ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nema bash mnogo izvodjaca i bendova koji kad spremaju album snime gomilu mahom kvalitenih pesama, i onda u zavrshni produkt uvrste samo deo toga materijala, ostavljajuchi poznavaoce tih ostataka da se pitaju shta je bio kriterijum pri izboru.

Cetiri takva velika izvodjaca mogu da navedem iz glave, a vi ostali me dopunite. Dakle - The Beatles, The Rolling Stones, The Kinks, Bob Dylan. Pri tom ne mislim na piratski snimljene zive nastupe nego na pesme koje se nisu nashle na albumima.

Medju "alternativcima" u SAD istice se Steve Wynn, mada on svoje ostatke naknadno objavi na regulrnim kompilacijama "otpadaka". Isto vazi za The Jesus And Mary Chain, premda je njihov opus nesrazmerno krachi.

Dok Beatlesi, Kinksi i Dylan imaju dosta zvanicnih izdanja sa ostacima (outtakes), Stonese za taj materijal - koji nije nishta manje impresivan - apsolutno boli uvo. Postoji samo jedna zvanicna kompilacija ostataka, Metamorphosis (1975), koja se u Zapadnoj Evropi i SAD tek nedavno pojavila na CD-u, dok je u Rusiji i Japanu postojala, i to u vishe razlicitih verzija, sa velikim brojem dodataka kojih nije bilo na vinilci.

O "zaostavshtini zaostataka" Rolling Stonesa mogu se pisati eseji. Ivan Ivackovich tome nije posvetio ni redak u svojoj knjizi o Stonesima. Smatram da se upravo u kolicini "zaostalog", a kvalitetnog materijala ogleda istinska velicina Stonesa.

Stonesi su, recimo, 1978. godine planirali da izbace opushteni bluz - hard rok album. Sve pesme su snimili, a onda su odjednom odlucili da sve to odbace i snime ono shto je danas poznato kao Some Girls (1978) - plocu koja je bila u duhu svog vremena: skoro pankerska zestina (njihove rane ploce i singlovi su, izmedju ostalog, bili inspiracija mnogima, pa i Stoogesima, i potonjim pank grupama) i ceshanje o disko (Miss You). Jedina kopca sa "plemenitim" periodom Stonesa (1968-1975) je divna kantri balada Far Away Eyes.

Materijal sa neobjavljenog albuma nalazi se na bootleg izdanju "Back In The USA". Od 20-tak pesama, dve su ipak ugledala svetlost (zvanicnog) dana: Where The Boys Go i Summer Romance. Obe se nalaze na meni prilicno kilavom Emotional Rescue (1980).

Cak je i tragikomicno losh album Dirty Work (1986) pratilo dvadesetak "ostataka" (sakupljeni na bootlegu Crushed Pearl), i oni su zaista dokument stanja raspada u grupi. Mika u studiju gotovo da nema, umesto njega, nejakim glasom, peva Kit. Na nekim probama nema Charlija Wattsa, koji je pod matore dane krenuo da uzima kokain. Nije mu bilo dovoljno shto je video svoje drugove kako desetak godina mladji prolaze kroz pakao, ne samo zdravstveni nego i javni (hapshenja, sudjenja, proterivanja...)

Album Tattoo You (1981) kritika je ishvalila i kazala da je ispunjen svezhim materijalom. Mik i Kit su se na to nasmejali: Tattoo You je bukvalno sacinjen od ostataka sa ranijih ploca. Dakle, mrzelo ih je da pishu nov materijal, pa su zabacili ruku, iskopali desetak neobjavljenih pesama i sastavili plocu koja se danas svrstava medju 10 najboljih Stones ostvarenja. Sa tom ocenom se slazem.

Ko zna shta je koren nehajnog odnosa Stonesa prema svojim "ostacima".

Odgovor se (mozda) moze naslutiti u stavu Kita Ricardsa prema prvom albumu, koji je od pocetka do kraja ispunjen obradama. Dok Mik tu plocu jako voli, Kit je smatra pukom zbirkom demo snimaka...

Jako volim Stonese. Retki bend koji toliko dugo postoji, a josh zeli da se takmici - kompozitorski, trendovski. Njihove poslednje ploce su mi svedok, a nijedna od njih nije za bacanje. Steel Wheels je cak briljantan.

Sve do, ukljuciv 'Exile on the...', cijeli period od-do, a kasnije i 'Tatoo You', mogu se slusati i slusaju se kod mene. From tajm t tajm.

+ Keithov prvi LP.

Tol'ko.