Inspirisan topikom o Laguninom izd. programu, pade mi na pamet da ovo ovde postavim. Uveren sam da je lista duga i mucna, postujete samo one "omiljene", one koji po vama nikako nisu smeli da se nadju u knjizarama.
Lurde, take your time... only the best, rasta.
Pada mi na pamet Narnija, koju upravo citam...Jedan Zoran Jaksic "Oh, I see" prevede kao "Vidim" i mnogo gore stvari... :roll:
Nijedan prevod Harija Potera, to je kriminal.
Odnosno, kad bolje razmislim, nijedan prevod Narodne Knjige, osim Foresta Gampa, koji nam pak ne spada u ovu kategoriju.
Ima nekih koje ne smem napisati (lol)...
sto se zentas Jake?
kako mislis zentam?
pa kako prevesti Oh, I see
Shvaćam, kontam, kapiram????
mene je nervirao prevod jedne polarisove knjige sa korišćenjem izraza SASMA kao to bi trebalo značiti SASVIM ali je upotrebljano i gdje može i ne može... jedno 500 puta :o mislim
npr SASMA razumem :x
:arrow:
Quote from: "Truba"mene je nervirao prevod jedne polarisove knjige sa korišćenjem izraza SASMA kao to bi trebalo značiti SASVIM ali je upotrebljano i gdje može i ne može... jedno 500 puta :o mislim
npr SASMA razumem :x
:arrow:
npr. 'otvori se susame, otvori se surdulice, otvori se supice... otvori se - sasma!'
:arrow: ne diraj mi Surdulicu :arrow: barabo :arrow: :( :cry:
Ne zloupotrebljavajte tog smajlija!
Što se tiče teme, mislm da je fantastika kod nas u poslednjih desetak godina u teškom bedaku, i da bi bilo lakše, ali i svrsishodnije, da objavljujemo samo dobre i kvalitetne prevode.
Ja stvarno mislim da je bolje ne objavljivati, nego davati loše, a kod nas često i katastrofalne prevode. Apsolutni šampion u toj kategoriji je Alnari, to je zlo dno u kome se menja smisao radnje.
Većina ostalih prevoda svodi se na "manje" grehe tipa gubljenja stila originala, rogobatne rečenice koje nisu u duhu jezika i bukvalno prevodjenje.
Svi mi stalno prebacuju da sam preoštar kada kritikujem Igru prestola, ali sada sam se malo duže posvetio tom delu i stvarno mogu da kažem da je ono prevod ispod nivoa za objavljivanje, samo što su nama pali kriterijumi, pa sve što je iznad Alnarijevog nivoa je dobro. A nije.
Da dodam mom pljuvanju Narnije:
Meni nije jasno, kako neko - pa i mrtav umoran - moze da napise "Trke na kratke pruge"?????
I da Komi, "shvatam" je pravi prevod.
Ali kratke pruge???
A u vojnom smislu "Inteligence reports" - "Inteligencija javlja"?
Ma primera ima brdo, a problem nije samo u nepoznavanju ni maternjeg ni engleskog, nego i u nedostatku opšte kulture i opšte informisanosti. Tako je u legendarnom i neverovatnom prevodu osobe koja se zove Magdalena Reljić ispalo u istom pasusu o pozorištima u Parizu da je "Sara" jedna osoba, a da je "Bernhard" druga i to muškog pola. Tako smo u, jelte, Pesmi leda i vatre saznali da Grejdžoji na grbu nemaju krakena, nego "džinovsku sipu", i sl.
Da ne pominjem koliko boli potpuno odsustvo bilo kakvog osećaja za duh i atmosferu i jezik dela, što se može, na primer, videti u, da preskočim Martina, Avanturama Toma Bombadila, u kojima je prevodilica bez ikakve potrebe Goldberry prekrstila u Zlatka, potpuno zanemarujući ranije ispravno Zlatozrna.
Koliko vidim i čujem, izgleda da je Reljićeva apsolutni superšampion nekvaliteta.
Jeste da malo hejtujem, ali kladim se da je u pitanju neka osoba koja apsolutno veruje da zna svoj posao.
Ne pominji mi Reljicevu :cry:
Ja znam samo jedno njeno (ne)djelo, i ono mi je dovoljno.
Inace sam gore lupio i rekose mi da se kaze i trke na ove ili one pruge, ali mislim da bi u djecijoj knjizi ipak bolje izgledala rijec staze.
No, ja ipak smatram da je Narodna Knjiga mnogo gora, jer ima veci obim gluposti od Alnarija i veci obim Programa, a uz to je svake godine na sajmu IZDAVAC GODINE... :cry:
Hehe, u sportu se koristi izraz, na primer, "trka na duge staze", ali se za takmičara u tim disciplinama kaže da je "dugoprugaš".
E, ali mislim da nije nepravilno ni reći "trka na duge pruge", ali to ću tek da proverim.
Svako malo... neko... na nekom forumu... pomene... na ovaj ili onaj način... Nikolu Pajvančića... i... IZNERVIRA ME!!!
Muka mi je od kilometarskih postova koje sam razmenjivao sa tom šmizlom. Kada budem bio mirne glave (za jedno 5 sati) napraviću post, prema kome će Lurdov stav o "prevodu" Martina za Lagunu da bude mila majka.
