THE FINAL GIRL SUPPORT GROUP Gradyja Hendrixa je u suštini triler, ali je roman koji govori o hororu i nosi jednu meta-dimenziju koja ga upliće sa tim žanrom, ako ne iz aspekta istinske književne strave a onda barem kroz kontemplaciju o njoj.
Kada je HBO kupio prava za ovaj roman, uzeli su ga Andy Muschietti koji je imao senzacionalan uspeh sa filmom IT i snimio je odličnu DC adaptaciju Flasha i Charlize Theron kao producentkinja. Međutim, nisam siguran koliko su zapravo velike šanse da ikada nastane serija po njemu jer je bukvalno iste te zime krenula serija YELLOWJACKETS koja u svojoj osnovi ima istu dinamiku odnosa među junakinjama.
U YELLOWJACKETSu imamo grupu junakinja u sadašnjosti koju veže trauma od pre četvrt veka kada su doživele avio nesreću i provele godinu i po dana u šumi, boreći se na svaki način za opstanak. U THE FINAL GIRL SUPPORT GROUP imamo grupu Final Girlsa, dakle onih poslednjih devojaka iz slasher filmova koje su pobedile slashera, bilo tako što su ga ubile ili onesposobile do tačke da mora biti odveden u zatvor.
One se danas okupljaju u jednoj terapijskoj grupi i tu jednom mesečno dele iskustva o tome kako se nose sa svojom traumom. Svaka od njih zaradila je novac od prodaje prava na svoj život i svaka je dobila holivudsku franšizu o sebi i svom čudovištu i na taj način su ostale da žive u kulturi pa samim tim su ostale i na meti superfanova tih ubica, njihovih copycata i sl.
Ova premisa je vrlo meta i vrlo je zanimljiva, i u tom pogledu Grady Hendrix u izvesnoj meri radi ono što je Kevin Williamson u svom scenariju SCARY MOVIE iz kog je kasnije izrastao SCREAM. Da, i kod njega ima slasher film STAB snimljen po doživljajima junaka iz prvog i ostalih filmova, ali ne uspeva u nastavcima da izgradi ni približno ovako zanimljive likove i ovako sofisticiranu zaveru kada Final Girls dožive napad svog do sada najopakijeg i najorganizovanijeg Čudovišta.
Grady Hendrix je i filmski scenarista i kritičar, i THE FINAL GIRL SUPPORT GROUP je naravno moćan IP od svoje rečenice pa nadalje, ali ipak je sve ovo itekako i jedan energičan mišićav triler u kom zaista duhovito i inteligentno dekonstruiše slasher odlazeći korak dalje od onoga što je uradio Williamson ali i krupan deo filmske kritike koji je jako dugo mrčio artiju na ovu temu.
U tom pogledu, ovo nije samo uzbudljiv triler koji se čita u dahu, i nije samo uzbudljiv roman za ciljnu grupu, ovo je i vrlo pametno novo promišljanje žanra.
Naravno, nije ovo teorijska knjiga o hororu, mada Grady Hendrix je i to pisao, ali može biti zanimljiva onima koje teorija ovog žanra zanima više od samog književnog trilera.
U tom smislu, slasher je možda podžanr horora koji sam najmanje čitao u formi romana, ali svakako da ima slashera snimanih po romanima, počev od proto-slashera i uopšte dede modernog horora PSYCHO koji je Hitchcock bazirao na Blochovom romanu. Dakle, ja nisam upoznat u potpunosti u kojoj meri ovaj roman korespondira sa književnom tradicijom slashera. U stvari, to je krupan nedostatak u mojoj recepciji, pa samim tim ne mogu da kažem da li bi ovaj roman mogao da se uvrsti iz rame s tim delima. Ali svakako da bi u ekranizaciji ovo definitivno bio upmarket slasher sa tom meta dimenzijom koju sam opisao.
Grady Hendrix je ovde napravio jedan veoma domišljat i zapravo prilično pametan spoj polovnih delova i od toga stvorio nešto ne samo uzbudljivo nego i sveže, nudeći mnogo više od bilo kog uporedivog dela koja nam padne na pamet kada pomislimo na opis koji sam dao.
Roman je dostupan i u našem izdanju ali ga nisam čitao pa ne znam kakav je prevod i sve to.