarala. Rekao bih da se isplati objavljivati jednu knjigu svakih pet godina, ako ce svaka biti nenormalno dobra. "Cursor's Fury" Dzima Bucera takodje mi je veoma prijala. Njegov "Codex Alera" konacno je poprimio zadovoljavajuci oblik i nasao neki svoj pravac, sto se - doduse - vec videlo u drugoj knjizi. Sada nameravam da se bacim na zbirku prica Hodgelove, a mozda i na "The Clan Corporate" Charlsa Strossa.

Na mom meniju:

Robert Silverberg - Thorns

A ja se mučim sada sa knjigom Grof Nula od Vilijema Gibsona.
Stigao negde do pola... auh... još ovoliko...
Super je knjiga, ali... dok pohvatam sva dešavanja...
Neuromanser je bio još gori i moraću opet da ga pročitam.

Quote from: "Nyarlathotep"Gibsonu je dovoljno sto je napisao Neuromansera, koji ce jednog dana biti tumacen kao klasik.

Gibson je Zhil Vern kraja 20tog veka.

I ja sam shvatio da ja, iako ponešto ne razumem, uživam čitajući njega, jer je izazov.
Bogami, ranije sam poslao da sam stigao do pola Grofa Nule, ali se sada već bližim kraju.
Nekako mi je lakše legao od Neuromansera. Verovatno dok sam ušao u njegovu... psihodeliju...
A i kada vidim da je knjigu pisao 80-ih...   :?

Sve njegove knjige posle Neuromansera su naizgled kompleksnije (jer imaju nekoliko paralelnih tokova radnje koji se negde prepletu), ali ni jedna nema ekspresivnost, simboličku smelost i intenzitet ovog romana... Nikada on to ponovo neće dostići. No, dobro, nije da ja to od njega uopšte i očekujem...

Quote from: "Meho Krljic"Sve njegove knjige posle Neuromansera su naizgled kompleksnije (jer imaju nekoliko paralelnih tokova radnje koji se negde prepletu), ali ni jedna nema ekspresivnost, simboličku smelost i intenzitet ovog romana... Nikada on to ponovo neće dostići.

tako je!
tako i nikako drukčije!
nijedna mu se po MUDOSTI ne može meriti sa neuromanserom.
:(

iz istog razloga iz koga čiča ne može da bude angry young man!  :cry:

Definitvno ću opet morati da pročitam Neuromansera, jer sam sad totalno odlepio na Gibsona!

To je zadovoljstvo koje i ja sebi najavljujem u petogodišnjem planu.

Inače, on topic, trenutno čitam prošlogodišnjeg dobitnika NINove nagrade, S. Basarin 'Uspon i pad Parkinsonove bolesti', prošao sam pola za vrlo kratko vreme jer je knjiga po običaju pitka i zabavna. Neki delovi po čistoti vizije su u ravni sa najboljim momentima ovog pisca, ponegde je frivolnost duboko zadovoljavajuća a humor izaziva glasne napade smeha. No ponegde, ovo je čist autopilot i teški manirizam. Videćemo, kad pročitam celu ispisaću osvrt...

...ja sam sa Basarom vazda imao strpljenja,chitajuci (i kupujuci!) bez izuzetka bash sve shto je objavljivao, ali josh od LOONEY TUNES naovamo(rachunajuci i esesje i off pisanije!), on se koprca u mulju auto-reciklaze...tako i USPON I PAD PARKINSONOVE BOLESTI na trenutke ume da ponese, ali da je posustali self-readymade skribomanska nazovi-extravaganza jeste...u totalu, mislim...

Da, ima toga... Iščitaću celo pa ću da komentarišem ko čovek.

Kate Elliott - Spirit Gate, Tim Lebbon - Dusk i Tom Lloyd - The Stormcaller. Kada to procitam, videcu sta cu dalje.

Šta je manirizam?

U užem smislu - slikarski pravac sa kraja 19. i početka 20. veka. U širem, a to je onaj koji je ovde upotrebljen, pojava koršćenja starih motiva, tehnika, pristupa itd. u radu jednog umetnika u novim umetničkim delima, kao zamena za nadahnuće. Letenje pomoću autopilota.

Iz Rečnika psihologije umetničkog stvaralaštva:

MANIRIZAM - jednoobrazan, šablonski, nakinđuren, izveštačen način ponašanja, najčešće u želji da se nametne i pojača utisak o sebi. U umetnosti označava stvaranje jednoobraznim, usiljenim i slepim podražavanjem nekog poznatog i priznatog uzora, ustaljenim i jednoobraznim umetničkim potezima sa elementima kićenja i ukrašavanja.
... ima toga još... koga zanima...

MANIRIZAM - ispoljavanje lepih manira

Quote from: "SRX"Trenutno brstim Murkoka.
Citam Elrika od Melnibonea
Procitao Hawkmoon.
Procitao Legende sa Kraja Vremena.
Ubedljivo moj najomiljeniji pisac.

http://www.empireonline.com/news/feed.asp?NID=20750

QuoteExclusive: Weitz Brothers Making Elric
Paul to direct fantasy adaptation?
   
So his adaptation of The Golden Compass is already being hyped by studio New Line as the new Lord Of The Rings (rather inaccurately if you ask us, since the books share little in common). But that's not enough fantasy limelight for the guy who, up until now, was best known for small-scale comedies like American Pie and About A Boy. Nope, along with his brother and former co-director Paul, Chris Weitz is going to take on the biggest fantasty-literature property as yet untouched by movieland: Michael Moorcock's Elric saga.

