ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

LAGUNA je upravo objavila novu knjigu Zorana Živkovića:
"KNJIGA / PISAC".
Na LAGUNINOM sajtu, uz najavu su i odlomci dve kritike iz američkih (!) časopisa, izuzetno povoljni.
Da li je neko čitao ovo?

Jesi li siguran da je to nova knjiga? Meni lici na reprint dve knjige, a u jednoj. Dakle, citala Knjigu i citala Pisca. Pisac mi vise legao (ako se dobro secam, davno bilo), obe su standardno dobro ZZ stivo, ko voli.

S je u pravu, varvarinu je izgleda udarilo pivo u glavu od sinoc...

1. THE FOURTH CIRCLE (1993)
2. TIME GIFTS (1997)
3. THE WRITER (1998)
4. THE BOOK (1999)
5. IMPOSSIBLE ENCOUNTERS (2000)
6. SEVEN TOUCHES OF MUSIC (2001)
7. THE LIBRARY (2002)
8. STEPS THROUGH THE MIST (2003)
9. HIDDEN CAMERA (2003)
10. COMPARTMENTS (2004)
11. FOUR STORIES TILL THE END (2004)

Nije nova!!
Definitivno su me prešli s onom kosom crtom u naslovu, pomislih da je to najnovije...

Ni ovo nije nova knjiga, a nije ni knjiga: Zoranova priča "Voz" već ranije pomenuta da će je BBC dramatizovati, biće emitovana na BBC 4 u četvrtak 29. septembra u 15.30 po londonskom vremenu (što je jedan ili dva sata manje nego kod nas - u zavisnosti da li je letnje ili zimsko vreme).
BBC 4 je dostupan i preko interneta, tako da svi zainteresovani mogu da poslušaju kako ovo zvuči.

Uzgred, neko ko ima link do ove stanice bi mogao to da okači ovde, da još pojednostavimo stvari.

Ja sam nedavno čitao članak u novinama o novoj domaćoj seriji koja bi trebala valjda uskoro da se emituje, po ZZ knjizi. Koliko se sećam, Petar Kralj glumi... Da li neko zna nešto više o ovome?

Saznaćemo na vreme...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.paramecijum.com%2Fl1%2FTV.jpg&hash=9660eec289c4fdf687db798e4edec59281fa2201)

Ovih dana je na nekoliko lokacija u Beogradu počelo snimanje pet desetominutnih priča rađenih po novoj knjizi Zorana Živkovića Dvanaest zbirki i čajdžinica, čime Televizija Studio B prvi put od svog nastanka počinje proizvodnju igranog programa. U ovom dramskom serijalu pod nazivom Sakupljač igraju Petar Kralj, Branislav Ciga Jerinić, Dubravko Jovanović, Srđan Ivanović i Milan Caci Mihajlović.

Više informacija:
http://www.photontide.org/vesti/vesti.php?prikazi_vest=585

Ovo sa dramskim minijaturama,pa bio i royalty himself Zoran Zivkovic himself u pitanju,postaje sirotinjska nasty habit svih domacih stanica.Ponovo sve sluti na brzopoteznu,bezvrednu kucnu radinost privatnih produkcija.A i ovaj Srdjan Ivanovic(poznat kao aussi shnajder narodnih noshnji iz "Seljaci 2-Sve je za ljude" mi ostavlja utisak nekog BK diplomca kome,sudeci,po ovoj fotografiji,jako smrde noge!).

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Ovo sa dramskim minijaturama,pa bio i royalty himself Zoran Zivkovic himself u pitanju,postaje sirotinjska nasty habit svih domacih stanica.Ponovo sve sluti na brzopoteznu,bezvrednu kucnu radinost privatnih produkcija.A i ovaj Srdjan Ivanovic(poznat kao aussi shnajder narodnih noshnji iz "Seljaci 2-Sve je za ljude" mi ostavlja utisak nekog BK diplomca kome,sudeci,po ovoj fotografiji,jako smrde noge!).

Pih, kaki pesimista. Pa valjda će nešto značiti što Zoran Živković učestvuje u svemu tome, a ne tamo neki uber gedža. Sačekajmo, pa će da vidimo.

Nema veze s temom:

http://www.infinityplus.co.uk/introduces/zoranzivkovic.htm

evo stigla još jedna njegova knjiga čitateljka http://www.laguna.co.yu/naslovi.php?id=456
pročitao sam jedino četvrti krug al nije ostavio neki utisak na mene ne znam kako je sa ostalim njegovim knjigama
možda neko ko je pročitao više može da mi kaže

Uzmi sta bilo i vidi sam/a - jedino delo koji drasticno odskace iz opusa je upravo Cetvrti krug, pa ako ti se to nije svidelo ima sanse da nesto drugo hoce. E, ako ti ni ne legne ni slucajni uzorak, onda najverovatnije nije za tebe.

Zoranove knjige, van diskurzivnih tekstova, strašno su smorne. Matematička struktura, stil uglancan do besvesti, ali nema života. Obaška što su isprazne.

Ako ništa drugo, to ga čini adekvatnim ambasadorom domaće sf proze.

Quote from: "libeat"Ako ništa drugo, to ga čini adekvatnim ambasadorom domaće sf proze.

Na ovo bi verovatno zakukao da ne piše sf.  :lol:

U čemu bih ga ja prva iz sveg srca iskreno podržala.   :lol:

Ne bih rekao da su Živkovićeve knjige smor, imaju zanimljivih elemenata za mene, ali ova Knjiga i pisac je smorila.
OK brate, razumeo sam ideju, ali moglo je to i na cca 20 stranica ukupno :(

Dve devojke u knjižari ispred Živkovićeve police:

"To je neki naš lik, super piše onu epsku fantastiku ( :x ), na engleskom piše, ovo su sve prevodi ( :x ), živi u Americi, tamo je dobio neku nagradu kao što je oskar za filmove ( :x )"

eh to se zove instant izmišljanje  :shock:

nego jesi li ih startovao  8)

Quote from: "Truba"nego jesi li ih startovao  8)

Jbg, kad je iza čela promaja, ja ni ne razgledam dalje.
Nakrivo sam nasađen.  :cry:

Blic 01.01.07

Objavljen širi izbor za Ninovu nagradu


U širem izboru za Ninovu nagradu za najbolji roman 2006. godine našla su se 22 pisca od kojih je jedino Vladan Matijević već jednom bio dobitnik ovog priznanja.
Osim njegovog romana ,,Časovi radosti", nominovani su i ,,Preljubnici" Vide Ognjenović, ,,Kolekcija" Milete Prodanovića, ,,Netrpeljivost" Nemanje Rotara, ,,Kavaleri starog premera" Radovana Belog Markovića, ,,Teskoba" Mladena Markova, ,,Azil" Sanje Domazet, ,,Komo" Srđana Valjarevića, ,,Kuvarove kletve i druge gadosti" Srđana V. Tešina, ,,Izlaženje" Barbi Marković, ,,Uspon i pad Parkinsonove bolesti" Svetislava Basare, kao i romani ,,Prvi, drugi, treći čovek" Mirjane Đurđević, ,,Sluge hirovitog lučonoše" Mirka Demića, ,,Noć, soba zar-ptice i bog" Slobodana Vojičića, ,,Četiri zida i grad" Zvonka Karanovića, ,,Emilija leta" Mirjane Mitrović, ,,Baron Gautsch" Miše D. Jovanovića, ,,Melanholija" Saše Hadži Tančića, ,,Zimska šetnja" Radeta Kuzmanovića, ,,Most" Zorana Živkovića, ,,Tri roga meseca" Aleksandra Jugovića i ,,Bosanci trče počasni krug" Ivančice Đerić.
Žirijem koji čine Aleksandar Jovanović, Stevan Tontić, Tihomir Brajović i Slobodan Vladušić - predsedava Milan Vlajčić.
I ove godine sponzor Ninove nagrade je ,,Alpha banka", a novčani iznos uvećan je u odnosu na prošlu godinu za hiljadu evra, tako da sada iznosi 7.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Nagrada će biti dodeljena 18. januara.
T. S.

Ovo je bilo jos u novogodisnjem broju NIN-a...

Najužiji izbor
"Četiri zida i grad"  - Zvonko Karanović, "Emilija Leta"  - Mirjana Mitrović, "Komo"  - Srdjan Valjarević, "Uspon i pad Parkinsonove bolesti"  - Svetislav Basara, "Most" - Zoran Živković.

Basara ili Valjarević, nema dileme.
Verovatno Basara.

Cak sam siguran da ce Valjarevic uzeti nagradu...

Što je definitivno dno za srpsku literaturu. To forsiranje polureporterskih poluispovesti hrpe besmislenih razmišljanja o svakodnevnim i bizarnim stvarima poput pranja zuba... Ali to je valjda naša stvarnost, ne vidim zašto u izboru nisu Isidora Bjelica i Bobićka... gotovo da je prestalo da bude razlike između njih i ovih koje srpska akademska kritika glorifikuje.

Nije samo naša stvarnost, takva literatura je sada, izgleda, svuda popularna.

Živković nema nikakvu šansu jer NINov žiri nikada neće izabrati delo u kome se ne pominje ništa srpsko, pa je za očekivati da ZŽ krene da piše dela koja se događaju u našem, prepoznatljivom okruženju.
Iskreno, ovo sam mislio i pre nego što sam saznao da se sledeća ZŽ knjiga zaista događa u Beogradu. Ne ova koja izlazi za koji sat kod Lagune, nego ona naredna, koja je u nastajanju.

Quote from: "Boban"Što je definitivno dno za srpsku literaturu. To forsiranje polureporterskih poluispovesti hrpe besmislenih razmišljanja o svakodnevnim i bizarnim stvarima poput pranja zuba... Ali to je valjda naša stvarnost, ne vidim zašto u izboru nisu Isidora Bjelica i Bobićka... gotovo da je prestalo da bude razlike između njih i ovih koje srpska akademska kritika glorifikuje.

u ovome se 100% slažem s bobanom, čisto da se zna da je i takvo što statistički moguće.  :oops:  :P

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Boban"Što je definitivno dno za srpsku literaturu. To forsiranje polureporterskih poluispovesti hrpe besmislenih razmišljanja o svakodnevnim i bizarnim stvarima poput pranja zuba... Ali to je valjda naša stvarnost, ne vidim zašto u izboru nisu Isidora Bjelica i Bobićka... gotovo da je prestalo da bude razlike između njih i ovih koje srpska akademska kritika glorifikuje.

u ovome se 100% slažem s bobanom, čisto da se zna da je i takvo što statistički moguće.  :oops:  :P

Čudo se dogodilo, pokvariće ovo lepo vreme, očekujem snežnu mećavu uskoro (to ako budemo imali sreće, pa nas ne zvekne nešto gore)!

Tebi je Rile trebalo punih... er.. koliko li ono beše... welkl, bemliga, petnaestak godina da se okreneš za 180 stepeni.
Mislim, alo!!! To je isti onaj Boban o kom je škrba onomad skucao kad god Boba ščepa neka zloba, njemu priĐe Boban da i on bude zloban.   :evil:

No dobro, biće da si ti u tom periodu apstinirao od mnogijeh stvari, ne samo sf-a...   :wink: :lol:

Quote from: "libeat"Tebi je Rile trebalo punih... er.. koliko li ono beše... welkl, bemliga, petnaestak godina da se okreneš za 180 stepeni.
Mislim, alo!!! To je isti onaj Boban o kom je škrba onomad skucao kad god Boba ščepa neka zloba, njemu priĐe Boban da i on bude zloban.   :evil:

No dobro, biće da si ti u tom periodu apstinirao od mnogijeh stvari, ne samo sf-a...   :wink: :lol:

Ma izgleda da se meni vreme zaustavilo u nekim kasnim '80. prošlog veka, valjda imam blokadu, ne sećam se ružnog perioda, a i slabo sam viđao ekipu, osim kad na nekog slučajno nabasam u gradu
 :lol:  :lol:  :lol:

Eeee, ondak si na pravom mestu, brate Rile; imaš ovde buljuk ljudi za koje sumnjam da su zadnje dve decenije proveli u ili hibernaciji ili u instituciji ili na Marsu.  :evil:

Quote from: "libeat"Eeee, ondak si na pravom mestu, brate Rile; imaš ovde buljuk ljudi za koje sumnjam da su zadnje dve decenije proveli u ili hibernaciji ili u instituciji ili na Marsu.  :evil:

Ja sam izgleda bio na Marsu, često sam sebi delujem kao neko ko je pao sa istog...

Quote from: "libeat"kad god Boba ščepa neka zloba, njemu priĐe Boban da i on bude zloban

xjump

18.01.07

NIN-ova nagrada 2006.


Danas je NIN-ov ziri (u sastavu Milan Vlajcic, predsednik, Aleksandar Jovanovic, Stevan Tontic, Tihomir Brajovic i Slobodan Vladusic) proglasio laureata NIN-ove nagrade za 2006. godinu.
Radi se o knjizevniku SVETISLAVU BASARI za roman "USPON I PAD PARKINSONOVE BOLESTI" u izdanju Derete iz Beograda.

O knjizi USPON I PAD PARKINSONOVE BOLESTI:

Originalna groteska prozeta autenticnom Basarinom ironijom o Svetoj bolesti i njenim posvecenicima, apostolima i protivnicima...
Demjan Lavrentjevic Parkinson, izumitelj strasne bolesti i glavni junak ovog romana, umire od iscrpljenosti 1947. godine u logoru na Kolimi pod laznim imenom Nikolaj Nikolajevic Kuznjecov. Do tog dana on pokusava da iz perspektive cudne bolesti promeni okolinu, sastavljajuci fragmente odavno razbijene celine integralne slike sveta, u stalnoj borbi sa himerama istinske bolesti i laznog zdravlja i njihovim invertovanim ulogama kao paklenim okosnicama sunovrata sveta u revolucije, ratove, ezoteriju i alhemiju.
Ova knjiga je roman koji je povremeno istorija i istorija koja je povremeno roman. Granicu izmedju zanrova, istine i lazi jedino moze da odredi hrabar citalac.

Samo da udje u zapisnik da sam tipovao na njega jos pre deset dana, javno, na forumu ovde.

Quote from: "Boban"Samo da udje u zapisnik da sam tipovao na njega jos pre deset dana, javno, na forumu ovde.

i corava koka ubode neko zrno...  :lol:

inace, ovako preliminarno, rekao bih da se ziri nije bas obrukao onoliko koliko bi nekim drugim izborom, jer bruka je sta je uopste USLO u top-5...

Basari NINova nagrada izmice 20 godina i ovo treba posmatrati kao nagradu za celokupan njegov dosadasnji trud. Sve cesce se NINova nagrada dodeljuje za minuli rad, a ne bas za konkretno delo koje uglavnom i ne bude najbolje u piscevom opusu.

Ma zasluzio je cova, valjda ce da nauci da se normalno obuce sad. Izgleda kao da je dosao iz birtije najgore.

7000 evra je nagrada. Snaci ce se on vec za odjecu... :lol:

Je l' čitao neko Basarinu knjigu?

Ja planiram da je sutra kupim, sad kad je prestižni žiri potvrdio da je čitanje toga okej.

Eno u Deretinom izlogu odmah sa sve etiketom da je nagrađena milion primeraka knjige... ajd vidi pa mi javi vredi li...

Quote from: "Virus"valjda ce da nauci da se normalno obuce sad. Izgleda kao da je dosao iz birtije najgore.

To mu je imidž, zašto bi se menjao. Kakva poetika, takva estetika.

A mozda opet bolje nego da paradira s lulom i tregerima kao Pavic hehehe Taj je pravi folk pevac.

ja bas ne vidim znacajnu paralelu izmedju necijeg posla i vaznosti oblacenja (ukoliko nisi salterski sluzbenik, u cestom kontaktu s ljudima ili nesto slicno).

Pa, dobro, al njegov posao je par godina bio da bude ambasador na Kipru...

Quote from: "lilit_depp"ja bas ne vidim znacajnu paralelu izmedju necijeg posla i vaznosti oblacenja (ukoliko nisi salterski sluzbenik, u cestom kontaktu s ljudima ili nesto slicno).

Pisci, bar oni za koje je neko nekad čuo, su javne ličnosti, pa imidž nije u potpunosti nebitan.

Imidž može da doprinese prodaji knjiga.

Quote from: "angel011"

Quote from: "lilit_depp"ja bas ne vidim znacajnu paralelu izmedju necijeg posla i vaznosti oblacenja (ukoliko nisi salterski sluzbenik, u cestom kontaktu s ljudima ili nesto slicno).

Pisci, bar oni za koje je neko nekad čuo, su javne ličnosti, pa imidž nije u potpunosti nebitan.

Imidž može da doprinese prodaji knjiga.

pa sad... i ovo je imidz:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.danas.co.yu%2F20060304%2Fimg%2Fvikend5_1.jpg&hash=616319e58284f17b692e1760ce4d6b48c3b6c571)

sto se tice ambasadorovanja, desavalo se da ga vidim i u odelu, ponekad na TV-u.

Bez sve šale, za njega kažu da je bio odličan u ulozi ambasadora. Da nije pijano posrtao Nikozijom, već da je sasvim ljudski i čovečanski ambasadorovao, dostojno predstavljajući zemlju itd.. Tako da, svaka čast.

@lilit: slažem se, i to je imidž. Meni lično je takav imidž sasvim ok, ne mislim da pisac mora da bude u odelu.

Quote from: "Meho Krljic"Bez sve šale, za njega kažu da je bio odličan u ulozi ambasadora. Da nije pijano posrtao Nikozijom, već da je sasvim ljudski i čovečanski ambasadorovao, dostojno predstavljajući zemlju itd.. Tako da, svaka čast.

´
Eto što ti je čaršija. Meni su u ovdašnjoj ambasadi baš olajavali Basaru kako se ne trezni i da je sramota za diplomatski kor.

Eh, kome sad vjerovati? :lol:

Basara se inače ne trezni. Ne znam što bi to radio za vreme ambasadorovanja. Nije mu smetalo, a ne smeta mu ni kad piše. Jedino što će kraće živeti.

Quote from: "krema"Eh, kome sad vjerovati? :lol:

Ni u jednom trenutku nisam poverovao tim tračevima, ali nekad moraš da ćutiš i slušaš gluposti. Posebno kad treba da radiš neku papirologiju u pomenutoj instituciji. Ja poštujem Basaru kao jako pametnog čoveka i dobrog pisca. Svuda ima malograđanštine i zavisti tako da ne verujem ničemu a priori dok ne čujem i drugu stranu.

Pa, sad, jebemliga, i ja sam to čuo, štonokažu through the grapewine... A radim u nekoj poludiplomatskoj orbiti pa eto... Sasvim moguće da su mi ispričali laž... U svakom slučaju, jebemliga. Kad Maršićanin može da bude ambasador, definitivno može i zarozani, pijani Basara, jelte... (S tim što je to Basara postao pre Marsija...)

pre neki dan sam citala nesto o diplomatskoj karijeri ive andrica, pa mi samo pominjanje trenutnog ambasadora u svajcarskoj izaziva muku u zelucu.

Jeste, Marsi baš nekako deluje kao nekakva stara vreća u koju je neki Rom ubacio metalni otpad nasumično sakupljan oko kontejnera na Čukarici, onda tu vreću zaboravio na kiši pa joj slučajni udar groma podario neočekivani život... Ali, jebemliga, možda je kao ambasador dobar, ne treba apriori grešiti dušu...

ne sumnjam da nosi lepa odela.
:evil:

Ko je ambasador u Svajcarskoj ???  :shock:

Dragan Maršićanin aka Zarozani Tepih

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.ekonomist.co.yu%2Fmagazin%2Fem206%2Fimg%2FDraganMarsicanin.jpg&hash=7adb4b7f4d01bf4fe3ac3f2042794fac1fe2e0ba)

ambasadorska mesta su kod Srba uvek bila ili kazne (slanje u razne Ruande, Zambije ili Pakistan...) ili nacin da se nezgodna ličnost ukloni s javne scene... i Andrić spada u ovu grupu i mnogi drugi; recimo Unković, kao gradonačelnik Beograda, na vrhuncu svoje popularnosti na pitanje da li sebe vidi kao budućeg predsednika Srbije, ladno izjavio "Zašto da ne?" i koliko sutra dobio ambasadorsko mesto u Kini.

u koju grupu spada marsicanin?
:evil:

(edit: sorry sto remetim izbornu tisinu, ali posto ne glasam, dozvolila sam sebi malo pesnicke slobode).

SPada u grupu smrdljivih ljigavaca.

Pazi.

Prvo treba da budes dovoljna ljiga da se uspes uz lestvice stranke , a zatim jos tolika ljiga pa da postanes ambasador u Svajcarskoj. ccc

Mislim da je on tamo sklonjen posle nekoliko afera podignutih u sklopu njegove izborne kandidature premijera, kada je delovalo kao da bi brana mogla da se provali i da neko zaista završi na sudu... Možda samo paranoišem...

verujte mi, kada bi se udubili, za SVAKOG ambasadora bismo našli razlog zbog koga je sklonjen.

Daj da i ja napravim neka sranja pa da me postave za ambasadora. Evo ja bih i u Tokio isao nije problem.

Quote from: "Virus"Daj da i ja napravim neka sranja pa da me postave za ambasadora. Evo ja bih i u Tokio isao nije problem.

Ih, i ja bih u Tokio.
Odma'.



(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.anikaos.com%2Fanime_animated_gifs%2Fpucca_love%2Fpictures%2Fpucca_images_04.gif&hash=842364ce1e49824b884c3477229dac7a00973bef)

Moze, al kad bude Srbija do Tokija.

Vec je Srbija stigla do Sangaja (mesto kraj NS ;) )

http://www.laguna.co.yu/naslovi.php?id=544#

Izašao Amarkord.

ZZ postaje sve obimniji ccc

bio je dr zoća večeras u nišu, da otvori SVETOSAVSKI sajam knjiga.
da, znam da je prošlo mesec dana od sv. save, ali bože moj, da li da uopšte verbalizujem truizam da u niš sve dolazi sa zakašnjenjem (if at all!).

elem, zoća je pročitao svoj govor, koji čak nije ni bio loš.
izneo je poražavajuću statistiku da danas samo 4% srednjoškolaca u srbiji čita knjige.

potom je njegov drugar, jerkov, sasvim solidno govorio (a ne čitao) a na kraju optimistički pustiše svih 5 epizoda od po 10 minuta one serije po nj. pričama, ali to ostade da gleda tek šačica fanatika (max. 5 komada).
zoća je najavio da ovo nije sve, i da se snima JOŠ!
dakle, stvarno nema (dobrog, čovekoljubivog) boga.

inače, u istim onim novostima od juče gde su piskarali o meni i otkriću filma 1890. godine, izašao je i intervju sa zoćom u kome on na kraju najavljuje da uveliko piše FANTASTIČNI TRILER.
da, baš tim rečima.
pošto je poznato da bi zoća u svoja usta pre stavio... ehm, nešto neprilično... nego reč 'horor', pitam se ja... pitam se... koliko će THRILLING da bude taj zoćin thriller... i ne radi li se, možda, o nečemu bliskom hororu?

stay tuned!
:!:

Ako će iole da liči na bilo šta što je do sada pisao, neće imati nikakve veze sa hororom.

Srećom.

Biće zaista bizarno da ZŽ konačno bude priznat od srpskog establišmenta sa horor romanom.

Quote from: "Ghoul"
elem, zoća je pročitao svoj govor, koji čak nije ni bio loš.
izneo je poražavajuću statistiku da danas samo 4% srednjoškolaca u srbiji čita knjige.
istina, propustio je da iznese podatak da i njegova 2 sina spadaju u onih 96% koji NE čitaju (ili barem, i ako su nešto čitali, ništa pametno iz njih nisu naučili...)

Ghoule, da su sad neki poznavaoci ili veliki ljubitelji knjizevnosti - nisu, ali svakako nisu ni duduci, niti ljudi bez sopstvenih interesovanja. To mogu da ti tvrdim.

:roll:  

...
Advokat Milenko Manigodić kaže da želja za brzim bogaćenjem po bilo koju cenu dovodi kod nas sve češće do povrede prava intelektualne svojine i povrede ličnih prava.
"Krađa" imena i dizajna proširila se i na kulturu: novi manir naših književnika i filmskih radnika je da koriste nazive tuđih dela za nazive svojih dela ili pojedinih celina. Dr Manigodić aludira na najnoviji roman Zorana Živkovića "Amarkord", te na delove iste knjige od kojih jedan nosi naziv "Zločin i kazna"
...

Quote from: "Kastor":roll:  

...
Advokat Milenko Manigodić kaže da želja za brzim bogaćenjem po bilo koju cenu dovodi kod nas sve češće do povrede prava intelektualne svojine i povrede ličnih prava.
"Krađa" imena i dizajna proširila se i na kulturu: novi manir naših književnika i filmskih radnika je da koriste nazive tuđih dela za nazive svojih dela ili pojedinih celina. Dr Manigodić aludira na najnoviji roman Zorana Živkovića "Amarkord", te na delove iste knjige od kojih jedan nosi naziv "Zločin i kazna"
...

izgleda da je dotični precednik neke komisije za kopirajt ili šta već, otud idiotluk. ali književnost i
1. novi manir (jel taj sedeo na ušima na časovima književnosti)
2. bogaćenje :shock:
:x   :x

Engleski filmaši otkupili Živkovićev roman
Pisac fantastike Zoran Živković prodao je prava za ekranizaciju svog romana Skrivena kamera producentskoj kući Chocolate Films iz Londona.
Živković je rekao agenciji Beta da će engleski producenti do sredine maja odlučiti da li će snimiti film po njegovom romanu iz 2003. godine o usamljenom pogrebniku koji posetom bioskopu umesto filma tu ima priliku da vidi snimke skrivene kamere o sopstvenom životu.
Prvi dobitnik van engleskog govornog područja prestižne Svetske nagrade za fantastiku (2003) za roman Biblioteka, Živković kaže da su njegova prevedena dela trenutno popularnija na Zapadu nego originali na srpskom u sopstvenoj zemlji.
"Koliko puta sam od kolega i čitalaca čuo dubokumnu misao 'ne čitam domaće pisce'. Zato razmišljam da se moje knjige prevedu sa engleskog natrag na srpski. Možda će tada morati da me čitaju i ovi koji ne čitaju srpske pisce", kaže pisac.
Živković je u sredu uveče u Muzeju Jugoslovenske kinoteke novinarima premijerno prikazao pilot epizodu iz planirane serije koju bi prema pripovetkama iz svog novog romana Amarkord trebalo da snimi sa koscenaristom i režiserom Markom Kamenicom.
Živković
U pilot epizodi Knjiga smeha i zaborava Rale Milenković igra čoveka koji pati od neobičnog psihičkog poremećaja zbog kojeg se seća doživljaja drugih ljudi - ovaj put profesora (Milan Caci Mihajlović) koji želi da izbriše svoju odgovornost za smrti sestre, supruge i ljubavnice.
Živković je rekao da se nada da će se naći producenti za ekranizaciju i ostalih devet priča poput Zločina i kazne, Jadnika, Mrtvih duša ili Izgubljenih iluzija iz Amarkorda koji je objavila izdavačka kuća Laguna.
Na promociji je prikazan i kratki film koji je na osnovu Živkovićeve pripovetke Ispovedaonica snimio prošle godine režiser Puriša Đorđević, o svešteniku (Predrag Ejdus) koga nečastivi (Dragan Mićanović) proganja zbog odgovornosti za samoubistvo zatrudnele devojke.
TV Studio B emitovala je 2005. godine seriju Sakupljač, na osnovu Živkovićeve knjige kratkih priča.
Živković (59) je do sada objavio romane fantastike Četvrti krug (1993), Vremeneski darovi (1997), Pisac (1998), Knjiga (1999), Nemogući susreti (2000), Sedam dodira muzike (2001) i druge.

zaključak prikaza zoćinog MOSTA u knj. magazinu BETON glasi:

Проблем лежи у томе што ова проза нимало не води рачуна о читаоцима који су далеко од тога да се задовоље једном фантастичном причом, копираном у три примерка и склопљеном као хрпа необјашњених бизарности. Та дејвид-линчовска поетика мулитплицирања зачудног и нестварног лебди над понором несувисле самодовољности.

Фантастика Зорана Живковића у Мосту плод је чисте, неалегоризоване имагинације без значењског дуплог дна. Ваља је прихватити такву каква јесте, препуњену немотивисаним помереностима, без кључа за дешифровање, занимљиву и респектабилну колико и бајка са којом је везује толико тога.


da li recenzent ovo nije shvatio, ili je dobro nanjušio stvarne probleme?
meni jedino sumnjivo zvuči ovo poređenje s bajkom...

Bajke su zanimljive i respektabilne. Most nije.

Quote from: "angel011"Bajke su zanimljive i respektabilne. Most nije.

explain.
ellaborate.
illustrate.

I'm too lazy for that.

Samo ću da kažem da je recenzent sasvim lepo nanjušio stvarne probleme, jedino poređenje sa bajkom ne stoji (kao što si i pretpostavio), jer bajke i te kako imaju dubinsko značenje, koje u Mostu jednostavno ne postoji. Kao i većina Živkovićevih knjiga, Most je jedno besciljno sanjarenje, ne nužno neprijatno za čitanje, ali bez ikakve dubine, osim ako je sam ne učitaš da ne bi u društvu ispao glupak koji ne razume knjigu.

Quote from: "angel011"I'm too lazy for that

a ne, ovo što si dodala je već NEŠTO.
i u skladu sa mojim instinktom...

inače, mislim da recenzent greši i glede poetike d. linča, koja uopšte nije proizvoljna ni šuplja na način na koji je zoćina.

slažem se da greši i za linča.

Baš se lepo slažete.

Quote from: "angel011"slažem se da greši i za linča.

ponekad pomislim da se ti kriješ iza nicka baba jaga... :lol:

Jok. Ja se ne krijem.  :lol:

Quote from: "Ghoul"zaključak prikaza zoćinog MOSTA u knj. magazinu BETON glasi:

Фантастика Зорана Живковића у Мосту плод је чисте, неалегоризоване имагинације без значењског дуплог дна. Ваља је прихватити такву каква јесте, препуњену немотивисаним помереностима, без кључа за дешифровање, занимљиву и респектабилну колико и бајка са којом је везује толико тога.

Poredjenje je pogrešno. Bajke služe da deca različitih uzrasta mogu da shvate odredjene životne principe, da pronadju adekvatna rešenja ili da uklone odredjene strahove. bajke imaju svoju psihološku funkciju u odrastanju. Zoranova proza je očudjavanje običnog, ali bez ikakve dublje svrhe. Nalik lošem delu proze M. Pavića. ZŽova proza ima odredjenu prodju jer je u duhu vremena - prazna, a sa oneobičenom školjkom. Na taj način se stiče osećaj neobičnosti u svakodnevnom gestu i radnji. Mi se na vatamo na to, jer smo čuli šta kažu oni ubosni: Ajde, bolan nemoj šupljit!

Живковић плаћа цену хиперскрибоманији која ни Павићу није донела много тога доброг. Мало је писаца који могу да пишу две књиге годишње и да то остане у оквирима прихватљиве прозе.
Живковићеви јунаци су досадни, свет у коме живе је досадан, а све што им се догађа притом је потпуно незанимљиво. Испразна љуштура која под одређеним углом гледања одаје утисак да крије виши смисао, али ако тај смисао и постоји, аутор га не даје већ препушта читаоцу да га досмисли или досања.
Свака наредна књига је све гора и са страхом ишчекујем нове наслове.

Za razliku od ostatka (tj. tamo gde su poruke u skladu sa naslovom teme), poslednjih nekoliko poruka je otvoreno negativno prema Živkovićevim knjigama. To je nešto novo, obično nije toliko otvoreno. Otkud to sad? Je li to sazrela javna kulturna misao da Živkovića treba "razotkriti" sada kada je na domak da od "poznat i priznat" postane "slavan i uticajan"?

Quote from: "mac"Za razliku od ostatka (tj. tamo gde su poruke u skladu sa naslovom teme), poslednjih nekoliko poruka je otvoreno negativno prema Živkovićevim knjigama. To je nešto novo, obično nije toliko otvoreno. Otkud to sad? Je li to sazrela javna kulturna misao da Živkovića treba "razotkriti" sada kada je na domak da od "poznat i priznat" postane "slavan i uticajan"?

ma to su sve neki zavidljivci, ne obraćaj pažnju!
sitne duše, krivo im što ne pišu ko zoća!

Quote from: "mac"Za razliku od ostatka (tj. tamo gde su poruke u skladu sa naslovom teme), poslednjih nekoliko poruka je otvoreno negativno prema Živkovićevim knjigama.

Ajde, mac, napiši šta nismo videli. Pa, da se dadnemo u novo čitanje.

Izvinjavam se na nedorečenosti, mislio sam na ostatak poruka, a ne na ostatak knjiga. Komentarisao sam promenu raspoloženja (koja se možda samo meni čini nagla) na osnovu pouruka u poslednja tri dana.