Glagol "videti", onako na nevidjeno, bez gledanja u rečnik, može imati različita značenja, tako da mi ono u kome ga je Zoran upotrebio ne deluje mnogo rogobatno. Možda nije uobičajeno, ali ne deluje van duha srpskog jezika.
Već glagol "uvideti" se može gotovo potpuno izjednačiti sa "shvatiti".
Elem, ovako... Iako neki ljudi ljudi pomisle da sam krme istina je, zapravo, sasvim drugačija. Ja kad hoću, umem da budem prava svinjčuga.
Da ne bih mnogo tulio o iskustvima u čitanju Martina u prevodu i originalu, napraviću post koji će biti osvrt na forumsku komunikaciju sa dotičnim prevodiocem. Mrzi me da kopam gde smo se sve raspravljali, jerbo to ima određenu istoriju, tako da ću morati ovako iz glave.
Kraken kao Džinovska Sipa
Jednom prilikom sam sasvim lepo zamolio Nidžu da mi objasni otkud ideja da se mitološka bića prevode. Otkud ideja da se nešto što je u jeziku ustanovljeno kao kanonizovani naziv predstavi u sasvim drugom svetlu. Odgovor koji sam dobio se nalazio na finoj granici između arogantnosti, neznanja, nipodaštavanja i bezobrazluka. Njegov odgovor je glasio:"Pitao sam mnoge ljude, koji nisu nepismene budale, i niko od njih nikada nije čuo za tu reč (misli na Krakena, prim. trol.)... Fantastika se piše za običan pismen svet, a ne za stručnjake koji izučavaju mitologiju."
Moram da priznam da su to trenuci u kojima čovek sasvim opravdano ispizdi. Tada sam krenuo đonom, ali sam pokušavao da održim koliko-toliko pristojan ton konverzacije. Pitao sam ga da li Martin onda piše za stručnjake koji izučavaju mitologiju, jer ja to sigurno nisam. Moje izučavanje mitologije se završava sa Robertom Grevsom. Da li je onda normalno prevoditi meduzu kao Zmijokosu Okamenjivačicu ili Sirenu kao Devojku Sardinu? I pitao sam ga da li je zaista neophodno da se čitalačka publika fantastike toliko beslovesno podcenjuje. Treba li napomenuti da mi nikada nije ni odgovorio? Stalno sam ga viđao ulogovanog, ali odgovor nikada nisam dobio.
Livačka Stena
Internet je divna stvar. Čovek za pet minuta može da nađe detalj koji mu je promakao. Elem, naš junak Nidža, najveći prevodilac svih naroda i narodnosti, setio se da prevede Casterly Rock kao Livačku stenu. Lepo. Stvarno lepo onome kome promakne da naziv potiče od porodice Kasterli koje su Lanisteri isterali sa tog poseda. Kako je samo odlučio da posrbi Kasterlijeve kao Livce nikada nisam uspeo da shvatim. Mada, tipujem da lik nikada nije uradio jedno jedino istraživanje dela koje prevodi, čak ni ono koje traje pet minuta. Ovo bih zaista voleo da ga pitam, jer nikada nisam, ali nešto sumnjam da bih ikada dobio odgovor. Jebi ga. Ljubitelji fantastike su za njega marva, koja shodno tome može do mile volje da jede govna po forumima, ali je zato dužna da proguta njegov prevod kao svetinju. Amen!
Mač-kopile
Oko ovoga je cela rasprava zapravo i počela. Moram da priznam da ne posedujem neko solomonske rešenje za termin bastard sword, jer osim stručnih, enciklopedijskih prevoda 'jednoiporučni mač' i 'hibridni mač' koji nisu, po mom skromnom mišljenju, adekvatni za prevođenje dela epske fantastike (srednjevekovne fantazije, whatever), nisam uspeo da nađem arhaizam kojim mi označavamo ovo oružje. Moja zamerka se odnosila na prevod nastavka serijala, jer smatram da je ova složenica neprimerena i rogobatna u situaciji kada se stalno ponavlja po rečenicama. Jeste, možda se nikada ne desi da Džordž opisuje neku borbu tim oružjem, ali to je sve pod znakom pitanja. Moji predlozi 'kopilanski mač' i 'bastardni mač' (reč bastard(ni) je priznata u našem jeziku kao romanizam koji vuče korene iz španskog, a kopile više označava nelegitimnost nego ukrštanje) su odbijeni bez ikakvih argumenata.
Rad na prevodu za The Hedge Knight
Kada je Laguna odlučila da izbaci zbirku priča Legends Nidža je dobio da prevodi Martina. Elem, lik nije znao da prevodi tupa oružja pa se javio na forum. Muku su mu zadavali 'mace', 'flail'... itd. Moji predlozi su se zasnivali na funkcionalnoj podeli oružja. Tačno se zna šta su buzdovan, topuz, malj, naždak... ali za određena oružja koja nisu mnogo zastupljena po našoj literaturi mi svejdno posedujemo reči. Bez obzira da li su ti nazivi istorizmi ili arhaizmi, posedujemo i MLAT i CEP, a svaki naziv je za različito oružje. Neko mu je predložio da sve stavi u isti tabor sa topuzom i buzdovanom, jer ljudi nemaju pojma pa će morati da ubacuje fusnote... Šta mislite? Koji će fond reči sadržati njegovi prevodi? Čiji je predlog uvažio? (Ako se neko javi postom kojim će da mi kaže neku glupost, nalik na 'jebale te fusnote', ima da ga SAHRANIM svojim sledećim.)
