ČOVEK KOJI JE PAO NA ZEMLJU je kod nas izašao u ediciji Kentaur, u prevodu Vukice Đilas. Reč je o klasiku naučne fantastike koji je ostavio dubok trag, o čemu svedoče razne stvari, među kojima su i tri ekranizacije, pa i Bouvijeva aproprijacija te mitologije u radu, a na osnovu uloge koju je ostvario u Regovom filmu.
Ovo je drugi Tevisov naučnofantastični roman koji sam pročitao i ostavio je utisak na mene, ali ipak on je manji u odnosu na ono što mi je pružio MOCKINGBIRD.
ČOVEK KOJI JE PAO NA ZEMLJU je zanimljiva, apokaliptična vizija života na Zemlji data kroz dva fokalizatora, superinteligentnog vanzemaljca poslatog na Zemlju da izvrši neke radnje kojima će moći da spase svoj svet i naučnika koji naslućuje da se iza uspele maske ekscentričnog pronalazača kome sve ide od ruke krije neko sa drugog sveta.
Iz današnje vizure, kada je Bouvi odigrao Teslu kod Nolana i ovog vanzemaljca kod Rega, možemo reći da bi Velimir Abramović od svega ovoga izgradio jasnu aluziju na našeg velikog naučnika.
Meni se čini ipak da je Tevisova ideja pre svega vezana za čovečanstvo a da je čovek koji je pao među nas bio samo dobar katalizator da se prikaže kako se sve može sakriti pa čak i očigledna pripadnost drugom svetu ako se čovek smesti udobno u klasu najbogatijih kojoj je sve dozvoljeno pa i mogućnost da se bude sasvim drugačiji, do granice nedopustivnosti.
Tevisova zamisao je epska, ali je izvedba lirska, velike zamisli i slike dati su iz vizure dva skromna bića opterećena raznim očajanjima.
U tom pogledu MOCKINGBIRD mi je na svakom nivou bio superiorniji iako ima identičnu strukturu. Tri fokalizatora - čoveka, ženu (mada je u ČOVEKU KOJI JE PAO NA ZEMLJU žena gurnuta na kraju u zapećak) i nekoga ko je se pravi da je čovek ali nije (ovde je vanzemaljac, tamo je robot). Međutim, MOCKINGBIRD odlazi u daleku budućnost posle veoma zanimljivog sloma čovečanstva, dok je ovo roman slutnje.
U tom pogledu, iako ima tu dosta sličnosti unutar DNK, i svakako se Tevisov opus ne može sagledavati bez prepoznavanja veze ova dva romana, MOCKINGBIRD mi je neuporedivo superiorniji.
No, i ovo je klasik, van svake sumnje, iz kog se štošta može naučiti.