Znači da ne čitaš pažljivo naše poruku. Na ovom forumu se u više navrata diskutovalo o ZŽovoj prozi. Odredjeni broj ljudi je uvek imao isti stav o ispraznosti ZŽove proze i to je kazivano nekad u dve reči, a nekad u više. U više navrata se vrlo posprdno pisalo o njegovim kalimero intervjuima. Mislim da bi bilo dobro da odvojiš dve stvari. Sa jedne strane je ZŽovo prozno stvaralaštvo (bez nekog većeg književnog i duhovnog kvaliteta). Sa druge strane je ZŽov marketinški pristup sopstvenoj proizvodnji (za svaku hvalu). Znači, kada kritikujemo, većinom kritikujemo ono prvo. Marketinška strategija može da se kritikuje samo na jedan način - uspešna (daje merljive rezultate) ili neuspešna (nema rezultata).

Ono što je meni interesantno je da je ta kritika postala otvorenija u poslednja tri dana. Kao da je neko otvorio prozor od kuće, pa se jasnije čuje šta se u kući priča. A do pre tri dana komentari o prozi su se uglavnom svodili na to što si spomenuo, dve reči. Komentare sa više od par reči ne mogu da pronađem na ovoj temi, a ne mogu da ih nađem ni na drugim temama. A one komentare koje sam sam uspeo da pronađem su neka opšta mesta (isprazno, površno, nedostaje suština) i uglavnom potiču od tebe. Ostali korisnici su se nekako prećutno saglašavali (je li ovo gramatički ispravno?). Sad je prvi put da i neko drugi kaže koju konkretnu reč o nekoj ZŽ knjizi.

Sad sam se baš zainteresovao da pročitam neko prozno delo Zorana Živkovića.

Izgleda da je ZŽ jedan od retkih koji je u književnosti uspeo da parira genijalnosti jednog DŽerija Sajnfelda (TV) i dostigne njegov ideal - da stvara dela ni o čemu.

Dal da počinjem od onog kruga, kako beše?

Quote from: "mac"A one komentare koje sam sam uspeo da pronađem su neka opšta mesta (isprazno, površno, nedostaje suština) i uglavnom potiču od tebe. Ostali korisnici su se nekako prećutno saglašavali (je li ovo gramatički ispravno?).

Ej, pročitati knjigu ZŽa spada u poduhvat. Pročitati sva njegova dela, to je već heroizam, znak natprirodne ljubavi prema Zoći. Ali, sesti onda, pa napisati prikaze i kritike (znači preskočiti opšta mesta i ući u dublje analize), to označava vrhunski mazohizam. Ajde, pomozi nam, pročitaj njegova sabrana dela i napiši desetak šlajfni. Sigurno ćmo ih pročitati (ne zbog ZŽ, nego zbog tebe, jer sedimo u istoj kafani).

Quote from: "mac"Ono što je meni interesantno je da je ta kritika postala otvorenija u poslednja tri dana. Kao da je neko otvorio prozor od kuće, pa se jasnije čuje šta se u kući priča.

Gospodine, znaju oni odavno šta se nepošteno dešava, ali se prave blesavi, jer su izracunali da im ide u račun, a sad se uznemiruju što je neki kritičar progovorio. Oni su suučesnici.

Funny... U svakom slučaju, nema logike da se je bavim kritičarskim poslom, jer nisam išao u te škole. Moja nesposobnost da pronađem dublji smisao u nekoj Živkovićevoj knjizi ne dokazuje da smisla i nema. Ono što je merodavno je šta kažu pravi kritičari. Ako oni daju zeleno svetlo, onda je to to valjda?

Quote from: "mac"Ono što je merodavno je šta kažu pravi kritičari. Ako oni daju zeleno svetlo, onda je to to valjda?

zašto misliš da saša ćirić, urednik betona, čiju sam kritiku citirao na prethodnoj strani, nije 'pravi' kritičar?

Zato što je domaći, i zato što je samo jedan. Šta kažu ostali (strani i domaći)?

Naslovna arrow Naslovna arrow Književno veče Zorana Živkovića
Književno veče Zorana Živkovića    
utorak, 22 maj 2007

  U Domu kulture Studentski grad, u četvrtak 24. 5. 2007. godine, održaće se književno veče pod nazivom ,,Pisac i delo, Zoran Živković". Na tribini će govoriti Mladen Vesković I autor. Zoran Zivković dobitnik je najznačajnije svetske nagrade za fantastiku i najprevodjeniji je srpski pisac u ovom veku.

Prevod na engleski njegove mozaično komponovane knjige "Sedam dodira muzike" podstakao je kritičara Njujork Tajmsovog

dodatka da ga oceni kao budućeg Borhesa. To je redak kompliment i neka vrsta vrhunca recepcije njegovih dela koja su imala izuzetan odjek i u drugim sredinama, čak i nekima sasvim dalekim kao što je to Koreja.

Njegovo novo prozno ostvarenje, "Amarkord", knjiga je sa čuvenim imenom koja pokazuje značaj sećanja i istovremeno je šetnja kroz velika dela svetske književnosti.

Ovo je veče sa projekcijama filmova!

Prvi triler Zorana Živkovića

Krajem juna 2007. godine u knjižarama će se pojaviti prvi triler beogradskog pisca Zorana Živkovića, dobitnika ugledne Svetske nagrade za fantastiku.

Prava na objavljivanje romana "Poslednja knjiga" otkupila je beogradska novinska i izdavačka kuća "Novosti".

Knjiga će se pojaviti krajem juna 2007, a biće štampana u 20.000 primeraka.

Radnja "Poslednje knjige" počinje u knjižari Papirus gde neočekivano umire jedna mušterija. Na prvi pogled čini se da je posredi infarkt, ali prilikom autopsije ustanovljava se da ne postoji medicinski razlozi za ovu smrt.

Iako neobičan, slučaj ne bi privukao pažnju policije da uskoro još dvoje posetilaca Papirusa ne gubi život na isti način: bez uzroka. Inspektor Dejan Lukić pokreće istragu koja sa svakom novom žrtvom postaje sve zamršenija i napetija. Kada se ispostavi da su svi nastradali neposredno pred smrt čitali neku knjigu, javlja se pretpostavka da iza svega stoji serijski ubica koji oponaša znamenito Ime ruže.

Ali nadasve čudnovat utisak "već pročitanog", koji proganja inspektora otkako je prvi put zakoračio u Papirus, govori mu da je ovde posredi nešto znatno složenije.

Okolnosti se samo zapetljavaju kada se za slučaj zainteresuje Agencija za nacionalnu bezbednost koja preduzima uporednu istragu, a naročito kada na poprište zbivanja stupi tajanstveni red poklonika "poslednje knjige" koji očekuje skori kraj sveta. A tu su i košmarni snovi inspektora Lukića, koji iznenada počinju da ga pohode i koji kao da mu nagoveštavaju rasplet. Jedino što je u to razrešenje nemoguće poverovati...

opa!
znao sam da u svakom piscu sf ili bar fantastike čuči i pisac horora: jedva čekam da vidim ovog novog zoću!

plus: intertextualnost!
ime ruže kao pattern! aluzije na alizijine aluzije! citati citiranih citata i fusnota! ogledala! lavirniti! preklapanja! vrtlozi! intertextualnost intertextualnosti!
wow!
must be a page-turner!

ne zezam se, možda prekršim svoje principe i ovo čak i kupim!

Za divno čudo, ovo deluje zanimljivo.

Quote from: "angel011"Za divno čudo, ovo deluje zanimljivo.

DRAGO MI JE DA SE SLAŽEMO!  :wink:

Samo zato što je možda horor... Bre, Ghoule, kako te je lako usrećiti...

Quote from: "mac"Samo zato što je možda horor... Bre, Ghoule, kako te je lako usrećiti...

budući da ga je zoća pisao, 'mozda' otpada: SIGURAN sam da je horor, 1 way or another!  :!:

Pošto si ti akademski obrazovan po pitanju engleskog jezika, ovo pitanje shvati kao iskrenu zapitanost laika: da li je ispravan idiom 'one way or another' ili 'one way or the other', ili su oba podjednako ispravna?

moja varijanta je ustaljena u jeziku, s razlogom, jer se to tako kaze da bi se prenelo to značenje.

sad, pošto je idiom, on u sebi sadrzi taj 'zato što tako treba i tako se kaze' razlog, koji nije strogo gramatički.

znaci, ti mozes da kazes i 'obrao zelene šljive' ali naš idiom trazi 'bostan'...

Pitam zato što imam utisak da statistički češće čujem 'one way or the other', ali drago mi je da nauka zna šta treba da se kaže, pa ću gledati da i svoje avanture na stranom jeziku prilagodim istoj.

zapravo, oba postoje, sa suptilnim razlikama u značenju:

one way or the other
1. if you say that you will do something or that something will happen one way or the other, you are determined to do it or that it will happen, although you do not know exactly how. One way or the other, I'm going to finish this job next week.
2. if you have to decide one way or the other, you must choose between two possibilities. They've had a week to think about it and now they must decide one way or the other. It doesn't really matter to me one way or the other. (= it is not important to me which possibility is chosen)

one way or another
using any method available. One way or another, I'm going to finish this job by next week.
Usage notes: usually used when you know something will happen or get done, but you do not know exactly how

ovo u boldu je svakako značenje koje sam imao na umu.

Mda, koliko vidim, čak i nema neke specijalne razlike:

one way or the other

Quote
1. if you say that you will do something or that something will happen one way or the other, you are determined to do it or that it will happen, although you do not know exactly how.

one way or another

Quoteusually used when you know something will happen or get done, but you do not know exactly how

Živkoviću nagrada Isidora Sekulić

Nagrada Isidora Sekulić za 2006. godinu pripala je Zoranu Živkoviću za kratki roman "Most" u izdanju "Lagune", saopštio je 31. maja predsednik žirija prof. dr Slobodan Grubačić.

Nagrada koja se sastoji od plakete, povelje i novčanog iznosa koji je ove godine udvostručen i iznosi 200.000 dinara, biće uručena 12. juna u Skupštini grada Beograda.

Na konferenciji za novinare u opštini Savski venac, koja je prema testamentu nasledila imovinu i autorska prava naše velike književnice, rečeno je da je odluku doneo većinom glasova žiri u kome su Dubravka Popović Srdanović, Milića Lilić, Milena Stojanović i Radomir Rale Damjanović.

Obrazlažući odluku, Grubačić je rekao da je Živković pokazao da može "suvereno da se poigrava poznatim i manje poznatim motivima svetske književnosti od kojih je najsnažniji anagnoreza, antički motiv prepoznavanja".

Majstor sažetosti, autor "Mosta" ga koristi gotovo prema Aristotelu, po znacima, po sećanju, na osnovu zaključivanja, ispravnog ili pogrešnog, svejedno, ukazao je Grubačić. On je dodao da "prividna jednostvanost prikriva razbokorenost jedne savršene koncepcije u kojoj likovi neprekidno preispituju ljudsku suštinu, živeći svoje gubitke kao jedini neotuđivi posed".

Književnik Ratko Adamović, član Izvršnog odbora Fonda "Isidora Sekulić" koji deluje u okviru opštine Savski venac, uputio je primedbu izdavačima da su samo sa 25 naslova konkurisali za izuzetno cenjenu književnu nagradu, koja se dodeljuje od 1968. godine.

Žiri je u najuži izbor, pored nagrađenog dela uvrstio "Vavilonske zapise" Ljubice Miletić, "Emiliju Leta" Mirjane Mitrović, "Deseti za molitvu Miodraga Matickog i "O Mikelanđelu govoreći" Radoslava Petkovića.

...slavljenik and his resisting pussy...



(//%5BURL=http://imageshack.us%5D%5Bimg%5Dhttp://img237.imageshack.us/img237/4586/zzkd4.jpg)[/URL][/img]

u današnjem izdanju dnevnih novina DANAS izlazi književni podlistak BETON, a u njemu:
Ghoul secira dr Zoćin AMARKORD!!! krv šiba na sve strane, creva pljušte, udovi lete, razum se muti... nek ne čitaju osetljivi i trudnice!

ko ne želi da daje pare za novine, neka ode kasnije tokom dana na http://www.elektrobeton.net/ i čita onlajn.

:lol:

suprotno verovanju nekih, da ce negativna recenzija njegovog prethodnog romana od strane d. ognjanovica u BETONU navesti z. zivkovica da odustane od daljeg bavljenja knjizevnoscu, ovaj je resio da svoj najnoviji horor roman objavi bas na petak 13.ti!


Poslednja knjiga u prodaji 13. jula

Nova knjiga i prvi triler trenutno najprevođenijeg srpskog pisca Zorana Živkovića, "Poslednja knjiga", pojaviće se u prodaji u petak 13. jula, a britanski agent je već prodao autorska prava izdavačkoj kući "PS Pablišing", saznao je Tanjug od autora.


U saopštenju, agent Džon Džerold Živkovića naziva "srpskim autorom koji je osvojio brojne književne nagrade" i najavljuje da će se knjiga pojaviti u Velikoj Britaniji do kraja godine.

Ovo je izuzetna knjiga, ocenio je Džerold i dodao da je "rafinirana, višeslojna i puna oporog humora po kome je Zoran s pravom postao slavan".

Roman se pojavljuje u Beogradu kao prva knjiga novopokrenute edicije "Promocija", kompanije "Novosti", u tiražu od 20.000 primeraka, za koji Živković primećuje da je veći od tiraža svih njegovih do sada objavljenih knjiga, a takvih je više od deset.

Luksuzno izdanje, u tvrdom povezu i s omotnicom će moći da se kupi na svim kioscima, uz primerak "Novosti", po ceni od 300 dinara.

Radnja romana počinje u knjižari "Papirus", u kojoj neočekivano umire jedna mušterija. Na prvi pogled čini se da je posredi infarkt, ali prilikom autopsije ustanovljava se da ne postoje medicinski razlozi za ovu smrt. Iako neobičan, slučaj ne bi privukao pažnju policije da uskoro još dvoje posetilaca iste knjižare ne umire na isti način: bez uzroka.

Inspektor Dejan Lukić pokreće istragu koja sa svakom novom žrtvom postaje sve zamršenija i napetija.

Kada se ispostavi da su svi nastradali neposredno pred smrt čitali neku knjigu, javlja se pretpostavka da iza svega stoji serijski ubica koji oponaša zaplet iz Ekovog romana "Ime ruže".

Utisak "već pročitanog", koji proganja inspektora otkako je prvi put zakoračio u "Papirus", govori mu da je ovde posredi nešto znatno složenije.  

Okolnosti se samo zapetljavaju kada se za slučaj zainteresuje Agencija za nacionalnu bezbednost koja preduzima uporednu istragu, a naročito kada na poprište zbivanja stupi tajanstveni red poklonika "poslednje knjige" koji očekuju skori kraj sveta. A tu su i košmarni snovi inspektora Lukića, koji iznenada počinju da ga pohode i koji kao da mu nagoveštavaju rasplet...

Prvi triler Zorana Živkovića "Poslednja knjiga"


Nova knjiga i prvi triler trenutno najprevođenijeg srpskog pisca Zorana Živkovića, "Poslednja knjiga", pojaviće se u prodaji u petak 13. jula, a britanski agent je već prodao autorska prava izdavačkoj kući "PS Pablišing", saznao je Tanjug od autora. U saopštenju, agent Džon Džerold Živkovića naziva "srpskim autorom koji je osvojio brojne književne nagrade" i najavljuje da će se knjiga pojaviti u Velikoj Britaniji do kraja godine.
Ovo je izuzetna knjiga, ocenio je Džerold i dodao da je "rafinirana, višeslojna i puna oporog humora po kome je Zoran s pravom postao slavan".
Roman se pojavljuje u Beogradu kao prva knjiga novopokrenute edicije "Promocija", kompanije "Novosti", u tiražu od 20.000 primeraka, za koji Živković primećuje da je veći od tiraža svih njegovih do sada objavljenih knjiga, a takvih je više od deset. Luksuzno izdanje, u tvrdom povezu i s omotnicom će moći da se kupi na svim kioscima, uz primerak "Novosti", po ceni od 300 dinara. Radnja romana počinje u knjižari "Papirus", u kojoj neočekivano umire jedna mušterija. Na prvi pogled čini se da je posredi infarkt, ali prilikom autopsije ustanovljava se da ne postoje medicinski razlozi za ovu smrt. Iako neobičan, slučaj ne bi privukao pažnju policije da uskoro još dvoje posetilaca iste knjižare ne umire na isti način: bez uzroka. Inspektor Dejan Lukić pokreće istragu koja sa svakom novom žrtvom postaje sve zamršenija i napetija. Kada se ispostavi da su svi nastradali neposredno pred smrt čitali neku knjigu, javlja se pretpostavka da iza svega stoji serijski ubica koji oponaša zaplet iz Ekovog romana "Ime ruže". Utisak "već pročitanog", koji proganja inspektora otkako je prvi put zakoračio u "Papirus", govori mu da je ovde posredi nešto znatno složenije. Okolnosti se samo zapetljavaju kada se za slučaj zainteresuje Agencija za nacionalnu bezbednost koja preduzima uporednu istragu, a naročito kada na poprište zbivanja stupi tajanstveni red poklonika "poslednje knjige" koji očekuju skori kraj sveta. A tu su i košmarni snovi inspektora Lukića, koji iznenada počinju da ga pohode i koji kao da mu nagoveštavaju rasplet...

Hoće li mu to biti posljednja knjiga?

Bar je jasno da Ginger ne čita Ghoulove postove.

Quote from: "Alex"Bar je jasno da Ginger ne čita Ghoulove postove.

kad mu prija da ispada glup u društvu... :roll:

QuoteTako Živković (u pokušaju da preotme deo fanovske baze poznog Pavića?), svojom prozom obećava iskupljenje polunačitanim domaćicama, čistačicama, kelnericama i slepcima, koje će njegov Amarkord podsetiti na nešto što su možda, davno, u nekom drugom životu, čitali ili bar poželeli da pročitaju. I ovo prisećanje biće ključni element koji će Živkovićevom sasvim običnom mađioničarskom triku prodavanja magle u očima čitalačkog sveta podariti auru ,,magije".

Hrabros' il' ludos'...?

(U svakom slučaju, pritefteri na oporučni papir kako oćeš da se razdeli filmska ti kolekcija...  :twisted:  )

Taj deo kritike mi se nije učinio u toj meri problematičnim, jer ipak više napada delo nego autora (recimo). Ali,

QuoteIako, navodno, ,,nije prorok u svom selu" (što često ističe u medijima i prilikom primanja nagrada), on kao da ipak žudi za populističkim prihvatanjem, ali tako da još uvek bude smatran ,,ozbiljnim" književnikom.

ovo je već direktan napad na autora, što je nepristojno i neprofesionalno.

@Ghoul: kakvu žurku bi voleo da napravimo nakon čitanja tvog testamenta?  :twisted:

Quote from: "Alex"Bar je jasno da Ginger ne čita Ghoulove postove.

...ja samo doslovno pratim nauk svoje bake i starijih, mudrijih ljudi :wink:-o.n.n.g.j.

Prva "Poslednja knjiga"
Dragana MATOVIĆ, 12. jul 2007

NEKO iz duboke senke vuče konce u knjižari "Papirus". Iza njega ostaju žrtve koje medicinski uopšte ne bi trebalo da budu mrtve. Izgleda da je posredi savršen zločin o kome naš najprevođeniji savremeni pisac Zoran Živković piše u romanu "Poslednja knjiga". Ovo delo se pojavilo na 10.000 kiosaka u izdanju "Novosti", kao prvi naslov u ediciji "Promocija". Roman će tačno u podne biti predstavljen u beogradskom restoranu "Ada".
Dobitnik najveće svetske nagrade za fantastiku, čije knjige s nestrpljenjem očekuju ljubitelji njegove proze širom planete, otišao je iz tajanstvenog sveta fantastike u grublji, time i stvarniji svet trilera.
- Nije bilo nikakvog konkretnog podsticaja - kaže Živković. - Naprosto, red je došao da se ogledam u umetnosti trilera. Hotimice kažem umetnosti, zato što su najviši domašaji trilera neosporno umetnička dela. U takva ubrajam, recimo, Ekovo "Ime ruže". Uz to, svetovi trilera nipošto nisu lišeni tajanstvenosti. Baš naprotiv. U samom srcu svakog ostvarenja ove vrste počiva tajna koju treba razrešiti. Ta tajna sasvim može da bude i fantastična.
Uspeli ste da spojite nespojivo ili samo meni izgleda da je nevidljiva veza između fantastike i "krimi" zapleta?
- Teško mi je da odgovorim na ovo pitanje, a da ne otkrijem previše. Hajde, da probam ovako da se izbavim iz neprilike. Smerno se nadam da "Poslednja knjiga" neće izneveriti ni one koji prvenstveno očekuju dobar triler, kao ni one koji očekuju moju osobenu fantastičku prozu. Da li je to spajanje nespojivog? Rekao bih da nije.
Knjige su u "Poslednjoj knjizi" bile kobne za vaše junake. Postoji li u tome neka simboličnost?
- Svakako da postoji, ali i ovde mi je manevarski prostor za odgovor sasvim sužen. Smem samo da kažem da ima nečeg nadasve neobičnog u knjižari "Papirus" u kojoj se zbiva glavnina radnje mog romana. Da nije tako, zar bi inače mušterije počele da umiru - naizgled bez ikakvog medicinskog razloga? Radoznalom čitaocu preostaje samo da se pridruži inspektoru Dejanu Lukiću koji na početku, kada prvi put stupi u "Papirus", i ne sluti da ga čeka najneverovatniji i najnemogućiji od svih slučajeva s kojima se ikada nosio...
Vaša dela prepoznatljiva su po mozaičkom spajanju priča, a s obzirom na to da je Gordijev čvor do poslednjeg poglavlja gotovo nemoguće "razvezati", jeste li se, dok ste pisali, i vi dosta pomučili?
- Nipošto. Uživao sam u svakom času pisanja. Osećao sam se kao negativac koji smišlja savršeni zločin. Zasada mi je taj pakleni naum, izgleda, uspeo. Niko od mojih tridesetak prijatelja kojima sam dao da u rukopisu pročitaju "Poslednju knjigu" nije uspeo da pre poslednjeg poglavlja odgonetne ko vuče konce. A svi su se svojski trudili kako bi me nadmudrili...
Liči li, možda, vaš inspektor Lukić na Šerloka Holmsa, Herkula Poaroa ili mis Marpl? Ili je on oličenje pravog srpskog inspektora?
- Ne poznajem nijednog pravog srpskog inspektora. Nadam se da je moj inspektor Lukić potpuno samosvojan. On se ne ponašao kao pomenuti slavni detektivi. Tim pre što sa svakom novom žrtvom njegova lična upletenost u tajanstvena zbivanja postaje sve dublja i zagonetnija...
Verujete li da bi neka od nerasvetljenih ubistava, o kojima čitamo u novinama, do sada bila razrešena, da je u policijskim redovima bio i inspektor Lukić?
- Oh, svakako. Glavnina stvarnih nerasvetljenih ubistava takva je ne zato što su se oni koji su ih počinili potrudili da zametnu tragove. Neretko ti tragovi naprosto bodu oči. Druge okolnosti tu utiču na nerasvetljenost...
Kada pogledamo liste bestselera u svetu, pa i kod nas, vidimo da je triler najzastupljeniji žanr. A mi, izuzimajući nekoliko mlađih pisaca, kao da tu do sada nismo imali pravog predstavnika.
- Među domaćim stvaraocima "visoke" proze postoje predrasude prema žanrovskoj književnosti. Tačno je, doduše, da je u njoj čak devedeset pet odsto trivijalno, ali preostalih pet odsto i te kako je vredno, kao i u bilo kojoj drugoj oblasti umetničkog stvaralaštva. Nadajmo se da će moja "Poslednja knjiga" nadahnuti još neke naše pisce da prihvate izazov umetničkog trilera...

NAJBOLjA PRILIKA
ZAŠTO ste odlučili da "Poslednju knjigu" ponudite "Večernjim novostima"?
- Zato što je to daleko najbolja prilika koja mi se ukazala. Jedno poređenje to će uverljivo ilustrovati. "Poslednja knjiga" objavljena je u početnom tiražu od dvadeset hiljada primeraka, a ukupni tiraž svih mojih prethodnih petnaest proznih knjiga u Srbiji ne dostiže tu brojku. Ako se tih dvadeset hiljada primeraka rasproda, napraviću svojevrstan kvantni skok. Iz beznadežno niskotiražnog autora pretvoriću se, gotovo preko noći, u pisca bestselera. Ko zna, možda se čak uhvatim u koštac i s Džoanom Rouling, bar u našoj zemlji...

MINER
"POSLEDNjA knjiga" tek danas izlazi, a već je postala hit ne samo kod nas nego i u svetu. Izdavači iz niza zemalja zatražili su opciju još dok ste pisali roman, a najbrži su bili Englezi koji su već potpisali ugovor.
- Veoma sam polaskan i počastvovan tom naklonošću. Ona se užasno teško stiče, a neverovatno lako gubi. Pisac je, zapravo, kao miner. Pogreši samo jednom - i više ga nema. Mene zasada i dalje ima, premda je svaka nova knjiga nadasve ozbiljan ispit. Preostaje mi samo da se smerno nadam da ću ga položiti i "Poslednjom knjigom" ...

@angel; može biti, ali... garantujem da će se ZŽ daleko više štrecne na onaj deo koji sam ja citirala. Makar zbog onog "forumskog" tona.

Sasvim je moguće da si u pravu.

Apropo "Poslednje knjige", korice izgledaju prilično jeftino, baš nekako u skladu sa "Novostima".

tupava trafika na glavnoj bus stanici u nishu nije imala knjigu uz novosti, a bas sam se bio nameracio da ga citam do valjeva... ah, mozda, u povratku... :(

Pazario sam i ja...a sto se tice korica i nisu tako lose s obzirom na neke prethodne edicije Vecernjih Novosti

Quote from: "libeat"Hrabros' il' ludos'...?

zapravo, ovo je auto/cenzurisana, ugladjena verzija.
hvala andjeliji i mehi na sugestijama za glachanje...

"Novosti" objavile hit


U ISTO vreme kada se na 10.000 kioska u našoj zemlji pojavilo 20.000 primeraka "Poslednje knjige" Zorana Živkovića, ovaj roman, u izdanju "Novosti", predstavljen je na beogradskom splavu "Ada". Naš istaknuti pisac, koji je svetsku slavu stekao na polju fantastike, okušao se, po prvi put, u žanru trilera i za sunčane i vrele letnje dane ponudio čitaocima osveženje u vidu gotovo nerazrešivog trilera. "Novosti" su sa ovom knjigom pokrenule novu ediciju "Promocija" u kojoj će biti objavljena nova dela najznačajnijih savremenih srpskih pisaca.
Promocija je protekla u vedroj i opuštenoj atmosferi, u prisustvu Živkovićevih kolega, kao i mnogobrojnih novinara koji sa posebnim nestrpljenjem očekuju svaku njegovu novu knjigu.
- Od ne mnogo čitanog, zahvaljujući "Novostima", postao sam visokotiražan srpski pisac. Sve moje prethodne knjige, koje su štampane u mnogo zemalja, u Srbiji nisu objavljene u ukupnom tiražu od 20.000 primeraka - skromno je priznao Živković, ne skrivajući radost zbog toga što je "Poslednja knjiga", zahvaljujući prednostima koju omogućava saradnja sa "Novostima", umnogome, po tiražu, pretekla njegova ranija izdanja. - Možda se uhvatim u koštac sa Džoanom Rouling, a ako se sve bude odvijalo kako je planirano, moja "Poslednja knjiga" nadmašiće, po broju prodatih primeraka, nedodirljivu slavu Harija Potera u Srbiji.
I Manojlo Vukotić, direktor i glavni urednik svih izdanja naše kompanije, izrazio je zadovoljstva što su "Novosti" dobile novi roman ovog značajnog pisca.
- Besmisleno je reći da je ovo poslednja knjiga najprevođenijeg srpskog pisca - našalio se Vukotić. - Još je besmislenije da su "Poslednjom knjigom" - "Novosti" pokrenule ediciju "Promocija".
Vukotić je podsetio da su romani iz naših biblioteka "20. vek" i "Milenijum" prodati u nekoliko miliona primeraka, a naša specijalna izdanja poput knjiga o Če Gevari, Fidelu Kastru i Putinu u nekoliko desetina hiljada primeraka. Izrazio je očekivanje da će se i "Poslednja knjiga" naći na policama mnogih čitalaca.
Naš ugledni književni kritičar dr Aleksandar Jerkov ocenio je da se Živković uspešno suočio sa, za sebe, novim književnim žanrom:
- Evo, dragi "zločinac", Zoran Živković, u čijem svakom romanu značajnu ulogu imaju knjige, vratio se na mesto svog prvog zločina da doživi uspon. Svako ko zbilja čita, u "Poslednjoj knjizi" pronaći će još jedan novi svet, ali će se neminovno suočiti i sa pitanjem šta se događa sa književnošću danas.
Na promociji je premijerno prikazana nova epizoda serije "Sakupljač", pod nazivom "Poslednja priča", rađene po Živkovićevom ciklusu "Dvanaest zbirki".
Inače, roman ,,Poslednja knjiga" otkupljen je za objavljivanje u osam zemalja još dok je nastajao, a već je nekoliko producentskih kuća pokazalo zanimanje za filmska prava. Radnja romana, koji su neki kritičari nazvali prvim autentičnim trilerom dvadeset prvog veka, odigrava se u knjižari "Papirus", gde neočekivano umire nekoliko mušterija. Kada se ispostavi da su svi neposredno pred smrt čitali neku knjigu, javlja se pretpostavka da iza svega stoji serijski ubica koji se ugleda na zaplet Ekovog romana "Ime ruže"...

POVRATAK POSLEDNJE KNJIGE
AUTOR je na promociji otkrio da piše novi roman sa radnim naslovom "Esherove petlje", ali da ga to neće omesti da prekine pisanje, ukoliko čitaoci pokažu veliko interesovanje za "Poslednju knjigu". U tom slučaju počeće da piše novi nastavak koji bi, kako je rekao, mogao da se zove "Povratak Poslednje knjige" ili "Ćerka Poslednje knjige".

Kupljena! Tvrd povez, zaštitne korice, dominira crveno... Da, tiraž jeste 20.000 primeraka... Roman ima 250 strana, na ćirilici je... Imajući u vidu format i font, mislim da se može pročitati za popodne i po... Videćemo...
Ja Živkovića ranije nisam čitao, ali stoji da se radi o jedinom domaćem žanrovskom autoru koji je stekao internacionalno priznanje, a to nije mala stvar...

Ček, ček, to je opet ona metonimija ili kako li se zvaše?

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "libeat"Hrabros' il' ludos'...?

zapravo, ovo je auto/cenzurisana, ugladjena verzija.
hvala andjeliji i mehi na sugestijama za glachanje...

A, dat eksplejnz it...  :evil:

Šalim se, stvarno, daleko bilo da se to nije dobro izgladilo nego... ostao mi dojam da ti je ton isuviše opak.
Hoću reći, ne smeta meni ton per se, ja zapravo gotivim tvoje kritike ponajviše zbog tona, ali, ovde mi se čini da taj ton baš i nije dovoljno argumentovan ili opravdan, štaliveć. Kao da si baš rešio da ga satreš u crnu zemljicu pa maltene i ne vidiš svrhu da u sitna crevca objašnjavaš šta sve tu ne valja, nego se više okrećeš ka generalijama tipa ZŽove ciljne grupe. A od polovine teksta ton ti je otvoreno agresivan do te mere da čovek prosto mora da se zapita da li te manjkavosti Amarkorda stvarno to zaslužuju, takve kakve jesu, a nije da nisu... Sve mi se nekako čini da je ZŽ definitivno postao neka vrst fenomena u domaćoj žanrovskoj prozi; ajde što mu proza ima dosta mana koje ne promiču kritičarima, ali, svejedno - sve mi čudnija lakoća kojom te mane odskaču od, blago rečeno, uglavnom amaterske (a bogami i ponekad zdravo diletantske) pozadine proznog pregalaštva u fandomu.  :roll:  :twisted:

Meni se 'Krug' veoma dopao: i kada sam ga čitala kao klinka, i pre par godina ponovo.
Ali, 'Poslednju knjigu' smatram nedostojnom autora 'Kruga'.

Stil žalosno osiromašen (ogoljen - rekla bih, mada se verovatno mnogima ovde baš to i dopada, sudeći po tome šta se objavljuje - jedino nedostaju toliko cenjene prostote, ali se ZŽ još dotle nije spustio), a mogla je da stane i na stotinak stranica, nego joj je trebalo (prido)dati 'gabarit'.
Likovi su lepo oživotvoreni, ali tako stereotipni...a dijalozi mi deluju potpuno nestvarno na trenutke. Pitam se i da li je moralo da se desi baš to što se medju njima desilo? Tako...predidivo. A ovi iz nacionalne su bespotrebni, čini mi se.
Radnja, doduše, pleni i knjiga se ne ostavlja dok se ne pročita (jedan dan ili veče), zato što je - ZANIMLJIVA. Ima jako dobrih stranica, ako ostavimo opšti utisak po strani.
I sjajna poslednja rečenica!

Izvinjavam se ako sam ponovila nešto već rečeno (sigurno jesam), ali ovo su moji utisci.

Quote from: "dmitras"Radnja, doduše, pleni

onako, u oftopiku, citiram te samo zato jer si valjda jedina ovde (sem mene, naravno) upotrebila tu gotivnu reč.  :)

Quote from: "dmitras"
Radnja, doduše, pleni i knjiga se ne ostavlja dok se ne pročita (jedan dan ili veče), zato što je - ZANIMLJIVA.

