Cisto da ljudi budu obavesteni da je juce osvanula u kioscima. :)
Mnogo, mnogo strana za samo 15 din.(Van Helsing - 235din.), nisam jos poceo sa citanjem.
Weeeeeeeeeeeee
Haaaaaaaaaaaw!
:)
Juce kupila Famu 2. Totalno prijatno iznenadjenje. Nadam se da ce ostati takav i da se nece "pokvariti" s vremenom ili "nestati" negde iza sestog broja.
Prvo sam procitala tekst naseg Ghoula, naravno :lol: :lol: i odlican je kao i uvek. Koliko god da mi neki stavovi koje ovde izlaze nisu bliski, Ghoul je dobar pisac i odlican novinar i kriticar i uvek je prijatno procitati njegove tekstove (recenzije horor filmova, uglavnom). U svakom slucaju, tekst o srpskim hororima je za svaku preporuku.
Zatim, jos jedan zanimljiv tekst je o Betmenu, posto je to jedan od retko duhovitih koji je cak i mene uspeo da zasmeje, sto je retkost, posto je uglavnom lakse zasmejati frizider nego mene.
Imate i opsiran intervju sa Severinom, malo drugaciji od uobicajenih, ali novinar nije izdrzao na kraju ipak ne spomene "kobni" snimak.
Zatim, meni je bio zanimljiv i tekst o "cikaskom" engleskom. :)
I jos mnostvo clanaka o novijim filmovima i filmovima kojima nije sudjeno da budu zavrseni.
Ovako:
Najbolja svar u ovom broju je izgled, dizajn, papir...
Ali ni sadrzaj nije los! Ipak govoricu samo o najbitnijem.
Tekst o Cvorovicu je jedan od najboljih novinjskih tekstova\analiza koje sam citao - ikada!
Ghoulov text je dobar ali se ne saznaje puno novog. U stvari saznaje se dosta toga o cemu je NAJBOLJE CUTATI U MISJOJ RUPI. Sto me dovodi do teksta o neuradjenim filmovima - o cemu je takodje najbolje cutati! Ali za TO bar jos ima vremena!
Tekst o Betmenu je odlican ali me tema (Betmen, Superheroji, Strip, Holivudski Dzet-set, ali i sva sranja prilagodjena filmu) ne zanima.
Intervju sa Severinom je sranje. Citao sam ga zbog duzine i ocekivanja nekih senzacija - ali je zanimljivih informacija jako malo.
Tekst o PDV- je bezveze jer me se ne tice i jer su to zaista OPSTEPOZNATE TEME!
A tekst o Cikaskom engleskom prenaduvan i jednostavno neistinit. Niko bas tako ne prica!
Sve u svemu:
Fama je jedan ODLICAN CASOPIS!
:)
Quote from: "sgt. Mark E. Smith"
A tekst o Cikaskom engleskom prenaduvan i jednostavno neistinit. Niko bas tako ne prica!
:)
Varas se, tj. imas srece pa nisi imao prilike da sretnes takve osobe.
Oce li svaki sledeci broj da bude sve manji i manji?
Mozda bi bilo dobro izdavati casopis formata DVD kutije.
FAMA 2. ima više strana i više textova vrednih čitanja: ističem kripletov text o nesuđenim domaćim filmovima, koji su bili na ivici snimanja, a onda ustupili mesto daleko gorim tvorevinama koje su nam unazadile kinematografiju u zadnjih 10-ak godina; text o iliji čvoroviću je OK, mada moram još jednom da pročitam i vidim da li stvarno kaže ono što mi se čini da kaže; i to o betmenu nije loše, sem što je možda malo previše usiljeno u pokušajima izmamljivanja smeha...
Text o srpskom hororu je sažeta, dumbed-down, humoristička verzija nečeg mnogo ozbiljnijeg i opsežnijeg što odavno pišem; pak, prilično sam zadovoljan njime (moram priznati da je dobar honorar jedan od boljih podsticaja u životu)... Naravno da su iz priče ispali brojni naslovi, poput DAVITELJA itd. ali o svemu tome, uskoro – opširnije.
Quote from: "sgt. Mark E. Smith"Ovako:
Tekst o Betmenu je odlican ali me tema (Betmen, Superheroji, Strip, Holivudski Dzet-set, ali i sva sranja prilagodjena filmu) ne zanima.
Ni mene, ali svejedno mi je zanimljiv tekst. U zivotu nisam odgledala betmena, a Supermena sam gledala kad sam bila u osnovnoj skoli.