Verižnjača
Stvarno ne znam otkud se ovo pojavilo kao prevod za Chain-Mail, niti nameravam da zalazim u to. Verižnjača (pre par vekova) je greda koja visi iznad ognjišta i o koju vise verige za držanje kotla. To sigurno nije oklop. Nikada nije iskoristio predlog 'brnja' koji datira još od Gota, a koji je bio prilično odomaćen kod nas u srednjem veku. Elem, ako nije želeo da iskoristi arhaizam za prevod nečega što se ne koristi na taj način već stotinama godina, mogao je lepo da iskoristi 'PANCIR'; izraz koji datira iz Italije, još od 14. veka, a zamisli molim te, koristi se i danas.
Izjava godine
Kada je kazao da će mu za prevod Gozbe za vrane, biti potrebno puuuuuno vremena, jer se očekuje da knjiga ima 1100 strana, izneo je svoje očekivanje da će to uspeti da završi za manje od 4 meseca. Posle toga sam samo sebi kazao da Laguna nikada više neće videti boju mog novca za Martina. Ostalo mi je samo da se nadam da će ga Papić (a i on je lik za sebe, i tu može puno da se napiše) okaditi kao i mnoge druge, kada za to dođe vreme.
Uopšte nemam namere da se bavim kasapljenjem Martinovog stila, to ću ostaviti nekom drugom.
Pljuvanje po Alnariju drugom prilikom.
Gle' koliki skribomanski post. U zadnje vreme se družim s pogrešnim ljudima.
Pa lepo, šteta što nisi i ti bio na razgovoru, a sada mi je žao i što ja nisam bolje poznavao prevod.
Ali mene zanima ona druga strana, to jest oni ljudi koji govore da je to ipak dobar prevod.
Bolje je što nisam bio na razgovoru.
Quote from: "Mica Milovanovic"Glagol "videti", onako na nevidjeno, bez gledanja u rečnik, može imati različita značenja, tako da mi ono u kome ga je Zoran upotrebio ne deluje mnogo rogobatno. Možda nije uobičajeno, ali ne deluje van duha srpskog jezika.
Već glagol "uvideti" se može gotovo potpuno izjednačiti sa "shvatiti".
Naravno da moze, ali fraza "oh, i see" i njeno znacenje "shvatam" apsolutno nema veze sa duhom jezika, nego sa znacenjem. Ima jos dosta takvih gluposti, odnosno gorih, ali mi je sada mrsko da vadim knjigu i trazim...imam pametnija posla :)
Vidi, što onda postuješ, ako ne možeš da se koncentrišeš na diskusiju.
Ja kažem da u srpskom jeziku kad neko kaže "vidim" to može da znači i "shvatam". Samim tim Jakšićev prevod nije pogrešan.
Mislim da to dosta zavisi od konteksta. Sad sam se okomio na njega, jer mi je pri ruci, a inace mojom pricom hocu da istaknem da nasim prevodiocima polazi za rukom nesto sto je meni apsolutno neshvatljivo: Da najkomplikovanije stvari prevedu kako treba, a pogrijese stvari koje ni u sni ne bi smjeli da napisu: tipa prvo broj kuce, pa onda naziv ulice, da sekundu prevedu kao minut itd itd, i takve stvari nikakva zurba i nikakav umor ne opravdava. :roll:
I kao sto vec rekoh, fraza: "I see" znaci "shvatam", a kad napises "vidim", a narocito u decijoj knjizi, prvo na sta ce se pomisliti je ocinji vid. Isto kao sto, ako se uzme bukvalno, "fair complexion" moze biti "lep ten/lice", a ustvari u tom sklopu znaci "bled ten". I mogao glagol "videti" znaciti "shvatati" ili ne u nasem jeziku, uobicajenije je koriscenje glagola "shvatati", narocito u navedenoj situaciji, jer to nije ni izbliza isto kao kad neko nekome nesto objasnjava i kaze: "Vidi, da ti kazem..."
jake, jaksica ne diraj. jaksic je najbolji. obrati paznju na prevod (prvih) "letopisa tomasa kovenanta, nevernika"
Pa zato ga i diram, jer znam da je inace dobar.
Narniju je zasr'o kol'ko je mog'o.
Pitam se, koliko se Narnia, uopste, i da zasrati.
Do kraja. 8)
Uostalom, ova kod nas kao prva najavljena i izdata, a u stvari peta knjiga, prilicno je mlaka.
Na CD-u Polaris:
Frederik Pol, RAT TRGOVACA
Preveo Ðordje Dobric
QuotePosmatrao sam Mici kako gnjeci pomorandžu (prave pomorandže! I još ih gnjeci!) radi soka i melje pasulj za kafu (pravi pasulj za kafu!)...
A covek je (u originalu) spomenuo "
coffee beans".
Licno mislim da je ovo mnogo jace nego vidim/ne_vidim/IC/you_see...