Ja je, bogme, ostavljala. I žilavila se sa knjigom. Dosadno.

Samo me tapšu
po ramenu


ZORAN Živković, naš najprevođeniji savremeni pisac i autor trilera "Poslednja knjiga" koji je nedavno objavila Kompanija "Novosti", tvrdi da država gotovo ništa ne ulaže u promociju svoje književnosti u svetu.

- Oni koji su dobro plaćeni da vode računa o nacionalnoj kulturi uopšte ne haju što se umetnošću proze ovde neko može baviti još samo u vidu hobija. A dobro je poznato da umetnosti iz hobija nema. Ima samo kiča. Sve što sam postigao u svetu, pronoseći slavu srpskog jezika i kulture, ostvareno je bez pomoći bilo koje institucije. Država će me, možda, potapšati po ramenu kad dobijem neku međunarodnu književnu nagradu, ali nikome ni na kraj pameti neće pasti da mi pomogne na nimalo lakom putu koji do tih nagrada vodi. A odsustvo podrške - sasvim skromne u odnosu na neka druga ulaganja u kulturi -najbolji je način da se izvrši eutanazija nacionalne književnosti.

QuoteSve što sam postigao u svetu, pronoseći slavu srpskog jezika i kulture, ostvareno je bez pomoći bilo koje institucije.

:roll:


Kako li je to proneo taj jezik i kulturu, pišući na engleskom, ja stvarno ne znam.

Pa kulturu može da pronese, ali jezik stvarno teško.

Quote from: "libeat"Kako li je to proneo taj jezik i kulturu, pišući na engleskom, ja stvarno ne znam.

Pisao je na engleskom, ali je razmišljao na srpskom. Bauk srpskog razmišljanja sad polako kruži SF domenom...

Quote from: "mac"Pisao je na engleskom, ali je razmišljao na srpskom. Bauk srpskog razmišljanja sad polako kruži SF domenom...

ZŽ ne piše na engleskom, nego na srpskom, a posle mu tekstovi bivaju prevodeni na engleski i glancani do neba.

Pa jes, nisam razmišljao. To je zato što sam koristio srpski :) Nego, šta u ovom kontekstu znači glancanje? Jesu li prevodi Živkovićevih dela i sami po sebi umetnička dela, ili si mislio na nešto drugo?

Quote from: "mac"Jesu li prevodi Živkovićevih dela i sami po sebi umetnička dela, ili si mislio na nešto drugo?

Nisu umetnička dela, ali su timski rad sa puno poliranja i traženja najveće moguće pravopisne i gramatičke čistoće, kao i stilske doteranosti. Ja sam ZŽove knjige čitao samo na engleskom. Pretpostavljam da su na srpskom napisane sa puno obzira prema gramatici i pravopisu. U vreme kada je prevodio knjige sa engleskog na srpski, njegovi prevodi su bili znatno bolji od ogromne većine u Srbiji.

Quote from: "Cornelius"Pretpostavljam da su na srpskom napisane sa puno obzira prema gramatici i pravopisu.

O da. Bez greške. Mogu da posluže za učenje pismenosti.

Začarani svet sna


VISOKA nagrada za književnost "Stefan Mitrov Ljubiša", koju tradicionalno dodeljuje festival Grad teatar Budva, ove godine ide u ruke beogradskog pisca Zorana Živkovića, čiji je roman "Poslednja knjiga" nedavno objavila Kompanija "Novosti". To je jednoglasna odluka žirija koji je radio u sastavu: Božena Jelušić, književni kritičar, Aleksandra Petrić, profesorka književnosti, i Božo Koprivica, esejista (predsednik žirija). U obrazloženju za nagradu koju su do sada dobili, između ostalih, i Milorad Pavić, Dušan Kovačević, Ljubomir Simović, Đerđ Konrad, Vida Ognjenović, Ronald Harvud, Jovan - Vava Hristić, Jurij Poljakov, Dubravka Ugrešić, Čedo Vuković... žiri je zapisao:
"Zoran Živković se dugo pripremao za ogledanje u književnosti. Završio je studije svetske - komparativne književnosti na Beogradskom univerzitetu, gde je odbranio i doktorsku disertaciju. Objavio je 16 knjiga proze - od `Četvrtog kruga` do `Amarkorda` i romana `Poslednja knjiga`, koji je štampan u tiražu od 20 hiljada primeraka.
On je jedan od najprevođenijih pisaca sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na više od 20 jezika, a neka su i predmet studija na uglednim univerzitetima u Americi i Kanadi. Dobitnik je Svetske nagrade za fantastiku u 2003. godini, za knjigu `Biblioteka`. Tekstove o njegovim knjigama objavljivani su u `Njujork tajmsu`, `Lokusu`, `Gardijanu`...
Vaspitan na najboljim uzorima svetske književnosti, Živković se bavi velikim temama odiseje, dvojnika, Svevišnjeg, ludila, bolesti, slikarstva, straha, melanholije... Živkovićeva dela se sve više prenose i u druge medije. Bi-Bi-Si je priredio nekoliko radiodramskih adaptacija njegovih priča; po motivima iz njegovih romana snimljena su i dva igrana filma, jedna TV serija, a prema njegovim pričama napisano je i nekoliko pozorišnih komada.
Veze između Ljubišine proze i priča Zorana Živkovića daleke su i tajanstvene, ali vidljive po zavodljivosti pripovedanja, po melodioznosti rečenice, po eleganciji fantastike i po diskretnom humoru. Kosmopolitsko svojstvo njegovih dela i njegova privrženost humanističkim idealima na najbolji način su ga preporučili za Nagradu `Stefan Mitrov Ljubiša` za 2007. godinu."

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
VISOKA nagrada za književnost "Stefan Mitrov Ljubiša", koju tradicionalno dodeljuje festival Grad teatar Budva, ove godine ide u ruke beogradskog pisca Zorana Živkovića, čiji je roman "Poslednja knjiga" nedavno objavila Kompanija "Novosti". To je jednoglasna odluka žirija koji je radio u sastavu: Božena Jelušić, književni kritičar, Aleksandra Petrić, profesorka književnosti, i Božo Koprivica, esejista (predsednik žirija).

Da li je ovaj Božo Koprivica isti onaj Božo Koprivica, prijatelj Zorana Živkovića i jedan od nekadašnjih direktora RU "Braća Stamenković" gde su bile prve prostorije "Lazara Komarčića" (Zoran nam je taj prostor sredio preko Bože Koprivice)?

...beats me!!!

šta ćeš kad nam mala zemlja!
svi sve znaju!
nije srbija amerika!

Ghoule, nije "zemlja" - "zemlje"  :)

Quote from: "Ghoul"šta ćeš kad nam mala zemlja!

Hteo si da kažeš: šta ćeš kada su nam zemlje male. Naime, ova nagrada je srpskom piscu Zoranu dodeljena u inostranstvu.

Quote from: "Cornelius"Hteo si da kažeš: šta ćeš kada su nam zemlje male. Naime, ova nagrada je srpskom piscu Zoranu dodeljena u inostranstvu.

eh, crnogorci da znaju šta je književnos, oni bi je imali!  :roll:  :evil:

Videh sinoć dobrog doktora na drugom dnevniku RTS-a kako razložno objašnjava da država treba da mu godišnje daje oko 20,000 Evra da bi on na miru pisao knjige. Car. Stvarno za tog čoveka imam masivan rispekt!!! Da se više pisaca udruži i ovako nešto zatraži od nadležnih, letelo bi perje!!!

Quote from: "Meho Krljic"Videh sinoć dobrog doktora na drugom dnevniku RTS-a kako razložno objašnjava da država treba da mu godišnje daje oko 20,000 Evra da bi on na miru pisao knjige.

Pobrkao je sisteme. tako se radilo u komunistickim rezimima. Dajes pare osrednjem liku koji svojim "delom" ukazuje na kreativnost i kvalitete ideolosko-politickog sistema i nadmoc istog u odnosu na grozne kapitaliste i trzisnu ekonomiju.

Pazi, osrednji-neosrednji, on ima argument da je trenutno najprevođeniji domaći pisac, a možda i najtiražniji, pa valjda računa da možda uspe da naplaši nekoga u nekom fondu da mu dispečuje neki keš... Nikad se ne zna. Živkovića treba ceniti što uvek ima bekap plan.

Pre neko vece ZZ je bio u dnevniku B92 i to neposredno nakon sto je dao krv. Stajao je ispred onog autobusa kod Inexa i s nama, gledaocima, podelio uspomene vezane za njegova dva "krvarenja" na istom mestu. Jednom kad su ga se docepali Milosevicevi policajci, a drugi put za dobrobit covecanstva.

E, to je umetnik!!! Car!!!

QuoteVideh sinoć dobrog doktora na drugom dnevniku RTS-a kako razložno objašnjava da država treba da mu godišnje daje oko 20,000 Evra da bi on na miru pisao knjige

Smanji malo, Meho... Sinoć smo ga Boban i ja pažljivo slušali i hvatali beleške... Cifra je bila skromnija...

Quote from: "Meho Krljic"Pazi, osrednji-neosrednji, on ima argument da je trenutno najprevođeniji domaći pisac, a možda i najtiražniji, pa valjda računa da možda uspe da naplaši nekoga u nekom fondu da mu dispečuje neki keš...

Najprevodjeniji, najtirazniji... pa sta onda cvili za pare drzavi. Najprevodjeniji i najtirazniji pisci u belom svetu ne cvile po ministarstvima za dotacije, nego se pogadjaju sa izdavacima i menjaju izdavacke kuce ko fudbalske zvezde.

Sta bi trebali da rade pisci koji nisu ni prevodjeni, ni tirazni?! Valjda da uzmu mitraljeze i da pljackaju banke, jer im drzava ne daje dotacije?!

Pitanje je da li dobri doktor samo ganja pare. Mislim da on ima leba i s leba (mada, radovao bi ga dobitak kao na ruletu). Medjutim, izgleda mi kao da bi ta drzavna dotacija doprinela da on bude prepoznat kao, stono rekose Japanci, "nacionalno blago", veliki pisac, glavnotokovac, a ne zanrovsko piskaralo. Kako ga po Recnicima trpaju u "najbolje pisce SFa" u nasim krajevima, on bi da skine sa sebe tu etiketu (pezorativnu) i da postane Bulatovic, Pekic, Pavic... Tu je zanimljiv Lilitin detalj sa davanjem krvi. Dvared dao krv za nacion, a sta je njemu dao nacion?

Quote from: "Mica Milovanovic"

QuoteVideh sinoć dobrog doktora na drugom dnevniku RTS-a kako razložno objašnjava da država treba da mu godišnje daje oko 20,000 Evra da bi on na miru pisao knjige

Smanji malo, Meho... Sinoć smo ga Boban i ja pažljivo slušali i hvatali beleške... Cifra je bila skromnija...

Ispričavam se, uhvatio sam ga u prolazu, dok sam pokušavao da blokiram udarce nogom koje je u pravcu mog kranijuma umseravala moja supruga. Očigledno nisam dobro čuo. Kolika je cifra zapravo bila?

15000€.

Dobro, omanuo sam za 25% što na ovu skupoću i nije mnogo!!!!

33.33333%, ako ćemo da cepidlačimo.

Zavisi s koje strane kreneš. Ako kreneš od 20,000 onda je 25%, a ja svakako uvek krećem sa srane koja umanjuje štetu na moj račun.

Quote from: "lilit_depp"Pre neko vece ZZ je bio u dnevniku B92 i to neposredno nakon sto je dao krv. Stajao je ispred onog autobusa kod Inexa i s nama, gledaocima, podelio uspomene vezane za njegova dva "krvarenja" na istom mestu. Jednom kad su ga se docepali Milosevicevi policajci, a drugi put za dobrobit covecanstva.

očigledno, danas svako ko iscedi koju kap krvi iz svojih vena pred kamerama može da računa na besplatan publicitet...
ipak, zanimljivo da se naša 2 najprominentija sf doktora predstavljaju kao prvoborci antislobizma i žrtve njegove represije!

evo kako je skrobonja posvedočio o svojoj traumatičnoj memoriji na 5. oktobar:

"...i potom, na jednom automobilu, sa nekom zastavom ili transparentom u ruci, ugledao sam dr Acu Nedeljkovića, u njegovom večnom ubogom mantilu sivomaslinaste boje, sa izrazom čoveka koji je dobio glavnu nagradu na lotou tek pošto je izgubio i poslednju nadu da će mu se to ikada desiti. Tako je ovaj čovek, koga bije glas da je jedini prosvetni radnik ikada šutnut/išamaran/nokautiran od strane Vojislava ŠeŠelja, i protiv moje volje, postao deo sećanja koje u meni verovatno nikada neće izbledeti."
(ovo ima negde online, mislim baš na ABNovom sajtu)

sad, pitam se dal negde ima audio/vizuelni zapis ili svedočanstvo prebijanja dr zoće?

Ja sam video ABN-a krvavog (razbijenog čela) tog dana.
Od naših hiperativan je bio Zozon u kamenovanju pripadnika policije.
I to je sve što ja mogu da posvedočim o akcijama članova LK, ali naravno ne tvrdim da sam video sve.

ZZ je bio aktivan u borbi protiv režima tako što je zabranjivao da se njegove emisije, pojavljivanja i tekstovi koriste u državnim medijima. To je, realno, bio veći rizik, javno u vreme Miloševića reći nešto tako, nego 9. marta baciti kamen u opštoj gužvi.

Quote from: "Boban"ZZ je bio aktivan u borbi protiv režima tako što je zabranjivao da se njegove emisije, pojavljivanja i tekstovi koriste u državnim medijima. To je, realno, bio veći rizik, javno u vreme Miloševića reći nešto tako, nego 9. marta baciti kamen u opštoj gužvi.

e, ako je tako, onda: respect!  8)

Gule, ZZ je počeo da radi u SF-u pre nego što si se ti rodio.
Moglo bi se nabrajati ceo dan koje je sve dobre stvari uradio.
Naravno da se mogu nabrajati i manje pozitivne stvari, ali objektivno sagledavanje neke osobe zahteva ipak sve uglove.
Shvataš li da takvim neumerenim neprekidnim đonom na ZZa zapravo devalviraš svoj napor?
Boža Koprivica mu je prijatelj. Pa šta?
Zamisli sebe za 20 godina, sve vreme radiš u žanru, pišeš knjige, scenarije, snimaš filmove, statiraš u pokoljima... i recimo napišeš knjigu i sada ona ide tamo nekom žiriju na čitanje. Koje su šanse da ljudi u tom žiriju ne budu tvoji poznanici ili čak dugogodišnji saborci i prijatelji? Šta ćeš reći kada tada osvane u nekom mediju pljuvačina zbog nameštaljke?
Evo, već ti ne prija ova nadolazeća generacija klinaca koji nude sasvim drugačiji horor? Možda su oni budućnost a ti prošlost? Vreme duhova, zombija i vampira prestaje da zanima ljude, urbani horor megalopolisa postaje stvarnost. Kako ćeš se snaći u tome, hoćeš li biti smešan ili će te sažaljevati? Čeka li te sudbina ABNa koji glorifikuje SF s kraja sedamdesetih?
Pazi, ghoule, nije to uopšte tako daleka budućnost. 10 godina prođe nenormalno brzo.

Bobane, ne kritikujemo ovde Zoranov rad u teorijskim vodama SFa. Tu je bio pionir i sampion, a svojim radom je zaduzio i fandom i izdavace. Pokrenuo je stvari iz mesta i to na pravi nacin.

Kritike su upucene njegovom proznom stvaralastvu u zadnjih nekoliko godina, koje, kao i svaka objavljena knjiga podleze javnim raspravama. Medjutim, imam utisak da je njegovo kukanje u novinama postalo preterano i neukusno. Pocinje da izgleda kao da je svrha  tih zalbi i kukumavki neka vrsta autoreklame, dodatnog skretanja paznje na delo i lik autora. Neka vrsta laktanja. Spominjanje Boze Koprivice je u kontekstu i jos nekih drugih dobijenih nagrada gde su u ziriju sedeli neki prijatelji i poslovni partneri ZZa.

Ako se karijera jednog pisca gradi kao komercijalna slika nekog deterdzenta ili keksa, onda je sve na svom mestu. Ali, ako proizvodjac deterdzenta ili keksa zatrazi status dotiranog zasluznog kreatora, to moze odredjene ljude da navede na ironiju.

ZZ se nasao u drustvu u kome se sve kupuje i prodaje, te on svoj lik i delo sve cesce nudi kao robnu marku duhovnog tipa. Posto on sâm svojim recima daje forspil za sve sto sledi, ne vidim gde je problem. Za proizvod je najvaznije da se o njemu prica, ako je moguce dobro, a ako nije, onda bar lose. Ono sto uzasava proizvodjace, jeste da ljudi i ne primecuju njegovu robu. Zato, svako nase hvaljenje ili kudjenje ZZovih proizvoda ide njemu na ruku. On nas voli jer smo dobra rezonatorska kutija.
xyxy

Sve si u pravu, ja sam se malo brecnuo na Gulov nastup koji je uglavno i a priori vrlo negativan, preteran i često neprimeren.

Što se nagrada tiče, može se ukazivati na neke neobičnosti, ali... ali... da li tvrdiš da je World Fantasy Award nameštena? Zašto bi bilo neobično da osoba koja dobije WFA porazivši u direktnom ogledanju Nile Gejmena zasluži neku lokalnu nagradicu najmanje države u Istočnoj Evropi?

E sad, kakve veze ima Moldavija s ovom temom? :)

Nikakve, Moldavije je 2.5x veca od Crne Gore.

Quote from: "Boban"da li tvrdiš da je World Fantasy Award nameštena?

Ne, to ne tvrdim. Ali... Neshvatljivi su putevi Gospodnji, narodne milicije i svetskog biznisa. Sad, nije mi bas da ovde prepricavam sta sam cuo, ko je s kim u dilu i kako "ruka ruku mije". Naravno, to sve nema nikakve veze sa kvalitetom proze o kojoj diskutujemo. Ako pocupam iz naftalina neke Nobelove nagrade za knjizevnost ili neke francuske Gonkurce, videcemo da nagrade ne odrazavaju umetnicki kvalitet, nego ideolosko i psiho-socijalno stanje. Najmocniji sudija je vreme. Sta prezivi zub vremena, to je kvalitet. Ostalo je luk i voda, da ne upotrebljavam psovke.

Quotekakve veze ima Moldavija s ovom temom

Amateru. Kišinjev ima više stanovnika od cele Crne Gore...

Oj lijepa Majska zoro
Oj li, oj lijepa Majska zoro,
Majko nasa Crna goro Majko,
majko nasa Crna Goro...
xdrinka

mislim da imaš jednu majku viška...

Quote from: "Boban"mislim da imaš jednu majku viška...

umiljati kornelije 2 majke sisa!  :!:

Ne, ne, ima precizаn broj majki, ali je jedna mučenica uletela ranije. Dakle, treba je samo baciti u naredni stih:

Majko nasa Crna goro,
Majko, majko nasa Crna Goro...

Ojha!

Quote from: "Boban"Moglo bi se nabrajati ceo dan koje je sve dobre stvari uradio.

Bobane, Bobane! Tu se Mujo osoliti nećeš! Kasno si stao u red, a nešto se sećamo da si bio i sa druge strane. Međutim, mom se sećanju ne može verovati (ćito na forumu.) Jedino je bio u pravu onaj koji je pomenuo da su komentari korisni i kad nisu dobri, a da je bolna - tišina... :wink:

A ti tvrdiš da nema nikakve, a?
Ako bi bilo istina da loša dela potiru dobra dela, onda bi moralo da važi i obrnuto, zar ne?

Quote from: "Boban"Ako bi bilo istina da loša dela potiru dobra dela, onda bi moralo da važi i obrnuto, zar ne?

Bobane, ti kao da si za popa učio. Zlo i Dobro. Ja u tvojoj propovedi volim drugi deo gde dobra dela potiru loša. Medjutim, u našem slučaju, kako nismo na nebeskom sudu nego na sagitaškom, pamte se i jedni i drugi. Pošto se Radmilovom pamćenju ne može verovati (vidjeno na RTS-u), može se verovati legendama koje su neki put istinitije nego stvarnost (ovo kao da sam čitao negde već?)...

Sreća je da smo imali dobrog doktora onda kada je trebalo. Danas, on je samo proizvod opšteg potrošačkog mentaliteta i preprodavac duhovne magle, lepo reklamirane na pravilno odabranim mestima. Kao i svaki pametan trgovac, ZŽ narodu nudi robu koja joj baš sad nedostaje.

Aj, sad, ka tići, da zapjevamo još jednu našu:

Oj, djevojko Milijana
prosetaj se planinama

U dolini pokraj Lima
Vasojevka svaka fina
u dolini pokraj Lima
Crnogorka svaka fina

Oj, djevojko preko rijeke
ne volim te ja bez neke
Ne volim te sto se mora
no sto ljepseg nema stvora.

xdrinka

kako nevidljivi javlja, ŽIVKOVIĆEV NOVI ROMAN "ESHEROVE PETLJE" GOTOV DO KRAJA GODINE.

..."Inače, počeo sam da pišem nov roman neobičnog naslova "Esherove petlje". Nadam se da će biti gotov u poznu jesen. Još nemam izdavača, ali ne brinem oko toga."...

ogledala

lavirinti

dvojnici

preklapanja

udvajanja

magla

ešer

& the whole she-bang!!!

'post-modern' shit sells: BRING MORE SHIT!!!  :roll:  :x

kada neko, za 100 godina npr. bude davao presek srpske fantastike ovog vremena misliš da će uzimati u obzir objavljene knjige ili mišljenja nas ovde što palamudimo decenijama o tome kako i šta treba pisati?

Ma, mi i ne palamudimo za buduća pokolenja, no za našu sopstvenu uživanciju.

...i nad doktorom ima (ex-)ministar...u istoj ediciji u kojoj je osvanula POSLEDNJA KNJIGA Zorana Zivkovica, kioske 'e osvojiti i META, neu pisanije Vuka Draskovica, ali ne u 20000 (kao u slucaju Z.Z.), nego u ciglo 50000 primeraka pocetnog tiraza...

Drašković pogodio u metu!


"META" - to je naslov tek završene knjige Vuka Draškovića, autora više uspešnih knjiga i jednog od najzanimljivijih i najuticajnijih ličnosti srpske političke scene u poslednjih petnaest godina.
Rukopis, ni roman, ni dnevnik, ali iznad svega uzbudljivo štivo, Vuk Drašković je ustupio Kompaniji "Novosti".
- Potpisali smo ugovor. To je dramatično, omamljujuće i opominjuće štivo, pisano sa strašću i emocijom, sa priznavanjem vlastitih grehova i grešaka, ali i hirurškim rasklapanjem političkog organizma Srbije u poslednjoj deceniji i po - rekao je Manojlo Vukotić, generalni direktor Kompanije "Novosti". - Potpuno sam siguran da će ovo biti hit-knjiga, knjiga za stotine hiljada čitalaca.
Već sama činjenica da će knjiga biti štampana u početnom tiražu od 50.000, nagoveštava da je izdavač siguran u njen uspeh.
- "Meta" će biti u prodaji do kraja ovog meseca i prodavaće se u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Ima li zagonetke u naslovu "Meta"?
- Meta kao pisac, meta kao političar. Meta režima. Meta opozicije. Meta političkih saveznika. To je Vuk Drašković. To je deo njegove biografije. To je priča ove knjige - kaže Vukotić.
U knjizi, satkanoj od petnaestak poglavlja, bogatim i sočnim rečnikom, Drašković je ispričao prelomne epizode njegove i zajedničke političke borbe. Već sami naslovi objašnjavaju šta se krije u redovima: "Rađanje Srpskog pokreta obnove", "Deveti mart 1991", "Vidovdanski sabor", "Zatvorski dani", "Tromesečne demonstracije", "Bombardovanje Srbije", "Ibarska magistrala", "Atentat u Budvi"...
Prvi put, Vuk Drašković nas upoznaje sa svojim dramatičnim razgovorima sa Slobodanom Miloševićem, Stjepanom Mesićem, Alijom Izetbegovićem, Radovanom Karadžićem, Vojislavom Šešeljem, Zoranom Đinđićem, princom Aleksandrom Karađorđevićem, generalima Blagojem Adžićem i Aleksandrom Vasiljevićem, stranim državnicima, mnogima još...
Ova knjiga je i literatura i posredno svedočanstvo, autorov esej i o nama i o sebi. Ulogu sudije Drašković je prepustio budućem naraštaju i vremenu kada će se "čak i u Srbiji", svoditi računi o svemu i svakome.

Sjajno :lol:  :lol:  Vuk Drašković: The Man Called Target!!!!

Mislili su da je u pitanju samo rutinski posao...

Mislili su da je njihova meta bespomoćna...

Mislili su da je zarada samo jedan lagani potez obarača daleko...

Ali nisu računali da je njihova meta bio

VUK!!!!

DANAS!

NA VAŠIM KIOSCIMA!!

UZBUDLJIVA PRIČA O BORBI JEDNOG ČOVEKA PROTIV ČITAVE SRBIJE!!!

PRIPOVEST KOJA SE ČITA BEZ DAHA PISANA RUKAMA KOJE SU SAME RAZMONTIRALE TIRANSKU MAŠINU SLOBODANA MILOŠEVIĆA!!!!

VUK DRAŠKOVIĆ JE

META





Mislili su da se sloboda može ubiti metkom...

Ali njihova meta je bio

VUK!!!

Shot

Framed

And Left For Dead

VUK

Nisam omiljeni
pisac svoje žene
Radmila Radosavljević, 8. septembar 2007

Pisac Zoran Živković potpisao je do sada 16 proznih knjiga, kojima se izdvojio kao jedan od najprevođenijih (dela su mu objavljena na više od 20 jezika), najpoznatijih (njegove priče nalaze se u antologijama i časopisima u SAD, Engleskoj, Japanu, Poljskoj, Finskoj, Danskoj, Francuskoj i Mađarskoj) i najnagrađivanijih savremenih srpskih pisaca - dobitnik je ,,Svetske nagrade za fantastiku", Nagrade ,,Miloš Crnjanski", ,,Isidora Sekulić", a romani ,,Knjiga", ,,Biblioteka" i ,,Skrivena kamera" nominovani su za jedno od najprestižnijih evropskih književnih priznanja, ,,Međunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK".
Ovog leta, postao je i laureat visoke nagrade ,,Stefan Mitrov Ljubiša", koju festival Grad teatar tradicionalno dodeljuje za književnost, i kojom je stao u ,,isti red" sa Miloradom Pavićem, Ljubomirom Simovićem, Ronaldom Harvudom, Đerđom Konradom, Dubravkom Ugrešić...
Zoran Živković i ,,Novosti" podelili su po podne uoči dodele ove nagrade kao gosti restorana ,,Porto" u Budvi, a serviran je isti sto za kojim su nedavno ovde sedele španske princeze i najpoznatiji mladi sultan iz UAE. Posluženi su i isti specijaliteti - crveni i crni rižoto, hobotnica, gambori i brancin na žaru, i ,,kraljevske palačinke" sa sladoledom i šumskim voćem.

* Šta najviše volite da jedete - da li ste mesojed ili biljojed?
- Po dubokom ubeđenju i genetskom nasleđu spadam u biljojede. Nisam vegetarijanac, ali tome nekako težim. Kad god mogu da ne jedem meso, to ne činim. Što sam stariji, osećam sve izrazitiju odbojnost prema tome da neko ubija stvorenja s centralnim nervnim sistemom samo da bi utolio glad. A ima toliko drugih oblika hrane koji su, uza sve ostalo, zdraviji...
* U čemu je fenomen hrane - gotovo da nema pisca koji se u svojoj literaturi na ovaj ili onaj način nije bavio hranom, a ni vi niste odoleli njenom izazovu?
- Hrana je naše najčešće iskustvo. Čak i oni koji sasvim malo jedu, svakodnevno se sreću s njom. Baš zbog ove obimne prisutnosti u našim životima hrana je neizbežno prisutna i u književnosti. U mojoj prozi, doduše, nema je mnogo, ali se zato javlja, rekao bih, na egzotičnije načine. Recimo, u finalu knjige ,,Biblioteka" protagonista će, u poslednjem stepenu očajanja, pojesti jednu knjigu - i to ne bilu koju već upravo ,,Biblioteku" čiji je i sâm deo. U izvesnom smislu, dakle, poješće i samoga sebe. Zar vam to ne izgleda kao krajnji oblik ljudožderstva...
* Jesu li srpski pisci zbilja čedni - postoje kritičari koji tvrde da u srpskoj književnosti nema mnogo erotike?
- Okolnost da u jednoj književnosti nema mnogo erotike - ako je verovati kritičarima - nipošto još ne znači da su oni koji je stvaraju čedni. Tu ne postoji linearna korelacija. Za neke od najvećih autora svetske književnosti zna se, na primer, da su bili seksualno krajnje umereni, gotovo monaški, ali im zato proza vrca od erotike, bezmalo pornografije. I obrnuto. Neki slavni erotomani napisali su najčednije stranice. Ja sam, kao umeren čovek u svemu, napravio jedan preslobodan izlet u seksualnost kada sam u romanu ,,Četvrti krug" napisao epizodu u kojoj slavni fizičar Stiven Hoking, koji nije u stanju da pomeri nijedan deo tela zato što je oboleo od teškog oblika mišićne atrofije, postaje žrtva silovanja svoje bolničarke. Sam čin silovanja veoma se podrobno opisuje...
* Da li je pisac iskren ako kaže da ga nagrade ne zanimaju i da mu nisu važne?
- Ne znam od kojeg ste to pisca čuli, ali ako vam je neki autor to uistinu rekao, uveravam vas da vam nije kazao istinu. Nagrade, razume se, veoma gode. Zašto nekoga ne bi zanimala priznanja? To su gluposti. Drugo je, međutim, pitanje da li su nagrade ono čemu treba stremiti u književnosti. Neprekidno valja imati na umu da one nisu konačan sud o vrednosti jednog dela. Znam mnoga književna ostvarenja koja su ovenčana silnim nagradama, ali ih one ipak nisu spasile brzog potonuća u zaborav. I obrnuto, imate mnoštvo remek-dela svetske književnosti kojima nikakva nagrada nije pripala, ali im to nimalo nije smetalo da postanu besmrtna. Načelno govoreći, kad neki pisac izjavi da ga nagrade ne zanimaju, najčešće je posredi takozvani sindrom kiselog grožđa. Sećate se znamenite basne s kiselim grožđem, zar ne?
* U kojoj meri privatan život pisca i njegovo javno ponašanje utiču na tretman i vrednovanje njegovog dela?
- Tabloidno novinarstvo, koje žudi za tim da besramno ogoli sve što se ogoliti može, da od svih nas učini nevoljne sudeonike jedne globalne striptizne predstave, uporno nastoji da zaviri iza zavese kojom su, s razlogom, zaklonjeni privatni životi umetnika. Tobože, tako će se bolje razumeti njihovo delo. To bih još i razumeo kada bi ti isti tabloidni novinari pročitali dela pisaca kroz čije privatne živote nastoje da njuškaju. Ali to se skoro nikad ne događa. Ne zanima njih književnost nego bezočno voajerstvo zato što na njemu može lepo da se zaradi. S javnim ponašanjem stoji nešto drugačije. Kad neki autor počne da se nedolično javno ponaša, to je po pravilu pouzdan znak da su presahli zdenci njegovog ili njenog nadahnuća, ako je iz tih zdenaca ikada išta i naviralo, u šta iskreno sumnjam...
* Da li postoji ,,žensko pismo", i zašto je tako malo žena među dobitnicima Nobelove nagrade za književnost?
- Mislim da je izraz ,,žensko pismo" samo trapava pomodna floskula. U stvarima umetnosti, pol stvaraoca nije mnogo bitan. Književnost se deli samo u dve grupe - na dobru i rđavu. Na to da li će vaše delo pripadati jednoj ili drugoj nikakvog uticaja nema vrsta organa za razmnožavanje kojim raspolažete. Nema mnogo dobitnica Nobelove nagrade za književnost naprosto zato što je, sticajem raznih okolnosti, bilo više muških kandidata za ovo veliko priznanje. Uveren sam, međutim, da će se u ovom veku tu uspostaviti ravnoteža. Spisateljice nimalo ne zaostaju za piscima. Baš naprotiv, rekao bih...
* Ko ima tu povlasticu da prvi čita vaš rukopis posle vas?
- Najpre moj prevodilac na engleski, gospođa Elis Kopl-Tošić. Potom Mia, moja supruga, pa sestra Vesna i najprisniji prijatelji: Božo Koprivica, kum Damir Mikuličić, profesor Ljiljana Pešikan-Ljuštanović. A kada Elis prevede delo, smesta šaljem prevod mojoj dragoj prijateljici Tamar Jelin, verovatno najvećoj savremenoj engleskoj spisateljici.
* Da li ste omiljeni pisac vaše supruge?
- Nisam čak ni među prvih deset. Njen apsolutni favorit jeste Klajv Barker. Stalno mi ga ističe kao uzor kojem treba da težim, iako valjda nema dva nesrodnija pisca...
* Ko su vaši omiljeni pisci, i možete li da izdvojite neke od najvećih živih autora na planeti?
- Ako bi moje omiljene pisce trebalo da potražim među savremenicima, onda bi to bili Žoze Saramago, Milan Kundera, Kazuo Išiguro, Umberto Eko, Tamar Jelin, Orhan Pamuk. A među onima kojih više nema pre svih drugih Jaroslav Hašek i Mihail Bulgakov.
* Da li tezu da Srbi ne vole da čitaju ozbiljnu i veliku literaturu, i da su značajni pisci kod nas uvek i niskotiražni, demantuje upravo vaša ,,Poslednja knjiga", u izdanju ,,Večernjih novosti", koja je postala bestseler u fantastičnom tiražu od dvadeset hiljada primeraka?
- ,,Poslednja knjiga" ne demantuje ništa. Da se ovaj roman pojavio kod nekog drugog izdavača, ne bi se prodalo ni hiljadu primeraka. To što se u izdanju ,,Novosti" prodalo, kako izgleda, fantastičnih dvadeset hiljada primeraka (što je više nego što je bilo ukupno primeraka svih ostalih mojih knjiga na srpskom) ima se zahvaliti fantastičnoj marketinškoj podršci koju je obezbedio moj izdavač. Iz dana u dan izlazio je oglas na celoj strani. Uz takvu reklamnu kampanju moglo bi se prodati bezmalo sve, a ne samo jedan triler koji uživa poslovičnu popularnost kod masovne publike...
* Šta je ono što ste vi, kao jedan od najvećih reprezenata srpske kulture u svetu dobili od naše države, i da li vam neko zvanično uopšte čestita na tim međunarodnim nagradama i priznanjima koja osvajate?
- Navešću vam jedan rečit primer. ,,Svetsku nagradu za fantastiku", ekvivalent književnog Oskara, do sada su, osim mene, dobila još samo dvojica autora izvan engleskog govornog područja: Nemac Patrik Ziskind i Japanac Haruki Murakami. Prvi je posle nagrade postao počasni građanin pokrajine u kojoj živi, a drugi je dobio orden. Ostaviću vam da pogodite šta sam ja dobio od moje vlade. Mislim da već neće biti neophodna tri pokušaja da dođete do tačnog odgovora
* Da li je lako ili teško vašu literaturu prenositi u druge medije?
- To bi trebalo da pitate one koji je prenose. Moj je utisak da se ne žale previše. Štaviše, sineaste mi neretko upućuju kompliment da ,,filmski" pišem, u smislu da je moj način zamišljanja veoma srodan kinematografskom rakursu. Za mene je to pohvala prve vrste...
* S kim najradije igrate fudbal?
- Sa sinovima, njihovim drugovima i najvećim fudbalerom koji je ikada igrao na ovim prostorima, mojim dragim prijateljem Božom Koprivicom.
* Da li vaši sinovi čitaju vaše knjige?
- Da. Ako su u prikladno dobrom raspoloženju. I ako im ih preporuči neko od drugova...
* Ako biste morali da napravite svoj privatni ,,kroki" u dve rečenice, šta biste zapisali o sebi?
Smerno se i ponizno nadam da nisam živeo uzalud...