Quote from: "sgt. Mark E. Smith"
Intervju sa Severinom je sranje. Citao sam ga zbog duzine i ocekivanja nekih senzacija - ali je zanimljivih informacija jako malo.
Tekst o PDV- je bezveze jer me se ne tice i jer su to zaista OPSTEPOZNATE TEME!
TEkst sa Severinom je definitivno preopsiran i nije nam rekao ama bas nista novo sto treba da znamo u zivotu. Ni ja nisam skontala sta ce ona u Fami, ali valjda se bar muskima svidjaju njene fotografije.
Quote from: "sgt. Mark E. Smith"
A tekst o Cikaskom engleskom prenaduvan i jednostavno neistinit. Niko bas tako ne prica!
ti ne gledas mnogo TV je li? Ja gledam jedva oko sat do dva dnevno i to uglavnom ne pazljivo nego mi smeta tisina pa ga pustim da tresti, ali gotovo uvek uhvatim poneki "cikaski" izraz od koga mi se digne kosa na glavi. Evo primera od juce "SUPORTIVNA grupa". :x
Quote from: "sgt. Mark E. Smith"Sve u svemu:
Fama je jedan ODLICAN CASOPIS!
:)
:lol:
Na žalost, sa velikim kašnjenjem sam konzumirao ovaj časopis, pa mi je donekle jasno da ovim o čemu ću sada pričati mnogima možda neću biti aktuelan, ali, opet, sopstvene reakcije na ovo štivo bile su previše intenzivne da bih pustio da stvar prođe a da nešto ne kažem.
Naime, ja sam pomalo zbunjen ovim časopisom.
Sa jedne strane, ako ne "sudim knjigu po koricama", po tome o čemu se načelno tekstovi u Fami #2 bave, navodim se na zaključak da se radi o filmskom časopisu. Možda je to samo neki moj sud, ali, evo, vidim da je ovaj topik na forumu pod "FILMOVI...", pa, kao, kapiram da nisam jedini.
E, onda se vratim na te korice.
I kao, zapitam se koji moj Severina ima velike veze sa filmom da bi dospela na naslovnu stranu. Kao, ne znam za nju kao glumicu, režiserku, ili kao nekoga ko sa filmom ima ikakve veze. A onda pogledam pink naslov, lascivne Kurirske provenijencije. "A vi mislili da su srpski filmovi najgledaniji"... i kao, uzvičnik, pošto, kao, naslov nema težinu ako nema uzvičnik. Okej.
Znači, intervjuišemo je zbog toga što se jebala sa nekim, kamera to zabeležila, pa je to stiglo do nas, pa smo mi to kupili-skinuli i onda gledali i uz to drkali. Okej.
Prvo, to što se Severina jebala a kamera to zabeležila i mi to naposletku videli ne znači da je to film. Drugo, ne znači ni da je "porno" film, pošto pornografija podrazumeva i nešto više namere u snimanju ljudi koji se jebu, bar nominalno. Kao, pornografija je žanr u kinematografiji. A ovo nije kinematografija.
I sad, kao, Severinu ćemo da prodajemo kao da ima veze sa filmom. Ja bih se pre usudio reći da ima veze sa populizmom. Ali, kao, super smo, jer priznajemo da "snimak" (to je prava reč) postoji, kao, to je u redu. Pa ćemo to još da glorifikujemo. Pa ćemo još da budemo duhoviti s tim. To je, kao, legitimno.
A ni žena se ne buni. U najdiletantskije vođenom intervjuu koji sam ikada imao nesreću da čitam – a to reći u kontekstu domaćeg novinarstva, složićete se, nije lako izvesti: potreban je zaista poseban mozak da obori sve dosadašnje rekorde – ženi smo slatki. Ne, ne bavim se filmom. Da, nešto sam glumila u pozorištu – tačnije pjevala, nije me interesovao taj glumački deo. A intervjuer paralelno izlaže svoju žalosnu životnu priču kako je, eto, sretno razveden, i kao, koliko puta dnevno drka na Seve, i kao, nabacuje joj se. I kao, to je intervju. To je, kao, avangardni, moderni pristup intervjuu, kao, ako može Hauard Stern, mogu i ja svoju kitu da turim u intervju.
I sad, čitam ja dalje taj, kao, pretežno filmski magazin.