Pa nije niko ni rekao da nema gore ili slično. Kad bih ovde ispisivao gluposti koje su mamica i sinčić Roganović sročili u prevodima Harija Potera, dostigao bih najmanje polovinu obima Rolingovinog opusa.
Ali evo dva primjera:
"Gospodin i gospođa Darsli iz broja četiri, Šimširova ulica" - red riječi pravi šumadijski, nema šta.
I potpuno pogrešan prevod: "...zlurado je zanovetala"....pazite, oni ne znaju šta zaista znači zlurado i da to nekako ne ide sa zanovetati. Zlurado znači radovati se nečijoj tuđoj nesreći, a zanovetati je tražiti dlaku u jajetu. PRITOM takvoj situaciji u tom momentu nema mjesta, a kad vidiš original, shvatiš da piše "she chattered happily" iliti da je žena veselo čavrljala. 8)
"Oh, I see."
U prevodu:
"A-ha, jasno mi je." (Ili "Razumeo sam.")
Nemam ništa protiv što je prevodilac stavio "Vidim", ali mislim da je (naročito za decu) ovo gore bolje.
Mada, ovo uopšte nije ni približno velika greška kakvih sve ima. Najgore su one koje su upadljive čak i kada ne gledaš original... :roll:
Jednom sam u vojsci (bio sam vojni bibliotekar) upoređivao dva prevoda prve strane Bulgakovljevog romana "Majstor i Margarita" ("Maestro i Margarita"). Prevodi su, na prvi pogled, izgledali veoma različiti. Međutim, smisao i jednog i drugog teksta je bio potpuno isti. Zato sam zaključio da su oba prevoda dobra.
Na nesreću nas čitalaca, neki prevodi su toliko loši da je zaista šteta što su objavljeni. :cry:
S druge strane, usuđujem se da kažem da ima i prevoda koji su bolji od originala (ovo je, možda, češći slučaj kod poezije). :wink: Nažalost, to nije realnost u svetu u kojem je pojedincu važnija brza kinta od dugotrajnog ugleda (makar i prevodilačkog)... :(
Quote from: "tengen"S druge strane, usuđujem se da kažem da ima i prevoda koji su bolji od originala (ovo je, možda, češći slučaj kod poezije).
Ne bih se slozio sa tobom, jer mislim da je poezija bukvalno neprevodiva, a da njen prevod predstavlja samo pokusaj docaravanja forme originala. Pesma ima misaonu, vizuelnu i fonetsku ravan egzistencije - najmanje ove tri, mada moze da ih postoji i vise. Nije frka prevesti (prepevati) smisao. Znacenjski sloj je prevodiv, replikacija vizuelne ravni je donekle moguca, a fonetska forma pesme je svojstvena samo originalu - tj. jeziku na kom je pesma pisana. Nijedan prevod nijedne pesme ne moze biti "bolji" od originala.
Ja bih takodje dodao (bih, a vec dodajem lol) da prevod nikad ne moze biti bolji od originala, iako sam i sam prevodilac. Moje je da prenesem ljepotu originala a ne da sminkam ili sta vec.
OSIM ako postupimo kao Boban pa mijenjamo kraj :arrow:
Quote from: "Jake Chambers"
OSIM ako postupimo kao Boban pa mijenjamo kraj :arrow:
:roll:
Candyman je također urbani mit. Ti ga lično poznaješ, tog kendimena, bez sumnje.
Libeat, ovo je bio insajderski vic... otvoricemo u Juznoj Africi jedan bridz pab pa ce doci Boban da ti prica licno... 8)
Cisto da ne moras da lupas ovako.
Malac.
Pre no što ti kažem nešto srdačnije...
Reci ti meni sada, kad si već toliko pametan, KOJI je to roman?
I KOJI je to deo izmenjen?
I KAKO taj deo glasi u originalu a KAKO u prevodu.
Čisto da ne lupaš bez veze, pun insajderskih viceva, kakav već jesi. :lol:
Quote from: "libeat"Malac.
Pre no što ti kažem nešto srdačnije...
Reci ti meni sada, kad si već toliko pametan, KOJI je to roman?
I KOJI je to deo izmenjen?
I KAKO taj deo glasi u originalu a KAKO u prevodu.
Čisto da ne lupaš bez veze, pun insajderskih viceva, kakav već jesi. :lol:
To pitaj Bobana.
Ja samo kazem ono sto on kaze... a vjerujem mu jer nemam razlog da covjeku a priori ne vjerujem... i nemoj ti meni malac, nisi ti matora toliko :wink:
znači, u pravu sam kada tvrdim da pedluješ urbane mitove.
Bez obzira ko da ih pokreće.
Quote from: "libeat"znači, u pravu sam kada tvrdim da pedluješ urbane mitove.
Bez obzira ko da ih pokreće.
Nisi.
Ja samo prenosim ono sto mi je rekao covjek.
Urbani mit je "rodica muza sestre moje drugarice brata doziveo je to i to" i tsl. :lol:
U ovom slucaju medjutim covjek kaze "JA sam ucinio to i to".
:roll:
Pa i 'to i to' što je "rodica muža sestre moje drugarice brata doživeo" također kaže neki čo'ek, zar ne?
ili kod tebe urbane mitove pokrenu uglavnom kerovi?