Elric of Melniboné, aka Elric Kinslayer, aka The White Wolf first appeared in print in 1961, and is the anti-hero of more than a dozen books. A physically weak, perpetually sickly albino who's the outcast Emperor of a race of cruel, ancient decadent people, he's no musclebound Conan-type, instead drawing his power from the spirit-sucking runesword Stormbringer, an evil entity with whom he struggles for his own soul. And he's frankly one of the greatest fantasy characters out there – albeit one who's going to be fiendishly hard to make work on screen.

"Of the great classic fantasy series it's the one that hasn't been done yet," Weitz tells Empire online. "My brother Paul and I liked those books growing up and we've met Michael Moorcock and he trusts us to take those books forward." The Weitz's Depth Of Field production company will be behind the adaptation, although no director is yet attached. Weitz does have one in mind, though: "I'd really like it if my brother directed them," he says.

w00t!!!

QuoteElric presents an excellent example of a counterstereotype, because he was written specifically as the polar opposite of Robert E. Howard's Conan and similar fantasy heroes. Instead of a mighty-thewed barbarian warrior who fights his way from obscurity to achieve fame and power, Elric is a frail, sickly albino, a highly-educated and cultured (often downright decadent) emperor who abandons his throne. Whereas the conventional fantasy hero rescues fair maidens from evil wizards and monsters and defends his country from invaders, Elric (inadvertently) slays his true love, is himself a powerful wizard in league with the Chaos lord Arioch, summons monsters to aid himself in battle, and leads a successful invasion against his homeland of Melniboné. Finally, while fantasy heroes often begin as novices and gradually become more skilled and powerful over time, Elric steadily loses his throne, his homeland, his family and friends, and his magical resources.

uff, ako ovo oprave kako valja....

Da kažemo da sam skeptičan, ali srce kao da im je na pravom mestu.

Uf... mozda i bude dobro...

IAN McDONALD - BRASYL

Ljudi, kako je TO dobro!!!

Ian McDonald's Brasyl - mind-altering cyberpunk carioca

Ian McDonald's Brasyl is his finest novel to date, and that's really, really saying something. There are McDonald novels -- Hearts, Hands and Voices, Desolation Road, Out on Blue Six that I must have read dozens of times, as you might watch Gene Kelly dance over and over, seeing it but never quite understanding how he does it.

Brasyl is a story in three braided pieces. The main action concerns Marcelina Hoffman, a coked-up ambitious reality TV producer in contemporary Brazil, a striving amateur martial artist who transcends the cliches of luvvy television phony and becomes a full-fledged, truly likable person as we watch her embark upon a mad new project. Marcelina is going to find the disgraced goalie who lost Brazil a momentous World Cup half a century before and trick him into appearing on television for a mock trial in which the scarred nation can final wreak its vengeance.

Another story is set in the mid-21st century, at a moment when the first quantum technologies are reaching the street, which industriously finds its own use for these things. Q-blades that undo the information that binds together the universe, Q-cores that break the crypto that powers the surveillance state that knows every movement of every person and object in Rio and beyond. McDonald's future has that genuinely foreign feeling of a world recognizably our own but not our own. Remember how you felt the first time you read Neuromancer, the first time you saw Blade Runner, that feeling of a future that is all glittering promise and thunderous threat. There's an entire literary movement lurking in the bootleg quantum future of McDonald's Rio.

The final story is a 19th century Heart of Darkness adventure in the deep Amazon jungle, as we follow an Irish-Portuguese Jesuit into slaver territory where he is sent to end the mad, bloody kingdom of a rogue priest who scours the land with plague and fire. He is joined by a French natural philosopher, who intends to reach the equator and discover the shape of the world with a pendulum. The Frenchman is a heroic blade, as is the Irish priest, and in these sequences you'll find swordfights that are the equal of anything in Fritz Leiber or the Princess Bride.

McDonald's prose is like chili-spiced chocolate and rum -- it reels drunken and mad through the book, filling your head to the sinuses, with rich complex tastes, until it seems that they'll run out of your ears and eyeballs, until it feels like you're sweating poetry.

He has the incredible gift of blending the foreign and the familiar to create something at once plausible and wonderful. He can turn anyplace from Ireland (King of Morning, Queen of Day) to India (River of Gods) into a bright, unknowably weird land. To see the world through McDonald's eyes -- a trip to Africa (Chaga) in the midst of alien "terraforming," say -- is to visit a place stranger and cooler than anything we might discover among the stars.

Brasyl masterfully braids its three timelines together into a master story that is both exciting and enlightening. I don't think I've had as many a-ha! moments about the metaphysics of computation since reading Cryptonomicon. There isn't a McDonald novel written that I haven't loved, but this one, this one is special.

Pyr Books, the publisher, has posted the first 48 pages of the book, along with other sundry info. Try reading that intro and not getting hooked!

Quote from: "Goran Skrobonja"IAN McDONALD - BRASYL

Ljudi, kako je TO dobro!!!

Da li možemo da očekujemo prikaščić za Emitor? Priti pliz vit šugar on tap?

A da to nije onaj Ian McDonald što je svirao u King Crimsonu?

hehe. ne verujem.
mada kad smo kod TOG Iana McDonalda, prosto je neverovatno da je isti covek prakticno osnovao ljigavi Foreigner i kosmicko-veliki King Crimson.

Quote from: "Harvester"A da to nije onaj Ian McDonald što je svirao u King Crimsonu?

Oh no no no no... Ovo je meda od čoveka, a slučajno moje godište, što će reći da pripada (errr...) mlađoj generaciji pisaca. Živi i radi u Belfastu. Omiljeni film: Brazil...