Sad tu ide neki, pazi, neviđeni "sastav" o Betmenu, na temu "Ja i moj odnos prema Betmenu". A ko drugi to da piše ako ne novi urednik Plejboja. Ono ne pripada bilo kojoj formi žurnalistike, i bilo kojoj formi esejistike. Ono je nešto drugo, i pripada nekom od nižih razreda osnovne škole, sa – čak i za taj nivo – zabrinjavajućim nivoom pismenosti. Možda bi, da u domaćoj žurnalističko-esejističkoj kulturi institucija kolumne nije uglavnom rezervisana za političke teme, ovaj tekst po svom nastupu i egzekuciji mogao da prođe kao "kulturna kolumna" u nekom časopisu srpsko-tabloidske provenijencije (pošto ni u jednom stranom tabloidu takav tekst ne mislim da bi mogao da prođe). Rezonovanja i zrelosti za prosečnog četrnaestogodišnjaka –zabrinjavajućih. Kao, možda da ga stavimo na Retanol, možda ima ono što imaju Amerikanci, MDD, ADD, nešto od toga, kao, malo je spor. Ali, kao, bar je komunikativan i ekstrovertan, pa ima nade da ne ispadne sajko-moron kad poraste.
Onda ide jedan prilično solidno napisan, informativan, zanimljiv tekst Dimitrija Vojnova o nesnimljenom biserju naše kinematografije, koji ima smisla i lucidnosti i, kao, svakako se može nazvati novinarstvom, koherentnim prezentovanjem interesantnih informacija. U ovom slučaju, Dimitrije se pokazao kao insajder domaće kinematografske scene, a ja recimo smatram da su insajderske informacije uvek bitne kako bi se uvidele obe strane nekog spektra, te ja totalno pozdravljam ovaj i ovakav tekst.
Onda ide neki "bullshit bullshit my line" tekst o "čikaškom engleskom". Ja se sasvim sigurno ne krećem u društvenim krugovima ljudi koji znaju za ovaj idiom. Možda sam baš ja taj džiber koji upotrebljava čikago-ingliš i, kao, kokakolišem i drajvujem kar i nosim gan sa sobom, pa ne uspevam da sagledam da je baš moje društvo to, ali kao, evo, meni je to novina.
E sad, kao, potpuno mi je nezanimljiva novina. I kao, opet ne vidim kakve to veze ima sa filmom. Možda to pominjanje gastarbajterstva, i te odvratne monarhističke nazadne pravoslavne dijaspore iz čikaga u koju se ovde kunu Obrazovci, Dveri, deeseesovci, do nedavno Vuk Drašković i SPS, i kao, bezmalo svi koje smatram ideološkim – u izvesnom smislu i civilizacijskim, a svakako kulturnim – protivnicima. Ne znam, možda kao: Čikago, pa to je kao američko, a američka je industrija filmska najveća na svetu, pa kao, to treba da bude asocijacija.
Ne znam. Filmski časopis? I'm getting mixed signals.
Mogao bih da kažem da mi se urednička politika ovog časopisa čini, u najmanju ruku, ambivalentnom. Kao, pola je profil nekog domaćeg tabloida, pa onda, kao, nekog šire društvenog časopisa a la Vreme (mada me više podseća na Evropu), sa metastaziranom kulturnom rubrikom a sa naglaskom na filmsku kulturu, koja ima i par jakih i dobrih tekstova... a onda naletim na "tekst-boks" (za šta sam uveren da i autor teksta o čikaškom engleskom zove "tekst-boks", ako uopšte zna o čemu se radi) u kojem ide jedan, kao, sasvim nesumnjivo politički obojen "pozdrav" Nataši Kandić i Sonji Biserko. Od, valjda, redakcije, pošto se ne radi ni o kakvom citatu. To, naprosto, da ne ulazimo u pitanja političkog deklarisanja, veze nema sa žurnalistikom.
Kao, vrlo čudan časopis. Ne znam da ovakva tvorevina postoji igde drugde.
Pa onda naletim na krajnje normalan, više nego solidan, reprezentativan, informisan, lepo izložen Ghoulov tekst o domaćem hororu, i kao, sve je na mestu, tekst još primeren širim narodnim masama a nije populistički već je, baš, kao, nekakvo filmsko novinarstvo proceđeno kroz pojam jednog "žanra". Pa, kao, super. To svakako može da se stavi u neki filmski časopis. Ako ni po čemu drugom, po definiciji. A bogami i po egzekuciji. O kvalitetu možemo da diskutujemo, ali nesporno je da se radi o filmskom novinarstvu. Legitimnom.