Quote from: "libeat":roll:
Pa i 'to i to' što je "rodica muža sestre moje drugarice brata doživeo" također kaže neki čo'ek, zar ne?
ili kod tebe urbane mitove pokrenu uglavnom kerovi?
Ajd ne zajebavaj. Ne znas koncept urbanih legendi? E ja sam slucajno izucavao iste jedan deo mog malog zivota. Elem, uvek pocinju tom frazom koju sam naveo, odnosno tim TIPOM fraze i nikada nisu iz prve ruke, i uvek su kao istinite. Da se vratimo na nas slucaj: Boban kaze da je on to uradio, te to nikako ne moze biti urbana legenda - moze biti samo laz, ali nemam razloga da covjeku a priori ne vjerujem, kao sto sam vec rekao. :P
Urbane legende sasvim sigurno nisu istine.
a od normalne laži se razlikuju po primeni, svrsi i rasprostranjenosti.
Ili drugim rečima, uzmeš običnu neistinu, plasiraš je preko nekoliko lakomislenih đejkova do širih narodnih masa i tako dobiješ – urbani mit. :(
Quote from: "libeat"Urbane legende sasvim sigurno nisu istine.
a od normalne laži se razlikuju po primeni, svrsi i rasprostranjenosti.
Ili drugim rečima, uzmeš običnu neistinu, plasiraš je preko nekoliko lakomislenih đejkova do širih narodnih masa i tako dobiješ – urbani mit. :(
Grijesis draga, grijesis.
Ali rekoh, ajde da se ne igramo ovog testisoidnog ping-ponga ok?
Ipak te ja volim, evo javno receno 8)
Aaaa, šuš jor buš. xremyb
Quote from: "Jake Chambers"OSIM ako postupimo kao Boban pa mijenjamo kraj :arrow:
ako ti bobi vec nije rekao
samuel delany, invertirani svijet
Invertirani svet je napisao Kristofer Prist, tako da...
Brzo će se saznati šta je tu menjano i da li je menjano. Prosto obožavam taj roman i sutra moji veseli drugari i ja čekamo Bobana da prizna šta je menjao i da li je menjao. Ako stoički izdrži ispitivanje, onda sledi uporedjivanje originala i prevoda.
Upoređivanje originala i prevoda mora da usledi, obavezno.
Do tada, sve insinuacije su urbani mitovi. :twisted:
Aman Lidija prestani da mijesas urbane mitove sa obicnim lazima. 8)
Quote from: Lurd on 04-10-2005, 20:37:30
Invertirani svet je napisao Kristofer Prist, tako da...
Brzo će se saznati šta je tu menjano i da li je menjano. Prosto obožavam taj roman i sutra moji veseli drugari i ja čekamo Bobana da prizna šta je menjao i da li je menjao. Ako stoički izdrži ispitivanje, onda sledi uporedjivanje originala i prevoda.
10 godina poslije
whaaaaaaaaat
sta je ba mijenjano????????
možda ništa... možda je sve u domenu slobodnog prevodilačkog tumačenja ili naprosto tifeler u originalu, da se sam pisac zbunio i otkucao pogrešno. Sve opcije su u igri, nemojmo sve odmah svaljivati na Bobana...
a vidim falilo je i jedno poglavlje 31. ako se ne varam...nadam se da je tekst tu ali samo da broj nedostaje
Potopljeni svet od balarda, kentaurovo izdanje, prevela stanovita mirjana... par puta sam demonstrativno pozeleo da povratim citajuci prevod. A sto se tice ostalih prevoda, tema o kojoj se mnogo sta moze reci, ali uglavnom ne lepog
Tja. Pre svega, valja imati u obzir da školovanih prevodilaca fantastike nije bilo. Sve su to radili manje ili više nadareni amateri. Tek se sada promenilo stanje stvari, pa je posle Y2K stasala generacija školovanih prevodilaca koji vole fantastiku i razimišljaju o onome što rade. A i internet mnogo pomaže.
Primer najboljeg i najlepšeg prevoda fantastike u nas je Stanojevićev "Gospodar prstenova". Meni je to uvek bio uzor i prevodilačka Biblija. A tek sam sa 30 godina shvatio da je i taj prevod poprskan materijalnim greškama. Na primer, toliko često spominjana verižnjača je odatle. Onda, Gandalfov nadimak "Vranolujni" je doslovni prevod reči Stormcrow - što znači "nosilac loših vesti, zloguk". Stanojević to očito nije znao. :)
Dakle, ima u ovom poslu svačega. U karijeri sam bio i urednik, pa sam imao prilike da čitam i intervenišem na čitavom nizu tuđih prevoda i počesto sam hteo da čupam kosu. Svojevremeno su mi lektori u Alnariju pretili samoubistvom ako dobiju prevode nekih ljudi, pri čemu ne mislim na Reljić. Iz ove perspektive, svoj prvi prevod smatram veoma lošim, a tek treći pristojnim. Od stotinak koje sam uradio ima tek nekoliko kojima se ponosim. Nažalost, tako je to.
Zato, ko god može neka čita u originalu :)
Ja sam većinom prevodio zbog lošeg finansijskog stanja tokom devedesetih godina, a tek sam par prevoda uradio za svoju dušu... Moje znanje engleskog objektivno nije na takvom nivou da bih sebe ikada nazvao prevodiocem, ali sam se, i kada sam radio isključivo za novac, trudio koliko god sam mogao da to izgleda bar pristojno. Ne znam koliko sam to uspeo...