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"


Pisac Zoran Živković
Ovog leta, postao je i laureat visoke nagrade ,,Stefan Mitrov Ljubiša", koju festival Grad teatar tradicionalno dodeljuje za književnost, i kojom je stao u ,,isti red" sa Miloradom Pavićem, Ljubomirom Simovićem, Ronaldom Harvudom, Đerđom Konradom, Dubravkom Ugrešić...

- Navešću vam jedan rečit primer. ,,Svetsku nagradu za fantastiku", ekvivalent književnog Oskara, do sada su, osim mene, dobila još samo dvojica autora izvan engleskog govornog područja: Nemac Patrik Ziskind i Japanac Haruki Murakami. Prvi je posle nagrade postao počasni građanin pokrajine u kojoj živi, a drugi je dobio orden. Ostaviću vam da pogodite šta sam ja dobio od moje vlade. Mislim da već neće biti neophodna tri pokušaja da dođete do tačnog odgovora
*
Smerno se i ponizno nadam da nisam živeo uzalud...

Daj bre da se urgira i davezu dodeli nekakav orden, ili nesto tako. Znam da bi on najvise voleo nesto konkretno, ali...

Uostalom, mozda bi u Milolendu mogao da dobije nekakvu ordencinu, tamo su demagogija i proseravanja uvek bili cenjeni!

Dobro, ali ovo

Quote* Da li tezu da Srbi ne vole da čitaju ozbiljnu i veliku literaturu, i da su značajni pisci kod nas uvek i niskotiražni, demantuje upravo vaša ,,Poslednja knjiga", u izdanju ,,Večernjih novosti", koja je postala bestseler u fantastičnom tiražu od dvadeset hiljada primeraka?
- ,,Poslednja knjiga" ne demantuje ništa. Da se ovaj roman pojavio kod nekog drugog izdavača, ne bi se prodalo ni hiljadu primeraka. To što se u izdanju ,,Novosti" prodalo, kako izgleda, fantastičnih dvadeset hiljada primeraka (što je više nego što je bilo ukupno primeraka svih ostalih mojih knjiga na srpskom) ima se zahvaliti fantastičnoj marketinškoj podršci koju je obezbedio moj izdavač. Iz dana u dan izlazio je oglas na celoj strani. Uz takvu reklamnu kampanju moglo bi se prodati bezmalo sve, a ne samo jedan triler koji uživa poslovičnu popularnost kod masovne publike...

je pošteno i ispravno.

"Kad god mogu da ne jedem meso, to ne činim."
=malo me zbunjuje ova dvostruka negacija. kad god može da nešto uradi ('ne jede meso') on to NE čini (tj pojede ga)?


" stvorenja s centralnim nervnim sistemom"
=aha, znači zato jede ktulu-hobotnice? hmmm...

" u romanu ,,Četvrti krug" napisao epizodu u kojoj slavni fizičar Stiven Hoking, koji nije u stanju da pomeri nijedan deo tela zato što je oboleo od teškog oblika mišićne atrofije, postaje žrtva silovanja svoje bolničarke"
=beš mi sve, na kraju ću se nateram da ovo pročitam!

" U stvarima umetnosti, pol stvaraoca nije mnogo bitan. Književnost se deli samo u dve grupe - na dobru i rđavu."
=na šta bih se ja nadovezao: deli se na dobru, koju pretežno pišu muškarci, i rđavu, koju pretežno pišu žene.


" Spisateljice nimalo ne zaostaju za piscima. Baš naprotiv, rekao bih..."
=kako bezočno dodvoravanje onima koje su, nesumnjivo, glavna ciljna grupa njegove proze! već vidim jagmu svih onih domaćica i tetki obmotanih mrtvim lisicama kako na štandovima traže knjige 'onog što je reko da mi, žene, kao pisci uopšte ne zaostajemo...'


" najprisniji prijatelji: Božo Koprivica"
=hmmm, nešto mi poznato ovo ime... kao da sam ga nedavno, možda baš na prethodnoj strani topika pročito...

"Da li ste omiljeni pisac vaše supruge?
- Nisam čak ni među prvih deset. Njen apsolutni favorit jeste Klajv Barker."
-dakle, sirota žena nije baš sasvim lišena ukusa. comparatively speaking, of course!


" ,,Poslednja knjiga", u izdanju ,,Večernjih novosti", koja je postala bestseler u fantastičnom tiražu od dvadeset hiljada primeraka"
=ne bih da zvučim zlobniji nego što jesam, ali pitam se, onako, principijelno, da li je dovoljno jednu knjigu ODŠTAMPATI u 20.000 komada pa da se proglasi 'bestselerom'? mislim, zar ne bi trebalo da se taj tiraž PRODA (to je ono SELL u bestSELLER!), pa onda...? odnosno, ima li nekih pokazatelja koliko je komada tog tiraža prodato?

" Iz dana u dan izlazio je oglas na celoj strani. Uz takvu reklamnu kampanju moglo bi se prodati bezmalo sve, a ne samo jedan triler koji uživa poslovičnu popularnost kod masovne publike..."
=poput, recimo, SRPSKOG PSIHA...

" Ostaviću vam da pogodite šta sam ja dobio od moje vlade."
=the suspense is killing me!!!

" Da li je lako ili teško vašu literaturu prenositi u druge medije?
- To bi trebalo da pitate one koji je prenose. Moj je utisak da se ne žale previše."
-...'evo baš juče mi se javlja reditelj i kaže, e, zoćo, ja jutros otišo u park i snimio još 6 kratkih filmova po tvojim pričama!'

" Smerno se i ponizno nadam da nisam živeo uzalud."
=ovako sjajan epitaf je šteta da zadugo stoji neupotrebljen!
:evil:

Quote from: "Ghoul"
=ovako sjajan epitaf je šteta da zadugo stoji neupotrebljen!
:evil:

uh, sad si malkice over the top...

Ostaviću vam da pogodite šta sam ja dobio od moje vlade."


zar ovo nije nepravilo trebali bi svoje vlade  :idea:

a ono čudo na početku gulčinovog postiranja
kod naske mislim da može više negacija... to mi je ostalo još od vremena kad smo učili latinski u kojemu 2 negacije ne smiju biti u jednoj rečenici...

srpski ima duplu negaciju koja ne znači poništenje negacije nego i dalje ostaje negacija; tj. u srpskom dva minusa i dalje daju minus.

Quote from: "Boban"srpski ima duplu negaciju koja ne znači poništenje negacije nego i dalje ostaje negacija; tj. u srpskom dva minusa i dalje daju minus.

kod Srba sve u minusu  :evil:

:lol:  što volim kad se potvrdi moje

Quote from: "crippled_avenger"Shot

Framed

And Left For Dead

VUK

PREDSTAVLJENA NOVA KNJIGA VUKA DRAŠKOVIĆA

U Udruženju književnika Srbije u Beogradu predstavljena je nova knjiga Vuka Draškovića 'Meta', koja sadrži autorova svedočanstva o događajima u periodu 1990-2000.

'Među 100 Srba jedva se mogao naći jedan koji je prstom ukazivao na gluposti, mane, grehe većine naroda, i taj jedan, ma ko da je, uvek je imao glavu, a većina je u Srbiji uvek kidisala da mu je skine.

To je moje iskustvo', rekao je Drašković, koji je i predsednik Srpskog pokreta obnove i bivši ministar spoljnih poslova. Drašković je dodao da je u svojoj knjizi, čiji je istovremeno glavni junak i autor, najviše prigovarao samom sebi i 'šibao sopstvene vrline, jer je njegovu ruku i misao vodilo osećanje istine'.

'Iz sopstvenog političkog iskustva mogu da posvedočim - imam mnogo mana i pravio sam mnogo grešaka. Nikada ni za jednu manu, ni za jednu grešku nisam bio kažnjen. Isključivo sam kažnjavan zbog svojih vrlina i čini mi se da svaka vrlina dobija zaslužzenu kaznu. To je moje iskustvo', istakao je Drašković.

Drašković je naveo da će se 5. oktobra, na godišnjicu demokratskih promena, pred javnosti slučajno naći dve mete - knjiga i njen autor.

'Srbija kakva je danas, nije Srbija za koju bih i pokušao da se borim i da žrtvujem i jedan atom snage, a da ne pričam o životima drugih. Ovakva kakva je, ona mi se priviđa kao kletva bačena na sve moje ideale, a ono što se desilo kao i što se dešava, kao prokletstvo koje je iscurelo iz usta mojih neprijatelja protiv kojih sam se borio od 1990. godine do 2000. godine', rekao je Drašković.

Drašković je dodao da su SPO i on 'najzaslužniji za sve bitke protiv Miloševićevog režima', a da su voljom naroda Srbije pre sedam godina pobedničke zastave i centralne lože dodeljene drugima, pa za pretohdnih sedam godina nema ni zasluge niti krivice SPO-a i da zato o tim godinama nije pisao.

Naveo je, međutim, kako je kao šef diplomatije 'sa radošću odlazio u tuđe prestonice, a sa zebnjom se vraćao u svoju', jer nije bilo nikoga od Japana do Južne Amerike da nije znao ko su on i njegova stranka, što je nagrađivano naročitim poštovanjem, dok je u Srbiji bio sumnjiv i prokazan.

Drašković je rekao da je knjigu napisao zbog kolone onih koji su ubijeni jer su bili sa njim, stotina hiljada ljudi koji su išli za njim i desetina hiljada zatvaranih, pendrečenih i mučenih ili su bili prisiljeni da napuste Srbiju. 'Njima dugujem sve, i nikome pod nebeskom kapom, mimo njih, ništa', rekao je Drašković, koji je rekao da je knjiga njegova ispovest 'ne o onome šta je bilo, nego zašto je bilo'.

Neka poglavlja u knjizi nose naslove 'Uoči pomračenja', 'Srbija pod bombama', 'Ibarska magistrala', 'Atentat u Budvi' i 'Kako je nastao DOS'. Knjigu je izdala kompanija Novosti, a štampana je u tiražu od 50.000 primeraka.

nevidljivi javlja:

Naš poznati pisac Zoran Živković vratio se na Filološki fakultet (gde je inače diplomirao 1973. i doktorirao 1982. godine), ali ovoga puta kao predavač. Naime, studenti mogu da se odluče za "Kreativno pisanje" kao izborni predmet, a predavač će im, u tom slučaju, upravo biti on.

hej, vidis, ja sam na to kreativno pisanje krenuo kod Mike Pantica, koji je sasvim super lik, pametan predavac i opusten covek. Medjutim, posle jedno 3 grupne seanse potpuno sam se smorio i definitvno batalio. Nije Pantic kriv, vec cinjenica koje sam budalastine bio primoran tamo da slusam, od strane cijenjenih studenata.

pa oni da su se naučeni rodili, ne bi im ni trebao profa!

samo tražiš alibi da bežiš s časova, barabo!  :lol:

to je ionako izborni predmet, fakultativan. mala je grupa, za koju se treba na vreme prijaviti. na casovima svaki od dvadesetak polaznika cita neke svoje tripove, ili trabunja o svrsi knjizevnosti... a ja zaista ne mogu da polemisem "je li knjizevnos' stigla od boga, ili od coveka".

nesto mi ne idu te grupne terapije, ovaj, grupne kreativne radionice.  :lol:

Književna kritika
Poetika uspeha
Zoran Živković, ,,Poslednja knjiga", Novosti, 2007



Čak i ako to ne želi, svako onaj ko danas piše o Zoranu Živkoviću negde u glavi ima svest o njegovom svetskom uspehu. I taj uspeh uveliko prevazilazi poslednje rečenice u beleškama u piscu, gde su pobrojani svi jezici na koje je pisac prevođen.
Svetski uspeh ovde znači svetsku recepciju, lavinu prevoda; da se izrazim rečima jednog sportskog komentatora od pre bezmalo dve decenije: kada krene onda ide.
Živkovićeva planetarna čitanost, propraćena salvama komplimenata inostranih kolega, poprilično otežava pisanje prikaza ovdašnjem skromnom prikazatelju savremenih srpskih proznih knjiga. Šta mu valja činiti sa Živkovićevim fikcijama kada je ovde, pre svega, reč o jednoj poetici uspeha koju je ovaj pisac instalirao, i koje se dosledno pridržava pouzdan u njenu estetsku relevantnost i književnu probitačnost. Konture te poetike vide se i u romanu ,,Poslednja knjiga".

Kao što i sam naslov implicira, ova proza ostvaruje skladne veze sa postmodernom poetikom, ukoliko za moto ove uzmemo sintagmu književnost o književnosti. Čitalac na početku zatiče leš jednog svog kolege u knjižari ,,Papirus"; inspektor Lukić, koji će isleđivati tajanstveni slučaj, naoružan je, ispostaviće se, vrlo podesnim znanjima: diplomirao je književnost. Ta činjenica ga u potpunosti kvalifikuje za ravnopravni razgovor sa susretljivom suvlasnicom knjižare, koja je sklona da književnost deli na visoku i nisku, žanrovsku književnost. Da bi je obesnažio inspektor Lukić će pomenuti ,,Zločin i kaznu" te ,,Ime ruže".

Ne bi se, međutim, moglo reći da je Živković opsednut postmodernom poetikom u onoj meri u kojoj bi metanarativnim pasažima razorio svaki zametak naracije. Naprotiv, čini mi se da je jedna od osobenosti piščeve poetike upravo pričanje priča, preciznije rečeno, njihovo konstruisanje. Upravo je to ono što Živkovića čini apartnim u savremenoj srpskoj književnosti, gde priča (i onda kada je najbolja) u poslednje vreme znači subjektivni isečak iz života, dakle, nešto intimno, lirsko, neretko proživljeno, pa potom književno prerađeno.

To se ne bi moglo reći za Živkovića. Reč pisac u njegovom bi slučaju mogla biti poistovećenja sa rečju fikcionar: onaj ko izmišlja priče, onaj ko ih ne doživljava, već konstruiše i proizvodi. Zoran Živković u srpsku književnost donosi epistolu iz sveta koja kaže: profesionalni pisac ne živi od doživljenih, već od proizvedenih priča. A neretko se dešava da su takve proizvedene priče interesantnije (da ne upotrebimo neku težu reč) nego one doživljene.

To je mišljenje srpskih čitalaca koji su više okrenuti prevedenoj literaturi, pri čemu ovde ne mislim na gomilu političko-trilerskog smeća. Međutim, u srpskoj književnoj republici priča je tu ili da se razori, ili da se doživi. Gotovo je niko ne proizvodi.
Akutni nedostatak izvesnog broja nosača aviona koji srpsku istoriju prati već nekoliko vekova, učinio je da pisac ovde nikada ne bude puki fikcionar, odnosno privatno lice koje može ili ne može da živi od svojih maštarija. Upravo stoga Živković u srpskoj književnosti još uvek deluje kao strano telo, kao margina. Nije ovde stvar da se pod pritiskom svetske slave ta margina nekim čarobnim štapićem preobrazi u novo srpsko književno vjeruju, pa da na kraju svi pomisle da je Živkovićeva poetika konfekcija koju svako može sebi priuštiti. Ona to, svakako, nije. Poenta je upravo da se iz ugla te margine, te neostvarene mogućnosti srpske književnosti osmotri naša savremena proza, da bi se videlo šta ona sve danas nije, a mogla bi da bude. Tada će upravo opus Zorana Živkovića pomoći nekom budućem piscu da srpsku književnost približi postignućima savremene svetske književnosti, pre svega mogućnosti da se uživa u čitanju književnosti (a ne samo u pravovernom žanrovskom đubretu), a da pri tom isti taj pisac ne zatvori oči pred činjenicom da se ovde, za razliku od drugih mesta na planeti, a blagodareći užasnom geopolitičkom položaju, uvek nešto zbilja može i doživeti.

Slobodan Vladušić
politika.co.yu

svašta.

ovo nije potpuno sumanuto dok ne dođe do dela o zoći: odnosno, lepo je to što kaže da se današnja srpska knjiž. svodi ili na bedno zamaskirane autobiografije (i što je najgore, to su neki isprazni, bedni ne-životi, lelemuđenja i kukupiskaranja) ili na 'razbijanje priče' i kvazi-postmoderna isprđivanja.
na pozadini od toga, U NAČELU, U TEORIJI, to što zoća piški jeste pozitivna tendencija.
na žalost, ono što on s njom čini, svrha kojoj podvrgava te svoje iskonstruisane pričke – duboko je problematično, i time se vlad ne bavi. što je ili površno, ili proračunato tako da ne povredi zoću, u svakom slučaju ili kratkovido ili nepošteno.
samo tako se mogu shvatiti fraze poput "uživanja u čitanju (zoćine!) književnosti."
PUH-LEEEEEASE!

Dopada mi se što se prikaz bavi samo onim što prikazana knjiga nije. Bilo bi ugodno da saznamo šta ona jeste. :x

Quote from: "Alexdelarge"
Reč pisac u njegovom bi slučaju mogla biti poistovećenja sa rečju fikcionar: onaj ko izmišlja priče, onaj ko ih ne doživljava, već konstruiše i proizvodi.

Iz Vladušićevog teksta jasno se vidi ne samo šta Živkovićeva proza nije, nego i šta jeste. Ona je proizvod.

kako mi jednom kolega sale reče za stivena kinga, "on nije pisac, on je mali privrednik".  :!:

Quote from: "Zika Kisobranac"kako mi jednom kolega sale reče za stivena kinga, "on nije pisac, on je mali privrednik".  :!:

da, ali za kinga se -bar u njegovim zlatnim danima- moglo reći HE DELIVERS!

a zoća... koga on, i kako, i čime zadovoljava, šta on kome isporučuje... to bih strašno voleo da mi vladušić, ili neko, kaže!

Quote from: "Ghoul"
a zoća... koga on, i kako, i čime zadovoljava, šta on kome isporučuje... to bih strašno voleo da mi vladušić, ili neko, kaže!

Nemoj da si tako strog;Cetvrti krug je dobra knjiga. :)

Quote from: "scallop"Jedino je bio u pravu onaj koji je pomenuo da su komentari korisni i kad nisu dobri, a da je bolna - tišina... :wink:

Ево да разбијемо мало:
http://www.glassrpske.com/498/4461.html?komentari=0

"- Аав сам менаџер, па ћу сам себи дати комплимент, да моjе књиге нису превођене због менаџерских вjештина, већ да их у ствари квалитет препоручуjе страним издавачима - оциjенио jе Живковић."
=zaboravio je da kaže 'SMERNO PRIZNAJEM...' ili barem 'PONIZNO MOLIM...'

"Сматрам да сам амбасадор српске културе, али земља у коjоj живим нема много разумиjевања за то, па сам jа jедини амбасадор коjи уопште ниjе плаћен. Други амбасадори су добро плаћени, па остаjе да се види ко jе дjелотворниjи - истакао jе Живковић."
=dokle će bre ovaj više da kuka za tim parama od države, aman!
pitam se dal je konkuriso za naci penziju. mada, i tad bi kukao što je mala...

"Књижевни критичар Aлександар Jерков, коментаришући радио-драму, истакао jе да се мало писаца усуди увести Бога у књигу, а и када га уведе, jош рjеђе се неко осмjели да Бог у том дjелу проговори, што jе Живковић урадио у роману "Вагон"."
=WOW! BOG LIČNO GOVORI!!! KROZ ZOĆU! a ovaj nezahvalni narod ni naci penziju da mu dodeli, il bar neki orden...

"- "Њуjорк таjмс" jе неколико пута обjављивао приказе моjих књига, њихов књижевни критичар Деjвид Ицкоф jе написао, говорећи о америчком издању моjе књиге "Седам додира музике", "можда jе jош рано да Живковића прогласимо новим Борхесом, али га ово дjело свакако чини кандидатом за ту улогу" - препричао jе Живковић."
=izveštač je ispustio da kaže: 'SMERNO je prepričao zoća'


"Живковић jе наjпознатиjи домаћи писац научне фантастике."
=HA HA HA HA HAAAA! ZOĆA VEROVATNO ZELENI OD BESA KAD OVO O SEBI PROČITA!!!
:D

"Сматрам да сам амбасадор српске културе, али земља у коjоj живим нема много разумиjевања за то, па сам jа jедини амбасадор коjи уопште ниjе плаћен. Други амбасадори су добро плаћени, па остаjе да се види ко jе дjелотворниjи - истакао jе Живковић."

Mi se zajebavamo, a čovek je možda stvarno u nuždi. Mislim, možda nema od čega da živi, pa zato traži od države pare. Ajde, da ne bude posle da nismo pomogli. Evo:

U ime svih nas iz pedeset i neke, molim novu vladu da iz budžeta za prosvetu dadnu tries iljada evra godišnje Zoranu Živkoviću zato što proslavlja slavu Srbije u New York Timesu i šire. Takodje molim da se istom dodeli titula "živo nacionalno blago" i da se svima zakonski zabrani da ga nazivaju piscem naučne fantastike ili bilo kakve fantastike, jer je on isključivo pisac kvalitetne književnosti.

Ako prosveta nema pare za ovu akciju, molim Velju Ilića, gazdu za kapitalne investicije da Zoću proglasi kapitalnom investicijom za srpski narod i da mu obezbedi tries iljada evra godišnje plate.

Eto, toliko od mene. Za sada.

Velja Ilić je u međuvremenu (od prošlog mandata) promenio mantiju i sada je ministar za infrastrukturu, ali to ne znači da se ovaj pravični zahtev i dalje ne može ispoštovati. Dr. Živković se zaista i bavi infrastrukturom, onom najvažnijom - duhovnom. Evo i američki Jevreji ga, doduše još uvek rezervisano ali optimistički vide kao ozbiljnog kandidata za upražnjenu kosmičku funkciju Borhesa na mestu Borhesa.

Quote from: "Meho Krljic"Velja Ilić je u međuvremenu (od prošlog mandata) promenio mantiju i sada je ministar za infrastrukturu, ali to ne znači da se ovaj pravični zahtev i dalje ne može ispoštovati. Dr. Živković se zaista i bavi infrastrukturom, onom najvažnijom - duhovnom. Evo i američki Jevreji ga, doduše još uvek rezervisano ali optimistički vide kao ozbiljnog kandidata za upražnjenu kosmičku funkciju Borhesa na mestu Borhesa.

Hvala, jarane. Ne postižem izmedju ovih i onih da popamtim koj ministar koj portfelj drži. Da rektifikujemo:

Umoljava se ministarstvo za infrastrukturu da pomogne Živkovićeve napore postavljanja duhovnih puteva iz Srbije ka svetu (za obratno je zadužena evropska misija koja stiže na KiM) i da mu dadne tries iljada (tisuća - ovo je samo za Djejka) evra svake godine. Veljo, brate, ako si čito Borhesa, e, onda ti je sve jasno. Ovaj je još i bolji.

Takodje, umoljava se srpska vlada da na mesto ambasadora srpske kulture pri UNESCU stavi Zoću, da srpskom svetlošću obasjava sve do argentinskih pampasa.

Quote from: "Cornelius"Veljo, brate, ako si čito Borhesa, e, onda ti je sve jasno. Ovaj je još i bolji.

Kako ne bi bio bolji kad je Srbin!!!!

Quote from: "Meho Krljic"Kako ne bi bio bolji kad je Srbin!!!!

zoća? pa, ne znam baš...  :oops:  :P

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "Meho Krljic"Kako ne bi bio bolji kad je Srbin!!!!

zoća? pa, ne znam baš...  :oops:  :P

Nemoj, bre, Ghoule... Zoran je srpsko ime po zori, uranku, javljanju svetla ljudima, a Živković je po Živku, životu, živom... Evo, u dva poteza dokaza da je čovek Srbin i to dobar Srbin, zoran Srbin, živ Srbin...

na tragu poznate distinkcije između pičke (polni organ) i pizde (karakterna osobina), ja bih i srbe razvrstao na formalno-pravne srbe (zoća) i otelotvoritelje suštinskih nacionalnih kvaliteta (a ne negativiteta).

uostalom, GDE je ta srbija u delima ovog našeg neplaćenog ambasadora? gde su mu ti srbi? i ambijent i likovi i motivi i problemi i teme o kojima zoća piše odsečeni su od bilo čega srpskog.

umesto strategije 'razmišljaj globalno – deluj lokalno' koju su primenjivali svi veliki pisci koji se nisu distancirali od nego su baš crpeli iz svog naciona (dostojevski, kafka, lavkraft, itd.), zoća ide prečicom: 'razmišljaj globalno – deluj globalno' kroz uopštene 'univerzalne' apstrakcije.

na osnovu čega će taj inostrani čitalac koji zoću čita na engleskom da oseti srbiju onako kako oseća jevrejstvo kafke ili rusku dušu dostojevskog ili anglosaxonstvo lavkraftovo? neće uopšte. da nema tog 'vic' na kraju prezimena, ne bi ama baš ni po čemu mogao ni da NASLUTI odakle je taj pisac.

zbog toga, ja glasam da se zoći ne daje nikakva nacionalna penzija – barem dok u new york timesu ne objavi javno pismo protiv priznavanja nezavisnosti kosova, recimo.

Quote from: "Ghoul"
uostalom, GDE je ta srbija u delima ovog našeg neplaćenog ambasadora? gde su mu ti srbi? i ambijent i likovi i motivi i problemi i teme o kojima zoća piše odsečeni su od bilo čega srpskog.

Nisi u pravu. Uzevši u obzir da je Srbija do Tokija (preko Virovitice, a ne ovim kraćim putem preko Nju Delhija), onda ona prelazi i preko Engleske i Amerike. Znači, neophodnost je globalizovati likove, ambijente i motive, da bi se zahvatile sve srpske zelje. Potom, da ne bi došlo do vavilonske konfuzije, sve treba oprati varikinom i stići do izbeljene varijante u kojoj je Srbija utkana nevidljivim vlatima u prozu na engleskom jeziku. Tako American-Serbian, čitajući priču bez reljefa, sjaja i oznaka, nije ni svestan da je nepovratno indoktriniran, sapet i učlanjen u svesrpsku kulturu.

Toliko od mene.

Ja samo da dodam da se u skladu sa borhesovskim smerom doktorovog žitija i ne može očekivati neko veliko Srbovanje u njegovoj književnosti. Ni Borhes nije postao poznat po argentinskom nacionalizmu u svojim pisanijima, već po tome što je utro put za Zorana Živkovića!!!

Aferim, Mehmed-Paša.

Quote from: "Meho Krljic"Ni Borhes nije postao poznat po argentinskom nacionalizmu u svojim pisanijima

dođavola, I knew that, ali sam se nadao da se neće naći neka sitničarska picajzla koja će skrenuti pažnju na baš taj detalj!

u svakom slučaju, ostaje moja poenta da zoća – sa dosadašnjim pisanjem, i dosadašnjim srpskim angažmanom – NE MOŽE DA BUDE AMBASADOR, a naročito ne – plaćeni!

Quote from: "Ghoul"
u svakom slučaju, ostaje moja poenta da zoća – sa dosadašnjim pisanjem, i dosadašnjim srpskim angažmanom – NE MOŽE DA BUDE AMBASADOR, a naročito ne – plaćeni!

Ja mislim da može i da mora + plaćen najmanje tries iljadarki evra (to mu je neophodno). Medjutim, ovo je pitanje od vrhunskog značaja za naš nacion i ja bih ga radije stavio na referendum, pa neka čitav srpski narod odluči glasanjem "da-ne" o tom gorućem pitanju, ko kad se u Evropi odlučivalo o evropskom ustavu.

Btw, kolike su plate naših ambasadora u Americi, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, Kini i Japanu?

Polovina Borhesovih priča su lokalne stvari iz nekih zabiti koje je on podizao na univerzalni nivo. Fipin metod mi se tu preklapa sa Borhesom na tom nivou, korišćenje lokalaca i lokalnih dogodovština na drugi način koja lokalcima daju novu dimenziju. Iščitajte celog Borhesa pa ćete videti koliko tu ima zapravo stvari potpuno razumljivih samo posvećenima.

Što se tiče obaveze države da finansira uspešne umetnike. To bi trebalo da se podrazumeva. To je bilo vrlo prisutno u socijalizmu i omogućilo brojne uspešne autore. Pogledajte samo u stripu šta je sve objavljeno pedesetih i koliko je ljudi u Srbiji živelo crtajući stripove za srpske časopise pre 40 godina. No, tu se onda desio jedan ružan zaokret koji je na kraju potpuno urušio ovu sredinu: lova koja je davana za umetnike raspoređivana je na umetnika ali po tamo nečijoj proceni, te otišla u džepove mamine i tatine dece a ne onih kojima je bila namenjena. Sada imamo potpuno apsurdnu situaciju da se lova daje samo preko veze i uticaja bez odraza na ono što zaista radiš. Kako drugačije objasniti da npr. Ministarstvo za kulturu u prošloj godini nije otkupilo niti jedan primerak bilo kog izdanja Kreativnog centra (da ne pominjem Beli Put) ali su zato milione dali Djuntiju i Platou za besmislene stvari.

Na kraju, ZŽ je potpu no u pravu u svemu što kaže, jedino mi se čini da njegov način saopštavanja nije dobar i verovatno nije svrsishodan, ali ko zna šta gde on zaista radi na tome. Postao je profesor na fakultetu, ušao je u gradsku komisiju za raspodele, zašto je nerealno očekivati da za koju godinu bude ministar za kulturu. Nadam se samo da epilog neće biti kao u Nušićevom "Narodnom poslaniku".

Quote from: "Boban"
Postao je profesor na fakultetu, ušao je u gradsku komisiju za raspodele, zašto je nerealno očekivati da za koju godinu bude ministar za kulturu.

Čudi me da ranije nije postao profesor. Inače, komisija za raspodele čega? Nadam se para.

Inače i ja očekujem da on postane ministar, ali ja bih mu dao portfelj "trgovine", jer se tamo vrti veća kinta nego u "kulturi". Svi znamo da je ministarstvo kulture uvek državno siroče, a u Srbiji tek...

Što se tiče njegove komunikacije, ja mislim da je odlična. U pitanju je tzv. spontana kandidatura. Hoćeš da promeniš posao i pošalješ svoj CV firmi koja ne traži nikog. Medjutim, kada im bude zatrebalo, oni lepo izvuku tvoj dosije. Njegovo ponavljanje zasluga za narod i državu u svakom razgovoru koji ima javnu difuziju, predstavlja reklamnu kampanju njegovog CV-a. Kada se to bude pročitalo dovoljan broj puta, potrošačima, ali i onima koji odlučuju, izgledaće kao da je u pitanju aksiom. Znači, ne treba ga ni dokazivati.