I onda, posle toga, vratim se da iščitam ono o Iliji Čvoroviću.
I, kao, šokiram se. Kao, čitam – i ne verujem.
Pre svega, ono nije tekst o filmu. Ne bavi se filmom. Bavi se društvenim fenomenom koji za metaforu uzima lik iz jednog filma. Znači, pre svega – ovo nije filmski tekst. To je neki, kao, ili sociološki, ili politički tekst.
Meni pre liči na ovo drugo. Liči mi, štaviše, na ideološki obojen tekst. Kao nečije izlaganje jednog sistema vrednosti.
Te vrednosti su one koje autor ovog teksta uzima zdravo za gotovo kao postavku izlaganja "rehabilitacije" Ilije Čvorovića. Pri nabrajanju "pozitivnih osobina" Ilije Čvorovića, kao, ladno mi uvali "patrijarhalnost". I "tradiciju". Pa onda priča kako je Ilija, je li, pošten, smeran, disciplinovan, ovakav, onakav. Pa Ilijine replike čita i kao skromne. Pa onda ide opet neki panegirik o tome kako je, je li, Ilija Čvorović sve žrtvovao za svoju porodicu, te kako ih je ćerka napustila. Na stranu što mi je apsolutno iznad (možda ispod) moći poimanja da se bavim – da se iko bavi! – pazi, pozitivnim osobinama karaktera Ilije Čvorovića. Kao, zašto bi se time iko bavio, jednako kao zašto bi se iko bavio Hitlerovom privrženošću svojim psima. Prosto, okej, fakat može biti da je Hitler voleo svoje pse, ali ako hoćemo da se bavimo kritičkim sagledavanjem Hitlerove ličnosti u celini, mislim da bi to, kao, bilo negde na poslednjem mestu. Kao što mi je na poslednjem mestu da prepoznajem, pazi molim te, pozitivne osobine jednog sitnog autoritarca koji maltretira ljude, počev od svoje porodice (što nije nužno odlika patrijarhalnih vrednosti, već njihova zloupotreba, ako ću da sudim pravo prema onome što sam video u filmu), preko autoritarnog sistema koji podržava (što nije nužno osuda, već naprosto – činjenica), do lika podstanara koga – a zarad "viših vrednosti", što je obično floskula kojom se vodi autoritarac kada vrši nasilje prema nekome – špijunira, pravi probleme, maltretira, tuče, drži kao privatnog zatvorenika, posramljuje, hej, pa mogli bismo do sutra da nabrajamo...
Ovo nije "analiza", kako ovaj tekst klasifikuje sgt. Mark E. Smith. Da bi nešto moglo da se nazove analizom, onda bi ceo pojam ili fenomen koji se analizira morao da se uzme u obzir podjednako i na kraju da jedan globalni sud – o celom pojmu ili fenomenu. Analizom se ne naziva bavljenje samo jednim skupom osobina tog fenomena. Ja bih to, mnogo pre nego analizom, nazvao raznim drugim imenima, od kojih su neka i pogrdna. Zamenom teza, mistifikacijom, nedostatkom kritičkog otklona, zamazivanjem očiju, izvrtanjem činjenica, pa, u krajnjem slučaju, i najčistijim glorifikovanjem. Analiza ne može biti fragmentarna, ne može se baviti sagledavanjem samo delom jednog šireg pojma, ili fenomena; ona mora biti sveobuhvatna, ne? Imajući u vidu da je tekst pisao istaknuti član "Nove srpske političke misli", dakle jedne političke organizacije, meni ovo pre izgleda kao ona analogija: "Da, neko je zločinac, ali, evo, vidite, taj čovek je radio i dobre stvari." Mislim, to je nebitno. Ono što je bitno za Iliju Čvorovića – što kao lika u filmu, što kao šire društvene metafore na koju se i sam autor teksta više puta poziva – jeste ono na šta je u filmu bačeno dramaturško težište. Dakle, za sam film je nebitno da li Ilija Čvorović ima pozitivnih osobina kao dramaturški – artificijelni - lik, već kakve i koje njegove osobine pokreću radnju. Ja bih se usudio da kažem da su to negativne osobine. Dakle, na ovom nivou sagledavanja, autor teksta mi se doima kao neko ko zaista nema nikakva znanja o filmu kao pojmu, a kamoli o određenom filmu. Devalviran mi je kao neko ko se bavi filmom. Na ovom drugom planu, planu socijalne – pa i političke – metafore, ja ne vidim da je ta metafora u društvu od nastanka filma ikada stavljena u POZITIVAN kontekst. Obično se, kada se govori o "Ilijama Čvorovićima" govori kao o špijunima, sitnim autoritarcima, drukarama. Dakle – nečasnim ljudima. Kao što se, kada se govori o Hitleru, ne govori o njegovoj ljubavi prema psima.