Kad sudite o tim prevodima, kao što Najtflajer kaže, imajte u vidu da je par rečnika bilo sve što nam je bilo dostupno i da je današnjim prevodiocima mnogo lakše.
S druge strane, slažem se sa Najtflajerom da su i prevodi ljudi koji se smatraju poznatim i čuvenim prevodiocima puni materijalnih grešaka, pogotovu kada prevode tekstove koji se tiču tehničkih stvari, poznavanja različitih naučnih disciplina, prirode i slično.
Apropo džinovske sipe s početka teme, setimo se samo kako su behemot i levijatan prevedeni u našoj Bibliji (Stari zavjet, dakle Daničić je kriv). :lol:
Ma dešava se da se čovek (ili redakcija) zajebe. Navešću dva primera ne toliko loših koliko omašenih a istovremeno tačnih prevoda.
Kada sam za počivši IPS preveo roman Šusaku Endoa, dvoumio sam se između rešenja "Silence" i "Ćutanje". Nagon mi je govorio da idem sa "Ćutanjem", ali sam nekako racionalno mislio da je "Tišina" primamnije čitaocu. A onda je na promociji profesorka japanskog, inače Japanka, prokomentarisala da je "Ćutanje" zapravo ispravan prevod. Jbg.
Drugi primer je Goranov (valjda mi neće zameriti :) prevod romana Leviathan's Wake. Kod nas prevedeno kao "Buđenje nemani". Odličan prevod, koji duboko pogađa temu romana. Međutim, nije se uzelo u obzir da je reč o početku serijala i da svi potonji romani sadrže u naslovu neku mitološku reč, počesto neprevodivu. Utolikoje "Buđenje nemani" nazovi "pogrešan" prevod. Nije. Odličan je, zapravo. Ali sticajem okolnosti, omaškom redakcije ili prevodioca da posmatra serijal kao celinu, došlo se do - ponavljam, ne lošeg ali ne i najboljeg rešenja. I to kod prevodioca kalibra Gorana Skrobonje. E, sad - zašto?
Pa zato što mi danas za roman obima "Gospodara" imamo 3 meseca za prevod, a Stanojević je imao tri godine. A imamo ta tri meseca jer od prevođenja živimo, pa je potrebno prevesti određeni broj naslova godišnje da bi se zaradila pristojna mesečna plata. Takođe, veliki je pritisak čitalaštva da se knjige objavljuju sa što kraćim intervalima. Kapitalizam, batke.
Uh. Odnos vremena i strucnosti u mnogome utice na kvalitet. Uvek ce se naci neko kome odgovara ponudjena cena za ponudjeno vreme. Problem sa kratkim rokovima je i pominjani nedostatak adekvatnog rada sa urednicima i sve cesce manjak lekture. Kao i cinjenica da ste primorani da predate prvu, eventualno drugu ruku prevoda. Sto je samo po sebi lose, kao da predajete prvu verziju romana...
S obzirom na to da se bavim strucnim a ne knjizevnim prevodjenjem, mogu da kazem da sam se nacitala gluposti u obe struke. Pa ipak, ne usudjujem se da uzmem prevod iz oblasti u kojoj nisam uze strucna (npr. gradjevina) ali zato poznajem gomilu ljudi koji nemaju taj problem jer "govore engleski, a i sve ima na netu".
Skoro su me zvali i pitali da li mogu da prevedem 50str za nekih nedelju dana. Kao, ima mnogo grafikona i sl. Pogledala sam tekst i rekla da mogu ali ne ispod odredjene cifre.
Moze li jeftinije? Moze, naravno. Google traslate radi za dž.
Bila sam na kraju studija kada mi je koleginica iz tadasnje firme predlozila da se javim u Narodnu knjigu i kazem (doslovno) da znam engleski i da mi daju nesto da probno prevedem. Nema veze sta sam zavrsila, oni tako rade. To mi je kao filologu ubilo svaku dalju zelju da pokusam da se bavim knjizevnim prevodima.
Hm, znaš kako - možda najbolji srpski prevodilac bio je matematičar po obrazovanju (ili, beše, fizičar?). Mislim na Vinavera.
Nalazim se u nezahvalnom položaju, pošto nisam filolog a jesam prevodilac, pa mi se svašta može zameriti. Imao sam prilike da dobijam poruke i mejlove o tome kako kradem hleb iz usta poštenim filolozima, ali bio sam i u prilici da kontrolišem (kao urednik) njihov rad i razmišljao se da odem do fakulteta, pa da pobijem i profesore i studente. Sećam se genijalnog bisera iz probnog teksta. U originalu: Can I take a rain check? U prevodu: "Primate li čekove?". Beše to neka 2005. ili 2006. a žena je diplomirala na beogradskom Filološkom.
