Sta kazete? Vredi li citati? Razmisljam da se uskoro okusam sa nekom njegovom knjigom, posto su mi se ekranizacije - American Psycho i Rules of Attraction - jako svidele, ali opet, malo se pribojavam da se ne desi razocaranje kao sa Palahniukom (odusevio sam se filmom Fight Club, a onda uzeo da procitam i neku knjigu, konkretno Choke, i uglavnom se smorio). E da, vidim da Avary sprema jos dva filma po Ellisu. U medjuvremenu, sta mislite o romanima? :?:
Definitivno vrijedi. Prva njegova knjiga koju sam procitao, bila je, po meni, i najbolja, a to je "Manje od nule". Jako teske teme i opisi i kao suprotnost, cesto 'Proljece Ivana Galeba' trenuci, koje je (ponekad) koristio u svojim kasnijim knjigama. Ono sto je najvaznije to je da covjek zna da pise. Nije dosadan, cita se brzo, a ovakvu atmosferu izgubljenosti kakva postoji u ovoj knjizi, nasao sam kasnije samo kod "Generacije X".
"Americki psiho" je odlicna knjiga. Mogao bi topik poseban o njoj da se pokrene, a ono iza cega stojim je da nema te osobe koja je procitala knjigu i bila zadovoljna ekranizacijom (ili bar ja ne znam nijednu). Knjiga ima mana, ponekad se nailazi na bolesna ubistva i opise, kao i na takve bolesne perverzije koje u pisanoj formi malo gdje postoje, ali najbolje je sto IMAJU smisla. Nevjerovatno je da najupecatljiviji detalji u knjizi NISU ubistva ili sokantni opisi, vec totalno nekrvavi (slijede spojleri, ali nimalo ne kvare citanje) dio sa kreditnom karticom, Tom Kruz dio i susret sa bratom. Knjigu sam procitao dosta davno, ali i sada ih se sjecam, sto valjda dovoljno govori kakva je knjiga. E sad, mane su sto bolestina ima previse za moj ukus. Vec sam rekao, imaju smisla i sve, ali knjiga bi bila bolja da ih nema bas toliko. Dalje, par scena ponavlja. Recimo, kad procitas "Manje od nule" i "Americki psiho", naci ces bukvalno preslikan 'razgovor' sa majkom u obje knjige. Kao da mu je nedostajalo inspiracije. Postoji labava povezanost njegovih knjiga (manje od nule - americki psiho - glamurama), mada je i pored toga redosled citanja totalno nebitan. Ono sto Elisa izdvaja od ostalih je to sto covjek u svom knjizevnom postupku koristi nabrajanje da bi iskazao besmislenost, a to funkcionise odlicno. U "Americkom psihu" postoje citavi pasusi koji samo opisuju ljude, tipa 'nosio je Armani odijelo, Dolce & Gabbana kravatu...' i tako do sutra. On koristi spoljasnost da bi opisao prazninu i unutrasnjost svojih junaka. Druga, kome sam pozajmio knjigu, ovo je smorilo, ja sam bio odusevljen.
Sve u svemu, daleko od toga da mi je medju prvih 20 pisaca, ali da vrijedi da se procita - to obavezno. Nadam se da sam bio od koristi. Pozdrav.