Ono što meni najviše smeta jeste to što nijedna od ovih "avangardnih" tvrdnji iznesenih u tekstu nije potkrepljena nijednim argumentom, već se mnoge stvari uzimaju zdravo za gotovo. Ja, na primer, uopšte ne mislim da je replika "Mene ako se sete, sete se" izraz skromnosti. Ja uopšte ne mislim da je lik Sonje Savić "napustio porodicu kada im je bila najpotrebnija". Voleo bih da mi neko to – ako može – objasni. Šta to znači? Ja ovde vidim spisak nekih vrednosti – koje mogu ili ne moraju biti legitimne – ali ne vidim osnovanost tvrdnje da te vrednosti treba iko da uzima zdravo za gotovo. Ja ne mislim, na primer, da je dokaz nečije časti njegova patrijarhalnost. Ne vidim da je dokaz poštenja nečija tradicionalnost. Poštenje je jedno, čast je jedno, tradicionalnost je treće i patrijarhalnost je nešto sasvim četvrto. Veze između tih stvari mogu da postoje, ali one se onda moraju obrazložiti, ne? To su odvojene kategorije. Ne mislim da je neko, ako je privržen porodici, automatski patrijarhalan. Štaviše, usudio bih se reći da Ilija Čvorović svakako nije privržen svojoj porodici, ili ta porodica ne bi bila tako, da se izrazim čikaški, disfunkcionalna. Ja ne mislim da on svoju privrženost porodici dokazuje bilo kojom radnjom kojom se bavi u filmu. Ako ćemo pravo, mislim da ga špijuniranje i praćenje i maltretiranje svojih sugrađana – od čega se i sastoji glavna radnja filma, nesporno i nedvosmisleno – udaljava od te privrženosti porodici. Mislim da se ni za patrijarhalni model porodice – ako bi se on uzeo za krajnje podesan model, a krajnje sam spreman da o tome diskutujem – za krajnji i jedini ideal roditeljstva ne uzima to da li neko "obuče" i "odškoluje" svoje dete i obezbedi mu "krov nad glavom". Paradoksalno mi izgleda da sad ja, kao lično veliki protivnik patrijarhalnih modela na svakom nivou, treba da branim i objašnjavam ljudima šta sve zastupa patrijarhalnost. Možda sam ja samo željan dostojnog protivnika, sa kojim se mogu sukobljavati argumentima, a ne dogmama. A sporni tekst mi daje utisak ne jedne analize koja, po svojoj definiciji, podrazumeva jedan kritički osvrt, argumente, teze, već samo jedne dogme, i to izvitoperene dogme.
Na osnovu ovog ovde izrečenog, ja kvalifikujem ovaj tekst kao dogmatski i ideološki. I čak bih rekao da on kao ideološki ne zastupa određenu političku opciju, već eshatološku opciju.
Bilo bi mi drago ako bi se ovde našao neko da o tome diskutuje sa mnom. Ipak, voleo bih da tu raspravu vodimo preko izlaganja činjenica, argumenata, teorija i teza, sukobom mišljenja i, ako moram da kažem unapred, međusobnim uvažavanjem. Ne uvredama i dogmama. Dakle, voleo bih da iznosimo mišljenja koja ćemo onda nečim i nekako da potkrepljujemo, kako bi se ta razmena mišljenja uzdigla na nivo diskusije.
Evo ja cu.
Prvo, moja neka filozofija kad je rec o novim casopisima je da kupim prvi broj (to ako me uopste zainteresuje tematika naravno) i da, osim ako nije u pitanju najgore djubre, budem maksimalno pozitivan i otvoren. Onda, kupim no.2 i postajem kritican, nakon toga kupim no.3 i odlucim hocu li uopste kupiti naredni... Taj princip sam primenio i kod onog sranja koje ne bih ni nazvao casopisom, vec pre lose prevedenim i distributerski prilagodjenim katalogom novih filmova (domaci "Total film"). Elem, "Fama" jeste casopis, i to pretezno filmski, i to posle duzeg vremena, i to je vec samo po sebi napredak.