S druge strane, obrazovanim prevodicima je decenijama bilo ispod časti da se bave žanrovskom književnošću, pa je to i dovelo do bujanja amatera na tom polju. Doduše, tako smo dobili neke veoma bitne stvaraoce fantastike - Gorana Skrobonju, na primer. :)
S treće strane, po mom iskustvu, prevođenje je napola zanat, napola umetnost. Potreban je izvestan misaoni sklop da bi čovek mogao da iz dana u dan, iz godine u godine propušta kroz mozak na hiljade stranica, a da pri tome ne pregori u nekom trenutku. Kada se sve to sklopi, dolazimo do toga da su književni prevodioci čudna sorta ljudi i da su oni istrajniji mahom to počeli da rade iz ljubavi, pa onda iz ljubavi i nastavili to da rade.
najbolje je kad je prevodilac takođe i pisac (kao u slučaju skrobonje, ili još par domaćih primera koji bi se mogli navesti), pa ima ne samo znanje nego i osećaj za jezik...
Matematicari imaju izuzetan osecaj za jezik i muziku. Razmisljaju na nivou strukture. Imala sam na fakultetu kolege sa prirodnih smerova i uvek su bolje hvatali smisao nego mnogi sa drustvenih smerova. A imam i fenomenalnu koleginicu koja je zavrsila seminar za tumace a magistar hemije je.
A sto se tice Filoloskog, to je sramota od fakulteta - pa nek mi se kolege ljute. Nicemu te ne nauci. Ne znam sad po "Bolonji" ali pre desetak godina, srpski nije bio obavezan na 80% katedri. Skolujes prevodioce i profesore jezika, a maternji vide - na prijemnom?! Ma, daj. Da mi nije bilo srednje....
Ne kazem, vrlo i veoma su i prevodioci sami krivi za status u kome su se nasli, ne umeju da se drze zajedno i, da svi bi da prevode klasike, ali kao sto rekoste, ima to i svojih dobrih strana, ponekad.
Rekla bih da za knjizevne prevode moras da imas istancan osecaj, a za naucno-strucne debele zivce :) (jezik je uglavnom nakaradan!)
Quote from: Vedro nebo on 14-03-2016, 18:19:41
A sto se tice Filoloskog, to je sramota od fakulteta - pa nek mi se kolege ljute. Nicemu te ne nauci. Ne znam sad po "Bolonji" ali pre desetak godina, srpski nije bio obavezan na 80% katedri. Skolujes prevodioce i profesore jezika, a maternji vide - na prijemnom?! Ma, daj.
tako je bilo u nišu, dok sam studirao a onda i predavao na anglistici.
srpski samo na I godini, a predavao ga neki deda pred penzijom čija specijalnost je bio akcenat, pa smo se samo i jedino time jebeno bavili oba semestra!
a onda, srpski - zdravo! :(
I tebi to čudno? U Nišu učili akcente? I šta smo naučili?
Na stranu sve, meni se najviše dopada kada je prevod u duhu jezika, a ne nekakvo nakradno, bukvalno prevođenje. Eto, sad se odomaćio taj izraz: to nije moja šoolja čaja. Kada to pročitam i psovke sa engleskog uglavljene u sprski... Lele batke!
Vidi, većina izraza poput tog je u jezi ušla kroz zajebanciju. Verujem da ih ljudi koji ih koriste zapravo koriste autoironično. Da imamo problema sa konstrukcijama poput "drugi najbolji na svetu", imamo - ali to je već manje problem prevodilaca a više opšteg stanja novinarstva i kulture jezika.
Slazem se za soljicu caja i sve bukvalno prevedene fraze.. Kako uopste efikasno prevesti tu soljicu caja? Nije moja stvar, nije po mom ukusu?
Prevodilac ne mora biti pisac ali mora biti nacitan, i da, taj famozni osecaj za jezik i dovoljno poznavanje jezika da znas bar osnovne fraze, uopste mi nije jasno kako neko zavrsi engleski (ili pogleda 5 filmova u zivotu, npr!) a da ne zna sta znaci rain check???? :P
I da, poeziju je uzasno tesko prevoditi, to je definitivno neki drugi nivo.
Zavisi od konteksta :) Najuopstenije moguce, "nije to po mom ukusu", ali opet - kontekst je bog.
Sent from Bigg Maggzzee
Nije mi bila namera da nipodastavam crnacki posao koji prevodioci obavljaju, a jos manje one prethodnike iz sedamdesetih i osamdesetih koji su verovatno za saku kikirikija, uz memljiv recnik iz devetnaestog veka prevodili sve te lepe knjigice u kojima smo uzivali..
K vragu, svojevremwbo sam imao to zadovoljstbo da se bavim titlovanjem filmova, pa samo na osnovu tog iskustva mogu da zamislim glavobolju jednog profesionalnog prevodioca, naime, kada citam knjoge na engleskom, padne mi na pamet kako bih ja to mozda preveo... i onda shvatim da se time svakako necu baviti.
No, kod prevoda balarda mi je upravo i zasmetalo ono sto vedro nebo i ghoul isticu... naime, balardov stil je gust, lepljiv i tesko prevodiv(cini m se da je za sada booka prevela cetvorodimenzionalni kosmar, i to je prevod za koji ne bih smeo da kazem da je los, cak naprotiv, vrlo je dovar), nego je mene rogovatnost i konfuznost srpskog preboda zgranula...
Sto je opet daleko bolje od prevoda sola beloua, roman kralj kise, ne znam koji izdavac posto nemam knjigu sada kod sebe, koji je jos katastrofalniji... a i mislim da je prepevano sa nekog srpsko hrvatskog skrnavnog prevoda posto im se cesto prikrade ijekavica... al to, bogu hvala, nije fantastika pa ni ne pripada ovoj temi
Quote from: Scordisk on 18-03-2016, 07:46:13
a i mislim da je prepevano sa nekog srpsko hrvatskog skrnavnog prevoda
Ovo je veoma ucestalo, nazalost. Maznjavanje starih prevoda uz malo ili cak nimalo korekcije. (pri tom ne mislim samo na zanrovsku knjizevnost).
Jedno vreme su toliko krali hrvatske prevode u svim zanrovima da je bilo strasno. Hrvatski prevodioci odrade posao, a onda se samo to preradi.
Jeste bilo toga. Moguće da se i dalje dešava. Ali tu treba uzeti u obzir da to zapravo ne rade prevodioci po svom nahođenju, već izdavači u nekim svojim šemama, pa samo posle potpišu nekoga ko radi za njih ili čak nekoga ko je izmišljena ličnost. Svojevremeno je izvesni Dragan Savićević bio veoma plodan prevodilac. Kada sam pitao ko je taj, pošto nikad čuo za njega, objasnili su mi da je to Dragan Stojković Piksi i Dejan Savićevi srolani u jednog prevodioca. :)
E, nasmeja me, ovako gripoznu. xrofl
Mislila sam da to sa izmisljenim likovima rade urednici ljubica kada autorima ponestane inspiracije.
Ali izmisljeni prevodilac, vrh!
Quote from: Vedro nebo on 18-03-2016, 19:27:00
E, nasmeja me, ovako gripoznu. xrofl
Mislila sam da to sa izmisljenim likovima rade urednici ljubica kada autorima ponestane inspiracije.
Ali izmisljeni prevodilac, vrh!
vidi se neiskustvo: pa nalaziš se na forumu čiji je vlasnik veteran upravo takvih izdanja!
Ako. Potrebne su nam nove duse... Ovaj, sveza krv... Mislim, novi clanovi! Da, to sam mislio... (Uf, izvukoh se!)
Sent from Bigg Maggzzee
Прочитао сам солидни хорор романчић Ноћни шаптач од Алекса Норта, издавач је Лагуна, а преводилац извесни Никола Пајванчић...е, сад, да би се неки превод ценио требало би знати и изворник, тако да се не може тек тако оценити да ли је превод добар или лош. Међутим, овде има на више места један исти испад који толико боде очи да буквално шиљци ти изађу са друге стране главе :mrgreen: Даклем, главни лик има сина који има измишљеног пријатеља за кога се већим делом не зна да ли је измишљени пријатељ, приказа, дух или дух прказе измишљеног пријатеља, и као такав, син често разговара са тим ентитетом и више пута га отац или неко трећи затиче у томе и питају га: "Са киме разговараш/си разговарао, причао, како год?" А мали одговара:
- Са никим.
СА НИКИМ, еееј, брате Србине, сунце ти јебем!!! И то на барабар 5, 6 места! Једноставно не може да ти не засмета...претпостављам да је то неки буквални превод од with nobody, with no one, шта ја знам или је и сам преводилац толико упао у замку енглеског језика да и сам размишља у таквим реченичним конструкцијама, бем ли га. А можда сам се само ја испримао око ситнице :lol:
A mozda decak na engleskom nepravilno kaze pa prevodilc namerno gresi.
Можда, али ипак не...дечак је, поред оца, главни лик у роману и има доста "текста" (мсм, обрадиће се ово без сумње у филм, такав је то тип романа), тако да је то случај сигурно би још нешто говорио неправилно, а не само ово, њему је више начин размишљања и резоновања дечији, док му је говор правилан, иако има само 7, 8 година. Овде се ради о очигледној грешци која се понавља неколико пута и изразито штрчи, бар је мени запињала за зубе док сам жвакао то штиво. 🙂
Најгори превод је серијал Песма крви од Ентони Рајана, коју је превео Мирослав Башић Палковић. Они није превод, оно је одокативно препричавање, ма страшно. Проверио сам на пар пасуса, и испало је да Google translate боље преводи него што је овај мамлаз одрадио. Превод је толико лош да, када се пореди са оригиналом, на неким местима је тотално промашен смисао...
Сама књига/серијал је прилично добар... само препорука ко разуме енглески да чита у оригиналу.
Quote from: malipirat on 22-03-2021, 01:27:58
Најгори превод је серијал Песма крви од Ентони Рајана, коју је превео Мирослав Башић Палковић. Они није превод, оно је одокативно препричавање, ма страшно. Проверио сам на пар пасуса, и испало је да Google translate боље преводи него што је овај мамлаз одрадио. Превод је толико лош да, када се пореди са оригиналом, на неким местима је тотално промашен смисао...
Сама књига/серијал је прилично добар... само препорука ко разуме енглески да чита у оригиналу.
Meni je, recimo, taj prevod bio potpuno u redu. I dalje su mi najgori prevodi Vulkana, oni kao da nemaju lektore korektore sta god.
Mehanička devojka je verovatno najgori prevod sa kojim sam se susreo, bez ikakvog smisla.
U jeste, to sam potisnuo