ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Cenjeni citaoci Bobanovog foruma  ,

evo SF vesti za danas, dakle, za nedelju, 20. februar 2005. Ima ih malo vishe nego obitchno. Slike mozhete dobiti, i zapravo cele ove SF vesti mozhete dobijati apsolutno besplatno, svakih desetak-petnaest dana, ako se javite da budete ukrcani na e-meil listu SDNF – Srpskog drushtva za naucnu fantastiku. Ponavljam, to je totalno besplatno i ne donosi Vam apsolutno nikakvu obavezu, a uvek mozhete biti i skinuti sa te liste ako zatrazhite. Treba se samo javiti e-meilom na:

srpskodnf@yahoo.com

Evo koje su vesti ljudi dobili danas . . .  ne, ne mislim da time opterecujem Bobanov forum redovno, ovo je samo sad, jedan uzorak, pa, toliko. Dakle, uzorak (konvertovano je u Internet latinicu, dakle, sve je napisano pomocu 26 slova engleskog jezika, jer jedino za tako emitovane vesti smo 100% sigurni da ce ih svaki, bash svaki kompjuter primiti i odraziti tacno):

(1)  Izashao je tchasopis "Astronomija" broj 11. Na prethodnom, br. 10, bila je oznaka "decembar 2005", shto mozhete videti i na skenu naslovne strane, koji smo vam tada poslali; a na ovom je oznaka "februar-mart 2005", shto znatchi da se mesec januar negde izgubio; zapravo je ovo trobroj. Ako bi se to tako nastavilo, izlazila bi samo 4 broja godishnje.

Neki prilozi, na primer vesti, na str. 11, su zaista kratki ali sadrzhajni (nadamo se da se to mozhe rechi i za ove vesti SDNF, koje upravo tchitate). Dodatna kolitchina takvih vesti postoji u onom presavijenom i uheftanom velikom prilogu (sa posterom) "dogadjaji 2004";  nema paginacije; ali, one su na poslednjoj stranici tog priloga.

Vrlo bi se dobro uklopilo, ako bismo mnoge od tih vesti pretipkali (prekucali) i poslali kao deo ovih nashih vesti . . . Izmedju ostalog i vest da je taj cunami u Indoneziji ubrzao rotiranje Zemlje za blizu 3 mikrosekunde godishnje! Ako to tako ostane, i ako smo dobro razumeli, to bi znatchilo da che za sledechih milijardu godina, zbog tog jednog cunamija (tatchnije: ne zbog cunamija kao kretanja vode, nego zbog ZEMLJOTRESA koji ga je izazvao; zahvaljujemo se osobi S. koja nam je na to skrenula pazhnju), planeta nakupiti otprilike jedan sat "dobitka".

Takodje je ekstremno interesantna vest na poslednjoj stranici tog uheftanog priloga, prvi stubac, da je polupretchnik tj. radijus kosmosa izratchunat i da iznosi 78 milijardi svetlosnih godina. Iz ovoga bi proisticalo, ako vazhi Arhimedova geometrija, da je zapremina:

dva miliona milijardi milijardi milijardi kubnih svetlosnih godina.    

(E, sad: od ove tatchke, ko voli matematiku, izvolte, a ostali nek ne tchitaju ovo dalje! Ne! Ne, ne tchitajte! Upozoreni ste, ide matematika!

Formula je "volumen = tchetiri trechine Pi radijus na kub", pa zapremina tj. volumen univerzuma iznosi otprilike 4,2  – hajde da to zaokruzhimo na 4; valjda je amaterima dozvoljeno da vrlo grubo zaokruzhe brojnu vrednost tchetiri trechine Pi – dakle, 4 puta po, hm, 78 na kub, a koliko li je 78 na kub?

. . .  oko pola miliona  . . .


znatchi tchetiri puta po pola miliona, to je dva miliona,


pa puta 10 na 27-mi, jer tolika je zapremina kocke sa stranicom jednu milijardu

. . .  jednako dva puta 10 na 33-chi. Kraj mate.)


Pa, dobro, i nije neshto, ali, sad bar znamo tchime raspolazhemo. Dva puta deset na trideset trechi, kubnih svetlosnih godina. Dovoljno da se nekako snadjemo, da se skunatorimo u tome, za sad. Kad tcheljad nije besna, kucha nije tesna.   :)

Ali! Pitanje je da li arhimedovska geometrija vazhi, za ovo. Kao prvo, univerzum nije sfera, nego se zakrivljuje i zatvara unazad sam u sebe kroz tchetvrtu prostornu dimenziju, na natchin nezamisliv za nas trodimenzionalna bicha (tako stoji u CD enciklopediji "Britanika" 1999 u tchlanku "The Cosmos", ali ovo bi znatchilo, natchin nezamisliv i za sve buduche kompjutere? jer che i oni biti trodimenzionalna bicha?), pa, vi vidite.

Interesantan je i tchlanak Vere Glushtchevich o uticaju galaksije na velika izumiranja na Zemlji u poslednjih milijardu godina. (To je samo prvi deo njenog rada.) Glushtchevich je vrlo uzgredno, kao da se to samo po sebi podrazumeva, pomenula komplesno i interesantno kruzhno kretanje galaksije, njenih krakova, u Zemlje kroz to; bilo bi pozheljno jedno detaljnije objashnjenje o tom kretanju.

(Sad, opet, od ove tatchke, ko voli astronomiju, izvolte, a ostali nek ne tchitaju ovo! Ne! Ne, ne tchitajte! Upozoreni ste, ide teshka astronomija!    :)

Ako Vi stavite komadich drveta u neku baru vode, a onda ubacite kamitchak u sredinu bare, krenuche koncentritchni talasi, drvce che se kretati gore-dole i ljuljushkati, ali neche sa talasima odjuriti do obale. Niti nazad. Jer talasi su DOGADJAJI koji se krechu kroz vodu, kroz zajednicu molekula; a voda sama, posle prolaska talasa, ostaje na manje-vishe istom mestu gde je i bila. Na okeanu, talasi putuju stotinama kilometara, a o obalu se razbija sve ista voda, ista pa ista, onih najblizhih nekoliko desetina metara. – Uglavnom.

Slitchno tome, kraci galaksije nisu predmeti, kao kraci elise, nego talasi zgushnjavanja i razredjivanja mnogobrojnih zvezda. Kraci galaksije su DOGADJAJI koji se krechu kroz zvezdanu zajednicu. Jedna ista zvezda bude sad u jednom, a mozhda stotinak miliona godina kasnije u nekom drugom kraku. Vrtlozhenje tih krakova je sasvim razlitchito od kruzhenja samih zvezda, zvezda kao pojedinatchnih predmeta, oko centra galaksije. Jer, one rade i to. To su dva veoma razlitchita kruzhna kretanja. Glushtchevich je josh napomenula da Sunce prolazi "kao ping-pong loptica" kroz gushche i redje delove  . . . da vertikalno osciluje, dakle gore i dole, kroz galaktitchku ravan . . .  Ovo mnogim tchitaocima neche biti nimalo jasno.)  

– Ima i drugih interesantnih priloga.

Jedna zaista sitna zamerka redakciji: na naslovnoj strani pominje se "Povratak shatla" kao da se vech dogodio. A nije se josh dogodio, niti je precizno zakazan. Tu je bilo mesto za jedan skromni, obitchni znak pitanja, ovako: "Povratak shatla?".

To je kao da su napisali krupan naslov "Pobeda nasheg kandidata na sledechim izborima" – a izbori tek zakazani . . .  

Sken naslovne strane "Astronomije 11"poslachemo Vam u iduchim vestima, a i program "Laze Komartchicha" isto tako, da ne bismo preopterechivali ovu emisiju vesti.


(2)  Evropska raketa "Arijana 5" josh jednom je uspela. Odnela je neke satelite gore. To je josh jedna rehabilitacija najjatche zapadnoevropske rakete, koja je dosad imala i uspehe i rushenja.


(3)  U Beogradu je filmski festival FEST odabrao za svoj simbol jednog superheroja, naime, Festmena, tchiju sliku Vam prilazhemo. Na televiziji se prikazuje reklamni spot SF sadrzhine, gde jedan beogradski tapkarosh odgleda neki film i postane Festmen. Ovo je dokaz da ne mora snimanje SF da koshta "barem milion dolara minut", kao shto neki pesimisti u Srbiji misle. Mozhda je cena holivudskog SF filma milion dolara za minut, a u Srbiji verovatno mozhe da bude i hiljadu puta jeftinije.  


(4)  Na nekim beogradskim televizijama reklamiran je Enki Bilalov film – prvi francuski SF film tchiji glavni autor je poreklom Beogradjanin – "Besmrtna" (Imortela. Ne, ne Imortadela). Kao shto maltene svako zna, Enes Bilalovich rodjen je u Beogradu, odrastao na Dorcholu, posle je zhiveo u Sarajevu pa u Parizu. U nekim novinama je tchak izashla vest da se film prikazuje u bioskopu "Avala", ali, to nije istina, proverili smo: ne prikazuje se tamo. Medjutim tchuli smo nagoveshtaje da bi mogao uskoro da se prikazhe, mozhda samo jednom, ili nekoliko puta, u Beogradu, u bioskopu "Kosmaj" na Terazijama.


(5)  Jedan stanovnik Sri Lanke (Cejlona), po imenu Artur Klark, ostao je nepovredjen, nije stradao u cunamiju, ali neki njegovi saradnici jesu, kao i njihova oprema i brodichi.


(6)  Taj cunami je razgrnuo ogromne kolitchine peska u plichaku na nekim mestima na obali Indije, i, gle, na jednom mestu (gradich Mahabalipuram, oko 50 km juzhno od Madrasa) izvirili su delovi hramova i statua iz 7. veka, dakle otprilike iz doba kad su Srbi i Hrvati dolazili na Balkan. Statue prikazuju lavove koji lezhe, itd.


(7)  U dnevnom listu "Danas" ponekad bude vest o "tribini drushtva ljubitelja SF zhanra", tj. program "Laze". Mnogi drugi listovi ga ne donose.


(  8  )  Proteklih dana bila je 60. godishnjica dve verovatno najveche (u istoriji tchovetchanstva) pogibije koje su se dogodile potonuchem pojedinatchnih brodova (naglashavamo, POJEDINATCHNIH brodova, ne flota). Ne, ne pomishljajte na "Titanik". On je bio 1912.
Na dan 8. februara 1945. godine, nematchke trupe i civili bili su u panitchnom bekstvu pred nadiranjem Crvene armije kroz Istotchnu Prusku. U jedan nekada luksuzni turistitchki brod, "Shtojben" (Steuben) ukrcano je preko 5.000 Nemaca. Apsolutnu prednost imali su ranjeni vojnici, kojih je bio ogroman broj, a zatim, zhene i deca. Nakrcalo se maksimalno shto se ikako moglo. Te nochi, brod je u svojoj bezhaniji imao pratnju dva mala, prastara minolovca, na parni pogon, koji su jako lozhili, da bi mogli da ga prate, jer je "Shtojben" bio daleko brzhi. Poshto su tako jako lozhili, iz njihovih dimnjaka je kuljao dim prepun iskrica i sjaja: zhario se. To je opazio kapetan jedne sovjetske podmornice, jedan neposlushan tip ali izuzetno talentovan pomorac, za koga Rusi nisu bili sigurni da li da ga poshalju na robiju ili u podmornicu; ali poshto su im pomorski kadrovi bili strahovito potrosheni posle 4 godine rata, jednostavno nisu imali koga, pa su poslali njega. Zvao se Aleksandar Marinesko. On je nanishanio, i skrkao u prednju desnu stranu broda dva torpeda, kalibra 533 mm. U roku od 20 minuta "Shtojben" je nestao pod ledeno hladnim talasima. Njegova olupina je nedavno pronadjena na dnu, u centralnom Baltiku. Tu se udavilo oko 4.500 ljudi, a 659 ih je prezhivelo. Triput vishe mrtvih nego na "Titaniku". Pa ipak, taj dogadjaj nije triput poznatiji nego "Titanik".
Taj isti Marinesko je nekoliko dana ranije, 30. januara 1945, na isti natchin potopio znatno vechi nematchki brod, "Vilhelm Gustlof" (Gustloff). Tu se udavilo oko 6.000 ljudi: koliko znamo, ubedljivo najvecha pogibija u potonuchu samo JEDNOG broda, u celoj poznatoj istoriji tchovetchanstva. Pa ipak, taj dogadjaj nije 4 puta poznatiji od "Titanika".
Kad se podmornica vratila, bez 4 torpeda, za Marineska je priredjeno slavlje, sa dva petchena praseta, za dve pobede. Dobio je i medalju. Ali posle rata nastavio je da bude neposlushan, i nije vishe plovio. Dali su mu samo da bude direktor nekog objekta, ali on je jedne zime dozvolio da zaposleni odnesu kuchama neki bedni treset iz dvorishta, da lozhe, da se zagreju; za ovo je odlezhao godinu i po dana robije u Sibiru. Posle, u penziju. O svemu ovome imate slike, mape, portrete, i plan operacije napisan ruskom chirilicom, plus neke moralne dileme, u magazinu "Neshenel Dziografik" (National Geographic) za februar 2005.

"Titanik" je zapadni. Ovo, ovo je istotchno: ne zanima gotovo nikog.

Mozhe se udaviti i 6,000 ili 60,000 istotchnih Evropljana, to nikad neche biti u filmu gde bi glumio neki Leo Di Kaprio.

Neko je vazhan. Neko nije.

Uvek njihovo zapadno bude Titanik a nashe istotchno Shtojben. Pa, i u SF – slavi futura.

Opet, ne mozhe se rechi da svetska filmska industrija u celosti ignorishe kombinaciju Istotchna-Evropa-plus-tehnologija: postoji odlitchan film "K-19, pravilac udovica" (K-19, The Widow-Maker) u kome ruske podmornitchare igraju Harison Ford i Liam Nison, o stvarnoj drami (koja se dogodila) jedne ruske atomske podmornice; to je dakle dokumentarno. (Kao shto postoji i izvanredan, maestralan nematchki film "Stalingrad", u kome imate neshto shto mozhda niste ni sanjali da chete ikada videti: autentitchan i pametan nematchki pogled na Staljingradsku bitku 1943.)
Ali i Japan je Istok. Zashto onda nema zapadnih filmova o ruskoj buduchnosti, a ima ih (toliko) o japanskoj? Zashto je Daleki Istok toliko ubedljivije tlo za ameritchku SF, nego slovenski Istok? Davno je proshla ameritchka okupacija Japana (i uspeshno instaliranje demokratije u Japanu, izvrsheno ameritchkom oruzhanom silom), a poodavno je pao i komunizam. Zashto ima toliko japanskih futuristitchkih crtanih filmova, a nema slovenskih?  Gde je nasha tehnologija? ZASHTO  JE  OVDE  JOSH  UVEK  MRAK  ?


(9)  Bivshi ameritchki ambasador u Beogradu, Vilijem Montgomeri, sad u penziji, neshto se raspisao, objavljuje sve nove i nove tchlanke. Tako je u listu "Danas" objavio, 22. januara 2005, tchlanak "Kako CIA zamishlja svet 2020. godine". (Gle, otkud on zna shta CIA misli? Jedan ambasador? Pa, nije valjda bio . . . ?    :)      ) Zapravo ne otkriva nishta, osim da che oko 4% ljudskog roda biti Amerikanci, 5% Evropljani, a 56% Azijati. I, da che radikalni islam biti velika pretnja. I, da che milioni ljudi biti vishe lojalni svom etnosu i religiji, nego ma kojoj drzhavi.


(10)  U dnevnom listu "Politika" je jutche, 19. februara 2005, izashao presavijeni kulturni dodatak "Kultura, umetnost, nauka", u kome na str. 3 tchlankopisac Milan Popadich hvali roman Borislava Pekicha "Besnilo" ali uspeva da nijednom ne pomene da je to SF. Roman "svojom mitologemskom kompleksnoshchu" ostvaruje "homerovsku strukturu", jelte, homerovsku, tchak je "shpijunski triler i detektivki roman" sa apokaliptitchnom temom, itd. – sve, samo SF nije.  
Ovo je jedan od retkih srpskih bash-drastitchnih primera sindroma "odlitchno je, dakle SF nije" koji se u akademskim krugovima dosta sretao na Zapadu . . . pre pola veka.


(11)  Umro je SF slikar Frenk Keli Friz, rodjen 1922 (njegov zvanitchni sajt:   http://www.kellyfreas.com/    ) koji je svetsku slavu stekao slikom na kojoj div-robot, stojechi na pozadini nekog zelenkastog neba, drzhi na dlanu svoje metalne desne ruke jednog klonulog tchoveka. Ova slika iz SF geta, iz 1953. godine, bila je izvutchena iz zaborava i posluzhila je sa zadrshkom od tchetvrt veka, tek negde oko 1977. godine, kao ilustracija za tchuvenu gramofonsku plotchu grupe "Kvin" sa pesmom "Mi chemo vas prodrmati" (Queen, "We will, we will, ROCK  YOU !"). Na neki natchin postala je kultni simbol, ikona buduchnosti, za veliki deo nashe civilizacije. Donosimo Vam Frizov portret iz starosti, i tu sliku. – Tatchno i da nishta drugo nikad nije naslikao, osim te jedne, opet bi bio autentitchno veliki likovni stvaralac drugog milenijuma.


(12)  Jedna istinita slika, stvarne geologije Marsa, izgleda toliko divno i ima tako "slikarske" nijanse, da je teshko poverovati u njenu realnost. Iz evropske orbitalne naprave snimljena je jedna dolina na Marsu, zapravo slavni gigantski Marsov kanjon Valis Marineris. Ako kliknete i zatrazhite vechu varijantu, i imate 5 minuta strpljenja da se utchita 2 gigabajta (ili vishe od 5 minuta, zavisi kakav vam je komp a kakva veza), mochi chete da lutate kroz te prostore druge planete. Slika je super-lepa, gotovo nestvarna:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/astropix.html

i,

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/image/0502/chasma_marsExpress_f50.jpg


(13)  U Srbiji se na radio-stanicama folk orijentacije pojavila novo-komponovana narodna pesma u kojoj pevatch, mushkarac, genijalno konstatuje:

" Ti imash cherku, a ona je zhensko."

. . . Znate, bolje je i to, nego ono shto che se mozhda pevati u Srbiji kroz 200 godina:

"Ti imash cherku, ali to je robot;
eno nasheg Miche, nije ljudsko biche."

Savet za one koji che se zbog tog nivoa srpske narodne muzike jednog dalekog dana mozhda deprimirati:

Narutchi klona, preko telefona.


(14)  U tchasopisu "Lokus", u najnovijem, broju 529, za februar 2005, izashao je zbirni pregled izdavatchke delatnosti u zhanrovima SF, F, H, ostvarene u Americi tokom 2004. godine. Dajemo Vam i dokaz ovoga, sken sa str. 51. To je tchetvrti i poslednji likovni prilog danas.

Tu jasno pishe: SF romana je bilo toliko, fantazi romana toliko (mnogo vishe nego SF, zapravo), a horor romana toliko . . .

Dakle, i posle 25 godina ogortchenih i vatrenih diskusija u srpskom fandomu, uglavnom zbog nekih ljudi koji su insistirali da su razlike u zhanrovima prevazidjene, nebitne, da niko vishe ne deli fantastiku na ta tri zhanra, da je tatchne granice nemoguche odrediti, itd, itd.  –  vidimo da jednostavna istina, i danas, glasi bash isto kao shto je glasila i tada: postoji zhanr nautchne fantastike. Postoji i zhanr fantazije, to je drugi zhanr. I postoji horor, to je trechi zhanr.

Sigurno da treba poshtovati i ceniti vrednosti (a kritikovati mane) sva ta tri zhanra, bez iskljutchivosti, bez apriornog odbacivanja ijednog od njih; ali, poricati da oni POSTOJE, to je, naprosto, neznanje.

Granice jesu neoshtre, i nejasnih slutchajeva (onih gde smo u dilemi, koji elementi preovladjuju) ima mnogo, ali te granice ipak, itekako, postoje.

Tako barem kazhe magazin "Lokus". Koji je 26 puta dobio nagradu "Hugo".



Pozdrav iz Srpskog drushtva za nautchnu fantastiku.

P.S. – U shtampi je najavljeno da che vetcheras, dakle u nedelju 20. februara, u 20.05 sati, na prvom programu drzhavne televizije – RTS1, biti prikazana prva od 4 epizode domache fantazijske mini-serije (preradjeni film?) "Lavirint". To je opet neshto u tajnim prostorima ispod Kalemegdana . . . Da li che dostichi ishta makar i nalik na slavu filma "Sabirni centar"? Da li che biti makar malo blizhe nautchnoj fantastici? Da li che imati makar i delich atraktivnosti ameritchke fantazijske serije "Tchari" tj. "Zatcharane" (The Charmed Ones)? Ili che biti smor?

P.S. 2 – U danashnjem "Blicu", na str. 11, tchlanak Bozhe Djelicha o 7 koraka koje Srbija treba da utchini da bi stupila u ekoloshku buduchnost. On je i ranije imao u "Blicu" takve futurski orijentisane tekstove: shta raditi, shta che biti s nama, shta che biti sa Rusijom, itd. Ispada da je na tchitavom horizontu srpske duhovnosti danas samo jedan jedini tchovek iole zainteresovan da pogleda u buduchnost – taj bivshi ministar finansija.


(Prilozi, jpeg slike:     

Festman, simbol Bgd filmskog festivala FEST 2005;
Freas, Frank Kelly, SF ilustrator, 1922-2005;
robot holds man on palm of right hand (by Freas)
SF as distinct genre in 'Locus' 2005 02, page 51  - - - - -  ukupno  132 KB)

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Dakle, i posle 25 godina ogortchenih i vatrenih diskusija u srpskom fandomu, uglavnom zbog nekih ljudi koji su insistirali da su razlike u zhanrovima prevazidjene, nebitne, da niko vishe ne deli fantastiku na ta tri zhanra, da je tatchne granice nemoguche odrediti, itd, itd.  –  vidimo da jednostavna istina, i danas, glasi bash isto kao shto je glasila i tada: postoji zhanr nautchne fantastike. Postoji i zhanr fantazije, to je drugi zhanr. I postoji horor, to je trechi zhanr.

Ono sto ja ne razumem, Aleksandre, gde ste vi culi da iko od nas tvrdi da ne postoje ta tri zanra. Mene licno zanimaju sva tri i ne trudim se da pravim razliku a smatram da se ostra razlika i ne moze povuci. Sve ostalo je vas umisljaj. Kao i tvrdnja da je serija "Mile protiv tradicije" SF.

Gospodine Nedeljkoviću, nemojte da koristite izraze ''teška matematika'' i ''teška astronomija'' za stvari koje su ljudi učili u osnovnoj školi. Posetioci ovog foruma će steći utisak da se rugate njihovoj inteligenciji i obrazovanju. Barem sam ja takav utisak stekao.

Eto, prvo pokušavam da smirim strasti, a sada će ispasti da dolivam ulje na vatru...

Aleksandre Nedeljkoviću, zašto vi u SF vestima pišete o astronomiji? Još važnije, zašto ste astronomiji posvetili toliki prostor, a onda izostavili program Laze "da ne biste opterećivali ovu emisiju vesti". Šta to treba da znači?

A što se tiče žanrova, otkud vi to znate? Šta ste to od SF-a čitali u poslednjih 10 godina? A šta ste čitali od horora i fentazija?

I zašto izmišljate nov način pisanja na srpskom bez srpskih slova kada već decenijama postoji ustaljeni, čitki telegrafski način?

Nije to nista, treba da vidis kako godinama predstavlja svaki novi broj Znaka sagite: "Izasao je novi broj, sav na latinici." I to je sve.
90% prostora u njegovim vestima posveceno je astronautici i zanimljivoj nauci.
Zapravo nema potrebe da se prijavljujete na ove vesti, evo, pozivam javno ABN-a da sve svoje pisanije kaci paralelno na ovom forumu; videce ga neuporedivo vise ljudi nego sto bi to inace bio slucaj s njegovim mejlovima, a plus ce se svi neposredno uveriti o cemu se tu radi i sta je to u ABN pojavi sto mene iritira i protiv cega povremeno dizem glas.
Napred, Aleksandre, dajte sve svoje misli ovde, necenzurisane, unikatne... dajte da i ovi mladi ljubitelji fantastike koji dosad nisu imali tu srecu vide kako funkcionise vas britki um.

Aco.
Koliko često stajete pred ogledalo? :(

Vaša predstavljanja Znaka Sagite uistinu su sramotna. Ništa, ali NIŠTA što ovde napišete ne može da opravda takvo jedno pristrasno ponašanje.

Idiotizme tipa "sav je na latinici" neću da komentarišem. Ali nešto drugo, mnogo dublje i zlonamernije itekako hoću.

Broju šest Znaka Sagite prišili ste etiketu "satanistički". Na osnovu korice, jer se, eto, na njoj pojavljuje demon. Po tom kriterijumu, i Biblija je satanistička, jerbo se Satana tamo itekako pominje.

Ali, poenta je u tome što ste sami priznali da Znak Sagite ne čitate. I uzimate sebi pravo da sudite. To je neprofesionalnost najvišeg ranga. Na stranu što vređate sve ljude koji su se žestoko oznojili praveći taj magazin, i što njihov rad predstavljate izvitopereno, u skladu sa... čime?

Ličnom netrpeljivošću?

Mesečevim menama?

Eksplozijama na suncu?

A možda odlučuje i novčić?

Sve samo ne profesija. Sve samo ne ono zbog čega ste dobili taj doktorski čvarak na ramenu.  

Quote90% prostora u njegovim vestima posveceno je astronautici i zanimljivoj nauci.
Zapravo nema potrebe da se prijavljujete na ove vesti, evo, pozivam javno ABN-a da sve svoje pisanije kaci paralelno na ovom forumu; videce ga neuporedivo vise ljudi nego sto bi to inace bio slucaj s njegovim mejlovima, a plus ce se svi neposredno uveriti o cemu se tu radi i sta je to u ABN pojavi sto mene iritira i protiv cega povremeno dizem glas.

Boban kaže istinu.
Budite hrabri, pa kad ste već postovali jednu vašu umotvorinu, nastavite to da činite redovno.

kako ta osoba uspeva da odoleva ovolikoj količini udaraca  :o

. . .  Али било би логично, Бобане, да онда постујем и СДНФ вести нешто и уназад, да читаоци стекну неку перспективу.  Барем другу половину 2004 . . . или целу 2004. А то би значило, тридесетак тих емисија СДНФ вести. Може?

Zasto da ne, ali u okviru jednog topika, pa ko hoce da cita neka se zabavlja.

Hvala Saša na ovim simpatičnim i izuzetno sadržajnim SF vestima, bilo bi lepo ako potraje u ovom "online" obliku, ako ne... šaljite molim jedan primerak na fantomov_korner@yahoo.com

Aaa, ne, hvala lepo. Imate sajt svog društva, pa tamo to kačite. A sve se redovno pojavljuje na astronomiji (http://www.astronomija.co.yu/sadrzaj/softverknjige.htm#SF) tako da nema potrebe za tim. Ko hoće da čita - stoji mu tamo.

Odgovorite nam na pitanja, Aleksandre Nedeljkoviću.

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Cenjeni citaoci Bobanovog foruma  

...

. . Izmedju ostalog i vest da je taj cunami u Indoneziji ubrzao rotiranje Zemlje za blizu 3 mikrosekunde godishnje! Ako to tako ostane, i ako smo dobro razumeli, to bi znatchilo da che za sledechih milijardu godina, zbog tog jednog cunamija, planeta nakupiti otprilike jedan sat "dobitka".

Ono prvo je pomalo maliciozno, ali stoji cinjenica da LK (jos?) nema svoj forum.

Ovo drugo, jer dalje sam citala na preskok, mogu da kazem sledece: Tsk. Niste dobro razumeli.

Elem, brzinu rotacije Zemlje ne moze da promeni cunami per se, zar ste zaboravili da je ta prirodna pojava posledica, a ne uzrok zemljotresa? Zemljotresi mogu da promene brzinu rotacije Zemlje ako se velika masa pomeri i izvrsi preraspodela mase planete u odnosu na osu rotacije. Pomenuto ubrzanje od nesto manje od 3 mikrosekunde je tesko detektovati, vrednost je izracunata i ne znam da li je jos neko prosao racun, a koliko vidim refereed rada nema, samo press release iz NASE polovinom januara. Recimo da je racun dobar bitno je da pojava nije akumulativna tj. na srpskom ne nagomilava se sa godinama (baska sto neke druge pojave mogu i menjaju raspodelu mase planete tako da ima suprotan efekat). I last but not least, ubrzanje rotacije nama nikako ne donosi "dobitak", dani se skracuju i tesko je manjak  vremena proglasiti premijom. Doduse moze, ako ste politicar.


Lurd je vec gore jasno i glasno pitao, ja bih mogla da ponovim pitanje - zasto astronomija ide kao naucna fantastika? Uzgred, ovo je bila vest iz geologije i geodezije, ali 'ajde jeste tu negde u blizini astronomije. Ja mislim da je sasvim je u redu da uz neki SF bilten idu i vesti iz nauke, ali Dr Nedeljkovicu Vi ste doktor knjizevnosti i mozda bi trebalo da zamolite nekog strucnijeg da proceslja Vase napise pre objavljivanja. To pod uslovom da su ovo vesti Drustva, a ne Vase licne.

Cudi me da gospodin ABN hoce nekome "da uzima leba" tj. da pise o nauci u casopisu SF-a.
PA NEKO TREBA DA BUDE PLACEN ZA TO !!!
pogledajte:
http://www.astronomija.co.yu/razno/pisma/2005/mediji.htm
http://www.astronomija.co.yu/razno/pisma/2005/astronomija2.htm

KATASTROFA.
Covek iz oblasti SF-a , da zabrani nekome da se bavi necim iz ljubavi !?!

Eh, moj dragi Eolo. Kad si već postavio par linkova, evo postaviću i ja par tebi, čisto da budeš u toku.

http://www.astronomija.co.yu/razno/sdfn/sdnf34.htm

http://www.astronomija.co.yu/razno/sdfn/sdnf37.htm

http://www.astronomija.co.yu/razno/sdfn/sdnf38.htm

Čudi me da nisi pomenuo prevod Plavog Marsa.  :lol:

Цењена С,

једна Ваша примедба је оправдана. Цунами је био само последица тог земљотреса, а и убрзање Земљине ротације је такође само последица тог земљотреса. Одмах сам редиговао тај део вести, са назнаком да је исправка стигла од анонимне особе С.
Хвала!

(  2  )   Бобан је одобрио да окачим овде и старе СДНФ вести. Хвала!

(  3  )   Кад неки људи питају какве везе има са научном фантастиком астрономија, пут у свемир, квантна физика, итд, то показује да они (вероватно) мисле (а у томе нису усамљени) да је у СФ битан квалитет писања, лепо писање, а да научна садржина напросто није битна. Својевремено је један човек у Београду заступао једну сличну тезу. Али, он није био у праву. Ту је избила један од првих великих неслога (да не кажем свађа) у Првом српском фандому. С тим у вези, ево једног цитата: тврдио сам, а тврдим и сад, ово:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Морамо имати у виду једну елементарну истину о СФ, а то је буквалност СФ. То је оно што је тешко за схватање. Наиме свет приказан у СФ буквално јесте то што јесте, он није метафора, декорација или инструмент за нешто друго, мада су и таква читања могућа и понекад корисна, ако нису неоснована учитавања. Свако дело, заправо, може да се чита као алегорија, као индиректни одраз света у коме је аутор живео и писао или индиректни коментар о том свету. Али суштина СФ није метафорична. Есефичност тј. научнофантастичност СФ није примарно алегоријска, декоративна нити маскирна. Прави је приступ СФ следећи: схватити, заиста схватити и заиста прихватити, да је у сваком правом СФ делу приказани свет буквално и стварно такав какав у њему јесте. И писац и читалац су заинтересовани за тај, а не за реални свет! Другим речима, научнофантастичност праве научне фантастике није само спољашњи украс, и, нарочито, није декор гарниран око неке етичке/моралне поруке или интенције. Суштина, намера, сврха и циљ научне фантастике је да се сагледа и проживи ДРУГИ, РАЗЛИЧИТ, ДРУГАЧИЈИ СВЕТ. Есефичност СФ је буквална.


КРАЈ  ЦИТАТА.

Дакле!  Остајем уверен да је у СФ битно и о чему је, а не само лепо писање. А о чему је? Па, о микро и макро космосу, итд.

(  4  )    Одговор Комијами (Komiyama): Па, знате, ни милиони бесмислених критика нису ништа, јер једноставно  НЕ  ПОСТОЈЕ за мене. Већ 25 година стрпљиво чекам да неки људи то схвате. Наиме, ја чак и не опажам, не региструјем, нити памтим, бесмислене критике. А бесмислена је свака која је без ичег конкретног, без иједног конкретног аргумента. Веома ценим, и веома сам захвалан, кад неко укаже, као сада особа С, на неку стварну и конкретну нетачност или недостатак. Па како ћу, забога, икада исправити иједну своју грешку, ако ми неко, неко као С, не укаже на њу?  -- Али, кад неко тек онако генерално каже, на пример, да сам ја лош преводилац, а не зна да наведе ни један једини пример да сам негде, нешто, лоше превео (књига, година, страница, које речи . . .), ја, напросто, истог трена у потпуности заборавим његову критику.

Поздрав,
др А. Б. Недељковић
П.С. Сад још само да по-окачињем брдо тих вести . . .   Beware everybody! It's comiiiiiiiiiiing   ! ! !

П.С. 2  -- Бобан је у праву за једну ствар, али га људи годинама не чују, јер он на томе не инсистира. У српском језику, сувишно је слово  "с"  у речи "спомињати". Сувишно је зато што и без тог једног слова та реч значи апсолутно исто. Дакле, не треба никад ништа "спомињати", довољно је: помињати.

Aleksandre, ja sada istinski žalim što niste mladji jedno 20 godina. Žalim zato što mi kućno vaspitanje nalaže da poštujem vaše godine.

Što se tiče prevoda, jednom smo razgovarali i ja sam vam rekao koliko je loš prevod priče Portreti njegove dece, a vi ste me sasvim mirno ubedjivali da je prevod dobar, na mestu, da "t-shirt" zaista znači "tmajca", što je sasvim dobra i normalna reč.

I kako čovek posle da se postavi?

A ovo što ste mi odgovorili o nauci u SF-u je toliko pogrešno da pogrešnije ne može biti, jer potpuno maši poentu i priča o pedesetoj stvari.

Ali, šta ja radim?

Quote from: "Lurd"
Što se tiče prevoda, jednom smo razgovarali i ja sam vam rekao koliko je loš prevod priče Portreti njegove dece, a vi ste me sasvim mirno ubedjivali da je prevod dobar, na mestu, da "t-shirt" zaista znači "tmajca", što je sasvim dobra i normalna reč.


Ali, šta ja radim?

Šta ti da radiš? (obožavam retorička pitanja... :roll: )

Pa, na raspolaganju ti je sledeće:

-da skreneš pažnju na svaku štampanu i izgovorenu bedastoću na koju naletiš.

-da se boriš protiv idolizacije primitivizma.

-da se boriš protiv ljudi koji maliciozno podržavaju, ignorišu, objavljuju i uopšte tolerišu snižavanje standarda, sve u cilju realizacije drevnog proročanstva kako će u zemlji slepih svaki ćoravac biti neosporni kralj.

-da se zavališ u fotelju, opališ po smokiju i 'ladnom pivcetu i zlurado gledaš kako sve ovo landslajdom klizi u PM.

A ti sad vidi.

Цењени   ,


ево првих СФ вести за 2004. годину. Ниједна се не односи на СФ!  :)    (Шалимо се.)

(1)   Успело је (Американцима, после европског неуспеха) спуштање малог возила на Марс. Даљински контролисани "Дух ровера", са 6 точкова, висок око метар и по,  јавио се јутрос рано (по српском времену) јасним и јаким сигналима: тамо је, слетео је, није се разбио.

(2)   Руски археолози су открили у северном Сибиру, код реке Јане (недалеко од Беринговог мореуза) остатке боравишта преисторијских ловаца који су ту становали пре око 30.000 година. Американци су, међутим, успели да пласирају у свет вест о овоме а да помену имена само својих научника (ккоји коментаришу откриће) а ниједно име руских научника (који су постигли откриће). Ех, изгледа, чији су медији, његова је и слава и тај је увек у свему "у праву" . . .

(3)   У Калифорнији су код Сакрамента постављене нове турбине-ветрењаче за производњу електричне енергије, високе око 100 метара, знатно спорије ротације кракова, способне да се увек окрену усусрет ветру, и, све у свему, економичније и боље од досадашњих. Због мањих турбина са бржим окретањем гинуле су птице, јер је често следећи крак ветрењаче стизао довољно брзо да птицу лупи . . . и она је готова. Зато је и по стотинак убијених птица годишње налажено испод појединих тих ветрењача. Ове веће али спорије кракове, птице имају времена да избегну.

(4)   Захваћени су узорци из једне комете (зване "Вилт-2"), стари вероватно око 4,5 милијарди година, а сонда (звана "Звездана прашина", на енглеском "Stardust") која их је покупила, хватаљком која је по облику и величини била отприлике као тениски рекет, вратиће се за две-три године на Земљу и донеће те узорке, који ће бити (у металној боци) падобраном спуштени у америчку савезну државу Утах (тј. Јута). Дакле, човек је прикупио делиће нечега старог четири и по милијарде година – то значи, 45 милиона векова – нечег из доба кад се Сунчев систем формирао.

(5)   На "Пинку" је јуче опет прекинуто приказивање крими-серије "24 сата" (требало би да је преименујемо у "Барем 48 недеља") о атомској бомби подметнутој у Лос Анђелес, да би био приказан добар али мало рутински Шварценегеров (дакле, градоначелников) СФ филм "Шести дан", о клоновима (не кловновима) и андроидима из релативно блиске будућности. Затим је, исте ноћи али у каснијем термину, уместо какве-такве СФ серије пуштена још једна реприза новогодишњег програма; доминирале су песме "Сипајте ми вина а и пива", "По-иза тамбуре, буре", "Дај бре наточи", "Још литар један, бедан", "Крчмарице, ајде бре овамо бре", "Дај бре тог алкохола еј бре", "Брже са том ракијом" и "Жустро цимај флашу, живо трзај чашу".

За оне који нису схватили, онај из "Седморице младих" се тетурао по позорници, смешкао се деконцентрисано, и штуцао, што би по принципу (енгл) "MONKEY SEE – MONKEY DO" могло да наведе неке гледаоце да раде исто. Ово све скупа схватамо као дискретну сугестију те телевизије грађанима да је у позним суботњим терминима, барем након новогодишње ноћи, пожељније да се посвете хемијском једињењу C2H5OH , познатом као "ликвидатор неурона", него научној фантастици, познатој као "разгибатор неурона".

Прилажемо слику из америчког контролног центра кад се сазнало за успешно слетање на Марс, затим слику научника који припремају ту сонду и врзмају се око ње (на Земљи, пре око 2 године), (а пре 9 минута смо добили и прву слику коју је ово возило послало јутрос са терена на Марсу), и, најзад (за оне којима још нисмо стигли да пошаљемо) празничну честитку. Не прилажемо слику коју је сагледао онај  који је послушао српску телевизију па се за Нову годину напио и пао на главу, јер, нема шта да се види.  :)

Поздрав из СДНФ.

(послатe слике:      
                    tuge nema kod Amera, uspeshno slet na Mars,
                    Mars lander preparations for 4th Jan 2004, i
                    Srecna 2004, sa slikom magline Orion (ne cele)"

Цењени Лурде,

ја сам превео "Т-мајица".  Ви то критикујете.

А како треба превести "T-shirt"?

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Цењени Лурде,

ја сам превео "Т-мајица".  Ви то критикујете.

А како треба превести "T-shirt"?

Nije mi sad pri ruci taj Monolit, ali mislim da ste preveli "tmajca". Bez crtice.

No, i pored toga, sramno je da jedan prevodilac ne koristi rečnik. Pa, eto ja vam sad ostavljam neverovatno težak zadatak da se protegnete i pogledate u rečniku šta znači T-shirt.

Osim toga, prevodioci ne samo da treba dobro da poznaju maternji jezik i jezik sa koga prevode, nego treba da poseduju neko opšte obrazovanje i opštu informisanost, ali je i podjednako važno da budu svesni svojih granica znanja i da imaju dobar izvor informisanja.

Inače, čisto da ne bude da pljujem bez razloga, ja sam se kleo u vaše prevode i sećam se da sam nekada (davno) bio zadovoljan i miran jedino ako sam video "Prevod: Aleksandar B. Nedeljković".

Kako ste postali takva, moram tako da se izrazim, nakaza?

Šta vam se to desilo?

libe, ja usta ne zatvaram, samo pričam o prevodima, lošoj lekturi i ostalom, ali me ljudi zdravo mole da šatafakap, a ja to poštujem pa ćutim. Iako se nimalo ne slažem sa onom Bobanovom, "ne treba kritikovati Alnari, jer oni izdaju najviše fantastike".

Mada su prevodi Alnarija uglavnom ispod svake kritike (videti pod Krvavo crveni baron, na primer).

Цењени   ,


ево СФ вести за петак 30. јануар 2004.

(1) Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода"
(www.beografiti.co.yu/sfpogled)  је после неколико недеља паузе опет прорадио, и сустигао цело закашњење.

(2)   Ово на Марсу пратите и иначе, па, нема потребе да вам јављамо. У сваком случају, ово су велики дани истраживања Марса: чак 5 нечега је сада активно на Марсу или око њега (3 сателита су у Марсовој орбити и снимају га, а 2 роботића са точковима су доле на терену); то је више него икада у историји. Заиста, ово су дани наше праве "опсаде" Марса, заиста смо навалили на ту планету као никад раније.

(3)  Сви знамо и да је амерички председник најавио да ће преостала три свемирска шатла бити поправљени и закрпљени колико је могуће, да би били безбеднији; онда опет гурани у употребу; и најзад "пензионисани" тј. стрпани у музеј кроз једно 10 година. У међувремену ће се кренути у покушај, који већ деценијама поново и поново пропада, да се направи нешто што би летело у свемир а имало вишекратну употребу; нешто што би било наследник шатла. Као што знамо, 2003. је била година кад су коначно крахирали сви дотадашњи планови те врсте. Вероватни разлог за поновљене неуспехе јесу профитери који гледају да "одеру" државу максимално кад год се покрене неки такав пројекат; због њих све буде и 10 и 20 пута скупље него што би морало бити, а лошег квалитета.

(4)  Телескоп "Хабл" који је учинио непроцењиво вредне услуге светској астрономији, и који је сам конституисао добар део овог фантастичног Златног доба астрономије (у коме живимо), предвиђен је за само још једно сервисирање, после чега би 2011. године био напуштен и намерно срушен у океан, јер је то најмање опасно. Идеја да се он прикачи за свемирску станицу "Алфа" и да тако "преживи" промашена је, јер, он се налази у тотално друкчијој орбити, а осим тога, прикачен за орбитално тело у тако ниској орбити он вероватно не би могао више ништа корисно да уради.

(5)  Такође сви знамо да је амерички председник најавио (али, Конгрес још није одобрио паре) да се људи врате на Месец у року од 10 година (кад он сасвим сигурно више неће бити председник) и да тамо остану као трајна мала насеобина, а у року од 20 година и да човек стигне на Марс. Ова двојна иницијатива веома је корисна (као и садашње интензивно истраживање Марса) за научну фантастику.

(6)  У Британији је откривен фосил стоноге стар 420 милиона година. Наводно је то најстарији фосил сувоземне животиње икада нађен у Британији. (?)

(7)  На температури врло, врло близу апсолутне нуле прављен је фермионски кондензат, нешто сродно Бозе-Ајнштајновом кондензату; једно ново стање материје где се велики број честица стапа у нешто налик на једну гигантску честицу са прилично чудесним особинама.

(8)  Крими-серија са СФ елементом "24 часа" (на Пинку суботом у 20 ч) добро се показала: нико није у последње две-три секунде искључио детонатор атомске бомбе, нити је умро (као у једном филму) луди Србин са бомбом у ранцу у сред Њујорка пре него што је стигао да је детонира, итд. Овог пута, бомба је експлодирала . . . али су детективи успели да је склоне у пустињу Мохаве у Невади, далеко од ма каквог насеља, отприлике тамо где је Америка својевремено и својом вољом вршила надземне нуклеарне пробе. Свеједно: експлодирала је. Није било Џемс-Бондовског искључења у последњем тренутку.

(9)  Програм "Лазе" за фебруар добили смо љубазношћу председника тог клуба, Ивана Нешића, па, ево:


ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ФЕБРУАР 2004.



02. ФЕБ   ТОЛКИН И НОВИ МЕДИЕВАЛИЗАМ: РАЗГОВОР О ФИЛМУ "ПОВРАТАК КРАЉА"
   Учествују: Јован Ристић, Павле Зелић и Владимир Тодоровић

09. ФЕБ   НАЈБОЉЕ ХОРОР ПРИЧЕ 2003. У ИЗБОРУ УРЕДНИЦЕ ЕЛЛЕН ДАТЛОВ
Предавачи: Ото Олтвањи и Гаврило Петровић

16. ФЕБ   ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА "РЕЗЕРВЕ" МАЈКЛА МАРШАЛА СМИТА
Учествују: Горан Скробоња, Радмило Гак и Александар Марковић

23. ФЕБ   КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
      Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић

Ето . . .


Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,


ево СФ вести за четвртак 12. фебруар 2004:

(1)  Италијанска издавачка кућа "Фелтринели" објавила је у октобру 2003. антологију српских модерних кратких прича под називом "Казабланка серба" (хм, преведите сами). Ту су Давид Албахари, Светислав Басара, Данило Киш, Александар Гаталица, Слободан Тишма, и још неколико аутора – и ту су чланови Српског друштва за научну фантастику, Биљана Космогина (са причом "Хиландарска маја") и Ђорђе Мијушковић (са причом "Frka in the North"). Дакле, и овај огранак српске научне фантастике сада је међународно објављен, ето, у Италији. (Очекујемо још једну такву вест ускоро.) Запазили смо да је прича Мијушковића заузела последње место у антологији; то је изузетно важно место, и оно се не даје најгорој причи, последњој по квалитету, него оној причи која на неки начин представља закључак, или је најмодернија, најновија, или гледа у будућност.

(2) Демонстрације су не само испред владе Србије него и на Марсу, доказ смо добили од Јадранке Барзут, која је по професији драматург; а и јесу драматичне демонстрације, тамо; послаћемо вам ту слику као четврту, кроз који минут, засебним е-меилом. Ево уверите се   :)


Поздрав из СДНФ.

Цењени   ,


ево СФ вести за суботу 14. фебруар 2004:

(1) Изашла је и постоји на многим киосцима,  "Астрономија" бр. 5, са неколико изванредних чланака, међу којима се истиче чланак др Милана Ћирковића о томе да је Земља била барем једном "снежна лопта" (енгл. snowball), дакле, 100% прекривена ледом и снегом, па, и сви океани и мора 100% прекривени ледом, и о томе како се извукла, а како се живи свет провукао, кроз то. Часопис је сад јефтинији, 160 динара.

(2)   Неко је извео политичку диверзију на Марсу, са морално-политичким последицама по Лик и Дело највећег партијског сина кога мајка више не рађа. Изгледа да међу Марсовцима има црвених . . .   :)   За ову слику захвални смо другарици која је послала то о другу.   :)

Поздрав ипак још увек са Земље, из СДНФ.


(послатe слике:
часопис Астрономија бр 5, фебр 2004, и,
Марс са натписом ТИТО)


Цењени   ,


ево СФ вести за последњи дан фебруара 2004, а тај је ове године 29-ти, јер ово је преступна година.
Дакле:

(1)  Виђена је галаксија 13 милијарди светлосних година стара. Најудаљенијим познатим обектом назвао ју је астроном са Калифорнијског института за технологију, Ричард Елис (Richard Ellis). Она је иза једног грозда галаксија који се зове Абел 2218 и који је послужио као гравитационо сочиво. Откриће потврђују астрономи чан-Пол Кнајб (Jean-Paul Kneib, of Caltech and the Observatoire Midi-Pyrenees in France) и Роберт Киршнер (Robert Kirshner, Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics in Cambridge, Mass). Противницима теорије Биг Бенга овакве ствари дају нову наду . . .  Јер ако би се једног дана открила једна галаксија много старија од тога . . .  немогуће стара, далеко старија од тог хипотетичног Биг Бенга, за који се дојуче тврдило да је био пре 12,75 милијарди година а данас се већ тврди да је био пре 13,7 милијарди  . . .  

(2)  Познато је да хирурзи до данас нису конструисали мини-робота који би тестерисао, бушуио, секао и уклањао унутрашње стврднуте наслаге из закречених великих крвних судова. И давао нови живот милионима људи. Наводно је немогуће зато што су те наслаге тврде као камен, много тврђе од зидова самог крвног суда. Али сад су бар неки доктори направили нешто (ако смо добро разумели) налик на вадичеп, неку врсту спиралне бушилице која може да се увуче кроз артерију у мозак, и тамо да закачи, а онда и да извуче из тела крвни угрушак, све у року од 20 минута, што значи да дотле тај део мозга можда још није (сасвим) умро. Питамо се зар је могуће да се тек у 21. веку неко тога сетио. Откриће је објавила нека болница која се зове ваљда "Концентрик медикал" (Concentric Medical). То би, ако буде дозвољено, била прва у историји хируршка процедура против можданог шлога, који годишње обори 750.000 Американаца. Досад и засад постојеће лечење састоји се од хемијских средстава за ширење крвних судова генерално, а тим средствима наводно треба 3 сата да почну јако да делују.

(3)  Израелски археолози су ископали накит и огледалце неке жене која је пре две и по хиљаде година, у 6. веку пре наше ере, допутовала из Вавилона у Израел. Археолог који је ово саопштио зове се, хм, Цвика Цук ?? (Tsvika Tsuk, chief archaeologist for the Israel Nature and Parks Authority).

(4)  Једну интересантну примедбу о природи науке изрекла је недавно астрономкиња Ен Кини (Anne Kinney, director of NASA's Astronomy and Physics Division): она каже да се астрономија увек само асимптотично приближава знању, никад не освоји цело знање: "Прилазите, не стигнете". ("You approach, you don't arrive.").

(5)  Нема "Галаксије", а тај простор на (сада баш богатом) српском тржишту магазина покушава да попуни неколико нових.

По научној поузданости, тачности, професионалности, апсолутно је најбоља, прави је витез међу осталима, "Астрономија", али она није општи научно-популарни часопис, него само астрономски. У Петом броју најавили су "још промена, од којих ће вам се неке можда учинити грубе и нагле" (мањи формат? јефтина хартија? питамо се) али нису прецизирали да ли ће излазити месечно или двомесечно. Узгред, од 13 догађаја на "Астрономијином" списку научних открића која су обележила 2003. годину, ми смо Вам јавили десетак, дакле, било смо прилично добро информисани и оцењивали смо прилично добро шта је у науци важно а шта не.

Али, упорно излази и "Планета" (прилажемо слику новог броја) која, међутим, понекад "ладно" донесе чланак који није истинит: на пример, у овом броју, на стр. 48,  да НАСА припрема "и планира да примени већ током ове деценије" нови шатл који би се лансирао електромагнетним путем по јако, јако дугачким шинама – по тлу . . . А истина је да НАСА не припрема то, али ће једног далеког дана можда на Месецу бити изграђено нешто тако. Или: кажу, на стр. 25 десни стубац, да је ровер, при паду на површину Марса, одскакивао "десет минута" на оним својим лоптастим заштитним балонима. Тако да ви не знате кад у "Планети" читате нешто што је истинито, а кад не: не можете бити сигурни. Па, сад, читате неке врло интересантне и лепе прилоге у "Планети" и бринете се: да ли је истина, да ли није. На пример, оно на стр. 33, "Срби први прочитали Дарвина", да је први на свету превод Дарвина на неки други страни језик био превод "Порекла врста" на српски, 1878, за шта дају и фотокопију насловне стране као и Дарвиновог поздравног писма. Верујемо да је та књига изашла 1878. у Србији, и то је дивно, дивно, али: како да верујемо "Планети" да пре тога нису изашли преводи на руски, француски, немачки...? А то, то стање непоузданости, за општи научно-популарни часопис није добро.
Захваљујемо се Тамари Лујак која нам је скренула пажњу на овај број "Планете".

Постоји и неколико часописа за сујеверје, мистификације, секте, с-ум-рак, астрологију, и слично што нема никакве везе са науком.

(6)  Наводно је на 7 милијарди км од Сунца откривен, у Кјуиперовом појасу, ледени објекат 1.800 км у пречнку. Па, зашто не признају да је то једанаеста планета? (Ако је Харон, који се у тандему врти заједно са Плутоном, десета.) Или дванаеста, ако је ледени див Кваоар, 1.200 км у пречнику, такође у Кјуиперовом појасу, планета. Иза саопштења о овом најновијем објекту стоје три угледна астронома (Mike Brown, a California Institute of Technology astronomer, Chad Trujillo, of the Gemini Observatory in Hawaii, and David Rabinowitz, of Yale University). Стварно би морали да седну, ови астрономи, и да изгласају закон о минималној дозвољеној величини планете.

(7) На соларним панелима оба ровера све је више Марсове прашине, а осим тога, на Марс се спушта јесен, па је сунце слабије; из та два разлога, ровери имају све мање струје . . .  полако се гасе. Али још имају снаге за истраживање и за велике вожње (доносимо слику трагова точкова који остају иза једног ровера).

(9)  Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода" заспао је, опет, на неколико недеља.

8)  Јавићемо вам програм "Лазе" за март чим га добијемо. (Март, не програм. ) (Пардон, грешка, програм, не март.)


Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,

ево данас, у четвртак 4. март 2004, допуне вести од последњег дана фебруара 2004:

(1) Програм "Лазе" за март био је затурен међу другим фајловима, пронашли смо га. Дакле:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА МАРТ 2004.

01. МАР   SCREAMING DOT COM: РАЗГОВОР О ПРИЧАМА СА ПРВОГ ИНТЕРНЕТ КОНКУРСА САЈТА SCREAMING PLANET
   Учествују: Себастиан Аданко и Иван Нешић

08. МАР   ГОДИШЊА СКУПШТИНА ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ"

15. МАР   РАЗГОВОР С ПИСЦЕМ: ОТО ОЛТВАЊИ
Учествују: Гаврило Петровић и Ото Олтвањи

22. МАР   ПОСТОЈИ ЛИ ДОМАЋИ FANTASY: РАЗГОВОР О НОВЕЛИ "БЕЛИ ВИТЕЗ"
      Учествују: Владимир Лазовић и Владимир Весовић

29. МАР    КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
      Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић

(2)  Требало је да Вам пошаљемо слику трагова које точкови ровера остављају за собом на Марсу. То је друга ствар коју дугујемо од недеље. Па, ево те слике.

(3)   У међувремену су научници прилично медијски драматично саопштили да су на Марсу нашли минерале (обиље соли кристализоване као од испаравања слане воде, и, неки гвоздени сулфат звани јаросит) који доказују, и то, баш дибидус доказују да је тамо било воде: наиме ти минерали нису могли настати без присуства воде. ОК.
Али, барем лаику се чини да нешто апсолутно није у реду са тим геолошким траговима воде на Марсу. То су такви гигантски кањони, то су вододерине тако непојамно огромних размера, као да су хиљаде Волги и Амазона текле по целом Марсу милионима година веома интензивно. Извирући ниоткуд; увирући нигде. Не види се механизам којим би милијарде кубних километара воде биле подизане назад ка неким висијским теренима, да би се одатле сливале ка некој ниској географској (да не кажемо надморској) висини. И као да су те хипер-огромне реке захватале, својом ширином, више од половине укупног копна, а тек то не би могло бити: река мора да буде, ипак, релативно узана у односу на континент, који мора бити много шири од ње. Дакле, ерозија на Марсу је неразумљива зато што захвата превелика пространства. Један могући одговор био би, да је главна ерозија на Марсу ипак била еолска, дакле, помоћу ветра и оштрог песка, а не хидролошка, помоћу воде. Ово је барем утисак лаика.

(4) "Политикин забавник" је нешто попустио са објављивањем СФ. Таман смо се понадали, кад оно – престало. Видећемо да ли ће се наставити.

(5) Јуче увече је на телевизији "Б92" приказана најновија филмска верзија "Франкенштајна". Као што је познато, Мери Годвин Вулстонкрафт Шели је, као тинејџерка (19 година) једне летње ноћи на Женевском језеру написала кратку причу са тим насловом а затим 1818. објавила и роман "Франкенштајн" чиме је рођен жанр СФ. Кроз само 16 година треба прославити двестагодишњицу тога. У овој новој верзији филма, грозно је недостајао Борис Карлоф, кога је сасвим неуверљиво заменио Роберт Де Ниро. Камо среће да су дигитално оживели старог Бориса! (То му је псеудоним, додуше; био је то један енглески глумац; свеједно, он заувек остаје онај прави Франкенштајнов монструм.) Редитељ је Кенет Брана. Филм је намерно ишао на визуелни амбијент и манир глуме оних древних артистичких режијских покушаја из доба црно-белог немог филма, као што су били рецимо "Кабинет доктора Калигарија", "Метрополис" или руска "Аелита".

Један изразити пример овог визуелног артизма: унутрашње степениште у нечијој кући, полукружно, из приземља ка првом спрату, високо 20 метара, широко при дну 10 метара али при врху само метар-два, исклесано у монолитном каменом масиву, са једне стране ограничено вертикалним зидом који је права литица, а са друге стране без икакве ограде.

Филм такође има огромне количине онога што је у америчким филмовима изразито глупо, драстично глупо, а то је, да кад неко настрада, сви урличу његово име и трче из све снаге ка њему, иако тиме очигледно само могу да одмогну (или да и сами настрадају) а не могу ама баш ни најмање да помогну. На пример: убица је пуцао из прикрајка, не види се тачно одакле, и погодио је некога, и тај неко сад лежи на паркингу, рањен. Сви остали ликови се дерњају, извикујући његово име, и један по један притрчавају, да би убица могао да погоди и њих и на крају да одшета неухваћен, неоткривен. Шта онај прво погођени има од тога што га они сви интензивно обавештавају како се он зове – а онда и сами погину? Или, неко је 100 метара удаљен, и види се да је на њега пала жица са струјом и да је севнуло и праснуло – ударила га је струја. Шта он има од тога што ће тркачи ка њему да извикују, упорно, из све снаге, како се он зове?
Апсолутно треба снимити један филм у коме један Американац улази у минско поље, и нагази на једну мину, а онда са свих страна притрчавају неки његови познаници вичући како се он зове, и сви налете на мине, а онда хиљаде, хиљаде других поступају тако исто, извикујући небројена имена једни-других, па и они сви налете на мине, док се не направи планина барем 1500 метара висока од њихових тела или док неко не схвати колико је то глупо. Глумпаво.
Па, није ваљда да они то раде и у стварном животу?
Глупост сличних размера је оно кад возач значајно блене у сувозача и вози даље, пет секунди . . . десет  . . . петнаест  . . . не гледајући куда вози.
То су, дакле, неке од мана овог филма, али, он има и своје вредности.

Ето, толико за данас.


Поздрав из СДНФ.

Цењени   ,

две-три СФ вести, десет дана пре пролећног еквинокса (равнодневнице) 2004:

(1)  На БК телевизији кренуло је, изгледа скоро сваким радним даном, приказивање нове групе епизода, недавно снимљених, "Зоне сумрака". Једно приказивање (једна вечерња "транша") састоји се од једне или две (или више?) засебних епизода. Колико смо на почетку видели, техника снимања је модернија али дух серије је остао сасвим аутентичан, онај стари.  

(2)  У марту ће бити једно предавање у Галерији науке и технике САНУ (улица Ђуре Јакшића 2,  www.sanu.ac.yu , то је она уличица са леве стране зграде Српске академије наука и уметности у Кнез Михајловој улици у Београду) које би могло интересовати оне који воле СФ: најављено је за четвртак 25. март 2004. у 18 часова, предавач је Зоран Радовић, а тема је: "Макроскопски квантни феномени". Зар није све квантно увек микроскопско? Можда се мисли на Бозе-Ајнштајнове кондензате? Видећемо.

(3)  Прича се (непроверена вест) да ће Бобан Кнежевић објавити два броја "Знака сагите" истовремено, дакле, не двоброј (далеко било, двоброј је скоро увек зао знак), него, два засебно укоричена, стварно два засебна броја, у исти дан.

(4)  Крими-серија "24 часа" (са једним СФ елементом, а то је експлозија терористичке атомске бомбе у Америци), која се суботом, али само понеке суботе (кад није на програму фудбалска утакмица Пјаца Пикола – Велико Лаоле, или нека таква) пробије на програм ТВ "Пинк", недавно се још једном добро показала: не само што је атомска бомба стварно опалила, уместо да буде џемс-бондовски заустављена неколико секунди пре експлозије, него је и државни удар тј. пуч успео: добро припремљени и широко организовани пучисти успели су да сруше са власти председника САД. Нису клишетирано-жељоиспуњавајуће спречени у последњем тренутку. Тиме је ова ТВ серија учинила други велики корак ка памети, достојанству и квалитету.  

Прилажемо рекламу за другу сезону те серије.

(5)  Изгледа да је америчка цивилизација на домаку да излечи једну своју карактеристичну врсту лудила. Наиме, тамо можете да једете неумерено у неком ресторану брзе хране, да се током неколико месеци доб

Ovo su vesti od pre godinu dana.
Da li sam nešto propustio, ili će neko  da mi objasni šta se dešava?
Ako je ovo novi fazon u uređivanju sajta, imao bih par komentara...

Цењени Варварине,

ја сам то постовао, али превелику количину текста одједном, па се нешто убаговало и сад не могу да едитујем.

Ја ћу окачити све СФ вести из 2004. године, и онда све досадашње из 2005, да би се видело какве су биле. Јер, неко Вас је селективно обавештавао само о проблематичним вестима, грешкама итд.

Неко као овај читалац који употребљава увредљиве речи ("наказа") само зато што је негде у неком издању наишао на словну грешку, писало је "tmajca" а требало је да пише, наравно, Т-мајица. Не верујем да ће се он сад извинити. Ја да сам неког тако увредио, сигурно да бих се извинио.

Била је ту нека врста злобне, упорне и систематичне харанге против Српског друштва за научну фантастику.  Један од облика те кампање био је, да се вести СДНФ приказују као лоше, глупе итд. Па, ево, сад ће моћи да се види да ли су лоше. Ако нису, онда је лош онај ко Вас је дезинформисао.

Ривалство је ОК (одувек нас је донекле и мотивисало, и забављало), али оно уме понекад неосетно, током година, да пређе у малициозност . . .

Отуд, на овом топику, вести од прошле године. ОК? Савет: ако Вас овај топик не интересује, прескочите га . . .

Поздрав,
проф. Недељковић

П.С.  Е, сад. Да окачимо мању количину текста. Само прво тромесечје 2004. Дакле . . .

SF vesti iz 2004, od SDNF, 1-vo tromesecje

Цењени   ,


ево првих СФ вести за 2004. годину. Ниједна се не односи на СФ!  :)    (Шалимо се.)

(1)    Успело је (Американцима, после европског неуспеха) спуштање малог возила на Марс. Даљински контролисани "Дух ровера", са 6 точкова, висок око метар и по,  јавио се јутрос рано (по српском времену) јасним и јаким сигналима: тамо је, слетео је, није се разбио.