Sad, idem prvo od onoga sto je u ovom novom broju po meni pozitivno. Ne bih da ispadne da sad kopiram Spajdera ali i meni su dva najbolja, najpismenija, najzanimljivija, i filmski najrelevantnija teksta, onaj Dimitrijev o nesniljenim filmovima, i Ghoulov o domacem hororu. Da je ostatak casopisa na ovom nivou, jos bih se i pretplatio. Najava domaceg filma "Carlston za Ognjenku" je zanimljiva, tekst o dodeli Zlatnih globusa je previse tabloidski pisan, posto je sve to relevantno cisto na nivou puke informacije koja se ionako moze dobiti svugde jos poodavno, onda je, opet po meni, ovaj tekst cist visak.
Da predjem polako u sivu zonu. Intervju sa Severinom sam samo pretrcao, i osim zelje, koju potpuno razumem, da se pospesi prodaja casopisa (sto je izgleda i upalilo posto sam od mnogih kolportera cuo: nema, dok ga nisam kupio na kiosku), ni ja ne razumem kakva je relevantnost toga za jedan filmski casopis. A opet, meni licno, nije ni ne znam koliko zanimljivo. Intervju sa Srdjanom Todorovicem u pretodnom broju je ipak bio prava stvar, i ono cemu se nadam i u narednim. Ona jedina filmska kritika na kraju, za klince i iz ugla klinca mi je simpaticna kao ideja, i ovde cu se suzdrzati od komentara posto kad neko ima 13 godina ima dovoljno vremena da puno toga nauci, ali vredjanje divx konzumenata vec u prvom pasusu kritike nije dobar pocetak, daleko je od toga...
Prvi tekst o porezima nisam citao, to je ionako opste poznata stvar, tekst o cikaskom engleskom nisam citao, nije me zainteresivalo.
Vesti su mi i dalje problematicne, kako njihov izbor tako i nacin kako su prezentovane, ali to je valjda i pitanje ukusa.
Tekst o Betmenu je diletantski. Tekst o Cvorovicu je isto diletantski na jedan drugi nacin. Autor se ne bavi filmom. Dobro, neka, film tj. filmski lik mu sluzi kao povod za siru analizu. Ali onda, on ovde nista ni ne analizira. Zapravo, autor teksta koristi "Balkanskog spijuna" i nesrecnog Iliju Cvorovica kao povod za licni i personalni politicki pamflet koji je pritom neubedljiv i nekoherentan, i slutim da se ovde nalazi iskljucivo zbog ocigledne naklonosti desnici (ili sta god oni pod time podrazumevali) nekih iz urednistva, a to se da videti i po nekih drugim detaljima. Ne kazem da treba biti apolitican, daleko bilo, ali pri tome bi bilo lepo biti i malo promisljen. Ovo je jos jedna stvar, pored povremenog usiljenog (da ne kazem populistickog) humora, koja mi smeta u casopisu generalno.
Na kraju, dopada mi se manji format, lakse staje u ranac. :)
I jos nesto. BITNO. Ma sta mislili o "Fami", i uz sve zamerke, jako je dobra stvar da postoji jedan filmski casopis ma kakav on bio. I nio ovo ona varijanta gde kazem: bolje ista nego nista, ali ne valja ni skliznuti u prazno elitisticku krajnost gde se trazi nesto bolje, a da ne postoji put, ideja, kako do toga stici. Postojanje jednog filmskog casopisa otvara put za pojavu i drugog, za eventualno otvaranje trzista za te stvari. Dakle, dobro je sto postoji casopis kao sto je "Fama", a ako, ili da kazem kad, se pojavi i neki bolji, jos bolje. Ali od necega treba poceti.
Do narednog broja...
u potpunosti se slazem sa primedbama koje su izneli Spider i Milosh.
mislim da je humor u vestima jako veliki problem, narocito zato sto humor otezava razumevanje cinjenica iznetih u vestima pa ih zanrovski remeti. s druge strane, taj humor nije kvalitetan i nije realizovan u citaocevom smehu.
ideoloski pristup stvarima je takodje vise nego problematican, kako zbog toga sto je suvise tendenciozan, tako i zbog intonacije novine koja cini da se svaki pomen ideologije u FAMINOM kljucu cini kao neodgovornost a ne kao smisleno politicko dejstvo.
kad je rec o intervjuu, mislim da je prvi broj imao odlican i filmski relevantan intervju dok je drugi totalni promasaj, narocito zato sto se u krajnjoj liniji nije ni bavio Severininim kratkim & dokumentarnim ostvarenjem, pa je svaku vezu sa zivim slikama izgubio.