Umesto skupih kampanja, on se odlučio na jeftiniju, sporiju, ali i temeljniju.

izašao je najnoviji broj LETOPISA MATICE SRPSKE.

u broju za jan-feb. 2008. se na tapetu našao dr zoća, tačnije njegova (na žalost, lažljivo nazvana) POSLEDNJA KNJIGA.

pozitivnu kritiku napisala je ljiljana pešikan-ljuštanović, pod nazivom 'gospodar boja'.
radi se o tipičnoj bezlično pozitivnoj kritici u kojoj se zapravo najmanje govori o samom romanu, a najviše aludira na druge, daleko bolje romane na koje ovaj 'podseća', 'aludira' itsl. pa tako autorka zoću dovodi u nigde obrazloženu, vrlo površnu 'vezu' sa linčom, ekom, čestertonom, pinčonom, kerolom, kafkom, čehovim, itd.
str. 175-178

negativnu kritiku napisao neki dejan ognjanović, ali brate, svaka mu je na mestu! opleo ga je ko ja da sam piso!
naslov je 'više i manje od žanra', str. 178-185 (duplo duže od ljuštenog pelikana!), sa mnogo citata iz samog dela kojima se pokazuje šta tu ne valja (ukratko: sve).
evo spojlujem sam kraj kritike, za slučaj da neko poželi da ovo kupi u knjižari i drži uramljeno u svojoj sobi:

Živkovićev preokret na kraju Poslednje knjige podriva same temelje krimi trilera: ispostavlja se da ne postoji zlikovac, da je misterija bila lažna, da su uzroci smrti nadnaravni, da je čitava stvarnost zapravo fikcija, pa čak, na neki način, i da je pripovedač sâm ubica, budući da je i on (na kraju) razotkriven kao pisac, tj. piščev alter-ego. Previše je toga podriveno i srušeno, a da ništa, zauzvrat, novo niti vrednije od srušenog nije izgrađeno. U nasilnom pokušaju da jedan nevešto izgrađen i ispodprosečno napisan roman izdigne do "visoke" književnosti, Živković izneverava i žanr i književnost, i čitaocima željnim dobrog trilera nudi ćorak i prevaru, a onima željnim dobre književnosti – ravno i neuzbudljivo štivo koje se deklarativno možda i može dovoditi u vezu sa Imenom ruže, samo da bi u poređenju s tim delom još upadljivija postala njegova inferiornost na svim nivoima: i jezičkom, i žanrovskom, i idejnom i, uopšte, umetničkom.
   U želji da pobegne od šablona, Zoran Živković je sebi dao auto gol, i napisao delo koje savršeno ilustruje Pavličićeve reči:

Šablona sama po sebi ne daje garanciju umjetničkog uspjeha, ali njezino narušavanje gotovo u pravilu vodi u neuspjeh. Ako se drži shema, krimić možda neće biti umjetnost, ali će biti korektan krimić; ako shemu naruši, pa ne postane umjetnost, neće biti ništa.
(Pavao Pavličić, ibid, str. 67)

Poslednja knjiga Zorana Živkovića je jedno takvo – ništa.

Kraj kritike je i mejdžor spojler za knjigu.

velim, ko dosad nije, taj i neće - a i ne treba!

koliko si i kome platio da ti puste takvu kritiku?

Ja mislim da je pravo pitanje ko je dobio više para od svojih naručilaca - taj Ognjanović ili ona Pelikanka?

Ja mislim da nema potrebe da spadamo na nivo top-liste-nadrealista i univerzitetske profesore nazivamo pogrdnim imenima samo zato što nam se njihov stav ne dopada.
S druge strane, ja sam siguran da je kritika tog nekog DO previše lično i revanšistički obojena i da on ne dopušta mogućnost da se vara. A to je loše i za kritiku i za kritičara.

Quote from: "Cornelius"Ja mislim da je pravo pitanje ko je dobio više para od svojih naručilaca - taj Ognjanović ili ona Pelikanka?

nemam bre naručilaca, ja ratujem sam.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg262.imageshack.us%2Fimg262%2F2161%2Fletopiszoca1vo2.jpg&hash=b880e2f8bc34ea0605d3290237113107dd794fed)

...a Zoran Zivkovic je novi glavni i odgovorni urednik izdanja NOLITa, kome, vele, stizu bolji dani...

Quote from: "Boban"Ja mislim da nema potrebe da spadamo na nivo top-liste-nadrealista i univerzitetske profesore nazivamo pogrdnim imenima samo zato što nam se njihov stav ne dopada.
S druge strane, ja sam siguran da je kritika tog nekog DO previše lično i revanšistički obojena i da on ne dopušta mogućnost da se vara. A to je loše i za kritiku i za kritičara.

Ma, Bobane, ja samo imam utisak da iz tog Ognjanovića stoje sile mraka koje ga potplaćuju raznim sredstvima (novac, seks, droga, džipovi, položaji...) da bi on nasrtao na, e sad, ne znam kako bih to nazvao, da kažem, na ono što je nagradjivano po belom svetu.

Inače, obradovala me je Gingerova vest da je ZŽ postao novi urednik NOLITa. Fala Bogu da su mu ponudili mesto koje odgovara njegovom znanju, poznavanju književnosti, metodičnosti, organizacionim sposobnostima i trgovačkom duhu. On je urednički posao uvek radio odlično. Vozi Zoćo, ti si pravi čovek za te stvari.
xcheers

Quote from: "Cornelius"Ma, Bobane, ja samo imam utisak da iz tog Ognjanovića stoje sile mraka koje ga potplaćuju raznim sredstvima (novac, seks, droga, džipovi, položaji...) da bi on nasrtao na, e sad, ne znam kako bih to nazvao, da kažem, na ono što je nagradjivano po belom svetu.

ne kaže se džaba: nagrađen – ko nagrđen!

nolit nisam znao ni da je živ, a kamo li da radi: ako ih zoća oživi, biće to baš ko u onom 'proto-sf' (a zapravo gotskom horor) romanu o čoveku -DOKTORU!- koji od mrtvaca stvara novi život!

znači: go, DR zoćo, go!

...a evo i vesti u celosti...

Nova izdanja za osamdeseti rođendan ,,Nolita"
Povratak cenjenog izdavača


Izdavačka kuća ,,Nolit", koju su 28. decembra 1928. u kući na početku Dobračine ulice osnovali braća Pavle i Oto Bihalji Merin, priprema se da obeleži 80. rođendan, najavio je glavni i odgovorni urednik Zoran Živković.

Prema njegovom objašnjenju, izdavački plan nema za cilj da stvori neki novi identitet, već da se onaj, po kome je"Nolit" bio poznat od svog osnivanja u celoj bivšoj Jugoslaviji vrati u punom sjaju. ,,Zato smo prošle godine počeli s Milošem Crnjanskim, koji je svojim delima obeležio zvezdane godine ,,Nolita" i štampali smo njegov manje poznati, ali ne manje dobar roman ,,Kap španske krvi". Za jubilej ,,Nolit" se priprema da objavi u jednom tomu ,,Seobe" i ,,Drugu knjigu Seoba" Crnjanskog u luksuznim izdanju, a Živković ističe i značaj obnovljene edicije ,,Istorija" u kojoj su objavljene četiri kapitalne knjige (Gibonovo ,,Opadanje i propast Rimskog carstva", ,,Rusija i Evropa" Nikolaja Danilevskog, ,,Pad Ruskog carstva" Save Živanova i ,,Između Hitlera i Pavelića" Gleza fon Horstenaua). ,,Nolit" se priprema da objavi novo izdanje ,,Antropoloških eseja" Nikole Miloševića, drame Ronalda Harvuda (,,Preobraženje", ,,Kolaboracija" i ,,Engleska tragedija"). U ediciji ,, Popularni klasici" planirano je štampanje dela Ernesta Hemingveja ,,Starac i more", u prevodu Đorđa Krivokapića, a u ediciji ,,Poezija" trebalo bi da se pojavi knjiga odabrane poezije Oskara Daviča, koju će pripremiti Milovan Danojlić, a već je štampana zbirka poezije Miroljuba Todorovića ,,Zlatno runo".

Jesi li siguran da je to bas taj Zivkovic Zoran? Postoji jos jedan pod tim imenom , ali koji se ne bavi SF (ne mislim na onog priglupog premijera).

Quote from: "Alexdelarge"Jesi li siguran da je to bas taj Zivkovic Zoran? Postoji jos jedan pod tim imenom , ali koji se ne bavi SF (ne mislim na onog priglupog premijera).

Taj beše trenira odbojkašku reprezentaciju!
:)

Quote from: "Rile"

Quote from: "Alexdelarge"Jesi li siguran da je to bas taj Zivkovic Zoran? Postoji jos jedan pod tim imenom , ali koji se ne bavi SF (ne mislim na onog priglupog premijera).

Taj beše trenira odbojkašku reprezentaciju!
:)

Ma ne zajebavam se...postoji jos jedan ZZ koji se krece u serklu literata; nekakav kriticar, teoreticar ili sta vec.

Postoji problem: u belom svetu je Dr starije od Mr. Doktori nisu gospoda, oni su - doktori. Ne bi bilo pristojno našeg ZŽ u štampi predstavljati bez titule.

A i šta će mu Nolit, njegova kuća je bila - Prosveta.

Zna li neko tačan broj Zorana Živkovića na ovome svetu?

Da, svestan sam besmisla mog pitanja.

...ako je i greška, mada sumnjam, nije moja, no BLICa jer tekst prati fotografija Zorana Živkovića o kome se divani na ovom topiku.

Malo sam guglao, pa sam naisao na sledeci podatak

QuoteInače, Živković je na mesto glavnog i odgovornog urednika Nolita došao iz ,,Službenog lista"sa ambicioznim planovima. Prema njegovim rečima ,,Službeni list" sada je pred transformacijom koja u velikoj meri ometa rad ove firme. Ipak, ovaj izdavač zastupa svoj koncept, koji je različit od Živkovićevog.

Je l' Dr.Zoca bio u Sluzbenom listu?

Onda, to nije ista ličnost. Meni je "Službeni list" objavio knjigu o domaćim začinima u kulinarstvu sa Radišom Jančićem. Tamo sam upoznao urednika Z. Živkovića. (Sem ako se opet nisam z... Ghoul to bolje zna) :x

šta sve čovek može da nauči u vestima koje prenosi nevidljivi:

SENZACIONALNO: DR ZOĆA LEGITIMISAO ARTURA KLARKA!!!

"Živković je legitimisao autore koji su, po meni, klasici, kao što je Artur Klark..."

ja već zamišljam scenu u kojoj zoća presreće artura:
'šta je, ćelavi, de si pošo? daj ličnu kartu!'


EPOHALNO: ODISEJA U SVEMIRU SNIMLJENA PO ROMANU A. KLARKA!!!

"Artur Klark, po čijem je romanu Stenli Kjubrik snimio jedan od deset najboljih filmova ikad - Odiseju u svemiru."

a ja do sada živeo u lažnom ubeđenju da je roman nastao kasnije, POSLE filma...

iz toga kako je vest preneta nije baš najjasnije da li je autor ovih izjava damjanov ili jerkov, ali evo, uverite se sami:


PILOT EPIZODA SERIJE "AMARKORD" PREDSTAVLJENA U NOVOM SADU   
U Art-klubu Kulturnog centra grada predstavljen je Zoran Živković, jedan od najviše prevođenih srpskih pisaca, kojeg, kako saznajemo, u prošlogodišnjoj kritici u Njujork tajmsu čak porede s klasikom Borhesom, piše Građanski list! Novosadska čitalačka publika bila je prva u prilici da pogleda 11-minutnu pilot epizodu serije "Amarkord", rađenu po Živkovićevoj knjizi. Potom su o njegovom delu govorili istoričar književnosti i pisac Sava Damjanov i književni kritičar Aleksandar Jerkov.
- Živković je legitimisao autore koji su, po meni, klasici, kao što je Artur Klark, po čijem je romanu Stenli Kjubrik snimio jedan od deset najboljih filmova ikad - Odiseju u svemiru. Klark je jedan od autora koji će jednog dana biti merilo duha epohe u kojoj živimo. Živkovićevi prvi romani, kao što je Četvrti krug, bili su manja iznenađenja, ali su predstavili pisca naučne fantastike koji nije usko žanrovski opredeljen. Ti romani nisu bili samo SF, i to je najbolje pokazao svojom narednom produkcijom sâm Živković. On svakako nije jedan od autora koji stalno priča istu priču - naglasio je Damjanov. I dodao da su Živkovićevi tekstovi suštinski zasnovani na dijaloškoj formi i da ih nije teško dramatizovati i napraviti od njih scenario.
Podsećanja radi, reditelj Puriša Đorđević je prema Živkovićevim pričama "Voz" iz knjige "Nemogući susreti" i "Hotelska soba" iz "Četiri priče do kraja" snimio igrani film "Dva", koji je prikazan na prošlogodišnjem Festu, a TV Studio B emitovala je seriju "Skupljač" snimljenu prema Živkovićevom ciklusu Dvanaest zbirki, dok je RTS otkupio prava da po noveli "Budilnik na stočiću" snimi TV film, a po romanu "Poslednja knjiga" i seriju.

http://www.sfpogled.net/Vesti.html


a o klark-kjubrik kontroverzi, evo šta kažu učeniji od mene:

•  Stanley Kubrick initially approached Arthur C. Clarke by saying that he wanted to make "the proverbial good science-fiction movie". Clarke suggested that "The Sentinel", a short story he wrote in 1948, story would provide a suitable premise. Clarke had written the story for a BBC competition, but it didn't even make the shortlist. "The Sentinel" corresponds only to the relatively short part of the movie that takes place on the moon.
•  The screenplay was written primarily by Stanley Kubrick and the novel primarily by Arthur C. Clarke, each working simultaneously and also providing feedback to the other. As the story went through many revisions, changes in the novel were taken over into the screenplay and vice versa. It was also unclear whether film or novel would be released first; in the end it was the film. Kubrick was to have been credited as second author of the novel, but in the end was not. It is believed that Kubrick deliberately withheld his approval of the novel as to not hurt the release of the film.

dakle, obrni-okreni, netačno je reći da je film rađen PREMA romanu, već takoreći paralelno s njim...

ghoule, ti očigledno ne znaš poreklo i tačno značenje reči "legitimisati".
što se tiče pisanja romana uporedo sa nastajanjem filma, pa to već i vrapci znaju, postoji knjiga "Izgubljeni svetovi 2001" gde je sve potanko objašnjeno.

Quote from: "Boban"što se tiče pisanja romana uporedo sa nastajanjem filma, pa to već i vrapci znaju, postoji knjiga "Izgubljeni svetovi 2001" gde je sve potanko objašnjeno.

šta ima da čitam knjigu kad je već i iz citiranih pasusa jasno: film nije 'rađen prema romanu'.
sasvim legitimno (mada ne i legitimisano) bi se moglo tvrditi da je 'roman rađen prema filmu'.

Quote from: "Ghoul"
"Živković je legitimisao autore koji su, po meni, klasici, kao što je Artur Klark..."

"Legitiman" znaci  koji odgovara pravilima, ozakonjen, zvanican, ispravan. "Legitimisati" u srpskom jeziku oznacava upravo "'ćelavi, de si pošo? daj ličnu kartu!' (ili pasos, ako se scena odigrava na aerodromu).

Osoba koja je upotrebila glagol "legitimisati" u tekstu o Zoranu i Klarku, trebala je da bude legitimisana pre ulaska u Kulturni centar da se ne bi neligitimno predstavljala kao strucnjak za knjizevnost.

Quote from: "Cornelius""Legitiman" znaci  koji odgovara pravilima, ozakonjen, zvanican, ispravan. "Legitimisati" u srpskom jeziku oznacava upravo "'ćelavi, de si pošo? daj ličnu kartu!' (ili pasos, ako se scena odigrava na aerodromu).

a možda je zoća legitimisao i dečkića koji je išao sa klarkom:
'je li, malac, imaš li ti ličnu kartu? šta, 12 godina? a otkud ti onda brčići? molim? napredni ti sajlonci (tj cejlonci)? more, pođi sa mnom u stanicu da ovo sve razjasnimo. i ti ćelavi, takođe! simo, legitimiši sve ovo!'

Corn, danas su prilike drugačije, pa ćelave više niko ne legitimiše. Kosijaneri su danas sumnjivi i realna pretnja našem napaćenom narodu.

znaš, ghoule, kada se sledeći put neko bude izdrkavao nad tvojim fizičkim i psihičkim patrljcima, ne računaj da ću biti na tvojoj strani.

"legitimisati" se redovno upotrebljava u srpskoj književnoj kritici decenijama, u značenju "predstaviti".

Prema Rečniku srpskog jezika Matice srpske:
Legitimisati:

1. (iz)vršiti pregled nečine legitimacije, identifikovati nekoga na osnovu legitimacije
2 (u)činiti legitimnim, ozakoniti, ozakonjivati.

Legitimisati kolokvijalno znaci predstaviti, bas kao sto je Boban i rekao.

Ja ću i ovoga puta na Ghoulovu stranu, mada bi se i za njega moglo reći da je neotesano govedo, ali ja to neću reći. :evil:

Glagolisanje odrednice "legitimno" prolazi u pandurskoj terminologiji, ali je nelegitimno kad za tim posegne bilo koji poslenik u kulturi. :evil:

Takođe, natezanje oko hronologije romansiranja scenarija Kjubrika i Klarka (tim redosledom) za film "Odiseja 2001" neće celu stvar izvaditi iz govana. Postavka prolazi do okončanja teme "Čuvara", a kasnije je besmislena, kao i u svim ostalim nastavcima na ovu temu.

Asimov je bio u pravu! :!:  :!:  :!:

Legitimisati kolokvijalno znači samo tražiti dokumenta i Alexlagarde može da se uhvati za ruke sa Bobanom. :x

Quote from: "Mica Milovanovic"Prema Rečniku srpskog jezika Matice srpske:
Legitimisati:

1. (iz)vršiti pregled nečine legitimacije, identifikovati nekoga na osnovu legitimacije
2 (u)činiti legitimnim, ozakoniti, ozakonjivati.

Pusti taj rečnik na miru: Legalizovati može da znači - ozakoniti.
Razliku između legalnog i legitimnog možete prokljuviti iz mog potpisa:
Parafrazirano: Možda je to legitimno, ali nije legalno. :D  :D  :D

Quote from: "scallop"
Legitimisati kolokvijalno znači samo tražiti dokumenta i Alexlagarde može da se uhvati za ruke sa Bobanom. :x

legitimisati se=predstaviti se/ izdavati se
npr. Scallop se legitimise u javnosti za doajena jezikoslovlja, sto je potpuno neutemeljeno. :evil:

Radmilo, ja nisam iznosio svoje mišljenje. Da se ja pitam, ja nikada ne bih upotrebio taj izraz u tom značenju. Odvratno deluje. Naprosto sam preneo šta kaže Rečnik matice srpske.

@Alexdelarge:
Vodi računa o razlici između "legitimisati" i "legitimisati se"

Quote from: "DušMan"Corn, danas su prilike drugačije, pa ćelave više niko ne legitimiše. Kosijaneri su danas sumnjivi i realna pretnja našem napaćenom narodu.

Znaci da je Kriticar bio u pravu. Klark u Srbiji ne bio bio legitimisan (di si poso celavi?), nego bi legitimno trazio svoja prava celavca medju sebi slicnim. Ko bi u prici najebo? Pa, ti i ja DusMane. Zbog duge kose. Jos, ja bih se mozda i izvukao, jer od letos kosu odrzavam na 20 cm. A, ti, tebe ce napaceni narod jednom da posalje na Mars ili na Kosovo, da ne ometas srpsku legitimnost i pandursko legitimisanje.

Brate Scallope, imas pravo. Jebes recnike. Ajmo malo vise da upotrebljavamo ono sto Francuzi zovu "bon sens". Ne samo Kriticar, nego i drugi su se u zadnjih nekoliko godina poneli za anglicizmima sa interneta i iz bioskopa, pa legitimisu pisce i ostale umetnike, procesuiraju one koji su zgresili (na primer - pustili kosu), a oni najgori bave se trafikingom ljudi (celavih, kosmatih, legitimisanih, procesuiranih, ko ce ga knowiti).

Quote from: "Boban"znaš, ghoule, kada se sledeći put neko bude izdrkavao nad tvojim fizičkim i psihičkim patrljcima, ne računaj da ću biti na tvojoj strani.

ja stvarno ne znam koji vam je s tim 'pretnjama' da me nećete braniti ako me neko napadne itsl. kao da sam ja ikada tražio da me neko brani! (ovo 'vam' - ne zato što persiram bobanu, nego zato što je pre neki dan skalop na sličan način zapretio da neće da me brani...)

'izbor po srodnosti' i stvaranje klika i klanova za međusobnu odbranu prepuštam nižim bićima, a ja, pre svega, ne napadam niti branim ljude - već stavove, ideje, principe (što je detalj koji je onomad promakao likovima sa sf srbije, npr.).

znači, mene lično možete voleti ili 'nevoleti', poštovati ili se gnušati, to je vaša privatna stvar: a ako se u nekoj konkretnoj javnoj situaciji (ne) složite sa konkretnim mojim stavom ili idejom, odaberite sami da li ćete taj stav ili ideju (a ne MENE!) da branite ili napadate.

Quote from: "Alexdelarge"legitimisati se=predstaviti se/ izdavati se

npr. Scallop se legitimise u javnosti za doajena jezikoslovlja, sto je potpuno neutemeljeno. :evil:

Mića te je već uputio na put povratka gde se razlikuju povratni i nepovratni glagoli.

Ako nađeš gde sam ja izjavio (legitimisao se) to što tvrdiš ja ću rado prihvatiti. Ovako, ostavi se temelja i pokušaj da shvatiš da se govori o razlici između pandura i književnog kritičara. Quod licit Jovi non licit bovi.

Quote from: "scallop"Quod licit Jovi non licit bovi.

znam da skalop najvolije kad ga ja ispravljam, pa evo...

ovo je, kad sam ja išo u gimnaziju, glasilo Quod licet Iovi non licet bovi.

mada, sad vidim da mi gugl daje i ovu skalopovu varijantu (uglavnom na nekim nepouzdanim i neozbiljnim mestima), pa sam malkice zbunjen, znajući koliko su latini rigidni: kod njih nema cile mile nego ili licet -ili cezar ili smrt!

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "scallop"Quod licit Jovi non licit bovi.

znam da skalop najvolije kad ga ja ispravljam, pa evo...

ovo je, kad sam ja išo u gimnaziju, glasilo Quod licet Iovi non licet bovi.

mada, sad vidim da mi gugl daje i ovu skalopovu varijantu (uglavnom na nekim nepouzdanim i neozbiljnim mestima), pa sam malkice zbunjen, znajući koliko su latini rigidni: kod njih nema cile mile nego ili licet -ili cezar ili smrt!

Mene su u gimnaziji ucili da treba Quod liči na Jovu, ne liči na bovu.

Quote from: "Ghoul"'izbor po srodnosti' i stvaranje klika i klanova za međusobnu odbranu prepuštam nižim bićima, a ja, pre svega, ne napadam niti branim ljude - već stavove, ideje, principe (što je detalj koji je onomad promakao likovima sa sf srbije, npr.).

Znači kad spominješ Živkoviča, dečkića, i Klarka u istoj rečenici ti zapravo ne napadaš ni jednu od te tri ličnosti, nego napadaš ideju... čega?

Quote from: "mac"
Znači kad spominješ Živkoviča, dečkića, i Klarka u istoj rečenici ti zapravo ne napadaš ni jednu od te tri ličnosti, nego napadaš ideju... čega?

Ideju legitimnosti upotrebe stranih reci koje su se iz pomodarskih razloga nasle u kritickim raspravama i prikazima knjizevnih dela.

Quote from: "mac"Znači kad spominješ Živkoviča, dečkića, i Klarka u istoj rečenici ti zapravo ne napadaš ni jednu od te tri ličnosti, nego napadaš ideju... čega?

dečkić je fiktivan, a ne 'ličnost'; klark je daleko odavde i fućka mu se na bilo šta što bismo mi ovde o njemu mogli reći, a slično važi i za zoću (koji, istina, svrati povremeno kao gost da vidi šta se ovde piše o njemu, pa pobegne glavom bez obzira). dakle, mi smo svi niža bića, amebe iz zoćine perspektive, i potpuno nam je nesotižna sfera u kojoj on obitava. prema tome, u njegovom slučaju smem da napravim izuzetak od svog pravila (koje, ionako, strogo primenjujem samo prema aktivnom članstvu foruma, a ne prema svim ostalim medijskim, političkim, estradnim, filmskim i inim imenima, koja se ovde stalno i pljuju i ogovaraju i govnima gađaju... prosto, jer im je takav poso i sudbina!).

To je već Kodex. :?

DON'T CALL ME SHIRLEY!

dr zoća, dokazani mrzitelj tzv. 'horor' žanra, već se okitio statuetom H.P. LOVECRAFTA, a sada pretenduje i na nagradu koja nosi ime jedne od najvećih gothic-horror spisateljica, shirley jackson!

art-anima draža javlja, a ja prenosim:

Srpski pisac Zoran Živković, dobitnik Svetske nagrade za fantastiku (2003. godine za mozaičku novelu "Biblioteka"), nalazi se u konkurenciji za inauguralnu "Širli Džekson" nagradu.

Kkao javlja PISB, Živković je svojom knjigom "Dvanaest zbirki i čajdžinica" u konkurenciji za najbolju novelu, zajedno sa još pet konkurenata: Elizabet Hend ("Illyria"), Robertom Edrikom ("The Mermaids"), Lejrdom Baronom ("Procession of the Black Sloth"), Konradom Vilijamsom ("The Scalding Rooms") i Lušijusom Šepardom ("Vacancy").

Odluku o dobitnicima nagrade u šest kategorija (roman, novela, noveleta, kratka priča, zbirka i antologija) doneće žiri sastavljen od profesionalnih pisaca, urednika, i kritičara.

Svečana ceremonija dodele priznanja, najavljena je za nedelju 20. juli na Redercon konferenciji imaginativne literature u Barlingtonu (Masačusets). Sama nagrada je dobila ime po autorki klasika kao što su "The Lottery" i "The Haunting of Hill House".

Pored pomenute Svetske nagrade za fantastiku, Zoran Živković je dobio još tri nagrade - "Miloš Crnjanski" (1994. godine za "Četvrti krug"), "Isidora Sekulić" (2007 za "Most") i "Stefan Mitrov Ljubiša" (2007. za književno stvaralaštvo).

Evo šta o Poslednjoj Knjizi misle Ameri:
http://www.sfsignal.com/archives/006669.html

a ko je ova karen koja je napisala 'witty' osvrt?

inače, ne bi me iznenadilo da zoća bolje (tj. manje ukočeno i izveštačeno i utegnuto) zvuči na engleskom nego na srpskom – a ovaj odlomčić seems to suggest just that!

u svakom slučaju, osoba mora da zabrazdi bar pola puta ka retardaciji da bi se kidala od glasnog smeha bilo čemu u ovoj suvoparnoj i šupljoj knjižici.

To sam ja odmah uocio, da je knjiga bolja na engleskom. Na srpskom sve deluje nekako dobro formulisano. Srbi ne pricaju tako, cak ni ljudi od pera. Par puta mi se desilo da pokusavam da prevedem ono sto citam na engleski zbog boljeg efekta.

Ovo me podsetilo na moj pokušaj da pišem priče na srpskom dok istovremeno nameravam da ih prevedem na engleski (da se odmah ogradim, ni na koji način ne poredim sebe sa Živkovićem).

Otkrila sam da tako dobijem priču koja na srpskom ima nespretne konstrukcije i deluje veštački, dok na engleskom deluje nešto bolje, ali je i dalje potpuna "laganica" i nikakvog tu bogatstva u prozi nema.

Manula sam se toga i počela da pišem ili na srpskom, ili na engleskom. I jedno i drugo je ispadalo bolje od nesrećnih hibrida sa kojima sam prvo probala.

ja sam počeo da prevodim NAŽIVO na engleski, ali sam se toliko namučio s prvim poglavljem da sam na kraju shvatio da je to  bukvalno PISANJE ISPOČETKA, od nule, finding the right word-phrase-sentence all over again! + nisam bio zadovoljan kako je to zvučalo na engleskom, tako da sam na kraju odustao od pokušaja da svoju prozu pišem ili prevodim na eng, i ograničio se na nonfiction (kritika, esejistika...) što je sasvim druga stvar, i to mi ide ok, rekao bih.

zoća, naravno, ima 1razrednu prevoditeljicu (što mega košta!) + i sam poznaje engleski da to rediguje, i zato to na eng. zvuči kao mnogo kasvetnija proza nego na srpskom.

Ma ne sekirajte se. oboje pišete bolje nego Kiza.   :wink:

@Ghoul: ja sam bila zadovoljna kako je zvučalo ono što sam od starta pisala na engleskom, samo što tu moraš unapred da se opredeliš za engleski. Već i samo razmišljanje o priči mora da bude na engleskom. Onda funkcioniše.

PAOLO KOELJO KRENUO ZOĆINIM STOPAMA, OBJAVIO TRILER

Brazilski pisac Paolo Koeljo (Paulo Coelho) predstavio je novu knjigu, policijski roman koji se dešava u vreme filmskog festivala u Kanu.

Roman pod nazivom "Pobednik je sam" je priča o seriji ubistava koje organizuje ruski milioner koji je doživeo razočaranje u ljubavi.

"Ima formu policijskog romana, ali ja sam nasilje upotrebio da opišem svet slavnih ličnosti", rekao je Koeljo dnevniku iz Sao Paola "O Estado".

"Pokušavam da čitaocima predočim da festival kao onaj u Kanu skriva mnogo veći univerzum, svet kontakata, poslova i potrage za moći", izjavio je pisac u drugom intervjuu, magazinu "Epoka" (Epoca).

Po mišljenju autora "Alhemičara", "kult slavnih ličnosti veoma je snažan i odslikava našu epohu".

Brazilski pisac bi, po procenama literarnih stručnjaka, ove godine mogao da premaši broj od 100 miliona prodatih knjiga u 160 zemalja.

ZOĆA NAJAVIO PRIKVEL: PRETPOSLEDNJA KNJIGA!

Novi roman Zorana Živkovića na srpskom i engleskom jeziku

Beogradska izdavačka kuća "Geopoetika" predstavila je u četvrtak novi roman Zorana Zivkovića "Esherove petlje", objavljen u dva izdanja - na srpskom i engleskom jeziku, u prevodu Alis Kopl Tošić.

Direktor "Geopoetike" Vladislav Bajac rekao je na promociji da je ideja te izdavačke kuće da istovremenim objavljivanjem dela savremenih srpskih pisaca u izvornom obliku i u prevodu na engleski jezik doprinese međunarodnoj promociji srpske književnosti.
Živkovićev roman "Geopoetika" je objavila samostalno, ali je to izdanje poslužilo kao osnova za budući projekat planskog i kontinuiranog objavljivanja dela srpskih pisaca na engleskom, koji bi trebalo da bude realizovan uz podršku Ministarstva kulture Srbije.
Naziv nove edicije je "Serbian Prose in Translation" (Srpska proza u prevodu). Knjige će biti objavljivane dvojezično, u punom tiražu, a biće distribuirane prevashodno po knjižarama u Srbiji.

svaka mu čast, svako malo nešto novo...

prelistao sam u knjizari te zocine PETLJE.

sta reci? to izgleda kao bas ta vrsta bljuvotine koju bih ocekivao od pisca POSLEDNJE KNJIGE.
spoj uzasne prozaicnosti sa mjestimicnim zacudnostima naglasene simbolike a sve to kroz masu nesvarljivo izvestacenih, predugih i ispraznih caskanja/naklapanja u jadnom pokusaju stvaranja realisticnosti  - think of THE TEA SHOP SCENES from the last book, multiplied by 5!
sto je posebno obespokojavajuce, ovog puta je nakucao skoro duplo deblju knjigu - bas mu se usladili ti beskrajni dijalozi ni o cemu!

ukratko receno, listajuci kroz te apsolutno beslovesne dijaloge tih papirnatih likova shvatio sam veliku zivotnu mudrost koju cu sasvim besplatno sa vama podeliti:
ZOCA JE SRDJAN KOLJEVIC SRPSKE KNJIZEVNE SCENE!

Maybe so, ali objavljuje znatno više proze od tebe, biva nominovan za nagrade, neku i dobije... Treba i to poštovati.

Samo su tri pisca van engleskog govornog područja dobila World Fantasy nagradu. Poslednji je Murakami. Prethodni je ZŽ. Na finalnom glasanju pobedio Nila Gejmana. To je vrh o kome niko od nas ne može niti da mašta.
Književni doprinos ne može da se meri po poslednjim delima ili proseku napisanog, već upravo po vrhovima.

Sem toga, ima statuu Lavkrafta u kući. Jednu od svega stotinjak primeraka na svetu. Možda je to ono što ghoula boli najviše.

Ima li foto te statue ili nekog od stotinjak primeraka da se vidi?

Ima na zadnjoj korici Znaka sagite 13 baš Zoranov primerak.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.thecimmerian.com%2Fwp-content%2Fuploads%2F2006%2F08%2Fworld_fantasy_statue.jpg&hash=3cd00abaa7fd8282687b9bd7750819de5f7349cd)

Hvala. Dopada mi se, interesantan pristup očima.
Portret nepoznatog čoveka Vase Pomoriškog mi je ličio na Lavkrafta, ali nemam foto.