(2)   Руски археолози су открили у северном Сибиру, код реке Јане (недалеко од Беринговог мореуза) остатке боравишта преисторијских ловаца који су ту становали пре око 30.000 година. Американци су, међутим, успели да пласирају у свет вест о овоме а да помену имена само својих научника (ккоји коментаришу откриће) а ниједно име руских научника (који су постигли откриће). Ех, изгледа, чији су медији, његова је и слава и тај је увек у свему "у праву" . . .

(3)  У Калифорнији су код Сакрамента постављене нове турбине-ветрењаче за производњу електричне енергије, високе око 100 метара, знатно спорије ротације кракова, способне да се увек окрену усусрет ветру, и, све у свему, економичније и боље од досадашњих. Због мањих турбина са бржим окретањем гинуле су птице, јер је често следећи крак ветрењаче стизао довољно брзо да птицу лупи . . . и она је готова. Зато је и по стотинак убијених птица годишње налажено испод појединих тих ветрењача. Ове веће али спорије кракове, птице имају времена да избегну.

(4)   Захваћени су узорци из једне комете (зване "Вилт-2"), стари вероватно око 4,5 милијарди година, а сонда (звана "Звездана прашина", на енглеском "Stardust") која их је покупила, хватаљком која је по облику и величини била отприлике као тениски рекет, вратиће се за две-три године на Земљу и донеће те узорке, који ће бити (у металној боци) падобраном спуштени у америчку савезну државу Утах (тј. Јута). Дакле, човек је прикупио делиће нечега старог четири и по милијарде година – то значи, 45 милиона векова – нечег из доба кад се Сунчев систем формирао.

(5)  На "Пинку" је јуче опет прекинуто приказивање крими-серије "24 сата" (требало би да је преименујемо у "Барем 48 недеља") о атомској бомби подметнутој у Лос Анђелес, да би био приказан добар али мало рутински Шварценегеров (дакле, градоначелников) СФ филм "Шести дан", о клоновима (не кловновима) и андроидима из релативно блиске будућности. Затим је, исте ноћи али у каснијем термину, уместо какве-такве СФ серије пуштена још једна реприза новогодишњег програма; доминирале су песме "Сипајте ми вина а и пива", "По-иза тамбуре, буре", "Дај бре наточи", "Још литар један, бедан", "Крчмарице, ајде бре овамо бре", "Дај бре тог алкохола еј бре", "Брже са том ракијом" и "Жустро цимај флашу, живо трзај чашу". За оне који нису схватили, онај из "Седморице младих" се тетурао по позорници, смешкао се деконцентрисано, и штуцао, што би по принципу (енгл) "MONKEY SEE – MONKEY DO" могло да наведе неке гледаоце да раде исто. Ово све скупа схватамо као дискретну сугестију те телевизије грађанима да је у позним суботњим терминима, барем након новогодишње ноћи, пожељније да се посвете хемијском једињењу C2H5OH , познатом као "ликвидатор неурона", него научној фантастици, познатој као "разгибатор неурона".

Прилажемо слику из америчког контролног центра кад се сазнало за успешно слетање на Марс, затим слику научника који припремају ту сонду и врзмају се око ње (на Земљи, пре око 2 године), (а пре 9 минута смо добили и прву слику коју је ово возило послало јутрос са терена на Марсу), и, најзад (за оне којима још нисмо стигли да пошаљемо) празничну честитку. Не прилажемо слику коју је сагледао онај  који је послушао српску телевизију па се за Нову годину напио и пао на главу, јер, нема шта да се види.  :)

Поздрав из СДНФ.

(послатe слике:      tuge nema kod Amera, uspeshno slet na Mars,
Mars lander preparations for 4th Jan 2004, i
Srecna 2004, sa slikom magline Orion (ne cele)"

Цењени   ,

ево СФ вести за петак 30. јануар 2004.

(1) Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода"
(www.beografiti.co.yu/sfpogled)  је после неколико недеља паузе опет прорадио, и сустигао цело закашњење.

(2)   Ово на Марсу пратите и иначе, па, нема потребе да вам јављамо. У сваком случају, ово су велики дани истраживања Марса: чак 5 нечега је сада активно на Марсу или око њега (3 сателита су у Марсовој орбити и снимају га, а 2 роботића са точковима су доле на терену); то је више него икада у историји. Заиста, ово су дани наше праве "опсаде" Марса, заиста смо навалили на ту планету као никад раније.

(3)  Сви знамо и да је амерички председник најавио да ће преостала три свемирска шатла бити поправљени и закрпљени колико је могуће, да би били безбеднији; онда опет гурани у употребу; и најзад "пензионисани" тј. стрпани у музеј кроз једно 10 година. У међувремену ће се кренути у покушај, који већ деценијама поново и поново пропада, да се направи нешто што би летело у свемир а имало вишекратну употребу; нешто што би било наследник шатла. Као што знамо, 2003. је била година кад су коначно крахирали сви дотадашњи планови те врсте. Вероватни разлог за поновљене неуспехе јесу профитери који гледају да "одеру" државу максимално кад год се покрене неки такав пројекат; због њих све буде и 10 и 20 пута скупље него што би морало бити, а лошег квалитета.

(4)  Телескоп "Хабл" који је учинио непроцењиво вредне услуге светској астрономији, и који је сам конституисао добар део овог фантастичног Златног доба астрономије (у коме живимо), предвиђен је за само још једно сервисирање, после чега би 2011. године био напуштен и намерно срушен у океан, јер је то најмање опасно. Идеја да се он прикачи за свемирску станицу "Алфа" и да тако "преживи" промашена је, јер, он се налази у тотално друкчијој орбити, а осим тога, прикачен за орбитално тело у тако ниској орбити он вероватно не би могао више ништа корисно да уради.

(5)  Такође сви знамо да је амерички председник најавио (али, Конгрес још није одобрио паре) да се људи врате на Месец у року од 10 година (кад он сасвим сигурно више неће бити председник) и да тамо остану као трајна мала насеобина, а у року од 20 година и да човек стигне на Марс. Ова двојна иницијатива веома је корисна (као и садашње интензивно истраживање Марса) за научну фантастику.

(6)  У Британији је откривен фосил стоноге стар 420 милиона година. Наводно је то најстарији фосил сувоземне животиње икада нађен у Британији. (?)

(7)  На температури врло, врло близу апсолутне нуле прављен је фермионски кондензат, нешто сродно Бозе-Ајнштајновом кондензату; једно ново стање материје где се велики број честица стапа у нешто налик на једну гигантску честицу са прилично чудесним особинама.

( 8 )  Крими-серија са СФ елементом "24 часа" (на Пинку суботом у 20 ч) добро се показала: нико није у последње две-три секунде искључио детонатор атомске бомбе, нити је умро (као у једном филму) луди Србин са бомбом у ранцу у сред Њујорка пре него што је стигао да је детонира, итд. Овог пута, бомба је експлодирала . . . али су детективи успели да је склоне у пустињу Мохаве у Невади, далеко од ма каквог насеља, отприлике тамо где је Америка својевремено и својом вољом вршила надземне нуклеарне пробе. Свеједно: експлодирала је. Није било Џемс-Бондовског искључења у последњем тренутку.

(9)  Програм "Лазе" за фебруар добили смо љубазношћу председника тог клуба, Ивана Нешића, па, ево:


ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ФЕБРУАР 2004.



02. ФЕБ   ТОЛКИН И НОВИ МЕДИЕВАЛИЗАМ: РАЗГОВОР О ФИЛМУ "ПОВРАТАК КРАЉА"
   Учествују: Јован Ристић, Павле Зелић и Владимир Тодоровић

09. ФЕБ   НАЈБОЉЕ ХОРОР ПРИЧЕ 2003. У ИЗБОРУ УРЕДНИЦЕ ЕЛЛЕН ДАТЛОВ
Предавачи: Ото Олтвањи и Гаврило Петровић

16. ФЕБ   ПРЕДСТАВЉАЊЕ РОМАНА "РЕЗЕРВЕ" МАЈКЛА МАРШАЛА СМИТА
Учествују: Горан Скробоња, Радмило Гак и Александар Марковић

23. ФЕБ   КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
      Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић

Ето . . .


Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,


ево СФ вести за четвртак 12. фебруар 2004:

(1)  Италијанска издавачка кућа "Фелтринели" објавила је у октобру 2003. антологију српских модерних кратких прича под називом "Казабланка серба" (хм, преведите сами). Ту су Давид Албахари, Светислав Басара, Данило Киш, Александар Гаталица, Слободан Тишма, и још неколико аутора – и ту су чланови Српског друштва за научну фантастику, Биљана Космогина (са причом "Хиландарска маја") и Ђорђе Мијушковић (са причом "Frka in the North"). Дакле, и овај огранак српске научне фантастике сада је међународно објављен, ето, у Италији. (Очекујемо још једну такву вест ускоро.) Запазили смо да је прича Мијушковића заузела последње место у антологији; то је изузетно важно место, и оно се не даје најгорој причи, последњој по квалитету, него оној причи која на неки начин представља закључак, или је најмодернија, најновија, или гледа у будућност.

(2) Демонстрације су не само испред владе Србије него и на Марсу, доказ смо добили од Јадранке Барзут, која је по професији драматург; а и јесу драматичне демонстрације, тамо; послаћемо вам ту слику као четврту, кроз који минут, засебним е-меилом. Ево уверите се   :)


Поздрав из СДНФ.

Цењени   ,


ево СФ вести за суботу 14. фебруар 2004:

(1) Изашла је и постоји на многим киосцима,  "Астрономија" бр. 5, са неколико изванредних чланака, међу којима се истиче чланак др Милана Ћирковића о томе да је Земља била барем једном "снежна лопта" (енгл. snowball), дакле, 100% прекривена ледом и снегом, па, и сви океани и мора 100% прекривени ледом, и о томе како се извукла, а како се живи свет провукао, кроз то. Часопис је сад јефтинији, 160 динара.

(2)   Неко је извео политичку диверзију на Марсу, са морално-политичким последицама по Лик и Дело највећег партијског сина кога мајка више не рађа. Изгледа да међу Марсовцима има црвених . . .   :)   За ову слику захвални смо другарици која је послала то о другу.   :)

Поздрав ипак још увек са Земље, из СДНФ.


(послатe слике:
часопис Астрономија бр 5, фебр 2004, и,
Марс са натписом ТИТО)


Цењени   ,


ево СФ вести за последњи дан фебруара 2004, а тај је ове године 29-ти, јер ово је преступна година.
Дакле:

(1)  Виђена је галаксија 13 милијарди светлосних година стара. Најудаљенијим познатим обектом назвао ју је астроном са Калифорнијског института за технологију, Ричард Елис (Richard Ellis). Она је иза једног грозда галаксија који се зове Абел 2218 и који је послужио као гравитационо сочиво. Откриће потврђују астрономи чан-Пол Кнајб (Jean-Paul Kneib, of Caltech and the Observatoire Midi-Pyrenees in France) и Роберт Киршнер (Robert Kirshner, Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics in Cambridge, Mass). Противницима теорије Биг Бенга овакве ствари дају нову наду . . .  Јер ако би се једног дана открила једна галаксија много старија од тога . . .  немогуће стара, далеко старија од тог хипотетичног Биг Бенга, за који се дојуче тврдило да је био пре 12,75 милијарди година а данас се већ тврди да је био пре 13,7 милијарди  . . .  

(2)  Познато је да хирурзи до данас нису конструисали мини-робота који би тестерисао, бушуио, секао и уклањао унутрашње стврднуте наслаге из закречених великих крвних судова. И давао нови живот милионима људи. Наводно је немогуће зато што су те наслаге тврде као камен, много тврђе од зидова самог крвног суда. Али сад су бар неки доктори направили нешто (ако смо добро разумели) налик на вадичеп, неку врсту спиралне бушилице која може да се увуче кроз артерију у мозак, и тамо да закачи, а онда и да извуче из тела крвни угрушак, све у року од 20 минута, што значи да дотле тај део мозга можда још није (сасвим) умро. Питамо се зар је могуће да се тек у 21. веку неко тога сетио. Откриће је објавила нека болница која се зове ваљда "Концентрик медикал" (Concentric Medical). То би, ако буде дозвољено, била прва у историји хируршка процедура против можданог шлога, који годишње обори 750.000 Американаца. Досад и засад постојеће лечење састоји се од хемијских средстава за ширење крвних судова генерално, а тим средствима наводно треба 3 сата да почну јако да делују.

(3)  Израелски археолози су ископали накит и огледалце неке жене која је пре две и по хиљаде година, у 6. веку пре наше ере, допутовала из Вавилона у Израел. Археолог који је ово саопштио зове се, хм, Цвика Цук ?? (Tsvika Tsuk, chief archaeologist for the Israel Nature and Parks Authority).

(4)  Једну интересантну примедбу о природи науке изрекла је недавно астрономкиња Ен Кини (Anne Kinney, director of NASA's Astronomy and Physics Division): она каже да се астрономија увек само асимптотично приближава знању, никад не освоји цело знање: "Прилазите, не стигнете". ("You approach, you don't arrive.").

(5)  Нема "Галаксије", а тај простор на (сада баш богатом) српском тржишту магазина покушава да попуни неколико нових.

По научној поузданости, тачности, професионалности, апсолутно је најбоља, прави је витез међу осталима, "Астрономија", али она није општи научно-популарни часопис, него само астрономски. У Петом броју најавили су "још промена, од којих ће вам се неке можда учинити грубе и нагле" (мањи формат? јефтина хартија? питамо се) али нису прецизирали да ли ће излазити месечно или двомесечно. Узгред, од 13 догађаја на "Астрономијином" списку научних открића која су обележила 2003. годину, ми смо Вам јавили десетак, дакле, било смо прилично добро информисани и оцењивали смо прилично добро шта је у науци важно а шта не.

Али, упорно излази и "Планета" (прилажемо слику новог броја) која, међутим, понекад "ладно" донесе чланак који није истинит: на пример, у овом броју, на стр. 48,  да НАСА припрема "и планира да примени већ током ове деценије" нови шатл који би се лансирао електромагнетним путем по јако, јако дугачким шинама – по тлу . . . А истина је да НАСА не припрема то, али ће једног далеког дана можда на Месецу бити изграђено нешто тако. Или: кажу, на стр. 25 десни стубац, да је ровер, при паду на површину Марса, одскакивао "десет минута" на оним својим лоптастим заштитним балонима. Тако да ви не знате кад у "Планети" читате нешто што је истинито, а кад не: не можете бити сигурни. Па, сад, читате неке врло интересантне и лепе прилоге у "Планети" и бринете се: да ли је истина, да ли није. На пример, оно на стр. 33, "Срби први прочитали Дарвина", да је први на свету превод Дарвина на неки други страни језик био превод "Порекла врста" на српски, 1878, за шта дају и фотокопију насловне стране као и Дарвиновог поздравног писма. Верујемо да је та књига изашла 1878. у Србији, и то је дивно, дивно, али: како да верујемо "Планети" да пре тога нису изашли преводи на руски, француски, немачки...? А то, то стање непоузданости, за општи научно-популарни часопис није добро.
Захваљујемо се Тамари Лујак која нам је скренула пажњу на овај број "Планете".

Постоји и неколико часописа за сујеверје, мистификације, секте, с-ум-рак, астрологију, и слично што нема никакве везе са науком.

(6)  Наводно је на 7 милијарди км од Сунца откривен, у Кјуиперовом појасу, ледени објекат 1.800 км у пречнку. Па, зашто не признају да је то једанаеста планета? (Ако је Харон, који се у тандему врти заједно са Плутоном, десета.) Или дванаеста, ако је ледени див Кваоар, 1.200 км у пречнику, такође у Кјуиперовом појасу, планета. Иза саопштења о овом најновијем објекту стоје три угледна астронома (Mike Brown, a California Institute of Technology astronomer, Chad Trujillo, of the Gemini Observatory in Hawaii, and David Rabinowitz, of Yale University). Стварно би морали да седну, ови астрономи, и да изгласају закон о минималној дозвољеној величини планете.

(7) На соларним панелима оба ровера све је више Марсове прашине, а осим тога, на Марс се спушта јесен, па је сунце слабије; из та два разлога, ровери имају све мање струје . . .  полако се гасе. Али још имају снаге за истраживање и за велике вожње (доносимо слику трагова точкова који остају иза једног ровера).

( 8 )  Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода" заспао је, опет, на неколико недеља.

( 9 )  Јавићемо вам програм "Лазе" за март чим га добијемо. (Март, не програм. ) (Пардон, грешка, програм, не март.)


Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,

ево данас, у четвртак 4. март 2004, допуне вести од последњег дана фебруара 2004:

(1) Програм "Лазе" за март био је затурен међу другим фајловима, пронашли смо га. Дакле:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА МАРТ 2004.

01. МАР   SCREAMING DOT COM: РАЗГОВОР О ПРИЧАМА СА ПРВОГ ИНТЕРНЕТ КОНКУРСА САЈТА SCREAMING PLANET
   Учествују: Себастиан Аданко и Иван Нешић

08. МАР   ГОДИШЊА СКУПШТИНА ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ"

15. МАР   РАЗГОВОР С ПИСЦЕМ: ОТО ОЛТВАЊИ
Учествују: Гаврило Петровић и Ото Олтвањи

22. МАР   ПОСТОЈИ ЛИ ДОМАЋИ FANTASY: РАЗГОВОР О НОВЕЛИ "БЕЛИ ВИТЕЗ"
      Учествују: Владимир Лазовић и Владимир Весовић

29. МАР    КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
      Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић

(2)  Требало је да Вам пошаљемо слику трагова које точкови ровера остављају за собом на Марсу. То је друга ствар коју дугујемо од недеље. Па, ево те слике.

(3)   У међувремену су научници прилично медијски драматично саопштили да су на Марсу нашли минерале (обиље соли кристализоване као од испаравања слане воде, и, неки гвоздени сулфат звани јаросит) који доказују, и то, баш дибидус доказују да је тамо било воде: наиме ти минерали нису могли настати без присуства воде. ОК.
Али, барем лаику се чини да нешто апсолутно није у реду са тим геолошким траговима воде на Марсу. То су такви гигантски кањони, то су вододерине тако непојамно огромних размера, као да су хиљаде Волги и Амазона текле по целом Марсу милионима година веома интензивно. Извирући ниоткуд; увирући нигде. Не види се механизам којим би милијарде кубних километара воде биле подизане назад ка неким висијским теренима, да би се одатле сливале ка некој ниској географској (да не кажемо надморској) висини. И као да су те хипер-огромне реке захватале, својом ширином, више од половине укупног копна, а тек то не би могло бити: река мора да буде, ипак, релативно узана у односу на континент, који мора бити много шири од ње. Дакле, ерозија на Марсу је неразумљива зато што захвата превелика пространства. Један могући одговор био би, да је главна ерозија на Марсу ипак била еолска, дакле, помоћу ветра и оштрог песка, а не хидролошка, помоћу воде. Ово је барем утисак лаика.

(4) "Политикин забавник" је нешто попустио са објављивањем СФ. Таман смо се понадали, кад оно – престало. Видећемо да ли ће се наставити.

(5) Јуче увече је на телевизији "Б92" приказана најновија филмска верзија "Франкенштајна". Као што је познато, Мери Годвин Вулстонкрафт Шели је, као тинејџерка (19 година) једне летње ноћи на Женевском језеру написала кратку причу са тим насловом а затим 1818. објавила и роман "Франкенштајн" чиме је рођен жанр СФ. Кроз само 16 година треба прославити двестагодишњицу тога. У овој новој верзији филма, грозно је недостајао Борис Карлоф, кога је сасвим неуверљиво заменио Роберт Де Ниро. Камо среће да су дигитално оживели старог Бориса! (То му је псеудоним, додуше; био је то један енглески глумац; свеједно, он заувек остаје онај прави Франкенштајнов монструм.) Редитељ је Кенет Брана. Филм је намерно ишао на визуелни амбијент и манир глуме оних древних артистичких режијских покушаја из доба црно-белог немог филма, као што су били рецимо "Кабинет доктора Калигарија", "Метрополис" или руска "Аелита".

Један изразити пример овог визуелног артизма: унутрашње степениште у нечијој кући, полукружно, из приземља ка првом спрату, високо 20 метара, широко при дну 10 метара али при врху само метар-два, исклесано у монолитном каменом масиву, са једне стране ограничено вертикалним зидом који је права литица, а са друге стране без икакве ограде.

Филм такође има огро

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Неко као овај читалац који употребљава увредљиве речи ("наказа") само зато што је негде у неком издању наишао на словну грешку, писало је "tmajca" а требало је да пише, наравно, Т-мајица. Не верујем да ће се он сад извинити. Ја да сам неког тако увредио, сигурно да бих се извинио.

Ovaj citat izuzetno dobro ilustruje ono što sam hteo da kažem. Dakle, ne samo da ne poznajete engleski, nego ne znate ni maternji jezik.

Nije u pitanju slovna greška, "tmajca" ili "t-majica" su...pa za mene teško izrecivi primeri ogromnog neznanja i ograničenosti. To nisu uvrede, to su činjenice. Bože, da li je moguće da ja 2005. godine zrelom čoveku koji je završio fakultet objašnjavam zašto je "t-majIca" pogrešno? Nadrealno...

A ne znate ni šta znači, ni, što je još važnije, kako se koristi reč "nakaza".  Da ne pominjem "sigurno da bih se". Ako sam vas uvredio, izvinjavam se, ali to neće promeniti činjenicu da loše prevodite, da niste svesni svojih ograničenja, da ne koristite rečnike, da ne koristite pravopis, da ne koristite enciklopedije i tako dalje.

Ili ih možda i koristite, ali ih kasnije ignorišete.

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"П.С. 2  -- Бобан је у праву за једну ствар, али га људи годинама не чују, јер он на томе не инсистира. У српском језику, сувишно је слово  "с"  у речи "спомињати". Сувишно је зато што и без тог једног слова та реч значи апсолутно исто. Дакле, не треба никад ништа "спомињати", довољно је: помињати.

Kažem ja, forumi imaju edukativni karakter. Izmeniću dotični post i učiniću ga pismenijim, tj. ''spomenuo'' će postati ''pomenuo''.

Aleksandre, ja nisam ništa kazao iz zle namere. Samo sam odgovorio prijatelju. Voleo bih samo kada prevodite ubuduće delove serijala, da čitate rad prethodnog prevodioca. Hajde priznajte, molim Vas; da li ste pročitali Crveni i Zeleni Mars pre nego što ste se dohvatili prevoda Plavog. Ipak je prevelika razlika između prevoda.

Dobro me Trol podseti. Aleksandre Nedeljkoviću, šta ste čitali od SF-a, horora i fentazija u poslednjih 10 godina pa da možete da donosite kvalitativne sudove i pričate o žanrovima?

Trole, rečnik Akademije nije došao do "s", ali rečnik Matice srpske navodi reč spomenuti.

Šta dobijamo kada se demokratija ukrsti sa skrolovanjem desetokilometarskih postova?

Aco, možemo li nekako da dobijemo dajdžest verziju?

Quote from: "taurus-jor"Aco, možemo li nekako da dobijemo dajdžest verziju?

Ili barem nesto iz 2005. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.jazaradio.com%2Fforum%2Fsmilies_mod%2Fupload%2Fb9d61a4779c939f3bc52eb0b6e127a02.gif&hash=9e7c9470a92fc278fd5799c656a5658e3b023bdf) :roll:

samo da izrazim moje ogromno divljenje lurdu koji ima nerava da gospodinu profesoru Aleksandru B. Nedeljkoviću pokušava da objasni zašto su njegovi prevodi loši

ja sam relativno skoro čitao legende sa kraja vremena i pronašao predivan biser, mač elrika od melnibonea - olujnik je doživeo trensformaciju i postao burevesnik ,engleski original je naravno - stormbringer

mislim da je ovo lep primer koji sve govori sam za sebe,kao i lurdova t-majca,pardon majica.

buahahahahahaha

Цењеног критичара питам,

како треба превести "T-shirt" ?

Кад сам преводио "Плави Марс", итекако сам имао при руци Салетов претходни рад, али нисам могао да постанем Сале. . .

Е, сад. Окачити 2-ги, а затим и трећи део 2004. године.

SF vesti iz 2004, 2-gi deo, april i maj

Цењени   ,

(1)  ево промене у нашем систему рада! Захваљујемо се Слободану Ивкову, београдском ликовном уметнику и историчару српског стрипа, на сугестијама које смо, ево, прихватили. Од сад ће ове емисије СФ вести бити нумерисане, тако да ћете моћи да их сакупљате. Данашња емисија се зове "pcSF0180, вести из научне фантастике 2004 04 04" што (ево објашњења) значи да је то "писмо, циркуларно, СФ, нула-сто осамдесето" и да су ове вести упућене вама тог датума: "2004 година, месец 04 (тј. април), дан 04". Оне ће вам увек бити послате и као фајл, а не само у е-мејлу, а биће (кроз неки дан . . . надамо се) и на сајту СДНФ, да бисте их могли узети и накнадно.

(2)  Још једном се захваљујемо Слободану Ивкову за сугестије које су довеле до ових одлука, и, тим поводом, шаљемо вам једну карикатуру коју је он нацртао за часопис "Галаксија" пре 27 година а која никад досад није објављена, нигде! Наиме "Галаксија" (која, као што знате, већ годинама не постоји) је објављивала Ивкова више пута; по његовој евиденцији, објавили су му  23 С & СФ карикатуре и 1 стрип-каиш: у бр. 66/октобар 1977. на стр. 8 (6 карикатура и стрип), у бр. 80/децембар 1978. на стр. 60 (9 карикатура), у бр. 82/фебруар 1979. на стр. 60 (4 карикатуре) и у бр. 110/јун 1981. на стр. 91 (4 карикатуре), али, ову једну једину нису објавили, из разлога који нису тада објашњени, и који ће вероватно заувек остати непознати. Дакле, присуствујете једној премијери. Карикатура се односи на слетање (на Марс) свемирске сонде "Викинг", која није имала точкове него ноге. За сваки случај, да бисмо подсетили неке младе људе како је то изгледало, шаљемо фотографију једног "Викинга" направљену у току припрема на Земљи.  

(3)  Тек сад једна вест. Лидер организације "Хамас" објавио је у Палестини у име целог ислама (тј. муслиманске вере) рат Америци, чиме је оспорена тврдња историчара др Френсиса Фукујаме (Francis Fukuyama) да је историја завршена, да се догодио крај историје, јер наводно нико више не оспорава победу западне политичке филозофије, западног модела парламентарне  демократије и тржишне економије. Ето, неко оспорава. Тако гледано, историја није завршена.

(4)  У Швајцарској, у Берну, на Институту за форензику при тамошњем Универзитету, доктор Михаел Тали (Michael Thali) са колегама предлаже да се аутопсија покојника више не обавља на традиционални начин, сецкањем, него помоћу скенера: они би скенирали тело преминуле особе и на тај начин установили узрок смрти. Покојник уместо да буде (извинте) исечен на парампарче, остане цео. Ово би била виртуелна аутопсија – виртопсија (virtopsy), каже др Тали. Међутим, други доктори, скептици, замерају да се на тај начин неће видети боја ћелија, на пример канцерозних, нити ће се моћи урадити хемијска анализа појединих ткива. Ми додајемо: и моћи ће хакерским начином да се подметне комплетно лажна слика тела, комплетно лажни скен.  

(4)  Амерички председник Жбун одлучио је да свечано потпише један закон који каже да убиство труднице значи убиство две особе, наиме труднице и бебе.

(5) На дан 17. априла 2004, дакле кроз отприлике две недеље, требало би да у васиону крене један сателит чије је полетање одлагано већ 45 година, много дуже него чак и објављивање карикатуре Слободана Ивкова! Ово саопштавају из института Стенфорд. Полетање ће бити из ваздушне базе Вандерберг у Калифорнији. Сателит ће се звати "гравитациона сонда Б" (енгл. Гравитy пробе Б) а задатак му је да провери две битне Ајнштајнове претпоставке о природи простора и времена. Унутра ће се налазити две кварцне кугле, изузетно фино полиране, наводно најсавршеније сфере које је човек икада произвео, отприлике велике као пинг-понг лоптице; кад стигну горе, оне треба да се заврте, отприлике као жироскоп; и, док орбитују на неких 600 км висине, требало би да због извесних финих релативистичких ефеката мало, само мало измене начин свог ротирања. Ротација масе Земље (пазите: ротација масе) требало би да мало вуче просторно-временски оквир у коме се експеримент догађа; ово вучење, ово тегљење зове се "вучење оквира" (енгл. frame-dragging) и не би се тако догодило кад се Земља не би окретала; да подсетимо, у Њутновој теорији гравитације нема ове појаве, јер (ако смо добро разумели), по Њутну, било би (за те две лоптице горе) савршено свеједно да ли се Земља окреће или не.
Да би експеримент успео, лоптице ће морати да буду јако охлађене, што је могуће ближе апсолутној нули, и мораће да буду у одличном вакууму, што је могуће ближе апсолутном вакууму.
   Ех, кад би се доказало да је Ајнштајн нешто превидео . . . била би то огромна револуција у самим темељима физике.

Толико за ову емисију . . .

Поздрав из СДНФ.

(приложен текст истих ових вести као фајл, и, две слике:
"Викинг на Марсу 1977, нацртао Слободан Ивков", и,
"Viking 2 lander for Mars, 1975, big, 84KB"  )

Цењени   ,

ево вести из научне фантастике за Ускрс, 11. април 2004.

(1)  Видите, април је, неколико часописа би требало сад да се појаве са новим бројем, а да ли ће, то још не знамо. Засад је то магазинско "страшно судилиште" успешно прошла само "Планета", својим бројем 7, чију насловну страницу вам доносимо. У горњем левом углу, некако баш уз сам наслов, појавила се, гле, једна веома интересантна реч, штампана усправно. Видите је. Иначе на насловној страни је једно велико издужено лице нашминкано у зелено, са шљаштећим местима ("шљокицама"?), не знамо зашто. На тој истој страни се виде још две интересантне ствари. Прво, врло леп амблем Српске академије наука (доносимо вам и то), а друго, наслов ћирилицом о САНУ као кући српске памети, с тим што ликовно решење те ћирилице има проблем, јер, кад се у ћирилици слово "п" стилизује тако, онда оно слово које видимо два места после тога мора да се схвати као "т", дакле, строго узев, ту пише "кућа српске патети".

(2)  Бивша жена бившег америчког председника, садашња сенаторка, Хилари Клинтон, морала је врло озбиљно да поразговара са неким мормонима зато што се испоставило да су они посмртно покрстили у своју веру, мормонску, око 400.000.000 (четири стотине милиона) мртвих Американаца. Они систематски прикупљају информације о сваком ко умре, и онда обаве церемонију, с тим што један жив мормон одговара на питања и изрекне речи пристанка, у име мртвог грађанина.
Пажња српски хорористи! Овде има посла за вас.

(3)  НАСА планира да котрља она два роботића на Марсу још неколико месеци, докле год буде икако иоле могуће, иако су већ остарили и почињу да побољевају. Предлажемо да се "ровер Спирит" одсад зове "Болани Дојчин".

(4)  Наводно је установљено да се магнетни поларитет Земље (што значи, где је северни а где јужни магнетни пол) мења у дугим, али неправилним и непредвидивим интервалима, који трају између 20.000 и 50.000.000 година. Последњи такав преокрет Земљиног магнетизма био је, кажу, пре око 780.000 година. Ново откриће састоји се у томе да се тај преокрет не догоди "у секунди", него потраје око 7.000 (седам хиљада) година: Земљино обједињено (уједињено) магнетно поље почне да попушта, буде све слабије, онда нестане, али на површини се тада осећају многа мања, много слабија, локална магнетна поља која имају свако свој центар (то је мултицентричност), а онда почне да се успоставља ново, преврнуто, јако поље, које на крају преовлада и обједини целу планету у једну магнетну целину; а све то због струјања растопљеног гвожђа доле дубоко унутра.

(5)  У једном недавном (27. март 2004) броју магазина "Њу сајентист" (енгл. New Scientist), на стр. 32-35 постоји чланак у коме се говори о могућем постојању једне прилично фантастичне појаве у квантној физици, која би се звала (ако постоји) "упетљавање" честица (енгл. entanglement of particles). Наводно, ако су се две честице судариле, и разишле, после тога судбина једне зависиће још извесно време у некој малој мери од судбине друге, без обзира на брзину светлости – отприлике (ако смо добро схватили) као у славном и величанственом, мистериозном и непојамном, ЕПР (Ајнштајн-Подолски-Розен) експерименту. Али то није све. Наводно постоји и "ентенглмент" ТРЕНУТАКА у времену, наиме, ако ви измерите поларитет неког фотона, и ако мало касније опет измерите поларитет тог истог фотона, резултат оног РАНИЈЕГ мерења зависиће у некој малој мери од резултата оној каснијег!
Ако ово буде једног дана и доказано, читав свет науке, а посебно квантне физике, ће тиме бити додатно ре-мистификован.

Поздрав (хришћанима: Ваистину воскресе!) из СДНФ.

(прилог: насловна страна "Планете" бр. 7, и, детаљ са ње наиме амблем САНУ)


Цењени   ,

ево вести из научне фантастике за недељу 18. април 2004:

(1)  Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода" сада је редовнији. Најновија емисија (број 527, од 31. марта 2004; опажате закашњење од две недеље?) интересантна је по томе што опширно доноси вести и коментаре о филму Мела Гибсона "Страдање Исусово" као да је то СФ. У филму се повремено појављују зли дуси а можда и сам Ђаво.

(2)  Доносимо вам слику неидентификованог летећег објекта (НЛО, а на енглеском то је: УФО)  изнад Београђанке. Овај тајанствени лебдећи предмет снимио је Славољуб Живановић, члан Српског друштва за научну фантастику.

(3)  На телевизији БК, "Зона сумрака" (коју можете видети три-четири пута недељно, око 23.00 часа) има у последње време понеке скромне или слабе, али и понеке добре епизоде.

(4)  Најбоља српска СФ списатељица данашњице се недавно удала.

(5)  Изашла је "Астрономија" број 6, без назнаке месеца, али, ми знамо да се на киосцима појавила средином априла. Горњи леви угао (који се на многим киосцима једини и види) изгледа апсолутно исто као у неколико претходних бројева, тако да је чињеница о појави новог броја невидљива за оне који га само на основу изгледа тог ћошета траже. Часопис је врло луксузан и врхунски квалитетан, цена је 160 динара. Доносимо слику.

(6) Ако писци СФ желе да израчунају, научно тачно, колико би биле катастрофалне последице ако би нас погодио астероид те-и-те величине, такве-и-такве брзине, за ово сад постоји бесплатан програм, на сајту који се зове на енглеском "The Impact Effects Program" а адреса му је http://www.lpl.arizona.edu/impacteffects, па, изволте, писци.

(7)  Изашла је опет, после дуже паузе, прича фантастике у ПЗАБ (Политикином забавнику), аутор је Зоран Јакшић а прича се зове "Вертикалне игре" и више је фантазија него СФ, зато што се приказана "квантна чаша" слабо држи као наука и више је литерарно средство за драматизацију преокрета у једној моралној дилеми. Доносимо детаљ са корице овог броја ПЗАБ: то је слика која сугерише дарвинистичку еволуцију паметних машина . . .  робота, наиме.

(8)   Имена српских учесника који говоре (дају интервју) у документарном филму "Трекији 2" објављена су и можете их погледати на сајту www.Trekkies2.com .  Укупно из "Сербије и Монтенегра" говори петнаест људи, који су, дакле, пред целом СФ планетом заступили овај народ и ову земљу како су најбоље могли, а то су (преносимо енглески, како је на сајту написано): Danijela Dostan, Dejan Garic, Zoran Janjetov, Vesna Stamenkovic Mariposa, Dusan Miloscin, Bojana Mirkovic, Adrian Nedeljkovic, Aleksandar Nedeljkovic, Dusan Sijacki, Maya Smiljic, Dragana "Gaga" Stojiljkovic, Relja Trajkovic, Tanya Trajkovic, Sofija Vidic, Veljko Vidic. – Њих ће видети негде између 5 и 50 милиона гледалаца . . .

Прилози, 3 слике:
  casopis 'Astronomija' br 006, april 2004
  Zhivanovic Slavoljub, NLO nad Beogradjankom 2004, i,
  robo-sapiens pred vratima, mala slika, 50 KB

П.С. Ове данашње вести, и ове три слике, већ су окачене на сајт СДНФ.

Ето . . .

Цењени   ,

ево СФ вести за недељу 2. мај 2004:

(1)   Ото Олтвањи је био потписан као преводилац розвелске СФ серије "Мрачно небо" на ТВ Б92 једног понедељка касно уноћ. То је, колико знамо, први случај да један познати фан (хорориста, али и СФ) преводи СФ за ТВ. Ако је било таквих случајева и раније, молимо јавите нам.  

(2)  Биле су заправо приказане две епизоде (једна епизода из једне розвелске СФ серије, и једна епизода из ДРУГЕ розвелске СФ серије) у исти дан, понедељак уноћ, и биле су толико сличне да је неко могао да задрема око 20.40 сати, и да се пробуди око 23.40, и да не примети да је у другој серији, него да се само зачуди колико дуго траје та епизода.

(3)  У прошлом ПЗАБ био је одломак романа "Око времена". Одломак је о начину како су наши преци постали људи (тј. како су постали од мајмуна) а аутори су Стивен Бакстер (који је стварно писао) и Артур Ч. Кларк (који је дао, као и у многим другим ранијим таквим литерарним кооперацијама, своје име, скицу основне идеје, и можда неко генерално усмерење); одмах после тог одломка била је наруџбеница за оне који су пожелели да ту књигу купе. Доносимо вам скенирану ту наруџбеницу, која гласи на др Живковића лично (а не на издавачку фирму "Поларис") тако да, ево, можете и сад да се претплатите.
      У најновијем броју ПЗАБавника (30. април 2004), имате српску СФ причу о мутантима који долазе на први контакт натоварени (сваки поједини) обиљем својих  слинавих руку, ногу, очију итд. Аутор је потписан као Ратко Р. Радуновић, а прича је написана ијекавицом (из Републике Српске, могућа је претпоставка, мада тог дијалекта итекако има и у републикама Србији и Црној Гори и другде).

(4)  Ровери на Марсу немају никаква светла за ноћ, немају фарове, а оправдање за овај пропуст конструктора састоји се у томе што ровери ионако добијају електричну енергију из својих фотоћелија, дакле немају ни струје кад нема сунца, па онда фарови не би ни могли ноћу да раде. Па ипак, остаје да нас грицка црв сумње: није у тој слици баш све у реду! Некако су ровери сувише беспомоћни и незаштићени. Шта ако их Марсовци нападну НОЋУ?  :)

(4) На дан 28. априла лансиран је сателит који треба да тестира Ајнштајнову теорију гравитомагнетизма. Гориво ракете: керозин (али, високо рафиниран) и кисеоник (који је заправо, у строго прецизном начину изражавања, оксидант а не гориво; али у пракси, у једном банално-реалном истинитом смислу, пошто мора да се натанкира пуно тога да би ствар радила, то је ипак гориво). Сателит има свој сопствени, специјални ГПС (глобално-позиционирајући систем, енгл. global positioning system) да би у сваком тренутку веома, веома тачно знао где се налази. Орбита је прилично ниска, око 600 км, јер је управо близина Земљине масе битна. (Ви знате да у орбити има гравитације, итекако, мада су астронаути у привидном бестежинском стању због центрифугалне силе.) Сателит ће се и оријентисати, помоћу свог сопственог телескопа, према звезди    "ИМ Пегаза" која је удаљена око 300 светлосних година (енгл. IM Pegasi) са прецизношћу (ако смо добро разумели) од једне десетинке лучног милисекунда, прецизније него што се иједан сателит икада оријентисао. Научни резултати се очекују кроз неколико месеци.
   И Њутн и Ајнштајн су сада (метафорично говорећи . . . ) "задржали дах" у силној напетости да виде чија ће теорија преовладати. Обојица имају своје навијаче овде међу нама живима . . .

(5) Дејвид Милер са универзитета Лидс у Британији досетио се да, пошто знамо да се неки рептили сада рађају више у мушком роду (тј. више мужјака се испили из јаја) или више у женском роду, зависно од амбијенталне температуре, можда и ту лежи део одговора о тајанственом нестанку свих диносауруса са овог света: можда је астероид снизио температуру и довео до тога да су се рађали (тј. из јаја су излазили) углавном само мужјаци, па су убрзо и изумрли.
Другим речима, ех, нису имали женске. То им је била озбиљна грешка.

(6)  Описујући једну кометицу која управо сад пролази кроз Сунчев систем (и не види се без двогледа, и мора се јако тачно знати кад и где је уопште видљива, и није опасна), неко је написао, на енглеском, да се њен реп протеже ево у ком правцу: (енгл): "in anti-sunward direction" па се баш питамо како бисте Ви то превели на српски?

(7)  У чланку из науке, 22. априла, под насловом "Тестови нашли горњу границу могуће брзине снимања података" извесни Брајан Бергштајн (Bergstein) каже да једна група научника тврди да је установила горњу . . . добро, то . . . и да она износи око 1000 пута више од садашње брзине у компјутерима – и да је ту крај: нико никад неће наснимавати податке брже од тога. Коришћени су електромагнетски пулсеви у трајању од само две-три пикосекунде (милион-милионитих делова секунде). Још краћи пулсеви морали би бити много већег интензитета а то би, кажу, довело до насумичног, уместо контролисаног, мењања магнетизма на том делићу вашег хард-диска. Интересантно је да Бергштајн каже да се електромагнетно поље у овим експериментима кретало "малтене" брзином светлости (енгл. nearly the speed of light). Ми бисмо очекивали да буде без тог "малтене".

(8)  Програм Лазе за мај 2004:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА МАЈ 2004.

03. МАЈ     "ЗАМРШЕНА СТРУКТУРА ПОЛИЖАНРОВСКОГ ЛУДИЛА ЈЕДНОГ РОМАНТИКА:
           ЏЕФРИ ТОМАС, КЊИЖЕВНИК "
Води: Душан Жица

10. МАЈ   "ПРЕДЕЛИ ОСЕНЧЕНИ КРВЉУ: ДАРИО АРЂЕНТО"
           Учествују: Молош Цветковић и Јован Ристић

17. МАЈ   "ЛОРЕЛ ХАМИЛТОН: ГРЕШНА ЗАДОВОЉСТВА"
           Представљање серијала о Анити Блејк, ловцу на вампире
Води: Жарко Милићевић

24. МАЈ   "КНЕДЛЕ У ГРЛУ, ЗУБИ НА ВРАТУ: НАШ ПОЗНАНИК ВАМПИР"
           Учествују: Бојан Жикић и Петер Петровић

31. МАЈ     КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
   Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић
     
За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"

ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ

Председник Друштва

Ето . . . то су вести за данас.

Поздрав из СДНФ.

Цењени  ,

ево неколико вести из научне фантастике, за 13. мај 2004. Тек кроз неколико дана ће бити стављене на сајт, не данас.

(1)  Неко је направио изузетно интелигентне, дивне Мендељејеве системе не хемијских елемената, него воћа, поврћа, животиња, риба, научне фантастике, и лудих елемената. То су зидни постери, намењени за учионице, кабинете, радне собе . . .  али сваки кошта 29 долара или тако нешто. И, далеко су превелики да би се могли скенирати на кућном апарату. Доносимо вам најбоље што можемо, наиме, скен једног угла (горњег левог) Мендељејеве таблице воћа. Оне остале се нуде (енгл. Periodic table of SF, fruits, vegetables etc.) на разним сајтовима, a постоји, као што поменусмо, и Мајкл Свонвикова таблица СФ, али то је нешто сасвим друго, чисто интернетски интерактивни документ, али диван ( енгл. Michael Swanwick's Periodic Table of SF:
http://www.scifi.com/scifiction/periodictable.html ).  

Ех, ако ико има ово . . . у некој ипак дигитализованој али већој варијанти . . . било би дивно имати то! Доносимо и рекламу, на којој се види (али, ситно!) цела таблица воћа, и цела таблица поврћа. То су прве три слике за данас.

(2)  Једна храбра млада Рускиња извукла је некако дозволу власти за одлазак у Чернобиљ, па села на мотоцикл и одјурила у тај град смрти. Она се зове Елена, презиме не знамо, додала је себи псеудоним "Дете брзине" (на енглеском Kid of Speed) а адреса њеног сајта је:  www.kiddofspeed.com    (пазите, са два слова "д"). Препоручујемо да погледате. Има неколико десетина крајње језивих слика. Оне су релевантне за научну фантастику као приказ како би цела северна хемисфера Земље могла изгледати после једног осредњег нуклеарног рата. (Ви знате да ми сад сви чекамо, да ли ће муџахедини успети да опале нуклеарну бомбу у неком америчком граду, на пример у Њујорку.) Хиљаде квадратних километара територије је напуштено, и биће забрањена зона следећих 300 до 600 година. Тамо луњају мала крда дивљих коња, а из солитера расте жбуње. Колико је било мртвих? Па, прва чињеница о тим великим катастрофама састоји се у томе што нико не зна тачно колико је било мртвих, јер су разбијени управо они социјални механизми који би могли прикупити тачне податке о томе. Али, одока, око 300.000 мртвих. То је била цена тог социјалистичког нуклеарног експеримента. Да подсетимо, то није била нуклеар

SF vesti iz 2004, 3-ci deo, juni i juli

Цењени   ,

ево извештаја са јучерашњег (данас ће се поновити) пред-приказивања документарца "Трекији 2" у коме смо ми, Срби; и, ево и других вести. Дакле!

(1)  Пред-приказивање (такозвани скрининг) било је одржано у петак 4. јуни са почетком у 19 часова у сали једне врло старе зграде, такозване Католичке порте, у најужем центру Новог Сада. Католичка порта је отприлике као једно велико двориште, или, пре би се рекло, мали трг, непосредно иза велике католичке катедрале у строгом центру града; па ипак на плану града Новог Сада, Католичка порта се води као улица, а ова зграда у којој је било приказивање је зграда са бројем 5. Испред катедрале су Позоришни трг а такође и Трг слободе. Како се иде до тамо? Од аутобуске – железничке станице право напред, огромно широким Булеваром ослобођења, идете неких 1.500 метара, а онда под правим углом скренете лево (ка Дунаву), у авенију која се зове Јеврејска улица, и њоме идете око 200 метара, и већ сте на првом та два трга (Позоришном), и већ видите катедралу. То вам је укупно око 1.700 метара, отприлике као од Калемегдана до палате "Београђанке". – А како се стварно иде? Па, већ на самој станици причекате градски бус 4, и онда питате возача (који вам прода карту за 15 динара) а сиђете заправо на некој трећој или четвртој станици, кад Вам он каже.
Било је, на "скринингу", око 200 Новосађана, неколико Београђана (победа Новог Сада са 100 према неколико) и два Американца: режисер тог филма, Роџер Најгард, и (ако смо добро схватили) још један члан екипе.
Хтели су да почну у 19.00 али комбинација компјутер-видео бим није радила, вероватно зато што је једна машина тражила резолуцију 800 са 600 пиксела, а друга давала 1200, или обратно, тек – компјутерски техничар, који је тад први пут пробао да то све укључи једно у друго, нашао се у чуду, добро се намучио, и све је стварно почело да функционише тек око 19,25. Прво је један средовечни господин одржао кратку уводну реч у професорском стилу, па дао реч Рељи Трајковићу (који је говорио, из разлога скромности/спонтаности – као што је код многих младих људи, на жалост, случај – сувише тихо а и сувише брзо, па га нисмо најбоље разумели); он је дао реч Најгарду, који не зна српски, и који је своје излагање почео тако што је питао публику (енгл.) "Did he just call me an asshole?" чиме је показао непоштовање према целој ствари, а затим је објаснио да су они, "Парамаунтова" екипа за овај документарац, били задивљени што су уопште примљени у Србији након онаквог рата и бомбардовања, и да до тада појма нису имали ни да овде уопште постоји фандом "Звезданих стаза"; да смо добили у филму једнако време као и свака друга држава изван САД, наиме, добили смо својих 6 и по минута, и то позитивног публицитета за ову земљу, након десет година константно негативног публицитета широм света; да очекује да критике нас који смо учесници (тј. ушли смо у филм) буду исте као што су биле широм света, наиме, "Зашто у филму нема више мене?" али да је преко 99% материјала морало бити изостављено јер су они снимили укупно 180 сати материјала а за то треба неколико недеља времена само да би се одгледало; и, да Дениз Крозби овог пута на својим путовањима није могла даље од Италије, али нам је послала поруку, коју је он прочитао, а која гласи отприлике (енгл): "My friends, I wanted to be with you, but could not, but I'll be with you in spirit, and I send you my love; Denise".
Преводила је Београђанка, чланица Српског друштва за научну фантастику, коју знате по надимку Марипоса, што на шпанском значи лептирица; била је сувише тиха, док је Роџер говорио баш како треба говорити кад стојите на позорници, наиме, веома гласно, јасно, и разговетно. Узгред, њихов сајт је    

http://www.trekkies2.com/

Филм је трајао око сат и по, и састојао се од географских блокова, и, од тематских блокова; сваки блок по неколико минута. Географски блокови су се низали отприлике овако: Аустрија, САД, Немачка, САД, Француска, САД, Италија, САД, Британија, САД, Бразил, САД, Аустралија, САД, Србија, САД, САД, САД, САД.  Тематски блокови убачени ту-и-тамо између овога су: екстремни фанови тј. кад је фановство претерано;  нормални фанови тј. шта је у фановству нормално; добротворне друштвене активности (помоћ сиротој деци итд) појединих фан-клубова; рок-музички бендови, и аматерски филмски, театарски, и стриповски клубови инспирисани "Звезданим стазама". Клингони са оним набораним челима и медиевално-ратничким робусним понашањем су доминирали.  – А они су упола Руси, у серији, зар не? Са именима као Александар, зар не?
Општи утисак је да су странци бескрајно богатији од нас Срба јер имају пара и материјала за костимирање, маскирање, моделирање просторија, итд, а ми немамо. Бразил је представљен као земља огромне вреле територије, Француска као земља хране, а Италија као земља хране, гондола, и католичких свештеника.
Да подсетим, домаћица целог филма, свих сат и по, која је све те фанове на четири континента интервјуисала, је Дениз Крозби, унука певача Бинг Крозбија, која је у "Звезданим стазама" глумила – али тако кратко! – Ташу Јар. Али публика је изузетно позитивно реаговала кад се у једном тренутку појавила, дајући интервју, глумица Нана Визитор, која је у "Звезданим стазама" глумила Киру Нарис (енгл. Kira Narys), такође официрку, која је у детињству водила на својој планети, Бејжор, ослободилачки рат против кардасијанске окупације. Сећате се, "Дубоки свемир 9", она са мало набораним челом тачно код корена носа тј. тачно између очију.
Србија је приказана полазећи од Калемегдана у ноћи, па преко београдске "Кинотеке" у којој су београдски фанови плаво униформисана група (сећате се: 12 поручника, српских официра, из састава Звездане флоте 24. века) која уз асистенцију Таше Јар студира планове свемирског брода "Ентерпрајз", па до Новог Сада, где је лепо приказана прва "Стар Трек" конвенција у историји Балкана, а затим се ишло са Рељом у шетњу по граду и са Видићем по његовом стану.
Апсолутно најбоља ствар, међутим, коју смо ми дали у овом филму (који ће гледати, кроз неки месец, између 5 и 50 милиона људи), један апсолутно бриљантни прилог који је по једној озбиљној линији надмашио све остало и српско и инострано у тих сат и по филма, била је једна висока девојка из Новог Сада која је испричала како ју је, у детињству, потресла епизода "Кожа зла" (енгл. "Skin of Evil" , то је 22. епизода у Другој генерацији тј. другом серијалу у саставу "Звезданих стаза") у којој је Таша Јар (Natasha – Tasha Yar)  погинула; и како је запамтила опроштајну поруку те Рускиње, Таше Јар (наиме Таша је, за живота, снимила ту поруку, и оставила је као тестамент, да је њени пријатељи виде и чују само ако се њој нешто деси); а онда смо то и чули, наиме, ова новосадска учесница је напросто казала, изрецитовала, напамет, онај први, предивни, општи део Ташине поруке (пре поименичног обраћања појединим члановима командне посаде), који гласи тачно овако (енгл):

"Hello my friends. You are here noњ њatching this image of me because I have died. It probably happened while I was on duty, and quickly, which is what I expected.

Never forget I died doing exactly what I chose to do.
What I want you to know is how much I loved my life and those of you who shared it with me.

You are my family.

You all know where I came from and what my life was like, before. But Star Fleet took that frightened, angry young girl and tempered her. I have been blessed with your friendship and your love."

Ово је изговорила много бољим енглеским, наиме, њен енглески је био много бољи ту него кад је говорила (пре, и после тог одломка) своје сопствене енглеске реченице. Професорима страних језика биће одмах јасно шта се ту догодило: она је меморисала не само (граматички савршено исправне) реченице, него и нагласак, ритам, фонетику, интонацију, емоцију, па је то испало одлично.
   У филму који је иначе преоптерећен површно-смешним и површно-забавним фановским призорима, овај прилог је заблистао, засенио, као права мала емоционална атомска бомба, ултра-озбиљна (и добио велики аплауз новосадске публике), и доказао да је нешто у Таши Јар остварило контакт са нечим у словенској души.
Србија је једина балканска, словенска, и источноевропска земља у овом филму. Дакле, заступили смо свој народ, своју групу народа, и своју половину Старог континента. Па, као што (отприлике) каже онај ђаво у српском филму "Ми нисмо анђели": "Овај је у животу смувао 1.200 жена . . .  ТО  ЈЕ   Н Е Ш Т О !"

ПОЧЕТАК  НАКНАДНЕ  ПРИМЕДБЕ:

(Накнадна примедба А. Б. Недељковића, 2005 02 23:  могли су да учествују и многи чланови "Лазе Комарчића", и позвани су, али их је неко навео да буду максимално против. То је чак добило размере одбацивања "Звезданих стаза" . . . невероватно, какав штетан раздор, какав штетан ривалитет између два клуба, уместо да  сарађујемо и да СВИ будемо тамо, тог дана. Какво штеточинство је то било. Многи чланови "Лазе Комарчића" су тих дана подједнаким мртвим гласом изјављивали "Не, ја нисам фан Звезданих стаза . . . " иако је практично свако од нас фан Звезданих стаза. Парадоксално, али на неком нивоу савршено логично, они који највише желе да постану Американци, окренули су се против Звезданих стаза, зато што је ово требало да буде СРПСКО учешће. )

КРАЈ  НАКНАДНЕ  ПРИМЕДБЕ.

   Вечерас (субота, 5. јун) у 21 час, дакле 9 сати уноћ – последњи бус за Београд одлази, колико сазнајемо, у 23.05! – овај скрининг би требало да се понови, и то на отвореном простору, наиме (ево како то најављује организатор): "Време 21,00 часова, место Отворени биоскоп "Градилиште" прекопута Филозофског факултета ", али, ако буде кишовито, а већ сад је кишовито подне, онда ипак поново у сали у Католичкој порти бр. 5.
   Приказан је и један додатак, измонтиран од преосталог српског материјала, који се неће приказивати у саставу филма по свету али ће кад-тад ипак бити на ДВД-у (па ће неки ипак то моћи да виде, ако их буде интересовало), под насловом "Србија – бонус" (енгл. СЕРБИА – бонус) где још неки од нас говоре, на пример Иван М. Цветковић.

(2)  У најновијем ПЗАБ ("Политикином забавнику"), од 4. јуна, са Фантомом на насловној страни, је СФ прича Илије Бакића "Лепи Нанко и кликераши", из истог универзума као и његова ранија (31. октобар 2003) прича "Лепи Нанко и разбарушена хоботница"; то је један пост-холокаустни свет где су мутанти много . . . мутирани. Прича је лак и леп приказ тог света, али се завршава једва-некако, без много поенте.

(3)  У једном кратеру на Марсу постоји нешто, око 1 км у пречнику, што заиста изгледа као људски мозак, а с обзиром на ту величину тачно би могло да стане у оно чувено "лице на Марсу" (које, нажалост, кад се добро осветли, баш и не личи много на лице). Свеједно: уклапа се величином. Е, сад, још кад би тај мозак био у тој глави  . . .

(4)  Извесни Ден Браун (Dan Brown) зарадио је грдне паре тако што је у својој псеудо-публицистичкој књизи (прво издање март 2003; досад продато седам и по милиона примерака) "Да Винчијев код" (енгл. "Da Vinci Code") написао како наводно има доказа да је Христ остао жив после распећа, а не васкрснуо; па, оженио се Маријом Магдаленом, имао с њом дете које је одведено у Француску, па Црква као вековима крије ту тајну, па то као има везе са масонима, итд. итд. Ово је, изгледа, неки нови Ерих Фон Деникен, али не трућа о нерешеним загонеткама науке, него трућа против Библије. Неки појединци ће можда рећи: баш га брига, намлатио је лову, а они што то купују ионако су глупи, барем се забављају, дакле, нема никакве штете. – Лако је помоћу таквих цинично-профитерских коментара, који у суштини правдају лоповлук, одобравати свакојаке нечасне радње.  –  Али, то Брауново, тај "Да Винчијев код", иако није СФ, има неку далеку попречну везу са СФ, јер, представља својеврсну алтернативну историју.

(5)  У Бугарској, главни град је Софија. Воз из Београда за Софију (има и спаваћа кола) полази сваке ноћи у 23.20 и стиже у десет сати ујутру у Софију, а цена ПОВРАТНЕ карте (спаваћа кола) је 2.140 динара. Из Софије има често аутобуса до града Пловдива, путује се око сат и по на југоисток, цена карте (у једном смеру) је око 5 евра. – Али наравно може се ићи и аутомобилом, или, аутобусом. Смештај по студентским хостелима (само смештај, не пансион: храни се свако у сопственој режији?) изгледа да кошта око 8 евра на дан.
У Пловдиву ће од 5. до 8. августа бити Еурокон 2004 – Булгакон 2004, европска конвенција СФ. Било би добро за нашу земљу да тамо буде што јаче заступљена, и да се једног далеког дана можда у Новом Саду одржи један Еурокон.
Програм – па, он постоји, а ви размотрите да ли је добар и привлачан, да ли је садржајан.   НЕ  ГАРАНТУЈЕМО   НИШТА ! ! !   –  имате на Интернету. Е-меил адресе за то су:

info@bgcon.org

и сајт:  

www.bgcon.org

Ако сте вољни (нарочито чланови Српског друштва за научну фантастику) да идете, и ако се определите за неки превоз, јавите се да можда отпутујемо као група, заједно: то је паметније. А др Зоран Живковић је рекао да ће ићи тамо само ако га његов бугарски издавач натера.
Ето, толико за данас.
На крају да се вратимо на тачку 1: шта прави фанови могу казати о Таши Јар? Ево овако, на енглеском:  

Yes . . . We are her family .

Поздрав из СДНФ.
П.С. Поменули смо да је изашла "Кармила"; ево како та хорор књига изгледа. Изашло је и друго издање (код другог издавача, "Алнарија") Зелазнијевог "Господара светлости"; ево како изгледа.

(Прилози, 2 слике:     Le Fanu, Sheridan, 'Karmila', horor, 88 KB, i,
         Zelazni, Rodzer, 'Gospodar svetl', reprint 2004, 78 KB)

Цењени   ,


(1)  Изашао је часопис "СциТех" број 5, јунски број (после броја 4, мајског: то је месечни темпо! – док "Планета" и "Астрономија" иду вероватно двомесечно, дакле, само по један број у два месеца) са прилозима високог квалитета, углавном из биологије; тема броја је старење. Интересантан је тај руски желатин за у око, у куглици који се наводно састоји 98% од воде, а интересантан је и наговештај неких Амера да ће направити анти-оксидант 100 пута ефикаснији од витамина Е. – Некад, давно, у СФ се предвиђало да ће једног дана бити пронађени лекови против старења, "анти-агатици". Ово би било нешто у том смерy.  

(2)  У клубу "Лазар Комарчић" постоји (и има одређену улогу у квизу) и Веће стараца, у коме су они велики фанови са почетка Првог српског фандома – на пример, Бобан  . . .  Кад су они, на састанку пре неки дан, позвани да пођу напред и заузму своја места, АБН је брзо побегао, да не би био стар.

(3)  У магазину "Њу сајентист" од 29. маја 2004. појавио се прилог у коме извесни професор Филип Филипс (први пут са једним "л" а други пут са два "л": енгл. Philip Phillips) са Универзитета Илинои (тј. Илиноис) признаје да научници заправо ни до данас не знају зашто електрон ради то што ради, зашто уопште пролази кроз метале, и зашто су метали уопште метали кад би савршено лако могли бити и изолатори! Једна техника истраживања која се сада употребљава састоји се у томе да се направи моно-атомски листић метала (слој само 1 атом дебео), да се охлади до близу апсолутне нуле, и да се онда посматра кретање електрона кроз то, у ситуацији кад су принуђени да се покрећу само у две димензије, пошто трећу (тј. дебљину листића) немају. Резултат: тек сад је много што-шта о феномену проводљивости нејасно!
У истом броју је и крајње морбидан чланак о пресађивању целог лица са умрле особе на примаоца. Хируршки се то, евидентно, може већ сад. Само, то ново лице остане непокретно, паралисано, јер једном прекинуте нерве немогуће је (засад) саставити тако да прораде. Али, кад и то једног дана буде решено, гангстери и тајни агенти, и филмски глумци, ће моћи по потреби да купују себи комплетна нова лица. Али не и структуру костију иза тога.
У истом броју је и тврдња, иза које стоји нека екипа научника, да најштетнија ствар по људски слух није постојана прилично јака бука, као што се мислило, него – повремене врло јаке експлозије, као, на пример, од мега-петарди у близини, или пуцњава; а слух, наводно (изненађење! ако је ово истина, то је изненађење) прилично попушта и онима који живе у сталној тишини.  

(4)  Шта мислите, зашто се овај лепи цвет, пречника око 45 мм, чији пажљиви скен-без-гњечења (а не фотографију) вам шаљемо, зове "астра"? – Претпостављамо да је омиљен код астронома. Продају га ових дана на улицама Београда продавачице цвећа, али, оне већином нису младе девојке, као у појединим романтичним филмовима, него су старије жене.

(5)  Појавио се филм фантазије, али врло близак научној фантастици, у понечему налик на "Дан мрмота"; зове се "Ефекат лептира" и говори о времепловцу који неколико пута узастопно покушава да поправи оно што се десило. Ви знате на ког лептира се наслов односи. Као аутори сценарија и режисери потписани су заједно двојица, Ерик Брес и Џ. Макај Грубер (Eric Bress, J. Mackye Gruber), а главни глумци су један младић по имену Ештон Качер, и једна девојка по имену Ејми Смарт (Ashton Kutcher, Amy Smart). Филм има омладинску и тинејџ димензију, и вероватно није много коштао, али је по много чему А-продукција, напросто врло добар.

(6)  Она два роботића на Марсу још увек возе, снимају, успех је тако потпун да то више никога (медијски) не интересује. Сад се један спрема да сиђе у неку мало дубљу и стрмију рупчагу, из које после можда неће моћи да се попне – никада више, ах, никада више! – па је то, као, драма.

(7)  Јавио се мистер Одо, наиме, Одонијанац-полицајац из Дубоког свемира 9, а иначе сада Ненад Петронијевић, који је са још двојицом пријатеља био у Новом Саду на скринингу "Трекија 2". Дакле резултат је био отприлике 100 : 5 за Новосађане.

(8)   Изашао је и репринт Ким Стенли Робинсонове трилогије "Црвени, зелени, плави Марс", доносимо слику плавог.

(9)  Зашто добијате вести број 187 тек ПОСЛЕ вести број 188? Грешком, дабоме. Ко ради, тја и грашак.

(10)   Прича се о некој јакој иницијативи снимања хорор-филмова у Србији. Надамо се да неће бити само оно да се камерман шуња са камером глумцу заврат, плус сецкане жене у клозету.

Поздрав из СДНФ.

(прилози, слике:
srpsko cvece zvano 'astra' (zvezda) juni 2004, 80 KB,
casopis SciTech 005, jun 2004, 67 KB, i,
Robinson, Stenli, 'Plavi Mars', reprint 2004, 125 KB)

Цењени   ,

јуче (среда 9. јуни 2004) је у Крагујевцу, у великој свечаној сали Друге крагујевачке гимназије, у 19 ч, одржана промоција првог броја часописа "Наслеђе". Има 14 радова, од 13 аутора. Часопис је штампан ћирилицом, осим оних делова који су на разним страним језицима.
Онима који воле научну фантастику, скрећемо пажњу да је ту један прилог о научној фантастици; и то, поприлично опширан (око 11 шлајфни тј. стандардних традиционалних куцаних страница), о песми "Унутрашње море" велике америчке СФ списатељице Урсуле Ле Гвин; та песма је пример врхунски квалитетне (са становишта књижевне вредности) СФ поезије. Песма је у овом раду наведена цела у оригиналу, на енглеском (43 стиха) али и у препеву на српски (45 стихова), а анализирана је детаљно, из више књижевних и других аспеката. Она говори о . . .  ах, па, читајте "Наслеђе".
(Које ће ускоро имати промоцију и у Београду – јавићемо вам –  а продаваће се, колико смо чули, вероватно по цени од око 350 динара.)

Поздрав,
др А. Б. Недељковић



Цењени   ,

(1)  Изашла је нова "Планета", ево слике.

(2)  Изашла је и нова "Астрономија", ево слике. Хм, у Србији је културни живот мало живнуо, киосци су крцати часописима, дограђују са на многим киосцима "крила" од по 3 -4 квадратна метра у лево и исто толико у десно и опет не могу сви нови часописи да стану; сваки такав киоск – мали сајам часописа.

(3)  У "Политикином забавнику" пре две недеље, наиме, 18. јуна, био је леп прилог преко целе две странице о животним правилима Ференгија (ево слике једног дела прве од те две странице), а у овом јучерашњем нема СФ.

(4)  Једна књига, са насловом "Књига", др Зорана Живковића изашла је у Кореји, а добила је и

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"7) У најновијем ПЗАБ, оном од петка 21. маја 2004, имате кратку причу Јована Стојадиновића (ново име на српској СФ сцени?) "Петак је дан за среду" о артистима који ходају по разапетој жици између облакодера у једном будућем Њујорку. Прича има само мало елемената СФ, тачно неки минимум довољан да је ипак сврстамо у СФ; има и елементе фантазије; врло је кратка, и скромна; па ипак, она има извесну књижевну вредност, даје (макар само у једном кратком бљеску) увид у један будући мало другачији свет.

Posle ovoga se mozda i pretplatim na te vesti SDNFa.  8)

SF vesti iz 2004, 4-ti deo, avg-1/2 okt

Цењени   ,

после јутрошње главне, ево, поподне, још неколико вести за среду 11. август 2004.

(1) У ПЗАБ ("Политикином забавнику") бр. 2739, од 6. августа 2004, изашла је СФ прича "Тенкови Каленије" српског аутора Константина Тезеуса. Илустрацију (одличну, дивну) је дао Гето.

(2) На српској телевизији, после пролећне гомиле најгоре СФ на свету (о инциденту Роузвел . . . ) завладала је апсолутна СФ суша, у којој је једина утеха могла бити фантазијска серија "Чари" тј. "Зачаране" (енгл. The Charmed Ones) о три модерне девојке у Сан Франциску које су чаробнице и имају многе магичне моћи. Серија је била шармантна и пуна лепих ефеката, али није била СФ. – Али, сад је и та серија завршена, тако да се СФ понуда на нашем ТВ небу може описати изразом "дибидус ништа; јок".

(2)  Том Хенкс, холивудски глумац, појавиће се наводно у филму "Терминал" као путник емигрант из источне Европе кога њујоршке аеродромске власти задржавају годинама на терминалу и не дају му да ступи ногом у обичан амерички простор, јер би то значило имиграцију, а они не желе да му дозволе имиграцију. Сличних случајева заправо има, у стварности, јер је правни статус човека у авиону и на терминалу заправо сасвим посебан, специфичан. Ово је предвидео СФ писац Ален Омбри својом причом "Човек у транзиту" у антологији уредника Мајкла Муркока "Нови светови 4" 1972. године (енгл. Alan Aumbry, "Man in Transit", New Worlds 4, editor Michael Moorcock). Али код Омбрија, нежељеног путника стално шаљу у све нова и нова путовања, јер због неког прописа Уједињених Нација не смеју да га задрже ни на терминалу, и тако он проводи живот у авионима . . . Прича је објављена у Србији 1984. године са одличном илустрацијом коју је дао Милан Илић Лаки.

(2)  Ради експеримента и забаве, поставили један стари ауто Ситроен 2ЦВ (у Србији познатији као "спачек") на аеродромску писту иза мотора једног великог путничког авиона. Онда су мотори укључени, па се ауто испревртао, и укупно је одуван 100 метара далеко.

(3)  Кад је украјинска певачица Руслана победила на "Песми Евровизије", скочила је на сто и махала огромном заставом Украјине, дерњајући се. Да ли је то лоше? Да ли је Руслана националисткиња? Треба ли да буде? Да је којим случајем победио Србин, па се тако понашао, поједине невладине организације у Београду, које добију копривњачу чим виде српску заставу, вероватно би му љуто замериле, да је примитивац и шовиниста. Поводом случаја Руслана, те исте невладине организације нису се огласиле ниједном речју. Зашто? Значи ли то да у овој новој Европи ипак има места за национализам и патриотизам? Доносимо слику која ово доказује.

(4)  У мају 2004. године потписан је споразум Русија – ЕСА (Европска свемирска агенција) о заједничком истраживању свемира. Тиме је створена правна и организациона основа да Европа, цела, дакле и источна и западна, постане један космичко-истраживачки центар. Руси ће давати јефтине и поуздане ракете и услуге, али оне ће вероватно полетати са позиције много повољније (ближе екватору) него што је то Бајконур, наиме, из француске базе Куру у Јужној Америци; а западњаци ће давати паре, сателите, фину астрономску технологију итд. Очекује се добар бизнис.

(7)  Престала је на ТВ "Пинк"и одлична ТВ серија о медицинском ургентном центру, "ЕР" у којој је присутан и др Лука Ковач, Хрват. Па, због Хрвата, помињу се и Срби и Јевреји. Серија је апотекарски прецизно одмерила морални статус који те нације имају у тој филмској индустрији. Срби су приказани као зликовци који су у Вуковару поубијали Лукину породицу, и само и једино зликовци и ништа друго; Хрвати су праведни страдалници али им се у једној епизоди детаљно и опширно морално замера што су на самом почетку постојања НДХ, у Другом светском рату, за само неколико недеља покупили и поубијали скоро све своје Јевреје, око 45,000 њих, са ефикасношћу и брзином која је запрепастила чак и Гестапо и задивила и самог Хитлера. Лука је неколико пута испрозиван као лош и нестручан доктор, који често изостаје с посла и греши, па чак, због њега, у једној епизоди др "Ракета" Романо пита да ли је ико проверио, да ли у тој тамо Хрватској стварно постоји иједан медицински факултет; у другим епизодама прете му да ће му одузети "зелену карту" и отерати га назад у тај његов Трећи свет, у ту Хрватску. Да је све то изречено против неког лекара Србина и против Србије у истој тој серији, ми бисмо се вероватно прилично бунили. Можемо са пуно поуздања очекивати да ће иста ова морална једначина бити примењена на та три народа и у холивудским СФ серијама, ако се у њима икад буду детаљније описивали Срби и Хрвати. Засад, у извесним филмовима на рубу СФ, где, на пример, болесник и лудак уноси атомску бомбу у Њујорк и хоће да је детонира, шта мислите шта је по националности тај болесник и лудак (кога ће на крају амерички херој, рецимо Џорџ Клуни, савладати)?

(8)  ИБМ тврди да је успео да сними магнетно поље појединачних електрона у електронском омотачу појединачног атома; тј. наноскопски мало магнетно поље. Из овога би једног дана могло да проистекне прецизно снимање и мапирање појединачних молекула у три димензије. Видети на

http://www.research.ibm.com/resources/news/20040714_nanoscale.shtml

То би биле вести за овај летњи дан.
Поздрав из Српског друштва за научну фантастику.


Прилози -- слике:     

(1)  Charmed ones earlier team 19 KB      
(2)  Charmed Ones, stopping time
(3)  Charmed Ones, astral projection
(4)  Citroen blonjn off by Boeing, 8 KB
      (5)  Ruslana je nacionalistkinja, 34 KB

Српски "Емитор" најбољи СФ фанзин у Европи

На двадесет седмој европској конвенцији научне фантастике, "Еурокон 2004", која је одржана 5-8. августа у бугарском граду Пловдиву, гласањем представника и учесника из 17 европских земаља награду у категорији "најбољи фанзин" добио је "Емитор" који у Београду излази континуирано, месечно или чешће, већ 23 године (још од децембра 1981) и има већ 445 бројева (што је вероватно европски и светски рекорд) са укупно преко 10.000 страница (такође вероватно европски и светски рекорд за фанзине) у издању Друштва љубитеља научне фантастике "Лазар Комарчић", lazarkomarcic@yahoo.com  . Ово је велики, унутар овог жанра историјски, успех српске научне фантастике, признање много-годишњем преданом и одушевљеном раду више од стотину сарадника, ентузијаста, сасвим неплаћених. Својевремени такав успех загребачког магазина "Сириус" био је за Хрватску национални догађај.
Почасни гости конвенције били су амерички СФ писац Роберт Шекли (рођен 1928; његовом говору је присуствовало око 700 слушалаца), британски писац СФ Иан Вотсон који је са Кубриком урадио сценарио за филм ИА, и неколико других. У оквиру конвенције одржана је и европска биоскопска премијера филма "Ја, робот" са титловима на бугарском. За најбољег европског СФ писца овогодишњу награду добио је Ник Перунов из Русије, најбољи СФ сликар је Ото Фрело из Данске, најбољи преводилац Владимир Баканов из Русије, најбољи издавач СФ је "Минотауро" из Шпаније, а награду за најбољи европски СФ филм добила је, убедљиво и са лакоћом, руска "Ноћна патрола" коју Руси рекламирају као "отечествени блокбастер" (филм је заправо хорор-фантази, а не СФ; делегати су занемарили жанровску прецизност зато што су били одушевљени да источна Европа најзад има снажан филм холивудског квалитета из ма које области фантастике) која је и приказана али само на малом екрану; ову награду деле сценариста Сергеј Лукјањенко и режисер Тимур Бекмамбетов. Једини српски, и уједно једини академски учесник у званичном програму конвенције био је проф. др Александар Б. Недељковић са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, са предавањем о Нобеловој награди за књижевност, коју је до данас добило тачно 100 писаца од којих само један СФ.
Следећи Еурокони биће 2005. у Глазгову и 2006. у Кијеву.



субота 14. август 2004:

Цењени   ,

ево две слике (два скенирана чланка) о новим успесима српске фантастике.

Молимо све, а нарочито чланове и сараднике Српског друштва за СФ, да нам ЈАВЕ ако у још неком листу или часопису примете чланке ове врсте.

Поздрав из СДНФ.

(Прилог: скен чланака "Живковић Зоран номинован за Импак, 47 КБ", и,
"Емитор најбољи фанзин у Европи, 59 КБ")



Цењени   ,

ево вести за крај дугог топлог лета 2004.

(1)  Имају ли ваша кола црну кутију? По једној вести, 15% аутомобила који се данас производе у САД имају способност да бележе податке о својој брзини али и друге податке о свом раду, што је нарочито корисно за истрагу после озбиљнијих удеса, али, већина власника тих кола нити зна, нити мари за постојање своје црне кутије (која, за почетак, није стварно црна нити има разлога да буде; у авионима је, рецимо, оранж боје). Уз ГПС (глобално-позиционирајући систем) уређај (који се данас ставља чак и на псеће огрлице да би љубимац могао бити пронађен, буквално из свемира, ако одлута . . .) кола би могла бележити и где су, до у метар тачно, из секунда у секунд; и то би се могло после све очитати. Уз помоћ сензора на седишту, могла би кола знати и колико особа је било унутра, па можда чак и ко је где седео. Па, можда би све ове податке неко могао да прочита и пресними код првог аутомеханичара који се дохвати вашег возила, хтели ви то или не. – Са становишта борбе против тероризма и гангстеризма, па рецимо и против крађе кола, најбоље би било да полиција у сваком тренутку зна локацију и рад сваког возила. Али, у том случају, ако мафија (или Велики Брат) има свог човека у полицији, онда бежања ни скривања више нема  . . .  нити реално заштићених сведока  . . .  осим ако сте способни да у својим колима фалсификујете инпуте. Али ако они то проверавају и камерама за контролу саобраћаја на свакој раскрсници, у свакој улици ваше земље поносне . . .

(2)  Сви смо навикли да мислимо да су пре белаца у Америци били Индијанци, и, тачка. Крај приче. А откуд смо тако сигурни? Сада постоје и претпоставке да је пре Индијанаца било неких других народа; тј. да је Америка (Северна, и Јужна) насељавана више пута. За почетак, ове теорије нису се допале представницима данашњих индијанских заједница, које радије не би да размишљају у том правцу.

(3)  Сви смо навикли на сазнање да постоје феминисткиње, које захтевају ово или оно у корист жена, али, постоји ли мушки еквивалент тога? Постоје ли, и да ли ће можда у будућности постојати, и шта би радили, маскулинисти? Хало, научно-фантастичари?

(4)  Откривен је и тридесет трећи Сатурнов месец. Пречник? Око три-четири км.

(5)  Нешто ново куца на врата. Амерички ветерани вијетнамског рата замерају председничком кандидату Џону Керију што се сад хвали својим патриотским учешћем у том рату, да би добио изборе, а у оном тренутку кад се из њега вратио, и док је тај рат још трајао, био је максимално на демонстрацијама против, вређао је и грдио своју земљу што води тај рат, бацао је и шутирао своју медаљу јавно. Ветерани кажу да није у реду његова садашња политичко-промотивна предизборна позиција, која у суштини поручује: "Ја сам национални патриотски херој тог (фуј, фуј, зликовачког, идиотског, потпуно бесмисленог и неоправданог) рата (за који сам се код куће свим силама потрудио да га изгубимо) (мада сам се на фронту свим силама потрудио да га добијемо)".

Хајде да видимо.

Може ли неко бити антиратни демонстрант и ратни херој у исто време?
Може ли неко бити често на Интернету, и антиглобалиста, у исто време?
Бити против светског тржишта а из све снаге продавати на њему?
Може ли се ући у приватизацију и НАТО и Европску унију а бити против њих?
(Може, наравно.) А да ли у томе препознајете нечију будућност?

(6)  А сада, комплетан списак наших ватерполиста – златни момци који су нам донели сребро из Ати . . .  ууупс . . .

Пардон.

Грошка.

Комплетан списак наших учесника у Пловдиву, у Бугарској, који су донели награду коју је "Емитор" добио као званично НАЈБОЉИ ФАНЗИН СТАРОГ КОНТИНЕНТА:

Србија је била у Пловдиву заступљена са укупно 4 представника, и то су били следећи:

- као званични представници клуба "Лазар Комарчић", два млада човека, Павле Зелић и Петар Петровић, који су и номиновали "Емитор" и дали незаобилазан, апсолутно битан допринос да се та награда добије – обавили су главнину, може се рећи 99% посла;

- као једини српски учесник у званичном програму Еурокона (то значи: поименице наведен у штампаном програму), и уједно једини академски (то значи једини проф. др) учесник у целом еуроконском програму, А. Б. Недељковић, који је и око награде у једном тренутку нешто помогао, и,

- наш четврти представник, који је стигао један дан после отварања, тј. на први еуроконски РАДНИ дан ујутро, а онда одиграо на један тачно одређени начин пресудну улогу у добијању те награде; без њега, не бисмо је добили: Филип.

(7)  Програм "Лазе" за септембар – молимо запазите први састанак, осмотрите тај први састанак!   –   је следећи:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА СЕПТЕМБАР 2004.

06. септембар     ИЗВЕШТАЈ СА ЕУРОКОНА (Пловдив, 5-8 август 2004.)
                Извештачи: Павле Зелић и Петар Петровић

13. септембар    "ДЕСЕТ(ак) ПОУЧНИКА РАСТКА ЋИРИЋА"
                (Разговор са Р.Ћирићем води Јован Ристић)

20. септембар    ЕЛЕМЕНТИ АЛТЕРНАТИВНЕ ИСТОРИЈЕ У РОМАНУ "ИМПРИМАТУР"
                (аутори Рита Моналди и Франческо Сорти, ЛАГУНА, 2004.) О књизи
                говори Владимир Лазовић.

27. септембар   КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
               Модератори: Александар Марковић, Иван Нешић

За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"

ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ
                                              Председник Друштва

Ето.

Поздрав из Српског друштва за научну фантастику.

(Attachment, jpg: " Eurocon 2004 award to the best fanzine, 'Emitor', 66 KB ")  




Цењени  ,

ево само најсажетијих СФ вести за 24. септембар 2004:

(1)  У најновијем броју часописа "Свет компјутера" приказани су принтери који принтају целе материјалне предмете. Да, предмете, у три димензије; а не слике. Добијени предмет, који је од пластике, евентуално у боји (у суштини нашприцан мало-по-мало) можете држати у руци. То је, стварно, фантастично. Доносимо вам једну слику тог часописа, а неки други пут послаћемо вам и слику неких тако направљених предмета.

(2)  Изашао је још један храбар (или: несмотрен) број, број 007, часописа "Сци-тех". Претходни је био храбар зато што су се једини они (од магазина ове врсте, озбиљне научно-популарне) усудили да иступе у сред лета, у такозваној "мртвој сезони" за озбиљну штампу (јер је свако, по претпоставци, на летовању тада)   двобројем јул-август. Овај септембарски број је несмотрен зато што је тема броја скоро иста (зашто сањамо; претходна је била зашто спавамо) а и ликовно решење је скоро исто, портрет младе жене склопљених очију, са отприлике истим распоредом и тоналитетом ликовних елемената, тако да ће многи потенцијални купци закључити да је то исти број, онај летњи, и неће га купити. – Садржина је опет углавном из биологије, психологије, медицине, и географије, што није баш у складу са насловом. – Доносимо слику и тог часописа.

(3)  Изашла је нова "Астрономија", број 8, још један јак и квалитетан број. – Ево и слике. На насловној страни је један камен далеко од Сунца.

(4)  Изашла је и нова "Планета", број 10, са многим, разноврсним темама, тако да она остаје најприближнија некадашњем широком, опште-обухватном концепту "Галаксије".

(5) Имамо програм рада "Лазе" за октобар 2004 (напомена – у том друштву је Владимир Лазовић 20. септембра 2004. одржао заиста врхунско, ултра-квалитетно предавање о новом италијанском историјском роману са елементима фантастике "Имприматур", аутора Рите Моналди и Франческа Сортија, у издању "Лагуне", превод на српски Гордана Бреберина) тако да би штета била – незамисливо би било – да се то предавање не појави једног дана и у штампаном облику, можда ојачано извесним бројем фуснота и референци; та књига је евидентно права ствар за онога ко воли медитеранску и италијанску и француску средњовековску историју али помакнуту само мало, или малчице више, у простор спекулативног):


ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ОКТОБАР 2004.

04. ОКТОБАР  "ЂАВО НА ФИЛМУ: О филмским ђаволима, егзорцистима и проданим душама"
Предавач: Дејан Огњановић

11. ОКТОБАР    Представљање књиге "ЗЛАТНА КРВ"
            (Луциус Шепард, издавач ОКЕАН, 2004.)

18. ОКТОБАР  Ванредна седница управе клуба "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ"

25. ОКТОБАР  КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
           (Медијатори: Александар Марковић и Иван Нешић)

За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"

ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ

Председник Друштва


Ето . . . поздрав из СДНФ.
П.С. Спремате ли се за пут у Глазгов, у августу 2005, на "Ворлдкон"?

(Прилози: насловне стране та 4 часописа:
   часопис 'Свет компјутера' 2004 09, принт предмета, 41 КБ,
часопис 'СциТецх' бр 7, септ 2004, 33 КБ,
   часопис 'Астрономија' бр 8, септ 2004, 33 КБ, и,
   часопис 'Планета' бр 10, септ 2004, 42 КБ )


Цењени         ,
ево наше јубиларне 200-те емисије вести.

(1)  У данашњем (недеља, 10. октобар 2004) броју листа "Глас јавности", на стр. 11, имате велики чланак и слику где се (у поднаслову, а и на слици – он је десно) појављује Свебор Миџић, познат као СФ фан средином 1990-тих година, кад је СФ друштво "Лазар Комарчић" радило у СКЦ-у – Студентском културном центру. Раније је, сећамо се, Александар-Саша Гаталица прешао из фандома на главнотоковску сцену.

Овај Свеборов пројекат, сада, није СФ.

Доносимо скен тог дела тог чланка. И, узгред, доносимо једну слику са недавног Еурокона у Пловдиву, у Бугарској.

(2)  Видели смо недавно да у том истом СКЦ-у више нема оне велике и лепе књижаре која, искрено, није била нимало специјализована: у њој је било свега и свачега, свих тема и жанрова, за децу и за одрасле, и на српском и на енглеском, од свега по неколико књига, ни од чега довољно. Другим речима, по ништа од свега. Књижаре са тако свеобухватном концепцијом треба да имају неки мамутски простор, неки фантастичан број изложених наслова (и метара квадратних), а ова то није имала – штавише, читаво њено лево крило било је испуњено легалним ( = стравично скупим) музичким ЦД-овима (можда у знак кајања што су укинути сви они киосци испред) које, колико смо видели, нико, или готово нико, није куповао, па чак ни гледао.  

Да ли ће сада ту настати нека друга књижара, можда специјализована за нешто што би СКЦ-у доликовало, за СФ, на пример? Не знамо. Ако знате, молимо да нам јавите.

У истом приземљу СКЦ-а, лево, је ликовна галерија која често има СФ, и где често можете видети Владу Весовића и друге српске ликовне уметнике блиске СФ-у.

У средини, заправо у проширењу улазног ходника СКЦ-а, ипак је остала једна књижара, врло мала.

(3)  Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода", на адреси

www.beografiti.co.yu/sfpogled  

који је српској СФ много значио, а радио га је, ако смо добро разумели, један момак, из чисте добре воље, апсолутно волонтерски, неплаћено – па, зар смо баш толико незахвални – заспао је пре два и по месеца, 27. јула 2004, и још је, ево и данас, у зимском сну. Сад би требало да се појави одједном десетак емисија, да би био сустигнут календар. Није још јављено чак ни да је "Емитор" почетком августа добио ту поменуту награду.

Само да дремеж тог сајта не прерасте у сан оне врсте, којом спавају, негде у другој димензији у утихнулим дворанама Камелота, краљ Артур и витезови Округлог стола. "Прича се да Артур јаше по небу; или да понекад буде дивља ноћ кад кроз шу

SF vesti iz 2004, 5-ti deo, okt - nov

Цењени   ,  

ево вести из СФ и блиских области за недељу 24. октобар 2004. Прва је хитна:

(1) Програм предавања о Ајнштајну, у Институту за физику у Земуну, драстично је измењен, нешто је отказано (што би се још и могло опростити) али, нешто – па баш оно најзанимљивије, о парадоксу близанаца! – је одржано недељама РАНИЈЕ него што је било најављено; а то је већ прилично неопростиво. Конкретно, било је заказано за 22. октобар, а онда је "из заседе" одржано 1. октобра! То заиста, заиста није коректно, ту су слушаоци много обманути.  

Извињавамо се што смо вам уопште најављивали та предавања код тих тако непоузданих организатора.

Дешава се у разним институцијама да неко предавање буде отказано, наравно, а дешава се и да буде одложено, али, НЕ СМЕ се одржати раније него што је најављено. То је као да авион одлети за неку далеку дестинацију два сата пре него што је речено, а онда путници почну да пристижу . . . или, као да се испит на факултету одржи дан раније, само за неку повлашћену групицу кандидата којима је некако у последњи трен јављено – а остали, ништа . . . То се НЕ  СМЕ. Чак ни кад постоји добар и поуздан механизам јављања, што у овом случају, пошто је била позвана практично читава јавност, никако не може постојати. Па, ни многим физичарима није јављено! То је заиста катастрофално.

Сад ће, наводно, по неким тврдњама, 29. октобра бити ипак одржана "Милева Марић – Ајнштајн", а последње предавање наводно ће бити 5. новембра – "Ајнштајнов космос". Али како да вас позовемо на та два предавања, кад више ништа није око те серије предавања сигурно? Ко може сада ишта да гарантује, кад је организатор Институт за физику у Земуну? Сад је то све "под можда". Ако дођете, биће то на ваш сопствени ризик.

(2)  Извештај о Еурокону 2004 појавио се (на енглеском језику; илустрован) пре неколико дана на сајту

http://www.bgcon.org  

па, изволите, кога интересује нек погледа.

(2)  Готов је документарац "Трекији 2" на ДВД диску.

(3)  Биће велика европска Стартрек конвенција у Бону, идућег лета.

(4)  Зоран Живковић је путовао авионом преко Лондона до Аустралије, на супротну страну ове планете, и није пао главом надоле са Аустралије у космос, мада би неки средњовековни географи очекивали да се то догоди ономе ко залута на доњу хемисферу. – Учествовао је на Фестивалу писаца у Бризбејну (Брисбане), што доказује и приложена његова слика са коала медведићем. Али, то није било СФ окупљање, нимало СФ, мада је неколико пута поменута "спекулативна фантастика" (не научна фантастика). Ипак вам јављамо о овом скупу, зато што је др Живковић важна личност у историји српске научне фантастике; па, кад је учествовао на једном овако гламурозном главнотоковском (енгл. mainstream ) скупу, зашто и то не јавити. – Извештај др Живковића, писан претежно за друге учеснике (на неки начин интерни, не за ширу публику) имате на сајту

http://www.nightshadebooks.com/discus/messages/10/3302.html?1097477786

па, изволите. Претпостављамо да довољно знате енглески, а ако не, хм, па, научите боље.  :)   Прилажемо вам две слике са тог окупљања. На првој су Зоран, коала, и Кирстен Бишоп (тим редом; Зоран инсистира да буде свакоме објашњено да су ТИМ РЕДОМ да неко од гледалаца не би дошао у забуну) а на другој су – па, ево, цитираћемо Зоранове речи, ево ко је на другој слици:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Here are the names of the five suspiciously looking (although smiling) individuals in the photo (from left to right): Kirsten Bishop, Zoran Zivkovic, Trent Jamieson, Geoff Maloney and Vanda Ivanovic.

And here is another photo. If you happen not to be quite certain, the koala is in the middle, not on the left. The beauty is, of course, Kirsten Bishop...

J. Erik Lundberg on Tuesday, October 12, 2004 - 08:36 pm:
Fantastic report, Zoran. I'm glad it was such a good experience for you.
And thanks for clarifying the location of the koala bear.

КРАЈ  ЦИТАТА.

(5)  Прорадио је, али како, сајт Беографити – поглед из свемирског брода. Сад изгледа сасвим друкчије – искрено, много лошије, и (по нашем утиску) много теже и непоузданије се скида; датум је 22. септембар што значи да је оних десетак недеља од 21. јула однео ветар времена – енгл. the wind of time . Ипак, изашао је, користан је, има пуно информација. Има пуно информација. – Јесмо ли то рекли двапут? Па, и они су о Еурокону јавили на Беографитима двапут, текстовима скоро сасвим идентичним.

(6)  Изашао је часопис СциТех 008, али углавном је о биологији и медицини, српској археологији и архитектури (научне фантастике апсолутно нема) а, на несрећу, на насловној страни има портрет једног нашег угледног научника из прошлости, а унутра опширни чланак и о другом, што је познати рецепт да се растерају читаоци тј. да се изгуби публика. Тако је пропала "Галаксија", то са биографијама је била једна од грешака које су "Галаксију" сахраниле. То о заслужним великанима давне прошлости практично нико неће да чита, као ни биографију Виктора Игоа или Лава Толстоја, ма колико да су заслужни и препуни дигнитета; то су општепознате званично-школске музејске ствари, за које млади имају данас једну садржајну кратку реч, многима сасвим довољну: угуш. Па ипак, у овом броју има и понечег што је изван поменутих тема. Све у свему, то није свестрани научнопопуларни магазин. Наш је утисак да овај број није интересантан (а цена је 180 динара) а ви ако мислите друкчије, јавите нам.

Чекамо да видимо кад ће нови бројеви "Астрономије" и "Планете", и да ли ће бити нови број оног часописа са словном грешком у наслову.

(7) Тројица космонаута вратише се јутрос са орбиталне свемирске станице "Алфа", руском капсулом наравно (није немогуће да ће амерички шатл прорадити негде идуће године  . . .  ) безбедно у степу Казахстана. Закључујемо да терористи (Ал Каиде, и други)  нису успели да их погоде приликом спуштања. Прилажемо слику која илуструје колико је здраво бити неколико месеци у бестежинском стању.

(8)  И Бразилци су најзад, после неколико грозних неуспеха, лансирали нешто у свемир. Њихова ракета ВСБ-30 (скраћеница би наводно била од речи "Бразилско истраживачко возило" је (на жалост поборника цивилног друштва) творевина Одељења за истраживање и развој при њиховом Ратном ваздухопловству. Испаљена је у суботу 23. октобра 2004, поподне по локалном времену, из базе Алкантара (на само око 2 степена географске ширине јужно од екватора; то је врло добро) у покрајини Маранхао, која је око 2.700 километара северно од Рио Де Жанеира. Способна је да изнесе скроман користан терет од око 400 кг на скромну орбиту од око 150 км висине. То је прва успешна латиноамеричка свемирска ракета. Постоје латино амбиције да се овај програм настави, па ће то вероватно обрадовати професоре латинског.   :)

Поздрав из СДНФ.


(   Прилози:

(1)  Zhivkovic Z, Brizbejn 2004, koala, Kirsten Bishop, 36 KB;
(2)  Zhivkovic Z, Brizbejn, KB, TJ, GM, Vanda Ivanovic, 44 KB;
(3)  casopis 'SciTech' br 008, 37 KB;
(4)  capsule Soyuz, 3 astronauts can't walk, Oct 2004, 20 KB , i,
(5)  ovaj isti clanak, pcSF0202, otkaz predavanja; Brizbejn; Brazil  )


Цењени   ,

ево закаснелих вести за почетак новембра 2004.

(1) Зашто закаснелих? Зато што је до јуче било, у Србији, "индијанско лето" (михољско лето), па је свако јутро било веома ведро, па сте могли, око 5 сати ујутро, пре сунца, да видите високо на југоисточном небу две ЈАКО блиставе звезде које су биле врло близу једна друге, и убедљиво најјаче на небу. То су Венера, и, ипак много слабији од ње, зато што је стотинама милиона километара удаљенији, Јупитер. Дакле нису звезде, него су планете, и не сијају својом светлошћу, него одбијају Сунчеву светлост. – Е, па то је требало да вам јавимо тада, а сад, кад је михољско лето прошло, и кад су јутра облачна, сад је касно.

Ето. Не успе све.

(2)  Они који су приватним ракетним авиончићем одлетели 100 км високо, двапут унутар једног истог двонедељног периода, добили су обећану награду од 10 милиона долара. Дакле, приватници од приватника. Сад обећавају да ће од 2007. возити туристе горе, а држава обећава да ће некако регулисати питања безбедности која ће проистећи из тог вертикалног бизниса.  – Сајт где ову вест имате је

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/ap/20041107/ap_on_sc/private_spaceship&cid=624&ncid=716

(3)  Да ли сте знали да међу јеврејским и (разним) хришћанским теолозима заправо не постоји сагласност о питању како заправо, тачно гласе 10 Божјих заповести? Нити је текст идентичан, нити редослед заповести.  Сајт:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=1802&ncid=1802&e=2&u=/washpo
st/20041023/ts_washpost/a55480_2004oct22


(4)  Џихад је стигао у Холандију. Заклан је, на сред улице, у сред дана, у сред Амстердама, Тео Ван Гог, стар 47 година, далеки рођак (тако је барем он тврдио) сликара Винсента Ван Гога. Ово се десило у уторак 2. новембра 2004. око 9 сати ујутро.

Возио је бицикл, улицом испред општине; у њега је пуцано; успео је да побегне још неколико корака, ка градском парку; у њега је пуцано поново, а онда, кад је пао, заклан је.

Вести на сајтовима:

http://news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/variety/20041102/va_mi/theo_van_gogh_murdered_2

http://www.expatica.com/source/site_article.asp?subchannel_id=1&story_id=13472&name=Director+The
o+van+Goghmurdered+in+Amsterdam

Тео је снимио филм "Покоравање" о неравноправном положају жена у муслиманском друштву. Сценарио је написала једна жена из Африке, по имену Хирси Али, која је критиковала Коран а и пророка Мухамеда поименице, из разних разлога, па и зато што се оженио девојчицом од 12 година. (Ту би Срби морали да се сете Симониде.) Полиција је лако ухватила убицу, Мароканца у традиционалној одећи (засад је тренутно само "осумњичени" . . .  ) зато што је убица доста дуго остао на лицу места: прво, да забоде на мртваца писмо од 5 страница, у коме позива на општи устанак против неверника у Европи тј. на џихад, друго, зато што је чекао да се увери да је Тео мртав, и треће, зато што се онда упустио у препуцавање са полицајцима, који су, међутим, имали оклопне прслуке.

Ових дана једна група верских лидера у Саудијској Арабији позвала је народ Ирака на свети рат против Јевреја и Американаца итд. Сајт:  

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/ap/20041107/ap_on_re_mi_ea/saudi_scho
lars_iraq&cid=540&ncid=716

Према подацима Уједињених нација, број муслимана у Западној Европи се више него удвостручио у последњих 15 година, и сад износи око 16 и по милиона. То је, наиме, број без 6 милиона Муслимана на Балкану, и без 70 милиона Турака муслимана који чекају да постану држављани Европске Уније. Кад и Турска и све балканске земље буду чланице Европске Уније, у њој ће бити око 100 милиона муслимана, који ће се (ако њихов наталитет остане исти) за 30 година удвостручити, а за још 30 година опет удвостручити, на укупно 400 милиона, чиме ће Европа постати претежно муслиманска. – Кроз шездесет година.

Хтели сте да знате будућност Европе?

У овом тренутку, западњаци раде оно што једино и могу, наиме држе се својих принципа апсолутне политичке коректности према свима, свакоме и свему. А нарочито према верским групама. Они оптужују само нападача као појединца, кад и ако га ухвате. Никог, и ништа, друго. Они уствари и не могу да се бране, осим тако што покушавају да ухвате понеког појединачног кривца, индивидуу. Најстроже сзу забранили сами себи да оптуже оно што стално генерише, изнова и изнова, такве појединце.

Има разних реакција, али ислам је засад за њих, Западњаке, велика и нерешива загонетка.

Узгред, приметили сте да је снимљено неколико филмова о Христу (који се појавио у опширним сценама још у "Бен Хуру", из 1959. године -- енгл. Ben-Hur, A Tale of the Christ, где је Чарлтон Хестон играо главну улогу, Јуду Бен Хура -- али се нико, па ни храбри Мел Гибсон, не усуђује да сними филм о Мухамеду? – Нити о јеврејском Месији?

Неке рупе у нашој слици стварности имају облик истине.

Али кроз двеста или петсто година, можда ће већ о свему томе одлучивати роботи, а производња деце у гигантским лабораторијама-фабрикама, потпуно вештачким путем, без жена – колико год хоћете милиона или милијарди деце – па, и о томе ће одлучивати роботи . . .  који ће ту децу и гајити, и учити их да припадну некој вери или да буду атеисти. Дакле ово садашње велико цивилизацијско суочење, између ислама и Запада, могло би се разрешити и тако.

Шта ако се нова религија назове "роботићанство"?

(5)  Врло нејасно формулисана астрономска вест, коју нисмо најбоље разумели нити проверили, гласила би, да је по први пут у историји начињена астрономска фотографија (једног одређеног објекта) помоћу гама-зрака. Проблем је одувек био у томе што су гама-зраци толико продорни и јаки, да пробијају кроз сва стакла, објективе, рефлекторе . . .   па не могу послужити за фотографисање. Сад је наводно нека група астронома, користећи не гама "светлост" као такву, него искрице секундарно настале светлости "Черенковљеве радијације", снимила остатке једне супернове.

Друга поента била би у томе, да је на тај начин заправо снимљено космичко зрачење и доказано да барем један део космичког (гама) зрачења потиче од релативно недавних (пре 1000 година) експлозија супернова.

Сајтови:

http://news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/nm/20041103/sc_nm/space_cosmicrays_dc_1

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story2&u=space/possiblesourceofcosmicraysfound

а та фотографија, на АПОД-у:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/ap041105.html

Астрономкиња Паула Чедвик из Дарама овако нам то објашњава: "Кад бисте имали гама-очи, и живели на јужној хемисфери, видели бисте сваке ноћи тај прстен светлости на том месту на небу".

Имате ли, ви, биолошко биће, гама очи?

(6) На Марсу је дунуло мало ветра, чак и у тој разређеној атмосфери, па је део прашине одуван са соларних фотоћелија једног ровера (а оне су на роверима онако равне, одозго, баш згодне за таложење прашине), па је производња струје у том роверу мало живнула, повећала се за 5%. Научници више не знају у какве све нове авантуре да баце та два роботића, који су већ троструко надмашили сва очекивања. – Али, изгледа да су се неки механички делови већ помало похабали. А фотографије стижу, стижу, као и други подаци, у хиљадама.

(7)  Још слабије смо разумели тврдњу неких астронома да се тајна појединих јаких магнетских поља око БИВШИХ великих звезда састоји у томе што се магнетно поље не угаси тренутно, него још дуго егзистира као "фосилно" магнетно поље. (!) Човек би помислио да кад једне звезде више нема, и њено магнетно поље мора тренутно да се угаси. Сајт:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=96&ncid=753&e=10&u=/space/20041102/sc_s
pace/mysteryofmagneticstarssolved

Е сад, на крају, да ове вести мало искомбинирамо:


ЕМИСАРИ  РОБОТСКЕ  ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ,  ПОЛАЗЕЋИ  ИЗ  ЕВРОПЕ  У  КОЈОЈ ВИШЕ  НЕМА  ВЕРСКИХ  СУКОБА,  ВИДЕЛИ  СУ,  ГОДИНЕ  2500-ТЕ, ЗАХВАЉУЈУЋИ  СВОЈИМ  ГАМА-ОЧИМА,  ЈЕДНО  ФОСИЛНО  МАГНЕТСКО ПОЉЕ,  КОЈЕ . . .               :)

Ето добисте и СФ причу.

Поздрав из СДНФ.

П.С. У новембарском броју "Локуса" отприлике на стр. 50 има чланак о Еурокону 2004, али, још нисмо тај број "Локуса" добили, па не знамо шта у њему пише.

П.С. 2  -- Фанзин "Смарагдни град" (енгл. Emerald City), који је 2004. добио Хуго као најбољи СФ фанзин на свету, не постоји у папирном облику, не продаје се ни у ком материјалном облику, нити се икоме шаље поштом; он је у целости електронски, на Интернету је, а ви, ако хоћете да га испринтате, то је ваше право.

П.С. 3 – Појавио се часопис "Планета", број 11, који је пласиран као октобарски/новембарски двоброј. На киоске је изашао сасвим пред крај октобра. (По тој логици, број 12 требало би да се појави уочи Нове године.) Насловни чланак је о покушају да се дешифрује хаотични, можда потпуно бесмислени квази-научни средњевњековни "рукопис Војнич" који барем аутентично постоји, на пергаменту, без корица, и чува се на једном америчком универзитету (за разлику од "Влес књиге" која је тобож била на дрвету, урезана у дашчице, али тих дашчица нигде нема, оне не постоје, а текст тобож прекопиран са њих је чист фалсификат). Доносимо слику овог броја "Планете". (Али, Радмило Анђелковић је поставио правило, могли бисмо рећи да је то Радмилов закон: "После 400 година, ништа није фалсификат" а то би у овом случају значило да ће кроз једно 350 година та Влес књига бити схваћена као литерарни покушај и чувана као таква, иако ће се и тад знати да је фалсификат; тако се данас третира Макферсонов лажни Осиан.)

П.С. 4 – У "Политикином забавнику" опет није било СФ (већ три месеца; проверили смо: од 6. августа 2004. до данас, ништа). Интерпретација једног веома утицајног појединца, БК, који зна шта се дешава у ПЗАБ: "То је зато што је она прича Константина Тезеуса, 'Тенкови Каленије', објављена 6. августа, била толико лоша, да су се згрозили и рекли, 'ОВО више нећемо да објављујемо! ' "

П.С. 5 – Није се појавио очекивани нови број "Астрономије". Нема га на киосцима.

Али зато се појавила једна свеска под насловом "Мистерије" која у име "културе слободног духа" покушава да докаже да је Тесла надмудрио Ајнштајна, да људи никада нису били на Месецу, и да су вампири нешто много немирни на Балкану ове године.

П.С. 6 – Ево програма клуба "Лазар Комарчић" за новембар. (Они су то послали на време, а закашњење је наше; али, нико од вас који примате ове вести се није бунио?)
Дакле:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА НОВЕМБАР 2004.

01. новембар     ВАВИЛОНСКИ ВЕХАЕСОВИ – ПРВА 180-тица: ХЕРБЕРТОВА ДИНА
                АЛЕХАНДРА ЖОДОРОВСКОГ, или: Како су осамдесете упропастиле све.
                Говоре: Жарко Милићевић и Петар Поповић

08. новембар     ВЕЛИКИ ЛЕТЊИ КОНКУРС САЈТА SCREAMING PLANET – ДОДЕЛА НАГРАДА
                Модератор: Себастиан Аданко

15. новембар     РАЗГОВОР О РОМАНУ УРОША ПЕТРОВИЋА "АВЕН И ЈАЗОПАС У ЗЕМЉИ  ВАУКА".
                О књизи говоре Љиљана Пешикан – Љуштановић, доцент професор
                књижевности на Универзитету у Новом Саду, и аутор.

22. новембар    ТОЛИКО ЛОШЕ ДА ЈЕ ДОБРО: Серијал ПЕТАК 13.
               Говоре: Милош Цветковић и Јован Ристић

29. новембар    КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
               Модератори: Александар Марковић и Иван Нешић

За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"

ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ
                                              Председник Друштва

Толико за данас, и још једном поздрав, из СДНФ.


Цењени   ,

ево СФ вести за 13. новембар 2004.

(1)  изашла је "Астрономија" број 9. Претходни број, 8, носио је назнаку да је септембарски, а овај да је новембарски 2004, дакле ритам излажења је (разумно) двомесечан. Цена је 190 динара. Далеко најзанимљивији прилог је интервју, на осам страница, са проф. др Миланом М. Ћирковићем. Часопис има и друге теме, са назнакама ширења интересовања: није то само чиста, уже схваћена астрономија, него ту има и космологије, квантне физике итд. И, стално нам праве зазубице са приказима који су телескопи колико добри и јефтини, а ми (већина нас у Србији) ни оне најјефтиније не можемо да купимо.

(2)  У једном светском научно-популарном часопису ("Њу сајентист" или слично) видели смо, у једном од најновијих бројева, тврдњу да двојица научника у Америци (али, са словенским именима: Alex Kuzmich, Dzmitry Matsukievich) успевају да "сплету" (енглески: entanglement) не само две честице, него два роја од по стотинак хиљада честица! Они то, наводно, изводе овако: охладе један рој од око 100.000 честица до блиско-апсолутно-нулске температуре, и оне се споје у једну целину (да ли је то Бозе-Ајнштајнов кондензат?). Исто ураде и са другим ројем честица. Држе их тако, неко време, а онда дозволе да једна честица побегне из једног роја, а друга из другог, и да се њих две сударе, чиме оне улазе у тај мистериозни квантни "брак" – и са њима оба роја! То би значило да се ефекат сплитања појачава, уназадно, за сто хиљада пута. Они имају неку идеју, да то употребе за криптографију тј. за прављење шифрованих порука које се не би могле провалити. Али, ништа што би се преносило само једном једином честицом не би било безбедно од свакојаких квантних непредвиђених догађаја, па је из тог разлога (чини нам се) слабо вероватно да би ово могло у пракси да успева.

(3)  У најновијем броју "Политикиног забавника" (где, ни сад, већ 14 недеља узастопно, нема СФ), објављен је опширан прилог да је дешифрован средњовековни рукопис Војнич који се чува на Јеилу. А у чему се састоји овај успех дешифровања? У томе што је неки паметни Американац рекао: "Ма, људи, ту нема ничега, ту нема никаквог смисла!". Дакле он је дешифровао так

Ako nekoga ne mrzi, mogao bi da sabere koliko promila od ovih vesti imaju direktne veze sa SF-om... ovako odokativno procenjujem na manje od 10%.

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"како треба превести "T-shirt" ?

Pošto je ovo forum i svako može da proba evo ja ću za početak.

1. MHD generator kratkih rukava.
2. Pamučni anihilator klase ''Fruit of the Loom''
3. Tekionski komunikator na raznim seks relejima za bildere.
4. Nike stazis polje.
5. Antigravitacioni držač bradavica.
6. Antimaterijski upijač znoja ispod pazuha.
7. Osmotski razmenjivač materije.
8. Majica. (nisam siguran ali mislim da je ovo odgovor za 3.000.000,00 dinara)

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Кад сам преводио "Плави Марс", итекако сам имао при руци Салетов претходни рад, али нисам могао да постанем Сале. . .

Zapravo, pitanje nije bilo da li ste prolazili kroz metamorfozu u nekog drugog Aleksandra, ili da li ste mogli da dodirnete te knjige, već da li ste ih PROČITALI.

Quote from: "Lurd"Trole, rečnik Akademije nije došao do "s", ali rečnik Matice srpske navodi reč spomenuti.

Nedostatak smajlija u postovima dovodi do preozbiljnog shvatanja. To je bio sarkazam zbog prvog posta na ovu temu, koji je koristio neku vrstu futurističkog srpskog jezika, pisanog nekim čudnim, skarednim pismom. Evo jednog smajlija.  (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.mainzelahr.de%2Fsmile%2Ffroehlich%2F24.gif&hash=e0133c3f7d4d1bf5517e30b8956d5868d17a8cb9)

Heh, i igoraki je dobro primetio.  Burevesnik.

Aleksandre, mogli ste da koristite i neke druge nazive za taj mač. Evo mojih predloga: Strujnipoštar, Kišoglasnik, Amperlom, Voltocep, Gromoslom, Munjomlat, Oštrosev, Pljuskotep... Sve je bolje od Olujnik, zar ne?

Aleksandre, ja Vas ne poznajem, kao što ne poznajem ni Bobana, ali nekako počinje da mi se čini da u njegovim postovima, uprkos gnevu koji tamo preovladava, ima mnogo više istine, nego što sam isprva slutio. Takav stav sam razvio zahvaljujući Vašim postovima na ovom forumu.

Quote from: "Boban"Ako nekoga ne mrzi, mogao bi da sabere koliko promila od ovih vesti imaju direktne veze sa SF-om... ovako odokativno procenjujem na manje od 10%.

Koliko sam ja skontao to i nije poenta ove teme. Poenta je da ih dobijamo.

P.S. Eolo, javi se! Ne ostavljaj nas same dok stojimo mirno uz intonaciju ove himne!

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"2-ги

Vi mene samo pitate a ništa ne odgovarate. Ako nećete da se ponižavate i odgovarate mi šta ste to čitali u poslednje vreme što vam daje za pravo da sudite o žanrovima, odgovorite mi: šta znači reč "dvagi" iz mog citata?

Ili "profesor" "doktor" "vrsni prevodilac" i "poznavalac engleskog" ne zna kako se na srpskom pišu redni brojevi?

Dalje, niste mi odgovorili ni na pitanje o načinu pisanja vaših "vesti".

SF vesti iz 2004, 6-ti deo, do kraja dec
Цењени        ,

(1)  Предавање о градовима у лету, прво такво у нашем академском свету, одржано је на Филолошком факултету.  – Уз присуство двоје младих астронома, и учешће једног.

Неки људи су хтели да присуствују али су залутали, па су дошли на пола предавања или кад је већ било завршено. Међутим, у е-меилу је јасно писало (цитат): "Студентски трг 3, у левом крилу зграде, на првом спрату, у свечаној сали", али, ту постоје двоја врата, од којих су она прва, очигледнија, била закључана, а она друга, мање очигледна, 2 метра лево и иза једног као малог ћошка, била су откључана. Е, па, извесни појединци су ишли у десно крило зграде; у приземље; на други спрат; у другу зграду; свуда – вероватно мислећи да је инструкција била непрецизна.
Зато молимо да се не љутите кад у неким будућим е-меиловима добијете неку такву просторну инструкцију бескрајно стрпљиво испрецизирану, и поновљену ("закуцану") три пута, па и четврти пут, за сваки случај. За добру меру. У стилу: "у левом, ЛЕВОМ крилу зграде, дакле левом кад се гледа са Студентског трга; на првом, ПРВОМ спрату, не у приземљу него баш на првом, и то не ма где другде него у левом крилу  . . . рекосмо, први спрат лево . . . "   :)
Знамо једног веома угледног појединца који се љути кад му се овакве ствари објашњавају полако и детаљно. Њега то вређа. Али то није никакво омаловажавање вас као читаоца, него из природе саме ствари (и природе е-меила) проистиче да морамо такве просторне инструкције да поновимо сасвим категорично и наглашено, неколико пута, да би се постигла апсолутна, апсолутна сигурност.  – Не било која друга, него баш апсолутна . . .   :)

(2)  Доносимо слику "Емитора" бр 448, који је не само штампан латиницом, него су и поједини наслови на енглеском. Интересантно је и оно микро-ситно испод новог ликовног решења наслова; то Вам доносимо као засебну слику, јако увеличану. Интересантно је да они пишу енглеску реч "фантази" као "phantasy". Зашто не са "f"? У чему је пхазон?

Оно "WD" могло би можда да значи "War-games Directory", или можда нешто друго.

Идући пут добићете слику "Емитора 449", који је такође већ изашао.

(3)  Једна индивидуа, извесни појединац, уплатио је 45 евра са свог девизног рачуна у банци, преко своје "Виза виртуон" картице, и потврђен је као "подржавајући члан" (енгл. Supporting member) Еурокона – Ворлдкона 2005.

Формулар за номиновање за Хуго стиже, рекли су, крајем децембра, а номинације се примају током јануара.
За "пуно похађајуће" учлањење (енгл. Full Attending membership) треба још 100 евра, ако уплаћујете до 30. новембра, а након тога, не 100 него 120 евра. Али, тарифа за подржавајућег члана, колико знамо, остаће иста, 45 евра. Њихов сајт, линк за ово, је:

http://www.interaction.worldcon.org.uk/joining.htm

Ево програма "Лазе Комарчића" за децембар:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ДЕЦЕМБАР 2004.

06. ДЕЦЕМБАР   Разговор о причама са VIII. конкурса часописа "ЗНАК САГИТЕ",
  категорија новеле.
  Модератор: Бобан Кнежевић

13. ДЕЦЕМБАР   Филмска СФ/ Ф/ Х  продукција у 2004. години
              Говори: Милош Цветковић

20. ДЕЦЕМБАР   Магични додир "ЧАРОБНЕ КЊИГЕ"
              Представљање издавачке куће "ЧАРОБНА КЊИГА",
              о издавачу говори: Бора Пантић

27. ДЕЦЕМБАР   КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
             (Медијатори: Александар Марковић и Иван Нешић)

За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"

ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ

Председник Друштва


То би било то, за данас. -- Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,

(1)   Добили смо следећу вест, коју Вам прослеђујемо:

ПОЧЕТАК  ВЕСТИ:

   Клуб љубитеља научне фантастике "Лира" из Ниша, у петак 03.12.2004. организује "Годишњу конвенцију Нишког СФ-а". Програм конвенције чине: пројекција промотивног видео материјала, разговор на тему вештачке интелигенције, и организовање веб сајта "Лире".
   Састанак ће бити одржан у Галерији НКЦ-а, булевар Зорана Ђинђића 37, са почетком у 18:00 часова. Улаз је бесплатан.


КРАЈ  ВЕСТИ.

(2) Сазнали смо да су добри изгледи да на следећем састанку СФ клуба "ЛК", 6. децембра у 19 ч, буде на располагању готов филм о Еурокону 2004 у Бугарској, на 2 ЦД-а. Један појединац ће то купити за 200 динара.

(3) Доносимо Вам слику корице најновијег "Емитора", као и оног ситног у поднаслову, што смо скенирали малтене микроскопом. Обратите пажњу на лепоту те свемирске даме, која доминира страницом.

Поздрав из СДНФ.


Цењени   ,

ево СФ вести за 2004 12 13 (година 2004, децембар, тринаести).

(1)  ПЗАБ је најзад, после огромне паузе, у петак 10. децембра (тај број је још на киосцима) објавио СФ причу, и то баш добру (у духу "Досијеа икс", али са јаким елементима хорора) аутора Ота Олтвањија, са насловом "Тилт".  

(2)  Постоје сугестије, можда не много озбиљне нити реалне, да би за успоравање летелице која се враћа из орбите на Земљу (капсуле са материјалом, или астронаутима који се враћају, итд.) могао да служи велики прстенасти балон-падобран, који би се звао "балут" (на енглеском, baloon + parachute = balute). Наводно би се могао смислити материјал довољно лак а довољно отпоран на удар атмосфере при брзини од 8,5 км/сец. Да је баш уверљиво, није, па зато баш и не верујемо, али, ево једне лепе слике, где су приказали како они то замишљају.

(3)  На Филолошком факултету у Београду одржана је 10, 11. и 12. децембра (петак, субота, недеља) велика међународна конференција англистике (дакле, о енглеском језику и књижевности), под називом "ЕЛСИ 75" (то звучи као женско име; ех, сад нешто мало успомена . . . била је једна Елси у легендарном филму, класику светске филмске уметности, "Кабаре", са Лајзом Минели . . . ), поводом 75 година постојања катедре за англистику у Београду; било је преко 150 учесника са презентацијама, од чега неколико десетина из страних земаља, од Јапана (тројица професора) до САД (нарочито се истакао својом маестралном елоквенцијом др Лоренс Бјуел – енгл. Lawrence Buell – са Харварда, који је, у вези са једним стручним питањем, пред 200 сведока рекао да је др А. Б. Недељковић "добродошли радикал" -- "a welcome radical") и до Аустралије и Балеарских острва (учесница проф. Паула Лопез Руа); од Трста до Грчке, од Пољске до Кипра, итд; и из бивших југословенских република; а остали су били са свих српских универзитета који имају катедру за англистику (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Подгорица, Бањалука . . .). Програм је ишао у пет паралелних, истовремених токова, али било је и неколико пленарних седница у Сали хероја. Све је било искључиво на енглеском, наравно, јер то је била конференција англиста. Само први ток био је о књижевности, а остала четири о настави језика и о методици, итд. У том првом, књижевном току, било је неколико презентација о СФ, а оне су се нашле груписане, не случајно, углавном у једно исто поподне, у недељу, "дванаестог дванаестог". Наиме:

-- Срђан Вујица је одржао презентацију (енгл) "Analog vs Digital Life: V and Neuromancer" (о једном роману Томаса Пинчона, и једном Вилијема Гибсона);

-- Сергеј Мацура је одржао презентацију (енгл.) "Narative Irony in Pynchon's V" (дакле опет Пинчон; али преовладало је уверење, које је тачно, да је он само делимично, само до неке мере, СФ писац, а више сапутник научне фантастике);

-- Паула Лопез Руа је одржала презентацију (енгл) "Literature and Lexical Creativity: Margaret Atwood's Oryx and Crake" (дело мање познато од њене "Слушкињине приче"); али колегиница Руа је на директно питање из публике одговорила да је то више "футуристичка фантазија" него тврда СФ;

--  било је на програму предавање (енгл) "George Orwell and the World Today" али предавач, Мирза Џамић из Тузле, није допутовао у Београд;

-- било је најављено предавање др Милице Живковић, која на Филозофском факултету у Нишу, на Одсеку за англистику, предаје енглеску књижевност, и која је и магистрирала и докторирала са темама из СФ (Мери Шели), али, она због болести није могла да допутује у Београд;

-- Мирна Радин Сабадош (Филозофски факултет у Новом Саду) одржала је презентацију (тј. предавање) (енгл) "Clockwork Orange rewound" ("Паклена поморанџа поново навијена"), и,

-- Александар Б. Недељковић (Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу) одржао је презентацију (енгл) "The Academic Status of Mary Godnwin Wollstonecraft Shelley in Serbia".

Сама по себи, ова конференција (као и две друге које су непосредно пре тога одржане на Филолошком факултету у Београду), сигнал је једног огромног, историјског оздрављења српске филологије. Што, међутим, још не значи да је сад све добро и дивно . . .  још је веома дуг пут тог оздрављења пред нама.
Што се тиче научне фантастике, морамо констатовати: најзад су се капије српског академског света отвориле, и то широко, за научну фантастику, мада засад само на нивоу конференција и стручних часописа (јер, још се нигде не држи СФ као специјални курс). Од сад, само неинформисани појединци ће моћи да тврде да српска академска средина потпуно бојкотује СФ. – Интересантно би било питање, да ли се ишта од тога дешава у Хрватској; да ли се СФ пробила у академски живот Хрватске, или не.
Доносимо једну слику на којој се виде, у овом тренутку у публици, Срђан Вујица (који ради у Холандији; он је, на свом предавању, говорио о Неуромансеру), С. Симоновић, Д. К. Соерс (енгл. Sawers; Аустралија), модератор седнице Биљана Дојчиновић (Београд; модератори тј. водитељи су били већином са факултета-домаћина) и А. Б. Недељковић, предавач.
Доносимо и другу слику, која приказује део публике. У средини је најбоља српска СФ списатељица данас, Тамара Лујак, а у првом плану је професор Џонатан Боултинг (Jonathan Boulting). Присyтан је био, али не све време (баш кад је поменут, испоставило се да је изашао), магистар Горан Бојић; наслов његовог магистарског рада, одбрањеног 1988, гласи "Типови имагинације у СФ роману".
Велику помоћ за успех овог, за академски статус жанра, итекако битног "дванаестог дванаестог", дали су присутни чланови Српског друштва за научну фантастику, и то: Петар Ранђеловић (СФ писац и фан, аутор ових фотографија), проф. Елена Лачок (преводилац СФ и фан), магистар Зорица Ђерговић-Јоксимовић (чији је магистарски рад, одбрањен 1998, био о утопији и дистопији; ради као асистент за енглеску књижевност у Новом Саду) и једна млада астрономкиња (студент астрофизике) Вера Глушчевић. СВИМА ЊИМА СЕ У ИМЕ ЖАНРА НАУЧНЕ ФАНТАСТИКЕ ОГРОМНО ЗАХВАЉУЈЕМО!
Позван је био др Зоран Живковић, али није стигао због застоја у саобраћају на потезу Нови Београд – Бранков мост, око 16.45 ч.
Позвани су били још неки други, па и тројица водећих хорориста, али из разних разлога нису могли или понеко можда није ни хтео да дође.

Поздрав из СДНФ.

(Прилози:     ballute ready, artist's impression, Dec 2004, 32 KB;
konferencija ELSII 75, Bgd 2004 12 12, predavac, 39 KB, i,
konferencija ELSII 75, Bgd 2004 12 12, publika, 29 KB )


Цењени  ,

ево вести за суботу 2004 12 25:

(1)  изашли су бројеви 12, 13 и 14 часописа "Знак сагите", латиницом. Часопис има много доброг материјала, али је преоптерећен хорором. Насловне илустрације већ почињу да замарају: казаћемо о њима нешто конкретније, другом приликом. Тад ћемо вам и послати скенове све три корице.

(2)  Сајт "Беографити – поглед из свемирског брода" се укочио у септембру 2004, и остао тако.

(3)  Цртани филм од 11 секунди, о слетању Таше Јар (из "Звезданих стаза") у Београд, на располагању је на сајту СДНФ:

www.geocities.com/CapeCanaveral/Launchpad/8396/

под новим линком "филм". Али, има 549 килобајта, што би Ваш компјутер скидао читав минут, можда два. (Ако је неко још на "Атарију", онда, три дана.) Па, ко воли, нек изволи.

(4)  Изашао је часопис "Планета" број 12, за децембар 2004. и јануар 2005. Садржина је разноврсна. Вероватно најинтересантнија је сугестија да је Ајнштајн својим наступом изменио не само физику, него и укупну слику света.
Ово је наравно тачно, јер, шта је оно што о Ајнштајну знају баш сви? – Знају да је његова теорија релативности јако тешка за разумевање. Наиме, чак и они који ништа не знају о њеној садржини, знају то. Теорија релативитета је појам, појам за тешку схватљивост нечега научног, отприлике као популарни појам "виша математика".
Заправо је, углавном због квантне физике, космологије, и релативности, дошло (почетком 20. века) до ре-мистификације науке. Наиме у викторијанско доба наука је могла бити и обичном човеку кристално јасна, и разумљива, а сад садржи тајанствене и чудесне ствари противне уобичајеном здравом разуму, несавладиве и неприхватљиве (парадокс близанаца, рецимо) огромној већини нас. То је био тај поновни улазак неких наука донекле у зону мистериозног. Понешто од тога, нарочито у квантној области, било је неприхватљиво чак и самом Ајнштајну, и остало му је неприхватљиво до краја живота.

(5)  Изашао је часопис "СциТех" број 009, такође за децембар 2004. и јануар 2005. Углавном је о археологији, биологији, медицини. Интересантни су подаци из српских хроника из Војводине из 1816. године, о поремећајима временских прилика (и климе) који су настали због експлозије вулкана Тамбора (у Индонезији) године 1815, кад је погинуло око 50.000 Индонежана а планина се у стотинки секунде скратила са 4.000 на само 2.800 м висине. Да се подсетимо, тог истог лета 1816. биле су чудне временске прилике и на Женевском језеру, где је Мери Шели написала причу коју је после развила у роман "Франкенштајн, или, модерни Прометеј", први у историји човечанства прави (а у свету широко запажени) СФ роман.

(6)  У културном центру "Рекс" (што на латинском, дабоме, значи краљ) у Београду, у улици Јеврејској бр. 16 (испод Зоолошког врта, близу Дунава, недалеко од места где је становао покојни Љубомир-Љуба Дамњановић, истакнути припадник Првог српског фандома, и писац . . . ) одржано је књижевно вече, у организацији АИЗ "Досије" и "Ебарт консалтинга", 23. децембра 2004. са почетком у 20 х, са темом: "Да ли постоје неуспешни народи? Шта значи успешност или безуспешност народа? Како природни услови учествују у обликовању људске историје? Зашто цар Инка није заробио шпанског краља и поробио Шпанију?"  Ово последње је питање из алтернативне историје, и као такво је у вези са научном фантастиком.
Шта нам даље нуди овај организатор књижевних вечери? Једну тему у јануару, и једну у фебруару. Ево (према информацији коју смо добили од једног београдског издавача, Душана Мрђеновића) које ће то теме бити:

ПОЧЕТАК  ИНФОРМАЦИЈЕ  О  ТИМ  ДИСКУСИЈАМА  У  ЈЕВЕЈСКОЈ 16:

23. јануар 2005. у 20 часова:  "Зашто је секс забаван? Како се развијала људска сексуалност? Шта је резултат одмеравања снага генетског наслеђа и културне историје? Да ли је секс најбоља стратегија човечанства?"

23. фебруар 2005. у 20 часова: "Шта се десило с идејом прогреса? Како се схвата прогрес у друштвеним и природним наукама? Откуда толико отпора овој идеји у идеологијама и религији?"

Учесници:
Проф. др Александар Палавестра (Филозофски факултет, Одељење за археологију)
Проф. др Никола Туцић (Биолошки факултет)
Проф. др Александар Костић (Филозофски факултет, Одељење за психологију)
Др Алексеј Тарасјев (Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић"), и,
Велимир Ћургус Казимир (Ебарт консалтинг) водитељ.

КРАЈ  ИНФОРМАЦИЈЕ  О  ТИМ  ДИСКУСИЈАМА  У  ЈЕВЕЈСКОЈ 16.

По мишљењу барем А. Б. Недељковића, у постављању прве теме, која помало асоцира на "Секс у граду" – само фали да водитељка буде Саманта – заборавили су да ће можда ускоро клонови и роботи имати неко своје, вероватно сасвим другачије гледање на ту "најбољу стратегију човечанства"; а у постављању друге теме заборавили су да неке идеологије, заправо, јесу засноване на идеји прогреса. Које идеологије? Па, комунистичка, која је видела прогрес као резултат науке плус државне привреде плус диктатуре "пролетаријата" тј. било које сиромашне завереничке банде која одлучи да себе назове тако и да се попне на власт а после неће да сиђе; и, садашња западњачка владајућа идеологија, која прогрес види као резултат науке плус слободно-тржишне приватне привреде плус либералне, толерантне, парламентарне демократије, засноване на правима човека, једнакости жена, и политичкој коректности. И, опет, заборавили су да ће можда ускоро клонови и роботи имати неко своје, сасвим друго виђење прогреса, осим ако нас пре тога потопи нека религија/идеологија која ће све то, све скупа, да забрани и укине.

Можда је најбољи начин да се учесници досете овога тај, да им ви то кажете – ако будете тамо, 23. јануара и 23. фебруара.

(6)  Извесни А. Б. Недељковић добио је, пре неколико дана, поштом, формулар за номиновање за наградy "Хуго". Да се подсетимо, било је потребно учланити се у 63-ћи Ворлдкон, који ће се одржати у августу 2005. у Шкотској. Недељковић је дао 45 евра (са свог девизног рачуна у банци, помоћу "Виза виртуон" картице) и постао "подржавајући члан" чиме је стекао право да номинира а касније и да гласа за Хуго. Могућност да учините исто тако биће Вам отворена још само до 31. јануара 2005; ако до тада не уплатите и не будете примљени, НЕЋЕТЕ  МОЋИ  да номинујете за Хуго.
Сада тај поменути Недељковић разгледа формулар, и размишља кога и шта да номинује, у којој категорији. Није то мала одговорност, јер, првих пет (са највећим бројем номинација) улазе у ужи избор. Доносимо слику која приказује како изгледа СПОЉАШЊА страна те важне коверте.
Разлика између гледања спољашње стране, и гледања оног унутра, је као разлика између венчања и развода:  развод много више КОШТА  . . .
Оних пет светских фанзина, који добију највећи број номинацијских гласова, ући ће у ужи избор, за Хуго. Према досадашњим искуствима, за ово би требало да буде довољно тридесетак номинацијских гласова.

Хммммм, да видимо . . .  Номиновати, номиновати . . .  који фанзин?

(7)  Програм Лазе за јануар 2005:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ЈАНУАР 2005.

           03.јануар, због празника, нема састанка клуба у Дому омладине.

           10. јануар, Приказ романа "ПЛЕН" Мајкла Крајтона (Лагуна, 2004), или: "Да ли тврди СФ узвраћа ударац?" Говори: Владимир Лазовић.

           17. јануар, "Свемирска крстарица Галактика" (Battlestar Galactica) или "Звездани ратови ТВ екрана". Говори: Јован Ристић

           24. јануар, Представљање романа "Киша као метак" Дејвида Шоа. Говори: Ото Олтвањи

           31. јануар, Књижевна радионица. Медијатори: Александар Марковић и Иван Нешић

За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"
ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ
                                                     Председник Друштва



Ето . . . Поздрав из СДНФ.

(Прилози:
- casopis 'Planeta' 12, 47 KB,
- casopis SciTech 009, 59 KB,
- Worldcon 2005, koverta za nominacije, 44 KB, i,
- isti ovaj tekst – pcSF0211, vesti 2004 12 25, izashli ZS, Planeta, Scitech, 34 KB)

Цењени   ,

ево СФ вести за претпоследњи дан 2004. године.

(1)  ПЗАБ није ни ове недеље донео СФ причу. (Него, једну бајку.) Као што сте приметили, више вас не обавештавамо кад се у ПЗАБ не појави СФ, него, само кад се појави.

(2)  Дневни лист "Курир" у данашњем броју јавља, у непотписаном (дакле, иза тога ваљда стоји ЦЕЛА редакција) кратком чланку, да је умрла америчка књижевница, коментатор културе, политике и уметности, Сузан Зонтаг, и завршава овако: "1999. објавила књигу 'Зашто смо на Косову?' у којој је тврдила да је војну интервенцију требало извршити још 1991. како би се 'зауставио Слободан Милошевић'. Изгледа да има истине у веровању да од леукемије, од које је скончала Зонтагова, умиру људи набијени негативном енергијом..."
Осим што је некултурно и осветољубиво тако говорити о једној особи – "скончала" (а, о политици тога нећемо; шта је било више у стратешком интересу српства; да ли је историја могла да се одигра другачије, са потпуно другачијим исходом, итд. – оставићемо то у овом случају политичарима) – остаје да помислимо, са становишта научне фантастике: постоји ли негат

SF vesti iz 2005, januar

Цењени   ,

ево првог СФ билтена вести за 2005. годину, од СДНФ.

(1)  На телевизији Б-92 (то је она где су многе спикерке, изгледом, некако као мушкарци), у суботу, недељу и понедељак (1, 2. и 3. јануара) била је троделна фантазијска серија за младе, "Динотопија", у којој људи и диносауруси коегзистирају, у нашем модерном времену али у мало измакнутој димензији, у једном дивном граду-тврђави, у утопијском друштвеном уређењу. Један диносаурус је, на пример, главни библиотекар, и, он носи наочаре. Он је омањи, танак, витак, није нешто много тежи од човека.  

(2)  Срећан Божић и нова 2005. година!  (То није вест.)

(3)  У недељу 9. јануара сви имамо планетарну дужност да у подне искажемо, помоћу 3 минута ћутања, поштовање жртвама геолошке катаклизме која се догодила у Индонезији.

Поздрав из СДНФ, уз слику из (још не довршеног) анимираног филма "Титаниумен" Ивана М. Цветковића.

(Прилог:  GIF Cvetkovic, Ivan M, 'Titaniuman' cestitka za 2005, 121 KB )



Цењени,

ево СФ вести за 13. јануар 2005.

(1)  Србија сада има нову дистрибутерску кућу која се зове не Парамаунт, него Тарамаунт. (А ако се оснује и Златибормаунт, онда ће моћи да буде филмско-дистрибутерско распитивање: Златиборе, питај Тару). Наравно то нас подсећа на Индију, која има Боливуд, не Холивуд.

Из Тарамаунта, Данијела-Нели Милошевић најављује нам следеће добре вести:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Лепа вест је што су на нашој листи ове године два остварења која ће бити више него занимљива за поклонике СФ-а. Прво је "Аутостоперски водич кроз галаксију" и планира се да код нас буде премијерно приказан почетком јуна, а други је "Рат светова" (Спилберг, са Томом Крузом), који се планира за крај јуна.

КРАЈ  ЦИТАТА.


(2)  Према подацима  које даје Савет родитеља о телевизији (енгл. Parents Television Council;  

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=529&ncid=529&e=5&u=/ap/20041217/a
p_en_tv/prime_time_faith

америчка телевизија је у протеклој години приказала организовану религију (дакле, разне цркве) 2.344 пута, од тога у 24% случајева као негативну појаву, у 22% случајева као позитивну друштвену снагу, а у преосталих 54% случајева неутрално. Ово би значило да америчка телевизија сада види цркву више као лошу него као добру.

(3)  Према признању двојице угледних америчких политиколога

(The Sources of American Legitimacy; Robert W. Tucker and David C. Hendrickson; From Foreign Affairs, November/December 2004)

напад Америке на Србију 1999. био је нелегалан, али легитиман, и битно је поткопао имиџ Америке као земље која на светској позорници поступа законито. Ако смо добро схватили, ова два чланкописца  отприлике иду ка овом мишљењу: да је то бомбардовање било незаконито, са становишта свих међународних закона и прописа, и да је било засновано на  аргументацији о Косову која је била многоструко преувеличана и лажна, али, да је ипак било суштински оправдано, јер је и требало млатити по Србима све док не падне последњи европски комунистички диктатор тј. док се не сете да га сами смене. Слично томе, кажу ова двојица научних радника, и напад на Садама Хусеина није био легалан, али је био легитиман јер је Садам био диктатор, и све-у-свему тај други напад је додатно покварио слику Америке у свету. Ова два "ле-" (ЛЕ- гално, ЛЕ- гитимно), кад се скрате, рекли бисмо да дају скраћеницу "ле-лееее" . . .  
А јучерашње документовано сведочење у Хагу (сведок Патрик Барио) показује да је човек који је пикирао на Светски трговински центар у Њујорку (и који је могао убити десет пута више трговаца, да је улетео у НИЖЕ спратове: нико изнад места првог удара није се спасао), Мухамед Ата, пилот-самоубица кога Ал Каида сад сматра за свог хероја, претходно убијао хришћане, конкретно Србе, у Босни – уз америчку помоћ. Ово показује да је класична англосаксонска политика сарадње и са најгорим злом, само ако ће се том приликом  што безболније ликвидирати неко веће зло, овог пута отишла мало укриво. ("Сарађиваћу и са црним ђаволом, само ако он туче Хитлера", говорио је Сер Винстон Черчил, ратни премијер Британије.)
Пошто су то политичке ствари, о којима можда немају сви чланови Српског друштва за научну фантастику једнако мишљење, морамо се оградити: ово је барем утисак, после читања овог чланка, проф. А. Б. Недељковића. (Адреса је

http://www.foreignaffairs.org/20041101faessay83603-p40/robert-w-tucker-davi
d-c-hendrickson/the-sources-of-american-legitimacy.html

па изволите, можете читати и Ви, и формирати свој утисак).

Али, сумње нема, ако желите да пишете СФ о политичкој будућности човечанства, није лоше упознати се са овим стварима, конкретно са англосаксонском "ле-ле" дилемом. Јер, политика ле-ле, да се предузимају ратови који нису легални али наводно јесу легитимни, могла би се и наставити. Било би, на пример, савршено логично да у једном будућем рату против Ал Каиде, Американци ангажују плаћенике Србе. (Ако то већ и не чине.) Па, и целу нашу државу, у некој будућности, можда, ако буде хтела или морала да пристане. Неко може ту политику назвати непринципијелном, а неко практичном; а Сер Винстон Черчил је за своје мемоаре о Другом светском рату добио Нобелову награду за књижевност, 1953. године, не зато што је био особито генијалан књижевник, него пре свега као једно морално признање. Па, ви видите. Као што каже СФ писац Курт Вонегат: тако то иде (енгл "So it goes").
Још једном, ова политичка разматрања о досадашњим и будућим догађајима потписује искључиво А. Б. Недељковић као појединац, не цело Српско друштво за научну фантастику.
Идемо даље – ближе СФ темама: дакле, "идемо даље, ближе"   :)

(4)  Једна студија групе британских универзитета (видети на:


http://news.yahoo.com/nenws?tmpl=story&u=/afp/2005
0102/lf_afp/afplifestylebritain_050102204340  

) показала је да се паметније девојке теже удају. Овај резултат, наводно научног истраживања, подржан конкретним чињеницама, изазвао је већ многе коментаре. У смислу: па, оно због чега се момци жене, то није памет. Итд.
Из овога (ако је истина) непосредно проистиче да се девојке склоне научној фантастици теже удају. Јер, доказано је да су научној фантастици понајвише склоне особе са натпросечним успехом у школовању. Дакле, по томе, паметнице (које се интересују за СФ) теже ће се удати.

(4)  Ове екстремне временске прилике у Калифорнији појачале су пост-цунамијску склоност да се размишља о могућим новим катастрофама.
Калифорнија је сеизмички најугроженија, и за катастрофичке хипотезе најподеснија, савезна држава САД: да ли ће се отиснути цела у Пацифик? или ће (насловни чланак у данашњем "Блицу") експлодирати гигантски вулкан испод Јелоустона и покрити целу пацифичку обалу САД, па и целу Калифорнију, пепелом и лавом? итд.
У Калифорнији је протеклих недеља (без икакве научне фантастике, без спекулација; него, баш, стварно) понегде било и 2 метра снега. Претпостављамо да је главна фаца у "Бејвочу" (Baywatch), Мич Бјукекен (глумац Дејвид Хаселхоф) ангажован да на тој истој плажи стоји као Снешко Белић, а све оне девојке, добро убундане, да га грудвају.

(5)  Пре неки дан, на конгресу Астрономског друштва Америке, поднет је реферат у коме се износи (као могућност, не као дефинитивно доказана ствар) да централни регион наше галаксије врви од црних рупа и неутронских звезда, чак до 10.000 (десет хиљада) њих. У том случају, слабио је вероватно да је тамо могло да остане ишта живо . . .  што, опет, сугерише да смо ипак сами  . . .   Погледати на:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=96&ncid=96&e=2&u=/spa
ce/20050112/sc_space/milkywayscenterpackedwithblackholes

Узгред речено, у овим адресама појединих вести на Интернету као да се враћа у живот онај обичај писања латиницом без икаквог размака између речи, који је постојао у првим вековима Римског царства.

(6)  НАСА је јуче лансирала, ракетом Делта-2, свемирску сонду која ће путовати шест месеци, превалити око 430 милиона километара (трипут више од растојања од Сунца до Земље)  и онда се забити чеоно у комету Темпел 1. Наиме, на комету треба да се суноврати само предњи део, "импактор", што ће бити експлозија као од 4 и по тоне ТНТ, можда чак видљива обичним двогледом са Земље! Брзина судара биће око 37.000 км на сат, а то је око 10 км у секунди! Комета није у некој опасности да се распадне, јер она је десетак-петнаест километара дугачка стена, па уништење овог маленог научног инструмента на свом путу неће ни осетити. Опет, и није баш тако, јер ако је покривена меканим материјалом, на месту удара могла би настати рупа (кратер) пречника као фудбалско игралиште. Али постојаће и матични део сонде, који ће остати на знатној дистанци, са телескопом упереним на место удара. То је најјачи телескоп икада лансиран ИЗВАН орбите Земље.

Погледати на:

http://news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/ap/20050113/ap_on_sc/comet_buster_23

Овако нешто још никада није покушано. И, наравно, то је својеврсна генерална проба, ви знате за шта.
Сонда се зове као један СФ филм: енгл. Deep Impact -- "Дубоки удар". Поједини научници који су правили ову сонду радили су, хонорарно, и као саветници за снимање тог филма, па ипак, они сад кажу да је подударност тог назива – случајна . . . Хајде, да им, као, верујемо.
Погодак у комету десиће се на Дан независности САД, 4. јула 2005. То је већ мало много: Дан независности? Такође наслов СФ филма. Сећате се – Independence Day.
Цена мисије износи 330 милиона долара. Ово показује да, иако је сад велико златно доба светске астрономије, оно није подједнако златно за свакога, него боље пролазе научници из оних земаља које могу и да финансирају истраживање. (Зато постоји и ЕСА – Европска свемирска агенција.)
Ако спојимо нашу прву и шесту вест, испада да ће отприлике у време нашег свемирског "Дубоког удара", на "Дан независности", почети да се приказује "Рат светова" у новој верзији. Много реалнијој.
Смешно? Да ли је смешно? Али то ће бити први агресивни удар људског рода на ма које небеско тело кометног или астероидног типа. Па, ако се баш тамо налази кућа и башта неког ванземаљца . . .  биће још смешније.

<И> Он излази из рушевина, сав опрљен и задимљен, и љут . . . гледа своју погинулу драгу, Кс'Цилку . . .   а онда полако, полако диже бескрајно киван поглед ка једној плавој тачкици дубоко у црнини Сунчевог система . . . <Д>

Стриктно узев, ми се НИСМО прво уверили да тамо нема никога, него, одмах па бомбом на "празну" територију.

(7)   Та иста НАСА је под ударом критика да није у стању да се отараси непродуктивне и узалудне орбиталне станице са људском посадом (где повремено нема ни довољно хране) која треба да кошта, на крају, око 100 милијарди долара а није дала никакво научно откриће, ни једно; и да не уме да се отараси шатла, шатла који још увек постоји само зато што је Американце блам да се до орбиталне станице возе руским превозом.
Дакле, једно непотребно возило, прескупо а опасно по живот, задржава се у употреби само због сујете и због непотребне орбиталне станице. Видети:

http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A9257-2004Dec17.html

(8)  Ако желите огромну, предивну, широку и високу слику галаксије НГЦ 1300, имате је на АПОД-у, на:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/ap050112.html

(кликнути једанпут левим дугметом миша на слику, да би се добила већа варијанта: 564 килобајта задивљујуће лепоте: колико других светова, колико, можда, других живота).

По речима астрономкиње Патриције Кнезек (можда Кнежек? можда Хрватица, или Чехиња?), астрономи су се договорили да је одсад зову "Мартини галаксија" зато што је преко ње опружена огромна, спектакуларна "полуга" од много милијарди звезда, а то се на енглеском зове "бар", али бар је и оно где неки седе на високим округлим столичицама без наслона, и пију евентуално мартини или неко друго пиће засновано на C2H5OH .

Поздрав из СДНФ.

(Прилози: ове исте вести као фајл:
      pcSF0214, gadjamo kometu Tempel-1; novi Rat svetova )



Цењени   ,

ево вести за 2005 01 27 – дакле, на дан Светог Саве.

(1)   Српско друштво за научну фантастику могло би да буде на вестима телевизије Б-92, у петак 28. јануара 2005. То би биле оне главне вести Б-92, у 19.15 ч, или, евентуално, оне касније, око 22 ч.

(2)  Изашао је, ипак прилично после Нове године, изузетно квалитетан и атрактиван децембарски број часописа "Астрономија". Као прво, ликовно се толико разликује (корица) од свих претходних бројева, да ће вероватно многи читаоци много лакше приметити да је то НОВИ а не стари број.
   Имате опширан чланак Милана М. Ћирковића о настанку наше свести да постоје галаксије, и, шта су; другим речима то је историјат откривања галаксија. Ту је и ретко добра слика (портрет) Едвина Хабла (који их је открио), али, у овом броју имате и један велики раритет – слику Алберта Ајнштајна кад је био дете од 4 године (стр. 47). Имате опширан и добар чланак др Зорана Живковића о питању (не)постојања живота, осим нашег, у свемиру. Имате постер али су галаксије на њему многобројне а ситне: информативан јесте, импресиван није. Најлепше од свега, буквално  дивно: имате тајни лукави приручник "Како избећи годишњу скупштину" из збирке која објашњава како водити астрономско друштво (читај: СФ друштво) а да за њега не учините ама баш ништа. Главно је избећи Годишњу скупштину, али, увек се нађе неки насртљиви појединац да је затражи . . .  Е, сад, како то изврдати, а кад до ње ипак дође, како и на Скупштини опет изврдати, и онда дремати и спавати са новим двогодишњим мандатом а не радити ама баш ништа – то су теме овог заиста кул чланка.  :)

(3)  Српско друштво за научну фантастику је јуче (среда 26. јануар 2005) одржало своју Годишњу скупштину.

(4)  Магазин "Њу сајентист" у свом броју од 11. децембра 2004. донео је на стр. 5 информацију да је издвојено неколико милиона долара за обнову експеримената о хладној фузији. Та тема је, као што знамо, била вероватно највећа бламажа науке у другој половини 20. века: била је лажна узбуна. Откриће је објављено као сензација, а онда ништа, показало се да хладне фузије нема. Сада ће неки научници опет замакати електроде од паладијума у тешку воду, и мотрити да ли ту ипак може да буде нека "аномална нуклеарна реакција ниског интензитета".

Значи, ако неки доктор физике има зубну пломбу од паладијума . . . и ако грешком узме да попије погрешну чашу воде . . . могао би МНОГО да се изненади.

(5)  Исти часопис: у мапи позадинског зрачења целог свемира, коју је саставила "Вилкинсонова анизотропска сонда" откривене су (ако смо ишта разумели) неке немогуће четвороструке и осмоструке подударности које би значиле да није тачна, није исправна.

(6)  На стр. 28, велики научник Пол Дејвис (Paul Davies), износи хипотезу да, за разлику од "глупих атома" (енгл. stupid atoms) који се налазе у неживој материји, они други, "паметни" атоми користе квантне цаке да преваре закон вероватноће и да тиме повећају шансе за настанак и опстанак живота.
У том истом броју часописа "Њу сајентист" појављују се и изрази као "стеларна машина" и "компјутрониум" (енгл. stellar engine, computronium) па, ви видите.
Такође се у једном чланку разматра, без икаквог терминолошког оклевања, "постбиолошка еволуција" (то ће бити еволуција паметних машина после нас и без нас), и наравно кључно питање је "постбиолошка мотивација" тј. зашто би они, роботи, уопште ишта желели.

(8)  Титан: дивно достигнуће, али, можда су неки од нас мало "размажени" пошто гледају већ годину дана како по Марсу робусни ровери роваре  . . .  :)    наиме свашта раде по Марсу, практично дивљају по Марсу, па је сад и смешно и тужно што је "Хајгенс" био тако без руку, без точкова, пао па се укопао у једно место, паралисан такорећи, са само 1 камером, са само краткотрајном залихом енергије . . . Ех, да је могао имати изнад себе један дирижабл, па да лети и снима, годинама, са разних висина . . .  све док се не пробуши. А онда да копа, буши, рије, вози се, рони, плови . . . плови ДА  ИХ  УЛОВИ!     :)

(9)  За те ровере на Марсу мислило се да ће имати на себи, на оној горњој плочи са фотоелектричним ћелијама, наслагу прашине све дебљу, због чега би ускоро остали без енергије и престали да раде. Али, већ 4 пута ровер "Опортјунити" је у току ноћи  мистериозно очишћен. Сване дан – прашине нема.

Да ли их неко чисти?


<И>  Долазили су полако, тетурави и бледи . . .  са метлицама  . . .    <Д>      :)


Дивне вести су (часопис "Њу сајентист", 15. јануар 2005) да у периоду 2005-9 гомила нових, још бољих инструмената иде на Марс. Иде и орбитер способан да детектује позземне слојеве воде! И Европа (ЕСА) ће учинити још један покушај спуштања инструмената тамо, у нади да барем сад неће да се разбију.


ТРАС ! ! !        


(Да ли смо то, аудио-времепловом, чули један карактеристичан, тако европски звук из будућности ЕСА-иних покушаја истраживања Марса?)


(10)  Рађа се нова, цунами архитектура. Кажу (у том истом јануарском броју "Њу сајентиста", стр. 13) да зграда у зони опасности од цунамија треба да је практично као сојеница, наиме, на високим, јаким бетонским стубовима; све што је важно и скупо, треба да буде горе, на спрату или спратовима, где ће људи и бежати, ако буде дата цунами-узбуна; а зидови, прозори и врата у приземљу треба да буду овлашно направљени, тако да, кад налети много милиона тона воде на ту обалу, вода продре кроз приземље, однесе те "зидове" и врата и прозоре као сламчице, и тутњи даље. За разлику од тога, зграда-тврђава која би покушала да се супротстави цунамију силом, јуначки, највероватније би била цела ископана из темеља и однета, па је, дакле, боље пустити зло да пројури – са што мање штете.

У цунамију је погинуло преко четврт милиона људи.

Кажу да је на тајландској обали једна британска девојчица од 10 година, која је у школи учила о цунамију, приметила да се море повлачи од обала и са плаже, и да је рекла људима да је то знак да ће се море вратити као огроман талас. Око 100 људи ју је послушало: удаљили су се ка вишем терену, и спасли се.


(11)  Филм о кретању земљине коре током једног земљотреса: овај истинити гиф показује као се земљотрес ширио, током 60 секунди, кроз један део Земљине коре, у Јапану, код острва Хокаидо. То је заправо цртани филм. Како су снимили? Тако што Јапанци у том делу свог терена (ограничили су се на један правоугаони сегмент) имају чак 1000 (хиљаду!) ГПС (глобално-позиционирајућих) апарата, који јављају сателитима у сваком тренутку свој сасвим тачан положај. Филм има 914 килобајта, неко је то скидао са нета добрих 2 или 3 минута, а адреса је:

http://spot.colorado.edu/~kristine/tokachi_rupture.gif


(12)  Програм "Лазе" за фебруар:

ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА ФЕБРУАР 2005.

07. ФЕБРУАР    Разговор са писцем: ДРАГАН Р. ФИЛИПОВИЋ
              Разговор води: Петер Петровић

14. ФЕБРУАР    ШТА БИ СЛЕПИ ХОМЕР РЕКАО НА ОВО?
              Представљање романа "ИЛИОН" Дена Симонса (Лагуна, 2004).
              Гост трибине: Горан Скробоња, преводилац
              Медијатори: Јован Ристић и Владимир Лазовић

21. ФЕБРУАР    Чаробњак стрипа: ЕНКИ БИЛАЛ
              Приказ Билаловог опуса, поводом његове изложбе у Београду, и премијере филма "ИМОРТЕЛ"
              Медијатор: Владимир Весовић
             
28. ФЕБРУАР     КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
              (Медијатори: Александар Марковић и Иван Нешић)

                         За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"
                                                         ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ
                                                            Председник Друштва

Идемо на последњу вест.

(13)  Један појединац номиновао је "Емитор" за награду "Хуго". Дакле сада фанзин "Емитор" има 1 глас. Са тридесетак гласова ушао би међу пет најбољих на свету, и био би стварно у трци за ту награду, и сви европски учесници у Ворлдкону у августу 2005. у Глазгову (на пример, сви Енглези и Шкоти и Ирци, дакле домаћини те конвенције) имали би тада могућност да гласају за "Емитор" и да он победи. Зашто би они гласали за "Емитор"? Зато што је он најбољи европски фанзин 2004, па би било логично да гласају за њега. – Е, али, треба стегнути срце и дати 45 евра. Рок за уплату је 31. јануар (понедељак; тог дана, кад увече

SF vesti iz 2005, 2-gi deo, 1-20. feb


Цењени   ,

ево 3 СФ вести (заправо су све три само индиректно у вези са СФ)  за 2. фебруар 2005.

(1)  У "Политикином забавнику" од петка 28. јануара 2005. имате причу "Шишарка" која није нимало СФ, него чиста бајка (али, модерна и добра), а аутор је Иван Бевц, истакнути члан друштва "Лазар Комарчић".

(2)  Редакција једног изврсног часописа, о коме смо недавно писали, ради, изгледа, још увек потпуно волонтерски, за џабе. Дакле они раде, они праве један изванредан магазин, заиста врхунског квалитета, а нису плаћени. Ни аутори главних чланака, веома угледне личности, нису добили ама-баш-никакав хонорар.
То је поступак који заслужује прекор и осуду. Волонтерски рад   ОДУЗИМА   ХЛЕБ   неким другим људима, који би могли радити такав исти посао и бити плаћени, и живети од тога. Конкретно, постоје два друга научно-популарна часописа који ће се, суочени са оштром конкуренцијом овог, продавати можда нешто слабије, а могли би објављивати радове неких од тих истих сарадника. И плаћати им хонорар, од кога може да преживи нечија породица, нечије дете.
Ова редакција истиче као свој аргумент, да у Србији нема шансе да часопис тог квалитета засад буде комерцијалан, или да добије икакву материјалну подршку од Министарства културе, па да је, према томе, боље радити и џабе, него да часопис не постоји; али то је слабо оправдање. Одузимати хлеб некоме, па макар и из разлога најискренијег ентузијазма и највеће, најчистије добре воље на свету (као што је овде случај), значи ипак уништавати цело једно поље, а не (као што на први поглед изгледа) помагати га.
Кад год радите за џабе, неки посао који треба да буде плаћен, у вас гледа барем једно уплакано мало дете, чијег оца ви, својим џабе-радом, упропашћавате.

Због овога их проф. А. Б. Недељковић позива да ПРЕСТАНУ.  

Тај (као и сваки који се продаје на киоску) часопис или треба да плаћа хонораре сопственој редакцији и свим својим сарадницима, или треба да се угаси. То је, по уверењу А. Б. Недељковића, једино морално исправно.

(3)  Изгледа да је цунами-земљотрес помакао Суматру за 20 центиметара. Поједини делови морског дна помакли су се и много више, али острво Суматра, као целина, "у просеку" само 20 цм. Видети:  

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=1540&nci
d=1540&e=1&u=/afp/20050131/sc_afp/asiaquakeindonesia_050131201842

Ето.

Поздрав из СДНФ.


уторак 1. феб 2005:
Цењени   ,

сутра, у среду 2. фебруара 2005, на радију Б-92 – не на телевизији!  сада је   РАДИО    Б-92 – требало би око 15.30 ч да буде емитовано нешто о СФ, у оквиру емисије "Штрафта".

Засшто не "СФ-трафта?"

Па, ако стварно пусте тај прилог, и ако волите да слушате радио у тим поподневним часовима . . .

Поздрав из СДНФ.



Цењени   ,  
ево вести за 9. фебруар 2005.

(1)  Политика. Не бавимо се на овим вестима политиком, али, један амерички професор универзитета сада каже да је напад Ал Каиде на Светски трговачки центар у Њујорку, 11. септембра 2001, где је погинуло око три хиљаде људи, био оправдан и заслужен. Отприлике нешто у смислу, да они који хоће економски да поробе човечанство, и заслужују да буду спржени. (А то су већ орвеловске изјаве и теме, са импликацијом о неком Трећем светском рату, па зато имају неки мали додир са СФ.) И, ништа, нису га отпустили нити убили. Америка.
За бившег председника Клинтона, за Хенрија Кисинџера, и за Мадлену Олбрајт, он каже да су ратни злочинци.

Видети:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=2026&ncid=202
6&e=3&u=/latimests/20050205/ts_latimes/hesfoughtforhisviewsnowhisjob


(2)   Књига Бобана Кнежевића "Црни цвет" објављена је у Америци као "Black Blossom". Цена је 24 долара. Видети на:

http://www.clarkesworld.com/books/book_KNEBLAHC.html

(3)  Др Зоран Живковић је јуче, у уторак 8. фебруара 2005, на телевизији РТС-2, касно увече (негде око 22.30) имао интервју у коме је рекао између осталог и то, да не пише научну фантастику. (Не по први пут; он то све време говори; мора му се признати доследност и јасноћа око овога.) Ако смемо препричати његове речи, гласиле су – отприлике, приближно – овако:  "Ја сам раније итекако имао везе са научном фантастиком, али, то је било пре него што сам почео да пишем прозу. Написао сам и објавио енциклопедију научне фантастике, а у својству издавача објавио сам преко 200 књига научне фантастике. Али, од кад сам почео да пишем прозу, ја сам се од научне фантастике развео. И, почев од тог развода, ја пишем – фантастику. Не научну, него: фантастику".

Још једном: мора се признати јасноћа те изјаве, која може послужити и као корисна оријентација за нека размишљања о жанровима.

Поздрав из СДНФ.



Цењени   ,

ево СФ вести за недељу, 20. фебруар 2005. Има их мало више него обично.

(1)  Изашао је часопис "Астрономија" број 11. На претходном, бр. 10, била је ознака "децембар 2005", што можете видети и на скену насловне стране, који смо вам тада послали; а на овом је ознака "фебруар-март 2005", што значи да се месец јануар негде изгубио; заправо је ово троброј. Ако би се то тако наставило, излазила би само 4 броја годишње.
Неки прилози, на пример вести, на стр. 11, су заиста кратки али садржајни (надамо се да се то може рећи и за ове вести СДНФ, које управо читате; наравно кад се саберу за целу годину, онда нису кратке, а и не треба да буду). Додатна количина таквих вести постоји у оном пресавијеном и ухефтаном великом прилогу (са постером) "догађаји 2004", где нема пагинације; али, вести су на последњој страници тог прилога.
Врло би се добро уклопило, ако бисмо многе од тих вести претипкали (прекуцали) и послали као део ових наших вести . . . Између осталог и вест да је тај цунами-земљотрес у Индонезији убрзао ротирање Земље за близу 3 микросекунде годишње! Ако то тако остане, и ако смо добро разумели, то би значило да ће за следећих милијарду година, због тог једног цунамија (дакле: не због цунамија као кретања воде, него због ЗЕМЉОТРЕСА који га је изазвао; захваљујемо се анонимној читатељки, особи С, која нам је на то скренула пажњу), планета накупити отприлике један сат "добитка".
Такође је екстремно интересантна вест на последњој страници тог ухефтаног прилога, први стубац, да је полупречник тј. радијус космоса израчунат и да износи 78 милијарди светлосних година. Из овога би проистицало, ако важи Архимедова геометрија, да је запремина:

два милиона милијарди милијарди милијарди кубних светлосних година.    

(Е, сад: од ове тачке, ко воли математику, изволте, а остали нек не читају ово даље! Не! Не, не читајте! Упозорени сте, иде математика!

Формула је "волумен = четири трећине Пи радијус на куб", па запремина тј. волумен универзума износи отприлике 4,2  – хајде да то заокружимо на 4; ваљда је аматерима дозвољено да врло грубо заокруже бројну вредност четири трећине Пи – дакле, 4 пута по, хм, 78 на куб, а колико ли је 78 на куб?

. . .  око пола милиона  . . .

значи четири пута по пола милиона, то је два милиона,

па пута 10 на 27-ми, јер толика је запремина коцке са страницом једну милијарду

. . .  једнако два пута 10 на 33-ћи. Крај мате.)

Па, добро, и није нешто, али, сад бар знамо чиме располажемо. Два пута десет на тридесет трећи, кубних светлосних година. Довољно да се некако снађемо, да се скунаторимо у томе, за сад. Кад чељад није бесна, кућа није тесна.   :)
Али! Питање је да ли архимедовска геометрија важи, за ово. Као прво, универзум није сфера, него се закривљује и затвара уназад сам у себе кроз четврту просторну димензију, на начин незамислив за нас тродимензионална бића (тако стоји у ЦД енциклопедији "Британика" 1999 у чланку "The Cosmos", али ово би значило, начин незамислив и за све будуће компјутере? јер ће и они бити тродимензионална бића?), па, ви видите.
Интересантан је и чланак Вере Глушчевић о утицају галаксије на велика изумирања на Земљи у последњих милијарду година. (То је само први део њеног рада.) Глушчевић је врло узгредно, као да се то само по себи подразумева, поменула комплесно и интересантно кружно кретање галаксије, њених кракова, у Земље кроз то; било би пожељно једно детаљније објашњење о том кретању.

(Сад, опет, од ове тачке, ко воли астрономију, изволте, а остали нек не читају ово! Не! Не, не читајте! Упозорени сте, иде тешка астрономија!    :)

Ако Ви ставите комадић дрвета у неку бару воде, а онда убаците камичак у средину баре, кренуће концентрични таласи, дрвце ће се кретати горе-доле и љуљушкати, али неће са таласима одјурити до обале. Нити назад. Јер таласи су ДОГАЂАЈИ који се крећу кроз воду, кроз заједницу молекула; а вода сама, после проласка таласа, остаје на мање-више истом месту где је и била. На океану, таласи путују стотинама километара, а о обалу се разбија све иста вода, иста па иста, оних најближих неколико десетина метара. – Углавном.
Слично томе, краци галаксије нису предмети, као краци елисе, него таласи згушњавања и разређивања многобројних звезда. Краци галаксије су ДОГАЂАЈИ који се крећу кроз звездану заједницу. Једна иста звезда буде сад у једном, а можда стотинак милиона година касније у неком другом краку. Вртложење тих кракова је сасвим различито од кружења самих звезда, звезда као појединачних предмета, око центра галаксије. Јер, оне раде и то. То су два веома различита кружна кретања. Глушчевић је још напоменула да Сунце пролази "као пинг-понг лоптица" кроз гушће и ређе делове  . . . да вертикално осцилује, дакле горе и доле, кроз галактичку раван . . .  Ово многим читаоцима неће бити нимало јасно.)  

– Има и других интересантних прилога.

Једна заиста ситна замерка редакцији: на насловној страни помиње се "Повратак шатла" као да се већ догодио. А није се још догодио, нити је прецизно заказан. Ту је било место за један скромни, обични знак питања, овако: "Повратак шатла?".
То је као да су написали крупан наслов "Победа нашег кандидата на следећим изборима" – а избори тек заказани . . .
Скен насловне стране "Астрономије 11"послаћемо Вам у идућим вестима, а и програм "Лазе Комарчића" исто тако, да не бисмо преоптерећивали ову емисију вести.

(2)  Европска ракета "Аријана 5" још једном је успела. Однела је неке сателите горе. То је још једна рехабилитација најјаче западноевропске ракете, која је досад имала и успехе и рушења.

(3)  У Београду је филмски фестивал ФЕСТ одабрао за свој симбол једног суперхероја, наиме, Фестмена, чију слику Вам прилажемо. На телевизији се приказује рекламни спот СФ садржине, где један београдски тапкарош одгледа неки филм и постане Фестмен. Ово је доказ да не мора снимање СФ да кошта "барем милион долара минут", као што неки песимисти у Србији мисле. Можда је цена холивудског СФ филма милион долара за минут, а у Србији вероватно може да буде и хиљаду пута јефтиније.  

(4)  На неким београдским телевизијама рекламиран је Енки Билалов филм – први француски СФ филм чији главни аутор је пореклом Београђанин – "Бесмртна" (Имортела. Не, не Имортадела). Као што малтене свако зна, Енес Билаловић рођен је у Београду, одрастао на Дорћолу, после је живео у Сарајеву па у Паризу. У неким новинама је чак изашла вест да се филм приказује у биоскопу "Авала", али, то није истина, проверили смо: не приказује се тамо. Међутим чули смо наговештаје да би могао ускоро да се прикаже, можда само једном, или неколико пута, у Београду, у биоскопу "Космај" на Теразијама.

(5)  Један становник Сри Ланке (Цејлона), по имену Артур Кларк, остао је неповређен, није страдао у цунамију, али неки његови сарадници јесу, као и њихова опрема и бродићи.

(6)  Тај цунами је разгрнуо огромне количине песка у плићаку на неким местима на обали Индије, и, гле, на једном месту (градић Махабалипурам, око 50 км јужно од Мадраса) извирили су делови храмова и статуа из 7. века, дакле отприлике из доба кад су Срби и Хрвати долазили на Балкан. Статуе приказују лавове који леже, итд.

(7)  У дневном листу "Данас" понекад буде вест о "трибини друштва љубитеља СФ жанра", тј. програм "Лазе". Многи други листови га не доносе.

(8)  Протеклих дана била је 60. годишњица две вероватно највеће (у историји човечанства) погибије које су се догодиле потонућем појединачних бродова (наглашавамо, ПОЈЕДИНАЧНИХ бродова, не флота). Не, не помишљајте на "Титаник". Он је био 1912.
На дан 8. фебруара 1945. године, немачке трупе и цивили били су у паничном бекству пред надирањем Црвене армије кроз Источну Пруску. У један некада луксузни туристички брод, "Штојбен" (Стеубен) укрцано је преко 5.000 Немаца. Апсолутну предност имали су рањени војници, којих је био огроман број, а затим, жене и деца. Накрцало се максимално што се икако могло. Те ноћи, брод је у својој бежанији имао пратњу два мала, прастара миноловца, на парни погон, који су јако ложили, да би могли да га прате, јер је "Штојбен" био далеко бржи. Пошто су тако јако ложили, из њихових димњака је куљао дим препун искрица и сјаја: жарио се. То је опазио капетан једне совјетске подморнице, један непослушан тип али изузетно талентован поморац, за кога Руси нису били сигурни да ли да га пошаљу на робију или у подморницу; али пошто су им поморски кадрови били страховито потрошени после 4 године рата, једноставно нису имали кога, па су послали њега. Звао се Александар Маринеско. Он је нанишанио, и скркао у предњу десну страну брода два торпеда, калибра 533 мм. У року од 20 минута "Штојбен" је нестао под ледено хладним таласима. Његова олупина је недавно пронађена на дну, у централном Балтику. Ту се удавило око 4.500 људи, а 659 их је преживело. Трипут више мртвих него на "Титанику". Па ипак, тај догађај није трипут познатији него "Титаник".
Тај исти Маринеско је неколико дана раније, 30. јануара 1945, на исти начин потопио знатно већи немачки брод, "Вилхелм Густлоф" (Gustloff). Ту се удавило око 6.000 људи: колико знамо, убедљиво највећа погибија у потонућу само ЈЕДНОГ брода, у целој познатој историји човечанства. Па ипак, тај догађај није 4 пута познатији од "Титаника".
Кад се подморница вратила, без 4 торпеда, за Маринеска је приређено славље, са два печена прасета, за две победе. Добио је и медаљу. Али после рата наставио је да буде непослушан, и није више пловио. Дали су му само да буде директор неког објекта, али он је једне зиме дозволио да запослени однесу кућама неки бедни тресет из дворишта, да ложе, да се загреју; за ово је одлежао годину и по дана робије у Сибиру. После, у пензију. О свему овоме имате слике, мапе, портрете, и план операције написан руском ћирилицом, плус неке моралне дилеме, у магазину "Нешенел Џиографик" (National Geographic) за фебруар 2005.
"Титаник" је западни. Ово, ово је источно: не занима готово никог.
Може се удавити и 6,000 или 60,000 источних Европљана, то никад неће бити у филму где би глумио неки Лео Ди Каприо.
Неко је важан. Неко није.
Увек њихово западно буде Титаник а наше источно Штојбен. Па, и у СФ – слави футура.
Опет, не може се рећи да светска филмска индустрија у целости игнорише комбинацију Источна-Европа-плус-технологија: постоји одличан филм "К-19, правилац удовица" (K-19, The Widow-Maker) у коме руске подморничаре играју Харисон Форд и Лиам Нисон, о стварној драми (која се догодила) једне руске атомске подморнице; то је дакле документарно. (Као што постоји и изванредан, маестралан немачки филм "Сталинград", у коме имате нешто што можда нисте ни сањали да ћете икада видети: аутентичан и паметан немачки поглед на Стаљинградску битку 1943.)
Али и Јапан је Исток. Зашто онда нема западних филмова о руској будућности, а има их (толико) о јапанској? Зашто је Далеки Исток толико убедљивије тло за америчку СФ, него словенски Исток? Давно је прошла америчка окупација Јапана (и успешно инсталирање демократије у Јапану, извршено америчком оружаном силом), а поодавно је пао и комунизам. Зашто има толико јапанских футуристичких цртаних филмова, а нема словенских?  Где је наша технологија? ЗАШТО  ЈЕ  ОВДЕ  ЈОШ  УВЕК  МРАК  ?

(9)  Бивши амерички амбасадор у Београду, Вилијем Монтгомери, сад у пензији, нешто се расписао, објављује све нове и нове чланке. Тако је у листу "Данас" објавио, 22. јануара 2005, чланак "Како ЦИА замишља свет 2020. године". (Гле, откуд он зна шта ЦИА мисли? Један амбасадор? Па, није ваљда био . . . ?    :)      ) Заправо не открива ништа, осим да ће око 4% људског рода бити Американци, 5% Европљани, а 56% Азијати. И, да ће радикални ислам бити велика претња. И, да ће милиони људи бити више лојални свом етносу и религији, него ма којој држави.

(10)  У дневном листу "Политика" је јуче, 19. фебруара 2005, изашао пресавијени културни додатак "Култура, уметност, наука", у коме на стр. 3 чланкописац Милан Попадић хвали роман Борислава Пекића "Беснило" али успева да ниједном не помене да је то СФ. Роман "својом митологемском комплексношћу" остварује "хомеровску структуру", јелте, хомеровску, чак је "шпијунски трилер и детективки роман" са апокалиптичном темом, итд. – све, само СФ није.  
Ово је један од ретких српских баш-драстичних примера синдрома "одлично је, дакле СФ није" који се у академским круговима доста сретао на Западу . . . пре пола века.

(11)  Умро је СФ сликар Френк Кели Фриз, рођен 1922 (његов званични сајт:   http://www.kellyfreas.com/   ) који је светску славу стекао сликом на којој див-робот, стојећи на позадини неког зеленкастог неба, држи на длану своје металне десне руке једног клонулог човека. Ова слика из СФ гета, из 1953. године, била је извучена из заборава и послужила је са задршком од четврт века, тек негде око 1977. године, као илустрација за чувену грамофонску плочу групе "Квин" са песмом "Ми ћемо вас продрмати" (Queen, "We will, we will, ROCK  YOU!" ). На неки начин постала је култни симбол, икона будућности, за велики део наше цивилизације. Доносимо Вам Фризов портрет из старости, и ту слику. – Тачно и да ништа друго никад није насликао, осим те једне, опет би био аутентично велики ликовни стваралац другог миленијума.

(12)  Једна истинита слика, стварне геологије Марса, изгледа толико дивно и има тако "сликарске" нијансе, да је тешко поверовати у њену реалност. Из европске орбиталне направе снимљена је једна долина на Марсу, заправо славни гигантски Марсов кањон Валис Маринерис. Ако кликнете и затражите већу варијанту, и имате 5 минута стрпљења да се учита 2 гигабајта (или више од 5 минута, зависи какав вам је комп а каква веза), моћи ћете да лутате кроз те просторе друге планете. Слика је супер-лепа, готово нестварна:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/astropix.html

и,

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/image/0502/chasma_marsExpress_f50.jpg


(13)  У Србији се на радио-станицама фолк оријентације појавила ново-компонована народна песма у којој певач, мушкарац, генијално констатује:

" Ти имаш ћерку, а она је женско."

. . . Знате, боље је и то, него оно што ће се можда певати у Србији кроз 200 година:

"Ти имаш ћерку, али то је робот;
ено нашег Миће, није људско биће."

Савет за оне који ће се због тог нивоа српске народне музике једног далеког дана можда депримирати:

Наручи клона, преко телефона.

(14)  У часопису "Локус", у најновијем, броју 529, за фебруар 2005, изашао је збирни преглед издавачке делатности у жанровима СФ, Ф, Х, остварене у Америци током 2004. године. Дајемо Вам и доказ овога, скен са стр. 51. То је четврти и последњи ликовни прилог данас.
Ту јасно пише: СФ романа је било толико, фантази романа толико (много више него СФ, заправо), а хорор романа толико . . .
Дакле, и после 25 година огорчених и ватрених дискусија у српском фандому, углавном због неких људи који су инсистирали да су разлике у жанровима превазиђене, небитне, да нико више не дели фантастику на та три жанра, да је тачне границе немог

Hm, kad smo vec kod recnika i leksikona, sta ono bese znaci demagog? (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.mainzelahr.de%2Fsmile%2Fgenervt%2Fponder.gif&hash=877d66af39272195d010ab1a03691ee6ab73cce3)

Цењени Trol Witchdoctor -е,

у српском, поткошуља је испод кошуље, до тела, а мајица је преко тога, преко поткошуље, и битно је да се не закопчава него се навлачи преко главе. Е, али, има мајица са дугачким рукавима, има са кратким (то су Т-мајице, зато што личе на слово Т) и има чак и мајица без рукава. У енглеском, међутим, "T-shirt" може бити и поткошуља кратких рукава, а може бити чак и кошуља (дакле, са дугмадима) опет кратких рукава, али најчешће је ипак мајица кратких рукава. Дакле, значењска поља те две речи у српском и енглеском се не подударају. Најбољи превод, који има највише шанси да буде тачан, је Т-мајица. Још ако је писац назначио да је на предњој страни исписана нека порука или је штампана нека слика (Ви и сами помињете ''Fruit of the Loom''), онда смо сигурни: Т-мајица.

Никакав хумор Вам ту није довољна "извлакоца". . .

Признајте да нисте били у праву . . . није то тако тешко. Ја много пута, за много што-шта, нисам био у праву, много пута сам погрешио, итд. Ето; ја сам то признао. Можете ли Ви признати да за Т-мајицу нисте били у праву?

друго,

Цењени Лурде,
знам да није по правопису "2-gi, 3-ci" итд. Али, мени се фајлови тако обележени врло лепо сложе сами један испод другог, тачно, у компу. Уосталом српски правопис, онај Матице српске, такозвани Новосадски, није особито генијалан. То је један компромис пун рупа, крпљен под притиском комунистичке диктатуре а не по науци, од 1954. до 1960. године, а то решење за редне бројеве, са тачком као ознаком да је број редни, има своје проблеме – немушто је, не може се написати на крају реченице нити испред другог знака интерпункције, итд. Осим тога, 1960. још није било доба компјутера. Значи, ми имамо право да именујемо фајлове и мимо Новосадског правописа, ако је наше одступање засновано на знању а не на незнању.

и:

Цењена С,
зашто сад демагог? Од Вас очекујем конкретан аргумент, доказ . . .

Поздрав,
др А. Б. Недељковић

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Цењени Trol Witchdoctor -е,

у српском, поткошуља је испод кошуље, до тела, а мајица је преко тога, преко поткошуље, и битно је да се не закопчава него се навлачи преко главе. Е, али, има мајица са дугачким рукавима, има са кратким (то су Т-мајице, зато што личе на слово Т) и има чак и мајица без рукава. У енглеском, међутим, "T-shirt" може бити и поткошуља кратких рукава, а може бити чак и кошуља (дакле, са дугмадима) опет кратких рукава, али најчешће је ипак мајица кратких рукава. Дакле, значењска поља те две речи у српском и енглеском се не подударају. Најбољи превод, који има највише шанси да буде тачан, је Т-мајица. Још ако је писац назначио да је на предњој страни исписана нека порука или је штампана нека слика (Ви и сами помињете ''Fruit of the Loom''), онда смо сигурни: Т-мајица.

Никакав хумор Вам ту није довољна "извлакоца". . .

Признајте да нисте били у праву . . . није то тако тешко. Ја много пута, за много што-шта, нисам био у праву, много пута сам погрешио, итд. Ето; ја сам то признао. Можете ли Ви признати да за Т-мајицу нисте били у праву?

друго,

Цењени Лурде,
знам да није по правопису "2-gi, 3-ci" итд. Али, мени се фајлови тако обележени врло лепо сложе сами један испод другог, тачно, у компу. Уосталом српски правопис, онај Матице српске, такозвани Новосадски, није особито генијалан. То је један компромис пун рупа, крпљен под притиском комунистичке диктатуре а не по науци, од 1954. до 1960. године, а то решење за редне бројеве, са тачком као ознаком да је број редни, има своје проблеме – немушто је, не може се написати на крају реченице нити испред другог знака интерпункције, итд. Осим тога, 1960. још није било доба компјутера. Значи, ми имамо право да именујемо фајлове и мимо Новосадског правописа, ако је наше одступање засновано на знању а не на незнању.

Aleksandre, vi se ljutite, ali ne postoji drugi način nego da se kaže da lupate. T-majica ne postoji u srpskom jeziku. U tom jeziku koristi se izraz majca i ništa drugo. Postoje razne vrste majci, ali ne postoji tmajca. Naravno, postoje i t-shirts koje imaju dugmiće, ali kako bi ste vi to znali? T-majicu ste vi izmislili zato što ne znate maternji jezik i nemate najosnovniju informisanost. To je samo dokaz vaše prevodilačke nemoći.

Tako je bilo i kada smo raspravljali uživo po tom pitanju, samo što ste tada potezali sasvim drugačije argumente i na kraju nevoljno priznali da niste u pravu i potegli ste priču kako prevodilac mora da prlagodi jezik sebi i da ima slobodu da izmišlja reči koje mu fale, a kada vam je dokazano da je i to šo ste izmislili pogrešno i to na primerima koje ste sami odabrali, jednostavno ste se pokupili i otišli.

Vaši primeri tada su bili da termin "majca" unosi zabunu, da se ne zna šta je to, da bi se prodavci zbunili kada biste im u prodavnicama tražili "majce" i slične besmislice. Kada ste uvideli da nije tako, a pritom i odbili da to proverimo praktično, tako što ćemo se prošetati prodavnicama po vašem izboru i videti kako će prodavci reagovati.

Sada pričate drugu priču i mažete svima oči najjeftinijom mogućom demagogijom da biste prikrili sopstveno neznanje.

Drugo, ja nisam govorio o Pravopisu Matice srpske, nego o Rečniku Matice srpske, što su različite stvari, takozvani profesore.

Uostalom, uzmite pravopis koji želite i sami proverite kako se pišu redni brojevi u srpskom jeziku.

Zatim se setite da se potpisujete sa "profesor doktor" a onda u jednoj zvaničnoj i javnoj rečenici napišete "2-gi i treći". Za to biste dobili jedinicu u osnovnoj školi, a ovamo ste našli za shodno da popujete drugima.

Vidite, vi jednostavno ne znate srpski jezik, nemate opštu informisanost, izgubili ste razumevanje štiva koje prevodite, ne poznajete savremeni žanr, ne čitate knjige, ne čitate priče, ne znate šta se dešava ni u Beogradu, a kamoli u svetu u polju SF-a, ne razumete književnost, ne shvatate šta je to umetnost ni u najosnovnijim pojmovima, a kamoli u finesama koje bi trebalo da držite u malom prstu ako je istinita barem desetina vašeg hvaljenja.

Vi se lažno predstavljate i štetite fandomu u Srbiji, a granice vašeg neznanja su tako duboke da se ja plašim da tamo gledam jer patim od vrtoglavice.

Samo me zanima od kog tog djona ste napravili obraz kada vas nije sramota da tako sebi zabijate sebi aoutogolove i sramotite se.

Nije vas sramota da ignorišete vodeći (jedini) domaći časopis koji se bavi naučnom fantastikom, a da trošite kilometre prostora za pisanje o naučnim časopisima i sebe posle nazivate doktorom naučne fantastike.

Onaj drugi doktor može da se pljuje, ima osnova za to.

Vi to nemate. Vi ste ispod svake kritike.

Poštovani ABN,

Koliko je meni poznato, osnovna funkcija jezika je komunikacija, tj. sporazumevanje među ljudima. Ako bih ja koristio izraz ''T-Majica'', bojim se da me ljudi ne bi razumeli.

Još uvek mi niste odgovorili da li ste pročitali delove Marsa koje je prevodio Sale. Rekli ste da su Vam bili pri ruci i da niste mogli da se pretvorite u Saleta Markovića...

Umalo da zaboravim. Posle ovolike kanonade postova kritike na Vaš račun i posle tolike paljbe iz Vindikejtora, zašte se samo jednom ne zapitate, da li možda i Vi grešite i u kolikoj meri...

da li bi mi neko ko ima dovoljno bogat i autoritativan rečnik srpskog jezika kazao gde to piše da je 'majca' prihvatljiv oblik za odevni predmet o kome se ovde govori?
celog života tu stvar znam kao 'majicu' (sa 'i'), pa bih voleo da me neko oslobodi zablude, if any.

takođe, 'bi ste' se ipak piše zajedno (t.j. 'biste').

hvala.

Upali ste u ABN-ovu igru i iscrpljujete se na sitnicama.
Pise se MAJICA i to je JEDINI oblik u srpskom jeziku po svim recnicima koje ja imam.
Ali to je irelevantno za ovu pricu...

"bi ste" je greška u kucanju, znaš to i sam. Piše se majica, sa "i". Nisam čitao šta sam pisao, toliko me iznervirao ovaj.

Jesi li sada zadovoljan? Gde je sad ovde povredjena tvoja sujeta?

Ja se nigde ne poredstavljam kao znalac i autoritet. Valjda je jasno da je poenta da čak i ja sa minimalnim znanjem vidim kako on nema pojma.

Sa druge strane, kada pišem nešto javno, stalno se konsultujem sa rečnicima i priručnicima, ali i sa znalcima. Ako si se ti po nekom osnovu našao povredjenim, poslaću ti stotinjak svojih vesti pa ti traži greške do mile volje.

Postovani ABN,

Ja nisam za Vas cula do mog prvog pojavljivanja u Lazaru Komracicu. A cula sam lose price. No, ja sam osoba koja ne veruje a priori pricama dok se i sama ne uveri u njihovu istinitost.
U Vasem slucaju niko me nije lagao, presao i slicno.

Vi ste izrazito iritirajuca osoba i dovoljno mi je bilo da procitam nekoliko postova koje ste napisali i da shvatim ko ste i sta ste.

Vesti su smesne. Samo na dva, tri pasusa tih vesti nasla sam nevidjen broj gresaka. Ja nisam veliki SF fan ali, neke stvari sam i ja znala. Vi niste.
To je sramota.
Jos trebam i da poverujem da su to SF vesti.

Epizoda oko T-majice i zelja da Vam se pojedini likovi odavde izvinjavaju i priznaju greske necu ni da komentarisem.
Smesno je.

Quote(13) У Србији се на радио-станицама фолк оријентације појавила ново-компонована народна песма у којој певач, мушкарац, генијално констатује:

" Ти имаш ћерку, а она је женско."

. . . Знате, боље је и то, него оно што ће се можда певати у Србији кроз 200 година:

"Ти имаш ћерку, али то је робот;
ено нашег Миће, није људско биће."

Савет за оне који ће се због тог нивоа српске народне музике једног далеког дана можда депримирати:

Наручи клона, преко телефона.

Da li se Vi krijete iza genijalnih stihova Idemo na Mars?
Molim Vas, promenite profesiju u tekstopisca, ne ide Vam lose.

Цењени   Trol Witchdoctor-е,

да, прочитао сам Салетов претходни превод Марса.

Речи које још не постоје у српском језику, а затребају нам, имамо право и дужност да направимо. Ко то "ми"? Па, они који то стварно умеју и знају и баве се књижевним и преводилачким и сличним радом.

Примећујем, међутим, узалудност расправљања са неким ко није погледао тај Правопис, чији саставни део (стр. 173-829) је Правописни речник, где на стр. 413 има реч мајица, али нигде нема "мајца" . . . а тако исто је и у српско-немачком речнику, српско-енглеском, српско-француском . . . одакле се Лурд само сетио да каже "мајца"?  У свом првом покушају да критикује мој превод, погрешио је (што је могло сваком, па исто тако и мени у било којој дискусији да се деси), али никако па НИКАКО неће да призна да је погрешио, него иде на неки шири план личног вређања, омаловажавања укупне личности саговорника, итд.

Чак не зна да у Србији постоје три доктора СФ.

У последњих две-три хиљаде година, међу паметним људима поштује се правило да треба разговарати  AD  REM  , о теми, о самој ствари, а никако не  AD  HOMINEM  , тј. нападањем на личност противника у дискусији.

Уз све дужно поштовање према стотинама паметних људи који су читали овај топик, ја морам рећи да је дискусија ове врсте, са анонимним особама, губљење времена. Ја се тим стотинама паметних и добронамерних људи извињавам, али, ово овако не иде. Једну једину стварно корисну исправку сам добио од овог форума: одличну, прецизну исправку једне моје погрешке, исправку коју је дала С, о цунамију. Камо среће кад би С. убудуће прегледала све вести СДНФ пре него што буду емитоване  . . .  То је сјајна, блистава тачка, али, само једна. У мору којекаквих ружних и увредљивих речи а без аргумената. Извините што губимо комуникацију . . .  не вреди. (Уосталом не губимо је -- имате увек

srpskodnf@yahoo.com             )

Не могу да потрошим године на ову врсту активности. Немам снаге да се убеђујем са неким да ли је мајца или мајица. – Уосталом, он се то можда само шалио.

Тек да би нанервирао доктора.

У том случају, ако је мајца била шала, хајде да се растанемо са осмехом.

Поздрав,
др А. Б. па немојмо се нервирати! свако греши! Недељковић

Ah, pa ja smatram da moram prvo da budem sigurna sta leksikon kaze, sta je demagog. Da posle ne bude zabune. Tako da nista ne kazem dok se meni ne objasni.  

Dr Nedeljkovicu, sjajno sto je zemljotres zamenio mesto cunamija, ali Vi niste citali nista u mom komentaru dalje od toga. Nikakve akumulacije tokom vremena nema, nikako se ne moze nakupiti, koliko jedna  godina? nejasno je i kakav je "dobitak" u pitanju, i na kraju vrednost je izracunata po modelu koji moze ali ne mora da bude dobar. Znate ima zapanjujucih stvari u nauci, ali nikako onoliko koliko izgleda ako covek cita naucno popularne vesti. Za redakciju, hvala na ponudi ali smatram da u SDNF imate isto toliko strucne ljude. Vidite sa njima. :mrgreen:

Pogledala sam nekoliko vesti i cini mi se da bi bilo najbolje da vesti odvojite uvek u dva dela - popularna nauka i SF. Ali da redni brojevi pocinju od svakog dela.

Dodatak - trazila na Mrezi postoji li negde spisak clanova SDNF ili bar uprava i naletela na http://www.rastko.org.yu/projekti/cirilica2/vece/clanice/sndf/2003-03-26-sndf.html
Check out, vredi.

S, znas sta je najbolje u svemu; ABN ce da prica okolo da je eto, od svega sto je napisao, neko pronasao jednu gresku i da to jeste greska, ali da posto drugih primedbi nema, sve ostalo jeste tacno.

Ah, pa ja sam rekla da dalje bas i nisam citala pazljivo. Ja vise tesko da mogu da uradim. Ali cini se da bi i tamo nadalje bilo ihaaaj materijala, ali nekako mi ne izgleda vredno ni truda ni vremena...

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"али никако па НИКАКО неће да призна да је погрешио

Quote from: "Lurd"Piše se majica, sa "i"

Zlobni, mali čoveče. Opet nijedan odgovor. Pomoću jedne sitnice zaobišli ste čitavu glavnu stvar, a to nije bilo da li se piše sa "i" ili bez "i", to je pomenuo vaš kolega. Ja sa vama nisam oko toga pričao. Vi ste jedva dočekali slamku za koju ste se uhvatili.

Ja sam pričao o drugim stvarima. Nije ad hominem vredjanje ako kažem da vi ne znate o čemu pišete. Ja sve što sam rekao mogu da potkrepim, vi ne možete ništa.

ama otkud sad ti, lurde, iskopa 'povređenu sujetu' ovde?
kod mene sigurno ne, ne znam zašto u sličnim situacijama ljudi uvek misle da se neko javio da brani ili napada nekoga?

mislim, ABN-ova odbrana 'T-maj(i)ce' ne zaslužuje komentar, i glupo mi u to da se uopšte petljam ili komentarišem; mislim da je to sve jedna odavno poznata priča, bar među onima koji duže prate SF: ukratko, ABN je nekada bio odličan prevodilac (napr. njegovi prevodi Lavkrafta su bolji od bilo čijih drugih na srpskom, iako se i u njima imalo što-šta popraviti; a za prevod HPL-ove ČUDNE VISOKE KUĆE U IZMAGLICI zaslužuje nekakvu nagradu), a onda je negde nešto kvrcnulo i - rezultat su sve veće nebuloze. vi svi pominjete te marsove, koje nisam čitao - ali ja mu najviše zameram stravično otaljan posao na polarisovim izdanjima f. dika koja je radio (i ne terajte me sada da kopam po njima i tražim prevodilačka rešenja od kojih sam prerano osedeo!)...

uključio sam se tek onda kada sam se našao u čudu od strane sa koje NISAM očekivao da bude pravopis-challenged.

no, afekat, OK, sad smo pojasnili...

izvinite na intruziji.

Onda ništa. Malko sam se zaneo, pa se izvinjavam.

Quote from: "Ghoul"da li bi mi neko ko ima dovoljno bogat i autoritativan rečnik srpskog jezika kazao gde to piše da je 'majca' prihvatljiv oblik za odevni predmet o kome se ovde govori?
celog života tu stvar znam kao 'majicu' (sa 'i'), pa bih voleo da me neko oslobodi zablude, if any.

takođe, 'bi ste' se ipak piše zajedno (t.j. 'biste').

hvala.

Ok, objasni mi poentu citiranih primedbi: da li Libeat (ili bilo ko) treba ovde dokazati kako bi umela bolje da prevede tekst sa engleskog? Kako je pismenija? Obrazovanija? Načitanija? Da li ti je namera da sve ovo zamagliš izakanom biblijskom parabolom bacanja kamena? ili je u pitanju neki novi pristup kritici koji bi mi dao pravo da zahtevam od tebe bolji Matrix, samo zato što si rešio da ga kritički opljuneš?

Ovo sa ABN-om prevazilazi gramatičke probleme kao takve; ABN jednostavno nije svestan sopstvenih intelektualnih ograničenja a egzistira u literarnom ambijentu u kom niko ne oseća bog zna kakvu potrebu da na to ukazuje. Kao rezultat, ABN nastavlja da prevodi, Polaris nastavlja da objavljuje a ljudi nastavljaju to da čitaju, sve u skladu sa narodnom mudrošću "za koga je – dobro je".

Libe, moraću malčice da te demantujem.
Priča o kvalitetu ABN-ovih prevoda je opšte mesto u ovdašnjem fandomu. Svi bez izuzetka (takvog nisam upoznao) pljuju njegove prevode nakon Gospodara svetlosti.

Značaj ovog topica je u tome što sada svi zainteresovani, crno na belo, na osnovu lika, dela i rezonovanja samog prevodioca mogu da vide do koje je mere on ubeđen da njegova rešenja imaju smisla. Znam da je svestan svojih gluposti. Teških gluposti. Neoprostivih gluposti. Zdravom ljudskom umu neverovatnih gluposti. Ali, čovek je fanatik, a i očajnički mu treba pažnja publike - čak i po cenu da mu se svi živi smeju, zajebavaju ga, dupe mu pomeraju, rugaju mu se, gaze ga, guze ga, itd.

Ukratko, ništa što vi ovde napišete neće ABN-a sprečiti da i dalje radi to što radi - jer to je jedina stvar kojoj je on posvećen. Vidite, ja imam gde da odem i šta da radim ako mi se fantastika smuči. On nema. I uhvatio se nesrećnice zvane SF k'o pijanac kad prigrli dasku na tarabi, ne videći njenu suštinu i njenu pripadnost tarabi, već samo i isključivo njenu spoljašnjost - sa svim detaljima, bitnim ili nebitnim - i činjenicu da je to, je l' te, posebna daska. I ona mu izgleda velika i čini ga velikim, čini ga njenim vlasnikom, i svako ko kraj daske stane ima za "vlasnika" da se uhvati i ni slučajno da ne primećuje druge daske.

Svi koji uviđaju njegove probleme moraju biti svesni da pljuvačina po njemu ne pomaže mnogo (on se, plašim se, njome hrani), i da jedino promocija druge strane, pretpostavljeno kvalitetnije, može da donese boljitak.

Čovek je beskrajno vredan.

Učimo od njega.

Quote from: "taurus-jor"


Ukratko, ništa što vi ovde napišete neće ABN-a sprečiti da i dalje radi to što radi - jer to je jedina stvar kojoj je on posvećen. Vidite, ja imam gde da odem i šta da radim ako mi se fantastika smuči. On nema. I uhvatio se nesrećnice zvane SF k'o pijanac kad prigrli dasku na tarabi, ne videći njenu suštinu i njenu pripadnost tarabi, već samo i isključivo njenu spoljašnjost - sa svim detaljima, bitnim ili nebitnim - i činjenicu da je to, je l' te, posebna daska. I ona mu izgleda velika i čini ga velikim, čini ga njenim vlasnikom, i svako ko kraj daske stane ima za "vlasnika" da se uhvati i ni slučajno da ne primećuje druge daske.

Svi koji uviđaju njegove probleme moraju biti svesni da pljuvačina po njemu ne pomaže mnogo (on se, plašim se, njome hrani), i da jedino promocija druge strane, pretpostavljeno kvalitetnije, može da donese boljitak.

Čovek je beskrajno vredan.

Učimo od njega.

Shvatam.
Veruj da mi uopšte nije stalo da ABN-a sprečim, ma u čemu. Naprotiv. Nemam ništa protiv da nastavi sa tim svojim vestima i prevodima i pisanijama. Dobro je imati negativnu krajnost, čisto zbog poredbe.

Ali stalo mi je da Boban ne objavljuje takve gluposti i da upravo ZS bude profesionalna protiv-teža svekolikim papazjanijama. Da ne dođe u situaciju da mu mirne duše citiram upravo ono što on sad govori ABN-u.

Cenjena Lidija! rekao sam da necu okacinjati ove vesti na Bobanov sajt, ali, samo evo josh ovaj put. Molim javite mi  TACNO  SHTA   je "negativna krajnost" u ovim danashnjim srpskim SF vestima (koje se bash dosta odnose i na Hrvate) ili priznajte da je taj Vash komentar o "negativnoj krajnosti" netacan.

Pozdrav – A. B. Nedeljkovic – evo danashnjih vesti:


Цењени   ,

ево СФ вести за понедељак, 28. фебруар 2005. (последњи дан фебруара), од Српског друштва за научну фантастику.


(1)   Цртање радио-таласима по небу, као нова форма уметности.  – У часопису "Њу сајентист" (New Scientist), у броју за 5. фебруар 2005, налазимо да су научници успели да изазову, по први пут у историји човечанства, вештачку аурору (поларну светлост) тако што су ексцитирали горње слојеве Земљине атмосфере гађајући их врло јаком емисијом радио-таласа. Приложена је и слика, то изгледа као плавичаста ракља горе у небесима. Наш закључак: ако се поступак мало усаврши, ако се изграде додатни емитори, итд. – ето нове форме ликовне уметности.


(2)  На ФЕСТУ готово и да нема СФ. То је својеврсни промашај: имати за симбол фестивала једног суперхероја у СФ стилу, Фестмена, а на програму једва један  СФ филм. Један филм се зове "Антарес" али није СФ. У једном филму се појављује дух, а у једном филму ванземаљац али (барем судећи по најави) више у сатиричном фазону. Најзад, приказаће се и тај кинеско-француски филм са насловом "2046", где (по најави) неки писац пише роман а у роману стално наилази воз за годину 2046. али она није будућност него је прошлост . . .  што можда и није прави СФ него више нека фантазија. Заказан је за среду 2. март у 16 ч у "Страва центру" (пардон . . .  Сава центру), па, ако неко буде гледао, молимо да јави . . .


(3)  Рок за номинацију за награду "Хуго" ипак није 31. март, него 11. март. Тако нам је јавила надлежна особа, Хуго-администратор.


(4)  СФ писац Ђорђе Мијушковић јавља вам следеће (цитирамо):  "На телевизији БК у току је емитовање цртаног серијала "Конан". Сваког радног дана, с почетком око 17,15 сати приказује се по једна епизода, а на одјавној шпици се види да су то епизоде из 1993. године. Колико знамо то је први пут да се овај цртани филм приказује на некој од наших телевизија; добро је да се приказује, па макар и са заостатком од 11-12 година. После Конана, до прошле недеље, приказиван је и серијал цртаних филмова "Икс-мен", а то је било још значајније за приближавање СФ-а млађим нараштајима. Колико су ова два цртаћа важна за будућност СФ код нас, може да посведочи и мој скоро петогодишњи син који их је просто гутао очима. Нажалост, ни "Икс-мен", као ни "Бетмен", који је емитован пре њега, се више не приказују на овој станици, али остаје нада да ће бар Богољуб наставити да храни српску децу научном фантастиком кад већ нико други неће (Тијанићеви "Покемони " се не рачунају). -- Иначе, по мом скромном мишљењу сви побројани цртаћи, из 'Марвелове' радионице, знатно су бољи и садржајнији од својих филмских играних верзија 'за одрасле'." (КРАЈ  ЦИТАТА Мијушковића)


(5)  Прекјуче, у суботу 26. фебруара 2005, на државној телевизији РТС2, приказан је од 23 часа СФ филм "Еквилибријум", о једном орвеловском друштву будућности, амбијентално (нарочито у неколико масовних сцена кретања радника) налик на "Метрополис", и прилично усиљено намештен да личи на Орвелову "1984" (само овде није Велики Брат, него Велики Отац) плус неколико сцена борбе као у "Матриксу 1". Али, у ТВ програмима у новинама тог дана он није био најављен као филм СФ жанра. Требало је имати доста среће и проницљивости па "провалити" да је то СФ.

У том дистопијском друштву, ако дете оцинкари свог оца, власника мале продавнице, да није издавао фискалне рачуне, добије од Министарства финансија 500 динара.   . . .  :)       (Шалимо се . . . )



(6)   Од професора др Душана-Владислава Пажђерског, сарадника СДНФ, који предаје српски језик у Пољској, на универзитету у Гдањску, добили смо исправке и допуне онога што је "National Geographic" објавио о потапању "Штојбена" и "Густлофа" (укупно десет и по хиљада мртвих). Народ тамо памти . . . Испловљавало се из Гдиње, која је недалеко од Гдањска, заправо је на обали Гдањског залива. "Иако у многим изворима сигурно и пише да су поменути бродови потопљени на обалама Источне Пруске, ради се у ствари о данашњој Пољској, тачније о улазу у тзв. Гданњски залив, наспрам самог Гдањска, у близини полуострва са веома симболичним називом 'Хел'", каже др Пажђерски. "Поред бројних Немаца, на бродовима су погинули и многи Пољаци који су сматрали да је боље да не сачекају Русе (нпр. деда једне моје пријатељице), као и припадници малог народа Касуба." (КРАЈ  ЦИТАТА др Пажђерског) Дакле та трагедија је имала и неке димензије за које нисмо могли сазнати читајући амерички магазин, па ни најбољи.

Изгледа да су неки бежали, и погинули, само зато што су хтели да се предају Американцима, а не да проведу цео живот под комунизмом.


(7)  У јучерашњем (недељном) "Блицу", на стр. 9, бивши министар финансија Божа Ђелић, можда једини српски политичар који се приметно интересује за будућност, говори о политици запошљавања, и као своју последњу сугестију (то је њему тачка 8) сугерише – хм, мало слободније ћемо препричати његове речи – да би за нас Србе било добро да увозимо своје сопствене младе жене из иностранства, из дијаспоре, тако што ћемо за њих отварати радна места овде, у Србији; јер, ако не, с обзиром како нам је слаб прираштај а огроман одлив становништва, за коју стотину година нас неће ни бити.
   
Е, сад . . . како ову Ђелићеву тезу схватити? Као прво, она је позив не само администрацији, него и пословним људима, јер, неке ствари држава не може, него само приватни послодавци могу. Друго, државна администрација не може селективно да стимулише отварање радних места само за жене, или само за Српкиње, итд, јер то би било супротно политичкој коректности и људским правима осталих. Треће, ситуација са запошљавањем је један конгломерат, мозаик, један "систем система", где је можда важније радно искуство (а 55% регистрованих незапослених у Србији га нема, каже Ђелић), или, ступањ образовања тј. стручне спреме, или, за разлику од те папирнате дипломе, ступањ СТВАРНЕ оспособљености за рад, што је сасвим друга прича, итд. Затим, у случају да у Србију дођу велике инвестиције и појача се потражња за радном снагом, одмах ће нагрнути да се илегално досељавају и запошљавају небројени странци из неких источнијих и јужних, још сиромашнијих земаља, где се комеша океан од око милијарду незапослених и гладних, па ће Срби опет и опет, у сред Србије, остати без посла, итд. Затим, те наше девојке можда не би хтеле да се враћају саме, без својих младића. Компликована правна, економска, психолошка и политичка динамика, која, узгред, вероватно важи и за Хрвате и друге мале народе са слабим прираштајем, али, Ђелићева идеја је (у свом језгру, у суштини) истинита. Само онде где постоје младе Српкиње, може постојати Србија.
   
   То зависи од тога.

Срби чине око један и по промил човечанства, а Хрвати око 0,7 промила.


(8)  Такође у јучерашњем "Блицу", али на стр. 11, јављају да је католичка црква у Хрватској, наиме Бискупска конференција, покренула кампању против вештачког оплођења, и у том смислу поделила око 140.000 примерака брошуре "Дијете – дар или ствар?" где се тврди да је природно зачето дете дар, а вештачки зачето дете ствар. У језичком смислу, ово је промашај, јер скоро сваки дар је ствар. (Ви добијете на поклон увек неку ствар.) Мислило се рећи, БОЖЈИ дар, или  ЉУДСКА  НАУЧНА  ствар; али то што се мислило, то се у наслову није рекло. Даље, било би интересантно знати да ли господа хришћански бискупи Хрватске католичке цркве кажу да око 300.000 Американаца и неколико стотина Хрвата рођених вештачким оплођењем нису људска бића, немају душу, и могу бити, рецимо, легално спаљени. Да су као неки Франкенштајни. Није то наивно, није шала, испрозивати вештачки зачете особе да нису људска бића. То је позив на масовно убиство.

У сваком случају, овим потезом је хрватска католичка (једна хришћанска, дакле . . . ) црква дефинисала свој однос према једном значајном сегменту будућности, који има итекако много везе са СФ.

Али ако те "ствари" дођу пред седиште Бискупске конференције, на демонстрације, као што би у Србији могло да се деси, и ако у Загребу сад изобилно пада снег као што је овде у Београду падао јуче, па ако неко направи понеку грудву, евентуално би могло доћи до битке грудвама снега, између стварова и дарова.   :)

На челу вештачки зачетих грудваће се, сам испред свих, али са страховитом снагом и прецизношћу, у некој раздрљеној кошуљи, Рик Декард.

То је повод за песмицу:

         Природно-зачети њих виде
         као андроиде . . .


(7)  Има ли у хрватском академском животу ИКОГА (осим др Дарка Сувина, који је рођен 1930. године) ко се макар и мало бави научном фантастиком? Не чујемо ни гласак о томе. Србија има три доктора и неколико магистара (садашњих; и асистената који ће ускоро магистрирати) који се баве СФ. А Хрватска? Зар нема баш ниједног? (Осим Сувина, који је Канађанин.) Како онда да академски сарађујемо ми одавде, са њима тамо, ако њих тамо уопште и нема?

Где је предавање у "Лази" о академској рецепцији СФ у Хрватској данас – то би могао одржати један МаФ, рецимо? Ја верујем да би он допутовао, кад би био позван, ако би имао о чему говорити. Или је та рецепција једнака нули?

Где су хрватски стручни радови (рецензирани) по академским часописима, а где магистарски радови, и докторске дисертације о СФ? Где је књига која би се, претпостављамо, звала "Хисторија хрватске знанствене фантастике" а да ју је написао хрватски доктор тога? – Па друга, да ју је написао други хрватски научни радник, другачијих погледа? – Него, највероватније смо ми овде једноставно неинформисани, највероватније све то постоји, све тутњи од академског напретка, знања и рада, али ми нисмо сазнали.  :)

А у Словенији?


(8)  У јучерашњем "Гласу јавности", на другој страни хумористичних прилога (стр. 21), поред констатације да реч "коалиција" значи "заједница коала", предлога да застава СЦГ буде четвороглави орао, једне молбе министру Цинкићу за "песто динџи", и једног помало СФ брачног огласа ("предност имају бића на угљеничној основи"), појавило се и ес-ефично објашњење, веома налик на "Ланголиере" Стивена Кинга, о томе шта је зуб времена: "ЗУБ ВРЕМЕНА, једини зуб који се никада не квари, по чему се види да није српске производње. Вредан је као атомски мрав – меље од постанка света, а нико ни хвала да му каже. Ради по учинку који се мери борама, сенилношћу, болестима свих врста, и, уопште, процесом пропадања. Атеисти још нису смислили адекватну одбрану од ове напасти, док верници полажу наде у Врховног Зубара који ће из избавити из ових разјапљених чељусти. Видимо се на крају времена, па ћу вам онда рећи ко је био у праву."

Другим речима, за који центилион-плекс (то је 10 на стоти на стоти, тј. 10 на десет-хиљадити) година, сазнаћемо да ли Он може да реверзира ентропију.

Чекање ће бити напето.


(9)  А сад, астрономија, за озбиљно. Од др Милана М. Ћирковића смо добили детаљно и истинито објашњење о недавном галактичком гама-догађају, који је у штампи, па и на Интернету некоректно и нетачно пренет тако да је било забуне па и страха код хиљада грађана.  

   Да, заиста постоји та неутронска звезда, SGR 1806-20, која се обрне по једном у сваких 7,5 секунди, у Сагитаријусу, удаљена око 50,000 светлосних година, и она је заиста магнетар, што значи да има магнетно поље тако фантастично јако, да би могло да подигне гвоздене кључеве из Вашег џепа и одвуче их са фијуком кроз облаке, па у свемир, к себи, уколико би тај магнетар прошао изнад наших глава, и то рецимо на пола пута између нашег Месеца и нас! На Интернету кажу да је само 20 км у пречнику, а др Ћирковић одговара:
   
   "Вероватно је и мањег пречника, 15 км је боља апроксимација (то зависи од угаоног момента и једначине стања нуклеарне материје на компликовани начин у који овде не можемо улазити). Како су је видели? Па није у питању просторни угао. Ми НИЈЕДНУ (пардон, осим Сунца, Бетелгеза и пар џинова типа Б, и то тек у последњих пар година за ове потоње) звезду не видимо као проширени извор – све су то тачке. Кад је нешто тачкасти извор, онда значи да његова физичка величина није уопште битна. Једини релевантан податак је луминозност, односно количина енергије изражена у јединици времена. Могла је да буде и црна рупа -- она има још мањи пречник (рецимо 3 км), па би, парадоксално али истинито, била ЈОШ СЈАЈНИЈА."
   
   На Интернету и у српској штампи се напричало да је та звезда "експлодирала" и да је "помакла Месец" (!) и пореметила Земљину атмосферу, па су многи грађани стварно свашта помислили. Др Ћирковић одговара:
   
   "Наравно да није био у питању gamma burst -- ова експлозија била је слабија од просечног gamma burst -а за фактор од око милион. Али ГБР је терминални феномен -- кад једном дође до њега он се не може поновити -- док gamma flare може и да се понови за којих пар милиона година... Додуше, оно што ЈЕСТЕ изненађење (и тиме вест за озбиљну научну јавност) јесте да је интензитет тог flare-а био за око један ред величине (дакле не 1000000, него 10!) већи од оног који су модели ПРЕДВИЂАЛИ за такву врсту експлозије. Другим речима, као да сте уместо ручне бомбе бацили противоклопну мину -- али не нуклеарну бомбу! (отприлике такав је однос величина)."

   Другим речима, ако је лаицима дозвољено да интерпретирају Ћирковићево објашњење сад мало на на свој лаички начин, десило се нешто налик на краткотрајну, муњевиту протуберанцу или површинску експлозију, али није експлодирала звезда. Ошинуло је, није грунуло . . .

   "Наравно", наставља проф. Ћирковић, "интересантно је и то да су ти флерови магнетара били до сад само теоријски феномен, а ево испоставља се да постоје у природи, што је само по себи огроман успех астрофизике, зар не?"
   
   Оно што је у Србији написано да се "помакао Месец" вероватно је грешка у превођењу са енглеског на српски. Наиме неки преводилац није добро знао енглески. На Интернету је писало "radiation bounced off the Moon"  а некоме се привидело да то значи "bounced the Moon off". Значи није одгурнут Месец, мада, наравно, сваки фотон, кад лупи у Месец, помало га и гурне, али то је немерљиво мало, и у овом случају апсолутно занемарљиво. Др Ћирковић напомиње: "Ви се померите нешто мало кад упалите сијалицу у својој соби, пошто фотони и Вашем телу предају неки импулс, то је знао још Њутн, али то дабоме нико не примећује."

   А сад, најозбиљнији део приче. Овај гама догађај, тај "плитки фронт" гама зрака који нас је запљуснуо, изазвао можда и нешто мало секундарне радијације на Месецу, и одхујао заувек у даљине, јесте, по свему судећи, за тренутак мало пореметио више слојеве Земљине атмосфере. Ћирковић закључује: "Оно што јесте битно, и веома поучно за будућност, јесте да је то 'поремећење' Земљине атмосфере заправо промена ХЕМИЈСКОГ САСТАВА атмосфере, до које долази под утицајем гама зрачења, пре свега због стварања азотних оксида из тзв. породице оксида NО_x. При неком јачем блеску (суперновој, великој соларној ерупцији, или, не дао Бог, гама блеску у нашој галаксији), највећа опасност потиче управо од ових оксида, који су делимично токсични, реагују са водом веома брзо и стварају кише азотне киселине, а најгоре од свега, ефикасно разарају озонски слој, без кога би на Земљи живот сложенији од бактерија био (и јесте) немогућ ... "

Ето: сад знате тачно шта се десило. Помало је за језу, али не за неки актуелни страх.


(10)  Програм "Лазе" за март:



ПРОГРАМ ДРУШТВА "ЛАЗАР КОМАРЧИЋ" ЗА МАРТ 2005.

07. МАРТ       ТВ–серијска фантастика у Америци данас
              Говори: Радмило Анђелковић

14. МАРТ       Због годишње конференције културне организације ИТЕМ,
              нема састанка клуба "Лазар Комарчић" у Дому омладине

21. МАРТ       КЊИЖЕВНА РАДИОНИЦА
              (Медијатори: Александар Марковић и Иван Нешић)

28. МАРТ    ОРИГИНАЛНИ ПРСТЕН – пре и после Господара
              Разговор о ТВ филму  "ПРСТЕН НИБЕЛУНГА"
              Говоре: Јован Ристић, Милан Урошевић, Владимир Лазовић

За Друштво љубитеља фантастике "Лазар Комарчић"
ВЛАДИМИР ЛАЗОВИЋ
Председник Друштва



Само, да се разумемо . . . Данас није март, данас је 28. фебруар . . . Ово је програм за март.


(11)  Дневни лист "Политика" објавио је у недељу 20. фебруара 2005, на стр. 10, опширан чланак о клубу "Лазар Комарчић". Чланкописац, Слободанка Андрић, из неког разлога инсистира да је чланство генерацијски и по ступњу образовања разноврсно, хетерогено. Из овога слутимо да су се присутни можда похвалили да имају у свом саставу и поједине докторе наука, али, изгледа да су рекли само једно име, јер поименице се помиње само др Зоран Живковић, иако се он већ годинама више не бави научном фантастиком. Једног другог доктора СФ, који се и данас итекако бави СФ и који десетоструко чешће долази у "Лазу", изгледа да нису поменули . . .  Фотографија нема, али, чули смо интригу: да, дошао је и фотограф "Политике", и, невероватно, управо на тај исти састанак клуба, ваљда 14. фебруара 2005, дојурила је и гомила неких људи који апсолутно никакве везе немају са СФ, и који никада раније нису виђени ту: дошли су само да се сликају! И, чим је фотограф отишао, отишли су и они! Другим речима, дошли су да се лажно представе као фанови иако то нису. Искључиво из разлога медијске промоције и своје личне трке за славом; засноване на голој лажи. -- Ако је истина да се ово десило, њихов поступак је заиста веома бедан.

Али, ствар можда није тако једноставна. Откуд су они знали да ће доћи "Политикина" новинарка, са фотографом? Ко им је рекао место и време? Да ли је руководство "Лазе" унапред знало за ову посету, али је то саопштило само некима (па се ствар рашчула), а прећутало (да не сазнају) неким другим људима, пропустивши, на пример, да обавести тог другог др СФ? Ако се и то десило, онда ни то није било баш славно, нити коректно, нити добронамерно. Лако је рећи "ух, дошли су неки ликови без везе, па отишли; а неки од оснивача 'Лазе', гле, нису дошли, па, ко им је крив, зашто нису", али, можда је кудикамо теже објаснити тај мистериозни и помало смешни догађај.

Уосталом, можда неки од оснивача "Лазе" немају више довољно ни снаге ни здравља а ни такву структуру интересовања (која има везе са годинама) да баш сваки пут буду ту, нити да хитро и спретно улове сваки наговештај провучен негде кроз неки сајт, чет, нет-форум. Али имају или су некако смогли снаге да учине за "Лазу" нешто, рецимо на Еурокону. Можда их је требало обавестити . . .  Можда се по томе види нечија коректност  . . .  

Није много вероватно да би двоје новинара пошли у неки клуб а да претходно не провере код руководства клуба да ли ће се састанак стварно одржати.

Пошто је скен овог великог "Политикиног" чланка, да бисте га Ви могли зумирати барем једанпут и колико-толико прочитати, морао неминовно да има велику "тежину" у килобајтима, чак 160 КБ, овог пута не доносимо скен насловне стране "Астрономије 11"; то ћемо настојати да Вам пошаљемо следећи пут. Из истог разлога, да не бисмо преоптерећивали овај е-меил неким читаоцима који имају спорији комп, преоптерећеног провајдера (јер, изгледа да ПТТ Србије, из разлога конкуренције, не даје довољно телефонских линија приватним провајдерима . . . ) итд, послаћемо неки други пут и ове вести као засеб

Dakle, moraću da budem đavolov advokat...
O prevodima ovog prevodioca rečeno je mnogo, često vrlo kritički - i uvek sa pravom: sećam se izraza JAJARENJE  (!!) u prvoj rečenici priče REKA HETRAK od Orsona Skota Karda. Ali...
Tu je izvanredan prevod romana PAVANE, od Keita Robertsa. A pošto je to bilo davno ... tu je prevod romana OTADŽBINA od Roberta Herisa , izdala ga LAGUNA pre oko TRI godine... Potpisnik ovih redova ne vlada engleskim. Ali potpisnik misli da se razume u srpski jezik. Prevod OTADŽBINE je primer VRLO, VRLO LEPOG srpskog jezika.

Aleksandre, kako to da je Konan po vašim strogim kriterijumima SF?

"Конан" је фантази, и то херојска фантастика мача и врача. Сродан и близак жанр. Сви смо ми гледали Конана. Али није СФ.

Што ме не поменусте тамо у "Политици"? Ја сам о "Лази" и о Вама, Бобане, опширно причао на радију Б92.

Kakav je sada to reciprocitet? Vi meni, ja vama.
Pa gde to ima u savremenom, demokratskom, slobodoumnom okruzenju?
Dajete loš primer omladini, Aleksandre.
No, svakako, kada ja budem pisao tekst o Lazi bicete pomenuti.

Бобане и сви остали,

ако је ико икад у икаквом контакту са Фазијем, молим пренесите му следећу DESPERATE  MESSAGE:

Zamolio bih Phuzzy-ja da se javi. Uzaludno ga zovemo (mesecima . . . stotinama puta . . .) na mob, uzaludno na njegovu e-meil adresu. Poenta: vec 7 meseci cekamo na video-izveshtaj sa Eurokona 2004, koji bi trebalo da bude u "Monthly Screeeeeeeeeam ! ! ! !

. . . . . . . .

(Odjeci zamiru po hodnicima i pod-prostorima napushtenog dvorca . . . )

Pozdrav,
dr A. B. Nedeljkovic
П.С. Добио сам причу "Очи" Асимова, хвала.

I kako cete prevesti Eyes do more than see? :)

Link: http://graphics.stanford.edu/~tolis/toli/other/eyes.html

Very difficult! То је задатак за правог уметника превођења. Искрено, о томе размишљам "on and off" већ два дана, мада ми нико није затражио (нити ће икад) да преведем ту причу.

Хм, чудно, десетине његових прича су изашле у "Сириусу" а ова није. Вероватно зато што је трипут излазила у српским (југословенским) СФ гласилима.

Али!  Нешто овде није фер! Ако сте знали да тако гласи њен пуни наслов, можда је и имате код куће! Од раније, или са неког сајта. Зашто ми нисте јавили – барем наслов? Олакшало би потрагу. Или баш намерно нисте хтели да ми помогнете нимало, а сад, сад кад ми је један вредан човек послао причу, питате како бих превео наслов?

Not fair . . .

Поздрав,
др А. Б. Недељковић
П.С.  -- А како бисте Ви превели тај наслов?

П.С. 2  --  Још једна велика молба!  Ако ико има енглески, понављам не превод на српски него оригинал,  ЕНГЛЕСКИ примерак књиге:

Carl Sagan, COSMOS

молим да ми ХИТНО јави овде на Бобановом форуму или на:  srpskodnf@yahoo.com

Потребан је само одломак текста који ће се анализирати као пример модерне прозе. Али радо бих књигу и купио.

Поздрав,
др А. Б. Недељковић

Ne, nisam znala, plus na jednom sistemu imam problema sa iscitavanjem cirilice. U sustini je jednostavno vrlo brzo videti da li mozda tako sta postoji na Mrezi. Tri Google-a su mi trebala (ako se dobro secam): prvi sa Asimov story Eyes, drugo pretrazivanje one tri kljucne reci i jos -boy i trece Asimov Eyes do more than see - rezultat: samo 2 strane :) (nakon drugog pokusaja je u prvih 10 predlozenih stranica bio naslov price). Posto i drugi pretrazivaci sada imaju isti metod pretrage Mreze, mogli ste koristiti skoro sta bilo.

. . . па, нек мисли ко шта хоће.

Цењена С, имам најбоље преводилачко решење. Бићу веома чврсто уверен у то, осим ако неко иступи са неким конкретним, бољим решењем; тај би био СТВАРНО мајстор! Ово решење има своје мане, које се могу конкретно критиковати, али има и своје пресудне јаке стране, које се могу доказати. (А уопштене расплинуте критике у стилу "Ех, ма видите, ма то је слаб преводилац . . . " биће за мене напросто непостојеће, ништа, нула, истог трена заборављене, ја их чак нећу ни регистровати, јер нико од нас заправо и не треба да региструје ничије празне причанције лишене аргумената .)

А јесте ли Ви, С, спремни да кажете Ваш предлог како би се тај наслов приче, "Eyes Do More than See", могао превести? Ево, рецимо: хајде да окачимо своје предлоге овде на овај Бобанов форум данас око 18 часова. Важи?

Поздрав,
др А. Б. Недељковић

Mislite, Vi mene optuzite za zlu nameru a ja treba da budem i dalje dobronamerna i predusretljiva? Tsk. Putuj Igumane...

Jel mogu ja vas pozvati na kratko takmičenje Saša? Ajde da se takmičimo, moj prevod Eyes do more than see bio bi kratak, jednostavan, bez vidljive mane i kad se prevede opet na engleski dobija se isti original. Evo kako bi preveo: Oči više nego vide. Šta mislite?

. . . можда сам превише навикао да очекујем негативност . . . Пардонирам се.

Уосталом, цењена С, нисам Вас оптужио за злу намеру него за непомагање у моменту кад је требало помоћи. А то би било више нешто као одсуство добре намере. -- Има ли негде (хитно је потребан, сада) е-текст на енглеском:  

Francis Fukuyama, "End of History"?

Покушао сам да нађем. Нисам успео.

(2)  Hair-splitting, if you don't mind:  

Малим словом се пишу заједничке именице као игуман, опат, игуманија, опатица, итд. Не великим. (Чули сте за оног професора који је махинално исправљао словне грешке и у графитима, на зидовима, на оградама, док је ишао улицама града? То дође нешто као рефлекс или професионална деформација. Али, наравно, словне грешке промичу и мени . . .  )

Него, постоји нешто неизмерно интересантније. Дакле:  

(3)  по мени, наслов приче Исака Асимова "Eyes Do More than See" треба превести на српски језик овако: "Очи нису само да гледају".

Поздрав,
др А. Б. Недељковић
П.С. Управо пронађох

(4)  приказ Бобановог "Black Blossom" на сајту у чијем називу постоји реч Треш-о-трон:  

http://trashotron.com/agony/news/2005/02-28-05.htm#030205

Хммм . . .  критичар је углавном позитиван. По питању жанра, каже да је то "combination of an experimental narrative with a very traditional and ethnic fantasy". По питању структуре, као да му је малчице засметао Бобанов предвојен-па-пресечен шпил карата-поглавља, "cut-and-spliced narrative", па предлаже да се књига чита два узастопна дана: први дан оним редом како су поглавља штампана, а други дан исправљеним, хронолошким редом поглавља.

Цењени Фантом Тенеј,

(1) Не "Саша", мене нико тако не зове и не треба да зове, ја сам Недељковић.

(2)  Превод који сте дали сугерише, рекао бих, да очи раде нешто у смислу гледања, али више од обичног гледања. Као: очи виде, па не само што виде него чак и прозиру неке скривене ствари, мисли, итд.

А то није смисао приче.

А како бисте Ви оценили мој превод, који сам пре 1 минут дао у горњем писму особи С?

Поздрав,
др А. Б. Недељковић – и, морам рећи, следећих неколико сати нећу моћи на нет, јер, идем негде. Дакле није никакав бојкот с моје стране, него нећу бити ту.

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Цењени Фантом Тенеј,

А како бисте Ви оценили мој превод, који сам пре 1 минут дао у горњем писму особи С?

"Очи нису само да гледају"

Pa... kako da vam kažem, nalazim jednu manu. Ako uporedite dovršenu i nedovršenu obliku glagola gledati, gledati na engleskom je "look", a videti je "see". Vaš prevod mi se dopada, ali moj je, složičete se, u tom pogledu precizniji.

P.S.
skoknite ako stignete na Babel Fish Translation alatku ( http://babel.altavista.com/tr ), gde čete moči proveriti kako bi vam kompjuter preveo gornji naslov, u našem slučaju to bi bilo na sledeče načine (ti prevodi često su gramatički nepravilni - razlog je u prejednostavnom algoritmu, koji prevodi otprilike na način reč po reč - ali interesantno je primetiti da u večini indoevropskih jezika glagol "videti" uvek počinje na slovo v)

Les Yeux Font Plus Que Voient
Augen Tun Mehr Als Sehen
Τα μάτια περισσότερο από Βλέπουνε
Gli Occhi Fanno Più di Vedono
Los Ojos Hacen Más Que Ven
Глаза Делают Больше Чем Видят

Oči ne gledaju samo.

Fazzy, javi  mu se, ko boga te molim...

"Gledati" je "look",  "see" je "videti", kako je to lepo istakao Famton.

Очи могу више но видјети

nije što mi je cimer, al' preveo je alal vera. a još nema ni doktorat. čist potencijal. a ni engleski II nije dao. ih. oči mi suze. pametan je kao pčelica. a ne kao neki s titulama.

ух, хвата ме емоција. Његош и тако то. Сте видели шта је пријевод? ех. Мало руках малена и снага, сирак тужни без иђе икога. Ај, уздравље.

Џемалудин Бег инкорпорејтид

"Oči nisu samo za gledanje"... vec i za plakanje.

Kako mozete da trazite da se prevodi naslov ako nije procitana prica?
Ko moze da prevede naprimer "The Gods Themselves" takodje od Asimova samo gledajuci u naslov?

Quote from: "Fantom Tenej (1492-2003)"

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Цењени Фантом Тенеј,

А како бисте Ви оценили мој превод, који сам пре 1 минут дао у горњем писму особи С?

"Очи нису само да гледају"

Pa... kako da vam kažem, nalazim jednu manu. Ako uporedite dovršenu i nedovršenu obliku glagola gledati, gledati na engleskom je "look", a videti je "see". Vaš prevod mi se dopada, ali moj je, složičete se, u tom pogledu precizniji.

:|  :|  :|

dragi i dragoceni druže doktore Aleksandre Nedeljkoviću

ili da skratim dr. dr. dr. dr. Aleksandre Nedeljkoviću,

uveren sam da ste u poznavanju koliko sam ja slab na takmičenja dali mi jednu foru od par metara u ovoj rundi prevodjenja namerno predloživši prevod sa manom. Taj potez je vrlo džentelmenski od vas i ja to veoma cenim ali dozvolite mi da vas ipak jednog dana pozovem na revanšu iz bilo koje oblasti po vašem izboru pa ako to bude šah, insistiraču na još jednoj sitnici, da taj puta vi imate bele figure.

Inače primio sam Vesti Društva za naučnu fantastiku za koje sam vas zamolio i želeo bih da vam zahvalim pre nego što vas nadam se ne gnjavim sa još jednom željom u vezi formata Vesti, koje primam putem mail-a. Naime preferirao bi ako bi mi slali onu latiničnu sa čšž znakovima (moj kompjuter slučajno ima Win-1250 kompatibilnu kodnu tabelu na ekranu, pa sa tim slovima - klavijatura je druga stvar, ali dok su na ekranu - nema problema).

Цењени    ,

ОК, био сам одсутан 1 дан. – Сви смо сагласни да прва реч треба да буде "очи", између осталог и зато да се прича може скраћено, у дискусијама, помињати као "Очи". Е, али, глагол, ту има разних предлога. Није толико битно да ли је глагол трајни или почетно свршени, битније је да ли је прелазни или непрелазни. Чекао сам, у заседи такорећи, да неко преведе "Очи нису само за гледање" (хвала, Е.Т) па да кажем да то није добро јер може довести многе читаоце у забуну да се хтело рећи да неко други гледа те очи: лепе слике су за гледање, лепи пејзажи су за гледање, и лепе очи су за гледање . . .

У суштини, look, see  -- није битно, битно је да очи могу и да плачу за несталим човечанством. А то ће и да буде.

All these moments will be lost in time like tears in the rain.

Али Е.Т. је у праву да треба прочитати причу па превести наслов. Хм, ја сам је препричао на овом форуму укратко, али, ипак, ево:

ПОЧЕТАК   ПРИЧЕ:

Isaac Asimov

Eyes Do More than See

After hundreds of billions of years, he suddenly thought of himself as Ames. Not the wavelength combination which, through all the universe was now the equivalent of Ames – but the sound itself. A faint memory came back of the sound waves he no longer heard and no longer could hear.
The new project was sharpening his memory for so many more of the old, old, eons-old things. He flattened the energy vortex that made up the total of his individuality and its lines of force stretched beyond the stars.
Brock's answering signal came.
Surely, Ames thought, he could tell Brock. Surely he could tell somebody.
Brock's shifting energy pattern communed, "Aren't you coming, Ames?"
"Of course."
"Will you take part in the contest?"
"Yes!" Ames's lines of force pulsed erratically. "Most certainly. I have thought of a whole new art-form. Something really unusual."
"What a waste of effort! How can you think a new variation can be thought of after two hundred billion years. There can be nothing new."
For a moment Brock shifted out of phase and out of communion, so that Ames had to hurry to adjust his lines of force. He caught the drift of other-thoughts as he did so, the view of the powdered galaxies against the velvet of nothingness, and the lines of force pulsing in endless multitudes of energy-life, lying between the galaxies.
Ames said, "Please absorb my thoughts, Brock. Don't close out. I've thought of manipulating Matter. Imagine! A symphony of Matter. Why bother with Energy. Of course, there's nothing new in Energy; how can there be? Doesn't that show we must deal with Matter?"
"Matter!"
Ames interpreted Brock's energy-vibrations as those of disgust.
He said, "Why not? We were once Matter ourselves back – back – Oh, a trillion years ago anyway! Why not build up objects in a Matter medium, or abstract forms or – listen, Brock – why not build up an imitation of ourselves in Matter, ourselves as we used to be?"
Brock said, "I don't remember how that was. No one does."
"I do," said Ames with energy, "I've been thinking of nothing else and I am beginning to remember. Brock, let me show you. Tell me if I'm right. Tell me."
"No. This is silly. It's – repulsive."
"Let me try, Brock. We've been friends; we've pulsed energy together from the beginning – from the moment we became what we are. Brock, please!"
"Then, quickly."
Ames had not felt such a tremor along his own lines of force in – well, in how long? If he tried it now for Brock and it worked, he could dare manipulate Matter before the assembled Energy-beings who had so drearily waited over the eons for something new.
The Matter was thin out there between the galaxies, but Ames gathered it, scraping it together over the cubic light-years, choosing the atoms, achieving a clayey consistency and forcing matter into an ovoid form that spread out below.
"Don't you remember, Brock?" he asked softly. "Wasn't it something like this?"
Brock's vortex trembled in phase. "Don't make me remember. I don't remember."
"That was the head. They called it the head. I remember it so clearly, I want to say it. I mean with sound." He waited, then said, "Look, do you remember that?"
On the upper front of the ovoid appeared HEAD.
"What is that?" asked Brock.
"That's the word for head. The symbols that meant the word in sound. Tell me you remember, Brock!"
"There was something," said Brock hesitantly, "something in the middle." A vertical bulge formed.
Ames said, "Yes! Nose, that's it!" And NOSE appeared upon it. "And those are eyes on either side," LEFT EYE – RIGHT EYE.
Ames regarded what he had formed, his lines of force pulsing slowly. Was he sure he liked this?
"Mouth," he said, in small quiverings, "and chin and Adam's apple, and the collarbones. How the words come back to me." They appeared on the form.
Brock said, "I haven't thought of them for hundreds of billions of years. Why have you reminded me? Why?"
Ames was momentarily lost in his thoughts, "Something else. Organs to hear with; something for the sound waves. Ears! Where do they go? I don't remember where to put them!"
Brock cried out, "Leave it alone! Ears and all else! Don't remember!"
Ames said, uncertainly, "What is wrong with remembering?"
"Because the outside wasn't rough and cold like that but smooth and warm. Because the eyes were tender and alive and the lips of the mouth trembled and were soft on mine." Brock's lines of force beat and wavered, beat and wavered.
Ames said, "I'm sorry! I'm sorry!"
"You're reminding me that once I was a woman and knew love; that eyes do more than see and I have none to do it for me."
With violence, she added matter to the rough-hewn head and said, "Then let them do it" and turned and fled.
And Ames saw and remembered, too, that once he had been a man. The force of his vortex split the head in two and he fled back across the galaxies on the energy-track of Brock – back to the endless doom of life.
And the eyes of the shattered head of Matter still glistened with the moisture that Brock had placed there to represent tears. The head of Matter did that which the energy-beings could do no longer and it wept for all humanity, and for the fragile beauty of the bodies they had once given up, a trillion years ago.

КРАЈ  ПРИЧЕ.

Ето, то би било то.
Поздрав,
др А. Б. Недељковић
П.С. Што неко упорно намеће то др, доктор, као главну тему. Ја се баш ни један једини пут нисам у клубу послужио ауторитетом титуле као доказом да сам за било шта у праву, јер сам сматрао да би то било не-ОК: ако је неко и доктор, али нема конкретне АРГУМЕНТЕ у датом тренутку, онда је џабе да се позива на титулу. (А, рецимо, покојни др Милорад М. Јанковић "Бели" – De mortuis nihil nisi bene,  па ипак  -- често се позивао на ауторитет своје титуле.) Али ето неко ми упорно намеће управо ту улогу коју ја ниједног, али ниједног тренутка нисам прихватио. – Али, то је небитно.

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"(А, рецимо, покојни др Милорад М. Јанковић "Бели" – De mortuis nihil nisi bene,  па ипак  -- често се позивао на ауторитет своје титуле.) Али ето неко ми упорно намеће управо ту улогу коју ја ниједног, али ниједног тренутка нисам прихватио. – Али, то је небитно.

Ovo je laz, Aleksandre.
Profa je imao obicaj da vam kaze da nemate pravo da sebe nazivate profesorom jer niste profesor, a on jeste. To je bio kontekst; nije se on pozivao na tu svoju akademsku titulu da bi potkrepio neke svoje reci, vec ga je iritiralo vase lazno predstavljanje.

OČI MOGU VIŠE OD VIDA.

Quote from: "Isaac Asimov""You're reminding me that once I was a woman and knew love; that eyes do more than see and I have none to do it for me."

Prevod totalnog amatera, tj. mene:

"Podsećaš me da sam nekada bila žena i poznavala ljubav; da oči mogu više od vida i da ih nemam, da mi to omoguće."

Bre, zajebano, treći put menjam ovaj post. Znači da sam u troumici...:P

BTW, baš lepa priča, ali nekako mi se čini da sam se sa tom idejom superevolucije čoveka već negde sreo; u nekoj drugoj priči. Uf, da me ubijete ne bih mogao da se setim kada i gde. Zar ova priča još uvek nije prevedena? Ja sam mislio da je sve od Asimova prevedeno... Izvinite, ali mrzelo me da čitam sve postove od početka do kraja.

Цењени Бобане,

Ви ту пројектујете Ваша садашња интересовања далеко у прошлост, кад о таквим стварима уопште није било разговора. Ја сам тада био професор у гимназији, и то је свако знао, и био сам магистар, не доктор, и нико није поменуо (па ни проф. Јанковић, никад; а и зашто би?) да ли доцент има право да се потписује овако или онако.

Него, далеко је битније да ми имамо реалну биографску слику тог човека, који је много учинио за српску научну фантастику.

Ово је морао неко да каже, кад-тад, али је и неминовно било да се неко успротиви тој успомени, за коју ја тврдим и гарантујем да је истинита. Дакле:

(1)  проф. Јанковић се често служио ауторитетом своје титуле и свог академског положаја, да би доказао да је за неку конкретну ствар (у дискусији о СФ) у праву.

(2)  Ја то никад нисам учинио. Никад, али баш никад нисам рекао ништа у смислу "Ех, па, ја сам магистар, ја сам то студирао, ја то знам боље." (Нити др Ксенија Јовановић, никад.) Није ни професор Јанковић баш дословце тако говорио, али се постављао тако, и имплицирао то, много пута. Неки су, у клубу, томе и повлађивали, прилично. У фазону: то је професор универзитета, неоспорни зналац.

Поздрав,

дрАБН

(тако ме је Мајк Драсков назвао. Али он нема комп, и неће на Интернет, па зато ово неће НИКАД прочитати . . . . тхех . . . )

П.С. Па, Trol Witchdoctor  је у праву да су речи јунакиње Брок, у самој причи, нешто што би требало да се подудари са преводом наслова. Нисам се тога сетио!

А нисам јер немам ни најмању намеру да бесплатно преводим нешто што је у Србији трипут преведено и трипут објављено. Е, сад, ко ће претурати по старим Галаксијама и Забавницима и Новостима да види како је прича тамо преведена (или убедачена)  . . .  конкретно како су преведене, или изостављене, те њене кључне речи.

Aleksandre, imate selektivno pamcenje.
Procitajte sami svoju knjigu "Svet naucne fantastike" od pre 20 godina gde ste pominjali mnoge ljude i dogadjaje u klubu pa i svoje sukobe s profesoroom. Tu knjigu ste potpisali kao "Prof. mr ABN"... i profesor je poceo da vas proziva otkud vama pravo da se na knjizi potpisete kao profesor kada  niste profesor. To je jedina istina. Mi ostali nismo ni imali pojma kako te titule mogu i treba da se pisu, a profa je bio taj koji nam je otkrio, na konkretnom primeru vas, malog coveka sa nesumnjivo najvise napisanih budalastina vezanih za SF na svetu svih vremena. Pogledajte, Aleksandre, svoju knjigu i podsetite se sta ste pisali, ako imate hrabrosti da se suocite sa svojim demonima.

Цењени Бобане,

тачно је да је та књига тако потписана. Али није тачно да ми је професор Јанковић икада замерио на томе. Није било таквог састанка, ни таквог дијалога.

Оно остало што сам рекао о њему, Ви, колико видим, не оспоравате.

Слично томе, особе Либеат и С. нешто не помињу да се СФ-ом бави ико у академском простору Хрватске.  Оне једноставно више не говоре о томе. Заборавиле су питање? Хм, неко ће помислити да, можда, њих две (ако су уопште две) прећутно признају да је, са изузетком Сувина, академска рецепција СФ у Хрватској данас једнака нули.  

Поздрав,
др А. Б. Н.

A otkud bih ja znao da se titulom profesor sme potpisivati samo redovni profesor fakulteta?
Šta mislite ko je bio inicijator akcije osporavanja vašeg samotitulisanja krajem osamdesetih prošlog veka?

Vi jednostavno imate selektivno pamcenje, sistem odbrane od spoljasnjosti koji je baziran na samoobmanama i glumljenju gluvoce i ludila? Nemojte da mislite da je vas slucaj nesto posebno, mnogi postupaju na slican nacin. Vi ste suoceni sa toliko realnih problema u svom radu da je jedini nacin da opstanete upravo to: da budete slepi i gluvi na sve primedbe; profesor Jankovic vam je najmanje pedeset puta rekao da nemate pravo da se potpisujete kao profesor, ali vi to nijednom niste culi. Ja vam zaista verujem da se ne secate toga. Imate selektivnu moc da ne cujete i ne pamtite ono sto vam ne ide u prilog. Zato i kazem da procitate od korica do korica svoju knjigu "Svet naucne fantastike"  gde ste prepricali brojne dogodovštine iz života "Laze Komarčića".

Začudo, tu knjigu ste štampali latinicom, kao i onu pre nje i posle nje. Kada vam se dogodio taj preobražaj i prosvetljenje srpstvom, pravoslavljem i ćirilicom? Da nije to u vreme prvog mitinga Slobodana Miloševića? Ja bih rekao da jeste. Ljudi kao vi su održali Mološevića na vlasti i urušili državu u kojoj smo živeli. Upravo ljudi kao vi: povodljivi, popaljivi, nezreli, izkomplekirani, željni svega a praznih ruku. Sećate se onih besmislenih mitinga koje je Milošević organizovao a vi bili jedna od pejranica? Nošenje transparenta po Beogradu sa pozivom da se sudi Titu. Obaranje pokrajinske vlade u Novom Sadu kada ste napustili nastavu i išli da gađate jogurtima zgradu na koju je pokazao prst Slobodana Miloševića? Ili se ni toga ne sećate? Ni to se nije dogodilo, a?

. . .  ја, Бобане, радије не бих да се на овом форуму бавим политиком.

Хм, да прочитам "од корица до корица"? Не, него, ако у тој књизи постоји неки доказ за Ваше тврдње, кажите на којој страни.

Поздрав,
дрАБН

Ево једне од дванаестак вести у данашњој, 228-ој емисији СДНФ вести; то је једна промоција . . .  кроз сат времена:

4) Вечерас, дакле у понедељак 25. априла 2005. у 19 у Студентском културном центру – СКЦ-у у Београду (на домак палате "Београђанке", у Улици српских владара тј. Краља Милана) одржаће се (тако је барем најављено) промоција хорор антологије под насловом "Страх" коју је уредила Милка Кнежевић-Исаковић. Ту су приче Поа, Мери Шели, Лавкрафта, Стивена Кинга, Клајва Баркера и других. Говориће Петар Арбутина, Тања Булатовић, и уредница, а требало је да говори и Горан Скробоња али није сигурно да ће моћи да дође. Издавачка кућа се зове "Итака", као Одисејево острво.
   Најављена садржина антологије је помало "већ виђена", и по свему судећи састављали су је људи који се не баве хорором али желе да уђу то поље. Међутим чули смо да је преводилац барем једне од тих прича био Дејан Огњановић из Ниша, који се итекако бави хорором; можда је требало да им он да понеки савет. Овако, изгледи су да антологија "Страх" доноси приче већ одавно преведене и објављене код нас. Сам тај приступ, да се почне од Поа а стигне до Баркера, значи "преглед целог поља", а то наговештава да је присутан онај већ добро знани синдром почињања од нуле, кад неко из српских академских, књижевних и томе блиских кругова замишља да се у Србији у СФ или у Ф или Х није досад урадило апсолутно ништа, да су то сасвим неистражене територије, и да онда треба саставити једно пионирско дело које ће по први пут представити српском читалишту да, ето, постоји једна појава јако чудновата и нова, тамо нека научна фантастика (а каква ли јој је дефиниција?) или тамо неки хорор, итд. Дакле, све у свему, најава звучи аматерски.

Него, у новинама пише да ће то бити "у Доњем клубу" СКЦ-а. Где ли је то? Доњи клуб? Надамо се да није у оним катакомбама испод, оним келтским, забрањеним, знате, где је по легенди 210. године наше ере нестала цела римска 105. Флавијева легија, и где, кад год се дан и година подударе у две цифре а дељиви су са 5, што је околност позната као "Нострадамус бламус", наступа мали димензиони помак и онда  ОНИ  ДОЛАЗЕ . . .   и из њих цури, они цуре изобилно, али никако да потроше резерву течности    :)

У то исто време биће око 1.100 метара северно одатле, у "Лази", књижевна радионица. - -  ИСПРАВКА:  не, не књижевна радионица, него ДОДЕЛА НАГРАДЕ - -  Значи, коме се не допадне једно, може да пређе у друго.

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"У то исто време биће око 1.100 метара северно одатле, у "Лази", књижевна радионица. Значи, коме се не допадне једно, може да пређе у друго.

Laž i besmislica.

Nije bilo književne radionice, već su dodeljene nagrade Lazar Komarčić za prošlu godinu, a i vi ste bili tamo.

Ne znam da li ste zlobni ili maloumni.

(A nije ni severno, kad smo već kod toga)

У "Лази" је била не књижевна радионица, него додела награде, о чему ћемо посебно јавити; о антологији "Страх", која има своју вредност и свој значај, јавићемо вам опширније у следећим вестима. Да, био сам и тамо.

piši cirilicom, da te ne razumije cijeli svet
tako ljudi bar neče biti krivo informisani

i ja se probio kroz cirilični tekst, da tek kasnije vidim, da sam krivo informisan
i čovek pretvara se, kao da se ništa nije desilo
kao obično
a podela nagrada društva za neku godinu je značajna vest
mnogo značajnija od neke književne radionice
a šta očekivat od nekoga, koji nije znano ni za SFeru, prvu nagradu na području Juge
e, nikad više

sečam se, kad je na jednom conventionu neki momak hodao okolo i ubedjivao ljudi, da je tajna svemira broj 3
a drugi je predložio, da se cijeli sf fandom u jugi podeli na lige, tako 1. liga, 2. liga, 3.liga
i kako vidim, tradicija još nije izumrla
ovde imamo Aleksandra B Ned (zašto to nije u cirilici, pobogu), koji velikodušno nastavlja tradiciju maloumnih

Цењени Сигисмундусе,

хвала Вам што сте се пробили кроз ћирилични текст, то је културно и коректно, Ви тиме исказујете поштовање и добру вољу према српском народу и према мојој националној (етничкој) и културној традицији, којој припадам, а која је у скоро свим земљама бивше Југославије, а изгледа и у круговима београдске фантастике, сада мањинска.

Ја поштујем Словенце и имам једног пријатеља у СФ у Словенији.

Грешка у тој вести је исправљена, а узгред речено, неки људи као да не примећују да су те вести (тринаест вести, углавном прилично опширних; само четврта од њих је стављена на Бобанов форум) емитоване ПРЕ догађаја. Са идејом, отприлике, да што више људи дође на једно или друго књижевно вече.

У наредној, 229-тој емисији СДНФ вести, коју можете и Ви добити савршено бесплатно и без икаквих обавеза ако се јавите на овај доле назначени е-меил, обе јучерашње књижевне вечери биће приказане опширно, истинито и фер:

srpskodnf@yahoo.com

Додела награда (по мом утиску, биле су једноставно за фантастику, без прецизирања жанра; претпостављам да су награђене приче разних жанрова), свакако је веома важна ствар.

Хм, млади човек који је месецима и годинама савршено бесплатно припремао за све нас оне фантастично добре СФ вести (стигао до 542 емисије!)  на сајту

www.beografiti.co.yu/sfpogled

тренутно није (од октобра 2004) у могућности да их припрема, али, СДНФ вести још постоје, и стигле су до 228 емисија, па, ваљда су некоме од неке користи. Па, онда, не би требало да их грдите, а ја их нећу овде наметати. Ово је био изузетак, зато што је било тако мало времена.

Поздрав Словенији,
др А. Б. Недељковић

Допуна 2 – у данашњем броју (уторак, 26. април 2005) листа "Глас јавности" изашла је на 26. страни вест о наградама "Лазе Комарчића", али, нису поменуте две додељене специјалне награде (листу "Политикин забавник", и, мултимедијалном ЦД магазину Screaming Planet тј. "Вриштећа планета" коју је примио Себастиан Аданко кога пријатељи знају под надимком Фази – Phuzzy).

A iz danasnjih ABN-vesti izdvajamo:

Postoji najava da che danas, 3. maja 2005, na TV
"Pink", od 16 tchasova, krenuti repriza sharmantne
religijsko-fantazijske serije "Zatcharane" (The
Charmed Ones), u potchetku sa Shenon Dauerti. U toj
seriji, tri moderne i pametne devojke, sestre, ratuju
u korist dobrih duhova, protiv zlih duhova, u ovoj
modernoj Americi. Religija je ovde totalni i veseli
miks rimske, grtchke, ponajvishe hrishchanske itd.
mitologije, ali i bajki brache Grim, i josh
ponetchega; ima mnogo elemenata horora (kad napadaju
zli dusi), a pojedine epizode sadrzhe poneki SF
element.


Dakle, Čari sadrže SF elemente i vredne su izučavanja ABN-a... a da ne nabrajamo ovde šta nije.

Ima ovde dosta stvari o kojima bi se moglo diskutovati:

Aleksandar Nedeljkovich":

Cenjeni   ,
evo vesti za nedelju 15. maj 2005. (Hmm, ako bismo taj
datum napisali kao "15. 5. 2005" sve te tri cifre bile
bi deljive sa 5. To se ne deshava bash tako tchesto.)

(1)  Trechi roman srpskog pisca Djordja Mijushkovicha,
"Paralelna Srbija, 41. vek" objavljen je i na
slovenatchkom jeziku, u Ljubljani ("Paralelna Srbija,
41. stoletje"),  i u Beogradu, na srpskom (ali,
latinicom). To su dakle dva paralelna izdanja o
paralelnoj Srbiji. Posle hiper-inteligentnog i
sofisticiranog romana "Isusova greshka" (1994), i josh
jednog, dobrog romana u slitchnom duhu (1996),
Mijushkovich "Paralelnom Srbijom" prikazuje jednu
nemoguchu zemlju na KosmoBalkanu, u kojoj mi Srbi,
evo, zhivimo. Ako i ne objashnjava u eksplicitno
polititchkim terminima zashto je svet bio namerno
glup/gluv i, kao, nishanio diktatora, a zapravo
razvukao Srbina motchugom po glavi, Mijushkovich barem
bitno doprinosi da ostane zauvek satchuvan nash
osechaj o jedinom ratu koji je NATO ikada u svojoj
istoriji vodio: kako to izgleda – kad stizhe, puna
bomburgera za Srbe, eskadrila aviona iz Avijana –
opankom ih gadjati. Osim toga, dok mi tchekamo da nas
strefi buduchnost, on vas vodi u 41. vek. A tek kad
sastavite naslove ta dva romana . . .

(https://www.znaksagite.com/abn/MijSL.jpg) . (https://www.znaksagite.com/abn/MijSR.jpg)

Protchitali smo jedan deo jednog slovenatchkog
komentara: "Duhovit ZF roman, kvaliteten,
inteligenten, satiritchen, namenjen mlajshim
balkanskim intelektualcem, ki pokushajo najti
polititchno, kulturoloshko in zhivljensko orijentacijo
'izmedju blatnjavog opanka i bombarderskog
mondijalizma'".

Donosimo Vam sken korica oba ta izdanja.


(2)  O nedavnim vestima SDNF imamo jednu ispravku i
jedan komentar Mijushkovicha: pravo ime ameritchkog
glumca Karla Maldena bilo je Mladen Sekulovich; a shto
se titche filma "Meteor" iz 1979, Mijushkovich smatra
da taj film, ma koliko bio naivan, nije nishta loshiji
od savremenijih varijacija "Duboki udar" (engl. "Deep
Impact") ili "Armagedon". (Mada, naravno, spec-efekti
. . . )


(3)  Na Art-TV kanalu, u petak oko 17 tchasova, Darko
Tushevljakovich i Pavle Zelich opshirno su, u
razgovoru sa voditeljkom, predstavili klub "Lazar
Komartchich", narotchito naglashavajuchi da je on
namenjen za sve vrste fantastike, a ne samo za SF.


(4)  Od tri nedavne nagrade tog kluba dodeljene za
prozu (za pritchu, novelu i roman) nijedna nije data
SF delu, nego su sve tri dodeljene delima horora i
fantazije. Ovo bi se moglo protumatchiti na tri
natchina: (a) tchlanovi tog kluba, koji su prvo
odabrali uzhi izbor (to je uradio njihov zhiri) a onda
glasali, vishe vole horor i fantaziju nego SF; (b)
srpski pisci su u 2004. godini vishe ili bolje pisali
ili lakshe objavljivali – zbog naklonosti izdavatcha i
urednika – horor i fantaziju nego SF; i (v) tatchno je
i jedno i drugo.

Dakle, matematitchki iskazano, tatchni odgovori mogu
biti: ili "a", ili "b", ili "a+b".

Iz istorije srpske SF dobro je poznato da je jedan
urednik hrvatskog SF magazina (a ne horor, ne, niti
fantazi magazina) "Sirius", Borivoje Jurkovich,
godinama forsirao erotsku SF, neku vrstu blage SF
erotike ponekad sa humorom, naprosto jer je mislio da
tako treba i jer mu se tako svidjalo, i da su tada
neki srpski a i hrvatski, slovenatchki i drugi SF
pisci nastojali da se prilagode tom zahtevu, da bi
lakshe objavili neshto – bilo shta! – u prestizhnom
"Siriusu", pa su pisali "za Boru" a ne dobro. Treba se
zapitati da li sad postoji, vech petnaestak godina,
srpski "Bora" (jedan tchovek, i oko njega mozhda jedna
slozhna grupa ljudi, jednomishljenika) koji toliko
preferira horor i fantazi, da pisci, u zhelji da shto
lakshe objave neshto, idu na ta dva zhanra, a
izbegavaju SF. I, ako taj Bora postoji, i ubedjuje i
navodi pisce da se zhanrovski opredele na natchin kako
mozhda ne bi hteli, da li to radi namerno, ili
nehotitchno.

Ako u getu postoji mochan izdavatch-urednik, jedan
jedini, on itekako mozhe da preorijentishe celo polje
u skladu sa svojim litchnim naklonostima, mozhda
namerno, ali mozhda i sve vreme iskreno verujuchi da,
naprosto, radi dobro i ispravno i da je objektivan i
nepristrasan. Ako je on to radio vech 15 godina, onda
je moguche da je on u tom svom duhu odgajio celu jednu
generaciju mladih ljudi koji su (zato shto je tako
mochan) doshli kod njega po svoje mishljenje.

Opet, ovo su samo nagadjanja. Ali, ona bi mogla da
vode ka nekoj istini.


(5)  Jedna domacha hard-SF pritcha objavljena u
"Politikinom zabavniku" proshle godine, i to pritcha
Milosha Cvetkovicha "Zid" (u broju 2737, 23. jula
2004), po osnovnoj ideji je skoro identitchna sa
pritchom Artura Klarka "Zid mraka" u kojoj su ljudi
suotcheni za crnim zidom koji se polako stezhe oko
tchitavog sveta, i koji svojim prilazhenjem ponishtava
i brishe kosmos, dakle suotcheni su sa zidom
nishtavila  koji uopshte nema drugu stranu...
Opkoljeni su, a zid se stezhe. Ta veoma znatchajna i
dragocena pritcha je objavljena u "Siriusu" broj 7, u
januaru 1977, str. 48. Samo, kod Klarka je to zid
kosmitchkih proporcija, i pritcha je izrazito
filozofski i kosmoloshki postavljena, dok je kod
Cvetkovicha zid neshto kao vojno oruzhje, "mashina", i
na njega se jurisha, pa mozhemo pretpostaviti da zid
itekako ima drugu stranu i da iza njega nastupaju
vojnici one druge, protivnitchke armije, koji su ga i
ukljutchili. (Ili protagonisti to misle.)

S obzirom na ovu izrazitu tematsku slitchnost, da ne
bi ispalo da je plagijat, trebalo je da u
Cvetkovichevoj pritchi bude neki (spretno ugradjen)
omazh Klarku, recimo da vojnici kazhu da je to
"Klarkov zid" ili neshto tako – da se vidi da je
mladji autor bio svestan starije pritche i da ne krije
to. Ali, nismo primetili takav signal.


(6)  Knjiga o kojoj che se govoriti u tom klubu, "Lazi
Komartchichu", sutra, dakle u ponedeljak 16. juna
2005, je zbirka "Pritche s one strane", sa ukupno osam
pritcha, i sa veoma pohvalnom recenzijom dr Ljiljane
Peshikan-Ljushtanovich, profesorice sa filologije
Novosadskog filozofskog fakulteta. Autor je Urosh
Petrovich a knjiga je objavljena u ediciji "Znak
sagite", 2004. godine, latinicom. Petrovich je rodjen
1967. u Gornjem Milanovcu. U knjizi ima dosta praznih
strana i dvadesetak ilustracija, od kojih su neke
preko cele strane, i neke u boji; ilustracije su
manje-vishe u vezi sa pritchama. Pritche su duzhine od
po desetak shlajfni, jedna mozhda samo pet, jedna
tchak dvadesetak. Ovo je pismena, smirena, blaga,
alegorijska fantazija, u srpskim modernim ambijentima,
sa enigmatitchnim zavrshecima, bez nekog osobitog
znatchenja. Jedna ima naslov koji je prividno SF
("Levitron") ali taj tchudesni uredjaj je predmet koji
se i ne pojavljuje osim zamotan u krpu, tako da se ne
vidi, a glavni dogadjaj sastoji se u tome shto
protagonist vozi preko beogradskog mosta Gazele do
toptchiderske crkve, odakle ga pop otera zbog
levitrona, a on onda odjuri u shumu, stavi levitron
zamotan u platno na neki panj, i ima epifaniju da je
to, od svih mesta u celom kosmosu, bash ono pravo
mesto gde taj predmet treba staviti. I – nishta. Nema
nekog posebnog ishoda ili rezultata. U mozhda
najboljoj pritchi, "Gospodar bubamara" (misli se na
fudbalske lopte), jedan srpski profesionalni kupac i
preprodavac fudbalera, kome su tokom godina mnogi
preporutchivali svoje sinove kao talente i koji je
vech oguglao na to, vidi jednog detchaka tchiji
shutevi se u vazduhu telekinetitchki koriguju tako da
fantastitchno precizno ulete u gol. Ali objashnjenje
nije nautchno, nego je negde u misticizmu. – Donosimo
Vam sken korice, koja, medjutim, sugerishe neshto
nalik na narodnu, folklornu fantastiku akrepa,
karakondzula itd.

(https://www.znaksagite.com/abn/Petr.jpg)

(7)  Donosimo Vam i sken jedne nedavne novinske vesti
o dr Zoranu Zhivkovichu.

http://www.znaksagite.com/abn/Zhivk.jpg

Pozdrav iz SDNF.

(//)

. . .  бар нек буде на ћирилици. И нека остане записано јасним словима у ETERNITY да се нисам наметао и нисам први то окачио. Аклед! (то је Дакле!):


Цењени   ,

ево вести за недељу 15. мај 2005. (Хмм, ако бисмо тај датум написали као "15. 5. 2005" све те три цифре биле би дељиве са 5. То се не дешава баш тако често.)


(1)  Трећи роман српског писца Ђорђа Мијушковића, "Паралелна Србија, 41. век" објављен је и на словеначком језику, у Љубљани (Paralelna Srbija, 41. stoletje ),  и у Београду, на српском (али, латиницом). То су дакле два паралелна издања о паралелној Србији. После хипер-интелигентног и софистицираног романа "Исусова грешка" (1994), и још једног, доброг романа у сличном духу (1996), Мијушковић "Паралелном Србијом" приказује једну немогућу земљу на КосмоБалкану, у којој ми Срби, ево, живимо. Ако и не објашњава у експлицитно политичким терминима зашто је свет био намерно глуп/глув и, као, нишанио диктатора, а заправо развукао Србина мочугом по глави, Мијушковић барем битно доприноси да остане заувек сачуван наш осећај о једином рату који је НАТО икада у својој историји водио: како то изгледа – кад стиже, пуна бомбургера за Србе, ескадрила авиона из Авијана – опанком их гађати. Осим тога, док ми чекамо да нас стрефи будућност, он вас води у 41. век. А тек кад саставите наслове та два романа . . .

Прочитали смо један део једног словеначког коментара: " Duhovit ZF roman, kvaliteten, inteligenten, satiricen, namenjen mlajdim balkanskim intelektualcem, ki pokusajo najti politicno, kulturolosko in zivljensko orijentacijo 'izmedju blatnjavog opanka i bombarderskog mondijalizma''".

Доносимо Вам скен корица оба та издања.


(2)  О недавним вестима СДНФ имамо једну исправку и један коментар Мијушковића: право име америчког глумца Карла Малдена било је Младен Секуловић; а што се тиче филма "Метеор" из 1979, Мијушковић сматра да тај филм, ма колико био наиван, није ништа лошији од савременијих варијација "Дубоки удар" (енгл. "Deep Impact") или "Армагедон". (Мада, наравно, спец-ефекти . . . )


(3)  На Арт-ТВ каналу, у петак око 17 часова, Дарко Тушевљаковић и Павле Зелић опширно су, у разговору са водитељком, представили клуб "Лазар Комарчић", нарочито наглашавајући да је он намењен за све врсте фантастике, а не само за СФ.


(4)  Од три недавне награде тог клуба додељене за прозу (за причу, новелу и роман) ниједна није дата СФ делу, него су све три додељене делима хорора и фантазије. Ово би се могло протумачити на три начина: (а) чланови тог клуба, који су прво одабрали ужи избор (то је урадио њихов жири) а онда гласали, више воле хорор и фантазију него СФ; (б) српски писци су у 2004. години више или боље писали или лакше објављивали – због наклоности издавача и уредника – хорор и фантазију него СФ; и (в) тачно је и једно и друго.

Дакле, математички исказано, тачни одговори могу бити: или "а", или "б", или "а+б".

Из историје српске СФ добро је познато да је један уредник хрватског СФ магазина (а не хорор, не, нити фантази магазина) "Сириус", Боривоје Јурковић, годинама форсирао еротску СФ, неку врсту благе СФ еротике понекад са хумором, напросто јер је мислио да тако треба и јер му се тако свиђало, и да су тада неки српски а и хрватски, словеначки и други СФ писци настојали да се прилагоде том захтеву, да би лакше објавили нешто – било шта! – у престижном "Сириусу", па су писали "за Бору" а не добро. Треба се запитати да ли сад постоји, већ петнаестак година, српски "Бора" (један човек, и око њега можда једна сложна група људи, једномишљеника) који толико преферира хорор и фантази, да писци, у жељи да што лакше објаве нешто, иду на та два жанра, а избегавају СФ. И, ако тај Бора постоји, и убеђује и наводи писце да се жанровски определе на начин како можда не би хтели, да ли то ради намерно, или нехотично.

Ако у гету постоји моћан издавач-уредник, један једини, он итекако може да преоријентише цело поље у складу са својим личним наклоностима, можда намерно, али можда и све време искрено верујући да, напросто, ради добро и исправно и да је објективан и непристрасан. Ако је он то радио већ 15 година, онда је могуће да је он у том свом духу одгајио целу једну генерацију младих људи који су (зато што је тако моћан) дошли код њега по своје мишљење.

Опет, ово су само нагађања. Али, она би могла да воде ка некој истини.


(5)  Једна домаћа хард-СФ прича објављена у "Политикином забавнику" прошле године, и то прича Милоша Цветковића "Зид" (у броју 2737, 23. јула 2004), по основној идеји је скоро идентична са причом Артура Кларка "Зид мрака" у којој су људи суочени за црним зидом који се полако стеже око читавог света, и који својим прилажењем поништава и брише космос, дакле суочени су са зидом ништавила  који уопште нема другу страну...  Опкољени су, а зид се стеже. Та веома значајна и драгоцена прича је објављена у "Сириусу" број 7, у јануару 1977, стр. 48. Само, код Кларка је то зид космичких пропорција, и прича је изразито филозофски и космолошки постављена, док је код Цветковића зид нешто као војно оружје, "машина", и на њега се јуриша, па можемо претпоставити да зид итекако има другу страну и да иза њега наступају војници оне друге, противничке армије, који су га и укључили. (Или протагонисти то мисле.)
С обзиром на ову изразиту тематску сличност, да не би испало да је плагијат, требало је да у Цветковићевој причи буде неки (спретно уграђен) омаж Кларку, рецимо да војници кажу да је то "Кларков зид" или нешто тако – да се види да је млађи аутор био свестан старије приче и да не крије то. Али, нисмо приметили такав сигнал.


(6)  Књига о којој ће се говорити у том клубу, "Лази Комарчићу", сутра, дакле у понедељак 16. јуна 2005, је збирка Приче с оне стране, са укупно осам прича, и са веома похвалном рецензијом др Љиљане Пешикан-Љуштановић, професорице са филологије Новосадског филозофског факултета. Аутор је Урош Петровић а књига је објављена у едицији "Знак сагите", 2004. године, латиницом. Петровић је рођен 1967. у Горњем Милановцу. У књизи има доста празних страна и двадесетак илустрација, од којих су неке преко целе стране, и неке у боји; илустрације су мање-више у вези са причама. Приче су дужине од по десетак шлајфни, једна можда само пет, једна чак двадесетак. Ово је писмена, смирена, блага, алегоријска фантазија, у српским модерним амбијентима, са енигматичним завршецима, без неког особитог значења. Једна има наслов који је привидно СФ ("Левитрон") али тај чудесни уређај је предмет који се и не појављује осим замотан у крпу, тако да се не види, а главни догађај састоји се у томе што протагонист вози преко београдског моста Газеле до топчидерске цркве, одакле га поп отера због левитрона, а он онда одјури у шуму, стави левитрон замотан у платно на неки пањ, и има епифанију да је то, од свих места у целом космосу, баш оно право место где тај предмет треба ставити. И – ништа. Нема неког посебног исхода или резултата. У можда најбољој причи, "Господар бубамара" (мисли се на фудбалске лопте), један српски професионални купац и препродавац фудбалера, коме су током година многи препоручивали своје синове као таленте и који је већ огуглао на то, види једног дечака чији шутеви се у ваздуху телекинетички коригују тако да фантастично прецизно улете у гол. Али објашњење није научно, него је негде у мистицизму. – Доносимо Вам скен корице, која, међутим, сугерише нешто налик на народну, фолклорну фантастику акрепа, караконџула итд.


(7)  Доносимо Вам и скен једне недавне новинске вести о др Зорану Живковићу.


Поздрав из СДНФ.


- -   Хммф. Сад се нико неће јавити на доњу адресу да ове вести (ово је 231. емисија) добија редовно. Што би се јавио кад има код Бобана. И, опет поен за њега. Грмблм.

OK, ovo je otislo predaleko.
Ja jesam zapoceo hajku na ABN-a, ali samo u nameri da pokazem i dokazem njegova "lutanja" i ludila; medjutim kako ovo preti da se izrodi u najnize vređanje i pičkaranje, moram da se umešam.
Mislim, videli smo jasno kako i koliko ABN ume da fula u svojim stavovima, ali nema potrebe da se ide dalje od ovoga, posebno što zaista postoji mnogo anonimnih ljudi na forumu čija reč nema takvu težinu kao onih čija su imena opštepoznata.

Quote(Хмм, ако бисмо тај датум написали као "15. 5. 2005" све те три цифре биле би дељиве са 5. То се не дешава баш тако често

Ja tu vidim sedam cifara i nisu sve deljive sa pet.

Gde nadje sedam? Ja vidim četiri: 0, 1, 2 i 5.

cifra u smislu broj, stari sleng: samo su tri: 5, 15 i 2005.

Quote from: "Boban"cifra u smislu broj, stari sleng: samo su tri: 5, 15 i 2005.

Po tom principu jeste deljivo sa pet i to je prvi  utisak.

Zbir brojeva daje    1+5+5+2+5=18  sto je  6+6+6   ili    3x6.
Dakle tri sestice.
Dakle broj zveri.
Dakle.... :wink:

A 1 i 8 daju 9, cijeg se znacenja ne secam.

Zasto li me ovakve price redovno podsete na "Fukoovo klatno"?  :)

QuoteJa vidim četiri: 0, 1, 2 i 5.

????????????
Ja vidim sedam cifara,a cetiri RAZLICITE cifre.

Quotecifra u smislu broj

Oh,kako li mi to odmah nije bilo jasno :oops: Mozda sam previse mlada da bih znala te stare slengove.

Quote from: "China"

QuoteJa vidim četiri: 0, 1, 2 i 5.

????????????
Ja vidim sedam cifara,a cetiri RAZLICITE cifre.

Daj, prosvetli me. Napiši, molim te, kojih sedam cifara vidiš.

Ne treba, shvatio sam.

Цењени,

ево нешто мало СФ и сродних и блиских вести за недељу 29. мај 2005, боље да их ја окачим него неко други, а ко не жели нек не Чита, нити Џејн а ни сам Тарзан.

1)  На сајту Б92 јављају да је на сајму књига у Лисабону, у Португалији, који је отворен 26. маја 2005, дело др Зорана Живковића "Библиотека" изабрано за књигу дана. Истовемено, сазнајемо да је један енглески издавач откупио права на Живковићеву нову, још незавршену књигу "Дванаест збирки и чајџиница". Видети на:

http://www.b92.net/kultura/index.php?view=2&did=9982


2)  Изашао је часопис "Астрономија" број 13, са назнаком да је за јуни и јули 2005.

У часопису, страница са кратким вестима је нешто мање интересантна у овом броју него у претходном, али је још увек добра.

Приведен је крају фељтон Вере Глушчевић о утицају галаксије на велика изумирања; уз ово је додат и краћи чланак другог аутора, о изумирању диносауруса.

Постоји чланак о арапској астрономији и науци у периоду од 6 до 12 века; истинито се каже да су Арапи у том времену сачували велике делове античке науке (преписујући и преводећи, па и чинећи понеки корак даље у научном истраживању, нарочито у астрономији) док је у Европи био мрак; али, као и обично када се говори о тој арапској пред-ренесанси, она се прећутно приписује исламу као религији (као да је бити Арапин, и бити муслиман, исто), а не каже се ни зашто је тај светли период у историји арапских нација угашен, да ли је, рецимо, око 11. или 12. века улема (свештенство) забранила даљи научни рад. У сваком случају, у арапским просторима је тада завладао мрак, а не знамо зашто.

Недавно је изашао 13. број "Планете", а ово је сада 13. број "Астрономије"; и, ето чланка о броју 13 као баксузном (по мишљењу сујеверних, дабоме) али се не помиње вероватни прави разлог што је тај број хиљадама година сматран за баксузни (у Месопотамији су волели број 12, који је паран, и дељив са 2, 3, 4 и 6, и који је послужио као основ њиховог бројчаног система, а нису волели следећи, који је непаран и није дељив ни са чим – осим, факт који нама данас пада на ум али тадашњим људима вероватно није падао на ум, са јединицом и самим собом). Такође се не помиње главно упориште сујеверних у области свемирских истраживања, а то је зла срећа "Апола 13" који је узлетео 11. априла 1970. у 14 часова и 13 минута и коме се 13. априла догодила експлозија. Али, зато се наводи да је стручни (психијатријски) назив за страх од петка тринаестог: "параскеведекатриафобија".

Вероватно најинтересантнији прилог у овом броју говори о спремности руских астронаута (космонаута) на самоубиство, ако остану "горе" а не могу да се врате. О овоме се, у принципу, ћутало још од Гагарина. На пример, повратак Американаца са Месеца, у мисијама "Аполо", зависио је од паљења једног јединог ракетног моторчића – који се могао и не упалити . . . могао је бити, рецимо, без горива, да је резервоар био из ма ког разлога пробијен (микрометеорит; или, тумбање брода при слетању, или, интерна експлозија, итд). Шта би тачно било са астронаутима који не би могли да се врате? Руси су, то сазнајемо тек сад, у свемир носили пиштољ. За самоубиство. Сећате се Алексеја Леонова и Павела Бељајева? "Увек постоји могућност да, због неког озбиљнијег квара, брод остане у космосу, да не може да се врати на Земљу. Остали бисмо у космосу знајући шта нас очекује. На Земљу бисмо се вратили после пет-шест година као мумије. То су тешки тренуци и нико не може да предвиди како ће се човек понашати. Можда ће на крају и полудети . . .  У таквој ситуацији треба донети храбро решење – прекратити муке. Павел је требало да убије из пиштоља прво мене, а онда себе."

Не-упалио-ми-се-мотор-фобија?

У "Астрономију" је уметнут други број новосадског фанзина "Нова", латиницом. Чланци су разноврсни, има интересантних, а ту је и интервју са Гораном Скробоњом. Прва вест у рубрици "домаће вести" садржи две грешке: роман Лазара Комарчића није објављен "почетком 19. века" (то би било у време Првог српског устанка) него почетком 20. века; и, то није било једино издање, ипак је било и друго издање тог романа, око 1970. Али, оно је давно распродато, и, наравно да је оправдана иницијатива да се сада, у 21. веку, крене са трећим издањем.


3)  На замерку Славољуба Живановића да она животиња на две ноге (из наших прошлих вести) "уопште није панда", проверили смо . . .  Постоји такозвани велики панда, који је сав нешто дебео и округао, са огромним белим и црним мрљама на крзну; тај је прави, или, то је главна врста панде. По њему се праве плишане лутке панде за децу. Само, његова конструкција главе, вилица, зуба итд. нимало не личи на медведа, и, строго узев, са становишта науке, он  НИЈЕ  МЕДВЕД.  Али јесте панда. – Међутим, постоји и мањи панда (енгл. lesser panda) који је тежак само око 7 кг и више личи на мачку. Али није мачка. Данас преовлађује мишљење да то није панда, или јесте али није баш прави; али, тек он свакако није медвед а није ни мачка. По конструкцији кукова и ногу јасно се види (на слици коју смо Вам послали уз ту вест, пре неколико дана) да то није банална превара – није костимирани човек.
   
Доносимо Вам слику мањег панде из енциклопедије "Енкарте" (умањену), и гле, он и ту стоји на две ноге. Разлика је у томе што има црвено крзно и прилично другачију фацу. У "Енкарти" кажу да личи на лисицу али да га неки научници сматрају више за врсту ракуна, и напомињу да има плантиградна стопала – која леже на земљи равно, истовремено и петом и прстима (за разлику од рецимо коња, који све време хода само на прстима, чињеница која многе неинформисане људе изненади кад је сазнају).

Да ли сте знали да сте плантиградно створење?

Ко зна шта сте још?


4)  У четвртак 19. маја 2005. угледни (и доста скупи: 30 динара) дневни лист "Данас" донео је на насловној страни огромну слику (пет стубаца ширине, од укупно шест; а по висини, отприлике пола странице) ванземаљца Јоде из "Ратова звезда". То је она Јодина промотивна слика са светлосним мачем, нама свима добро позната. Никада раније у целој историји српских озбиљних дневних листова (колико знамо) ништа из СФ није добило тако гигантску, "ударну" слику на насловној страни. Доносимо и тај скен, јако умањен, да Вам не преоптерећујемо е-меил.

Поздрав из СДНФ.

1. dajte još neke primere sabiranja, oduzimanja, množenja, deljenja. recipročni razlomci. i slično.

2. ne rekoste, ko je Dragoljub Zbiljić? Nije valjda da ne znate...

Ево за читаоце Бобановог форума неколико (не; колико?) вести из данашње, двеста тридесет седме емисије СДНФ вести:

Цењени   ,

1)  Јуче, у петак 17. јуна 2005, предавање А. Б. Недељковића одржано је у Планетаријуму (као што смо и најавили) изузетно успешно, сем што предавач није био ту! Ово је Недељковићу прво предавање које је икада успешно одржао у одсуству, да не кажемо латински – in absentia . Наиме, Недељковић је морао баш тог дана поподне да учествује у раду једне важне седнице Већа факултета (у Крагујевцу) па је у тренутку почетка предавања био око 142 км (мерено по дужини друмова, не у ваздушној линији) удаљен од Планетаријума на Доњем Калемегдану; али, да предавање, које је много раније заказано, не би пропало, један сарадник Српског друштва за научну фантастику, Ненад Мијатовић, запослен у компјутерској фирми "ИТипо" на Новом Београду (у зградама до Палате федерације, познатим као Ју-бизнис центар, или, популарније, Црвенкапе) одржао је то предавање уместо А. Б. Недељковића! На видео-биму, тридесетак пратећих слика и две анимације пројектовала је астрономкиња Наташа Станић. Испоставило се да је Мијатовић одличан предавач, и све је било како треба!
Узгред речено, тог дана, није било лако доћи до Планетаријума, јер су и на Горњем и на Доњем Калемегдану биле неке велике приредбе; а у центру Београда тог поподнева је у неколико махова нестајала струја, али, срећом, није нестала у Планетаријуму.


2)  Најављено предавање др Милана М. Ћирковића одржано је, веома успешно.
   Оно следеће предавање, од 16 часова, које смо Вам поменули – па, у том наслову није била словна грешка, него је заиста била реч "поруга" (а не порука).
   Округли сто је данас, у недељу, 19. јуна 2005, од 11 до 14 часова.


3)  Књижевно вече може да се организује на разне начине, али ОВО које ћемо вам сада најавити је јединствено по томе што ако се несмотрено крећете, може да вас нагази слон, или дохвати сурлом око појаса; може да вас поједе крокодил; могу да вас искљуцају папагаји, ако им улетите у њихову волијеру; ако одлично пливате, фоке ће се обрадовати; а ако публика буде незадовољна дискусијом, може најдосаднијег дискутанта да баци, буквално, лавовима! Или тигровима. Или медведима. Ако будемо сувише бучни па упаничимо зебре и жирафе, оне могу да направе стампедо и да нас прегазе, а замислите, колика је жирафа. – То ће бити такво књижевно вече, па, ви видите.  
   То је заказано за уторак 21. јуна 2005. у 19 часова у Зоолошком врту у Београду, одмах лево од главног улаза, а (ваљда) неће бити мрак, јер управо тог дана (!) је летњи солстицијум, најдужи дан у години; само, то књижевно вече се не зове Летњи солстицијум, него се зове:

Промоција књиге "Скривена камера" др Зорана Живковића.

Одломак из 237-ме емисије СДНФ вести:

У овом новом броју часописа из Велике Плане, који је из штампе изишао око 15. јуна 2005, постоји блок "Домаћа фантастичка прича" (дванаест СФ, Ф и Х прича српских аутора), ћирилицом. Формат часописа је 210 са 131, дакле нешто мањи од А5, укупно има 348 страница, предња корица је у колору (женски акт, без ичега иоле фантазијског), задња корица је кудикамо лепша и уметничкија, а по укупном утиску то је књига. Текст је бледо штампан, много слова су помало порозна, јер је неко ЈАКО штедео на тонеру.

Пре блока прича је интервју Илије Бакића "Кад стварност превазилази машту", на стр. 111, где он говори о својој песничкој и СФ оријентацији, о пропасти цивилизације као неминовности, и о књижевним приликама у Србији данас.

Затим је још један увод, редакцијски, на стр. 121, који говори, укратко, о садашњем (врло скромном) тренутку СФ, Ф и Х сцене у Србији. Тек тада су саме приче. То су следећих 12:

1)   Тамара Лујак, "Ајирма", стр. 123, прича о духовима у контексту Првог светског рата;

2)   Александар Марковић, "Оно што крију од нас", стр. 132, прича о духовима у контексту модерног Београда;

3)   Иван Нешић, "Вече кад је Вилењак Вили стигао у град", стр. 139, америчка (по амбијенту и именима) хорор прича сасвим у маниру "Зоне сумрака", где је било сличних;

4)   Зоран Јакшић, "Купите Камелот, блистави Камелот", стр. 146, фантазија (алегорија у контексту његових прича из Никадора, земље у коју се никад не може стићи – видети његову колекцију Никадорски ходочасник, Београд, издавач Знак сагите, 1992); прича је наметљиво алегоријска и зато врло слаба.

5)   Владимир Лазовић, "Излазак Земље", стр. 155, СФ, о непоправљивим криминалцима: шаљу их на Месец да тамо живе у апсолутној изолацији доживотно, а ниједан се не може удаљити више од 300 м од своје слетне тачке. Говор компјутера-психијатра непотребно штампан ВЕРЗАЛОМ – СВЕ ВЕЛИКО што даје тексту визуелни печат аматеризма. Али, ипак, прича није лоша.

6)   Горан Скробоња, "Лако је бити Бог", стр. 164, то је диван наслов, наравно; омаж Стругацкима. Ово је СФ прича. Тај бог је модерни српски научник у Лондону, који је открио ... Али, прича је слаба, јер има три велике неуверљивости.

7)   Павле Зелић, "Осмех звечарке", стр. 170, хорор (са змијама, у Мексику; ту је и гринго фотограф).

8)   Ото Олтвањи, "Закључана соба", стр. 178, хорор, о професору, асистенту, и духу несмиренику.

9)   Тихомир Јовановић, "Свемирски гулаг", стр. 184, СФ прича. На Јупитеровим сателитима биле су робијашнице; свим људима се усађује меморијски чип да би ...  – Јупитер је овде непотребан, требало га је евентуално само узгред поменути као део амбијента, па би прича добила на својој филип-диковској снази, која је овде тек у назнакама. Па ипак, прича није лоша.

10)     Дарко Тушевљаковић, "Тло под мојим ногама", стр. 188, фантазија са јаким фројдовским кошмарним елементима, о брзо-пловећим острвима која...    

11)     Петер Петровић, "Звер из павиљона", стр. 194, СФ али са много елемената фантазије и тешко разумљив; и,

12)     Илија Бакић, "Казус", стр. 203, Бакићева СФ прича са тим истим насловом већ је објављена у часопису "Галаксија" бр. 297, август 2000, стр. 56; али сада је текст толико прерађен, толико друкчији, да је то стварно друга прича. (У првој, назовимо је "Казус, верзија 1",  била је то прича у којој један функционер не зна како да саопшти мужу погинуле свемирске путнице вест о њеној смрти која се догодила под хибернацијом, на дуготрајном путовању, због квара. Прича је тада била без поенте, јер се завршавала тако да се ништа не може учинити, нити се ишта догађа, напросто, вест је била саопштена супругу и то је све. Средишњи део ове кратке приче је био неспретно, наметљиво убачено "предавање" које је служило као експозиција. Сада је то серија комисијских извештаја о једној хаварији свемирског брода (која се догодила због ... ). Ова варијанта, "Казус, верзија 2", далеко је боља. То је сада врло добра СФ прича, убедљиво најбоља у овом блоку. Погодна је за млађе читаоце, али сасвим прихватљива и за старије.

То би било то.

Узгред, у овом часопису налазимо информацију да је објављена "Антологија српске радио-драме 1939-2004", коју су приредили Мирослав Јокић и Звонимир Костић. Да ли је то онај Звонимир Костић који је 1986. године објавио роман "Доњи светови" (Београд, "Просвета", трећа едиција "Кентаур", уредник Зоран Живковић)?  У разговору о овој књизи учествовао је, у просторијама УКС (Удружења књижевника Србије, у Француској 7) и Ци (Предраг Богдановић Ци, истакнута личност у том Удружењу). У сваком случају, у наведеном списку аутора и драма не види се (барем не на први, овлашни поглед) ништа што би било СФ.

Промоција часописа заказана је за 30. јуни 2005. у подне (12.00 часова) у Београду, у Удружењу књижевника Србије – УКС (У Француској 7) а од тог дана часопис ће вероватно моћи да се купи и у једној београдској књижари (настојаћемо да јавимо у којој). До тада, једино га можете наручити поузећем (дакле, плаћате поштару у тренутку кад Вам донесе на врата; цена је 300 динара) преко е-меил адресе те редакције, наиме:

nastrag@verat.net

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"
2)   Александар Марковић, "Оно што крију од нас", стр. 132, прича о духовима у контексту модерног Београда;

5)   Владимир Лазовић, "Излазак Земље", стр. 155, СФ, о непоправљивим криминалцима: шаљу их на Месец да тамо живе у апсолутној изолацији доживотно, а ниједан се не може удаљити више од 300 м од своје слетне тачке. Говор компјутера-психијатра непотребно штампан ВЕРЗАЛОМ – СВЕ ВЕЛИКО што даје тексту визуелни печат аматеризма. Али, ипак, прича није лоша.

"Izlazak Zemlje" je napisao Sale Marković, a ne Vladimir Lazović. Izašlo i u Emitoru 451.
A "Ono što kriju od nas" po tematici više liči na Lazovića.

pa, ko je zabrljao? da nije Ćurmilo dobio potomka?  :evil:

Definitivno, Ćurmilo je dobio mladunče!

Нема сумње, Ћурмило опет дивља по позорници.

Испитаће се, шта се то десило. Хвала на исправци! Сад видим грешку.

Чим сам је видео, одмах сам је спазио.

Očigledno, cenjeni ABN, vaše vesti se ipak čitaju.

Али, цењена Либеат,
то што ја окачим на Бобанов сајт, то је само делић вести. И то не из сваке емисије, него само из понеке. А све их добијају (и добијаће их и ако се једног дана Бобан наљути и угаси све ово) само они који се јаве на адресу

srpskodnf@yahoo.com

и затраже то.

Они су ових дана добили слику Зорана Живковића у кавезу. Do you believe that? А кроз можда два-три дана ће добити и слику Бобана Кнежевића како гледа З. Ж-а у кавезу. Док Скробоња слуша Зорана а и помало завирује у "Емитор 452".

Био сам тамо и било је прилично надреално.

A sta je radio Artur Klark?

Ovo me podseća na onaj čarobni konopac koji se sve viže zateže što se žrtva više opire.   :?:

Gledajte sve ovo iz veselijeg ugla:  :roll:
Bar se jednom davno, davno, jedan tata veoma radovao kad mu se rodio sinčina a ne neka ženska šmizla. Eto!  

:x

Поједине књиге др Зорана Живковића имају издања и на хрватском језику, у Хрватској; дакле, кроатизована; набавили смо једно такво из 2000. године. То су Зоранови Немогући сусрети, издавач "Извори – ЗФ библиотека", уредник Дамир Микуличић.  Ево, дакле, како Хрвати штампају Зорана Живковића. Цитат:

"... kada baš nitko ne bi svratio... postojala je još jedna olakotna okolnost koja je ublažavala grijeh spavanja u ispovjedaonici..."

А на стр. 48, коју Вам доносимо скенирану, види се, око средине, и реч "dapače".

Дакле у Хрватској је строго забрањено објављивање СФ текстова на српском језику. То значи да су Срби у Хрватској грађани другог реда: њихов језик је забрањен.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2FCapeCanaveral%2FLaunchpad%2F8396%2FZhivkovic-Zoran-2001-hrvatsko-izdanje-korica.jpg&hash=016f2c286e3811628b84473edaaa8c8919c9a7cf)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2FCapeCanaveral%2FLaunchpad%2F8396%2FZhivkovic-Zoran-2001-hrvatsko-izdanje-kroatiziran-tekst.jpg&hash=c111f22dbd49317b84ac6226041610d35af11f0f)

Ево још једне једне заиста старе вести...

ова је од 26. септембра 2001:

Цењени    ,

колико смо обавештени из Друштва пријатеља фантастике "Лазар Комарчић", културна манифестација "Беокон 2001" која је била планирана за септембар 2001. па одложена за прву седмицу октобра, одлаже се за месец-два, зато што у овим новим временима пуне легалности мора прво да се добије
ДОЗВОЛА за приказивање сваког филма, од сваког продуцента понаособ (неко се тога можда и није сетио на време... ако смемо малчице и критиковати), а то организовати за двадесетак одличних филмова – није лако, и не може да се уради брзо. Наиме, по закону, ако има до 7 гледалаца, то није јавна пројекција и не подлеже овој обавези, али, са доласком осмог гледаоца постаје јавна пројекција, па, ако је без писмене дозволе власника ауторских права (тј. продуцентове), онда је то пиратерија, противзаконито приказивање. Кривично дело. Сазнајемо да ће "Беокон 2001", који треба да обележи и двадесету годину рада "Лазе Комарчића", можда ипак бити одржан, али негде у новембру или децембру, у Дому омладине, као што је и било планирано... само још треба да се среди то око права за приказивање...

(крај те старе вести)

Aco, moram da se požalim na istinitost vaših vesti. Poslednji put, u komentaru o našem fanzinu "Nova" ste rekli da je kod nas ćirilica najstrožije zabranjena. Ne samo da nije zabranjena nego smo se potrudili da je promovišemo, kao što sledeća slika (iz Nove broj 1) pokazuje:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.photontide.org%2Ftemp%2Fcirilica_nova1.jpg&hash=8d8c493ae1ded816d12154e6073960b1ad26b46f)

No, očigledno je da ovi naši napori za promociju ćirilice ne samo da su prošli nezapaženo, nego još izkritikovani od vaše strane, tako da ću se lično založiti da smanjimo upotrebu ćirilice u našem fanzinu. :)

Toliki trud sa sve kapljicom znoja u uglu urednikovog čela.
Slušaj ovde se ne vidi iz kog jezika je to slovo "ж".

Nego zašto vi pobornici jednakosti i ljudske pravde ne pojasnite, meni neobaveštenoj, kakvo poštovanjee tuđe kulture predstavlja ovaj izostanak dece sa nastave u Hrvatskoj, jer, kako kažu, deca (po očiglednom nagovoru roditelja) neće da im nastavnici budu srpskog porekla. Ha! Sad se nacionalna pripadnost u tuđoj zemlji zove poreklo. Nisi Srbin, nego si valjda Hrvat srpskog porekla, u ovom slučaju pripadnik šikaniranog nastavnog kadra, tj. više njih.

Sve u svemu kažu:
"Hrvatska deca odbijaju da dolaze na nastavu dok god iz nekih predmeta budu imala nastavnike srpskog porekla. Sa nastave naravno nisu htela da izostanu hrvatska deca srpskog ili drugog porekla, ali je nastava sve jedno prekinuta, jer bez hrvatske dece to i nema nekakvog smisla, zar ne? Tako ispada da su sva deca s poreklom ili  bez njega, s nacionalnom pripadnosti ili bez nje, izostala s nastave i time ispade da su sva protiv nastavnika srpskog porekla." Gaaah!

Hm ne čini li ti se ovo malo kao da neko tu sam sebi uskače u usta i sve bi bilo smešno da nije preozbiljno i ružno, da nije da sedneš i da plačeš.

A deca, kakva deca, ma kome su ona ikad bila važna?

Жути, живахнији Ж-винг желимо, жустрији, жесток, ждраловски женствен.

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Жути, живахнији Ж-винг желимо, жустрији, жесток, ждраловски женствен.

Žargon, žardinjera, žirafa, žonglirati, žurnalist, žirant, želatin, žanr, žandarm.

Jesam pobedio?

Žutokljunci  :roll:

Цењени ,

у данашњем (среда, 19. октобар 2005) листу "Глас јавности", на стр. 16 (која је на средини лево), имате опширан чланак, на 3 ступца текста, са 2 фотографије у боји, о новом наставном предмету који се од јуче почео предавати на једном универзитету у Србији -  - а то је предмет:  НАУЧНА  ФАНТАСТИКА.

Па, ако Вас то интересује, желимо Вам пријатно читање "Гласа"!

Поздрав из СДНФ.

Quote from: "Relja Trajković"

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Жути, живахнији Ж-винг желимо, жустрији, жесток, ждраловски женствен.

Žargon, žardinjera, žirafa, žonglirati, žurnalist, žirant, želatin, žanr, žandarm.
Jesam pobedio?

Nisi! I ne samo da nisi pobedio, nego nisi ni ukapirao. ABN je svoje reči ukomponovao u jednu smislenu rečenicu, a kod tebe je samo nepovezano nabrajanje reči.  :roll:

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Цењени ,
у данашњем (среда, 19. октобар 2005) листу "Глас јавности", на стр. 16 (која је на средини лево), имате опширан чланак, на 3 ступца текста, са 2 фотографије у боји, о новом наставном предмету који се од јуче почео предавати на једном универзитету у Србији -  - а то је предмет:  НАУЧНА  ФАНТАСТИКА.
Па, ако Вас то интересује, желимо Вам пријатно читање "Гласа"!
Поздрав из СДНФ.

Ovo je zaista lepa vest.
Čestitam!  :)  Najiskrenije se radujem.  :D
Inače, ja sam o tome još noćas ( :wink: ) postavio topik:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=2867

Студенти су већ на првом часу добили комплетан, дефинитиван програм. Он је обавезан и за мене, и неће се мењати најмање годину дана; тачно по њему ће се полагати и писмени и усмени испит у најмање пет испитних рокова. Програм је, ево, у целости, следећи:

Програм за предмет:
Британска и америчка научнофантастична
књижевност (специјални курс)

Крагујевац, за школску годину  2005/2006

професор др Александар Б. Недељковић
асистент мр Томислав Павловић

Број часова: 4 (2 часа недељно предавања + 2 часа недељно вежбања)



Први период:
настанак и стицање самосвести жанра (1818-1926)

Дефинисање овог жанра и његово разграничење са фантазијом, хорором, бајком, и другим сродним и блиским жанровима. Прото-СФ код Томаса Мора, Џонатана Свифта, и других. СФ у континенталној Европи: Жил Верн, Карел Чапек.
Роман: Мери Годвин Вулстонкрафт Шели, Х. Џ. Велс. Приповедач: Роберт Луис Стивенсон. Аутори сродних жанрова, и мањи СФ аутори, овог периода: Едгар Алан По, други Семјуел Батлер, сер Артур Конан Дојл, и други.
Историјске, друштвене и научне околности настанка СФ жанра. Ајнштајн и ре-мистификација науке: квантна и релативистичка физика, и космологија (астроном Едвин Хабл), као запрепашћујуће области схватљиве само најужем кругу врхунских стручњака. Могућност да смо у свемиру сами и морална одговорност човека у том случају.



Други период:
доба "пулпа" (1926-45); СФ као кич и презрена литература

Хуго Гернзбак омогућује самопрепознавање жанра и уводи термин "научна фантастика"; његов магазин као прва организована заједница СФ писаца и читалаца. Значење термина пулп, гето, фан, фандом, фанзин. Наивност и ентузијазам тог периода. Негативан став академске јавности, и рецидиви тога до данас.
Долазак респектабилности: Олдос Хаксли, Врли нови свет. Књижевност о Богу: Олаф Стејплдон, Звездотворац. Аутор фантазије Роберт Е. "Конан" Хауард. Исак Асимов. Роберт Ансон Хајнлајн.
Писци сродних жанрова, и мањи СФ писци овог периода: Едгар Рајс "Тарзан" Бароуз, Фредерик "минијатуре" Браун, Х. Ф. Лавкрафт и Роберт "Психо" Блох (хорор), Л. Френк "Оз" Баум (бајка).

Трећи период:
доба уметничког сазревања, и зрелости, жанра (1945-2000)

Историјске и друштвене промене (изазване науком) у време Другог светског рата. Увиђање да ће се наука вероватно још развијати и да ће се људско друштво због тога у следећим вековима вероватно још мењати, и да ће сама реч "људско" можда почети да мења своје значење.
Почетак академског проучавања СФ: Кингсли Ејмис и други.
Под-жанрови СФ: путовање кроз време, роботи и слична бића, путовање у свемир, алтернативна историја, ванземаљци, нуклеарне и друге катастрофе, фантастичне промене лингвистичке (језичке) природе.
Роман: Реј Бредбери, Џорџ Орвел, Волтер Милер, Филип К. Дик, Роџер Зелазни, Киф Робертс, Урсула Ле Гвин, Џејмс Блиш, Артур Кларк, Брајан Олдис, Вилијем Голдинг, Семјуел Дилејни. Приповедач Тед Рејнолдс. Роберт Силверберг, "Пловидба за Византију" као пример уметничке лепоте која се у другим врстама књижевности не може достићи.
Научнофантастична поезија: теоријски основи и досадашња достигнућа у њој; Роберт Фрејзиер.

Закључак. Уметничка зрелост многих али не свих СФ писаца данашњице. Тематска ширина СФ. "Свако књижевно дело је по један прозор у свет, али свако СФ књижевно дело је прозор у по један свет."



Вежбања
Анализа обавезне лектире. Предавања и вежбања су на енглеском.



Испит

Испит чине писмени и усмени део. Писмени део ће бити састав о једној од три теме, које ће бити написане на табли; све те три теме биће са списка испитних питања, који је у продужетку (на страницама 4, 5, 6, 7 и 8) овог Програма. Писмени испит траје 120 минута.
Уколико је положио писмени испит, кандидат излази на усмени. На усменом испиту, кандидат извлачи један листић за препознавање (који је беле боје), један жути листић са питањем, и један зелени листић са питањем, дакле, укупно три листића. Извучена питања не могу се ни у ком случају мењати тј. замењивати.
Постоји велики број, преко стотину, листића за препознавање (белих), чији је смисао да обезбеде да кандидати заиста прочитају (са пуним разумевањем значења, и са учењем тачног изговора сваке речи) целу обавезну лектиру на енглеском и да се то провери. Листићи за препознавање нису нумерисани, а на сваком се налази по један кратак одломак прозе или поезије, али, искључиво са списка обавезне лектире (the obligatory reading list).
Уколико на вежбањима и на предавањима буде слободног времена, студенти ће радити и још понеку песму, ради ширег сагледавања духа и вредности проучаване епохе, а та песма биће само слушана, или можда написана на табли, или приказана на видео-биму, или ће се добити фотокопије, али, те евентуалне додатне песме, којих нема на списку обавезне лектире, неће бити на листићима за препознавање.
Овај део усменог испита је елиминаторног карактера. Ако кандидат успешно препозна дело које је на белом листићу, тачно каже и аутора, добро и без грешака прочита гласно тај одломак који је на листићу, и разуме значење прочитаног, он може одговарати на своје прво (жуто) питање. Ако на том питању покаже знање барем за оцену шест, он може одговарати и на друго (зелено) питање, па ако и то питање зна барем за оцену шест, положио је испит.
Поред листића за препознавање, постоје, дакле, и испитна питања, којих има 46, и то 23 жута листића и 23 зелена листића. Ова питања (тих 46) су подједнако важећа и за писмени, и за усмени део испита. На писменом испиту, увек ће прво питање бити једно од оних првих 23 (дакле, једно са жутог листића), и увек ће последње питање бити једно од оних других 23 (дакле, сигурно ће бити и питање са неког зеленог листића). Повремено ће се дешавати да неки кандидат извуче на усменом испиту исто оно питање о коме је радио и писмени рад, али то неће бити никаква препрека да и усмено одговара то питање које је извукао, тј. неће морати да мења питање.
Кандидати одговарају на енглеском језику, али они са скромнијим знањем могу полагати и на српском, у ком случају могу добити највише оцену 8.
Питања о прозаистима: свако питање о писцу прозе је питање о његовом животу и укупном стваралаштву, али, ако је у самом питању назначено и неко његово конкретно дело, онда треба говорити нарочито о том делу; подразумева се да је кандидат спреман да говори, са пуним познавањем, и о оном одломку или одломцима који су на листи обавезне лектире.
Питања о песницима: свако питање о песнику је питање о његовом животу и делу али и о једној његовој песми, која је у самом питању назначена, а коју кандидат треба (у оном обиму колико је дата у обавезној лектири) да анализира. Уместо те, може анализирати и неку другу песму тог аутора дату на списку обавезне лектире, што значи да обавезну лектиру треба добро познавати, целу. Приликом анализе песме, кандидат мора, наравно, стихове да разуме, дакле да буде спреман и да их преведе на српски, а мора и да зна напамет оне строфе за које је то на листи назначено. За сваку песму, дати кратку анализу њене версификације; дати анализу садржине песме (свих оних њених строфа које су ушле у састав обавезне лектире, а не само оног одломка који је научен напамет); и, на крају, објаснити у чему се састоји вредност те песме тј. шта је у њој добро.
Трајање усменог испита је, у просеку, 10 до 15 минута. Ипак, ту је реч о просечном трајању испита; дакле, у појединим случајевима испит ипак може потрајати и краће, или дуже.




Листа испитних питања за предмет Британска и америчка научнофантастична књижевност (специјални курс), Крагујевац, за испит у јуну 2006. године (укупно 46 питања)



ЖУТИ ЛИСТИЋИ:


(1)    Дефинисање СФ жанра, и разграничење са другим, сличним и сродним жанровима  –  Defining the SF genre, and its differentiation from other, similar and related genres


(2)    Прото-СФ дела (пре 1818. године)  –  Proto-SF works (before the year 1818)


(3)    Опште одлике доба, и СФ књижевности, периода 1818-1926; научници Ајнштајн и Хабл; Жил Верн, Карел Чапек  –   General characteristics of the age, and SF literature, of the period 1818-1926; scientists Einstein and Hubble; Jules Verne, Karel Capek


(4)    Мери Годвин Вулстонкрафт Шели, живот и СФ рад; Франкенштајн  –  Mary Godwin Wolstonecraft Shelley, life & SF work; Frankenstein


(5)    Хорор као жанр близак СФ; пример: Роберт Луис Стивенсон, "Отимач тела"  –   Horror as a genre in proximity to SF; example: Robert Louis Stevenson, "Body Snatcher"


(6)   Х. Џ. Велс, живот и СФ рад; "Времеплов"  –   H. G. Wells, life & SF work; "Time Machine"


(7)    Путовање кроз време као под-жанр СФ; научно гледање на то  –   Time-travel as a sub-genre of SF; scientific view of that


(8)    Аутори сродних жанрова, и мањи СФ аутори, периода 1818-1926: Чарлс Брокден Браун, Едгар Алан По, други Семјуел Батлер, сер Артур Конан Дојл, и други  –   Authors of related genres, and lesser SF authors, of the period 1818-1926: Charles Brockden Brown, Edgar Allan Poe, the other Samuel Butler, Sir Arthur Conan Doyle, and others


(9)    Опште одлике доба, и СФ књижевности, периода 1926-1945; Хуго Гернзбак; појмови пулп, гето, фан, фандом, фанзин  –  General characteristics of the age, and SF literature, of the period 1926-1945; Hugo Gernsback; the terms pulp, ghetto, fan, fandom, fanzine


(10)   Олдос Хаксли, живот и СФ рад; Врли нови свет  –   Aldous Huxley, life & SF work; Brave New World


(11)   Фантазија, као жанр близак СФ; пример: Конан Роберта Е. Хауарда  –   Fantasy, as a genre in proximity to SF; example: Robert E. Howard's Conan


(12)   Роберт Ансон Хајнлајн, живот и дело; Звездани војници  –   Robert Anson Heinlein, life & work; Starship Troopers


(13)   СФ књижевна дела о Богу, као под-жанр СФ; пример: Олаф Стејплдон, Звездотворац ; научно гледање на то  –   SF literary works about God, as a sub-genre of SF; example: Olaf Stapledon, Starmaker ; scientific view of that


(14)   Исак Асимов, живот и СФ рад, осим романа Богови лично; прича "Очи нису само да гледају"  –   Isaac Asimov, life & SF work, except the novel Gods Themselves; the story "Eyes Do More than See"


(15)   Роботи, андроиди, мутанти, киборзи, и друга слична бића, као под-жанр СФ; пример: Исак Асимов, "Робота сан"; мишљење науке о томе  –  Robots, androids, mutants, cyborgs, and other similar beings, as a sub-genre of SF; example: Isaac Asimov, "Robot Dreams"; scientific view of that


(16)   Роман Богови лично Исака Асимова  –   Isaac Asimov's novel Gods Themselves


(17)   Путовање у свемир као под-жанр СФ; научно гледање на то; пример: Звездане стазе (не Ратови звезда!) –   Space travel as a sub-genre of SF; scientific view of that; example: Star Trek (not Star Wars!)


(18)   Писци сродних жанрова, и мањи СФ писци, периода 1926-1945: Едгар Рајс "Тарзан" Бароуз, Фредерик "минијатуре" Браун, Х. Ф. Лавкрафт и Роберт "Психо" Блох (хорор), Л. Френк "Оз" Баум (бајка) и други.  –   Writers of related genres, and lesser SF authors, of the period 1926-1945: Edgar Rice "Tarzan" Burroughs, Frederick "the miniatures" Brown, H. P. Lovecraft and Robert "Psycho" Bloch (horror), L. Frank "Oz" Baum (fairy tale) and others


(19)   Опште одлике доба, и СФ књижевности, периода 1945-2000  –  General characteristics of the age, and literature, of the period 1945-2000


(20)   Алтернативна историја као под-жанр СФ; пример: Киф Робертс, Паване; научно гледање на то  –   Alternative history as a sub-genre of SF; example: Keith Roberts, Pavane; scientific view of that


(21)    Филип К. Дик, живот и СФ рад, осим романа Човек у високом дворцу; прича "Лажни"  –   Philip K. Dick, life & SF work, except the novel The Man in the High Castle; the story "Impostor"

(22)    Роман Филипа К. Дика Човек у високом дворцу  –   Philip K. Dick's novel The Man in the High Castle


(23)   Роџер Зелазни, живот и СФ рад; Он који обликује  –   Roger Zelazny, life & SF work; He Who Shapes





ЗЕЛЕНИ ЛИСТИЋИ:



(24)   Ванземаљци као под-жанр СФ; научно гледање на то; пример: Тед Рејнолдс, "Кроз све ваше домове лутам"  –  Aliens as a sub-genre of SF; scientific view of that; example: Ted Reynolds, "Through All Your Houses Wondering"


(25)   Роберт Силверберг, живот и СФ рад; прича "Пловидба за Византију"  –   Robert Silverberg, life & SF work; the story "Sailing to Byzantium"


(26)   Утопија као жанр близак СФ; пример: Урсула К. Ле Гвин, Стално се враћајући кући  –  Utopia as a genre in proximity to SF; example: Ursula K. Le Guin, Always Coming Home


(27)   Нуклеарни холокауст и друге катастрофе као под-жанр СФ; пример: Волтер Милер јуниор, Кантикулум за Лајбовица; научно гледање на то  –  Nuclear holocaust and other catastrophes as a sub-genre of SF; example: Walter Miller Jr., Canticle for Leibowitz; scientific view of that


(28)   Џејмс Блиш, живот и дело; Градови у лету  –  James Blish, life & work; Cities in Flight


(29)   Џорџ Орвел, живот и СФ рад; роман 1984  –   George Orwell, life & SF work; the novel 1984


(30)   Реј Бредбери, живот и СФ дело, осим романа Фаренхајт 451; прича "Сирена за маглу"  –  Ray Bradbury, life & SF work, except the novel Fahrenheit 451; the story "Fog Horn"


(31)   Роман Фаренхајт 451  Реја Бредберија  –  Ray Bradbury's novel Fahrenheit 451


(32)   Артур Ч. Кларк, живот и дело; Крај детињства  –   Arthur C. Clarke, life & work; Childhood's End


(33)   СФ у другим медијима (који нису књижевност); новелизације СФ сценарија; пример: Артур Кларк и Стенли Кјубрик, Одисеја у свемиру 2001  –   SF in other media (not literature); novelizations of SF scenarios; example: Arthur C. Clarke and Stanley Kubrick, 2001: Space Odyssey


(34)   Брајан Олдис, живот и дело; Малацијска таписерија  –   Brian Aldiss, life & work; The Malacia Tapestry


(35)   Вилијем Голдинг (први СФ добитник Нобелове награде), живот и дело; Господар мува  –  William Golding (the first SF Nobel prize winner), life & work; Lord of the Flies


(36)   Роберт Фрејзиер, живот и дело; песма "Звездопилоткиња размишља о универзалном плимном базену"  –   Robert Frazier, life & work; the poem "A Starpilot Muses on the Universal Tidal Pool"


(37)   Мањи СФ песници периода 1945-2000  –  Lesser SF poets of the period 1945-2000


(38)   СФ у другим земљама и на другим језицима: Маргарет Атвуд, Мајкл Коуни, Станислав Лем, браћа Стругацки; српска СФ  –   SF  in other countries and in other languages; Margaret Atwood, Michael Coney, Stanislaw Lem, the Strugatzki brothers; Serbian SF


(39)   Курт Вонегат млађи, живот и СФ дело; роман Кланица 5; прича "Харисон Бергерон"  –   Kurt Vonnegut, Jr., life & SF work; the novel Slaughterhouse 5; the story "Harrison Bergeron"


(40)   Стивен Кинг, живот и дело; Ланголиери  –   Stephen King, life & work; The Langoliers


(41)   Нови талас, киберпанк, постмодернизам, феминизам, и слични покрети у СФ  –  The New Wave, cyberpunk, postmodernism, feminism, and similar movements in SF


(42)   Језик и лингвистика као под-жанр у СФ; пример: Семјуел Дилејни, Вавилон 17; гледиште науке о овоме  –  Language and linguistics as a sub-genre of SF; example: Samuel Delaney, Babel 17; scientific view of that


(43)   Урсула К. Ле Гвин, живот и СФ дело, осим романа Стално се враћајући кући и поезије; прича "Они који одлазе из Омеласа"  –   Ursula K. Le Guin, life & SF work, except the novel Always Coming Home and poetry; the story "The Ones who Walk Away from Omelas"


(44)   СФ поезија Урсуле К. Ле Гвин; "Унутрашње море"  –   SF poetry of Ursula K. Le Guin; "Inner Sea"


(45)   Академско проучавање СФ од Кингсли Ејмиса до 2000. године  –  Academic study of SF, from Kingsley Amis till the year 2000


(46)   Писци сродних жанрова, и мањи СФ писци, периода 1945-2000: Норман Спинрад, Томас Пинчон, и други  –  Writers of related genres, and lesser SF authors, of the period 1945-2000: Norman Spinrad, Thomas Pynchon and others





Обавезна лектира -- The Obligatory Reading List


Искључиво ови текстови, и никакви други, могу се појавити на белим листићима (за препознавање). Студент треба ову лектиру да прочита у целости, са разумевањем, и да буде спреман да је на писменом и усменом испиту анализира. Дакле, студент мора знати тачан изговор, и значење, сваке поједине речи, без изузетка, у овим текстовима, што се на усменом испиту и проверава читањем листића. Евентуални додатни материјал, који може бити дат студентима на појединим часовима, неће бити на белим листићима за препознавање. Овде је заступљено 40 прозних дела, са укупно око 450 страница, и 11 песама, са око 100  стихова, од којих треба напамет научити укупно 37 стихова.



Prose:


Mary Godwin Wolstonecraft Shelley, Frankenstein, 5 pages


Edgar Allan Poe, "Fall of the House of Usher", 2 pages


H. G. Wells, "Time Machine", 5 pages


Aldous Huxley, Brave New World,  4 pages


Olaf Stapledon, Star Maker, 4 pages (Chapter XIV, pages 232-235)


Isaac Asimov:
"Eyes Do More than See", whole, plus its publishing history, 3 pages
"Robot Dreams", whole, 7 pages
The Gods Themselves, 4 pages


George Orwell, 1984,  5 pages


Walter Miller Jr., Canticle for Leibowitz, 2 pages


Edgar Rice Burroughs, "Tarzan", 2 pages


Frederick Brown, "Answer",  whole, 1 page


A. E. van Vogt, Slan, 2 pages


Ted Reynolds, "Through All Your Houses Wandering", whole, 25 pages


Robert Silverberg, the story (not poem!) "Sailing to Byzantium", whole, 35 pages


Robert Anson Heinlein, Starship Troopers, 3 pages


Philip K. Dick:
The Man in the High Castle, whole, 240 pages
"Impostor", whole, 16 pages


James Blish, Cities in Flight, 3 pages


Roger Zelazny, "He Who Shapes", 3 pages


Samuel Delaney, Babel 17, 3 pages


Ursula K. Le Guin:
"Those who walk away from Omelas", whole, 8 pages
The Dispossessed, 2 pages
Always Coming Home, 3 pages


Keith Roberts, Pavane, 4 pages


Ray Bradbury:
"The Fog Horn" whole, 8 pages
Fahrenheit 451, 4 pages


Norman Spinrad, Iron Dream, 3 pages


Clarke, Arthur C.:
Childhood's End, 4 pages
"The Awakening", whole, 4 pages


James Inglis, "Night Watch", 4 pages


Robert E. Howard, "Conan the Barbarian", 2 pages


Robert Louis Stevenson, "Body Snatcher", 4 pages


Brian Aldiss, Malacia Tapestry, 3 pages


Kurt Vonnegut, Jr.:
"Harrison Bergeron" whole, 15 pages
Slaughterhouse Five, 8 pages


James Tiptree Jr. (Alice B. Sheldon), "The Only Neat Solution", 4 pages


Harlan Ellison, "Shatterday", 3 pages


Stephen King, Langoliers, 5 pages


Brian Aldiss, Malacia Tapestry, 3 pages




Poetry:


Roger Zelazny, "Song of the underground demons" from the novel Lord of Light


Carl Sandburg, "Fog"; David F. Reitmeyer, "Fog", 9 lines, by heart!


Philip Hose Farmer:
"Song of Omar Runic"
"Song of Granpa Winnegan"


John Keats, four lines from the last (42nd) strophe  of his horror poem "The Eve of St. Agnes",
these 4 lines by heart!



Hope Athearn:
"The Twenty-Fifth"
"Elegy for an Alien" sonnet, whole by heart!


Robert Frazier:
"A Starpilot Muses on the Universal Tidal Pool", first 5 lines by heart!


Ursula K. Le Guin:
"Inner Sea", first 5 lines by heart!
"The High Tower"
"Not Being Singleminded"



Препоручена литература (укупно 12 ставки)

Ова литература је препоручена зато што је доступна студентима у Крагујевцу 2005. године, а и зато што садржи велику количину информација (о неким темама, ауторима и делима заправо много већу него што је нашим студентима потребно за полагање овог испита); али, није обавезно познавати је. Од дванаест ставки на овом списку, за студенте је најважнија последња, ставка 12. Тамо где постоје различити ставови, као оријентација треба да послуже професорова усмена предавања, на енглеском.


1)   Живковић, Зоран, Енциклопедија научне фантастике. Београд, "Просвета", 1990, рецензенти Милисав Савић и Богдан А. Поповић. Два тома, 870 стр.

2)   Живковић, Зоран, Звездани екран. Осам деценија СФ филма. (Засновано на тексту документарне серије са 18 епизода о овој теми, коју је, на телевизији РТС1, Живковић водио те године.) Ријека, "Отокар Кершовани" (али штампа: Загреб, "Графички завод Хрватске"), 1984.

3)   Живковић, Зоран, Савременици будућности. Приче и творци научне фантастике. (Ово је скоро у целости, и готово без измена, текст његове докторске дисертације, али, са додатком 10 прича преведених на српски.) Београд, "Народна књига", 1983.

4)   Живковић Зоран, уредник, Научна фантастика, зборник теоријских радова: Станислав Лем, Роберт М. Филмус, Јулиј Кагарлицки, Марк Хилегас, Жан Гатењо, Михаел Пелке и Роберт Лингфелд, Џорџ Зебровски, Зоран Живковић. Београд, "Београдски издавачко-графички завод  –  БИГЗ", 1976.

5)   Живковић, Зоран, Огледи о научној фантастици. Поетика, мотиви, филм. (Колекција његових текстова, углавном раније објављених, о овим темама.) Београд, самостално ауторско издање у оквиру "Библиотеке 20. век", 1995.

6)   Игњачевић, Светозар М., Земља чуда у изломљеном огледалу. Модерни британски писци и југословенска тематика. (На стр. 225-34 проф. Игњачевић анализира једну СФ причу Брајана Олдиса која се односи на стару Србију.) Београд, "ДБР паблишинг", 1994.

7)   Кларк, Артур, и др Зоран Живковић, Први контакт. (После неколико преведених Кларкових СФ прича, дат је, на стр. 87-138, текст у знатној мери заснован на Живковићевом магистарском раду.) Београд, "НИРО Књижевне новине", 1985.

8)   Недељковић, Александар Б, "Британски и амерички научнофантастични роман 1950-1980. са тематиком алтернативне историје (аксиолошки приступ)". Докторска дисертација, одбрањена 1994, комплетан текст. Видети на:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf/

На истом сајту је овај текст и преведен, у целости, на енглески, као засебан фајл.

9)   Недељковић, Александар Б, "Историја српске СФ 07, речник појмова", такође на горе наведеном сајту.

10)     Недељковић, Александар Б, "Књижевна обрада путовања у свемир као теме у америчкој научнофантастичној књижевности XX века" (магистарски рад, одбрањен 1976, комплетан текст). Видети такође на горе наведеном сајту.

11)     радови других аутора на том истом, горе наведеном сајту, на пример др Предрага Палавестре, мр Горана Бојића, др Бојана Јовића, итд. И, на крају,

12)     teacher's material, gathered from the Internet, on a CD (compact disk).




(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2FAsimov-Isaac-Robot-Dreams-b-w-print-adjusted.jpg&hash=a4fecb29b03739123f84f78e5d791ca56cdfb3c1)

Veoma dobro pripremljen i odabran program.  :)
Verujem da će se na ovom forumu pojaviti dosta primedbi (imao bih i ja neke) ali ne može se svima ugoditi.
Samo da ovaj predmet postane stalan, postojan, predavač će verovatno već od naredne godine uvesti neke korekcije (ukoliko se pokaže da su potrebne).
Sve najbolje!  :)

Quote from: "tengen"

Quote from: "Relja Trajković"

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Жути, живахнији Ж-винг желимо, жустрији, жесток, ждраловски женствен.

Žargon, žardinjera, žirafa, žonglirati, žurnalist, žirant, želatin, žanr, žandarm.
Jesam pobedio?

Nisi! I ne samo da nisi pobedio, nego nisi ni ukapirao. ABN je svoje reči ukomponovao u jednu smislenu rečenicu, a kod tebe je samo nepovezano nabrajanje reči.  :roll:

Ovo gore je smislena rečenica? Damn you insanity... you win again...

Cenjeni   ,

upravo mi je javljeno, danas (sreda, 16. novembar 2005) kroz oko pola sata (dakle, u 17 h) trebalo bi da pocne na televiziji B92 emisija, pretezhno omladinska i zabavna, "Kao kod kuce" u kojoj bi jedan prilog trebalo da prikazhe kako izgledaju predavanja SF na fakultetu u Kragujevcu.

Da li je to prvi prilog po redu, ili drugi, treci . . .  ne znamo.

Novinari TV B92 nastojali su da prilog bude "zabavan, ali ne smeshan" pa mozhda mozhemo ocekivati ne-bash-najozbiljniji tretman teme.

Repriza je najavljena za sutra (cetvrtak, 17. novembar 2005) u 06 h.

Pozdrav iz SDNF.

P.S. - -  Prikazano je, oko 17. 35 je bio taj prilog, dakle trebalo bi da repriza bash tog priloga bude u cetvrtak 17. novembar 2005. oko 06.35 h.

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"
upravo mi je javljeno, danas (sreda, 16. novembar 2005) kroz oko pola sata (dakle, u 17 h) trebalo bi da pocne na televiziji B92 emisija, pretezhno omladinska i zabavna, "Kao kod kuce" u kojoj bi jedan prilog trebalo da prikazhe kako izgledaju predavanja SF na fakultetu u Kragujevcu.

Juče me je prvo nazvao drug da mi kaže kako je čuo da u "Kragujevcu predaju SF", a onda sat vremena kasnije me zove drugi drug da mi kaže da će za par minuta biti na B-92.... Tako da znate da ste popularni :)

Istina, ali nije ta popularnost uvek u obličju i na način kako bi on želeo.

Ето, пре четири месеца (2005 07 06) је Декса Пантелејски питао кад ће Васа Павковић писати о СФ, па, нешто од тога се остварило. Можете погледати (додуше то је фајл од чак 350 килобајта!) тај опширни текст Васе Павковића на:


http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/dnevni-list-V-novosti-2005-10-05-Vasa-Pavkovic-350-KB.jpg


Узгред, имате чланке о СФ настави у Крагујевцу на:


http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/dnevni-list-Glas-2005-10-19-o-SF-u-Kragujevcu.jpg



http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/dnevni-list-Danas-2005-10-21-o-SF-na-Univerzit-u-Kraguj.jpg



http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/dnevni-list-Danas-2005-10-26-pismo-o-SF-u-Kragujevcu.jpg



Оригинални изглед програма са којим су студенти суочени, имате на:



http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Program-specijalnog-kursa-SF-knjizh-za-ispit-u-junu-2006.doc



Ето . . .  нешто се у некој мери остварује.

Kakvo pitanje takav i odgovor; našla se dva slepca na livadi pa raspravljaju o zalasku sunca... Vasa Pavković je pisao o SF-u nekoliko puta u poslednjoj deceniji i kao urednik je objavio tridesetak knjiga koje su bliske SF-u na ovaj ili onaj način. Vasa Pavković je jedan od retkih javnih književnih pregalaca koga treba prozivati zbog zapostavljanja SF-a.
Aleksandre, ne treba da budete glasnogovornih svakog slučajnog prolaznika koji opali po nekom ko vam se ne dopada. Srozavate svoj ionako ubogaljen ugled,

lepo je to sve, samo ovaj textić jedva da je nešto više od (samo)reklame za izdanja sopstvene kuće, tj NK, čiji je vasa unerednik – izdanja, koja su, usput, objavljena pod sramotnim (ne)uslovima, velikim ponižavanjem autora koji se ovde licemerno hvale (bez honorara, sa 10-ak 'autorskih' primeraka, bez slanja kritičarima i časopisima...), i sa nikakvom promocijom.

ukratko, vasa je jedna gnjida u ljudskom obliku: kako ga samo nije sramota da se ovde prči autorima koje njegova kuća tako sramotno tretira?
da ne pominjem da, jadan, ne zna čak ni tačan naslov bakićevog romana koji je recenzirao i objavio – nije ROĐENJE, idiote, nego ŽIVOT!
:x  :shock:  :x

Ух . . .  нисам ово знао.

Па, добро, Гуле, је ли он један од водећих људи на арени званичне књижевне критике у Србији, или није. Само питам; не расправљам се, чисто питам. И то само у овом смислу: желимо ли ми, или не, да он пише о нама. Јер,  

Quote2005 07 06:
dexa pantelejski:

Da jedan Filipovic i Zivkovic budu cenjeneni koliko i Alabahari ili Zoran Ciric. To se nije desilo niti ce se desiti dok je vas stav ovakav a ambicije pilicarske (daj sta das dobro je dok izlazi).

Mozete da budete vi zabrinuti kolko ocete, mozete da pravite retrospektive i podgrevate mrtvace. Sve je to jalova rabota dok neko od SF pisaca ne bude usao u krugove tzv. ozbiljnih knjizevnika, dok neki SF ili Horor roman ne dobije Ninovu ili Andricevu nagrade a o njemu kritike budu pisali Vasa Pavkovic, Mihailo Pantic ili Mladen Veskovic. To ce biti prava i puna afirmacija SF-a u nas a ne stampanje casopisa i knjiga u malom tirazu i za probranu publiku.

JESTE 1 od vodećih.
Ali ga to ne čini ništa manjom gnjidom – već, naprotiv, samo uvećava njegovu gnjidnost!

E sad, da li MI želimo – nemam pojma, znam samo šta JA (ne) želim, i iznosim ovde samo svoj lični stav.

Pre nekoliko godina, ni ja 'nisam znao' kakva je pomijara srpska kritičarska scena, i sa ABN-ovskom nevinošću sam posmatrao sva ta mnogouvažena imena, izdaleka.
Ali kad sam im se približio (uglavnom indirektno, ne preblizu), brzo sam shvatio da to NISU ljudi koji su uopšte KOMPETENTNI da meni daju ikakav sud koji bi meni nešto značio. Da su to, umnogome, ljudi ništavnih kriterijuma, neupućeni u moderne trendove, da su, najzad, jezivo nepismeni kad se pomene fantastika, kako svetska tako i domaća, da su nepovratni robovi predrasuda – i sad, umesto da oni, KRITIČARI, mene obrazuju i savetuju, zar JA treba da obrazujem njih, i pokazujem im šta je književnost, šta je žanr, šta je horor? Uostalom, isti ovaj Dexa je na jednom drugom topiku (ili ranijim stranicama ovoga?) dao mnogo explicitniji opis te bulumente, pošto im je mnogo bliže prilazio, mnogo više oko njih obigravao, e ne bi li uhvatio poneku koščicu sa njihovih high & mighty stolova. ja sam, pak, kad sam video s kakvim profilom ljudi imam posla, uglavnom odustao od bilo kakvog pokušaja da im se, takvima, dodvoravam i dopadam.
Ne zato što nisu moćni i što ne bi mogli da me 'poguraju' ako im se dopadnem i ako im se lepo 'uvučem' i ako dobro 'podmažem' – jer JESU moćni, i mogli bi da to učine, ako u tome vide SVOJ interes.
Stvar je samo ličnih moralnih obzira, i gadljivosti.
MENI se ovi, poput Vase, gade.
I ne želim ni da me hvale ni da me kude, ni da znaju za mene. Njine reči nemaju težinu za mene, vetar ih smesta nosi na đubre gde im je i mesto.

Nedavno sam, recimo, odbio ponudu da svoj roman šaljem Mihajlu Pantiću – jedna dobronamerna osoba ponudila se da bude 'link', i da ga preporuči ovom mega-uticajnom liku. Zašto? Zato što sam video ogromni pasus/blurb koji, iz njegovog pera, na zadnjoj korici jednog užasno lošeg i nepismenog romana, hvališe tu knjigu. I šta sad? Zar TAJ idiot, zar onaj kome je ONA POLUPISMENA BUDALAŠTINA nekakav paragon, uzor, i hvale-vredno delo – zar on da meni ocenjuje knjigu, zar preko njega da 'potvrđujem svoju vrednost' i ulazim u svet priznatih i hvaljenih? Ma nek se jebu i on i njegovi puleni, meni njihove kritike ne trebaju.

Prilično je teško ući u svet mejnstrimaša iz pozicije žanra i sub-literature (potonji pojam ne priznajem, ali tako nas ONI vide); i kad sam malo onjušio kako se to radi, i šta treba istrpeti, šta učiniti, s kim se rukovati i s kim rujno vino u kafani piti, da bi se do toga došlo – rekoh samo 'Ostajte zbogom!'

But that's only me.

Drugi žanrovci – široko vam polje.

Ipak, da ne ispadne sad da otpisujem 100% sadašnje srpske kritike – dozvoljavam mogućnost (istina, malu) da se u toj hrpi kukolja može naći i poneki kvalitetan čitalac/kritičar; npr, čuo sam dobre stvari o tom Veskoviću (mada ne znam iz prve ruke), koji je, ako ništa drugo, barem MLAD, pa možda nije nepovratno usran starostavnim 'vrednostima' i izbljuvcima koje Vasa & Mika uzdižu. U svakom slučaju, vrata su uska i usrana, treba mnogo manevrisanja za izbeći da se čovek okalja kojekakvim govnima, a kad/ako uđeš u taj bajni i sjajni svet mejnstrima – šta onda?

Iskreno se pitam čemu to?

Odgovor neka svako od nas potraži za sebe.

Znam da ja hoću, ali na svoj način, i pod MOJIM uslovima

Vasa Pavković je ipak različit od većine savremenih srpskih kritičara, ako ni po čemu drugom, ono po tome što prati i "našu" scenu.
Evo parčeta iz njegovog članka iz Vremena 579:


Prazno polje
Odsustvo žanrovske literature domaćeg porekla jedna je od važnih karakteristika savremene srpske proze. Nešto što bih nazvao žanrovskim krimićem ili ljubićem, za razliku od savremene hrvatske i mnogih drugih književnosti, kod nas je "prazno polje". Takođe, postojanje kvalitetne žanrovske fantastike i horora potiskuje se u stranu pa i najbolji pisci, Zoran Živković, Goran Skrobonja, Boban Knežević, Ilija Bakić..., ostaju u senci, iako neki od njih književni zanat poznaju mnogo bolje od pisaca centralnog toka. To ima dve reperkusije. Na jednoj strani srpska umetnička proza najvišeg kvaliteta vazda traži nove puteve pisanja i realizuje uspele knjige, a na drugoj strani mnogi slabi pisci nikada ne savladaju ni osnovne odrednice dramaturgije, pa mnoštvo romana nestaje pre nego što se i pojavilo jer ih je nemoguće čitati. Pokazuje se da nepostojanje ili potiskivanje žanrovske beletristike za srpsku književnost nije negativno. Bar što se samih pisaca, najboljih naravno, tiče i njihove publike, elitne, dakako.

Međutim, šta sa većinskom publikom, sa onima koji žele žanrovsku književnost? Sa onima koji se zadovoljavaju jednostavnim, profesionalno odrađenim književnim delima? U ovom času su prinuđeni da kupuju ljubiće strane proizvodnje, na kiosku i u prevodu, ili pak da se druže sa ljubićima koje pišu naši pisci pod pseudonimima. Još gore se piše ljubiteljima krimića. Oni, bar danas, moraju da tragaju kod bukinista za starim brojevima edicija 300 čuda ili Trag. Domaća produkcija ne postoji. Možda su u najboljoj situaciji ljubitelji fantastike i horora koji kao neka mala sekta, u izdanjima privatnih izdavača, ipak uspevaju da dođu do novosti iz svetske i domaće produkcije.

Ima li izgleda da će budućnost žanrovske književnosti, pogotovo ljubavnih i krimi romana, kod nas biti bolja? Sumnjam. Nestali su specijalizovani izdavači, a postojeći nisu u stanju da u ovakvoj konstelaciji snaga krenu u odlučniji prodor "žanra".

Žanr će nas pratiti, ali beskrvno i kao neka vrsta apokrifa sačuvanih iz nekih davnih, dalekih, neverovatnih vremena.

Ceo članak ovde, pri dnu strane:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=307318

Kako je covek lepo sve u par recenica rekao...

(1)  Прочитао сам оба ова чланка из "Времена" до којих води тај Бобанов линк, и, мислим да их итекако вреди прочитати; осим што имам малу замерку, да је тај сајт некако тако уређен да није лако видети где престаје чланак Небојше Грујичића а где почиње чланак Васе Павковића. – Замолио бих Бобана да каже датум кад је изашло "Време" 579, и на којим страницама су била та два чланка, да би се то могло лакше пронаћи и цитирати.

(2)  Наш став:  то је помало као да неки типични и просечни фан (или: фандом као целина) очајнички жели да се ожени принцезом за коју зна да је ружна, глупа, покварена и зла.

Али нико не жели, баш, да буде тај типични и просечни фан, него свако инсистира на посебности свог личног става.

Ово, овај став "плус-минус", чак и није оно најгоре. Знам човека који је успео да изгради, код себе, став минус-минус. Овако: он најдубље презире, малтене као нижу врсту бића, све оне који нису успели да стекну одређена признања на универзитету, код главнотоковске критике, и на Академији наука (САНУ; а Матицу српску он, некако, оставља на миру), дакле, он сматра: бедни сте ако нисте у тим круговима постигли ништа – али, у исти мах, ако само мало дуже поразговарате с њим, и ако он почне да помиње било које појединачне професоре универзитета, критичаре, и академике, испостави се да су сви лоши: па, овај је сенилан, потпуно излапео; па, онај је тотална незналица и будала; неко се својевремено попео као комунистички главосеча, прави нациста, на свој положај, где је сад; а тек онај, корумпиран, за мито је спреман да (као члан жирија) додели угледну награду и најгорој неписменој будалаштини; и све тако, редом. Ниједан добар . . .

А целина, ипак: Олимп.

Гледано очима тог човека, пред нама је велики историјски задатак који захтева прецизно дипломатско маневрисање и можда извесну количину реал-политике: попети се на тај Олимп, чију ружну страну ипак не треба ниједног тренутка изгубити из вида.

Хоћемо ли то? Је ли то наша најпаметнија стратешка оријентација?

Да прионемо на тај посао? Да или не?

Aleksandre, poenta ovog članka je da vidite da takvi članci postoje, da su objavljeni u visokotiražnim i poznatim časopisima, da ih pišu ljudi koje vi ovde prozivate da se ne osvrću na žanrovsku prozu, da je ne poznaju i ne razumeju, A zapravo je sve počelo od inicijalnog pozivanja na dexin komentar u ovom stilu; međutim, dexa je jedan mlad, ogročen, jedva polupismen čovek koga tek čeka suočenje sa istinom u životu i to što su ga neki kritičari odignorisali ili čak popljuvali, malo ometa njegovu akciju samopromocije (ono, kad mu izađe knjiga, pa videćemo mi šta je medijska kampanja i šta su prikazi po novinama), a vi ste se upecali Aleksandre ko mlad majmun, zapravo jedva čekate da bilo ko, pa bio i takav marginalac, prozove bilo koga ko je na vašoj listi na odstrel, da se nadovežete i udarite bez obzira koliko je to utemeljeno u stvarnosti. Razumete? Ja samo tražim da ne napadate ljudi koji takve napade ne zaslužuju, ne zato da ih odbranim od vaših smešnih smaranja, nego da prestanete da urušavate svoj ionako jadan kredibilitet, a sve zbog toga što sam ja jedan od retkih ljudi u ovom poslu koji još uvek smatra da vi možete uraditi nešto korisno za domaći SF i fantastiku, ali vi uporno, gotovo svakodnevno, sve činite da me u tome pokolebate.

Цењени Бобане, не нападам ја нити браним Дексу, нити Васу, они ми нису савезници ни противници, не видим ја у томе никакав мој рат, нити сам ја иступио са неким таквим мишљењима о њима двојици или о њиховим текстовима.

Само мислим да треба да нађемо, као фандом, једну нову слогу и заједнички правац деловања, трезвен, не огорчењачко-свађалачки-губитнички али ни наивно идеалистички.

Поменуо сам једну особу која за простор Универзитет – главнотоковски критичари – Академија сматра да је божанска висина, а у исто време сакупља, преувеличава, и страствено памти максималне негативности о сваком појединачном припаднику тих кругова. (Ни о коме ништа позитивно!) Оно што такве људе изједа јесте комплекс инфериорности, наравно, зато се то и зове јед: огорчено мрзе оно у шта би силно желели (а не успевају) да се попну. А српску читалачку публику и фандом презиру као глупо крдо којим треба безобзирце манипулисати, управљати.

То је можда само један изведени подскуп принципа "високо грожђе је кисело". Или је то просто природа неких особа.

Па не треба да будемо сви такви.

Опет, познајем и барем два човека који заслужују велике похвале јер су морално веома усправни, али који се понекад непотребно фрљају претераним негативностима (а и вулгарностима) у разним правцима, као да ће тиме доказати своју независност и поштење (и неспутаност).

Није ни то, псовачки рат свих против свију (bellum omnia contra omnes), најкорисније за нас.

Да, Бобане, тачно као што кажете, ја бих хтео да урадим нешто корисно за српску научну, па, и другу фантастику (док још могу; са 55 година старости), али ја то не могу сам, него само ако имам помоћ и подршку паметних и сложних људи који прецизно и истинито сагледавају и своје и туђе мане – и добре стране. И мало смишљено, са неком стратегијом, напредују ка нечему.

Ja samo hoću da kažem da treba pomisliti, bar ponekad, bar ovlašno da razlog što nas velika kritika ne priznaje ne leži u njihovoj nezainteresovanosti, već u našoj nedoovljno dobroj ponudi.

:x  :x   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  
:x  :x   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  
:x   :)    :) :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :)   :)   :)   :)   :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x
:x   :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x  :x
:x   :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x  :x
:x   :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :)  :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x  :x
:x   :)   :)  :)   :x  :x  :x  :x  :x                                :)   :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x  :x
:x   :)   :x  :)  :x  :x  :x  :x  :x            :)   :x  :x  :x   :)   :x  :x  :x  :x  :x
:x   :)   :x  :)  :x  :x  :x  :x  :x            :)   :x  :x  :x   :)  :x  :x  :x  :x  :x
:x   :)   :)  :)   :x  :x  :x  :x  :x :x   :)   :)   :)   :)   :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x
:x  :x   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x
:x  :x   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x
:x  :x   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x
:x  :x   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x
:x  :x   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x
:x  :x   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x
:x  :x   :)   :)   :)   :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x :x   :x  :)   :)    :)  :)   :)  
:x  :x   :)   :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x
:x  :x   :)   :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x
:x  :x   :)   :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x
:x  :x   :)   :x  :x  :)   :)   :)   :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :)   :)   :)   :)   :x
:x  :x   :)   :x  :x  :)   :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x  :x   :)   :x  :x  :x  :x
:x  :x   :)   :x  :x  :)   :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x
:x  :x   :)   :x  :x  :)   :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x
:x  :x   :)   :x  :x  :)   :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x  :x  :)   :x  :x  :x  :x
:)   :)   :)   :x   :x :x  :)   :)   :)   :)   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :)   :)   :)   :)   :)  
:x  :x   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x
:x  :x   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x
:x  :x   :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x

jebiga, kada se čovek ne naigra sa 15 godina, mora s 50.
Neminovno.

Quote2005 07 06:
dexa pantelejski:

Da jedan Filipovic i Zivkovic budu cenjeneni koliko i Alabahari ili Zoran Ciric. To se nije desilo niti ce se desiti dok je vas stav ovakav a ambicije pilicarske (daj sta das dobro je dok izlazi).

Mozete da budete vi zabrinuti kolko ocete, mozete da pravite retrospektive i podgrevate mrtvace. Sve je to jalova rabota dok neko od SF pisaca ne bude usao u krugove tzv. ozbiljnih knjizevnika, dok neki SF ili Horor roman ne dobije Ninovu ili Andricevu nagrade a o njemu kritike budu pisali Vasa Pavkovic, Mihailo Pantic ili Mladen Veskovic. To ce biti prava i puna afirmacija SF-a u nas a ne stampanje casopisa i knjiga u malom tirazu i za probranu publiku.

Nikada se to neće desiti. To bi trebalo da shvate i oni koje mnogo više cenim od gorecitiranog, kao ABN ili Nimrodel.

Ja sam po gledanju prvog filma iz trilogije LOTR, rekao da će treći deo dobiti oskara za najbolji film. Kako sam znao? Video sam da postoji određen kvalitet, predvideo da će GP postati filmski fenomen poput Ratova zvezda, i znao sam da će akademija morati da popusti, posle toliko decenija i po prvi put da oskar filmu iz oblasti fantastike, pod pritiskom sveopšteg uspeha kod publike i kritike. Zašto baš treći deo? Zato što sam znao da će se akademija opirati maksimalno koliko bude mogla. Kad je prvi deo bio u nominaciji, oskara su dodelili znatno inferiornijem filmu Blistavi um. Tek kada je došao treći, više nisu imali gde, jer nema više nastavaka, i da ne bi došlo do skandala i nagradu opet pokupio osrednji realističan film, desilo se šta se desilo. Posle 70- ak godina
Američka filmska akademija priznala je da i delo iz žanra fantastike može biti jednako sa ostalima. Nažalost Odiseja 2001, Rat zvezda, Alien,  Blade Runner, Ambis, ostali su poraženi filmovima kao što su Roki i Vozeći g-đu Dejzi.

A američki film je daleko otvoreniji za SF, F i Horor (prva dva spadaju i u najkomercijalnije žanrove), nego što je to književnost, a pogotovo u Srbiji. Dakle SF,F,H- roman (ili krimi, svejedno) dobiće NIN-ovu nagradu nikada ili za 70-100 godina, možda. A najverovatnije će to biti glavnotokovski roman, koji eto ima neke elemente, da bi se mogao, nategnuto svrstati u žanr. (možda je toga već i bilo)

Naravoučenije: ljudi koji čitaju (i pišu) SF drugačiji su od ostalih, u proseku: inteligentniji (ja mislim, neko će reći gluplji), maštovitiji (opet ja, neko će misliti suprotno), obrazovaniji (ovo je diskutabilno, ali mislim čak i to), zreliji ili infantilniji, šire ili uže opšte kulture, nebitno, u svakom slučaju drugačiji od ostalih (nazovimo ih "obični") ljudi.
Od običnih ljudi, koji su u većini u svim institucijama ne može se očekivati da shvate, prihvate i vole nešto što jednostavno ne mogu, i onda smo tu gde jesmo (tu ste gde jeste, pošto se ja ne bavim književnošću).

Ne treba se osećati inferiorno, nego štampati izdanja, časopise (Kad će ZS 15?, otvorio mi se apetit, hoću da ga kupim i vratim se SFu, Boban reče da kreće u nova izdavanja), razvijati distribuciju i promociju na sve načine, praviti sopstvene nagrade. Nije to zatvaranje u mali krug ljudi, već se treba truditi da se taj krug što više proširuje, sa ljudima koji imaju potencijala za to.

Ako mislite da sam ovde pisao gluposti, jednostavno zaboravite na pročitano.

PS: A što sam ja čitajući Alef stekao utisak da su Nedeljković i Knežević prijatelji? A možda je ipak tako :wink: [/quote]

2005 12 19:

Цењени    ,

(1)  На ТВ "Студио Б" јуче (недеља 18. децембар 2005) је приближно од 20.05 до 21 час била емисија "Мој Београд: Зоран Живковић" у којој је др Зоран Живковић говорио о својим успоменама из детињства, младости и студентских дана, везаним за град Београд (укључујући и Земун и Нови Београд) и поједине локације у њему, паркове, шеталишта, места становања. Његови гости били су, између осталих, и књижевник Божа Копривица, и професор Филолошког факултета Александар Јерков. Била је то емисија тихе и смирене, џентлменске, грађанске носталгије. Уједно је приказано и неколико документарних кадрова са августовског снимања Зоранове серије која ће се, у пет епизода, у продукцији самог "Студија Б", ускоро приказати на тој телевизији. Да подсетимо, то је серија у којој један мистериозни колекционар (њега игра Петар Краљ) купује од људи, и чува у лила флашицама, њихове снове, успомене и слично; није СФ, него је фантазија.


(2)  Добили смо позивницу за промоцију једне књиге о хорору. Аутор је Милка Кнежевић-Ивашковић, а наслов је Кућа страха – мали водич кроз хорор, и, колико смо чули, то је једна врста кратке историје тог жанра, али, и разговора о њему. Надамо се да ће истакнути српски хорористи дати своју оцену о овој књизи. Позивницу са скеном корице можете погледати:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2FKnezhevic-Ivashkovic-Milka-Kucha-straha-2005-promocija.jpg&hash=842847553668ee3fb77066bf6679b257f9edc9eb)


(3)  Изашао је, у новембру 2005, нишки часопис "Градина" број 10, који је, знатним делом, посвећен сигнализму. Као што знамо, сигнализам је један правац у поезији и сликарству близак научној фантастици, нешто као језик и изглед науке и модерне цивилизације самлевен, или, исецкан у шарене конфете и просут да лепрша по ваздуху: нема СФ значење, али, има модерно-цивилизацијско, понекад и футурско звучање, и врло лако може, али само понекад, и да дотакне научну фантастику, неки њен елемент. Далеки суседи сигнализма били би неки књижевни покрети из двадесетог века, можда футуризам или модернизам.

У овом броју заступљен је и Илија Бакић, један од најбољих српских СФ писаца.

Изглед овог броја (слику од 105 килобајта) имате на:


http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/casopis-Gradina-2005-novembar-broj-10-izgled.jpg


а садржај (Word документ од 40 килобајта) имате на:


http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/casopis-Gradina-2005-broj-10-sadrzhaj-signalizam.doc


Дакле, све три данашње вести су о другим жанровима, не о СФ. За утеху, ево једне слике (22 килобајта) из СФ, коју можете погледати ако Вас интересује; она је из филма Рат светова у новој, Спилберговој верзији:


http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/War-of-the-Worlds-Spielberg-s-2005-tripod-close-to-you.jpg


Поздрав из СДНФ.

Quote from: "Ghoul"... – jedna dobronamerna osoba ponudila se da bude 'link', i da ga preporuči ovom mega-uticajnom liku. Zašto? Zato što sam video ogromni pasus/blurb koji, iz njegovog pera, na zadnjoj korici jednog užasno lošeg i nepismenog romana, hvališe tu knjigu. I šta sad? Zar TAJ idiot, zar onaj kome je ONA POLUPISMENA BUDALAŠTINA nekakav paragon, uzor, i hvale-vredno delo – zar on da meni ocenjuje knjigu, zar preko njega da 'potvrđujem svoju vrednost' i ulazim u svet priznatih i hvaljenih?

Gule, jeste da citiram samo ovaj deo ali slažem se sa celokupnim tvojim postom. A to nije mala stvar; ima već podosta dana (dal da budem brutalna pa umesto dana stavim meseci?) otkako sam imala osećaj kako mogu da potpišem svako slovo tvoje izjave.
Ovaj deo citiram samo zato što vapi za polemikom. Da li si za?

Quote from: "libeat"Ovaj deo citiram samo zato što vapi za polemikom. Da li si za?

UVEK!

Kakva je to polemika kada se u startu slažete međusobno?

Sumirajmo najpre, samo zbog Bobana, da nije dovoljno biti u pravu, pogotovo ako je stav defetistički.

A sad podrobnije: mi ovde govorimo o literaturi i kritičarima iste, nije li tako, Gule? govorimo o možda najkreativnijoj sferi ljudskog izražavanja pa, objasni mi onda, kako upravo tu nalazimo toliko polupismenih mediokriteta? Kako je moguće da ljudi tako mizernih atributa uspeju ne samo da se dočepaju, nego da i dugi niz godina lagodno održe poziciju neprikosnovenih autoriteta?

Da li je to isključivo zbog podrške tzv. širokih masa? (odgovoriti pozitivno na ovo pitanje podrazumeva definisati gro literarne populacije kao primitivno - ja lično nemam sa tim problema uopšte, ali situacija možda i nije baš toliko jednostavna.) ili zbog nesrećno odabranog moralnog stava? (koji i pod nasrećnijim okolnostima ja lično mogu da definišem kao kukavički ali opet, situacija možda ipak nije baš toliko jednostavna.) ili zbog proračunatog i primarno pragmatičnog držanja po strani literarne vrhuške? (pod ovim podrazumevam isključivo kreatore umetnosti, Gule, nipošto njene kritičare, da se razumemo.)

Dakle, da produbim trilemu:  nije mi namera da govorim o gluposti en general - govorim isključivo o gluposti koja je relevantna mojoj (a pogotovo tvojoj, Gule, daleko više tvojoj) sferi interesovanja. Gnjide o kojima govoriš neće same od sebe da odu, nadam se da se bar po tom pitanju slažemo;  nasilno ih obrazovati je jalova rabota, baš koliko i sipanje galona vode u kafenu šolju. Ali ignorisati ih pod parolom 'ma nek se jebu oni i njihovi puleni, meni njihove kritike ne trebaju' ne samo da nije produktivno nego je i sasvim selfdestructive. Moja reakcija (i pitanje koje sledi) je ista u oba ta slučaja, i glasi: kako mislimo ikada išta da promenimo?
Do sada mi niko nije adekvatno odgovorio na ovo pitanje, Gule;  ajde budi drug pa mi bar kaži iskreno šta misliš.

I za kraj - naravno da nam oni i njihovi jebeni puleni ni malo ne trebaju, naravno da smo tu u pravu, i naravno da me to vraća na Bobanu namenjenu sumarizaciju sa početka ovog posta. Ali Gule: taj i takav intelektualni defetizam ne samo da nije dovoljan nego je u isto vreme i stravično poguban.

Stoga smatram da iste treba eliminisati, makar nam i ne trebali.

Kako je moguće da ljudi tako mizernih atributa uspeju ne samo da se dočepaju, nego da i dugi niz godina lagodno održe poziciju neprikosnovenih autoriteta?

-to je tako zato što i u kulturi kao i svuda drugde vlada kafanski mentalitet, 'ti meni - ja tebi', podobni i nepodobni, drugari, prijatelji i rođaci (ili bar istomišljenici), ljudi koji svakakvim uslugama, partijskim i drugarskim ustupcima puste sebi koren na nekom mestu odakle ih više niko ne može oterati, jer kvalitet nije primaran za nečiji opstanak, već podobnosti svih vrsta - slaganje i druženje sa pravim ljudima, i sl.

Gnjide o kojima govoriš neće same od sebe da odu, nadam se da se bar po tom pitanju slažemo;  

-slažem se.

Moja reakcija (i pitanje koje sledi) je ista u oba ta slučaja, i glasi: kako mislimo ikada išta da promenimo?

-problem je što za borbu sa gnjidama i sam moraš pomalo da budeš gnjida, ili barem da se malkice uprljaš. gospodski pristup, u stilu 'ma ko ih jebe, ja ću da radim svoje, pa će da me priznaju buduća pokolenja, neću da se bakćem sa ovima' - ovde, to, bojim se, nije pametno.
i ako je moj prvi komentar zvučao kao takav, sad moram da ga modifikujem: mislim da moramo da bduemo pragmatični ako hoćemo neki cilj - a to znači da moramo malo da mislimo i o guranju, o nutkanju ljudima i mestima koji nisu 'najčistiji' (jer, ima li stvarno idealnih, onakvih kakve bi želeli? kritičari i izdavači koji poštuju svoje autore i tretiraju ih kako valja, umeju da prepoznaju kvalitet, itd.? uh... ja ne znam za takve - a da su istovremeno moćni da nešto URADE, OBJAVE, PODRŽE... stara priča: ko ima para - nema ukusa, ko bi hteo nešto da promeni - nema uslove za rad, itd.)


Ali Gule: taj i takav intelektualni defetizam ne samo da nije dovoljan nego je u isto vreme i stravično poguban.

-slažem se. nikako defetizam. mada mene hvataju takve misli na momente - kad se umorim od jurenja na vetrenjače- u principu planiram ofanzivu, sa oružjem kakvo imam, sa saradnicima od kakvih bolje nemam, sa 'mecenama' koji nisu baš skroz degradirani, sa ljudima od kojih me neće sutra biti sramota što sam za istim stolom sedeo - kolikogod se to može.

dakle, prihvatanje principa realnosti - i borba u realnom svetu, in real time, sada i ovde.

još konkretnije: raditi najbolje što umeš, sa 100% poštenja u tome, i onda borba za plasman TAKVOG proizvoda, u kojoj se - ako drugačije ne može- možda mora malkice i kompromitovati (ali ne na tuđi račun, već jedino saradnjom čak i sa ljudima sa kojima inače možda ne bi, ako ne bi morao...)

jebi ga, ja stalno osciliram između idealizma i pragmatizma - moj komentar s kojim se skroz slažeš napisao sam u jednom od naleta idealizma; ako u ovom sada primećuješ tragove pragmatične 'nečisti', to je možda i zbog podsećanja na radove izvesne milke, koja oličava izreku: 'ne jebe lep, nego uporan' - dakle, kokoš koja se nekako ugurala gde treba, i sad objavljuje knjige o hororu, iako očito o njemu ima vrlo slabu i površnu predstavu. za nastavak priče o njoj, videti ovo:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=59370&sid=dc303dfc4dad2eda9a845d7cf9b01dd5#59370

znači - upornost, a ne lepota.

Pre nego što ti Ghoul odgovori, evo, Libe, malo moga doprinosa.

Zemlja Srbija je mala. Fakat. Broj pismenih i polupismenih takođe. Fakat. Među njima ima i kritičara. Fakat. Neki polupismeni kritičari pojma nemaju da su nepismeni. Fakat. Neki pismeni i polupismeni duboko veruju da su obrazovani. Fakat. Iz takve konstelacije možemo izvući zaključak: najmanji je broj kritičara koji su pismeni i koji su obrazovani - bilo akademski, bilo "iz hobija" (redovno čitaju, gledaju, prate). E sad, od tog najmanjeg broja treba da oduzmeš one koji su toliko opsednuti sobom i svojom veličinom odnosno "veličinom"da ne vide druge ljude i njihove vrednosti. Kad obaviš taj poslić, treba još treba da odbiješ one koji smatraju da se u moru mulja ne treba valjati sa muljem - po cenu da ništa ne napišu. Koliko ih na kraju ostane? A upravo na te - najmalobrojnije od najmalobrojnijih mi želimo da računamo. Moral ili pragmatičnost? Mislim da crno-beli svet ovde ne pomaže. Svakako ne bih dozvolio da neka neobrazovana šuša piše o mom stvaralaštvu, ali isto tako mislim da nečiji rad - Ghoulov, tvoj, Bobanov, moj, ma bilo čiji - govori pametnim ljudima sam za sebe - bez obzira na najbolju ili najnalickaniju kritiku. Ako se i ne prodaš dobro, uvek ostaje uteha da ćeš nekome, sada ili jednog dana, promeniti život, ili mu ga makar malo ulepšati.

Ghoulčina me pretekla u brzini pisanja. :lol:

Quote from: "taurus-jor"Pre nego što ti Ghoul odgovori, evo, Libe, malo moga doprinosa.

slažem se sa jorom skoro u svemu - samo da napomenem da se moj ogovnor nalazi kao poslednji na PRETHODNOJ strani (izgleda da smo pisali istovremeno  :lol: ) pa da ne ispadne da nisam ništa kazao...

Pročitah Ghoulov post i mogu da ga potpišem.

Dobro.

Ali vi mi sad govorite glasom razuma a ja nekako ne obilujem tim artiklom. Pitanje genetike, valjda, ne znam. I dopuštam ja da ste u pravu, dopuštam da ta i takva situacija nije samo privilegija Srbije, ima toga posvuda, koliko hoćeš - recimo, sećam se kad mi je jednom Žiljak sumirao njegovu literarnu scenu onom narodnom 'u se i u svoje kljuse'. tako je to posvuda, znam.
Ali meni neki đavo prosto ne da mira.
Da se razumemo, nije to samo vaš fenomen; toga je oduvek bilo. I biće, znam. Brabonjaka je uvek bilo, kako kaže jedan moj ortak, samo što su nekad bili samo beskorisni a danas su bogami i štetni. I kapiram ja da svaki trezven čovek može nadaleko da prepozna takve brabonjke i kaže sebi – okej, ajde da ih mimoiđem, da ne prljam ruke, da se ne blamiram lemajući vetrenjače. Moji najdraži ortaci iz '90-tih su urođeni džentlmeni, civilizovano ignorišu ono što zaudara i gledaju da dobronamernom upornošću što bolje odneguju ono što miriše. I svako jutro kažem sebi – okej, to je pravično, tako treba, hoću da i ja tako radim – i to me drži negde do podneva a onda priznam sebi - jebiga, ove trenutačne morone ću možda i da nadživim jer matoriji su od mene, ali novi već turaju nogu u dovratak i svo to sranje je ciklično i vazda mu vidim sve faze, od spermatozoida do slona. Jer problem nije u pojedincima, promlem je u sistemu i mentalitetu i namerama i planovima i organizaciji i svemu od sunčevih pega pa nadalje. A ti pojedinačni brabonjci su samo konačan ineminovan rezultat svog tog držanja po strani i ignorisanja i naše opake sklonosti da se koncentrišemo samo na par lepih šrafova na Titaniku.

Okej, sad ste vi na redu da mi kažete kako opet preterujem.

Pazi, problemom sistema se bavio još Platon. Prezirao je atinsku demokratiju. Nije želeo da raznorazni brabonjci i gnjide odlučuju umesto umnih i obrazovanih, a naročito ne o sudbini umnih i obrazovanih. Pa je došao na ideju da umni i obrazovani vladaju. Put do tog teoretskog sistema, pa i sam takav sistem, bili su popločani dobrim namerama. Odisali su, takođe, idejama zbog kojih su komunizam i nacizam/fašizam - dva po zlu ostvarena sistema - nabijeni na kolac istorije. Možda pravičan sistem - koji će svakog postaviti na njegovo mesto - jednog dana bude pronađen, a najbolje bi bilo da se do njega dođe korak po korak.

Jedini korak koji ja mogu da predložim jeste stalna, javna, opšta i  stručna prozivka kritičara koji su površni, neobrazovani, sujetni, besni do podneva na sebe a od podneva na ceo svet, i koji u svojim tekstovima ne pišu o temi - umetnosti, konkretnim umetničkim delima - već prevashodno o sebi, svojim prohtevima i neostvarenim željama. Možda im na ovaj način bude uteran osećaj odgovornosti, to jest svest da se njihove baljezgarije ne samo čitaju, već i kritički sagledavaju, a povrh svega da se o njima javno govori. Kritika kritike.

QuoteOkej, sad ste vi na redu da mi kažete kako opet preterujem.

Preteruješ.  :)

PS: Sorry što ono još nisam pročitao, ali sam trenutno u takvom stanju da je tako bolje...  :)

Pet i pedeset tri ujutro, pokussavam zakurblati mozak u brzinu. Vjerojatno nije prava tema za to, ne znam joss ni ssto chu rechi, pa oprostite ako ispadnem glup.

libeat:
> Moja reakcija (i pitanje koje sledi) je ista u oba ta slučaja, i glasi:
> kako mislimo ikada išta da promenimo?

Ako do sada "nitko adekvatno nije odgovorio na ovo pitanje", djelomice je to stoga ssto je pitanje ... difuzno? konfuzno? fuzno? SSto bi, naime, toccno trebalo mijenjati? Na koje vjetrenjacce jurissati? Koje gnjide noktom presijecati?

Drugim rijeccima: koji je cilj revolucije? SSto se zzeli postichi? Da oficijelna kritika prizna zzanr/pojedine autore/vas? Da se kriticcari koji vas (mozze i nas, mozze i mene, isto govno) ne priznaju, zamijene nekima koji che vas priznavati? Da sami zasjednemo na sinekure na kojima gnjidama zavidimo pa da sami vladamo i sami gnjidama smatrani budemo?

Daklem, kad se bude znalo SSTO se zzeli postichi (ma kako taj cilj bio realan ili nerealan, pozzeljan ili nepozzeljan), onda se mozze raspravljati KAKO to postichi te opravdava li takav cilj sredstva potrebna za njegovo postizanje.

A odgovori na takva pitanja che uvijek biti individualni. Recimo (koristit chu imena nasumce, jer nisam siguran da sam zapamtio finese svaccijih stajalissta): ako je za dobivanje jedne pozitivne recenzije u novinama potrebno poslati pedesetak knjiga (u HR je otprilike tako) na razne adrese, Ghoul che, recimo, to smatrati vrijednim, a libeat neche. Ako se, da bi se ijedna od tih knjiga otvorila, treba s kriticcarima druzziti ili makar zaposliti urednika koji se s njima druzzi (u HR priliccno vjerojatno stanje stvari), ABN che, recimo, to smatrati vrijednim, dok Boban neche. I svaki taj, ovdje nasumce pripisan, stav je zapravo jednako vrijedan jer ne postoje univerzalna pravila vrijednosti vech samo individualni snovi i naccini na koje ih se (mozzda) mozze ostvariti.

Bio sam u poziciji da pizdim na "nefandomsku kritiku" ssto ignorira SF. Bio sam u prilici i kritizirati (rvacku) SF produkciju te posve shvatiti zassto dnevnonovinski kriticcar (koji od svog urednika, da ne spominjem izdavacce koji knjige ssalju na ogled, ima direktivu pisati pozitivno te stoga bira ono ssto mu se svidja (ili nekriticcki hvali sve, ali to je ipak rjedje jer onda bi hvalili i SF)) izbjegava te losse napisane tekstove razumljive samo inicijantima kulta. Slao sam knjige naokolo i pizdio ssto nema reakcije. Napisao sam knjige koje su se solidno prodavale, a da su prossle bez ikakva kriticckog odjeka. Po pet sam godina na neke stvari čekao prvu reakciju. Doccekao da jedno od mojih izdanja (Meklaudov Kako ccitati strip <- reklama) kriticcari kojima nisam ni poslao primjerak kupuju i pissu o njemu. Ustanovio ...

... ustanovio da na samo jedan naccin mozzess malkice oblikovati svijet po svome - tako da radiss ono ssto misliss da treba, onako kako misliss da treba. Ljudi che to shvatiti, ili neche. Prihvatiti ili neche. Nicciju pamet (stariju od, recimo, devetnaest) nechess preoblikovati jurissem na vjetrenjacce ni pizzdjenjem ni aktivizmom. Ali ako radiss stvari u koje vjerujess i sijess ih u vjetar, neki che se kurac tu i tamo zakacciti na plodno tlo. I onda chess mozzda pomsiliti kako je sve to vrijedjelo. Ili chess pomisliti da je sve to prevelik trud za tako malo povrata. I radit chess dalje, ako si takav, ili nechess.

Ukratko, ssto ja znam, valjda je zakljuccak da ne mozzess vlastitu srechu ili zadovoljstvo uccinjenim vezivati iskljuccivo za tudje odobravanje. Malo zato ssto je Zabranjeno pussenje davno reklo ssto se dogadja onima koji "igraju za publiku i zanemaruju taktiku", a malo zato ssto se, kad se igra za odobravanje, treba zapitati je li nam vazznija ta igra ili to odobravanje.

Te se vratimo poccetku teksta: koji je zzeljeni cilj?

Pa da se raspravlja kako ga ostvariti.

mcn

Gaddem!!
My kind of man, this mcn.
Odgovor sledi.

Konkretan.
Precizan.
Fuzan.

Libe, da li si svesna šta činiš? Ljudskom biću treba san.

Mora čovek da ti elaborira u pet ujutro ono što smo ti već više puta rekli.  :cry:

Quote from: "libeat"Odgovor sledi.
Konkretan.
Precizan.
Fuzan.

e, vala, još to da vidim – pa mogu i da umrem! :shock:  :?  :?  :shock:

Quote from: "Mica Milovanovic"Libe, da li si svesna šta činiš? Ljudskom biću treba san.

Mora čovek da ti elaborira u pet ujutro ono što smo ti već više puta rekli.  :cry:

Dragi moj, za razliku od vas mcn je svoj post završio pitanjem, pa makar isto bilo i retoričko. Vi mi, s druge strane, još uvek postove završavate sa onim starim 'tako je kako jeste'.

me takes mcn any day of the week and twice on fridays and me doesn't look back, me not!  :twisted:

Quote from: "Ghoul"

Quote from: "libeat"Odgovor sledi.
Konkretan.
Precizan.
Fuzan.

e, vala, još to da vidim – pa mogu i da umrem! :shock:  :?  :?  :shock:

Gule, budući da se nas dvoje slažemo samo kad teme drma idealizam a mene pms, da sačekamo mi neka bolja vremena, a?

Quote from: "mcn"
Daklem, kad se bude znalo SSTO se zzeli postichi (ma kako taj cilj bio realan ili nerealan, pozzeljan ili nepozzeljan), onda se mozze raspravljati KAKO to postichi te opravdava li takav cilj sredstva potrebna za njegovo postizanje.

Te se vratimo poccetku teksta: koji je zzeljeni cilj?

Pa da se raspravlja kako ga ostvariti.

mcn

Ja ću ovako, na preskok, da sledim inspiraciju. Računam, nećeš mi zameriti.

Dakle, kao prvo: Mi (ili vi ili oni ili žanr, sve je to isto) uvek opstajemo u nekoj post-natalnoj fazi. Uvek tražimo neki novi tril ili nekog novog baju sa novim fazonom (to čitaj - sa svežim ripofom) i uvek forsiramo neke jebene konkurse za novajlije. Ah. Nova krv, sveža krv, friški trend i sva ostala sranja u garnišu.

Potraga za novim talentima, da li je?
Bulšit je, eto šta je! Samo perpetualna, permanentna peripetija nadobudnih diletanata i njihovih once-off moronluka, više podobnih za binalne konkurse kojekakvih provincijalnih papirića nego za bazu žanra. I ti sad možda kažeš u sebi - pa šta?!  - a ja, u tom (mogućem) slučaju odgovaram; u toj poplavi ravnopravne osrednjosti i te vaskolike 'daj-da-mu-dam-šansu' i te 'ma-dobar-je on-dečko-inače-samo-ume-da-omane-ponedeljkom' ne postiže se ama baš ništa sem smaranja čitalačke poblike.

A o njoj sve i ovisi, nije li tako, mcn?  

Kako to znam? Pa tako što sam trenutno u onoj delikatnoj homicidalnoj fazi u kojoj će me iduća petparačka tvorevina nekog nadobudnog diletanta glanc i nepovratno da strmoglavi preko granice! Pa ako to na mene tako utiče, zamisli samo kako utiče na tamo nekog sirotana koji još mora da pljune neku kintu da pročita ta vazda početnička sranja!

I say: odrastimo malo, bar po pitanju kriterijuma.
I say: podignimo standarde, bar da se rifrafa ratosiljamo.
I say: odnegujmo bar neke talente na duge/duže staze.
I say: stanimo samo iza onog što obećava. (ono drugo po pravilu ume da se samo snađe, i to kako! Da ti pamet stane!)

A sad, digresija, da posredno klepnem Ghoula - daleko bilo da se ja ne delim njegov stav povodom izvesne Milke i njenog sočinjenjija. Ali hej, svejedno se pitam zašto Ghoulu  ne smetaju neke daleko tužnije tvorevine, (tužnije zato što potiču od imena koja su danas maltene jebeni sinonim za poznavanje materije, dok sirota Milka to zasigurno nije) poreklom iz okruženja u kom i sam bivstvuje. Ah, ah, kako smo pažljivi da ne zgazimo nožne prstiće potencijalnih drmatora, a? (to je sad Libeat malko zajedljiva, zato što je uvek zagolica kad vidi da se slađe kompromituje idealizam nego pragmatičnost.
Al' ne uzimaj joj to za zlo, dearest; Libeat is oldfashioned, and fucking proud of it.)

Surovo, mcn?
Naravno da jeste. Evolucija je uvek surova.

Ps; rešila sam da za sada ignorišem opasku o potrebi individualne afirmacije i grebanja za tuđe odobravanje i tako to. Poslednja rupa na svirali, za ovu kučku.)

okej, to prvo.
dalje:

Jore, da ne ispadne kako jedino tebi odgovaram pod influencom skrudrajvera, primi k znanju da sam zdrmana ko zvečka još od 8 ujutro. Kopiram fajlove od jutros, ne pitaj me kako; da namerno hoću tako nešto da uradim, garant mi ne bi pošlo od ruke. Ali slučajno, eh... slučajno je sve moguće.)

ti kažeš:

QuoteJedini korak koji ja mogu da predložim jeste stalna, javna, opšta i stručna prozivka kritičara koji su površni, neobrazovani, sujetni, besni do podneva na sebe a od podneva na ceo svet, i koji u svojim tekstovima ne pišu o temi - umetnosti, konkretnim umetničkim delima - već prevashodno o sebi, svojim prohtevima i neostvarenim željama. Možda im na ovaj način bude uteran osećaj odgovornosti, to jest svest da se njihove baljezgarije ne samo čitaju, već i kritički sagledavaju, a povrh svega da se o njima javno govori. Kritika kritike.

, a ja pitam: pa zašto onda to ne radite?

Quote from: "mcn"Ustanovio ...

... ustanovio da na samo jedan naccin mozzess malkice oblikovati svijet po svome - tako da radiss ono ssto misliss da treba, onako kako misliss da treba. Ljudi che to shvatiti, ili neche. Prihvatiti ili neche. Nicciju pamet (stariju od, recimo, devetnaest) nechess preoblikovati jurissem na vjetrenjacce ni pizzdjenjem ni aktivizmom. Ali ako radiss stvari u koje vjerujess i sijess ih u vjetar, neki che se kurac tu i tamo zakacciti na plodno tlo. I onda chess mozzda pomsiliti kako je sve to vrijedjelo. Ili chess pomisliti da je sve to prevelik trud za tako malo povrata. I radit chess dalje, ako si takav, ili nechess.

Quote


Ko je bre ovde dežurni defetista, pobogu?!  :lol:

Šala na stranu - u pravu si. To jest, nisi u krivu. Ali ima tu nešto zakučastije: to o čemu ti govoriš se podrazumeva. Ja pak govorim o nadgradnji na to što se podrazumeva.

Da objasnim: pre nekoliko dana prijatelj me zamolio da u nekih 1200 slovnih znakova napišem otkud ja u žanru. Trebalo mi je nekih desetak minuta da shvatim kako prosto nisam u stanju da to strpam u 1200 slovnih znakova! I ako sad samo zbog tebe napravim ustupak, i ako sad samo zbog ove polemike nateram sebe da sumiram kratko i slatko otkud ja u žanru i šta je to žanr meni onomad značio - reći ću ti da je meni žanr bio (i ostao) eskapizam.

Eskapizam od poltrona koji su mi sjebavali zemlju. Od morona koji su mi prepravljali istoriju. Od provincijalaca koji su mi sekirama redefinisali kulturno nasleđe. Od diletanata koji su uspeli da trivijalizuju sve, pa čak i literaturu, pedlujuću preko iste destilisanu nacionalnu mržnju i usput trgujući svim neophodnim ratnim potrepštinama. (Ako si iole prebacio tridesetu preko glave, znaćeš i sam o čemu govorim; živeli smo u govnima do nosa, tamo u devedestim.)

Danas je svet drugačiji. Danas je isti taj pedlarski mejnstrim postao ideal. Danas mi razmišljamo i govorimo i radimo sa samo jednom idejom na umu – da se integrišemo u mejnstrim. Jap. To je ideja vodilja, to je sveti gral i krajnji domet iza svih napora – integracija sa mejnstrimom.

Kakav bre eskapizam? Da li zaista veruješ da danas jednom deksi, izitpajnu, samu, oltvanjiju, tripu, miksitronu i ostalim savremenim ah... piscima treba ikakav eskapizam? Oni već ionako žive u najboljem mogućem svetu, u najboljem mogućem socijalnom uređenju, u najboljem mogućem svemirskom ustrojstvu i svesni su da im ne bi bilo bolje ni u jednom jedinom paralalenom svetu.

Ja im samo želim... ah... pomoći pri toj tranziciji. Da što pre odu u mejnstrim. To je moj plan. Moje stremljenje, da tako kažem.

I sad te pitam: šta fali tom planu?

Pa što ne napisa ovo u tih 1200 znakova !?
Prijatelj nije tražio nešto smrtno ozbiljno, nego nešto... ovako!

Da parafraziram Trola: jedna je stvar sručiti 1200 slovnih znakova na net-forum a sasvim je druga stvar potpisati 1200 znakova na papiru. Forumu prilazim ležerno; papir je malkice zajebaniji, ne znam zašto.  :(

Eh, Libe. Mislim da si upravo dala delimican odgovor na sopstveno pitanje koje si postavila meni i Ghoulu. Mnogo je odgovorniji posao potpisati nesto od 1200 karaktera pod imenom i prezimenom na papiru, u na primer 1200 primeraka, nego to isto uciniti na jednom Internet forumu. A meni je, vidis, upravo jedan forumski osvrt na izvesnu kriticarsku individuu, cije sam ime i prezime i "zasluge" eksplicitno pomenuo, nedavno, preko zajednickih poznanika, prvo doneo opomenu ("poruci mu da pazi sta prica"), a potom i pretnju ("poruci mu da ubuduce FEST prati iz Novog Sada"). Doticna individua, po mom saznanju, nije clan foruma, moj "zlocin" - kritika kritike - ucinjen je pre ravno dve godine, a uvredjena velicina, koju licno ne poznajem, niti marim za to da je upoznam, na "zlocinu" je reagovala prvi put pre cetiri meseca, a onda, za svaki slucaj da poruku nisam shvatio, pre oko mesec dana. Naslucujem preko koga je obavestena. Kada sam prenosiocima upozorenja, mojim kolegama sa posla, kazao da i dalje mislim isto shto sam napisao i da apsolutno nemam nameru da se uplashim, samo su mi kazali: "Pa, znash, on je jako sujetan". Whaddafuck?!?

Poenta: Sa mojim misljenjem i drugi se slazu.
Svi od reda privatno.

Nadam se da se nećeš uvrediti ako ti sad kažem da isuviše pažnje poklanjaš cijukanju kojekakvih jednoćelijskih organizama.

Quote from: "libeat"svejedno se pitam zašto Ghoulu  ne smetaju neke daleko tužnije tvorevine, (tužnije zato što potiču od imena koja su danas maltene jebeni sinonim za poznavanje materije, dok sirota Milka to zasigurno nije) poreklom iz okruženja u kom i sam bivstvuje. Ah, ah, kako smo pažljivi da ne zgazimo nožne prstiće potencijalnih drmatora, a?

a ja se pitam o čemu/kome ti to?

ja ne znam nikakvog drmatora, čak ni potencijalnog, u nišu i okolini, ko bi bio u stanju, sada ili u bližoj budućnosti, da bude nekakva žanrovska štetočina, ili da na bilo koji način ugrozi ili onemogući ono čime se ja bavim.

još prostije, i nadobudnije rečeno - ja u svojoj okolini nemam konkurenciju za to čime se bavim: teorijom horora (i žanra uopšte) ovde se ne bavi NIKO, a pisanjem horora takođe niko - uz mlaki izuzetak Dexe, koji piše neki žanr, koji povremeno zaliči i na horor, ali u suštini nije to.

ako si - kao što nagađam, a ti me ispravi ako grešim - mislila na Dexu, ne vidim kako si i po čemu njega povezala sa Milkom: ja u njemu ne vidim sadašnju ili potencijalnu štetočinu - čak mislim da njegovo pisanje obećava. jednostavno, u onome što Dexa sada radi, ja ne vidim nikakav povod da se na njega ostrvljujem. što ne znači da neću, kad/ako tako nešto ispadne, npr. ako njegov predstojeći roman bude polupismena budalaština, ja ću to da mu kažem i u lice, i na forumu, i možda u kritici za neki časopis.

Ratko je prestao da mi se javlja posle moje iskrene, ali negativne recenzije za MI NISMO BOLESNI. meni je žao zbog toga, ali meni je savest mirna, i ja iza napisanog stojim. eto, izgubih prijatelja zbog 'loše' kritike.

ako će sutra Dexa, ili Boban, ili Pera Mika Žika da me omrzne zbog nečeg sličnog, ja sam na to spreman.

ali prvo da mi daju povod - jer, contrary to the popular belief- mene mnogo više raduje kad imam šta da hvalim nego da po nečemu pljujem, pa zato više i volim da pišem pozitivne kritike, nego one druge.

dakle, liki, moram reći da me tvoje insinuacije vređaju. ili ih pojani i obrazloži - slobodno, sa imenima i adresama ako treba - ili reci da te opet poneo pms, ili idealizam, ili oboje.

kao prvo, nije mi bila namera da te vređam.
kao drugo, to jeste bilo referisanje na deksu; a ako ti u takvom intelektu vidiš proviziju za 'pisanje koje obećava', nemamo šta dalje da pričamo.

Quote from: "libeat"Nadam se da se nećeš uvrediti ako ti sad kažem da isuviše pažnje poklanjaš cijukanju kojekakvih jednoćelijskih organizama.

Jok, Libe. Kakvo crno vređanje.
Da pridajem isuviše pažnje, pomenuo bih ovo čim sam poruke dobio. Samo iznosim činjenicu iz života. Isto tako, činjenica iz života je da sam ne znam koliko puta okrpio Kripa, i da on nikada nije posegnuo za upozorenjima i pretnjama kao argumentima. Čak mi je pomogao u jednom poslu, na šta mu se ovde i javno zahvaljujem.

Mnogo bitnija stavka u ovoj našoj priči jeste da kritike kritika neko mora da objavi u papirnoj formi, i da glasnost mora da bude jača - a ne samo pojedinačna.

A najbitnija stavka je da kritikovanje drugih ne sme da bude paravan za sopstvene slabosti - stvaralačke, lične, poslovne, bilo kakve.

Najprije se ispriccavam ssto kao poccnem diskutirati, a onda nestanem na tjedan dana. Kombinacija blagdana/rokova i godissnjeg pospremanja nakon kojeg nisam ni za ssto je djelomice kriva.

mcn:
>>Te se vratimo poccetku teksta: koji je zzeljeni cilj?

libeat:

>Dakle, kao prvo: Mi (ili vi ili oni ili žanr, sve je to isto) uvek >opstajemo u nekoj post-natalnoj fazi. Uvek tražimo neki novi tril ili >nekog novog baju sa novim fazonom

Bass sam nedavno razmissljao kako su u pravu oni koji tvrde da je strip za djecu. Ne ssto on mora biti za djecu, vech ssto je rad na stripu konjski posao kojeg radiss ili a) zato ssto si plachen ili b) iz ljuibavi/fanatizma. Kako se vechini stripovskih trudbenika neche slucciti da ih za to dostatno plate, vechina che se njih u jednoj zzivotnoj dobi povuchi iz tog hobija uslijed nedostatka snage, inspiracije, volje ili vecc neccega ssto polje ostavlja otvoreno vjeccno novim klincima. I to je okej, jer odrzzava zzivot polja, no to je smorno onome tko polje pokussava pratiti u kontinuitetu: vjeccito ccita iste mladalaccke teme, iste varijacije, koje su iz godine u godinu sve dalje od njegova zzivotna iskustva.

Vrlo je sliccno sa SF-om (i F/H/sstobilo) ... Privlaccnost ovih zzanrova lezzi u tome ssto unutar velikog i nerazumljivog svijeta nude inteligentnim a prestrassenim klincima male, koherentne i sigurne svjetove. No kako ccovjek odrasta, ako odrasta, i kako se u svoje snage poccinje osjechati sigurniji, ako se poccinje, tako SF sve visse izgleda dalek i nedovoljan. Ako pratimo autore na koje smo se navukli u djetinjstvu onda to nije samo stoga ssto smo prestali trazziti nove, vech i zato ssto trebamo nekoga tko stari s nama, tko nam ima nessto za rechi, nadamo se, o polju kojega joss nismo prossli.

U bilo kojoj grani umjetnosti, nov i dobar autor se slavi. Uzaptili smo joss jednoga! Nije otissao drugamo! Slavi se nov glas, nove ideje, svjezza- kako recce - krv. I onda se na njega naviknemo, ideje visse nisu nove jer ih nitko (ili jako rijetko) ne mozze proizvoditi u bass tolikome broju i nadjemo se u situaciji da autor zzvacce svoje motive (kao i slikar, kao i glumac koji iz manire ne zna utechi), a mi ga pratimo jer smo se navikli, jer nam je drag, jer vech tako dugo hoda s nama.

U SF-u je maloprije opisana situacija joss izrazzenija jerbo je to zzanr koji se ponosi i deklarira idejnosschu. Oprasstamo slab stil i karakterizaciju, ali daj ideje. A tko ima ideje? Klinci. Nazzalost - iz perspektive tridesetdevetogodissnjaka - nadareni klinci imaju malo toga za rechi, ali to znaju rechi na zavidno svjezze naccine. Zato ih se slavi: malo sada kad poccnu pa ponovo tek za pedeset godina, one koji prezzive zziche puno gorccine i razoccaranja, kada im/nam se dodjeljuju nagrade za zzivotna djela, poznate i kao "nisam znao da ste joss zzivi".

Impuls da se stvara ne umire, umire samo lakocha stvaranja, zbog zahtjeva da se uvijek bude bolji od samoga sebe. Tu negdje je tragedija ovog zanata. Ili tragikomedija.

>ama baš ništa sem smaranja čitalačke poblike.

Da, ona koja - neprirodno i mazohisticcki - desetljechima prati zzanr u kojem (gotovo) ni jedan pisac ne nadzzivi potrebu da prehranjuje porodicu. No, smara li novi pisac ccitatelje svoje generacije? Hoche li nekome Oto ili Lurd (primjeri jerbo sam samo njihove knjige ccitao) nekome jednom značiti ono ssto nama DRF znacci sada? Pri ccemu je nebitna i nepotrebna kvalitativna usporedba OtoLurda i DRF-a, samo njihovog utjecaja na ccitatelja koji u odredjenim godinama trazzi nekoga tko zzivi u njegovom svijetu (mi ne zzivimo, jer isti svijet drukccije, starije dozzivljavamo) i bolje od njega taj svijet umije pretocciti u rijecci.

>I say: odrastimo malo, bar po pitanju kriterijuma.

Mozzemo. No, da li to znacci da poccetnik mora u startu pisati bolje od DRF-a ili Andricha ili Tolstojevskog? Ili mu se smije dozvoliti da bude poccetnik, a da se talent ipak prepozna i pohvali?

>I say: podignimo standarde, bar da se rifrafa ratosiljamo.

Podignimo svakako vlastite ccitalaccke i kriticcke standarde. Ali da li to znacci sve mjeriti istim arssinom?

>I say: odnegujmo bar neke talente na duge/duže staze.

Pokussajmo, slazzem se. Ne znam kako to izvesti (od valjda hiljadu pisaca u Rvackoj, ako ne i visse, mozzda ih se jedan do tri prehranjuju pisanjem - visse, potraje li aberacija visokih honorara za knjige koje idu uz novine). Kako vani prezzivljavaju pisci koji za knjigu na kojoj su radili godinu dana dobiju para za prezzivjeti mjesec-dva? Rade posao neki i pissu popodne? SSto ih drzzi da pissu dalje? Ja ne znam ni jedan drugi zanat, pa pissem. Al' ima i lakssih naccina da se zarade novci. Talent na duge staze bit che onaj koji se neche dati issccupati - a hoche li taj talent biti dobar ili slab ... tu mozzda mozzemo nessto ucciniti poticcuchi one koji su nam dragi.

>I say: stanimo samo iza onog što obećava. (ono drugo po pravilu >ume da se samo snađe, i to kako! Da ti pamet stane!)

Slazzemo se, vidim ...

>Naravno da jeste. Evolucija je uvek surova.

I ne slazzemo. Jer evolucija che podrzzati najjacce, ne najsenzitivnije literate. Kad govorimo o podrzzavanju talenta koji vrijedi, njezzne biljccice, tad govorimo u umjetnoj selekciji u svrhu uzgoja. Evolucija je "ono drugo ume da se snadje". Te se zato protiov "onoga drugoga"  jedva vrijedi boriti napadima (osim koliko da se u zzucci ne ugussimo). Borba protiv neccega to nessto samo afirmira. Treba, kao ssto kazzess, stati iza onoga ssto vrijedi i nadati se da od silne ljubavi neche samo odustati od borbe.

mcn

libeat:

>Eskapizam ... Danas je svet drugačiji. Danas je isti taj pedlarski >mejnstrim postao ideal.

Znass ssto je meni ideal? Da me ccitaju zato ssto vole ccitati mene, a ne zato ssto vole ccitati strip/SF/porniche/djeccje knjige pa ma kakve bile. Ta potreba (koju jesam osjechao i koja je stalno u nekom vidu prisutna) za ujedinjenom SF-frontom protiv nekog tamo mejnstrima ccini mi se proizlazi iz nepovjerenja u vlastite snage, iz "zajedno smo jacci" uvjerenja, iz straha da nas same neche nitko zamijetiti (i pri tome ne mislim na "kritiku" ili nagrade, iako su dobrodossle).

Ovdje, u Rvackoj, u zadnjih se par godina u mainstream probila jedna grupa (FAKovci), koristechi sliccan skupni nastup, da bi se zatim razissli u nezavisne karijere, kako i treba. Bi li to upalilo sa SF-om? Sumnjam. Sumnjam zato ssto je svaki zzanr ograniccavajuch i sam sebi unaprijed limitira publiku na onu koju zanima i onu koju neche nikad zanimati.

Hoche li se publika koja ne ccita SF za zzanr zainteresirati ako ovaj bude proizvodio kvalitetna djela (i ako ih proccita)? Neche. Ali, hoche li se publika zainteresirati za PISCA ccija im se djela svide pa makar on pisao SF? Eee ... tu smo vech blizzi moguchnosti, mislim, da se tako nessto i dogodi.

Zato bih ja da publika ccita "Darka Macana" bez obzira je li ove godine objavio strip, SF ili mejnstrim. Zato mi se ccini da je ujedinjenost unutar zzanra samo privid. Zato mi se ccini da smo, kao i ostatak ccovjeccanstva, unutar svoje kozze posve sami.

mcn

Pre no što sa dužnom pažnjom razmislim o svemu što mi ovde upućuješ, molim te primi k znanju da izraz 'rvati' upotrebljavam isključivo za definisanje specifične fele kojoj ti zasigurno ne pripadaš.

QuoteZato bih ja da publika ccita "Darka Macana" bez obzira je li ove godine objavio strip, SF ili mejnstrim. Zato mi se ccini da je ujedinjenost unutar zzanra samo privid. Zato mi se ccini da smo, kao i ostatak ccovjeccanstva, unutar svoje kozze posve sami.

Apsolutno tako.
Nismo mi ni UK, ni USA, da imamo desetine hiljada posvecenih fanova, kriticara, casopisa, konvecnija, izdavaca... da zanr sam moze nezavisno unutar svoje industrije da funkcionise.

Istina je da je glavnotokovna knjizevna kritika tesko sranje, da je domaca scena budjava i da po srpskoj varijanti "ti meni - ja tebi" sve funkcionise.  Da bi se zanr uvukao na glavnu scenu, trebalo bi da ima i nesto da ponudi.

Tako, vidim ovde silnu ogorcenost na zlu mainstream kritiku, na njihovo ignorisanje zanrovske knjizevnosti, jadnih autora... ali da vas pitam: Sta to zanr u Srbiji nudi citaocima? Gde su zanrovska dela? Gde je scena? Gde su konvencije (ah, dolazi nam jedna, obecavajuca :lol: )? Objavljivanje i promocije novih zbirki, antologija, romana? Svaka budala danas ima izdavacku kucu, svaka budala se moze izakcijati da svako govno istampa u 1000 primeraka. Hajde da neko od nas ispadne takva budala i pokrene stvari. Ja nisam prozni autor, niti pisem stvari za siru publiku. Koliko i kad imam vremena trudim se da prikazem neke zanrovske (ili ne) naslove. Meni je bitan kvalitet, nikako zanrovska odrednica.

Ja, licno, napr. Vlajsu Arsenijevica niti citam, niti volim da citam, niti ga smatram literarnim genijem, ali covek radi, pise, trudi se i ostavlja nesto iza sebe. Prevode ga na brdo jezika i to zasluzeno. Opet, finansijski on jedva da krpi kraj s krajem.  

Ovde polako uocavam da su vecina srpskih zanrovskih pisaca pre svega forumski filozofi, pa tek onda aktivni autori. Naravno, ima zapostavljenih kvalitetnih pisaca - DRF pre sviju.

Postoji jos jedan problem. U Srbiji, poznati mainstream kriticari generalno pojma nemaju o sf/h/f, a tesko da imaju afiniteta i ka intelektualno avangardnijim, kontrakulturnim knjizevnim ostvarenjima. Istina je da se kod nas od prevodjenih knjiga vecinski objavljuju komercijalna Lagunina i Alnarijeva sranja, a i postpartizanski konzervativizam tzv. "kriticara" je ocigledna stvar. Da bi se to promenilo potrebne su strucne, knjizevno-teoretske, analiticke studije o zanru, publikovane u strucni casopisima - za pocetak. I to ne moze da promeni jedan covek. Niti dvojica. Istina, Ghoul je jedini aktivan (i tek ce biti), ABN je izboksovao SF na faksu u KG (svaka cast!), ali to je dovoljno da se zanr ponekad spomene u dnevnim novinama. Nista vise.  

Mozda bi trebalo da se i ja osecam prozvanim (kao neko ko je ovde mnogo srao, obecavao, najavljivao za Polaris i inace), ali nisam godinama vise toliko zagrizen za zanr (pisci koje citam se filtriraju) i kako vreme prolazi cinimi se da se sve vise udaljavam od zanra (sve od nauke sto citam i piskaram u poslednje vreme okrece se ka avangardi, koja isto ponekad moze obuhvatiti i fantastiku). Opet, kad procitam sve vase postove, osetim se kao beskorisni kreten i pozelim da se nesto promeni.

Problem lezi svuda. Izdavacke kuce drze ili nadobudni obrazovani debili nesvesni svoje ogranicenosti, ili polupismeni nadobudni bizMismeni poput Papica, ili sitni privatnici koji krpe za leba. Gde se progurati? Cime?

Quote from: "mcn"...I ne slazzemo. Jer evolucija che podrzzati najjacce, ne najsenzitivnije literate. Kad govorimo o podrzzavanju talenta koji vrijedi, njezzne biljccice, tad govorimo u umjetnoj selekciji u svrhu uzgoja. Evolucija je "ono drugo ume da se snadje". Te se zato protiov "onoga drugoga"  jedva vrijedi boriti napadima (osim koliko da se u zzucci ne ugussimo). Borba protiv neccega to nessto samo afirmira. Treba, kao ssto kazzess, stati iza onoga ssto vrijedi i nadati se da od silne ljubavi neche samo odustati od borbe.

mcn

Dakle, moram da priznam kako je đavo, kao i obično, u detaljima. U globalu, slažemo se po pitanju najkontroverznijih dilema a to je dosta; ne nameravam da grebem po tim nanometrima razlike u mišljenju.

Čovek ponekad mora da se malo odmakne od detalja da bi uživao u mozaiku. Recimo, ovako generalno; problem je u reputaciji žanra, a ne u njegovoj (navodnoj ili stvarnoj) podeljenosti.

Ne znam koliko detaljno čitaš ovaj forum ali nadam se da si čitao topik o prevodu Martina. E sad; ja slabo čitam fentezi a definitivno više ne čitam prevode istog. Zašto? Zato što su mi upravo prevodi poklonili jednu od najcrnjih predrasuda koju nosim više od dekade a ona tvrdi da je fentezi (baš kao i hard-corefanovi istog) nepismen. Ojha! Glupost, zar ne? ali eto, opstaje, mada se protiv nje borim. I zato mi je drago što Trol i Lurd na onom topiku razbijaju tu moju predrasudu. Drago mi je da mi daju na znanje kako fanovi fentezija itekako mare kakvim ih to govnima prevodioci i izdavači kljukaju. Fanovi fentezija su itekako obrazovani, često bolje od prevodilaca samih. Ali fanovi fentezija nisu do sada bili glasni. Niti organizovani. Niti voljni da se upuste u jalovu rabotu protestvovanja na sve dostupne načine, od lajanja u javnosti pa sve do bojkotovanja nekvalitetnih izdanja. I mada dve laste ne čine proleće, ipak, lavine se tako pokreću.

E sad, unutar mozaika je to relevantno samo utoliko što govorimo o žanru koji u globalu pati od predrasuda. Govorimo o žanru koji primarno pati od nedostatka vaskolikog autoriteta,  o žanru čije bi jezgro trebalo biti u fandomu ali nije – fandom je danas apsolutno nebitan za industriju. I ja ne govorim ni o kakvoj ujedinjenosti unutar žanra, ja govorim o hroničnom nedostatku kredibiliteta u istom; pored žanra živog, neka tamo Milka objavljuje svoj mali vodič kroz horror, neki tamo slepac prevodom svede kiberpankera na lirsko-ruralni deseterac kojem samo još gusle fale, neki tamo kritičar besramno balavi po prozi koja ne bi prošla ni kao uspavanka za retardiranu decu a fandom je svo to vreme bajpasovan i ignorisam zato što nema reputaciju. A zašto je nema? Zato što niko normalan ne želi da rizikuje svoje dobro ime u fandomu. A zašto? Zbog predrasuda. Koje niko ne razbija, zato što su svi isuviše zauzeti da maze sopstvene guzice.

To je evolucija o kojoj govorim. Ne tetošenje nežnih biljčica, naprotiv; biljčicama dobro dođe da ih neko tu i tamo pelcuje. Pod evolucijom podrazumevam beskompromisnu borbu protiv osrednjosti. Jer kako Lurd reče, pre no što diže ruke od pokvarenih telefona:  "Osrednjost je najveći ubica umetnosti, njen najgori i najljući neprijatelj."

Да ли је ико гледао пред-генерацију Звезданих стаза
(prequel generation; Enterprise)?
Не, нећете (претпостављам) тамо наћи никога кога бисте
заувек неизбрисиво сачували у мислима као Ташу Јар,
као своју породицу;

– не свако, не свако, само понеко, наравно –

али, може да се гледа, зар не? У једној од првих епизода
има један члан посаде који се презива Новаковић, и они то
прилично добро изговарају. Па, конкретно, то добро изговара
ова Т'Пол, вулканска официрка за науку
(глумица Џолин Блелок; T'Pol, Jolene Blalock).



(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2FStar-Trek-T-Pal-Jolene-Blalock-in-the-prequel-generation.jpg&hash=01e96c811f2d214cac3ba9a57e837039d3f4aa9a)


Питање Хрватима и Словенцима који прате овај форум:  
друга жена Џина Роденберија имала је девојачко презиме –
Худец? Она је играла болничарку Кристину Чепел у првој,
Кирковој и Споковој, генерацији, и давала глас бродског
компјутера у неколико генерација
(Gene Roddenburry, Majel Lee Hudec; nurse Christine Chapel).
Худец? По њеном изгледу, рекло би се да би могла бити
словенског порекла. Чехословачког? или балканског?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2FRoddenberry-s-2nd-wife-as-nurse-Chapel-with-McCoy.jpg&hash=c759c2f24c1ce3e98d0b221d01eaa906d0fe4c5a)


Узгред, да ли ће ико – Фотон Тајдовци? – обележити 40
година "Звезданих стаза"? Прве епизоде ишле су на телевизији
1966. године.

Ако ико може да набави маску Ференгија, допринело би
медијском имиџу Беокона. Зар не.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2FStar-Trek-DS9-Quark-the-Ferengi-barman-materialist.jpg&hash=4587622c7a845b2d8989b40555b43bf7b3e339c4)

Aco, pa vi ste isti Ferengi; ne treba vam maska, samo umočite glavu u odgovarajuću farbu.

Ништа, ја ћу мог пријатеља само прекорно да погледам.

(Наиме ја њега већ 25 година сматрам за пријатеља – да, ево,
тиме одговорим, са своје стране, на питање које је
12. децембра 2005. поставио alexts).



(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2FNedeljkovic-Aleksandar-B-slika-iz-2002.jpg&hash=691720fbe6a12c21fe6f967f2cfd0742dd7892f7)

Aco, ne brinite, Boban tako nešto nikad ne bi rekao nekome ko nije njegov prijatelj.

A uši su vam, definitivno, manje...

Razlike zaista postoje, neosporno, ali i brojne sličnosti, definitivno.

Hm, "svaka slicnost sa stvarnim ljudima i dogadjajima je slucajna".

Pronadjimo (ipak je to Beokon) nekog ko lichi na ovu vulkansku oficirku za nauku.

Ili, josh bolje, Boban ili ABN u njenom kostimu.  :?:

Велику количину нових СФ вести имате на:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/pcSF0261-Srbi-i-Hrvati-u-Zvezdanim-stazama-2006-01-01


између осталог, како су Срби и Хрвати ушли заједно
у "Звездане стазе". (Јесу.) Овде, само један важан скен:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fdnevni-list-Danas-2005-12-24-o-Iliji-Bakicu.jpg&hash=52175402efc416982080e48d866628fa63a0d9da)


и, један мали портрет, човека који нас јесте помињао у
неким својим чланцима:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2FPavkovic-Vasa-kriticar-njegova-slika-u-Danasu-2005-12-24.jpg&hash=a6d58fb5d7efc979dd7472cbe4196727da640a79)

Цењени     ,


(1)  У најновијем ПЗАБ имате стварно одличну, класичну СФ причу. Тај тип прича, то је оно због чега се својевремено и оснивао фандом, оно што се волело. (Мада, имамо податак да је ова прича настала тек 1991.) Дакле: "Политикин забавник", петак 06. јануар 2006, на стр. 68-9, Тери Бисон, "Месо које мисли", класик.

Поздрав из СДНФ.

He, he...

Mica Vujicic je moj super drugar sa faksa. Bakicev "Prenatalni zivot" je uzeo za reprint godine - a nije fan SF/H/Fa. Pohvalno.

Ko posle kaze da mainstream kriticari ne obracaju paznju na SF?  :lol:

П.С, 2006 01 10:

Та прича Терија Бисона, "Месо које мисли", у "Политикином
забавнику" који ће се још два-три дана продавати на
киосцима, била је 1992. године номинирана за
награду "Небула", наиме била је у ужем избору, али није
победила. Тери Бисон је пет пута био у номинацијама
за "Небулу" а двапут ју је и добио.

У сваком случају, појављивање ове приче у ПЗАБ је приличан
догађај, могло би се рећи "велики мали догађај", на СФ сцени
у Србији.

У алманаху "Монолит 9", у Србији, објављена је 1995. године
једна од тих пет Бисонових номинираних прича, која се у
оригиналу зове "England Underway",
под насловом "Енглеска је кренула" (али, у белешци о писцу дат
је бољи превод тог наслова, који много боље погађа суштину
приче, "Иде Енглеска").
   
Ово значи да сте ви могли Бисона да читате у "Монолиту" па
сад у ПЗАБ. Али, "Монолит" је књига и остаје практично заувек,
док ће овај број ПЗАБ бити у продаји још само у среду и
четвртак, а онда више никако, нигде, никад неће моћи да се
набави.
   
Својевремено су Београђани имали једну предност у том
погледу, наиме, у једној зградици десно од "Политикине"
палате била је једна продавница у којој су се могли купити
стари бројеви, за неколико дана или недеља уназад, разних
издања те новинске куће. Било је то прилично посећено; али,
сада више не постоји. А ни та висока палата није више у
власништву "Политике" него неке банке, која је на тај начин,
узимајући зграду, наплатила дуг у износу од, ваљда, 37 милиона
евра, па ће новинска кућа одсад морати, као и сваки подстанар,
да плаћа газди кирију – закупнину. Да ли сад треба да кажемо,
у Бисоновом смислу: иде "Политика"? Интересантно, ова вест
појавила се у штампи (барем у неким новинама) истог оног
дана, 6. јануара 2006, кад је у ПЗАБ изашла Бисонова
изванредна кратка прича; у томе би можда неки надреалиста
могао да види неку тајну везу синхронитета...

"Ништа није константно, осим промене."



(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2FBisson-Terry-his-Nebula-nominations-and-wins.gif&hash=6af91b01e30641c0e3c017b61a81fa690025d501)



Поздрав из СДНФ.

Au, bre Aco, al' udaviste s tim Bisonom.
Ta priča je već najmanje dvaput objavljena kod nas, ako se ne varam. Pogledajte taj isti Politikin Zabavnik broj 2064, iz davne 1991, kada je i u svetu objavljena. Šta više, mislim da sam je i sam prevodio, nezavisno od Zabavnika, ali ubijte me ako znam gde sam to objavio...
Što ne napravite već jednom bibliografiju, da se ne iznenađujete toliko? :(

Unapred se izvinjavam na svom neznanju, ali ne razumem što je ova priča toliko bitna. Ajde da je napisana 40.-ih godina prošlog veka pa da kažemo "interesantno" (mada, čak ni tada "fenomenalno"), ali ovako nije mi baš jasno. Meso koje misli, okej, to smo kao mi, greška jel'te prirode; poslednja rečenica ("nije lako biti sam u svemiru" ili slično) isto je u redu, ali ne razumem svu tu frku.

A da mi je žao što nema više te trafike, žao mi je...

Мића је у праву, то је већ објављено у ПЗАБ број 2064,
и то 19. јула 1991, под насловом "Здраво, овде месо које
пева..." (тако, са три тачке) а уредник је био
др Зоран Живковић. Превод је био други, друкчији,
разликује се већ од прве реченице. Преводилац је сада
барем потписан иницијалима В. С, а тада је било
по принципу "нема имена на метку", наиме
није био потписан уопште.

mac: прича је важна управо зато
што није номинирана 1940-тих него 1990-тих, а припада
том типу прича, тој врсти прича, за коју многи млади људи
данас мисле да је застарела и превазиђена.


Није застарела. Није превазиђена.



У причи, ми нисмо грешка него једна етапа у еволуцији
природе, етапа која је . . .  ех, па, на њиховој планети
застарела и превазиђена. Штавише већ и непојамна, њима,
овим роботима који истражују свемир.

Велика је вероватноћа да ће тако некако и бити, и то за само
стотинак хиљада, можда милион година од данас. А шта је
милион година, то и није неко време, па, 65 пута толико је
прошло од нестанка диносауруса. А они су владали светом око
сто педесет милиона година.

О, туго! Ми нећемо толико дуго!

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"У причи, ми нисмо грешка него једна етапа у еволуцији природе, етапа која је . . .  ех, па, на њиховој планети застарела и превазиђена. Штавише већ и непојамна, њима, овим роботима који истражују свемир.

Prihvatam tvrdnju da će se vremenom ljudska rasa premetnuti u nešto što sad ne možemo ni da zamislimo, ali ono malo znanja iz "ksenobiologije" što sam pokupio mi govori da u svemiru ima mnogo više mislećeg mesa nego mislećeg bilo čega drugog. Naravno i meso na bazi silicijuma je isto meso. Zapravo, ti roboti istraživači treba da budu iznenađeni upravo kad nalete na oblik inteligencije koji nije meso koje misli. Bar ja tako mislim :) Možemo stvari da postavimo i ovako: koliko civilizacija (meso koje misli) dolazi na jednu supercivilizaciju (sve ostalo što misli)? Po meni taj broj je mnogo veći od jedan.

To je ono što je manje-više prihvaćeno opšte stanoviše danas, i nema veze sa antropocentrizmom. I kad onda istraživači svemira na dve strane Zabavnika krenu da se iščuđavaju to mi deluje prilično lirski, ali ne i epski (u smislu da lepo izgleda kao misao, ali zapravo nema veze s istinom).

Погледајте ко истражује Марс данас. Ко се котрља
тамо; њих двојица који не могу умрети.

А и на Хаблу (Hubble) нема меса,
осим ако нисмо уградили у телескоп и једног плавичастог клона
Миће Миловановића

ево ОВАКО плавичастог клона инжењера Мићe Миловановића:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2FStar-Trek-the-prequel-series-the-Andorian-leader-Shran.jpg&hash=d3848ec3003716cedb59d9545750ffa186a8b8f2)

да притисне окидач камере кад год са Земље стигне
порука "Пази, ссссСад ! . . ."

Ко снима Јупитер и Сатурн годинама изблиза, ко се спустио на
Титан

ЗАБОГА   ПА   ТА   ПРИЧА   СЕ   ВЕЋ   ДЕШАВА

Čovek je uvek sam kriv za sve što mu se događa.  :(

Čovek je poslao par elektronskih kola po Sunčevom sistemu, u redu. Ali i dalje je pokretač civilizacije Čovek, a ne njegova mašina. Čak i kad budemo napravili misleće mašine, i kad nestanemo, i kad nas one zaborave i krenu da istražuju svemir, opet će u svemiru naići na više mislećeg mesa nego na misleća pozitronska kola.

Naravno, sve je moguće, ali kao što znamo da vodonik čini 99% svemira, i kao što vidimo da mnoge zvezde imaju planete, tako je logično i da je svaki život nastao evolucijom, i da je na bazi ugljenika (tj. meso).

Moguće je da je Život redak u svemiru. Moguće je da je svaka supercivilizacija prešla sa ugljenika na nešto čudesno. Ali mi je malo verovatno da se svemirski istraživači iščuđavaju mislećim mesom.

Цењени    ,


(1)  Изашао је нови, седамнаести број часописа "Астрономија", са ознаком да је за јануар и фебруар 2006, и са новогодишњом Деда-Мраз-капицом на слову А. На насловној страни је добро позната галаксија Сомбреро, која у астрономским каталозима има две различите регистрације (NGC 4594, M104) а удаљена је 28 милиона светлосних година. То значи да је та слика стара 28 милиона година; срећом, није бурек, јер замислите кад би Вам неко сервирао бурек стар двадесет осам милиона година...   :)  

Али, слика није (као што је уобичајено) у природним бојама, него је сведена на сиву боју, тј. црно-бела је, ваљда из разлога неких естетских порива, и још је нагнута под углом од око 45 степени, отприлике исто као и новогодишња капа на слову А.
Ова корелација нас наводи на помисао да је ликовни уметник промашио хоризонталу и код капе, и код сомбрера отприлике једнако, и вероватно и сам, један секунд након комплетирања ове насловне стране, завршио "у хоризонтали".


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fcasopis-Astronomija-017-januar-2006.jpg&hash=e45f705e3a6a16ee2e94c4cc9b18850eab3e9177)


Цена је разумних (за овај квалитет) 220 динара, мада, морамо приметити да стари, легендарни, умерено-еротски часопис "Плејбој", који сада у Србији излази на српском језику и то ћирилицом, има још виши технички квалитет а кошта само 170 динара, можда због већег тиража и скупље продаје рекламног простора. ("Плејбој", енгл. Playboy, ћирилицом, то ни многи најупорнији борци за српство нису очекивали. Најзад, најзад и њима да сине барем један зрак сунца, однекуд! Хм, па баш из фото-студија, где се сликају те јако згодне... )

Ако Вам је воља да ипак уштедите тих 220 динара, шаљемо Вам, као прилог, ову штедну касицу-прасицу која је патентирана "код Кир Јање у Врање", а коју смо добили од проф. Јадранке Барзут:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fkasica-prasica-kod-Kir-Janje-u-Vranje.jpg&hash=7f4b207d97cb905dfdeca2be88cc98430a3acca0)

Сазнајемо, из "Астрономије", да 29. марта 2006. треба да буде помрачење Сунца, а у априлу 2006. европска сонда "Венера експрес" треба да стигне до, хм, погодите које планете ...  

(Hint: не до Марса.)

Чланак у коме је, у прошлом броју, др Милан М. Ћирковић предложио укидање агенције НАСА, добио је у овом броју, на стр. 23, прилично опширан и озбиљан, аргументован одговор од једног грађанина, који је потписан као Аца Филиповић из Ниша.

На стр. 24-5 је чланак др Владимира Ајдачића (дакле, то је старији Ајдачић, не треба га мешати са његовим сином, др Дејаном Ајдачићем, који је такође научни радник али из сасвим друге области) на тему, да ли планета Земља може настрадати од црне рупе, да ли је то реална претња. Др Ајдачић несмотрено каже "Најближа црна рупа налази се на растојању од 1.600 светлосних година", што уопште није тачно, јер, на том растојању се налази најближа ПОЗНАТА црна рупа. Из своје поставке др Ајдачић извлачи неосновано оптимистичну тврдњу да уопште нисмо у опасности.

На стр. 26-28 Бранко Симоновић даје преглед како се у античким и средњевековним књигама дискутовало и маштало о могућности постојања других настањених светова у свемиру.
Изузетно обиман (пуних шест страница) је чланак Грујице С. Ивановића о америчким плановима за упућивање људи на Месец до 2018. и на Марс до 2034. године (стр. 44-9). Има словних грешака, једна правописна (становници Земље су Земљани, то би требало великим словом да би се знало да није придев и да нису направљени од земље; стр. 45 средина првог ступца), а осим тога, Ивановић чини велики, заправо и неоправдани уступак специфичностима америчке фонетике тј. америчког изговора енглеских речи, па транскрибује енгл. Constellation као "Канстелејшн". Онда би и амерички Конгрес морао бити "Кангрес". Не говоре сви Американци тако, и не треба тако, него, ипак традиционалније а и ближе латинским изворима речи: Конгрес, Констелејшн.
Препустићемо Вам да се сами сетите где је словна грешка у овим Ивановићевим речима, које су такође око средине првог ступца стр. 45:

ПОЧЕТАК  ЦИТАТА:

Za one sad užim sećanjem...

КРАЈ  ЦИТАТА.

Да ли сте ви човек са ужим, или ипак са ширим сећањем?

Такође је врло интересантно да Ивановић упорно за мисије ка Марсу говори да су "марсијанске" уместо "марсовске". Онда би требало за претпостављене становнике те планете рећи да су "Марсијанци" а то је хрватска варијанта, уместо српског: Марсовци. Вероватно је Ивановић имао лингвистички осећај да је придев "марсовски" на неки начин компромитован, да је постао погрдан, у смислу: "марсовски су они потпуно нереални, лудачки, пали с Марса", итд. Али, Ивановић (ако му је то био мотив) ту греши, тај придев није компромитован, не значи ништа тако погрдно, и не би требало да буде напуштен. Уосталом, у једној великој малој књизи, коју би требало да има и познаје свако ко намерава да се бави писањем, а то је Речник језичких недоумица др Ивана Клајна (прво ћирилично издање, година 2000) изричито се наводи, гле чуда, баш реч Марсовац! И дискутује се, сажето али брилијантно, о разлозима због којих то треба писати великим словом. Уосталом, гле, и у Правопису Матице српске, фототипско издање из 1979. године, прецизира се, на стр. 411, да треба написати, великим словом: Марсовац.

Дакле, треба: Констелејшн, Земљанин, Марсовац, марсовски.

На стр. 49 Ивановић преурањено тврди да у једном кратеру на Месецу  "има доста воденог леда". То је, колико знамо, далеко од доказаног.

Можда најзанимљивија информација у Ивановићевом чланку је о планираним ракетним моторима на кисеоник и – метан! А највећа мана чланка вероватно је у томе што аутор пропушта прилику да солидно искритикује тај амерички галиматијас од скрпљених старих делова, који је на ових шест страница описан. Јер тешко је поверовати да ће они стварно да баце 104 милијарде долара на то, уместо да направе један солидан, потпуно нови систем.

На стр. 56-7 је диван хумористички прилог Александра Зоркића о "мудростима" астрологије, тј. о генијалним видовитим саветима и пророчанствима која гласе "Срчани болесници би могли да имају проблеме", или "За нове кораке у послу потребне су Вам тачне информације", "Не дозволите да Вам новац олако исклизне кроз прсте" итд. Значи ако хоћете да постанете врхунски мајстор астрологије, ето Вам одличног уџбеника. Видовитост Вам је на дохвату руке! "Можда ћете срести једног пријатеља."

У овом броју "Астрономије" налази се, ухефтан, и четврти број фанзина "Нова" (а на корици је опет најављен правописном грешком, пише "СФ-фанзин", као да је то једна реч, полусложеница; треба: СФ фанзин). Прилози су углавном о филмовима и игрицама. Један стубац, први на стр. 3 фанзина,  посвећен је Беокону, али са оним датумима који су првобитно били предвиђени, и саопштени редакцији, наиме, 13-15. јануар 2006; часопис је отишао у штампу пре него што се дефинитивно сазнало да ће Беокон ипак бити седам дана касније, 20-22. јануара. Срећом, дате су тачне е-меил адресе на којима се све о Беокону може проверити.

Вероватно најважнији прилог у овом броју тог, у суштини новосадског, фотон-тајдовског фанзина је интервју старог шампиона СФ сцене, Бобана Кнежевића, на 13. и 14. страници, а најважнији је зато што Кнежевић помиње свој давно напуштени пројекат велике библиографије свих СФ и сродних дела објављених у Србији и Југославији од најдавнијих времена до, рецимо, 1980. или до 1990. године. У сарадњи са Миодрагом Миловановићем, Кнежевић је прикупио огромне количине података, од којих су неки јединствени јер их највероватније више нико, никада, ни на који начин неће моћи да пронађе. Ако би њих двојица икада вратили из заборава овај свој пројекат, и објавили ту библиографију, било би то од капиталног значаја за проучавање и историју тог жанра српске књижевности.

(2)  Због ветра који је прелазио дозвољени лимит од 60 километара на сат, данас са Кејп Канаверала није полетела ракета Атлас-5 која је требало да понесе свемирску сонду "Нови хоризонт" (New Horizon) ка Плутону. Наше (тј. земаљских астронома) незнање о тој планети је већ скандалозно, кад се упореди са познавањем Марса, па ће ово бити прилика – кроз девет година, кад сонда стигне на своју дестинацију, ако стигне, и ако тада буде добро радила – да се коначно види како Плутон стварно изгледа, а како Харон, и колико чега се још врти око њих. То ће бити прво у историји човечанства стварно добро сагледавање Плутона.  
   
Интересантно је да је Плутон једина планета у Сунчевом систему коју су открили Американци. Открио ју је извесни Клајд Томбо (Clyde Tombaugh) године 1930. Он није дочекао ово лансирање, умро је 1997. године, али његова удовица, Патриција Томбо, стара 93 године, налази се данас у Кејп Канавералу и присуствоваће лансирању. Такође је присутна и особа која је прва предложила да се та планета назове тако, Вениша Берни Фер (Venetia Burney Phair), Енглескиња. У оно давно доба, била је то девојчица од 11 година, склона читању књига о римској митологији. Она је рекла свом деди да планета која кружи тако далеко у мраку треба да добије име по римском богу подземног света, а деда је то пренео оксфордском професору по имену Херберт Хол Тарнер (Herbert Hall Turner) и ускоро је то и усвојено.

Чујемо се 2015. године, кад буду пристигле слике са ове сонде!

Па, издржаћете ваљда тих девет година нестрпљења?

О статусу Плутона као планете (или не планете) имате опширан и веома квалитетан чланак др Зорана Кнежевића у најновијем, седамнаестом броју "Астрономије", на стр. 34-7. Морамо рећи да је некад само мали број људи знао да астрономи уствари не знају како да одреде шта је доња граница величине да би неко тело било планета, а данас то знају милиони, и данас је то у центру пажње међународне астрономске заједнице, добрим делом због открића ледне Седне, због Кајперовог појаса, итд.
Једно практично питање, на које ће једног дана бити дат и одговор, гласило би: да ли на Плутону можете да захватате ваздух (или неку другу атмосферу) у течном стању, кофом, или морате да га разбијате пијуком. Ово друго је вероватније.

(3)  Позоришна представа о ванземаљцима у Београду, али, само сатирично-хумористично-кобајаги (па ипак, са СФ елементима) треба да има своју премијеру (мада је већ имала пред-премијеру) у Београду, у Позоришту на Теразијама, сутра, дакле у четвртак 19. јануара 2006, у 20 часова. Комад је написала Гордана Гонцић, режија Југ Радивојевић, музика Иван Илић. У представи, ванземаљац Ип Би и његов колега Чандра Секар, високи емисар принцезе Авонрепус (покушајте да то изговорите уназад) путују ка космичкој Недођији, али грешком слете на Земљу, па... ди-баш-на-Теразије... Чланак о томе, са две слике у боји, имате у данашњем броју "Гласа јавности" на стр. 13.

О овој представи говори се опширно и на десетој страници фанзина "Авон" у средини часописа "Ајимонортса" бр. 17.  

(4)  БЕОКОН ! То је свакако српска СФ вест године, ако се оствари и ако буде успешан. Биће у Дому омладине у Београду, на раскрсници улица Дечанске и Македонске, отприлике "код Коња па мало десно". Организатор је Друштво "Лазар Комарчић". Почиње у петак 20. јануара 2006. у 18 часова, свечаним отварањем, а завршава се у недељу 22. јануара у 23 часа. (Мада није искључено да се прави времепловци састану у двадесет петом часу, а то је онај за који Ви не знате.) Постоји главни програм и, паралелно, филмски програм, па је апсолутно немогуће да видите све и пратите све. Мораћете да бирате, шта да пропустите. Таква је сад мода на тим СФ конвенцијама.

Приступ је слободан, дакле улаз је БЕСПЛАТАН, осим за филмове; а за тај, филмски програм, мора се купити улазница, само једна за оба дана, која кошта 100 динара. Дакле: за само 100 динара, два дана гледања филмова.


Доносимо Вам оба програма. Дакле:

БЕОКОН – ОКО ЗВЕЗДЕ

главни програм:


Петак, 20. јануар 2006.
Велика сала:
18:00 – 20:00 Отварање манифестације. Најава дешавања. Отварање изложбе радова Добросава Боба Живковића.
Погон:
21:00 – Шетајућа изложба мајстора специјалних ефеката и маски Мирослава Лакобрије


Субота, 21. јануар 2006.
11:00 – Мини сајам књига са штандовима издавача. Изложба.
11:00 – Презентација игре "Confrontation"
11:00 – 15:00 Стрип радионица Владе Весовића.
Велика сала:
17:00 – Фестивал српског филма фантастике. Представљање аутора, пројекција филмова, разговор о приказаним делима. Александар Радивојевић и Ненад Беквалац са гостима.
Погон Дома Омладине:
12:00 – 13:30 Предавање. др А. Б. Недељковић: Програм научне фантастике у Крагујевцу – искуства првог семестра.
15:00 – 18:00 Округли сто. Тема дискусије је статус фантастике на овим просторима, пре свега у књижевности и издаваштву, а затим и у осталим областима, са посебним освртом на електронске медије и Интернет.
19:00 – 20:30 Разговор. Гост:  Дејан Огњановић: Путопис из Провиденса. Представљање збирке ХП Лавкрафта, као његовог лика и дела. Мултимедијално предавање.

Недеља, 22. јануар 2006.
11:00 – Штандови издавача. Изложба.
11:00 – ФРП турнир у игри МЕРП.
17:00 – Фестивал српског филма фантастике. Представљање аутора, пројекција филмова, разговор о приказаним делима. Александар Радивојевић и Ненад Беквалац са гостима.
Сала за конференције:
12:00 – 13:00 Михаило Смиљанић: Православно богословље и СФ

14:00 – 15:00 Мр Горан Бојић: Разлози посустајања СФ-а
16:00 – 17:00 Душан Жица: Демонски стихови - хорор у поезији, или поезија у хорору?
Погон Дома Омладине:
12:00 – 13:30 Представљање клуба Лазар Комарчић. Представљање Емитора, гласила клуба. Приказивање филма из Пловдива са Еурокона.
14:00 – 17:00  Представљање гостујућих друштава.
18:00 – 19:30  др Зоран Живковић
20:00 – 23:00 Велики наградни квиз. Водитељ: Павле Кнежевић. Након квиза додела награде Љубомир Дамјановић и осталих награда.
23:00 Затварање.



филмски програм:




КОНВЕНЦИЈА "БЕОКОН: ОКО ЗВЕЗДЕ"
ФЕСТИВАЛ СРПСКОГ ФИЛМА ФАНТАСТИКЕ

Оружје каљено у подземљу, оштрено зубима ентузијазма, ковано упркос неразумевању и беспарици. С поносом вам представљамо будућност српског филма фантастике, а и српског филма уопште. Лица те напете, опасне будућности су Мирослав Лакобрија, Милан Коњевић, Младен Ђорђевић, Срђан Стојановић, Синиша Дугоњић, Марко Миловић, Владимир Милошевић, Мина Ђукић, Милица Митровић, Стеван Филиповић и Вања Чанковић. Кроз њихова дела провешће вас Александар Радивојевић и Ненад Беквалац, аутори култне ТВ емисије "Шок коридор".


СУБОТА, 21. јануар 2006, од 17 часова

Мирослав Лакобрија: ауторска дела и колаборације.

РИБЛОЦК (трејлер за филм)
Мирослав Лакобрија (3 минута)
Из речне прљавштине, на ушћу Саве у Дунав, изашао је киклоп. Кренуо је на Београд.

ЖУР ЖИВИХ МРТВАЦА
Синиша Дугоњић (15 минута)
Прашњави, незвани гост на журци пуној снобова. Ту је и "невидљива", стидљива девојка. Велика је љубав на помолу, а и неке друге ствари...

ÜBER  SOLDAT
Владимир Милошевић (10 минута)
Нацисти су направили савршеног војника. Ево га у садашњости, на мети су му двојица младића.

ОНИ СУ
Ауторска група "Млади кадрови" (6 минута)
Пародија на ТВ серију The X Files и помаму за ванземаљцима коју је она изазвала. Главни јунак покушава да успостави контакт са туђинском расом, што ће довести до неочекиваних последица...

ПАЦИЈЕНТ (трилогија)
Ауторска група "Млади кадрови" (око 17 минута све заједно)
Шта је то ружно и зубато, и јури девојке по парковима?

ТУНЕЛ СМРТИ
Мирослав Лакобрија (7 минута)
Шта је то невидљиво и бесно, и јури људе по подрумима?

Вања Чанковић

ГЕЈ КИЛЕР
(7 минута)
Фашиста се крије у лику обичног човека. Немој бити другачији у његовим очима.

Младен Ђорђевић

ГЛАД
(55 минута)
Један ресторан, и у њему гладни људи. Улоге тумаче: Предраг Ејдус, Петар Краљ, Паолина Манов, Данијел Сич.

НЕДЕЉА, 22. јануар 2006, од 17 часова

Младен Ђорђевић (наставак)

ЖИВИ МРТВАЦИ
(20 минута) ФДУ
НАТО агресија. Српско село. Пројектили са осиромашеним уранијумом. Радијација. Мртви устају из гробова.

Стеван Филиповић

ДУЕЛ
(4 минута)
Извадите вашу светлосну сабљу. Време је за двобој.

Срђан Стојановић и Владимир Милошевић

Galaxy Hype Monitor
(компј. анимација-играни 5 минута)
Медијска анкета на пустињској планети: Побуњеници или Империја?

Срђан Стојановић

ОХ, НЕ!
(15 минута)
Ванземаљац јури тинејџере по једном београдском стану.

ЛИФТ
(око 10 минута)
Човек је ушао у лифт. Врата су се затворила. Нема више излаза.

Марко Миловић

ДАНВИЧКИ УЖАС (трилогија)
1. Dunwithch Horror (10 минута)
2. Dunwitch Horror -- Endgame (4 минута)
3. Dunwitch Horror – The Bloodline (14 минута)
Питоми сеоски предели. Три старамајке бајају уз помоћ древне, окултне књиге. И свашта призову.

Милица Митровић:

ЕНГРАМ
(11 минута) ФДУ
Момак ради на бензинској пумпи. За помоћ му се обраћа девојка којој се у близини покварио аутомобил...

Мина Ђукић:

ДОСИЈЕ: ПАЦОВ
(15 минута) ФДУ
Стара београдска кућа. Постоји ли натприродно? У филму глуми Ева Рас.

Синиша Дугоњић:

СЛАТКИШ
(анимација – 1 минут)
Слаткиш је толико сладак да га треба појести.

Милан Коњевић:

ПАЦОВИ У ЗИДОВИМА
(20 минута) ФДУ
Четири рањена војника леже у болничкој соби. Измучени умови чују чудне звуке... или је то нешто у зидовима? У филму игра Растко Лупуловић, некада велика глумачка нада и бивши члан бенда "Канда, Коџа и Небојша".

ЧЕКАЊЕ
Милан Коњевић (30 минута) ФДУ
Због квара на трафо станици возови су стали. Опасни лудак је на слободи. Младог путника на железничкој станици чека дуга ноћ.


Подаци о ауторима:

МИЛАН КОЊЕВИЋ
Филмски и ТВ редитељ, један од ретких који се током студија искључиво бавио хорор филмовима. Заљубљеник је у стрип, и за њих је писао дијалоге. Представља се филмовима "Чекање" (1996) и "Пацови у зидовима" (1994). У потоњем, који је рађен према мотивима приче Хауарда Филипса Лавкрафта, игра Растко Лупуловић, некада велика глумачка нада и бивши члан бенда "Канда, Коџа и Небојша".

СИНИША ДУГОЊИЋ (Београд, 1975)
Режисер-аматер. Освојио више награда на Фестивалу јефтиног филма у Суботици. Са кратким играним филмом "Жур живих мртваца" (2005) учествовао на међународном фестивалу фантастике "Гроссманн" у Љутомеру (Словенија). Аутор је анимиране минијатуре "Слаткиш".

МИРОСЛАВ ЛАКОБРИЈА (Београд, 1976)
Академски вајар, професионално ради специјалне ефекте на филмовима. Радио на "ТТ Синдрому" Дејана Зечевића; био главни мајстор за маске и специјалне ефекте у "Кројачевој тајни" Милоша Аврамовића. Правио лутке српских политичара за ТВ емисију "Никад извини". Освојио више награда на Фестивалу јефтиног филма у Суботици, као и две главне награде у емисији "Видеоманија" на Трећем каналу. Члан је неформалне групе филмских аутора "Млади кадрови", са којом је снимио кратки СФ филм "Они су", као и култну хорор трилогију "Пацијент". Снимио "Тунел смрти", завршава филм "Риблок" о нападу киклопа на Београд.

МАРКО МИЛОВИЋ (Београд, 1983)
Студент анимације у "Дунав филму". Љубитељ је хорор жанра, нарочито књижевних дела Хауарда Филипса Лавкрафта. Инспирисан његовом приповетком "Данвички ужас", снимио је трилогију кратких филмова "Dunwitch Horror".

СРЂАН СТОЈАНОВИЋ
Режисер-аматер. У 15 години "наоружао" се 16-милиметарском камером и снимио кратки играни филм "Ох, не!" (1987), и

Aleksandre, ako je ta Bisonova priča nešto najbolje što se dogodilo u toj godini u SF svetu, onda uzmite taj SF pod ruku i bacite se u Savu.
To je jedna infantilna tutumavka na nivou dvanaestogodišnjeg deteta bez ijedne jedine rečenice zabave ili iznenađenja.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fdnevni-list-Blic-2006-01-19-najava-Beokona.jpg&hash=8279556ab4dcba47f922052f61c5887bcc3d8e7c)

Данашње:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fdnevni-list-Glas-2006-01-20-o-danashnjem-Beokonu.jpg&hash=9aede7c311fb2900e59d21fc57daa04c7bd077fc)

На сајту код Тајдоваца:


http://www.photontide.org/galerija/details.php?image_id=133&sid=7de0936ecf4ea84760f5d6a669ccd84f


и још слика пре и после те.

Vidi mi se da ja ovu diskusiju kao da vodim pismima koja parobrodom putuju do Kalifornije i natrag, dvaput godissnje. Sori.

libeat (a dijelom i na ono ssto je rekao Nyarl...):

> Recimo, ovako generalno; problem je u reputaciji žanra, a ne u >njegovoj (navodnoj ili stvarnoj) podeljenosti.

i

>E sad, unutar mozaika je to relevantno samo utoliko što govorimo >o žanru koji u globalu pati od predrasuda. Govorimo o žanru koji >primarno pati od nedostatka vaskolikog autoriteta

A ssto ako reputaciji nema spasa? SSto ako je zzanr za reputaciju postalo briga prekasno, kad se slika o njemu stvorila i kad svi znaju zanima li ih ili ne? Mozze li kurva postati posstena?

Mozze.

Ako se uda. I promijeni prezime.

Recimo da je SF (NF, ZF, sci-fi ...) pojam toliko okaljan nedozrelosschu, neliterarnosschu, zatvorenosschu da nema ssanse da se od toga opere. Evo, u jednoj vezano-nevezanoj diskusiji o tome zassto se za nagradu "Jutarnjeg" (ekvivalent, valjda, "Ninove") ne nominiraju zzanrovska djela, jedan je sudac rekao - i u pravu je - da se fantastika ne uzima u obzir ni u svima nam dragim zapadnim kulturama koje revno kopiramo. Stephen King tako nikad neche dobiti Pulitzera. A Margaret Atwood che zadrzzati svoju cijenjenu reputaciju zbog (uglavnom) upornog nijekanja da su neke njezine knjige SF.

SSto je, je li, u imenu? Ako su nam bitne dobre knjige proizassle iz nassega geta, zassto je bitno da ih ljudi prihvate I KAO dobre I KAO SF? Je l' ne bi bilo dosta da ih se prihvati samo kao dobre,  a klasifikacija nek ide u pizdu materinu? U onoj drugoj diskusiji, Nimrod (bez -el) je spomenula kako je "Jutarnji" nagradio Dezzulovicheva "Christkinda" (element vremenskog putovaja da se ubije Hitlera - znam, znam - u intervjuima etvudovski odricao zzanrovsku pripadnost koja jest slabassna). Znacci, mejnstrim mozze progutati sadrzzaj (cakk ga, neupuchen, mozzda nazivati i inventivnim), i samo mu ime smeta.

Onda ... jeb'o ime! Znam da je klincima koji se zakacce na zzanr drazze i laksse i daje im identitet kad ne moraju misliti vech samo redom kupuju sve ssto je zzigosano zzanrovskim biljegom, ali ako smo zbilja za promicanje kvalitete, onda bismo, mozzda, trebali uvidjeti da je ponosito drzzanje imena - krivo. Da se trebamo udati, time izbrisati okaljanu prosslost i krenuti u novi zzivot u kojeg chemo iz staroga prenijeti samo ono ssto valja.

mcn
- izraz "Rvati" sam za Hrvate pocceo koristiti 1991/2 kad su svi bili naglo postali veliki Hrvati pa mi je normalnu imenicu bilo glupo upotrebljavati uslijed preizlizanosti

Interesantno - ruža bi valjda i dalje mirisala, i tako već to...

No dobro, u suštini se slažem, bar po pitanju markentiškog pristupa fenomenu;  tu imenovanje postaje maltene irelevantno, budući da je primarno zloupotrebljivo a tek onda referencijalno.
Svejedno, fakt ostaje da literarne klasifikacije odvajkada postoje i bespredmetno je danas ignorisati i/ili negirati ih. Također je bespredmetno očekivati da proza sa fantastičnom premisom bude tretirana isto kao i realistična fikcija, bar što se ravnopravnosti po pitanju renomea tiče. Rekla bih da u najboljem slučaju imamo prava da se trudimo da ih izjednačimo jedino po pitanju kvaliteta; u suštini je to i glavna primedba koju imam na žanrovsku prozu.

U tom svetlu, ne smatram da je neophodno insistirati na ponositom držanju imena. Naprotiv, rekla bih da tu ima malo šta da se 'ponosito' drži. Primarna boljka žanrovske proze bio je i ostao amaterizam, u najgorem smislu te reči. Ponekad iskreno popizdim kada vidim kakav (ne)literarni nivo imaju trenutno najpopularnija žanrovska dela; a onda, opet, nateram sebe da prokuliram jer shvatam da upravo moja generacija snosi gro krivice za takvo stanje. Mislim, koliko je fer sa moje strane lemati dvadeset-i-kusur-godišnjake što ne vole šampite, kada sam deo generacije koja ih je primarno šopala glot pasuljem?

Ovako u retrospektivi, mislim da žanru nedostaje obrazovanje. U svakom svom aspektu - od autora pa preko izdavača sve do samog čitaoca - žanr je fascinantno neobrazovan, kako po literarnim tako i po aktuelno-trendovskim pitanjima. Dok se to ne izmeni, svaki kurativni zahvat (to u rasponu od menjanja imena pa sve do pokušaja utapanja u mejnstrim) biće prevashodno kozmetički i samo će zakamuflirati problem, ne ga i izlečiti.

Re 'rvata: ja takođe.  :wink:

>Svejedno, fakt ostaje da literarne klasifikacije odvajkada postoje i

Odvajkada? Visse od ... sto godina? Zbilja? Mislim, jesu Grci imali muze za dvije vrste poezije, ali ovi moderni zzanrovi nisu bass u kamenu uklesani ...

> Također je bespredmetno očekivati da proza sa fantastičnom >premisom bude tretirana isto kao i realistična fikcija, bar što se >ravnopravnosti po pitanju renomea tiče.

Ali nije bilo tako? Dobro, mozzda Grcima bogovi nisu bili "fantastika", ali ni Rabelais ni Wilde ni Verne ni Wells nisu bass bili pljuvani zato ssto se bave fantasticcnim ili nevjerojatnim. To su sve bile knjige, romani, kako se zovu ... Ta nevjerica u fantastiku dossla je, ccini mi se, kasnije - kada se namnozzila i fantastika i ccitatelji pa visse nije bila rijecc samo o probranim i tolerantnim (djelima i ccitateljima).

>U tom svetlu, ne smatram da je neophodno insistirati na
>ponositom držanju imena. Naprotiv, rekla bih da tu ima malo šta
>da se 'ponosito' drži.

Je l' da? I kako onda od ikoga trazziti da "nas" shvati ozbiljno ili ravnopravno?

> Primarna boljka žanrovske proze bio je i ostao amaterizam, u
>najgorem smislu te reči. Ponekad iskreno popizdim kada vidim
>kakav (ne)literarni nivo imaju trenutno najpopularnija žanrovska
>dela;

A ostatak literature? Nezzanrovski bestselleri? Nisam ja bass turbo sretan s vechinom onoga ssto ccitam. Gotovo pa chu shvatiti one koji ccitaju samo non-fiction i eventualno klasiku, koji na televiziji gledaju samo filmove po stvarnim dogadjajima...:)

>Ovako u retrospektivi, mislim da žanru nedostaje obrazovanje.

Ili tradicija. A toga nema bez novaca (v. neki moj prethodni post).

mcn

PS Spomenuo ABN gore ovaj novi (chirilichni) Playboy pa me, posve privatno, zanima ide li u njemu i dalje strip "Di(c)k Long". Ako bi netko bio tako dobar da mi odgovori - unaprijed hvala!

koliko sam ja video jok

>koliko sam ja video jok

Hvala,

mcn

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"Данашње:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fdnevni-list-Glas-2006-01-20-o-danashnjem-Beokonu.jpg&hash=9aede7c311fb2900e59d21fc57daa04c7bd077fc)

Ova vest iz GLASA vrvi od neistina:
1.   Program nije okupio 'SVE' već samo MNOGE značajne stvaraoce itd. (među kojima su mnogi bitni nedostajali)
2.   Nije se desilo predstavljanje UGAŠENE ZVEZDE.
3.   Nije dodeljena nagrada LJUBA D.

(1)  Гул је у праву, та вест у "Гласу" има своје промашаје. Али, то је била промотивна најава, појавила се на киосцима веома рано ујутро у петак 20. јануара 2006, пре него што је Беокон 4 почео.

Доказ више да новинари не треба никад да дају (о култури, политици...) апсолутне прогнозе, у стилу, биће ово, биће оно, него само: требало би да буде, организатори најављују да ће бити, итд.

Стварно – где је Једна угашена звезда ... па, то је ушло и у наслов Беокона 4 ... изгледа да смо дискретно заобишли ОКО (једне угашене) ЗВЕЗДЕ !


(2)  Овог пута Гул није одреаговао онако како смо могли очекивати, на тврдње о (не)респектабилности фантастике, није поменуо рецимо да је хипер-респектабилни Франц Кафка такође писао фантастику.


(3)  Да ли СФ треба да се (ако је то сугестија из Загреба) "уда и промени презиме"? Неки СФ писци то можда већ и чине, неки не, а дисциплинована колективна акција је немогућа јер су сад таква времена да ако неко покуша да организује неки књижевни покрет, одмах ће одасвуд поврвети опоненти жељни да демонтирају тај покрет.  

О истој, mcn-овој теми:

могао бих цитирати једнога информбировца, који је 1948. на Голом отоку добацио другом информбировцу, свом познанику, који се звао Емилио, само две речи охрабрења, и то на италијанском (који су обојица знали) да не би нико други разумео (али, Титови пандури су имали неког ко им је превео, па су разумели, и тек тад су навалили да их обојицу још више бију):

"Coraggio, Emilio!"

Quote from: "Aleksandar_B_Ned"(2)  Овог пута Гул није одреаговао онако како смо могли очекивати, на тврдње о (не)респектабилности фантастике, није поменуо рецимо да је хипер-респектабилни Франц Кафка такође писао фантастику.

Možda zato što ja Kafku ne doživljavam kao pisca fantastike: odnosno, fantastika je za mene nešto konkretnije i uže područje od svekolike nemimetičke književnosti...

Dakle, ja nisam odatle pa nisam nešto obavezna da sledim vaš običaj da jedam drugom tabate po spisku, sve sa persiranje. Stoga ću praktikovati understatement i ograničiti se na konstataciju kako 'titovi panduri' teško da su trebali prevod za reč koja je u tom delu zemlje dobrano etnički prisvojena.

drABN, bre, šokirana sam ovom maltene detinjastom anegdotalnom naivnošću.  :roll:

Цењени     ,

само две-три-четири вести из научне фантастике и сродних
области сада, а о Беокону 4, који је успешно одржан, још
прикупљамо утиске, па ћемо јавити касније.

(1) У најновијем, фебруарском броју београдског часописа
"Пи-си прес" (PC Press) дат је, као прилог, и ЦД са српским
електронским речником, дуго чеканим,
дуго очекиваним. На истом ЦД-у је и што-шта друго, "нови
Неро" и разноразни други програми.

Часопис кошта 290 динара. Запакован је у пластичну фолију,
испод које је, с предње стране, овај диск. Дајемо Вам скен, како
часопис изгледа, али, додали смо жуту стрелицу која показује
на наслов речника на том диску, да бисте на киоску, ако ћете
купити ово, лакше идентификовали шта купујете:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fcasopis-PC-Press-2006-02-elektronski-recnik-srpskog.gif&hash=b24a925cb61305c45b66c9ab91b6e3afa6ef49b9)


На стр. 135 овог часописа су инструкције. Преносимо их Вама, у
целости, као слику, па ко жели, нека чита:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fcasopis-PC-Press-2006-02-str-135-o-Recniku.jpg&hash=88d8e1f5e7333dee8663779fe39d00e840c27da2)


Аутор речника је Милорад Симић, из Института за српски језик
САНУ (Српске академије наука и уметности), човек који је
такође и аутор српског спел-чекер програма (за аутоматско
проналажење сваке словне грешке у Вашем тексту) који се
зове "РАС" и кошта 200 евра. Тај програм је већ годинама од
огромне, величанствене користи за многе који воле српство и
српски језик. Али није бесплатан. То је и логично: држава није
дала те паре, дакле, ако хоћемо такве програме, они морају
нешто и да коштају.

Овај електронски речник је ЗАСАД бесплатан, али, ипак, да би у
Вашем компјутеру прорадио (кад га инсталирате, што је
једноставно урадити) морате да се обратите аутору и
затражите потребну шифру. Негде унутра, у том електронском
речнику, скривен је генератор шифара, и кад год било ко
инсталира тај речник у било који компјутер, суочиће се и са
захтевом да пошаље један низ од десетак бројева и слова, е-
меилом, по инструкцијама, на потребну адресу. Ускоро
(вероватно за два-три сата, или неколико сати) стигне одговор,
наиме, стигне потребан ДРУГИ низ бројева и слова. То унесете,
и програм проради.

Ако ово не обавите,  НЕМА  НИШТА, никад неће прорадити.

Речник није стигао до слова "ш", него мање, дакле није у
целости довршен, иако се на њему радило већ деценијама. То
вам је стање српске културе.

Шаљемо Вам још три слике. На првој се види како изгледа тај
речник кад се отвори. На другој се види како изгледа потврда
да сте исправно унели шифру добијену од аутора, и да ће сад
хтети да ради. На трећој се види реч "жанр" и отприлике
половина објашњења за њу.

Од огромног значаја за песнике могла би бити функција
претраживања по последњим словима речи, тј. функција
аутоматског проналажења рима. Она је ту! Ради се тако, што
отипкате звездицу (не икс!) и онда, без икакве тачке, та слова
која треба да буду рима. Тако, на пример, затражите



*ипа



и за секунд можете саставити песму о југословенском Титовом
времену и омладинским "слетовима" где је ношена штафета
у част рођендана тог диктатора:



Ђипа
екипа
Броза Јосипа.



То ће наравно функционисати још боље кад речник буде
комплетиран – и модернизован, уношењем хиљада најновијих
речи.


Дакле, слике су:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fsrpski-elektronski-recnik-01-uvodna-slika-februar-2006.jpg&hash=ae9a77a59bece48e2a0071fd9a1e3c3311e117c9)



па онда ова слика:




(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fsrpski-elektronski-recnik-02-sad-je-registrovan.jpg&hash=35b24a80894f7c6490144cb0dc7ac2e181bce685)




и најзад ова, трећа слика:




(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Fsrpski-elektronski-recnik-03-nadjena-rec-zhanr.jpg&hash=ff0089b00636dc59452ea83e73a79a1d1beb2294)



(2)  "Политикин забавник" број 2817, од 3. фебруара 2006,
дакле још неки дан је на киосцима, стр. 72-3, Милош
Вујовић, "Језеро", то је прича о српском сељаку Радоју који је
годинама добровољно радио око једног рибњака, а на крају...  
По утиску А. Б. Недељковића, ова прича је по књижевној
успешности врло скромна.

У истом броју ПЗАБ је и бајка о рибарима: Анатол Ле
Браз, "Рибарева прича", на стр. 67-9.

(3)  Постоји интересантно СФ друштво "Конеф", по свему
судећи углавном интернетско, у коме је један од
најистакнутијих чланова Велибор Манић из Лесковца, веома
важан сарадник и Српског друштва за научну фантастику;
друштво "Конеф" можете погледати рецимо на овим адресама:

http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Kr%C4%8Dma_Poni_koji_se_propinje


http://www.at-at.org/viewtopic.php?t=1823&postdays=0&postorder=asc&start=60


(4)  Појавило се и ново СФ друштво чији назив баш и није лако
написати ћирилицом, а латиницом гласи "SCI&FI"
па хајде да кажемо да је то "Сци-енд-фи". Главни организатор
је Светислав Филиповић Филип (који је такође и значајан
сарадник СДНФ). На Беокону 4 наступили су са својим штандом
и првим бројем свог фанзина, који се зове "Тера СФ алманах" и
има 64 странице А5 формата, латиницом (у сред Србије... после
више од четири деценије латиничне доминације или боље
речено терора над српском научном фантастиком... да ли ће се
икад успоставити равнотежа, 50% према 50%?). Фанзин није у
целости лош, али су многи елементи већ познати онима који су
пре 30 година почињали да се баве научном фантастиком; има
много застарелог, наиме, "Тера" не наставља на оној тачки до
које су "Емитор" и фотон-тајдовска "Нова" (у
часопису "Астрономија", понекад) добацили, него почиње из
неког почетка. Поједине странице као да су из "Галаксије" из
рецимо 1977. године (почела је да излази 1972).

Није тачна тврдња на стр. 12 да ми данас "убијамо милионе" у
ратовима, јер, нигде на свету не води се, и већ годинама се
није водио, НИЈЕДАН рат између две државе у коме би гинули
милиони. Оно против диктатора-лопуже, Садама, није био рат у
том смислу, била је то више полицијска акција против једног
дрипца.

Слог (текст) у фанзину је превише ситан, а маргине превелике;
поднаслов "СФ алманах" није реалан (превише је амбициозан)
а слика Ајнштајна на предњој корици је промашај јер он се није
бавио научном фантастиком а "Тера" није научнопопуларни
часопис, није "Галаксија" а ни "Планета" (на којој је такође
Ајнштајн, иста слика мало другачије обрађена, у броју који је,
ево, већ месецима на киосцима, баш сад). Скен ове предње
корице:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fsrpsko_dnf3%2Fslike_za_korisnike_i_sve_ostal%2Ffanzin-Terra-001-Filipov-2006-01-20.jpg&hash=ce533327760da337d754e96736c1ad0afb1730f8)


Најјача ствар у првом броју "Тере" је на стр. 36-7, наиме,
кратка СФ прича Џоане Слончевски из 2000. године о бацилима
туберкулозе, која би заслуживала да изађе и у "Политикином
забавнику", ако је то њен комплетан текст и ако је добро
преведен (а рекло би се да јесте; али, нисмо проверавали). Ту
је и одличан, мада раније негде већ објављен текст о 10 закона
лоше научне фантастике, који би такође заслуживао место у
ПЗАБ.

Ванземаљац на задњој корици је добро познати, стандардни
лик, досадан, јер не доноси ништа ново, а у сваком случају
ништа што би био европски допринос фантастици, или
балкански, српски. Само је репродукција нечег давно виђеног.

Ето, то би биле вести за данас.


Поздрав из Српског друштва за научну фантастику – СДНФ.

Цењени    ,

следеће (и многе друге) слике са Беокона, које је снимила
једна фотон-тајдовка, ја мислим Катарина – Кет, имате на:



АБН и Бобан Кнежевић на округлом столу:

http://home.datagonal.com/gallery/details.php?image_id=59&mode=search&sessionid=91f20d8713f16067b33cb9c8d9f5208f




Округли сто, учесници:

http://home.datagonal.com/gallery/details.php?image_id=57&mode=search&sessionid=91f20d8713f16067b33cb9c8d9f5208f



председник клуба "Лазар Комарчић" (Владимир Лазовић –
Валдемар Лејзи) и др Зоран Живковић – дискусија је била у
стилу једне староградске песме која иде не баш овако, али
слично: "Кажи зашто нас остави, срце испуни тугом":

http://home.datagonal.com/gallery/details.php?image_id=114&mode=search&sessionid=91f20d8713f16067b33cb9c8d9f5208f




дипломирани богослов Михаило Смиљанић, аутор изузетно
значајног предавања о теологији и СФ:

http://home.datagonal.com/gallery/details.php?image_id=79&sessionid=91f20d8713f16067b33cb9c8d9f5208f





Јован Ристић и Павле Зелић:

http://home.datagonal.com/gallery/details.php?image_id=80&sessionid=91f20d8713f16067b33cb9c8d9f5208f

Evo, aleksandre, ponovo se pokazalo da ste antinavijacki raspolozeni prema casopisu Znak sagite. Kupili ste broj pre 15 dana i ni reci u vasim vestima o tome, a izvestavate o beskrajnim kolonama za SF nebitnih stvari i svakom pomenu fantastike bilo gde, kao i o mnogim vaznim ali nimalo vezanim za fantastiku stvarima. Evo, npr. ovaj Simicev recnik, pa kao da ste ga vi izdali, toliko ste mu vremena posvetili, a ZS, muk. Šta više reći...

A vaš usmeni komentar da je naslovna strana opet horor, pa ne znam, zaista, evoluirani kenguri u neodređenoj budućnosti koji jure i jedu ljude verovatno deluju strasno, ali su neosporno cist SF. Ili po vašem shvatanju žanra nisu; ako nema leta u svemir, onda nema SF-a.

Не бојкотујем га, биће приказан. Па, ни Беокон још није ни поменут у тим вестима. Полако, одрадиће се то.

Мени је она корица хорор, мада са покушајем аутоироније.

Quote from: "Boban"evoluirani kenguri u neodređenoj budućnosti koji jure i jedu ljude verovatno deluju strasno

Кенгури делују страсно? Па да, кад су пуни страсти.

E, aleksandre, duhoviti ste ko zapaljeni panj...

Možda bi trebalo staviti na glasanje (među čitaocima ZS)
naslovnice:
Kengur Vs kompjuterski generisana...nešto (to je bila ideja ako se ne varam).
Ako kompjuter dobije drugi glas (prvi je sigurno od ABN) ja se dobrovoljno prijavljujem kao zamorčić u eksperimentima neke vanzemaljske rase koje obuhvata i čeprkanje po intimnim delovima.