˝Dakle, voleo bih da iznosimo mišljenja koja ćemo onda nečim i nekako da potkrepljujemo, kako bi se ta razmena mišljenja uzdigla na nivo diskusije.˝
:cry:
Na OVOM forumu?!
Nivo diskusije?!?!?!
Potkrepljivanje!?!?!
:cry:
E, to bih bas voleo da vidim!
:)
Ja ne bih bila bas tako ostra kao Spider iako se po nekim stavkama slazem. Fama je ipak jedna novina i jedan pokusaj NECEGA, nekog ostvarenja, i to jos sa veoma pristupacnom cenom pa je to u svakom slucaju za pohvalu. Pored mnostva pretencioznih, losih i skupih casopisa koji godinama nicu na ovim prostorima i obicno nikad ne stignu do "juilarnog" broja pet, Fama je bar pristupacna i originalna.
Cinjenica je da ipak i tu neke stvari treba promeniti. Intervju sa Severinom definitivno je promasaj. Zena nije glumica, nema nikakve veze sa filmom i sudeci po tekstu, nema nista pametno da kaze. Tu bi bilo bolje da su se manuli populizma i uzeli za intervju nekog od nasih starijih i veoma iskusnih glumaca, cak i ako je pomalo zaboravljen. SIgurno bi imali sta pametno da kazu.
Za tekst Dimitrija Vojnova se slazem da je veoma zanimljiv i dobro napisan iako ne bi skodilo malko vise informacija. Ovako tekst ispada neopravdano skrto napisan.
Inace, meni je Ghoulov tekst sasvim u redu. Ne mislim da novinari moraju da budu pretenciozni do bola i pisu tekstove koje mogu da razumeju samo doktori filozofije da bi bili smatrani ozbiljnim i kvalitetnim.
Tekst o Iliji Cvorovicu bukvalno sam procitala pre par dana i imala sam slican utisak o tekstu kao Spajder. OK, ima veze sa filmom, ali da je Ilija pozitivan lik? Tesko. Skoro sam se naljutila citajuci tekst. Otkad je patrijahalnost pozitivna osobina? Otkad je to zabranjeno odrasloj, sposobnoj deci da odu iz porodice i osnuju sopstvenu jer su "trenutno najpotrebniji" (i zasto je to najpotrebnija)?
Ako je to model tipicne srpske porodice, u sta duboko sumnjam (ovo bi moglod a se shvati i kao uvreda za srpske citaoce), onda definitivno nisam odrasla u takvoj. I sta sad?
Quote from: "Spider Jerusalem"
na poslednjem mestu. Kao što mi je na poslednjem mestu da prepoznajem, pazi molim te, pozitivne osobine jednog sitnog autoritarca koji maltretira ljude, počev od svoje porodice (što nije nužno odlika patrijarhalnih vrednosti, već njihova zloupotreba, ako ću da sudim pravo prema onome što sam video u filmu), preko autoritarnog sistema koji podržava (što nije nužno osuda, već naprosto – činjenica), do lika podstanara koga – a zarad "viših vrednosti", što je obično floskula kojom se vodi autoritarac kada vrši nasilje prema nekome – špijunira, pravi probleme, maltretira, tuče, drži kao privatnog zatvorenika, posramljuje, hej, pa mogli bismo do sutra da nabrajamo...
S ovim mogu samo da se slozim. Iako, nikad ne bih uporedila Iliju sa Hitlerom. To je smesno. Spajderu, mozda si ulozio malo suvise energije za komentar ovog teksta, koji to bas i ne zavredjuje, iako se u osnovi slazem s tobom. Ne mogu da vidim nista pozitivno u jednoj tako disfunkcionalnoj porodici koja je odraz svega negativnog kroz sta je nase drustvo prolazilo. Bespotrebno zrtvovanje samog sebe i svoje porodice za neke sumnjive ideale, predrasude, nesposobnost da se izrazi ljubav, nesposobnost da se raduje i uziva u zivotu, sitni autoritatizam (pitam se da li ova rec postoji? :?: ), tvrdokorni i tvrdoglavi tradicionalizam... i sav taj jad. Ovaj film tesko da je mogao da dobije manje odgovarajuc tekst. Mozda bi bilo bolje da su intervjuisali samog pisca, Dusana Kovacevica, i pitali njega sta je mislio?