Quote from: "Boban"Na finalnom glasanju pobedio Nila Gejmana.

Kao što reče Živković u jednom intervjuu: ''Gejmen mi nije bio prava konkurencija''.

Doktor je veliki i u porazu ali i u pobedi. Zato i pobeđuje.

Pardon, Vasa Pomorišac.

dr zoća ima ukus.

ne, stvarno, evo piše na popboksu: ne bi ljudi lagali!

rubrika: Ukus poznatih.

http://popboks.com/tekst.php?ID=6777


Koji su vaši omiljeni: album i pesma?

Balaševićev album Jedan od onih života; pesma Portret mog života. Sve se tu savršeno uklopilo...
:roll:  :!:  :lol:  :cry:  :x

itd.

zapazite deo u kome se osvrće na sina of mena!

znači, ja DOSADNIJE odgovore/čoveka ne mogu da zamislim, sve i kad bih hteo!

PS: javlja mi se da je skalop već video ovaj text i ostavio komentar na PBu!

Quote from: "Ghoul"zapazite deo u kome se osvrće na sina of mena!

Misliš ono kad spominje ubice, psihopate i divljake?

Ne znam samo što te čude njegovi odgovori, vrlo su u skladu s njegovom prirodom (ili bar onim što ja doživljavam kao njegovu prirodu). Nije važno biti jedinstven nego biti svoj makar i po cenu da budeš jedinstven. Doktor jeste jedinstven (pa i zanimljiv) na neke načine, a nije na ostale. No big deal.

pazi, nisam ja ni mislio da dr zoćin hobi sakupljanje smanjenih glava amazonskih indiosa ili afričkih pogrebnih maski - TO bi me iznenadilo!
ali sakupljanje snimaka međunarodnih utakmica naših sportista... :roll:  :x  :shock:  :evil:


nego, i komentari na text su prajsles!

pazi samo:

Lajkovac   | 07.10.2008. | 23:17

"Leteći tanjiri ne sleću u Lajkovac" – glasi tzv. Zoranov zakon, koji je patentirao dr Zoran

(ovo mora da je je maskirani skalop)


Logan   | 07.10.2008. | 23:52

Imao je odlicnu emisiju "80 godina naucno-fantasticnog filma", isla je u okviru skolskog programa tamo 1984.-85.godine.

(ovaj zvuči ko alex)


Robert Pollard   | 08.10.2008. | 00:13

Kakav divan covek - toliko istine, realnosti, kreativnosti i mastovitosti! Zivkovic i Rasa Popov bi trebali pokusati da naprave Lord of the Rings u lokalnoj verziji, bilo stampanoj ili igranoj, za decu ili odrasle. Sa nekim masnim budzetom, naravno :)

(još nisam siguran dal je ovaj zajebant -u kom slučaju je son of man- il je notorna budala, u kom slučaju je ili son of man ili tragač.


mali pera   | 08.10.2008. | 09:43

a sta mu dodje bogojavljanje fundamentalnom ateisti?

(hehe, ovaj je vickast, da meho nije toliko odurno politički korektan, ljubazan, fin i nikoganepovređujući, pomislio bih da je on)
:D  :D  :D

Naravno da nisam ja. Ja Zorana Živkovića cenim i uvažavam.

Ghoule, toliko često pljuješ po Živkoviću da deluješ jadno i zlobno.

bar je prestao da pljuje po njegovoj porodici... zaista, ghoule, toliko nisko hodaš pored ZŽ-a da se činiš još manjim nego što jesi.

ma kakvo crno pljuvanje, vama se priviđa!

ja se zapravo uglavnom slažem sa ovim nadahnutim komentatorom:

Quote from: "Ghoul"Kakav divan covek - toliko istine, realnosti, kreativnosti i mastovitosti! Zivkovic i Rasa Popov bi trebali pokusati da naprave Lord of the Rings u lokalnoj verziji, bilo stampanoj ili igranoj, za decu ili odrasle. Sa nekim masnim budzetom, naravno

a to je da je zoća čovek od ukusa jasno se vidi na popboksu (ako već ne u njegovim knjigama), i tu nikakvo i ničije pljuvanje ne može da doda ili oduzme ni jotu.

Quote from: "Ghoul"
Logan   | 07.10.2008. | 23:52

Imao je odlicnu emisiju "80 godina naucno-fantasticnog filma", isla je u okviru skolskog programa tamo 1984.-85.godine.

(ovaj zvuči ko alex)

Alex je Alex

Quote from: "Ghoul"
a to je da je zoća čovek od ukusa jasno se vidi na popboksu (ako već ne u njegovim knjigama), i tu nikakvo i ničije pljuvanje ne može da doda ili oduzme ni jotu.

Kad čovek ovo pročita, pomislio bi ko zna šta, a kad pročita tamo - sve je ok.

Quote from: "Alex"Kad čovek ovo pročita, pomislio bi ko zna šta, a kad pročita tamo - sve je ok.

a kad pročita tamo, a ono:
anoniman   | 08.10.2008. | 10:21

na koju foru nije probao tiramisu ako mu je tolika zelja? ima bre i u maksiju da se kupi.


akira   | 08.10.2008. | 10:50

Hvala za Polarisova izdanja u e-verziji :D A odgovori u intervju su malo nenadahnut, pa sam se malo razocarao...Svejedno dobar lik.


ajme.   | 08.10.2008. | 11:50

djordje balasevic.

:!:

Scallop ima alibi: kritično vreme je proveo u ljušturi, a i dalje će. Ghoul je proghoulao. A za doktora pouzdano znam da je u ranim danima besomučno jurio loptu. Poznajem bar dvojicu koji su to redovno radili sa njim.
A ja ću napisati komentar: Dugo putovanje u Necronomicon. Naravno, kad Ghoul bude davao intervju.

Bre, da li je iko sem mene i Miće uzeo da čita Esherove petlje? Na promociji, prvog oktobra, bilo je nekoliko poznatih lica...

Moje iskustvo sa romanom (ako se taj termin da primeniti) je da definitivno nije po mom ukusu. Opet, tekst me vukao da čitam, prilično je zanimljiv i vrlo pitak. Živković, očekivano, nema problema sa stilom, formom petlje se igra kroz ceo tekst knjige, a petlja je i glavni motiv. Ono što mene malo odbija je Jerkov i pomenuo na promociji, kroz priču o tome kako kod nas ljudi nekako očekuju od pisca da piše srcem a ne glavom. Živković definitivno piše glavom, a navodno je u ovoj knjizi srcu dao najviše oduška do sad. Verovatno mi se zato i Esherove petlje najviše i dopadaju od svega Živkovićevog što sam čitao (mada, priznajem, nisam puno).

Preporučujem prilazak, ali uz oprez. Možda vam se svidi.

And maybe piggs will fly!

Quotepiggs

bloody weedpunks (http://www.weedpunk.org/about.html)!

NOVI ROMAN ZORANA ŽIVKOVIĆA "PISAC U NAJAM"
   
Beogradska Paideia objaviće u februaru novi roman Zorana Živkovića "Pisac u najam", najavljeno je iz te izdavačke kuće, a prenose beogradski mediji.

Glavni junak Živkovićevog novog romana je ugledni pisac koji jednog jutra dobija elektronsko pismo od anonimnog poštovaoca, s "nedoličnom ponudom". Poštovalac traži od pisca da napiše roman i prepusti mu autorstvo nad njim, uz prikladnu naknadu. Pisac je preneražen, ali se ipak upušta u dopisivanje s poštovaocem.

Istovremeno, stižu mu elektronska pisma od četvoro prijatelja s kojima je u gotovo svakodnevnoj prepisci. Svi su oni "pisci u pokušaju" koji od njega očekuju različite vidove pomoći kako bi mogli da završe svoja započeta dela.

Jedino stvorenje s kojim pisac nije samo u virtuelnoj vezi i koje naizgled nema nikakve prozne ambicije jeste njegov prostodušni i trapavi mačak Feliks.

Živković je jedan od najprevođenijih savremenih srpskih pisaca. Njegovih 18 proznih knjiga izašlo je u gotovo pedeset izdanja širom sveta - u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Španiji, Portugaliji, Danskoj, Grčkoj, Južnoj Koreji, Turskoj, Rusiji,Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj.

Takođe, on je jedan od samo trojice stranih dobitnika prestižne američke "Svetske nagrade za fantastiku" za roman-mozaik "Biblioteka" (2003), nagrade "Miloš Crnjanski" za "Četvrti krug" (1994), nagrade "Isidora Sekulić" za "Most" (2007) i brojnih drugih priznanja.

Njegova dela izučavaju se na severnoameričkim univerzitetima. Profesor Ralf Bogert, s Univerziteta u Torontu (Kanada), uključio je "Četvrti krug" u kurs o savremenom evropskom romanu, dok profesor Džefri Stejdelmen, s univerziteta u Bafalu (SAD), tumači "Sedam dodira muzike" u okviru seminara "Muzičke teme u kratkoj prozi".

sfpogled.net

P.S.
Ghoule, reaguj !!!

Što bi pisac zbog te ponude bio preneražen? Meni se čini da je to česta pojava u svetu. U naučnim radovima i tehničkim projektima praktično je i običaj.

Dobila sam jučer Esherove petlje na poklon, baš se obradovala i odmah navalila na čitanje. To mi je prvi susret s Živkovićevom prozom ( ne mogu se sjetiti jesam li čitala išta osim teorije  :oops: ).
Dakle, čitko, pitko, povremeno šarmantno . Pa mlako i beživotno. Pa opet u krug... Predvidljivo od samog početka i  ne vodi nikud. A nije da nema imaginacije i potencijala u apsurdnim idejama, čak i natruhe humora, samo mi i taj humor djeluje matematički precizno isplaniran.
Osjećam se prikraćenom za neku završnicu ( fanfare svakako nisam čula ) iako sam mogla, zbog naslova, i sama zaključiti gdje bi petlje mogle završiti.  

Zaključak, Živković je dobar pisac, ali ne i veliki pisac.

Hvala Bogu na Bakiću!
Kuriozitet: u Riječkoj knjižari ovaj moj primjerak bio zadnji, sve planulo ( ne znam koliko je bilo na lageru)

Biljana, nisi izabrala pravu knjigu da se sretneš sa Zoranom. Ona nije previše karakteristična za njegovu prozu, iako si neke karakteristike mogla da sagledaš.

Po meni vrhunac Zoranovog stvaralaštva čine knjige koje tvore pripovetke labavo povezane u funkcionalne celine: ,,Biblioteka", ,,Sedam dodira muzike", ,,Nemogući susreti", itd. Ta forma, bar po meni, mnogo više odgovara Zoranovom izrazu nego Esherove petlje, u kojima ni ja ne mogu da se do kraja saživeti sa njegovim ironijskim odmakom...

Naravno, nećeš ni tu naći Bakićevu britkost, jer Zoran nije Bakić, ali naći ćeš jednu drugu vrstu veoma lepog pripovedanja... Probaj, mislim da se nećeš pokajati...

Mićo, hvala na preporuci, prihvaćam.
Ovdje je , eto, izostala nekakva kemijska reakcija između mene i knjige iako tu ima lijepog pripovijedanja i inteligentne kompozicije. Odmak od životnog je i mene ostavio na distanci.

Quote from: "biljana.m"
Dakle, čitko, pitko, povremeno šarmantno . Pa mlako i beživotno. Pa opet u krug... Predvidljivo od samog početka i  ne vodi nikud. A nije da nema imaginacije i potencijala u apsurdnim idejama, čak i natruhe humora, samo mi i taj humor djeluje matematički precizno isplaniran.

Biljana, dala si odlican i sazet prikaz Zoranovog stvaralastva. U ostalim knjigama su ti elementi varirani u razlicitim razmerama, ali svaka knjiga sadrzi upravo sve ono sto si napisala kao svoj utisak.

Mica je fin covek sirokih nazora, pa ima lepu rec za svakoga. Podseca me na Vladu Vesovica.

Pa, kao što sam i rekao, ti si dobro definisala vrline i mane Zoranove proze. Nećeš ni u navedenim delima naći nešto spektakularno drugačije. Samo takva vrsta proze više priliči formi navedenih dela, pa je utisak, po meni, daleko povoljniji...

Eto, brat Kornelije reče isto što i ja...

Quote from: "Mica Milovanovic"Eto, brat Kornelije reče isto što i ja...

Brat Skalop će se, ovoga puta složiti sa bratom Kornelijem, a sa bratom Mićom neće, jer bi se sa sestrom Biljanom radije složio nego sa njim. Ako brata Miću zanimaju finese, neka se obrati Libeat, ona će mu minutno detaljisati "otkon" između ovih mišljenja. :!:

Pošto te na raznim forumima prozivaju da ništa ne čitaš: teoriju književnosti, književnu praksu i sl. evo da iskoristim priliku da se i ja pridružim prozivkama.

Veoma bih voleo da znam na osnovu čega možeš da se složiš sa bratom Kornelijem kada "Esherove petlje" sasvim sigurno nisi pročitao, a postoje određene sumnje da nisi pročitao ni sve tri knjige koje sam ja pominjao.

Da li misliš da je moja tvrdnja da su Biblioteka, Sedam dodira muzike itd. bolja ostvarenja od "Esherovih petlji" netačna? Ili je netačna moja tvrdnja da "Esherove petlje" nisu karakteristično ostvarenje za Zorana Živkovića?

Buniš se kada se tvoja dela paušalno ocenju, a sam činiš to isto...

Quote from: "Mica Milovanovic"Pošto te na raznim forumima prozivaju da ništa ne čitaš: teoriju književnosti, književnu praksu i sl. evo da iskoristim priliku da se i ja pridružim prozivkama.

Dobrodošao. Oni koji pročitaju tri knjige veruju da su svi ostali pročitali manje. Valjda ne misliš da sam ja u životu pročitao premalo knjiga? Ako je "ništa" teorija književnosti, onda ste blizu istine, jer kad sam ja to čitao vi ste bili jako mali. Prema današnjoj teoriji književnosti imam isti odnos kao i prema svakom standardnom oksimoronu. To su tako dosledne teorije da bih za par meseci i ja mogao da napišem jednu, pa da raspravljamo. Ako pod književna praksa misliš na literaturu, onda ću ti reći da kao i svako drugi imam svoj izbor i ti tu literaturu ne čitaš. Pročitao sam sve napore kritičara koji izjavljuju da ne čitam ništa i bez poznavanja književne teorije prepoznao sadržinu slame po kojoj tučete.

Quote from: "Mica Milovanovic"Veoma bih voleo da znam na osnovu čega možeš da se složiš sa bratom Kornelijem kada "Esherove petlje" sasvim sigurno nisi pročitao, a postoje određene sumnje da nisi pročitao ni sve tri knjige koje sam ja pominjao.

Tačno je da nisam čitao "Esherove petlje", ali nije tačno da nisam pročitao sve što je Zoran Živković napisao pre nego što je postao veliki pisac. Mislim da postoji i moj prikaz bar jedne od prve tri knjige ili za sve tri u Emitoru. Dojadilo mi je sa knjigom "Četvrti krug". Imaginacija tog čoveka je trideset godina ležala u frizu i dosada je prevladala dobru volju. On jednostavno ne zna da napiše celu knjigu i da joj bar malo života. Znam da su "Esherove petlje" prebacivanje iz jedne kratke priče u drugu, toliko su mi rekli oni koji su pročitali, ne znam ništa o knjizi "Poslednja knjiga", najnoviju "Pisac u najam" već vidim kao niz sekvenci, a termin "nedostojna ponuda" u najavi mi samo dokazuje da o onome o čemu će da piše pojma nema. Ja bih mogao da ti napišem tu knjigu, ali ću te ostaviti da i dalje uživaš u Živkovićevoj vrhunskoj literaturi.

Quote from: "Mica Milovanovic"Da li misliš da je moja tvrdnja da su Biblioteka, Sedam dodira muzike itd. bolja ostvarenja od "Esherovih petlji" netačna?

Pojma nemam. Već sam priznao da je "Četvrti krug" okončao moju vezu sa čitanjem te literature.

Quote from: "Mica Milovanovic"Ili je netačna moja tvrdnja da "Esherove petlje" nisu karakteristično ostvarenje za Zorana Živkovića?

Poznajući Zoranovo pisanje mogao bih da kažem da jeste netačna. Ono je toliko karakteristično da teško može da bude drugačije.

Quote from: "Mica Milovanovic"Buniš se kada se tvoja dela paušalno ocenju, a sam činiš to isto...

Sigurno da se bunim, kad ga ocenjuje čovek koji ga nije ni pipnuo.

Quote from: "scallop"ne znam ništa o knjizi "Poslednja knjiga"

kakva slučajnost! baš danas je ghoul na svom blogu okačio opširan prikaz ove 'poslednje' knjige!
evo ga ovde:
http://ljudska_splacina.com/2009/01/poslednja-knjiga-prikaz-knjige.html

QuoteDojadilo mi je sa knjigom "Četvrti krug". Imaginacija tog čoveka je trideset godina ležala u frizu i dosada je prevladala dobru volju. On jednostavno ne zna da napiše celu knjigu i da joj bar malo života.

Fantastično. Pa zar te ni činjenica da je dobio Svetsku nagradu za fantastiku za jedno svoje ostvarenje nije ponukala da bar zaviriš u nju da vidiš da se možda slučajno nisi prevario u tom sudu.

Mićo, šta si pročitao od pisaca sa donje liste?

Bjørnstjerne Martinus Bjørnson  Norvège
Frédéric Mistral  France
José Echegaray y Eizaguirre Espagne
Jacinto Benavente  Espagne
Verner von Heidenstam  Suède
Karl Adolph Gjellerup Danemark  
Carl Spitteler  Suisse
Erik Axel Karlfeldt  Suède
Roger Martin du Gard  France
Frans Eemil Sillanpää  Finlande
Johannes Vilhelm Jensen  Danemark
Gabriela Mistral  Chili
Shmuel Yosef Agnon  Israël
Nelly Sachs  Suède
Miguel Ángel Asturias  Guatemala
Claude Simon  France
Wole Soyinka  Nigeria

U pitanju su dobitnici Nobelove nagrade za književnost.

Ništa. Pa šta?

Uzgred, vidim da se na svom blogu i Dejan Ognjanović bacio na razobličavanje dela Zorana Živkovića.

Da li to postalo moda? Da li bi možda trebalo da se i ja pridružim da bih bio popularan u društvu?

Monjo, pravo pitanje bi bilo koliko tih dobitnika Nobelove nagrade znaš?
Radmilo glumi ludilo kada tvrdi da čovek s kojim je stotinama puta u prethodnim decenijama sedeo za istim stolom ne zaslužuje šansu da pročita knjigu za koju je ovaj dobio jedno ovako uvaženo priznanje.

Bobane, ja se slažem sa Radmilom. Najiskrenije rečeno, ako sam pročitao dve knjige jednog pisca i ako mi se nisu dopale, onda neću da čitam i treću. Ili, ako posle 200 strana ne ide, onda se neću siliti da čitam dalje, niti druge knjige istog autora. Nije u pitanju Zoran, nego i svi ostali. Tako sam ostavio Prusta, Hesea, Servantesa, d'Ormesona, Toni Morison...

Možda to nije drugarski (prema Prustu i Zoranu), možda nije dosledno, možda je nerazumno, ali to je odredjeni izbor. Ja već više godina čitam najradije francusku literaturu od sredine 19. veka pa do danas, pravoslavnu bogoslovsku literaturu i francusko-belgijske stripove od 60-ih godina do danas. Sigurno grešim što ne čitam i sve ostalo, ali kako za ostalo nemam dovoljno vremena i imam manje interesovanja...

Potom, ima i onaj iracionalno-emotivni deo. Šta god da napiše Radmilo, mene zanima i pročitaću ga. Šta ti napišeš, pročitaću. Neke druge, koje znam, neću čitati, osim ako svi ne zapnu da mi pričaju da je knjiga fenomenalna.

Ma, znaš i ti kako sve to funkcioniše...

ma, sve može da se brani i dokazuje.
Neosporno je takođe da u ZŽ-ovoj prozi postoji nekoliko obrazaca koji se stalno ponavljaju. Meni lično najviše smeta što su svi likovi užasno analitični u svakoj situaciji, bez obzira da li su akademici ili služavke. Takođe, počinje malo da smeta što se pisac prečesto javlja kao glavni lik.
Ali... Četvrti krug je ipak netipična knjiga, sigurno ne najbolja. Ako biramo jednu da pročitamo, treba izabrati bolju, u ovom slučaju  su to svakako Biblioteka i Nemogući susreti. Meni lično su čak Nemogući susreti draži i tu ima zaista sjajnih domislica i potpuno originalnih pristupa.
Književnost nije prosek, književnost su najbolja dela.
Radmilo možda ima neke lične razloge za odbacivanje ZŽ stvaralaštva, ali njegov nastup: "To ništa ne valja, ja sam pročitao pola jedne knjige od 18 koliko ih ima i znam da je sve to loše..."
Jeste srpski rušiti bližnjeg i nadati se crkavanju komšijine krave, ali eto, ja nekako ne uživam u tome. Ali šta zapravo postižemo (a ovo važi i za Ghoula) pljuvanjem po jednom uspešnom piscu? Da li to znači da se tako uzdižemo?

Quote from: "Boban"Jeste srpski rušiti bližnjeg i nadati se crkavanju komšijine krave, ali eto, ja nekako ne uživam u tome. Ali šta zapravo postižemo (a ovo važi i za Ghoula) pljuvanjem po jednom uspešnom piscu? Da li to znači da se tako uzdižemo?

da je ghoul ovde, sigurno bi na ove tlapnje rekao nešto u stilu:

"ma samo se vi bavite pljuvanjem: ja se bavim kritikom.
ako je neko nekim slučajem bacio pogled na moj text o zoći, video bi da to nije 'pljuvanje' već da je SVAKA tvrdnja vezana za likove, dijaloge, zaplet, itd. potrepljena sa po nekoliko CITATA.
znam da su neki konstitutivno nesposobni da pojme razliku između 'pljuvanja' i (negativne) 'kritike' ali siguran sam da bi minimalan trud u razlučivanju između njih urodio vrlo plodotvornim saznanjima.
takođe, možda neki drugi prate modu, ili šta već, pa zato 'pljuju' zoću.
ako se čini da ga ja 'napadam' to je samo zbog toga što intimno smatram da nikada u skorije vreme nešto toliko šuplje i sterilno nije bilo hvaljeno i nagrađivano kao ne-znam-šta, i disproporcija između obećane 'visoke književnosti' i kuckanja koje kod zoće dobijete -suvog, sterilnog, mehaničkog, dosadnog, prevaziđenog, uštogljenog, kalkulantskog, jednodimenzionalnog, bez duha – prevelika je.
i ako neki drugi neće ili ne umeju da je spaze, moja je namera da na tu disproporciju ukažem.
u oblastima svog interesovanja dovoljno sam se već 'uzdigao' da mi 'pljuckanje' po zoći zaista ne treba za samouzdizanje, niti ima ikakve veze sa mojim ambicijama. to što ja pišem jerkovu nikada neće da se svidi."

O ukusima se naravno moze raspravljati, to sto je neko dobio brojna i svetska priznanja, ne mora znaciti da mi se njegova dela nuzno moraju dopasti, ali ipak te cinjenice zasluzuju neko postovanje. Zaista, kao da je postalo moderno pljuvati po njemu. Tipicno srpski- uspeo je i u svetu, pa aj da ga malo popljujemo i unizimo. Mi eto znamo da on ne zna dobru knjigu da napise, ne znam kako je to znanje promaklo tim ljudima koji su mu dodijeli nagrade, ili koji ga citaju na americkim univerzitetima. Moracemo im poslati mejl, da ih obavestimo da su pogresili i prevarili se.

Quote from: "Boban"ma, sve može da se brani i dokazuje.
Neosporno je takođe da u ZŽ-ovoj prozi postoji nekoliko obrazaca koji se stalno ponavljaju. Meni lično najviše smeta što su svi likovi užasno analitični u svakoj situaciji, bez obzira da li su akademici ili služavke. Takođe, počinje malo da smeta što se pisac prečesto javlja kao glavni lik.
Ali... Četvrti krug je ipak netipična knjiga, sigurno ne najbolja. Ako biramo jednu da pročitamo, treba izabrati bolju, u ovom slučaju  su to svakako Biblioteka i Nemogući susreti. Meni lično su čak Nemogući susreti draži i tu ima zaista sjajnih domislica i potpuno originalnih pristupa.
Književnost nije prosek, književnost su najbolja dela.
Radmilo možda ima neke lične razloge za odbacivanje ZŽ stvaralaštva, ali njegov nastup: "To ništa ne valja, ja sam pročitao pola jedne knjige od 18 koliko ih ima i znam da je sve to loše..."
Jeste srpski rušiti bližnjeg i nadati se crkavanju komšijine krave, ali eto, ja nekako ne uživam u tome. Ali šta zapravo postižemo (a ovo važi i za Ghoula) pljuvanjem po jednom uspešnom piscu? Da li to znači da se tako uzdižemo?

Ti, koji ništa ne čitaš, ćeš meni da držiš lekcije? Čitao sam sve, zaključno sa "Četvrtim krugom" i tu sam stao. Dosta. Ja sam pisao prikaz za neke od njegovih zbirki u Emitoru. I, koliko puta to treba da vam ponavljam, a da vas dvojica nastavite da udarate u diple i tvrdite da nisam čitao ništa. Jel' treba da vam nađem taj Emitor? Ja bljutavije uvlačenje odavno nisam video.

Kad si ti to poslao majka Tereza? Branitelj lika i dela!

Quote from: "scallop"Kad si ti to poslao majka Tereza? Branitelj lika i dela!

posle svega što je zoća učinio za njega, boban mora da –čisto principijelno, i jer iskreno u živa u zoćinoj prozi – stane u zaštitu od zlih pljuvača!

we bad, he good!

hint:
radmilo, prilično sam siguran da, ako bi Ghoulu sredio objavljivanje NAŽIVOG, tj IN VIVO na engleskom, tj u Americi, on bi te od tada pa nadalje branio gde god bi mogao, i čak bi naprasno imao odlično mišljenje o tvom pisanju; ili ako ne baš dobro mišljenje, a ono barem 'respekt'!
stekao bi druga do groba – pa i iza toga!

Quote from: "scallop"

Quote from: "Mica Milovanovic"Eto, brat Kornelije reče isto što i ja...

Brat Skalop će se, ovoga puta složiti sa bratom Kornelijem, a sa bratom Mićom neće, jer bi se sa sestrom Biljanom radije složio nego sa njim. Ako brata Miću zanimaju finese, neka se obrati Libeat, ona će mu minutno detaljisati "otkon" između ovih mišljenja. :!:

Mićo, obećao si da više nećeš nasrtati na mene, a još jednom sve dovodiš do apsurda. Gore citirano znači da tvoja tvrdnja da je Kornelije rekao isto što i ti i nije sasvim tačna. Nisam pomenuo Zorana Živkovića, nisam pomenuo čitanje i nečitanje. Ti i Boban ste izrodili jednostavan i jasan Biljanin kometar. I jasan komentar Kornelijev o Zoranovoj prozi. I treba da vas bude sramota.

Quote from: "Ghoul2"radmilo, prilično sam siguran da, ako bi Ghoulu sredio objavljivanje NAŽIVOG, tj IN VIVO na engleskom, tj u Americi, on bi te od tada pa nadalje branio gde god bi mogao, i čak bi naprasno imao odlično mišljenje o tvom pisanju; ili ako ne baš dobro mišljenje, a ono barem 'respekt'!
stekao bi druga do groba – pa i iza toga!

aha... pravo je pitanje onda čime je Boban zaslužio da ga ghoul proziva i pljuje oko stvari koje očigledno nisu tačne? Možda da ghoul svoje sledeće projekte ipak uvali izdavaču Novih kadrova?
Verovatno bi za Bobana bilo bolje da prekine svaku saradnju sa ghoulom na svim raspoloživim i zamislivim nivoima, da ne bi stalno dolazio u situaciju da se oseća kao ovca.
Za tvoju informaciju, uvek je bilo moderno pljuvati ZŽ-a, štagod da je radio; sećam se negde krajem osamdesetih da sam ja bio jedini koji ga je branio u Zagrebu, na Sferakonu, od razularene mase koja je tvrdila da je on svojim izdavačkim radom unazadio jugoslovenski SF. I to se dešavalo u periodu kada ZŽ i ja gotovo da nismo imali nikakav kontakt i nikakvu saradnju.
Kako može osoba koja je urednički potpisala 400 knjiga SF-a (gde jedino nema Zelaznija od velikih), prevela 100 knjiga, napisala jednu od pet SF enciklopedija u svetu, na kraju u svom spisateljskom radu dobila World Fantasy Award kao drugi neanglosaksonski pisac u istoriji, da ne nabrajam dalje, dakle, kako je moguće da je ta osoba toliko bezvredna i nesposobna za sve čega se dohvati?

Nije baš da mu ništa ne valja, pre će biti da je nama ovde problem što Živković u svakoj knjizi ponavlja neke svoje elemente koji se nama ne sviđaju. Mi bismo samo želeli da nam lepo legnu njegove knjige.

to je jasno, ali ovde je problem nešto drugo. Kad god se povede priča o ZŽ-ovom pisanju pojavi se gomila ljudi koji kažu "to ništa ne valja". Niti sve njegove knjige valjaju, niti ijednom piscu sve knjige valjaju, posebno onima koji pišu jednu godišnje.
I onda kada ja kažem da nije tako i da se u njegovom opusu može probrati i vrlo dobrih stvari, krenu optužbe o uvlačenju i podmićivanju i ko zna šta sve ne.
To je model po kome religija pravi hajku na ateiste. Nađu jednu lošu stvar u životu ateiste koja je opisana u Bibliji i kažu "Eto, biblija je u pravu." Ili nađu jednu neosporno tačnu stvar koju Biblija tvrdi i kažu isto to.
Ovde imamo potpuno isti model; daju se prikazi i osvrti na neka slabija dela i kada se neko pobuni da nisu reprezentativna krenu već pomenute optužbe.
Na logično pitanje Biljane ili nekog drugog ko se nikada nije sreo sa prozom ZŽ-a šta da čita nikako ne sme odgovor biti: "Ništa jer ništa ne valja." Eto, ja se protiv toga borim.

bobane,
mani se tvojih paranoja i zamena teza.

rečeno ti je gore da naučiš razliku između 'pljuvanja' i 'kritike'.

KO je pljuvao zoću, a ko ga je kritikovao?

i zašto osporavaš pravo na argumentovanu kritiku JEDNE, KONKRETNE njegove knjige?

šta imaš da kažeš o argumentima i navodima vezanim za tu jednu knjigu u KRITICI?

da li si uopšte čitao POSLEDNJU KNJIGU?

i kakve veze imaju njegovi rani radovi, prevodi, izdavaštvo, enciklopedija...?
da li je IKO ovde TO dovodio u pitanje jednom jedinom rečju?
dali njega enciklopedija čini velikim piscem?
da li ghoulova STUDIJA STRAVE čini NAŽIVO velikim romanom?
umeš li ti uopšte logički da razmišljaš?

zašto skačeš da braniš zoću po difoltu?

ko je i gde 'pljuvao' tebe?
:shock:

Quote from: "Boban"napisala jednu od pet SF enciklopedija u svetu

Bobane, ZŽ je izuzetan pregalac na polju SFa, ne samo Srbije ili ex-Jugoslavije, nego i na evropskom nivou, ali ovde si ga preterao. Enciklopedija ima ko pleve.

@biljana,
"pripovetke povezane u funkcionalne celine" ili romane-mozaike kako ih nazivaju izdavači (skloniji sam Mićinoj karakterizaciji) imaš sabrane u laguninim izdanjima Nemoguće priče (Vremenski darovi, Nemogući susreti, Sedam dodira muzike, Biblioteka, Koraci kroz maglu) i Nemoguće priče 2

http://www.laguna.co.yu/index.php?m=naslov&id=187

http://www.laguna.co.yu/index.php?m=naslov&id=301

Quote from: "scallop"

Quote from: "scallop"

Quote from: "Mica Milovanovic"Eto, brat Kornelije reče isto što i ja...

Brat Skalop će se, ovoga puta složiti sa bratom Kornelijem, a sa bratom Mićom neće, jer bi se sa sestrom Biljanom radije složio nego sa njim. Ako brata Miću zanimaju finese, neka se obrati Libeat, ona će mu minutno detaljisati "otklon" između ovih mišljenja. :!:

Mićo, obećao si da više nećeš nasrtati na mene, a još jednom sve dovodiš do apsurda. Gore citirano znači da tvoja tvrdnja da je Kornelije rekao isto što i ti i nije sasvim tačna. Nisam pomenuo Zorana Živkovića, nisam pomenuo čitanje i nečitanje. Ti i Boban ste izrodili jednostavan i jasan Biljanin kometar. I jasan komentar Kornelijev o Zoranovoj prozi. I treba da vas bude sramota.

Znači, ovo ćemo da preskočimo i da se pravimo ludi?
Još jednom, sram vas bilo!

Quote from: "Cornelius"Bobane, ZŽ je izuzetan pregalac na polju SFa, ne samo Srbije ili ex-Jugoslavije, nego i na evropskom nivou, ali ovde si ga preterao. Enciklopedija ima ko pleve.

Danas ima svega ko pleve, ali u trenutku kada je ova enciklopedija izašla (1990) postojale su samo još četiri SF enciklopedije na svetu. Danas kompjuteri i internet omogućavaju da se za pola godine napravi enciklopedija bilo čega.

U trenutku kada je ZŽ dobio WFA postojao je samo jedan neanglosaksonac s tim odličjem: Saskind za Parfem. Sada im se pridružio i Murakami; možda će za 50 godina biti 30 neanglosaksonaca u ovom društvu, pa to neće biti nikakva posebna stvar, ali 2004. godine je bila izuzetna stvar.

Quote from: "scallop"Znači, ovo ćemo da preskočimo i da se pravimo ludi?
Još jednom, sram vas bilo!

Ja stvarno, ni uz najbolju volju, ne uspevam da shvatim na šta se odnosi ova tvoja poslednja rečenica.
Ali za ovo:

Quote from: "scallop"Gore citirano znači da tvoja tvrdnja da je Kornelije rekao isto što i ti i nije sasvim tačna.

sam siguran da je besmislica, jer insistiranje da dve različite izjave ne znače baš sasvim isto je u najmanju ruku cepidlačenje.

Ljudi su različiti, to je naš problem... a đevrek je prava mera: neko vidi samo rupu, neko samo telo đevreka a neko ni jedno ni drugo nego ga pojede. Tako ti je i sa posmatranjem nekog književnog dela. Nekome je bitno šta je pisac rekao, nekome na koji način je to uradio, a postoje i oni koji o tome ne razmišljaju i samo čitaju. Tebi je mnogo bitnije šta je rečeno nego kako i to je legitiman pogled na književnost, ali dopusti da postoji i druga strana, a bogami i treća u ovom slučaju.

Kao i uvek, ovde se na vrlo jednostavan način podržava tehnika zamagljivanja koja dovodi da su neki zloće, a da su neki drugi širokog srca.

Ja sam prekinuo da radim sa svojim ocem, jer je on stalno brkao profesionalno i privatno. Čim ne može ovde, on doda malo onog drugog i završi posao. Ne može tako. Ne može da se presipa iz jedne činije u drugu, kad kome prdne...

Naime, Zoran ima više uloga u književnom životu. I Scallop i ja pravimo jasnu granicu izmedju Zorana teoretičara i kritičara naučne fantastike i Zorana proznog pisca. Ja sam tu dodao i Zorana profesora (mada ne mogu da procenim njegov rad, jer ga nisam slušao kad je sa studentima. Pretpostavljam da je dobar, znajući ga od ranije.)

Za Scallopa i za mene, a vidim i za Biljanu, Zoranova proza je upravo onako kako je to Biljana lepo i kratko opisala. Naravno, to što ja smatram da je Zoranova proza slaba, ne znači da ja za njega nemam ogromno poštovanje za sve što je učinio na polju SFa.

Zato, kad ja kritikujem Zoranov prozni rad, nemojte da me lupate po glavi njegovim teorijskim i kritičkim radom. Nije lepo, a i nema veza jedno s drugim (naravno, bez filozofskih razmatranja da sve ima veze, itd.).

Ali Biljana je pročitala knjigu za koju većina ljudi smatra da je SLABA u ZŽ-ovom opusu i mi smo pokušali da joj ukažemo na to.
Književnost nije prosek.
Ja nigde nisam rekao da ZŽ-ovu prozu treba ceniti zbog toga što je priredio 400 knjiga već zbog nje same, zbog njenih najboljih delova. Ali da se s njegovom prozom treba upoznati pre svega kroz Nemoguće priče i Biblioteku. Logično je da ima ljudi kojima će i to biti dosadno i loše, ali bar treba dati pravu šansu.

Quote from: "Boban"Logično je da ima ljudi kojima će i to biti dosadno i loše, ali bar treba dati pravu šansu.

Svakoj knjizi treba dati šansu, svakoj kompoziciji, svakoj slici, svakom filmu, svakom čoveku, ali i svakom mišljenju. U to ime - živeli.  xcheers

Joj, joj, stanite... :cry: ( obožavam ovaj forum, kad se krene oftopičariti, postane jaaako interesantno
:evil: )
Sigurno ću pročitati preporučene naslove jer preporuke dolaze od ljudi čije mišljenje respektiram.
Zoran Živković me nije razočarao, samo me ovdje nije uspio oduševiti, a to je ipak nekakva razlika.
I, kao što već rekoh, svi su  primjerci već rasprodani u narečenoj knjižari u Rijeci.

Quote from: "biljana.m"( obožavam ovaj forum, kad se krene oftopičariti, postane jaaako interesantno
:evil: )

:|

Quote from: "biljana.m"( obožavam ovaj forum, kad se krene oftopičariti, postane jaaako interesantno
:evil: )

Želim ti da sve pročitaš. I da uživaš. :!:

Quote from: "scallop"Želim ti da sve pročitaš.

ja to ne bih poželeo čak ni bobanu!
srećom te i nije velika verovatnoća da se desi!

Quote from: "Ghoul2"ja to ne bih poželeo čak ni bobanu!!

Omekšao si Ghoule2! Dve nedelje banje i počinješ da deliš dobronamerne savete. Globalizacija, nivelisanje, jogurtizacija, gubitak sigurnih vrednosti...

Quote from: "Cornelius"

Quote from: "Ghoul2"ja to ne bih poželeo čak ni bobanu!!

Omekšao si Ghoule2! Dve nedelje banje i počinješ da deliš dobronamerne savete. Globalizacija, nivelisanje, jogurtizacija, gubitak sigurnih vrednosti...

postoje samo 2 osobe kojima bih poželeo tako nehumanu patnju - da moraju da pročitaju SVE prozne knjige zoće živkovića - a boban nije među njima.

Mislim da se Scallopova želja odnosila ZS forum, uključujući i oftopičarenje, a ne na Žoćinu prozu... Ođe je komunikacija ponekad stvarno gadno zdonkolnizovana i očajno zdondovana...

Tu sam...  :D Mora da se radi.
Zar misliš da bih pobegao od ovakve rasprave...  :)

Gledaj, Radmilo, kao i tebi, i meni je dosadilo da me tumače, da mi objašnjavaju šta sam hteo da kažem. Evo pokušaću ponovo, mada mislim da su već svi shvatili...

Ja imam svoje mišljenje o Zoranovom delu i smatram da je par stvari koje je on napisao (Biblioteka, Nemogući susreti, Sedam dodira muzike...) među najboljim ostvarenjima domaće fantastične proze. Pojedine njegove priče, poput priče "Šapat" iz "Sedam dodira muzike" ili "Prozor" iz "Nemogućih susreta" su, bar po meni, remek dela kratkog proznog izraza. Nevezano za naše prostore i našu književnost.

Ali ne mislim to za sva njegova dela. Neka njegova ostvarenja nisam mogao da završim, jer su mi bila prilično dosadna (pomenuta Poslednja knjiga, Čitateljka, Knjiga, pa i Esherove petlje...). Njegov jezik nije uvek primeren tematici o kojoj piše, pa dolazi od do onoga što Ghoul navodi u svom tekstu, ili što je Biljana rekla za Esherove petlje. Ali to ne važi uvek, bar za mene.

I ne objašnjavaj mi da svojim postom nisi davao sud o Zoranovom delu, jer svako ko je pročitao niz postova može lako da zaključi šta si mislio... B

QuoteČitao sam sve, zaključno sa "Četvrtim krugom" i tu sam stao.

"Četvrti krug" je prvo što je Zoran Živković je napisao posle drame "Projekt Lira" koju je objavio 1979. godine. Koliko je meni poznato, a prilično mi je poznato, Zoran nije napisao ni retka proze pre toga...

Quote from: "Mica Milovanovic"I ne objašnjavaj mi da svojim postom nisi davao sud o Zoranovom delu, jer svako ko je pročitao niz postova može lako da zaključi šta si mislio...

So, what? Ne svidja mu se Zoćina proza, prvo je nije kritikovao, posle jeste... So what? Da ga okačimo na Terazijama? Ne razumem šta se dešava. Ja sam rekao da ne volim Prusta i Hesea i niko mi se nije najebao majke. Da li to znači da mogu da smatram da su Prust i Hese dosadni, ali da ne smem da pomislim da je dosadan Najveći Sin Naših Naučno Fantastičnih Naroda i Narodnosti? Mićo, jebeš ga, svako ima pravo na svoje mišljenje, pa tako i mi koji smatramo da Njegova proza nije ništa specijalno.

Aj me kritikuj malo po pitanju Servantesa, Prusta i Hesea, oni su bre veće veličine od Njega.

Jok, brate, ko ti uskraćuje pravo da misliš da je njegova proza loša. Da si to ti napisao ja bih prešao preko toga, jer je to tvoj sud i nemam ja šta sa time da se sporim. Ako si primetio, do sada je hiljadu puta Zoran napadan na ovom forumu i ja nijednom nisam osetio želju da ga branim. Što bih to činio? Nisam mu ja mama...

Ali ako neko moj sud o nečemu ospori, a ti si to učinio, ja imam pravo da branim svoj sud. I to sam učinio. Prvo blago, pomirljivo prema tebi, jer ne želim da ti se zameram. Ali onda i Radmilo ima šta da kaže po tom pitanju. E, pa dosta je...

Ne može se moje mišljenje tek tako omalovažavati, a posebno ako ta dela niste ni pročitali (bar Radmilo nije, kao što sam kaže). Ako imate argumente, ako želite da raspravljate o ovim delima koje sam naveo, ja sam spreman da detaljno raspravimo o njihovim vrlinama i manama. Ako nećete da o njima raspravljamo, već da mlatimo o tome da li je Zoran dosadan ili nije, da li je beživotan ili nije, nemate u meni sagovornika...

Kazu da pametniji popusta... :D

ne ovde... kada bi pametniji uvek popuštali, magarci bi vladali svetom.

Ti što popuštaju samo pokušavaju da budu pametni. Pametan čovek ne dolazi u situaciju da mora da popusti.

Quote from: "Mica Milovanovic"Ako si primetio, do sada je hiljadu puta Zoran napadan na ovom forumu...

Nije Zoran napadan, nego njegovo prozno stvaralaštvo. Ja uvek branim njegov teorijski rad, kritičke osvrte i urednički pristup.

A to, da raspravljamo dokumentovano i argumentovano o Zoranovom radu... Pa, to znači, opet sve čitati... Jok, bre, brate Mićo, to mi ne bi palo na um nikada u životu. Rado ću pročitati tvoj prikaz i kritiku, ali neću u tome učestvovati.

Inače, ne možeš ti meni da se zameriš istupajući oštro. Možeš da me naljutiš na druge načine, ali ti nisi takav čovek. Zato, slobodno istupaj kako hoćeš, kritikuj oštro moja mišljenja; ja ih pišem javno, znači mogu da očekujem svakojake reakcije (i ne bi bilo prvi put otkada su moja pisanija javna).

Praščaj, kamarad.

QuoteNije Zoran napadan, nego njegovo prozno stvaralaštvo. Ja uvek branim njegov teorijski rad, kritičke osvrte i urednički pristup.

Tako je. Loše sam se izrazio... Izvini i ti.

Quote from: "Boban"u trenutku kada je ova enciklopedija izašla (1990) postojale su samo još četiri SF enciklopedije na svetu.

Skidoh tri knjige sa police i otvorih zadnje strane, tamo gde su, najčešće upisani izvori korišćeni prilikom sočinjenija, i, gle, nadjoh čudne stvari:

Ash Brian - The visual ecyclopaedia of SF, 1977
Tuck Donald - The encyclopedia of SF and fantasy, 1968
Versins Pierre - Encyclopedie de l'Utopie, des Voyages extraordinaires et de la SF, 1972
Azziza Claude & Goimard Jacques - Encycopedie de poche de la SF, 1986
Guiot Denis, Andrevon JP, Barlow George - la SF (encyclopedie), 1987
Barets Stan - Catalogue des ames et cycles de la SF (encyclopedie), 1981
Nicholls Peter & Clute John - The encyclopedia of SF, 1979
Holdstock Robert - Encyclopedie de la SF, 1978

A, zamisli da se bacim na internet i pronadjem još toliko enciklopedija datiranih pre one čuvene 1990. godine. Bobane, ono što su ti rekli sa brojem četiri bila je vešta reklama veštog trgovca.

Rekao sam ti da je pitao moj bivši tast, Zoranov ondašnji direktor, da li se zajebao što je Zoći avanzovao pare za enciklopediju, a da nije video ni slovca, osim nekih maglovitih maketa. Ja sam mu potvrdio da je pare dao pravom čoveku i jedinom sposobnom u ondašnjoj Jugi da uradi taj gigantski posao. Eto, da sam znao i da je to "peta" enciklopedija u istoriji mogao sam da nateram tasta da udvostruči honorar.

Quote from: "Mica Milovanovic"

Ja imam svoje mišljenje o Zoranovom delu i smatram da je par stvari koje je on napisao (Biblioteka, Nemogući susreti, Sedam dodira muzike...) među najboljim ostvarenjima domaće fantastične proze. Pojedine njegove priče, poput priče "Šapat" iz "Sedam dodira muzike" ili "Prozor" iz "Nemogućih susreta" su, bar po meni, remek dela kratkog proznog izraza. Nevezano za naše prostore i našu književnost.

To brate kaži. Kad budem rešio da čitam nešto od ZŽ da znam šta da tražim.

hm... naziv "enciklopedija" se stavlja na svašta.
U staroj Jugoslaviji postojalo je oko 2000 registrovanih skupljača enciklopedija i pamatni izdavači su na sve što uzmognu stavljali pridodatak "enciklopedija". Isto se radi i u svetu.
Recimo ta Brajanova The visual ecyclopaedia of SF zapravo nije enciklopedija u klasičnom smislu, obrađuje samo jedan segment na jedan način. Verujem da i za mnoge druge to važi. Ja imam neke knjige koje se zovu SF enciklopedijama ali unutra je obrađeno 100 filmova i 20 serija. Pa Ghoulov Faustovski ekran bi se mogao nazvati enciklopedijom đavola na filmu.
Misli se na sveobuhvatne enciklopedije tipa Nikolsove, gde je na ENCIKLOPEDIJSKI način predstavljena problematika, ne da to bude zbirka nekoliko desetina članaka koji se bave određenim segmentima.
1990. godine mogao si pobrojati samo četiri takve knjige na svetu.
Nije to marketing, nego ondašnje stanje stvari.

Mićo, ja jesam napravio omašku kad sam pomenuo "Četvrti krug" i da mi je tada bilo dosta. I, jeste mi bilo dosta, ali posle toga sam komentarisao "Sedam dodira muzike" u Emitoru, a pročitao sam i "Knjiga", "Nemogući susreti", "Pisac" i "Vremenski darovi". Posle 2000. sam bio manje ovde nego u Americi, pa ni ne znam šta je sve rukotvorio.

Ali, to i nije važno. Nasrnuli ste na mene zato što sam napisao da bih se složio sa Biljanom i Kornelijem, ali ne i sa tvojom tvrdnjom da ste rekli isto. I nisam pomenuo Zorana Živkovića. To ste dodali ti i Boban.

Zbog vas dvojice sam prošao kroz ceo ovaj topik i našao više mišljenja o gotovo svim Zoranovim knjigama i nijedno nije pozitivno i oduševljeno. Ima i tvojih negativnih mišljenja.

Izgleda da sam, iz kruga LK, jedini ja smogao snage da nađem ugao iz kojeg ta literatura izgleda dobro i da napišem nešto o tome. Ko ima sve Emitore, može da nađe i proveri. Jesi li ti napisao nešto o njegovim delima? Ili Boban? Voleo bih to da pročitam jer mi je promaklo.

I, pokušaj da se držiš date reči, jer sam u nju poverovao.

Quote from: "Boban"hm... naziv "enciklopedija" se stavlja na svašta.

Verujem, ali ja nisam pokrio više nego dva jezika. Ima toga i na drugim jezicima, ali neću da tražim, jer ja ću se osakatiti od rada, a ti ćeš ih eliminisati zbog ovog ili onog, u dve sekunde. Neka ostane brojka četiri, ali svi mogu da provere u kojoj meri 2+2 nije uvek četiri.

Postojala je jedna na francuskom i tri na engleskom... do pre koju deceniju sam znao tačne nazive.

Onda je u pitanju literatura koju je Nicholls naznačio kao korišćene izvore. Medjutim, izmedju Nichollsa i Zorana, bilo je 11 godina u periodu kada je SF postao big deal. Znači, ima još enciklopedija. Ja znam nekoliko na francuskom, a di su drugi jezici i zemlje...

Ko zna, možda će neko pogledati čega tu ima.

Sva ta poplava je došla devedesetih.
ZŽ-ova enciklopedija staje sa godinom 1985. za strane i 1988. za domaća dela. Prvobitna granica je bila predviđena za 1982. kada je ceo projekat započet... to je bre pre 27 godina.

U liberalnom kapitalizmu i pisci su na prodaju
U SAD, nemoralno je jedino biti siromašan. Svi ostali tabui su ukinuti. Kvalitetan roman koji će vam neko drugi napisati, a koji će biti objavljen pod vašim imenom, staje oko pedeset hiljada dolara. To je stvarna tržišna cena, budući da je određuje potražnja. To što su ovdašnji pisci i dalje uzori vrlina samo je posledica okolnosti da još nema prikladne ponude – kaže Zoran Živković povodom svog novog romana "Pisac u najam"


Iako inostrani kritičari njegove priče i romane porede sa delima Rušdija, Izabele Aljende, Borhesa, Dejvida Linča, Eka, Kalvina, Kafke, uzori Zorana Živkovića jesu pisci sa šireg srednjoevropskog prostora. ,,Vidim sebe kao smernog i poniznog nastavljača tradicije koja ide od Hofmana, preko Kafke, Hašeka, Bulgakova, Lema..."

U prozi ovog pisca prožimaju se dva toka: s jedne strane je fantastička proza koju kritičari rado opisuju kao magijski realizam oplemenjen humanističkom evropskom perspektivom, a s druge – postmoderne pripovesti o samom pisanju, knjigama, čitaocima i piscima, u kojima se ironično-zabavnim manirom istražuje smisao pisanja i književnosti, u jednom proznom limbu u koji ne staje mnogo više od samog autora, njegove imaginacije, olovke i beležnice ili laptopa.

Ovim potonjim pripada i najnoviji, kratki roman našeg sagovornika – "Pisac u najam" (izdavač "Paideia"). Od glavnog junaka, pisca, njegovi prijatelji s kojima se dopisuje elektronskom poštom – "ljudi bez lica" i književnog ugleda – upinju se da iskamče razne spisateljske usluge. Junak je, najpre, ponižen i uvređen ponudama da drugima ustupi svoju nadarenost, ali prijatelji ne posustaju, a piščev ego polako splašnjava, zahvaljujući i jednom mačku...

Ovaj roman, zapravo, preispituje temeljni odnos umetnika prema vlastitom delu i otuđenje umetnosti od svog tvorca.

Književno najamništvo (ghostwriting) kao masovna pojava srazmerno je novijeg datuma. Da li je to najava nestanka individualizma i jedinstvenosti stvaranja?

Pojava je za sada ograničena poglavito na SAD. Svako zainteresovan može da naruči od specijalizovanih agencija bilo koju vrstu teksta, od proznih dela, preko stručnih radova (doktorata, recimo), do govora. Ova vrsta usluga tamo ne izaziva nikakvu moralnu osudu. U svetu liberalnog kapitalizma nemoralno je jedino biti siromašan. Svi ostali tabui su ukinuti. Kvalitetan roman koji će vam neko drugi napisati, a koji će biti objavljen pod vašim imenom, staje oko pedeset hiljada dolara. To je stvarna tržišna cena, budući da je određuje potražnja.
Ovakve okolnosti nužno dovode u pitanje same temelje umetnosti proze. Nije više posredi postmodernistička igrarija o "smrti autora", već nešto znatno važnije. Do početka ovog milenijuma identitet pisca, počivšeg ili još živog, bio je neosporan. Ali sada se više uopšte ne možemo pouzdati u to da je osoba čije se ime navodi na koricama uistinu i autor datog dela. Svaki identitet postaje podložan sumnji, a veoma je teško dokazati nevinost.

U Srbiji, pisac bi radije umro od gladi nego što bi svoj identitet, umeće i slavu ustupio nekom drugom? Zbog čega?

Nisam uopšte uveren u to da su srpski pisci moralni šampioni. Ponudite im s jedne strane pedeset hiljada dolara kao naknadu za roman čijeg će se autorstva odreći, a sa druge smrt od gladi. Šta mislite šta će ogromna većina odabrati? Ako bi ih i kratko morila savest, lako bi je utišali pomišlju na to da ovakvu svotu ne bi mogli celog života da zarade poštenim spisateljskim radom. To što su ovdašnji pisci i dalje uzori vrlina samo je posledica okolnosti da još nema prikladne ponude.

Nik Hornbi kaže da je književna kultura dvadesetog veka uštoglila književnost, pisci više ne znaju da organizuju priču. Posledica toga gomile su dosadnih knjiga koje niko ne čita. Je li on u pravu?

Svakako delim Hornbijevo viđenje kada je reč o ubijanju priče zarad raznih književnih eksperimenata. Svoje studente kojima predajem kreativno pisanje poučim već na prvom času, a kasnije im to često ponavljam, da je umetnost proze iznad svega umetnost pričanja priča. Sve drugo u njoj podložno je preinačenju osim samog ovog jezgra. Kad ubijete priču, ubili ste prozu. To je onda neka druga vrsta teksta.

Da li je savremena domaća književnost čitljiva?

Glavnina domaće književnosti i dalje je sklonija tradicionalnom književnom izrazu u kome je kakva-takva priča očuvana, pa je nikakav formalni egzibicionizam ne ugrožava. Tu postoji druga nevolja. Ovdašnji književni establišment, oličen u kanonizatorima srpske književnosti koji deluju iz institucionalnih senki, daje preimućstvo vrednostima sasvim nesaglasnim duhu vremena, a i duhu proze. Pisac se ozbiljno shvata jedino ako se bavi velikim nacionalnim temama. Koliko je to anahrono najbolje se vidi po tome što takva dela ostaju bez ikakvog odjeka u inostranstvu. Niko ih ne prevodi. Za kanonizatore je to, međutim, najbolja preporuka. Oni se čak otvoreno diče autizmom u koji guraju srpsku književnost.

Važi li to i za laureate NIN-ovog priznanja?

Uglavnom. Najprevođeniji dobitnici NIN-ove nagrade jesu oni retki autori čija dela najmanje odgovaraju nacionalnom kanonu. I obrnuto.

U vašem "Amarkordu" junak je umetnik pod amnezijom koji kroz slojeve zaborava traga za suštinom stvaranja i nadahnućem. Nismo li i mi, kao društvo koje je u poslednje dve decenije doživelo krah mnogih sistema vrednosti, pa i kulturnih, u toj vrsti amnezije?

Neko je zgodno zapazio da je pamćenje na ovim prostorima em slabo em kratko. Mene, međutim, u "Amarkordu" nisu zanimali ovi prostori, već opšte ljudske okolnosti. Pošao sam od toga da je sećanje svojstvo koje u najvećoj meri određuje naš identitet. Već smo, međutim, na početku doba kada će sećanje postati podložno manipulacijama o kojima se ranije nije ni slutilo. Ovo će nužno uticati i na naš identitet. Kako ćemo se, na primer, suočiti s mogućnošću da nam se ono što nam je najprisnije – naše uspomene – jednoga dana nađe na tržištu, ponuđeno svakom ko bi za to bio voljan da plati. Eto tačke u kojoj se prepliću usudi pisca u najam i iznajmljivača sećanja...

Do pre neku deceniju, pisci su vrlo glasno artikulisali svoje stavove o društvu i vremenu. Danas svi, manje-više ćute. Zašto?

Valjda zato što je oglašavanje u prethodnom razdoblju imalo oreol nečeg izuzetnog. Pisci su istupali u svojstvu javnih ličnosti mahom liberalnih političkih uverenja. Danas je, međutim, drugačije. Ako je piscima do politike, mogu da deluju kroz političke stranke. U tome, međutim, nema ničeg uzvišenog. Baš naprotiv. Angažovanje pisaca sada ima smisla jedino ako je esnafsko, ali uz to ne ide nikakva slava. Biće da zato pisci tako rđavo esnafski deluju. Niko nema vremena i volje za rad koji nije ovenčan velikim javnim ugledom.

Svetovi vaših junaka jesu kamerni, fantastični svetovi, koji se graniče sa snovima. Ne pišete ni o istorijskim, ni o modernim urbanim opsesijama, ni o ratovima, ni o propasti ideologija... Kako ste uspeli da ostanete ravnodušni pred događajima koji za većinu naših pisaca predstavljaju izazov?

Nipošto nisam ostao ravnodušan. Jedino nisam koristio književnost kao psihoterapeutsko sredstvo. Zanimale su me druge teme. Pokazalo se da je svet samo kratkotrajno bio zainteresovan za potresne balkanske priče. Tamo više niko nema uho za njih. Za ovo što ja pišem, međutim, mnoge književne uši trajno su otvorene...

-------------------------------------------------------------------

Ne nosim dres naše književne reprezentacije

Dobili ste vrlo ugledna domaća i strana priznanja, u svetu vam je prevedeno blizu četrdeset knjiga, za 2009. imate potpisane ugovore za objavljivanje još petnaest izdanja. Vaš roman ,,Poslednja knjiga", objavljen jesenas u Nemačkoj u 25.000 primeraka, upravo je doživeo novo izdanje. A opet, stiče se utisak da najviše zanovetate zbog "nemoguće misije" pisca kod nas. Reći će neko: ljudi, šta taj hoće, šta mu uopšte fali...

Baš zato što mi ništa ne "fali", moj položaj je naročito povoljan. Ne tražim ništa za sebe. Upinjući se da doprinesem poboljšanju ukupnih prilika pisaca sada i ovde, imam odrešene ruke zbog toga što sebe izuzimam. To mi omogućava da istupam nesputan obzirima o kojima bih morao da vodim računa da i sâm imam u vidu neku korist. Svejedno mi je, recimo, da li ću se zameriti nekom birokrati iz Ministarstva za kulturu. Čak i samom ministru. Kako ništa ne očekujem od njih, nisu u prilici da mi naude. Mogu, recimo, da me izostave iz književne reprezentacije Srbije na međunarodnim sajmovima knjiga. Tako, na primer, na prošlom Frankfurtskom sajmu na našem štandu nije bilo ni traga o meni. Bukvalno ni slovca. Kao da uopšte ne postojim, iako sam najprevođeniji srpski pisac u prvoj deceniji ovog veka. Ali od toga je štete imao naš štand, ne i ja. Bilo me je na jedanaest drugih štandova velikih svetskih izdavača. Na njima sam još uspešnije nego na štandu Srbije pronosio književnu slavu svoje zemlje.

Vesna Roganović

dobro je videti da je zoća i dalje "smeran i ponizan"; tako bar kaže u svakom svom intervjuu, prema tome, mora da je istina.

Promocija romana Pisac u najam
Sreda, 11. februar - DOM OMLADINE BEOGRADA, Sala na I spratu u 19:00
Izdavač: "Paideia" (http://www.paideia.rs/content/view/72/20/), Beograd

Premijerno predstavljanje najnovijeg dela Zorana Živkovića, jednog od najprevodjenijih savremenih srpskih pisaca. Njegova osamnaesta prozna knjiga!
O knjizi, pored autora, govore: Aleksandar Jerkov, književni teoretičar i kritičar; Petar Živadinović, urednik izdavačke kuće "Paideia" i Nenad Daković, tribinski urednik DOB-a.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.domomladine.org%2Fuploads%2Fimages%2FZoran-Zivkovic.jpg&hash=d23914001dcaa814a38cb77f4a2cb9f1c85ac716)

O romanu: Ugledni pisac dobija jednog jutra e-mail od anonimnog poštovaoca sa nedoličnom ponudom u kojoj se piscu predlaže da napiše roman nad kojim bi autorstvo prepustio poštovaocu za prikladnu nadoknadu.Pisac je naravno preneražen ali se svejedno upušta u dopisivanje sa poštovaocem...

Knjige Zorana Živkovića prevedene su na preko dvadeset jezika  u blizu pedeset izdanja.

Živković je jedan od samo trojice stranih dobitnika prestižne američke "Svetske nagrade za fantastiku" za roman-mozaik Biblioteka (2003), nagrade "Miloš Crnjanski" za Četvrti krug (1994), nagrade "Isidora Sekulić" za Most (2007), kao i i nagrade "Stefan Mitrov Ljubiša" (2007) za ukupno prozno stvaralaštvo. Romani Knjiga (2004), Biblioteka (2005) i Skrivena kamera (2007) nominovani su za jedno od najuglednijih evropskih literarnih priznanja – "Međunarodnu dablinsku književnu nagradu IMPAK". Roman-mozaik Dvanaest zbirki nominovan je za nagradu "Širli Džekson" (2008) i za nagradu "Britanskog društva za fantastiku" (2008).

Mi se sinoć dogovorili da idemo, pa ste dobrodošli da se pridružite :)

Koja je adresa? Spominje se samo nekakva sala na prvom spratu.

Dom omladine.

dopunio. fala.

(https://www.znaksagite.com/zz/zz566.jpg)

(https://www.znaksagite.com/zz/zz567.jpg)

24. jul 2009.

5 Živkovićevih knjiga na nemačkom
Jedan od naših najprevođenijih pisaca, Zoran Živković, upravo je potpisao izuzetan ugovor s vodećom nemačkom izdavačkom kućom Dimon (DuMont Buchverlag) iz Kelna.


Dimon je otkupio prava za čak pet Živkovićevih romana koji pripadaju ciklusu "Nemoguće priče". Posredi su Vremenski darovi, Nemogući susreti, Sedam dodira muzike, Biblioteka i Koraci kroz maglu. Knjige će izlaziti jednom godišnje, od 2010. do 2014, kao luksuzna izdanja tvrdih korica. Na kraju će svih pet naslova biti objavljeno u takođe luksuznom jednotomnom izdanju pod naslovom Nemoguće priče.

DiMon je uz to obezbedio opciju za Živkovićev roman Most.

Tokom poslednjih meseci pojavio se niz prevoda dela našeg pisca. U Engleskoj su izišli Most, triptih Pisac / Knjiga / Čitalac i omnibus Nemoguće priče 2, U Španiji Skrivena kamera, u Južnoj Koreji Poslednja knjiga, u Sloveniji Amarkord...

Na jesen će biti objavljeno najpre englesko izdanje Esherovih petlji, a zatim holandsko i italijansko izdanje Poslednje knjige. Ugledni izdavač TEA upriličiće tim povodom Živkovićevu promotivnu turneju po Italiji.

Kod nas je već uveliko u pripremi izdavanje Živkovićevih sabranih proznih dela. Za Sajam knjiga "Zavod za udžbenike i nastavna sredstva" objaviće u jednom tomu pod naslovom Romani sedam Živkovićevih romana. Ovo izdanje istovremeno će biti objavljeno i na engleskom. Krajem godine komplet će biti upotpunjen takođe jednotomnim izdanjem pod naslovom Nemoguće priče koje će obuhvatiti sedamdeset Živkovićevih novela i priča. I ova knjiga pojaviće se u verziji na engleskom.

Kako B92 ekskluzivno doznaje, poznati reditelj Slobodan Šijan zainteresovan je da snimi igrani film prema Živkovićevom romanu Skrivena kamera.

16. septembar 2009. | Beta
Živković nominovan za IMPAC Dublin

Roman Zorana Živkovića "Esherove petlje" (Escher's Loops) nominovan je za međunarodnu književnu nagradu IMPAC Dublin za 2010. godinu, saopšteno je iz beogradske izdavačke kuće "Geopoetika".

I tako je Melkor lutao po netu te novembarske noci

[Interviewer's Note: This is a series of interviews featuring the contributors of The Apex Book of World SF edited by Lavie Tidhar. It'll run every Monday to Friday until I run out of interviews. Two of these interviews will be reprinted in Apex Magazine but the rest are exclusive to SF Signal.]

Zoran Živković was born in Belgrade, former Yugoslavia, in 1948. In 1973 he graduated from the Department of General Literature with the theory of literature, Faculty of Philology of the University of Belgrade; he received his master's degree in 1979 and his doctorate in 1982 from the same school, where he is currently a professor of creative writing.

Živković is the author of the eighteen works of fiction: The Fourth Circle (1993), Time Gifts (1997), The Writer (1998), The Book (1999), Impossible Encounters (2000), Seven Touches of Music (2001), The Library (2002), Steps through the Mist (2003), Hidden Camera (2003), Compartments (2004), Four Stories till the End (2004), Twelve Collections and the Teashop (2005), The Bridge (2006), Miss Tamara, The Reader (2006), Amarcord (2007), The Last Book (2007), Escher's Loops (2008) and The Ghostwriter (2009).

He lives in Belgrade, Serbia, with his wife Mia, their twin sons Uroš and Andreja, and their three cats.

In 2003. Živković won the World Fantasy Award for his mosaic-novel The Library.

Hi! Thanks for agreeing to do the interview. I read in an interview that you consider yourself a writer "without any prefixes." Why do you think some readers, critics, and other writers have biases against fiction that are typically labeled as genre or might include elements of the fantastika?

These are two very different things. The fantastika is a noble and ancient art. (A much broader term, by the way, than "fantasy.") According to some studies in literary history, about 70 percent of everything that has ever been written in the last 5,000 years, ever since literacy came about, belongs to one of many forms of  the fantastika. Some readers might not like it, that's quite legitimate, but I don't see how any serious critic could have biases against it. This would mean denying that the vast majority of the world literary heritage has any value. As for genre fiction, it refers to products of the contemporary publishing industry. Since any industry is primarily about making a profit, it's no wonder that their products don't have much art; art by its very nature does not go along with popularity. And only popularity, mass readership, paves the way to profit. Alas, the more popular usually means the more trivial, less artistic.

I read in another interview that when you were a kid, you were horrible at writing and poetry. What made you decide to persist at it and pursue writing? What was the biggest challenge you had to overcome before becoming a published writer?

Actually, I wasn't horrible at writing when I was young, since I wrote my first piece of prose only when I was 45. I tried my hand at poetry, yes, and I don't think these were really poor attempts. In that interview I referred to some high school home work that made my teacher conclude that I would never make my living by writing. I often remember that episode now that I teach creative writing. It makes me refrain from jumping to any similar conclusion even when I read a particularly bad story. It's impossible to be a reliable prophet when it comes to prose writing. The biggest challenge I had to overcome before becoming a published writer was to actually write the works. Everything after that was rather smooth and straightforward, since I was myself my first publisher...

Your fiction has been translated into several languages. Do you have any theories as to why you're popular internationally?

I guess there is a simple explanation. Readers from many countries apparently like what I write...

I read in an interview that you admit that your fiction is neglected by the literary establishment there. Is that still the case? Do you still seek their approval (and why or why not)?

The Serbian literary establishment is proverbially conservative and traditional. They still consider there can't be any serious literature outside what they define as "great national themes." Since my writing doesn't belong to that category, and yet still has an impact abroad (I am currently one of most widely translated Serbian authors), they are now in some sort of a bind. They don't know what to do with me. They can't accept "the verdict" of the rest of the world without jeopardizing their conservatism. I have no reason to seek their approval. Approval will probably come by itself with the new generation of the Serbian literary scholars.

When it comes to translation, what are the difficulties in finding a good translator? When it comes to the English translation of your work, how does Alice Copple-Tošic best captures your "voice" and how did you meet such a wonderful translator?

I was extremely lucky to meet Alice. She has translated as many as 16 out of 18 prose books of mine. By now she has profoundly penetrated not only my language but even deeper, the way I think. Translators from Serbian into English are a rare breed, since there aren't many native English speakers who are fluent in such a diabolically complicated language as Serbian. I am eternally grateful to Alice for everything I have achieved abroad.

Why do you think other Serbian fiction isn't as popular internationally? Which Serbian author(s) should the rest of the world be reading?

If by "internationally" you imply the English language area, there is a simple explanation. US or UK publisher very rarely bring out books in translation. That's really pity, since I am quite sure many English-speaking readers would greatly enjoy books by Goran Petrović, Vladislav Bajac, Dragan Velikić or Svetislav Basara, to name just a few.

You teach Creative Writing at the University of Belgrade. Does this profession have any impact on your writing? What advice would you give to students?

This profession doesn't have any impact on my writing since I have practically stopped writing since I started to teach. It is just a coincidence, of course. I'll be able to answer your question as soon as I start writing again. As for my students, at the very first class of my course I give them as many as four convincing reasons to abandon it right away. And yet, masochistically, they all stay with me...

You also wrote papers on science fiction previously. What's the appeal of science fiction and fantasy for you?

I was involved in many ways with science fiction for about fifteen years. But I was much younger at that time. I don't think that what appealed to me then would have a strong impact on me at this age. Evidently, I changed. But science fiction changed too.

What's the speculative fiction scene in Serbia like?

It's very moderate. Some people would consider this an exaggeration...

You've written a wide variety of material from short stories to novels. Is there a particular format you're most comfortable with? How about a format that you want to challenge yourself?

I don't think about any format in particular when I start writing. I don't choose formats. Formats choose me...

For unfamiliar readers, where we can find more of your work?

My UK publisher, PS Publishing, specialized in bringing out limited editions, will soon have a complete set of my prose opus.

mogu samo da me mrze oni što me ne vole, i može boban kolko oće da brani svog nekadašnjeg mentora i provajdera engleskog izdanja BLEK BLOSOMA, ali ja moram i ovom prilikom da iskažem koliko me ovaj užasni čovek (zoća) nervira - a evo i zašto:


"The fantastika is a noble and ancient art."
=and by extension, onaj ko piše u tom žanru je sam po sebi – "noble". aha.

"art by its very nature does not go along with popularity."
=jel to zoća oće reći da on nije popularan? ili da njegova dela IPAK nisu umetnička?
mislim, zar taj čovek ZAISTA ne vidi koliko uskače samom sebi u usta? u jednoj rečenici se hvališe kako je najpopularniji, najprevođeniji, najizadavaniji... u sledećoj rečenici, on sipa fraze o tome kako popularnost/čitanost i umetnost nemaju blage veze...

"some high school home work that made my teacher conclude that I would never make my living by writing."
=to je bila neka naivna, idealistička učiteljica iz davnih vremena kada su samo dobri pisci uspevali da žive od pisanja. ta sitrota žena nije znala da od pisanja može da živi i čovek ograničenog talenta i mašte, ako samo bude dovoljno uporan da sve ostalo podredi cilju da POSTANE pisac, makar to i ne bio.

"Readers from many countries apparently like what I write..."
= "art by its very nature does not go along with popularity." :)

"They still consider there can't be any serious literature outside what they define as 'great national themes.'"
=who is THEY? ovo je gross oversimplification samo kako bi sebe 8po ko zna koji put) predstavio kao ŽRTVU.
šmrc. ajde da zagudimo u violine, izvadimo maramice, i pustimo još neku suzicu nad zlehudom sudbinom sirotog, neshvaćenog, nepopularnog dr zoće koji nikako da dobije neku zvaničnu književnu nagradu. osim onih 5-6 kojima se kiti na koricama svojih knjiga, ali u intervjuima na njih naprasno zaboravlja.

"Approval will probably come by itself with the new generation of the Serbian literary scholars."
=oće, zoćo, oće. omladina voli tvoje sterilno, prazno, beživotno piskaranje. mada, i sam si reko: "It's impossible to be a reliable prophet when it comes to prose writing." dodao bih, also - ... when it comes to literary scholars.

"By now she has profoundly penetrated not only my language but even deeper, the way I think."
=sirota žena. siguran sam da je odlično plaćena za svu tu duševnu bol što mora da ulazi u zoćinu lubanju i deli njegove 'misli'.

"And yet, masochistically, they all stay with me..."
=just like my readers.

"I was involved in many ways with science fiction for about fifteen years. But I was much younger at that time. I don't think that what appealed to me then would have a strong impact on me at this age."
=ko ne zna engleski, da mu prevedem: dr zoća je upravo oprao ruke od naučne fantastike i reko da je to bilo mladalačko gubljenje vremena s jednim trivijalnim žanrom. sreća te je progledao u 45-oj i okrenuo se plemenitoj (noble) 'The fantastiki'!

(the speculative fiction scene in Serbia) "It's very moderate. Some people would consider this an exaggeration..."
= Some people would consider this guy an asshole.
bre, bobane, čak ni tebe nije pomenuo! pa kako zoća ne reče: 'znate šta, ima jedan mladić, tek napunio 50-tu, biće od njega jednog dana veliki pisac. njegov roman POSLEDNJI SRBIN je epohalno delo srpske 'the fantastike'!'
jel se zoća uopšte udostojio da baci pogled na tu knjigu?

Quote from: Ghoul on 27-11-2009, 06:54:32
(the speculative fiction scene in Serbia) "It's very moderate. Some people would consider this an exaggeration..."
= Some people would consider this guy an asshole.

Some people do. (read Samo Fikcija)

Quote from: Ghoul on 27-11-2009, 06:54:32
"And yet, masochistically, they all stay with me..."
=just like my readers.

Jej. xremyb

Prvo delo Zorana Živkovića koje sam pročitao zove se

BIBLIOTEKA

Zbirka priča ili roman? Omnibus roman, recimo. Pisan vrlo jednostavnim stilom (ili je pre reč o nedostatku istog), ali pismeno i pitko, uz to i zanimljivo, bez gubljenja suvišnog vremena i prostora, znači, vrlo komercijalno. 
Sam koncept i ideja, prilično originalni (bar za mene). Likovi deluju papirnato, ali pošto su neka vrsta lakmusa koji pokazuje razmišljanja i unutrašnji svet samog pisca, ipak su više od dvodimenzionalnih karaktera palp romana.
Priče, ne baš ujednačene - prve dve (virtualna i kućna biblioteka) nešto slabije (dopustivo za uvodne), ali naredne 3 (noćna, paklena i najmanja biblioteka) vrlo upečatljive, sa specifičnom atmosferom i utiskom koji se pamti. Nažalost, po meni, poslednja priča - Otmena biblioteka, umesto kulminacije, opet pad.
Šta zameram poslednjoj, slično što i prvoj - nelogične i nerealne postupke i misli likova. Usred nadrealnih dešavanja, za očekivati je da su postupci likova, postupci običnih ljudi, a čovek koji razmišlja o potpuno samostalnom iznošenju nameštaja i zamrzivača iz stana, u prvoj priči, ili čovek koji knjigu baca pod voz, uz usklike da će (joj) učiniti nešto najstrašnije do sada i to pošto je par trenutaka ranije iscepao tu knjigu u najsitnije komadiće, ne mogu se opravdati nikakvom fantastičnošću, već samo kao piščeve greške.

Ipak, u celini, Biblioteka je uspelo delo, a zadnja zvezdica je u zagradi samo za one koji ne mogu da pređu preko pomenutih nelogičnosti.

**(*)

26. januar 2010. | Tanjug
Zoran Živković u jednom tomu
Zavod za izdavanje udžbenika je predstavio zanimljiv i značajan izdavački poduhvat - prvi tom sabranih proznih dela Zorana Živkovića u kome je sakupljeno svih sedam romana.


Uporedo sa srpskim izdanjem, koje ima 892 strane, objavljen je prevod na engleski, pošto je Živković naš najprevođeniji savremeni pisac.

Na svečanoj promociji u Aero klubu, na kojoj su u umetničkom programu učestvovali flautistkinja Marina Nenadović i prvak drame Narodnog pozorišta Predrag Ejdus, najavljeno je da će se ubrzo pojaviti i drugi tom u kome će se naći sve Živkovićeve pripovetke iz 11 knjiga koje imaju mozaičku formu.

Ovih dana se u svetu pojavila pedeseta prevedena Živkovićeva knjiga i u njegovoj prozi mogu da uživaju čitaoci u 24 zemlje - od SAD do Koreje.

Prošle sedmice autor je boravio u Milanu povodom pojavljivanja italijanskog prevoda njegovog romana ,,Poslednja knjiga" i tom prilikom je imao 18 intervjua u svim medijima i izuzetno pozitivne kriktike u kojima su ovaj roman upoređivali sa Ekovim ,,Imenom ruže", ali za 21. vek.

O Živkovićevoj prozi govorio je prof. dr Aleksandar Jerkov koristeći kao polazište njegovu priču ,,Voz" (pročitao ju je Ejdus) za koju je rečeno da je adaptirana za radio i do sada ju je britanski radio Bi-Bi-Si 14 puta ponavljao.

Za Jerkova je to dobra ilustracija da Živkovićeva proza može da komunicira kroz različite forme i da bude uvek efektna, jer nosi u sebi neočekivane obrte i gradi slike koje dugo ostaju u sećanju.

Jerkov se pozabavio ,,svetovima" u kojima se kreću piščevi junaci, jer im daje posebnu boju, patinu, atmosferu i jednu dozu nestvarnog.

,,Živković od literature stvara oazu i nudi čitaocu priliku da živi u svetu koju omeđava njegova knjiga", rekao je Jerkov.

ima li bre taj zoća još nekog kritičara, osim ovog svog, dežurnog, sobnog?

(mislim na jerkova, ne na kornelija, koji je skalopov)

Kud ćeš više i bolje od Jerkova?

Quote from: Ghoul on 26-01-2010, 23:01:57
ima li bre taj zoća još nekog kritičara, osim ovog svog, dežurnog, sobnog?

(mislim na jerkova, ne na kornelija, koji je skalopov)

nedo ti bog da te budale hvale.

Bobane, ja bih te zaista molio da pokušamo da na ovom forumu zadržimo određen nivo pristojnosti.

i ja mislim da je lidija malo preterala.

zamoljava se moderator da moderira, tojest ukloni.

'sobne kritičare' slobodno ostavite. Možda vam zatrebaju.

B92 9. februar 2010.
Zoran Živković bestseler u Italiji

Samo dve nedelje pošto se pojavilo italijansko izdanje romana ,,Poslednja knjiga" našeg pisca Zorana Živkovića, već je dospelo na listu najprodavanijih beletrističkih dela poznatog književnog dodatka ,,Tutto Libri" dnevnika,,La Stampa".

Povodom promocije ,,Poslednje knjige" Živković je boravio u Milanu krajem januara. Tokom dva dana dao je čak osamnaest intervjua vodećim italijanskim novinama, časopisima i radio-stanicama.

,,Poslednja knjiga" izišla je takođe u Engleskoj, Nemačkoj, Južnoj Koreji i Hrvatskoj. Istovremeno kada i italijansko pojavilo se holandsko izdanje, a uskoro će biti objavljeno špansko i slovenačko.

Da li je moguće da taj roman bolje zvuči na svakom jeziku sem srpskog?

izgleda da zoća prkosi čuvenom šexpirovom 'romeo pravilu' - odnosno, da zoća under any other name/language ipak manje smrdi no na srpskom.

Ajde onda da izmenimo jezik. Džaba što srpski ceo svet razume ako ne možemo da uživamo u literaturi kao i ostatak sveta.

Meni se cini da ZZ ima dobar (mozda i odlican) marketing iza sebe. Kao Isus, ili Dan Brown... Ja sam tako naseo pre par godina i kupio dve(!) knjige. Jos uvek se kajem...

dr zoćin o/sobni kritičar, mr jerkov, zabetoniran:

JERKOV, dr Aleksandar (Beograd, 1960), srbijanski profesor Univerziteta, nekada ,,direktor srpske književnosti", danas samo njen službenik. Školovao se u Beogradu. Sve akademske radnje obavio je na Filološkom fakultetu gde od kraja osamdesetih i radi. Pre 17 godina zakleo se na autorski celibat, što dosledno poštuje do današnjih dana. Sklon da uređuje, priređuje, savetuje, žirira, presuđuje, ali ne i da objavljuje. Za njegove rane, formativne godine, bitne su dve stvari: s jedne strane načitanost i velika ambicija da se na književnoj sceni institucionalno etablira, dok s druge strane pokazuje izraziti konformizam oličen u bliskosti s vlašću, koju su tih godina predstavljali Mirjana Marković i njen univerzitetski kružok mladih marksista  (kasnije JUL-ovska oligarhija). Blizina ovom kružoku, mladom Jerkovu omogućila je zvezdani period u životu: od inauguracije tzv. mlade srpske proze u časopisu Republika  1984, preko Fulbrajtove stipendije 1985/1986, te uredničkog nameštenja u Studentu, glodura u Vidicima (zajedno sa mladim marksistom Željkom Simićem) i Prosveti do dobijanja mesta asistenta na Odseku za jugoslovenske književnosti. Inače, glavni kandidat za to mesto bio je u to vreme prof. dr Milivoj Srebro, kritičar i urednik Književne kritike, koji je izgubivši utakmicu od mladih marksista bio prinuđen da spakuje kofere i ode u Bordo, gde danas radi kao profesor slavistike. Iako je, u teorijskom smislu, Aleksandar Jerkov tada bio na liotarovskim pozicijama, to mu nije smetalo da u SKZ-u objavi Antologiju srpske proze postmodernog doba (1992), što je bio pravi presedan, budući da su ćosićevskom Zadrugom decenijama već vladala trstenička filozofska načela (Blut und Boden). To je, međutim, ujedno i početak kraja podrške Mirjane Marković i njenog kružoka. Školske 1992/1993, karadžićevska struja na beogradskom Filološkom fakultetu (predvođena prof. dr Novicom Petkovićem) počinje da suzbija njegov uticaj. Videvši šta se događa sa zločinačkom politikom njegovih mentora, dr Jerkov pokušava da balansira između tobožnje nezavisnosti i postmodernističke lakoće življenja u Srbiji devedesetih. Kao tumač i kritičar, vezuje se za Pavićevu paradigmu i pokušava da objasni svetu kako je on lično izumeo Pavića, Kiša i Pekića. Nemajući previše ideja, a ni moralne odgovornosti, on nastoji da tzv. leksikografski model implementira kao dominantno književno pismo devedesetih. Tako Goran Petrović i D.J. Danilov postaju čuvari vatre,  koja se u njihovoj literaturi pretvorila u prah i pepeo. Krajem devedesetih odbija da govori na promociji knjige svoje nekadašnje mentorke Mirjane Marković. Počinje da piše kritiku za nedeljnik Vreme, dosledno trasirajući postpavićevsku literaturu besmisla. Nakon bombardovanja 1999, stopira izlaženje jednog kritičkog teksta pod naslovom ,,Goran Petrović – pripadnik oružanih snaga", obrazlažući da se o književnosti može pisati pre svega imajući u vidu šta je u njoj dobro i u kakvom je dosluhu sa tradicijom. Prema ženskom pismu pokazuje visok stepen animoziteta. Sve to će dr Jerkova tokom dvehiljaditih približiti pozicijama najrigidnijih nacionalista, koje će on nastojati da brani bajatim teorijama, ubeđujući nas da su Miro Vuksanović i Radovan Beli Marković naši književni svetionici. U kulturno-istorijskom smislu, njegovo razumevanje savremene literature u postratnom periodu podudariće se sa Ćosićevim, Ekmečićevim i Krestićevim konceptom (Srpski duhovni prostor, 2005). Stoga ne treba da čudi njegov povratak u žižu, i to preko (Ćosićeve) ,,humanističke" grupe P70, koja ga je angažovala kao PR menadžera. Svetislav Basara ga karakteriše kao ,,književnu, političku i estetsku prostitutku". Pitamo se zašto.

http://www.elektrobeton.net/bulevarzvezda.html (http://www.elektrobeton.net/bulevarzvezda.html)

čudi me da prepletenost za dr zoćom nije navedena u nizu njegovih zlodela, budući da je jerkov dežurni zoćin apologeta i prenumerisani učesnik svake zoćine promocije, sine qua non, kao da niko u ovoj zemlji ne može da pronikne u suptilnosti zoćinog rukopisa nego samo i jedino jerkov...

Eto. A taman sam se pitala zašto neki ljudi čije mišljenje poprilično cenim smatraju da je elektrobeton utočište živuljki...

mislim, hej, lako je nuditi hrabro mišljenje kad se isto potpisuje zbirnom imenicom!

Ili tuđim imenom, naravno.

bljak!

Ovaj tekst je prepun lažne faktografije. Za neke situacije sam bio lično prisutan i nisu se dogodile tako kako je opisano, a takođe su iskrivljeni njegovi stavovi, recimo o Radovanu Markoviću Belom. Basara može da jede govna jer su ga Jerkov i Predrag Marković podigli i ljuljuškali osamdesetih, a bez njih, on bi ostao samo još jedan lokalni alkoholičar samozvani umetnik.
Ne tvrdim da nema stvari koje se mogu zameriti Jerkovu, niti da su neke pobrojane u tekstu, ali zapravo svako od nas je sazdan od dobrih i manje dobrih i promašenih izbora i postupaka. Zašto izvlačiti nešto samo loše i dodatno ga zacrnjivati da bismo predstavili nečiji lik i delo?
Zamislite kada bi se o meni sakupilo samo ono loše što sam uradio?
Pa odma bih me isporučili u Hag...

Quote from: Boban on 01-05-2010, 12:44:04Ne tvrdim da nema stvari koje se mogu zameriti Jerkovu, niti da su neke pobrojane u tekstu, ali zapravo svako od nas je sazdan od dobrih i manje dobrih i promašenih izbora i postupaka. Zašto izvlačiti nešto samo loše i dodatno ga zacrnjivati da bismo predstavili nečiji lik i delo?
Zamislite kada bi se o meni sakupilo samo ono loše što sam uradio?

ima nešto u tome što kažeš.

ja mislim da betonci preteruju u tim biografijama, i umesto iole objektivne slike biraju samo ono najcrnje što se o većini nas (ne računajući mene) može iskopati...
znači, ja ovo samo prenosim, ali to ne znači da potpisujem ili (sasvim) podržavam.
mada, čovek koji se toliko primio na zoću da mu postane sobni 'kritičar' (tj panegiričar) - ne može da bude čist!

Ajd ne zezaj, "preteruju" je blaga reč. Nego, jes ti slušao Jerkova uživo? Mislim da bi on bio spas za B92 sad kad ih je Dizanje napustilo...

nisam slušao jerkova.
ili ako jesam, moj mozak je to milostivo obrisao.
ali sam baš juče čuo da je zoća pozvan u niš tokom maja meseca, i da je jedan od uslova bio da i jerkov pođe sa njim, kao njegov sijamac.

Don't miss it. Ozbiljno.

daj neki hint: jel će da bude dizanje, ili spuštanje?

Ja sam slusao Jerkova uzivo - nekoliko predavanja na Filoloskom, i jedno predstavljanje knjige/doktorske teze na Kolarcu.

Na prva je uvek kasnio, kad se uopste odlucivao da dodje. Medjutim kad bi se konacno pojavio umelo je biti... zanimljivo. Ne nuzno za polaganje tog ispita (ako se ne varam, srpska knjizevnost 20. veka), nego ovako. Covek bi uhvatio nesto sto bi imalo neke veze recimo sa srpskom modernom, i onda otisao na krajnje self-indulgent tangentu, sve veselo mlatarajuci nogama dok je sedeo na stolu. Ko je bio voljan da slusa, i sposoban da prati, mogao je nesto i nauciti odatle.

A ovo na kolarcu je bilo povodom knjige izvesne profesorke engleske knjizevnosti o Johnu Fowlesu (Jerkov je bio jedan od troje koji su govorili o njoj). Nakon uzdrzanog, ozbiljnog i koherentnog izlaganja profesora Paunovica (mentor Ghoulovog doktorskog, i nacelni baja), Jerkov je ushiceno lansirao licnu reminsceniciju o Faulsu, gde se dotakao letovanja u Splitu, iirc,  (odakle je bila njegova tadasnja devojka), kad je prvi put citao neki njegov roman, i komentara babe pomenute devojke, preko tretiranja Faulsa od ondasnjih jugoslovenskih izdavaca, pa sve do njegovog relacije sa autorkom (gde je hintovao na izvesnu... prisnost) i licnog odnosa prema angloamerickoj knjizevnosti i katedri za anglistiku.

A da, generacijama ga bije glas da je izvestan broj studentica njegov, inace notorno tezak ispit, polozilo... manje nego akademskim putem.  :lol:

Quote from: Ghoul on 01-05-2010, 20:27:44
daj neki hint: jel će da bude dizanje, ili spuštanje?

Mislim da sam već nkeoliko puta na forumu rekao: Jerkov mi je jako zabavan i zanimljiv za slušanje. O čemu god da priča.

ČETIRI PRIČE DO KRAJA

Žanrovi:
Fantastika, Domaći pisci
Izdavač:
Admiral Books
Broj strana:
160
Pismo:
Latinica
Godina izdavanja:
Maj, 2010

Cena: 420.00 din

U kakvom to čudesnom zdanju imaginacije mogu da se istovremeno nađu ćelija osuđenika na smrt, bolnička soba, hotelski apartman i lift restoran? Gde to ponuda za goste hotela obuhvata rudnik cinka, klanicu, fabriku oružja i groblje znamenitih umetnika? Zašto je četvoro samoubica odabralo isto kupatilo da u njemu sprovede u delo svoj čin? Najzad, šta je navelo profesora književnosti da iz velikih proznih dela fanatički iseca slova? U ovom čudesno maštovitom, burlesknom romanu o Umetnosti i Smrti ništa nije kao što izgleda na prvi pogled, a svaka stranica samo dodaje novu stazu složenom lavirintu simbola.

Pre parabola nego pravolinijska priča, ova knjiga neodoljivo će delovati na filozofa u svakome od nas. - Infinity Plus, Engleska

Četiri priče do kraja dosežu same visove kako pripovedanja tako i čudesnosti. - Publishers Weekly, SAD

ghoule, reaguj!

Kako da reaguje kad je banovan?

''Pisac'' je super, prilično satiričan...
Da se setim šta sam još čitao od njega...Most i Čitateljka su mi bili sterilni, ali na originalan način, ne mogu da kažem da mi se nije dopalo.
Vremenski darovi...prva njegova knjiga koju sam pročitao, koliko se sećam - utisak veoma pozitivan ( zbog kreativnosti i povezivanja priča ).
Čitateljka je sima...

Sad pročitao ''Poslednje četiri priče''. Ništa posebno ili ja nisam skapirao poentu.

Nakon više najava da neće više napisati slovo, novi roman stiže u septembru:

http://zoranzivkovic.wordpress.com/bibliography/find-me/ (http://zoranzivkovic.wordpress.com/bibliography/find-me/)

Detektivluk!?

Ovo zvuči kao da se doktor za SF okrenuo urbanoj fantastici.

Da sam znao da je Poslednja knjiga detektivski roman pročitao bi je. Potražiću je u biblioteci pa onda Find me.

Quote from: Truman on 11-06-2012, 16:32:57
Da sam znao da je Poslednja knjiga detektivski roman pročitao bi je. Potražiću je u biblioteci pa onda Find me.

nisi znao jer nisi čitao moj rivju:
http://ljudska_splacina.com/2009/01/poslednja-knjiga-prikaz-knjige.html (http://ljudska_splacina.com/2009/01/poslednja-knjiga-prikaz-knjige.html)

a posle njega, ne znam baš da li ćeš hteti da čitaš tu knjigu. xrotaeye

Hm, za smišljanje dobrih krimi zapleta zaista je potrebna posebna sposobnost zbog čega mnogi ozbiljni pisci kao i pisci iz raznih drugih žanrova ne bi mogli da napišu dobar detektivski roman. No, videću da l ću je potražiti...

(https://www.znaksagite.com/zz/zz_pajic.jpg)

Izašao je i nastavak...

Izgleda da su domaći stručnjaci i književnici malko ljubomorni na gdina Živkovića.

Quote from: Truman on 30-10-2012, 12:39:03
Izgleda da su domaći stručnjaci i književnici malko ljubomorni na gdina Živkovića.

OTKRIVENA TAJNA DOMAĆIH STRUČNJAKA I KNJIŽEVNIKA!

- Beograd, 30.10.2012.
Poznati forumaš "Truman" otkrio je dosad brižljivo skrivanu tajnu domaćih stručnjaka i književnika koji su se kritički odnosili prema pisanju Zorana Živkovića.

joj živković
za mene legenda... šta je sve čovjek izdao i približio puku

međutim kao pisac... plašio sam se kakav će biti... imam 7-8 njegovih naslova ali sam odgađao čitanje

i jutros ponesem jednu njegovu knjigu i pročitam prvu priču u prevozu
astronom...

predivan stil... nadam se da su i ostale ovakve  :)

Jesu, sasvim.

bojao sam se da ne palamudi
da ne filozofira nekim nerazumljivim jezikom ala lem u gospodaru
nedavno sam čitao njegove prepiske i svađe s nekim likom  u Siriusu...
veoma težak čovjek 100%  :evil:

...što kažu u mom kraju, nekome su sexy i usrane gaće..

šta to treba značiti?  8-)

da je ginger nadrndan :/

Quote from: Ghoul on 11-06-2012, 16:51:58

Quote from: Truman on 11-06-2012, 16:32:57
Da sam znao da je Poslednja knjiga detektivski roman pročitao bi je. Potražiću je u biblioteci pa onda Find me.

nisi znao jer nisi čitao moj rivju:
http://ljudska_splacina.com/2009/01/poslednja-knjiga-prikaz-knjige.html (http://ljudska_splacina.com/2009/01/poslednja-knjiga-prikaz-knjige.html)

a posle njega, ne znam baš da li ćeš hteti da čitaš tu knjigu. xrotaeye

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.knjizara.com%2Fslika%2F48392&hash=752998c2f529860aaba8e807bfede7495e0a28b0)

Nađi me
Autor: Živković Zoran;
Cena: 1188.00 din.

u prodaji, broširani povez, 243 strane, 24 cm, ćirilica
Tiraž: 1000
UDK: 821.163.41-31
Beograd 2012.
1. izdanje
Izdavac: Zavod za udžbenike - Beograd

Roman "Nađi me" je direktni nastavak Živkovićevog trilera "Poslednja knjiga" iz 2007. godine. Donosi radnju smeštenu godinu i po dana nakon dešavanja viđenih u "Poslednjoj knjizi" ali i poznatu galeriju likova.
Glavni junak, inspektor Lukić, preuzeće slučaj misterioznog nestanka poznate spisateljice detektivskih romana Jelene Jakovljević. Intrigantnost zadatka ne leži samo u činjenici da su vrata književničinog stana bila iznutra zaključana kada je njen nestanak otkriven, već i da nedostaje rukopis njenog novog detektivskog romana pod nazivom "Nađi me".
Tokom rešavanja slučaja, inspektor Lukić će se susresti sa razdražljivim književnim agentom, slepim slikarom, virtuoznim bravarom, gnevnim izdavačima, i svi oni daće svoj udeo u proširivanju istrage, a ponekad i njenom slanju na pogrešan put. A da stvari postanu komplikovanije detektiv mora da se suoči i sa mračnim težnjama Agencije za nacionalnu bezbednost i tajnim kultom koji traga za besmrtnošću.

Klub književnika - Zoran Živković (http://www.youtube.com/watch?v=a4l4IOnLcnM#)

"nisam prorok u sopstvenom selu - bla bla bla - o meni piše frankenfurteštenzerdajten nojbauten a neće politika, šmrc - bla bla bla - nije na meni da se hvalim, ali eto, kad me baš vučete za jezik - bla bla bla - visoka umetnost vs. šund - bla bla bla - zašto mi ministarstvo ne da stipendiju, penziju ili bar nešto - bla bla bla - eto, da sam sebi udelim kompliment - bla bla bla - ne voli me ninov žiri - bla bla bla - možda ja nisam novi borhes, ali eto neki profa u americi kaže baš to - bla bla bla - ova današnja deca ništa ne znaju - bla bla bla - ali dođite u moju školu pisanja - bla bla bla - nije da se hvalim, ali - bla bla bla - neću da vam otkrijem neočekivani preokret svog artsy-triler romana, ali zagonetna ličnost je zapravo - sam čitalac! - bla bla bla..."

ROFL!

Zoran Živković u ciklusu ,,Identiteti"

Večeras u 22:12 Treći program Radio Beograda emituje emisiju ,,Zoran Živković, prozni pisac" u kojoj će o svojim delima i poetici govoriti Zoran Živković, jedan od najprevođenijih pisaca naučne fantastike. Posle dvodecenijskog literarnog stvaralaštva, Živković će sažeto i teorijski utemeljeno predstaviti svoje delo.

U prvoj večerašnjoj emisiji ovaj pripovedač i romansijer čita priču ,,Mrtve duše" iz zbirke ,,Amarkord", u kojoj su se, kako smatra, stekla posebna svojstva njegovog pristupa književnosti.

U nastavku, posle muzičke emisije, u 23:12 Zoran Živković pročitaće svoj specifični iskaz pod naslovom ,,Živković o Živkoviću". Reč je o razgovoru koji je 2011. godine objavljen u američkom časopisu Svetska književnost danas. Teme o kojima je bilo reči u ovom trodelnom intervjuu su mesto naučne fantastike u srednjoevropskoj književnosti, razvoj književnog opusa Z. Živkovića, kao i pojašnjenje kreativnog procesa kroz koji ovaj pisac prolazi.

Razgovor sa Živkovićem je vodio prof. Majkl Morison, a originalan intervju objavljen je i na stranici World Literature Today pod naslovom ,,Fantastika and the Literature of Serbia: A Conversation with Zoran Živković".

Ciklus ,,Identiteti" priredile su Jasmina Arsenović i Radmila Gligić.

http://sinhro.rs/zoran-zivkovic-u-ciklusu-identiteti/ (http://sinhro.rs/zoran-zivkovic-u-ciklusu-identiteti/)

Nagrada STANISLAV LEM Zoranu Živkoviću
Žiri za nagradu STANISLAV LEM Izdavačko-knjižarskog centra SOLARIS, koji je radio u sastavu: predsednik dr Svetislav Jovanov - teoretičar književnosti i teatrolog, Saša Radonjić – pisac, Nebojša Burzan – izdavač, doneo je jednoglasnu odluku da prvi laureat ovog priznanja bude ZORAN ŽIVKOVIĆ, književnik iz Beograda. Žiri je imao u vidu da je Zoran Živković, pre svega kao romansijer, a potom i kao hroničar literature sa obeležjima fantastike i naučne fantastike, domaće i svetske, odigrao dragocene i nezamenjive uloge, čime je oplemenio srpsku književnu baštinu na nesamerljiv način. Nagrada STANISLAV LEM će biti svečano uručena ZORANU ŽIVKOVIĆU na aprilskom SALONU KNJIGA u Novom Sadu.

vidim nešto ga ne gotivite

obrazložiti molim

da nije prepotentan?