Heh, znam, šalio sam se. OVAJ McDonald je pisao onu neobičnu pričicu sa gomilom genitiva u naslovu, što je objavljena u jednom od ranijih brojeva Znaka Sagite, right?

Quote from: "Nyarlathotep"hehe. ne verujem.
mada kad smo kod TOG Iana McDonalda, prosto je neverovatno da je isti covek prakticno osnovao ljigavi Foreigner i kosmicko-veliki King Crimson.

Da, nažalost to nije usamljen slučaj da legenda progresivnog roka pređe u mrljavi arena rok ili pop ili neki takav klinac.

Dokrajčio sam Hronike Ambera, sad ću vjerovatno da napadnem Rezerve (M. M. Smit).

Nisi do sada overio Rezerve? O, moraš što pre! Meni se to delo poprilično dopalo. A i Skrob prevodio pa se nisam mnogo stresirala da li je skroz omanut smisao.
(Kako se beše zove ona nesrećnica iza prevoda Kima Njumena? :x)

Ma ja sam van svih tokova, kako u književnosti, tako i u filmskoj umjetnosti.

Buđolica :)))) kompliacija o Nilesu Naismithu :)))) (Algoritam).
Mislim ljudi...........to se zove rođendanski poklon :)))))))))))

Čisto da se zna, počeo sam s Rezervama. Na početku izgleda komplikovano, ali valjda ću se snaći.

Quote from: "Harvester"Čisto da se zna, počeo sam s Rezervama. Na početku izgleda komplikovano, ali valjda ću se snaći.

Tek sad??? Ne brini, brzo će se sve raščivijati.

Kao što rekoh, van svih tokova sam. Speaking of that, knjigu sam kupio sasvim slučajno - uđem jednom u knjižaru Plato s namjerom da kupim Kalvina i Hobsa i razočarano skontam da već imam sve što imaju tamo. Bilo mi nekako žao da izađem praznih šaka, pa kupim Rezerve. A kupio sam zato što sam je pobrkao sa nekakvom zbirkom priča istog pisca :evil:

Da li je neko čitao knjigu "Gedel, Ešer, Bah"? Knjiga je, kažu, unmissable, ali ima mnogo jezičkih začkoljica. Zanima me da li je prevod na nivou same knjige.

Uzgred, da li postoji neki drugi domaći literarani forum, gde bih takođe mogao da dobijem dobar odgovor na pitanje o knjigama?

Citala, i uprkos mondenskom uveravanju da je unmissable, vrlo je suvisna. Ne znam za kvalitet prevoda, sorry.

A na temu - u rukama The carpet makers, Andreasa Esbaha (Andreas Eschbach), engleski prevod. Do sada, na oko 1/3 procitane, tople preporuke. Ne znam jos kuda ide(mo), ali do sada majstorski otvara poglavlja, i taman kad pomislis "ha, evo glavnog junaka", pre kraja istog poglavlja, lik je vec nestao sa scene. Vrlo, vrlo elegantno prividno povezivanje poglavlja, npr. "And just let your legs carry you along... along the street to the city gate and beyond, away from the city, farther and farther, and farther still, until your path meets the two moons and you melt away into their light..." pa sledece pocinje sa "On her travels between the isolated country..."

Artur Klark i Stiven bakster : " Oko vremena ". Nisam nesto odusevljen pocetkom, ali ajd' da dam starcu sansu.

Sveti Filica??????  :P

MI-Jevgenij Zamjatin,poceo...pretpostavljam da ste VI to odavno apsolvirali.

Quote from: "Alexdelarge"MI-Jevgenij Zamjatin,poceo...pretpostavljam da ste VI to odavno apsolvirali.

JA nisam, i ne verujem da ću u idućih 10 godina, sem ako me struka ili neko drugo moranje nekako ne navedu na tu stranu.

dakle, da čujemo: treba li to ubrzati, staviti visoko na listu prioriteta? i zašto?

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Alexdelarge"MI-Jevgenij Zamjatin,poceo...pretpostavljam da ste VI to odavno apsolvirali.

JA nisam, i ne verujem da ću u idućih 10 godina, sem ako me struka ili neko drugo moranje nekako ne navedu na tu stranu.

dakle, da čujemo: treba li to ubrzati, staviti visoko na listu prioriteta? i zašto?

Tek sam zapoceo,tu sam negde oko 40. strane,a to je  malo da bih doneo konacan sud.Kad procitam,nije problem da iznesem utiske.U pitanju je anti-utopija,slicna Orvelovoj 1984 ili bolje reci obrnuto,posto je delo MI nastalo ranije.Rekao bih da je i Barouz bio inspirisan nekim idejama prilikom pisanja Golog rucka.Imam nekakav spulijus,da ne kazem osecaj da ce ova knjiga biti dobra.

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Alexdelarge"MI-Jevgenij Zamjatin,poceo...pretpostavljam da ste VI to odavno apsolvirali.

JA nisam, i ne verujem da ću u idućih 10 godina, sem ako me struka ili neko drugo moranje nekako ne navedu na tu stranu.

dakle, da čujemo: treba li to ubrzati, staviti visoko na listu prioriteta? i zašto?

Za to vreme, i takvo podneblje (upravo zavrsena oktobarska revolucija, u sred Rusije) klasicna antiutopija o totalitarnom rezimu je verovatno bila poprilicna senzacija, kao i odlican uzor za pisce koji su dolazili. Iz danasnje perspektive, ova knjiga osim istorijske vrednosti nema sta da ponudi: stil je vrlo siromasan, skoro djacki, ideja vec vidjena, tako da je knjiga sveukupno prilicno dosadna;definitivno na trecem mestu od tri na mojoj listi antiutopija (na prvom mestu inace "Vrli novi svet"O.Hakslija, na drugom "1984", a van konkurencije "Covek praznih saka" U.Legvin, posto je to nekakva  utopija-antiutopij)

Quote from: "berserker"

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Alexdelarge"MI-Jevgenij Zamjatin,poceo...pretpostavljam da ste VI to odavno apsolvirali.

JA nisam, i ne verujem da ću u idućih 10 godina, sem ako me struka ili neko drugo moranje nekako ne navedu na tu stranu.

dakle, da čujemo: treba li to ubrzati, staviti visoko na listu prioriteta? i zašto?

Za to vreme, i takvo podneblje (upravo zavrsena oktobarska revolucija, u sred Rusije) klasicna antiutopija o totalitarnom rezimu je verovatno bila poprilicna senzacija, kao i odlican uzor za pisce koji su dolazili. Iz danasnje perspektive, ova knjiga osim istorijske vrednosti nema sta da ponudi: stil je vrlo siromasan, skoro djacki, ideja vec vidjena, tako da je knjiga sveukupno prilicno dosadna;definitivno na trecem mestu od tri na mojoj listi antiutopija (na prvom mestu inace "Vrli novi svet"O.Hakslija, na drugom "1984", a van konkurencije "Covek praznih saka" U.Legvin, posto je to nekakva  utopija-antiutopij)

1.Ova tvoja izjava,malo mi je problematicna.Najpre kazes da je knjiga prilicno dosadna,a onda je svrstas u sam vrh tvoje liste antiutopija.
2.U tvom sistemu razmisljanja bi i Psiho,Teksaski masakr i Noc Vestica,bili dosadni i vec vidjeni iz danasnje perspektive.Valjda je bitna ideja/originalnost i ko je postavio temelje.No,dosta.Necu vise o knjizi dok  je ne procitam.

Ian Banks Use of Weapons. Tek sam počela, ali čim je od Banksa... On je jedan od malobrojnih koje mi do sada nisu razočarali...

Moram u priličnoj meri da se složim sa Berserkerom, Mi je vrlo važna knjiga ali je nužno imati svest o kontekstu u kome je nastajala. Stil je siromašan, ima dosta slovenske patetike (but not in a good way), tako da je sa 'tehničke' strane slaba. S druge strane, to je pisao čovek koji je upravo živeo u Lenjinovom režimo institucionalizovanog ludila i njegove umetničke sublimacije okruženja su simbolički snažne iako su zanatski nespretne. Mislim da svako iole zainteresovan treba da je pročita čisto da bi mogao da napravi jukstapoziciju ( :twisted: ) u odnosu na zapadnjačke antiutopije Orvela i Hakslija. A i tanka je.

Quote from: "Meho Krljic"A i tanka je.

Trebao bi da postanes profesor.

Neće životinje da mi daju titulu. Tvrde da nisam završio fakultet. Dobro, u pravu su, ali to je samo tehnička pojedinost...

Vazno je da umes da istaknes djacima ono najbitnije: Lepa, pametna i tanka.

Kapiram da je to Zamjatin pisao na salvetama koje je kradom iznosio iz menze na poslu i krio ispod jastuka, tako da nije ni mogla da bude debela...

Quote from: "Meho Krljic"Neće životinje da mi daju titulu. Tvrde da nisam završio fakultet. Dobro, u pravu su, ali to je samo tehnička pojedinost...

Moja kći namjerava upisati još jedan faks, jer nakon ovog koji upravo završava imat će bezveznu titulu. A moju je obezvrijedio glupi bolonjski proces. Sad će svaka šuša koja završi faks biti magistar.  :x

Quote from: "Meho Krljic"Moram u priličnoj meri da se složim sa Berserkerom, Mi je vrlo važna knjiga ali je nužno imati svest o kontekstu u kome je nastajala. Stil je siromašan, ima dosta slovenske patetike (but not in a good way), tako da je sa 'tehničke' strane slaba. S druge strane, to je pisao čovek koji je upravo živeo u Lenjinovom režimo institucionalizovanog ludila i njegove umetničke sublimacije okruženja su simbolički snažne iako su zanatski nespretne. Mislim da svako iole zainteresovan treba da je pročita čisto da bi mogao da napravi jukstapoziciju ( :twisted: ) u odnosu na zapadnjačke antiutopije Orvela i Hakslija. A i tanka je.

Konacno sam procitao MI.Knjigu sam pazario jos na proslom Sajmu knjiga,u medjuvremenu sam procitao svasta nesto, i reko' sebi da bi bila velika grehota da knjiga ostane neprocitana,a vec  se sramezljivo najvaljuje novi praznik knjige.
Od knjige sam ocekivao vise.Pocetno odusevljenje je brzo splasnulo,tako da cu morati da korigujem svoj stav(sto je eufemizam,za pljuvanje pa lizanje  :evil: )iz prvih postova.Stil je stvarno siromasan,a Vrli novi svet i 1984 su mnogo bolje knjige.

Osnovna ideja knjige svetina VS. pojedinac,hipertrofirano prvo lice mnozine koje ponistava svaku individualnost,originalnost,pa dalje prikazivanje dehumanizovanog i obezljudjenog drustva u kome pojedinac nema cak ni imena,nego je sveden na broj je odlicna,ali nekako nedorecena i realizovana suvise mlako i bledunjavo.U prikazivanju zivota coveka po matematickim formulama,a neko rece da je matematika hladna i surova disciplina, vidim paralelu sa Zapisima iz podzemlja od Fjodora
Mihajlovica,gde on pise da ljudski zivot ne moze da se podvede pod  logaritamske tablice i da covek cesto pozeli da dva i dva nisu cetiri i da se u skladu sa tim cesto iracionalno i ponasa.

Knjigu ne morate da stavljate visoko na listu prioriteta,ali nije losa za ubijanje dokolice nadolazecih jesenjih dana.

P.S
Soundtrack za MI,Kurvini sinovi od Azre-ne znam zasto ali ta mi se pesma stalno vrzmala po glavi dok sam citao knjigu.Da je ziv,onaj seksualni manijak iz Bergasse 19,svasta bi mogao da kaze. :evil:

Lies of Locke Lamora, Skota Linca - nove nade epske fantastike. Stigoh do 148 stranice

upravo zavrsih Pol Anderson - Krstaski pohod

nije mi se dopalo,ne volim takav sf...kao da gledam neki sf akcioni film a to mi se ne dopada

Završih Dark Tower serijal (grdno razočaran).
Sad sam se bacio na Crveni Mars, a ako išta bude valjala, sljedeće dvije su Zeleni i Plavi.

Umiranje iznutra. Uživam.

Quote from: "CorwinM"Završih Dark Tower serijal (grdno razočaran).
Sad sam se bacio na Crveni Mars, a ako išta bude valjala, sljedeće dvije su Zeleni i Plavi.

O, valjace, ali ce vec naredni deo podbaciti...

A šta je sa trećim?

Posteno, ne znam. Posle drugog dela sam toliko ispizdeo da nisam hteo da citam treci :(

Super. Sad si mi ubio volju da uopšte završim knjigu.

Quote from: "CorwinM"Super. Sad si mi ubio volju da uopšte završim knjigu.

Ma procitaj prvuuuu, dobra je. Hard SF. Ako je za utehu, ovo mi se isto desilo sa Hronikom Ambera 2 i Filipom Pulmanom i njegom mracnim sranjima, tedoh reci tkanjima. Prva knjiga-super, prava navlakusa, druga me tako ubije u pojam da me nacisto ne inetresuje sta se desava u trecoj.
Neki pisci uspevaju da razbiju "prokletstvo druge knjige u trilogiji", ali malo je takvih. Kornvel to uspeva na misice, King malo lakse, skot Orson Kard se usere tek u trecoj (mislim na Ender trilogiju). Dakle, ovi dole su primeri onih koje sam iscitao i razocarao se tek na kraju, ako je to neka uteha :(

Ja sam legenda... knjigica za jedno poslepodne.... veoma interesantna, verujem da me nece razocarati.

meni je uvek bio glavni junak te knjige nestvarno glup; ponaša se kao napaljeni klinac koji ne zna da ima i drugih načina seksualnog olakšanja osim da juri, stigne i obljubi neku ženu. Metison očigledno nije imao muda da celu tu stvar sagleda realno sa svih strana.

Metisona je bolelo levo mudo da sagledava stvari iz vise uglova. Napravio je zombijevsku avanturu, samo je obrnuo uloge, da bi se time razlikovao od produkcije i na taj nacin bolje prodao proizvod. taj roman je besmislen kao i svaki akcioni roman kome je cilja da se zapocne akcija, da se vodi akcija i da se zavrsi akcija. Sve ostalo (karakteri, ugao, svrha, stil...) za njega nije postojalo. "Ja sam legenda" je tipicna i zabavna B produkcija, bez ikakvog znacaja za kvalitetnu knjizevnost.

Quote from: "Cornelius"Metisona je bolelo levo mudo da sagledava stvari iz vise uglova. Napravio je zombijevsku avanturu, samo je obrnuo uloge,

Kako, glavni junak je zombi?

Quote from: "Cornelius"taj roman je besmislen kao i svaki akcioni roman kome je cilja da se zapocne akcija, da se vodi akcija i da se zavrsi akcija.

A najveći smisao od svih - zabaviti čitaoca?

Quote from: "Cornelius""Ja sam legenda" je tipicna i zabavna B produkcija, bez ikakvog znacaja za kvalitetnu knjizevnost.

Šta, nema kvalitetne B književnosti? Od kad?

Alex, pošto ti voliš taj roman, besmisleno je da sada napišem tekst od 250 reči u kome ću dati svoje mišljenje romana. Ti ga, svakako nećeš prihvatiti.

Ne, glavni junak nije zombi i to svi znamo, pa i ti.

Za razliku od književnosti kojoj je cilj samo da zabavi čitaoca, kvalitetna književnost, žanrovska ili ne, odlikuje se izlaženjem sa utabanih staza i otkrivanjem bogatstva života za kojim težimo ili protiv koga se borimo. Ona nije samo izraz piščevog životnog shvatanja i iskustva, nego je i suština ljudskog života, otkrivena i prikazana u njegovom najdubljem i pravom smislu, u svoj punoći i totalnosti. Takvo književno delo je i društvena pojava. Ono trajno deluje na oblikovanje društvene svesti, jer izražava stalnu društvenu težnju.

Da, ima dobre B produkcije koja je prevazišla svoj okvir i uzdigla se u umetnost, ali je to toliko retko da se spominje kao dete sa dve glave, žena sa bradom ili pošteni političar. U svakom slučaju, "Ja sam legenda" ne spada u kvalitetnu književnost (kako god okreneš).

Quote from: "Cornelius"Alex, pošto ti voliš taj roman, besmisleno je da sada napišem tekst od 250 reči u kome ću dati svoje mišljenje romana. Ti ga, svakako nećeš prihvatiti.

Ne, ne, nije poenta u tome. Samo ne delim(o) sa tobom takve elitističke poglede na umetnost, pa i književnost. Znaš i sam. Neki ljudi misle da je bitnije uživanje čitaoca, nego šta je pisac hteo da kaže.

Quote from: "Cornelius"Ona nije samo izraz piščevog životnog shvatanja i iskustva, nego je i suština ljudskog života, otkrivena i prikazana u njegovom najdubljem i pravom smislu, u svoj punoći i totalnosti.

"u celini celosti"  :evil:

ja sam legenda je panč-lajn roman, kakvi su se pisali šezdesetih i sedamdesetih, cela knjiga, beskrajno smaranje zbog poslednjih nekoliko redaka. Ko bi tu uspeo da se uzdigne, a Metison je uspeo, prolazio je.

Quote from: "Alex"

Quote from: "Cornelius"Ona nije samo izraz piščevog životnog shvatanja i iskustva, nego je i suština ljudskog života, otkrivena i prikazana u njegovom najdubljem i pravom smislu, u svoj punoći i totalnosti.

"u celini celosti"  :evil:

...u duhovnom i prostornom pogledu, ili mako je lepše to rekao moj idol Žika Obretković. Hvala što si ga naveo, zato ti se odužujem srpskiom haiku poezijom, na uvce, samo nas dvoje:

Ružo moja bela,
ala si mi plava,
ko zelena trava.

Nenene...

Ružo moja bela,
ala si crvena,
volim te jer si plava,
k'o zelena trava.

Nije nešto haiku samo zato što je ispovrtena klasična strofa :)

Mac, sad si produžio pesmu, pa ona više nije haiku, nego ima oblik za pevanje uz gusle. Al, dobro, epski smo mi narod.

Šta ćeš, ja više volim klasični jamb (sa četiri kolone).

zavrsih knjigu "Ja sam legenda" i mogu reci da mi se bas svidela...
sada sam se bacio na Talisman - Stivena Kinga cini mi se da knjga obecava :evil:

Slažem se sa Corneliusom u vezi 'Legende'.
Večaras pročitala 'Neuromansera'.
UF... stil koji zamara, treba se sa time izboriti. Ali, ima interesantnih delova, koji deluju baš sponatano.

Chitam Vukodava, a pre toga sam za 15 dana odradio Zimski Dnevnik, Dnevnik druge zime i Komo. Valjarevic je super!

Long overdju - 2001: Odiseja u svemiru  :!:

završio Legvinicu - Grad opsjena... kasična legvinica kao po običaju niš ne kontaš pola knjige onda sve shvatiš u 7. glavi i pred kraj opet niš ne kontaš
ali fino piše... svaka joj čast bas sam izvlačio neke opise koji su fenomenalni... kao da sam tamo... on the face of the place
hainski ciklus je sjajan...

počeh ponovo MI od onog ruskog Jevgenija
kratka reko da se podjestim

Meni je Grad Opsena najdraži roman iz hainskog ciklusa, valjda zato što je lako ući u emotivnu tlapnju glavnog junaka. Kada na kraju knjige on shvata da mroa da uništi svoj identitet (sa kojim ga i čitalac identifikuje), to baš slama srce.

Heh, tek sad vidjeh da ima još ljudi kojima se ne sviđa knjiga Ja sam legenda. Fino!  :!:

Inače, pročitao sam Svemirsku odiseju i neću da propustim da, kao toliki prije mene, uzviknem: "Sad razumijem film!"  :!:
Inače, sama knjiga mi se (osim pojedinačnih dijelova, kao npr. onog sa opisom monolita, gdje Klark tvrdi da je 9 puta 1.25 jednako 11) veoma veoma sviđa. Sad mi se valja podsjetiti filma...

Daklem, naj mi se sviđa dio s HAL-om, kao i oni opisi Boumenovog putovanja i fantastične stvari koje vidi od izlaska kapsule iz Otkrića, pa sve do Preobražaja. Ono što mi se NE sviđa jeste debilno objašnjavanje Halovog ponašanja, kao napravio grešku pa počeo da osjeća krivicu and similar crap. Gimme a break!

Imaš u drugom delu bolje objašnjenje, kada programer objašnjava. A na to je dodato i objašnjenje sa laganjem i krivicom, for dummies.  :lol:

bladi hel, znam da je postojao ovaj topic... malo je krepao...

Juče sam dokusurio Howl's Moving Castle na engleskom, a onda shvatim i da ga je Laguna objavila (http://www.laguna.co.yu/index.php?m=naslov&id=838). Anima je izleda jako labavo vezana za knjigu. Bolji mi bio crtani.

A noćas sam počeo. i u sitne sate dokusurio, The Real Story - prvi deo GAP serijala Stivena Donaldsona. Donaldson se bogme leeeepo zabavljao pišući spejs operu inspirisanu operom. I to ni manje ni više nego Der Ring des Nibelungen ... Prvi deo nije loš, o ostalima kako budem čitao.

Upravo sam najzad pročitao Čoveka u visokom dvorcu, pošto sam to, ni sam ne znam iz kojih razloga, godinama odlagao, a inače obožavam Dicka. Roman je odličan, a elaboriraću (pošto znam da Ghoul to očekuje!) sutra kad budem odmorniji...

Quote from: "Milosh"Upravo sam najzad pročitao Čoveka u visokom dvorcu,

uh, ja to procitah pre mozda 2 meseca, i nesto mi nije prijao. malo mi je bio ali bukvalno zbrkan, i bas me je zanimalo sta neko drugi izvan moje glave misli o tom delu. znam da ce sigurno biti najkul branitelja vere F.K. Dika, cije cu reci pogrde sigurno tesko preziveti; ali, ako mogu samo u svoju odbranu nesto da kazem, a to je da poceh da ga citam odma posle Velikog Kancelara, pa me je to malo onako.

Iscelitelj (Quarantine)

preporucujem

Ove godine sam po prvi put bio dovoljno disciplinovan da, od pocetka do kraja, uredno vodim spisak stvari koje sam procitao u toku 2008. Ma koliko to smesno izgledalo veoma je retko da uspem da uradim i tako nesto sitno disciplinovano i kontinuirano. A i zgodno dodje kada se podsetim sta sam sve procitao, pogotovo sa obzirom na jadno stanje moje koncentracije u poslednje vreme.
I tako se nadjoh sa gotovim spiskom i ne bih ja bio ni relativno ekstrovertna osoba kakva jesam da nemam potrebu da podelim tako nesto sa ljudima oko sebe. I to je to, niti se hvalim, niti se zalim. A mozda ce nekom znaciti da moje misljenje o nekoj knjizi moze da stavi u poznate parametre na osnovu kojih se to misljenje stvara i da ga onda uvazi ili prenebregne kako ga volja. I, naravno, ako nekog, posto baci pogled na listu ispod, uopste zanima moje misljenje, rado cu ga dati :)

Januar

Gene Wolfe - The Island of Doctor death and other Stories and Other Stories
Tim Powers - Declare
Steven Erikson - Gardens of the Moon       (The Malazan Book of the Fallen)
Steven Erikson - Deadhouse Gates           (The Malazan Book of the Fallen)
Orson Scott Card - Empire
Alastair Reynolds - Revelation Space              (Revelation Space)
Alastair Reynolds - Chasm City               (Revelation Space)
Alastair Reynolds - Redemption Ark           (Revelation Space)
Alastair Reynolds - Diamond Dogs, Turquoise Days    (Revelation Space)
Alastair Reynolds - Absolution Gap             (Revelation Space)

Februar

Charles De Lint - The Onion Girl
Vernor Vinge - The Witling
Stephen Dedman - The Art of Arrow Cutting
Patricia A. McKillip - Harrowing the Dragon
Ian R. Macleod - The Light Ages

Mart

Trudi Canavan - Priestess of the White     (Age of the Five)
Trudi Canavan - Last of the Wilds    (Age of the Five)   
Trudi Canavan - Voice of Gods      (Age of the Five)
David Mitchell - Cloud Atlas
Dan Simmons - Ilium
Dan Simmons - Olympos

April

Robert Grevs - Grčki mitovi
Barry Strauss - The Trojan War - A New History
Patricia A. McKillip - The Forgotten Beasts of Eld
Janny Wurts - The Curse of the Mistwraith    (The Wars of Light and Shadows)
Janny Wurts - The Ships of Merrior       (The Wars of Light and Shadows)
Janny Wurts - Warhost of Vastmark       (The Wars of Light and Shadows)
Janny Wurts - Fugitive Prince          (Alliance of Light)
Janny Wurts - Grand Conspiracy       (Alliance of Light)

Maj

Janny Wurts - Peril's Gate          (Alliance of Light)
Janny Wurts - Traitor's Knot          (Alliance of Light)
Janny Wurts - Stormed Fortress       (Alliance of Light)

Jun

ed Ellen Datlow, Kelly Link & Gavin J. Grant - The Year's Best Fantasy and Horror 2007
Tim Powers - Last Call
Tim Powers - Expiration Date

Jul

Tim Powers - Earthquake Weather
Gene Wolfe - Pirate Freedom
Richard Morgan - Market Forces

Avgust

Gregory Maguire - Wicked, The Life and Times of the Wicked Witch of the West
Haruki Murakami - After the Quake
Jon Courtenay Grimwood - Stamping Butterflies
David Gemmel - Lord of the Silver Bow       (Troy)

Septembar

David Gemmel - Shield of Thunder      (Troy)
David & Stella Gemmel - Fall of Kings      (Troy)
ed Jonathan Strahan - The Best Science Fiction and Fantasy of the Year vol. 1
Clive Barker - Mister B. Gone
Bruce Sterling - A Good Old-fashioned Future
Chris Wooding - The Weavers of Saramyr    (The Braided Path)
Chris Wooding - The Skein of Lament       (The Braided Path)
Chris Wooding - The Ascendancy Veil       (The Braided Path)

Oktobar

Michael Chabon - The Yiddish Policemen's Union
Azarelo, Riso - Druga šansa u deliću sekunde    (100 metaka)
Connie Willis - Doomsday Book
Gary Fry - The Impelled & Other Head Trips
Tim Pratt - Hart & Boot & Other Stories
Robin Hobb - Shaman's Crossing       (The Soldier Son)
Robin Hobb - Forest Mage          (The Soldier Son)
Robin Hobb - Renegade's Magic       (The Soldier Son)
Gaiman, Kubert, Isanove - 1602
ed Gardner Dozois - Nebula Awards Showcase 2006
ed Mike Resnick - Nebula Awards Showcase 2007

Novembar

Gejman - Preludijumi i nokturna       (Sendmen)
William Gibson - Pattern Recognition
George R.R. Martin, Gardner Dozois, Daniel Abraham - Hunter's Run
Kim Wilkins - Giants of the Frost
Charles Stross - Singularity Sky
ed Steven Savile & Alethea Kontis - Elemental, The Tsunamy Relief Anthology
ed Ellen Datlow, Kelly Link & Gavin J. Grant - The Year's Best Fantasy and Horror 2008
Mark Haddon - The Curious Incident of the Dog in the Night-Time
Gejman - Lutkina kuća          (Sendmen)
ed Neil Gaiman & Ed Kramer - The Sandman Book of Dreams

Decembar

ed Ben Bova - Nebula Awards Showcase 2007
Mary Gentle - White Crow (Rats and Gargoyles, Left to His Own Devices, The Architecture of Desire)
Stephen King - Lisey's Story
ed Gardner Dozois - The Year's Best Science Fiction, 22. annual collection


Srecni praznici!

Срећни и теби! Човече, ти му га баш дајеш по читању!

@Melkor
Iskreno se divim vremenu koje si uspeo da otrgneš od porodice, posla i drugih vidova zabave i posevtiš čitanju.  :o

Veni, vidi i otvorih novi topic na istu temu. A ovaj sa mnogo strana bilo bi lepo procistiti u sacuvati posto ima dosta pametnih stvari recenih. Ali ako mislite da mi ideja  ne valja, ili Zakk to misli, slobodno ubij onaj topic i nakalemi moj post ovde.  :idea:

Прочитао сам Алхемичара од Мајкла Скота, ваљда му то дође неки фентези, и стварно не знам шта бих рекао, никад нисам много волео те магијске трипове...а онда сам видео да са стране пише "тинејџерски роман" и све ми је било јасно...

Алюмен, Андрей Валентинов - Генри Лайон Олди, čitam prvu knjigu, Механизм Времени

Zavrsio sam sa citanjem par knjiga...krhotine casti i barajara, farenhajt 451, tamu koja prethodi (po 2 put). Nijedna knjiga od navedenih nije losa. Sad citam nekronomikon, po 2 price pre spavanja. :D

Ja sam skoro procitao Vatru od Ketrin Nevil, i posle dosta vremena ponovo Pricu o Duhovima, Petera Strauba.. mnogo
dobra knjiga  8) .
A uporno apelujem da se jos sta od Strauba prevede i izda.. al nemam podrsku  :cry: .

Problem Priče o duhovima je onaj smehotresni rasplet u bioskopu, slično kao i u mnogim Barkerovim pričama, kraj ume poprilično da upropasti postavku. Ali, da, to jeste odličan roman, pa ga i treba toliko pljuvati zbog kraja.

Jeste malo zbrljavo pred kraj, ali 2/3 knjige je zaista sjajno, pa bi mu oprostio malo losiji kraj. Odlican stil pripovedanja, jedna napetost i jeza koja se postepeno gradi, i sto je retkost u hororu glavni junaci nisu deca, tinejdzeri, mladici, vec ljudi u poznom zivotnom dobu.
A kod horora nazalost, cesto kraj bude brljav. Recimo Leto Noci.
Cela knjiga mi je bila odlicna, ali zadnjih tridesetak strana kao da je pisao nevesti tinejdzer.

Oluju sa sunca. Kad završim daću mišljenje.

Quote from: Lomljavina on 08-04-2010, 14:03:43
Oluju sa sunca. Kad završim daću mišljenje.

ne bi ni valjalo pre toga.
mislim, samo najveći to mogu...

:-)

Pre nekoliko minuta svrših ,,Oluju''.
I mada je prošlo tri iza ponoći, osećam se prilično osunčano.

Ovih dana častiću prijatelja - trenutnog direktora ,,Lagune'', što su ovo izdali.
Nisam ni znao da je delo tek drugo u trilogiji pa jedva čekam da pročitam treće.
Roman je izvanredno složen na svim nivoima sa vrlo preciznim problemima i rešenjima. Baksteru i Klarku svaka čast.

Prvi deo, koji deluje potpuno realno, bio mi je bliži psihi.
Na sredini, prilikom nagoveštaja upletenosti vanzemaljaca, jedan deo podsvesti kao da mi poče s negodovanjem, da bi onda došao do nečeg, što me je potpuno oborilo s nogu.

- Utemeljeno opravdanje vanzemaljaca da unište Zemlju, a da pritom ostanu humani :-)
Ne smem da kažem o čemu se radi jer više ćete uživati ako sami otkrijete, ali da mi je neko rekao da uništenje jedne složene planete može da se objasni kao human gest, i da u to poverujem, kladio bi se u sve pare da nema šanse i izgubio bih. :-) 

U prilogu Vam saljem spisak Simenonovih romana?/Novela? objavljenih as follows,mozda Vam koristi.
Pozdrav Nenad

PLAVI-ZELENI DODATAK - MISSING
093 Zorz Simenon - Zla kob Matilde Pitar
093 Zorz Simenon - Prase bez repa
098 Zorz Simenon - Mali krojac i sesirdzija
104 Zorz Simenon - Megre i dugonoga
117 Zorz Simenon - Slucaj Lefransoa
117 Zorz Simenon - Dosije broj 16
117 Zorz Simenon - Kradja u koledzu
117 Zorz Simenon - Neverovatna smrt
146 Zorz Simenon - Noc na raskrscu zlocina
185 Zorz Simenon - Lula inspektora Megrea
243 Zorz Simenon - Dva inzinjera
268 Zorz Simenon - Brana broj 14
285 Zorz Simenon - Neuspela osveta

Započeo MONAHA od Metju Luisa. Stil dobar, radnja za sada intrigira...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi49.tinypic.com%2F2iaxytu.jpg&hash=3f91ddd76a3f4099e7b21390b4a7a6bb0103e1df)