Da li na ovom forumu ima jos novinara Fame osim Ghoula?
Quote from: "Bilja"
Za tekst Dimitrija Vojnova...
+
crippled_avenger
=
Da li na ovom forumu ima jos novinara Fame osim Ghoula?
Eto ti odgovora.
Quote from: "Pajke"Quote from: "Bilja"
Za tekst Dimitrija Vojnova...
+
crippled_avenger
=
Da li na ovom forumu ima jos novinara Fame osim Ghoula?
Eto ti odgovora.
Salis se? Crippled avenger je Vojnov?
Mislila sam da je avenger stariji.
Ovde kao da se svi vec unapred poznaju medjusobno pa ni ne moraju nista da pisu u profile. Osim mene. Ja nemam blagog pojma ko je ko, dok neko ne napise ili dok mi se neko direktno ne predstavi.
Čisto da se do kraja razumemo, nisam direktno upoređivao lik Ilije Čvorovića sa Adolfom Hitlerom. Upotrebio sam firera kao analogiju, da dam neki odmak, da uspostavim krnju logiku kojom se autor teksta (očigledno) upravlja.
Da se zna, nije ni meni uvek tako lepo da budem hejter. Možda će to nekima zvučati čudno, ali mnogo bih radije hvalio neki dobar časopis nego hejtovao loše. Sad, problem je u tome što u ovoj zemlji ne postoji zaista dobar časopis, postoji par solidnih, sve ostalo je nekakva mutirana žabokrečina. Šta ja sad da radim što odbijam da spustim sopstvene standarde (ticali se oni novinarstva, morala, čega god) i kažem da je Fama za poštovanje jer na trafikama postoji neki Total Film ili neki Kurir, da kažem da su Anđeli 2 dobar film zato što su ostali još veće splačine. Jeste, Fama je malo manje gora od Total Filma. I?
Šta sad s tim?
Jednostavno mi je besmisleno da jedan zločin pravdam drugim zločinom.
Znam da to izgleda kao nastupanje sa neke umišljene elitističke pozicije, ali možda je bitno da i to postoji. To mu dođe kao sa političkim strankama. Uvek se znalo da Građanski savez ne može da dobije relevantan broj glasova na izborima, ali oduvek sam smatrao da je bitno da takva stranka postoji.
spajderu, 2 stvari:
1. nikad ne pocinji recenicu sa:
"sad, trtrtrttrtr... "
2. ja ti poslah pm
2 razloga više da već sada počnete da odvajate od usta i štedite za naredni broj FAME (u prodaji tokom iduće nedelje):
1. mega intervju sa - ANICOM DOBROM.
2. omega text o bizarnim prevodima i prepevima anglo/američkih filmskih naslova od strane naših distributera, by truly yours.
ako mislite da je potonje pisanije puko prežvakavanje topika koji smo imali ovde, think again.
text je baziran na 100-ima primera (većina njih je i navedena) koje sam iskopao tragajući po databejzu od više hiljada prevedenih naslova, i to je sve lepo sortirano i prokomentarisano.
posebna poslastica: bizarni ENGLESKI nazivi za naše filmove!
Quote from: "Ghoul"2 razloga više da već sada počnete da odvajate od usta i štedite za naredni broj FAME (u prodaji tokom iduće nedelje):
1. mega intervju sa - ANICOM DOBROM.
2. omega text o bizarnim prevodima i prepevima anglo/američkih filmskih naslova od strane naših distributera, by truly yours.
ako mislite da je potonje pisanije puko prežvakavanje topika koji smo imali ovde, think again.
text je baziran na 100-ima primera (većina njih je i navedena) koje sam iskopao tragajući po databejzu od više hiljada prevedenih naslova, i to je sve lepo sortirano i prokomentarisano.
posebna poslastica: bizarni ENGLESKI nazivi za naše filmove!
1) ANICA DOBRA huh?
Taman sam malo zaboravio na nju...
2) PREVODI kazes?!
Pa, nadam se da si uzeo u obzir krimi komediju MI NISMO ANDJELI sa H. Bogartom kao neki kuriozitet...
Platite lektora, aman! A onog ko je intervjuisao Severinu vratite učiteljici. Da vas ne bruka.
Quote from: "Ana"Platite lektora, aman! A onog ko je intervjuisao Severinu vratite učiteljici. Da vas ne bruka.
:)
Nego...
Vidim krenule reklame. A kiosci sa starim brojevima...
Pa gde je vec tak treci broj?!
:cry: