ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

U susednom dvoristu letos su nabavili kerica, avlijanera brown boje. Oni ga zovu Bobi a ja Lavic.
Problem je sto ne shvata koncept kera - laje po celu noc kad je vezan, do iznemoglosti. (Cuj laje, ni to ne ume: ispusta kratke zvukr koji vise prilice nekoj manje poznatoj zivini.)
Kad lokalna dandara prodje pored Laviceve kucice, ne mareci za njega i koracajuci uznosito kao da ina neka vazna posla tamo negde, veselnik se izigra oko njegovih nogu. Posle dugo za dandarom tuli i shkripce (laje).
Neku noc im je nekakav lopov, donji, krao pesak perdas. Verovatno se bobi igrao oko njegovih nogu, otezavao mu veliku akciju i pokusavao da mu lizne ruku. Dok Rade, gazda mu, nije cuo zvuk lopate i razgalamio se.
Kad ga odvezu, punom brzinom odjuri do komsije Sloba, gde je hrana bolja, Muku imaju da ga vrate a te noci su posebna patnja.
Vole ga, paze ga a svi su nesrecni.
Sta ciniti?

Psi su izrazito glupe zivotinje.
Ne znam...
Možda da mu promene ime u Reks, Kudžo ili tako nešto?
Da ga hrane sirovim mesom (ili bar nekuvanim kostima)?
Da smo neka kulturna zemlja pa da ga pošalju kod psećeg psihoanalitičara, ovako stvarno...

da je mačka u pitanju znao bih pomoći   :roll:

Quote from: "drf"U susednom dvoristu letos su nabavili kerica, avlijanera brown boje. Oni ga zovu Bobi a ja Lavic.
Problem je sto ne shvata koncept kera - laje po celu noc kad je vezan, do iznemoglosti. (Cuj laje, ni to ne ume: ispusta kratke zvukr koji vise prilice nekoj manje poznatoj zivini.)
Vole ga, paze ga a svi su nesrecni.
Sta ciniti?

A zasto je vezan?

Bas zbog tog neshvatanja - izlazi na put, tunja okolo i prati prolaznike do zivih saobracajnica. A nije bas bistar.
Nema onaj zastitnicko-posednicki odnos prema okucnici.

Treba ga pokloniti onima čiju hranu voli.

Nisi prob'o da povedeš kera na pecanje na Đetinju....

Jore, covek koji hrani je dobar, ali nepodoban. Nema dvoriste a gravitiraju mu dva-tri kera i nekoliko macaka.

Dosadasnje iskustvo sa prostim psima je:
-da su presrecni kad ih neko usvoji, kad su neciji; kad imaju kucicu i veliko dvoriste;
-da se osecaju korisnim kad laju na prolaznike, druge kerove i ptice;
-da su tu kad nekog stogodj boli, spremni da olaksaju tegobu i preuzmu boljku.

Da je u pitanju promangupirana dzevgara, pa ajde; Lavic je donet kao beneche.

I, da, vodio bih ga ja na pecanje kad bi bio siguran da se nece utopiti.

A ko imenuje modni predmet s avatara, Bobijev omiljeni, častiću ga kratkom pričom na zadatu temu.

napraviti hot dog :evil:

Mnogo lice na "starke", ali ne smem da se zakunem. :cry:

Sangajke su u pitanju.

Je l' da?

E, jebiga Lurde! Sve se to izvestilo! Mislio sam da ce biti malo nagadjanja!
Dakle, bravo. Daj temu, spisak zelja za pricu. Likove. Sta ti je volja. Sutra cu je spucati. To pravedno i dobro jest, i bude.

Ne važi se, bre!!
Guglo je.  :evil:

QuoteI, da, vodio bih ga ja na pecanje kad bi bio siguran da se nece utopiti.

Cudo da dodjosmo na istu ideju :evil:

HAHAHA! Koliko sam srecan! Imam gomilu zelja, ne znam prosto sta da odaberem! Ajao...

Samo sekund, molim.

Sto se tice guglanja, to su besramne lazi! Nosio sam ja sangajke u ranim fazama osnovne skole, bilo jeftino, a usmrdi se da ne poverujes!

Okej, drf. Evo nekoliko zelja, pa ti vidi kako i sta moze.

- urbana sredina
- serijski ubica
- osecaj jeze, paranoje i visceralnog uzasa
- oralni seks
- poremecaj percepcije realnosti

Ako nesto moze, ja bih voleo, ako ne, spreman sa za svaku vrstu dogovora.

Moram priznati da sam vanredno radostan.

Jel' moze sve?

A na stranu-dve?

Bilo bi idealno da je sve, а kako možeš, na koliko strana ti inspiracija nalaže.

Zajeban je ovaj grad. Oblaci se navla~e satima, vetar stane. Crne misli se navla~e satima. Razum stane.

I sve lujke i{etaju.

Idem pustim ulicama i kisnem. Zgadi mi se `ivot od trenutne primisli da ta ki{a skida s mene nakupljenu pogan, otkida ~aure r|e. Jebote, zar sam se toliko slindrao? Zar }u jo{ i dugo da se tu{iram zatvorenih o~iju posle smene i da mahnito rasa|ujem cve}e kad me opako navuku? Da vI~em na auto koji vergla a ne pali i telefon koji }uti a ja bih pri~ao?
Na sev uli~na rasveta `migne. Skupim se nagonski jer znam da }e mi zvuk groma u ovoj klisuri od zgrada bubrege pomeriti.
I jeste: ~ini mi se da mi pe{evi mantila landaraju
[ta je pogre{no u ovoj slici? Naoko, sve je u redu:

-po haustorima, iznena|ene ki{om, lujke, besprizorni i po koji regularan gra|anin; izviruju u uzaludnoj nadi da }e uskoro mo}i da krenu;
-taksi, koji ni{ani udarnu rupu pune vode, mokrog me kvasi i ljutog razbe{njuje;
-ona dobra klinka u ulazu Robne ku}e, koja glumi da u ruci dr`i mikrofon, {ta li, a jezikom imitira premetanje bombone po ustima;
-pokojni [ine-mi, ispred Raiffaissen banke, negda{nje knji`are Pobeda, u pogo skokovima i uz krike izjavljuje ljubav nekoj [ine-mi{ici;
-~opor pasa u razra|ivanju ku~nice pred Op{tinom;
-najuporniji prodavac sladoleda sveta {to samo nije slju{tio papir sa Rumenka.

Zavla~im ruku u d`ep, zmija ne ujeda; vadim dinar, nije ko {aht. Nov~anik, sve sa slikom i pandurskom legitimacijom, ne jau~e.

Moj brat, taj sa sladoledom, mrda usnama i te{ko, mu~no, shvatam da me ne lomi. "Pandur~ino", karam se, "slika je u redu. Tona nema."

Quote from: ":: obecanje lurdom darovanje, 1/4"Zajeban je ovaj grad. Oblaci se navlače satima, vetar stane. Crne misli se navlače satima. Razum stane.

I sve lujke išetaju.

Idem pustim ulicama i kisnem. Zgadi mi se život od trenutne primisli da ta kiša skida s mene nakupljenu pogan, otkida čaure rđe. Jebote, zar sam se toliko slindrao? Zar ću još i dugo da se tuširam zatvorenih očiju posle smene i da mahnito rasađujem cveće kad me opako navuku? Da vIčem na auto koji vergla a ne pali i telefon koji ćuti a ja bih pričao?
Na sev ulična rasveta žmigne. Skupim se nagonski jer znam da će mi zvuk groma u ovoj klisuri od zgrada bubrege pomeriti.
I jeste: čini mi se da mi peševi mantila landaraju
Šta je pogrešno u ovoj slici? Naoko, sve je u redu:

-po haustorima, iznenađene kišom, lujke, besprizorni i po koji regularan građanin; izviruju u uzaludnoj nadi da će uskoro moći da krenu;
-taksi, koji nišani udarnu rupu pune vode, mokrog me kvasi i ljutog razbešnjuje;
-ona dobra klinka u ulazu Robne kuće, koja glumi da u ruci drži mikrofon, šta li, a jezikom imitira premetanje bombone po ustima;
-pokojni Šine-mi, ispred Raiffaissen banke, negdašnje knjižare Pobeda, u pogo skokovima i uz krike izjavljuje ljubav nekoj Šine-mišici;
-čopor pasa u razrađivanju kučnice pred Opštinom;
-najuporniji prodavac sladoleda sveta što samo nije sljuštio papir sa Rumenka.

Zavlačim ruku u džep, zmija ne ujeda; vadim dinar, nije ko šaht. Novčanik, sve sa slikom i pandurskom legitimacijom, ne jauče.

Moj brat, taj sa sladoledom, mrda usnama i teško, mučno, shvatam da me ne lomi. "Pandurčino", karam se, "slika je u redu. Tona nema."

Odmotava Rumenka kao da hiljadu slojeva papira skida, i zvera uokolo kao da }e no}as Ljuta Rada iz Tr`i{ne da ga cvelja; odmotava, a kao da u hiljadu velova tmine omotava na{ rodni grad.
Onaj jo{ jedan, najmra~niji, sam je do{ao.

Nemirnom rukom brat mi daje sladoled.

Uli~no svetlo se ugasilo pra{tanjem sijalica i sipanjem sr~e; ona u oknima mlitavo nestaju kao da ne znaju {to su uop{te na suve a pokisle mi{eve dar vidljivosti prosipala.

U, {to ne volim epsku matricu u rojenju misli! Ne volim ni slike u mraku ovog iskidanog uma, koje tim skorelim meandrima dolaze. Ne volim {to sam ukipljen, kao celi ovaj svet, i {to kaplje ki{e ispred ustra{enih o~iju li~e na suze ovekove~ene rukom ki~ slikara. A najmanje mi se dopada drhtanje tla u ritmu te{kih koraka, jer }utim da to {to se u zamrznutom svetu mrda ne `elim upoznavati.

Blago tu`an, shvatam da se i ne pitam ba{.

Skupite more koje su nas gu{ile bar pet hiljada na{ih neveselih no}i; oblikovali ste telo. A sad zebnju i u`as, o istih pet hiljada no}i pri~am; opisali ste narav i naume grdila koje mi se primi~e.
Ali, ako ja patim, {to bi ste vi bili po{te|eni?

Nema rogova na glavi zveri, to su {iljate i napred povijene u{i, kao luk. Iz gustog krzna `ute se o~i, bistre a zle, a iz iskidane gubice o~njaci kvare nameravani kez. To je na tri metra; ne{to ni`e, pogurena a mi{i}ava le|a i ruke s dugim kand`ama - njima ogromna stopala ~e{ka u }opavom hodu. Oko sredine ima taj rep, kus, a s prednje strane nevi|en ud, nabrekao; tare se o plo~nik i ostavlja semeni trag, od bisera zla.

Koji je ovo klinac?

Unosi mi se u lice. "Gnjido", ka`e, "{ta }e{ sad? Milovao si tom rukom kamenje Stounhend`a, dirao ki}anke posve}enih u Crkvi sv. Jovana na Malti, upijao silu Pirmide. Oslu{kivao si iz zgr~ene {ake zvuk talasa atoskih, dok si mislio da hoda{ koji santim iznad zemlje. A sad? Dr`i{ Rumenka, nepomi~an i nemo}an".

Verovatno zaklju~uje {ta me ti{ti, pa uz osmeh(?) razja{njava: "Jeste... Mene tra`i{. Osam iskidanih tela. Osam neukusnih i ohla|enih srca sam nazor progutao i u vidu brabonjaka posejao ovim umrlim gradom. No}as, Du{ane, deveta tura junk food-a; no}as ti brat Nenad u ni{tavilo putuje!"

Ne napre`em se uludo jer ni damar mi ne igra. Mozak vri.

Grdoba prilazi mom okamenjenom blizancu, mom srcomoru; onom {to s prezirom zapi{ava moja zanimanja i misli da je prodavanje sladoleda manji pad za umetni~ki nadarenu i vi{im stremljenjima sklonu du{icu. Malim prstom, s kand`om na ~iju bi du`inu zakon reagovao da mo`e, prevla~i preko blede ko`e lica. Sve i dalje stoji. A ta krv, moja krv, lije umeso ki{e.

Uzima ga u naru~je i odlazi brzinom koju ovo umorno oko ne mo`e... Nikako...

Zar mo`e jo{... Mra~nije?

Hvala, Zak. Da veceram, odlusam Uriah s kumom Raom, pa 3.

Ne znam koliko je krvi isteklo dok sam boravio u tmini. Cenim, ne previ{e, jer srce mi bije kao dva, kao jedno udvojeno.

I dalje pokreta nema, samo misli lete. Nejasno mi je kako mu nisam nanju{io trag. Recimo,taj brabonjak; jer, ovo je moj grad i moje staze su okvir za njegovu sliku. Izmedju silueta zgrada mno{tvo je prolaza kojima svake no}i hodim i silom besa iluminiram vlastiti trag. Eto ga. Djerdan od zlata kovan petnaest godina, pet hiljada no}i mog umi{ljanja da to kretanje umrtvljuje zlo a budi zeleno pti~e nade ispod Zabu~ja. Suzio sam o~i kao kratkovid na televizor, i jeste jasnije: na usamljenom zavijutku, gore ka Domu vojske ispod kog je prepis Proro~anstva uzidan, vidim poserotine ogromne buve. Ispljuvano moje platno, opoganjen filigranski vez.

Stra{no mi bljeskaju slike, one epske ne`eljene, i vra}a mi se de~a~ki, stra{ljiv, ulazak u rupu kojom su katakombe kroz silne slojeve asfalta zevnule tog leta. Skiciram mapu i znam. Samo da pokrenem ovaj neprijatni film.

Mentalna nare|enja ne rade.

Vreme curi. Ili je to ona krv?

Kao bi~em udaren shvatam da se ona klinka pomera. Bez straha, radoznalo posmatraju}i nemrdaju}i svet. Bo`e dragi, na ~emu lije? Kupi}u litar, kilo ili kutiju, kako god pakuju za slede}i no}ni obilazak. Prepoznaje me i prilazi. Hvata me za gnjati i radoznalo dira moju sirotinjsku muku. Znam, ~udi je otvrdlost bez, ~udi je ukru}enje i hidratantnost bez volumena i bujnosti.
Stimulaciju mrtvaka rukom ne napu{ta i di`e se na prste fiksiraju}i Rumenka okom bez sjaja. Guta ga do drvceta, oblizuje, pa me zna~ajno gleda. Pa opet demonstrira tehniku, ne mare}i za ledeni dodir  smrznute bojene vode sa krajnicima.

Uto je i ona ku~nica izjurila iz Malog parka; nekako me ne ~udi {to na pse naredba "stop" ru`nog reditelja ne deluje. Na njenom kraju Bobi; jurca za keru{om sav veseo nemaju}i pojma {ta }e kad je stigne. On, prosto, ne shvata. Da l' zbog mene, da li zbog rumenka, eto ga oko sme{nog skupa da se vrze. Nadam se da }e eoni proraditi i da }e taj Lavi} njuhom utvrditi centar boljke moje i na sebe je primiti; uzalud. Ipak, ujed za nogu {to ga kineti~kom energijom redovno hrani ne izostaje.

"To!" urlam i sve o`ivi. "@ena i pas, {ta jo{ odgovornom ~oveku treba!"

Umesto vaspitnog {amara, ljubim stondiranog stvora. Umesto {uta desnom, zahvatam Bobija levim volejom i, dok on skarli~e, tr~im ka Slanu{i.

nema na čemu, i treći put

Quote from: ":: obecanje lurdom darovanje, 2/4"Odmotava Rumenka kao da hiljadu slojeva papira skida, i zvera uokolo kao da će noćas Ljuta Rada iz Tržišne da ga cvelja; odmotava, a kao da u hiljadu velova tmine omotava naš rodni grad.
Onaj još jedan, najmračniji, sam je došao.

Nemirnom rukom brat mi daje sladoled.

Ulično svetlo se ugasilo praštanjem sijalica i sipanjem srče; ona u oknima mlitavo nestaju kao da ne znaju što su uopšte na suve a pokisle miševe dar vidljivosti prosipala.

U, što ne volim epsku matricu u rojenju misli! Ne volim ni slike u mraku ovog iskidanog uma, koje tim skorelim meandrima dolaze. Ne volim što sam ukipljen, kao celi ovaj svet, i što kaplje kiše ispred ustrašenih očiju liče na suze ovekovečene rukom kič slikara. A najmanje mi se dopada drhtanje tla u ritmu teških koraka, jer ćutim da to što se u zamrznutom svetu mrda ne želim upoznavati.

Blago tužan, shvatam da se i ne pitam baš.

Skupite more koje su nas gušile bar pet hiljada naših neveselih noći; oblikovali ste telo. A sad zebnju i užas, o istih pet hiljada noći pričam; opisali ste narav i naume grdila koje mi se primiče.
Ali, ako ja patim, što bi ste vi bili pošteđeni?

Nema rogova na glavi zveri, to su šiljate i napred povijene uši, kao luk. Iz gustog krzna žute se oči, bistre a zle, a iz iskidane gubice očnjaci kvare nameravani kez. To je na tri metra; nešto niže, pogurena a mišićava leđa i ruke s dugim kandžama - njima ogromna stopala češka u ćopavom hodu. Oko sredine ima taj rep, kus, a s prednje strane neviđen ud, nabrekao; tare se o pločnik i ostavlja semeni trag, od bisera zla.

Koji je ovo klinac?

Unosi mi se u lice. "Gnjido", kaže, "šta ćeš sad? Milovao si tom rukom kamenje Stounhendža, dirao kićanke posvećenih u Crkvi sv. Jovana na Malti, upijao silu Pirmide. Osluškivao si iz zgrčene šake zvuk talasa atoskih, dok si mislio da hodaš koji santim iznad zemlje. A sad? Držiš Rumenka, nepomičan i nemoćan".

Verovatno zaključuje šta me tišti, pa uz osmeh(?) razjašnjava: "Jeste... Mene tražiš. Osam iskidanih tela. Osam neukusnih i ohlađenih srca sam nazor progutao i u vidu brabonjaka posejao ovim umrlim gradom. Noćas, Dušane, deveta tura junk food-a; noćas ti brat Nenad u ništavilo putuje!"

Ne naprežem se uludo jer ni damar mi ne igra. Mozak vri.

Grdoba prilazi mom okamenjenom blizancu, mom srcomoru; onom što s prezirom zapišava moja zanimanja i misli da je prodavanje sladoleda manji pad za umetnički nadarenu i višim stremljenjima sklonu dušicu. Malim prstom, s kandžom na čiju bi dužinu zakon reagovao da može, prevlači preko blede kože lica. Sve i dalje stoji. A ta krv, moja krv, lije umeso kiše.

Uzima ga u naručje i odlazi brzinom koju ovo umorno oko ne može... Nikako...

Zar može još... Mračnije?

Quote from: ":: obecanje lurdom darovanje, 3/4"
Ne znam koliko je krvi isteklo dok sam boravio u tmini. Cenim, ne previše, jer srce mi bije kao dva, kao jedno udvojeno.

I dalje pokreta nema, samo misli lete. Nejasno mi je kako mu nisam nanjušio trag. Recimo,taj brabonjak; jer, ovo je moj grad i moje staze su okvir za njegovu sliku. Izmedju silueta zgrada mnoštvo je prolaza kojima svake noći hodim i silom besa iluminiram vlastiti trag. Eto ga. Djerdan od zlata kovan petnaest godina, pet hiljada noći mog umišljanja da to kretanje umrtvljuje zlo a budi zeleno ptiče nade ispod Zabučja. Suzio sam oči kao kratkovid na televizor, i jeste jasnije: na usamljenom zavijutku, gore ka Domu vojske ispod kog je prepis Proročanstva uzidan, vidim poserotine ogromne buve. Ispljuvano moje platno, opoganjen filigranski vez.

Strašno mi bljeskaju slike, one epske neželjene, i vraća mi se dečački, strašljiv, ulazak u rupu kojom su katakombe kroz silne slojeve asfalta zevnule tog leta. Skiciram mapu i znam. Samo da pokrenem ovaj neprijatni film.

Mentalna naređenja ne rade.

Vreme curi. Ili je to ona krv?

Kao bičem udaren shvatam da se ona klinka pomera. Bez straha, radoznalo posmatrajući nemrdajući svet. Bože dragi, na čemu lije? Kupiću litar, kilo ili kutiju, kako god pakuju za sledeći noćni obilazak. Prepoznaje me i prilazi. Hvata me za gnjati i radoznalo dira moju sirotinjsku muku. Znam, čudi je otvrdlost bez, čudi je ukrućenje i hidratantnost bez volumena i bujnosti.
Stimulaciju mrtvaka rukom ne napušta i diže se na prste fiksirajući Rumenka okom bez sjaja. Guta ga do drvceta, oblizuje, pa me značajno gleda. Pa opet demonstrira tehniku, ne mareći za ledeni dodir smrznute bojene vode sa krajnicima.

Uto je i ona kučnica izjurila iz Malog parka; nekako me ne čudi što na pse naredba "stop" ružnog reditelja ne deluje. Na njenom kraju Bobi; jurca za kerušom sav veseo nemajući pojma šta će kad je stigne. On, prosto, ne shvata. Da l' zbog mene, da li zbog rumenka, eto ga oko smešnog skupa da se vrze. Nadam se da će eoni proraditi i da će taj Lavić njuhom utvrditi centar boljke moje i na sebe je primiti; uzalud. Ipak, ujed za nogu što ga kinetičkom energijom redovno hrani ne izostaje.

"To!" urlam i sve oživi. "Žena i pas, šta još odgovornom čoveku treba!"

Umesto vaspitnog šamara, ljubim stondiranog stvora. Umesto šuta desnom, zahvatam Bobija levim volejom i, dok on skarliče, trčim ka Slanuši.

Počastvovan sam više nego što zaslužujem. Bez zezanja, ovo je jedna od stvari koju ću pričati unucima.

Lako mi je: bes i dva srca {to biju u ritmu osvete. Smrti.

Kroz ba{tu Doma, pa pored bine. Na posebno dragom mestu, gde sam mladjahan plesao, okrete zanosa ~inim. Ta sme{na pirueta je os oko koje sad grad-vrtlog vitla; u kom se sti~u i zgrade i ljudi. Ne izgleda tako, ali sve se izvija izobli~uje i nestaje u crnoj rupi koja mi pod nogama stanuje.

I Lavi} je, kao zadnji, uz ubrzanjem izobli~eno zavijanje nestao; sad je moj mrak.

U beskraju samo neve{to okrpljen zid Streli{ta i ja. I ono iza. Prole}em kroz ukrivljene redove lo{e cigle i ru{imo se u podzemni hodnik, one i ja.

Muka mi je od smrada, muka mi je od rastutih kostiju sugra|ana. Od crnog oltara i simbola prosvetljenja posebno. Zver, nageta nad bratom mi, kand`om ka`iprsta iscrtava metu na prsima kakva i sam imam; neo~ekivano uspela stilska figura, priznajem, ali ne omek{avam. Podi`e se u svoje vsine, to nakzno ~udo; gubica mu ka osmehu te`i a pogled neshvatanju, nejasno}i. Jer, rupa iza mene ne otkriva skukaveljeni grad niti i{ta {to bi mu bilo poznato.

"Mrvac", pribira se, "to ~asti{ Big Heartburger, onaj dupli?"

"Slu{aj, kopile jarca i gluve ku~ke" tiho pri~am. "Pro{ao si neprime}en jer si ni{tak: prisvojio si osam smrti... Zbile bi se i bez tebe - ti si ih samo opoganio!"

"Devet" siguran je.

"Ako i vlastitu kao recku svom rogatom {erifu prika`e{" opasno sam tih i on se naginje da bolje ~uje.

Tamo, na nazovi oltaru, sabira mi se brat.

"Nije to sve", nastavljam skoro usebi, i Zver primi~e nju{ku do moje.

[to i jeste bio naum. Elegantno sam mu zveknuo lak {amar.

Zabezeknuto se zapiljio u mene, pa se ispravio i zaurlao zaba~ene glave. Zamahnuou je kand`om ali ni ~i~a nije lud: izbegao na sam napad naginjanjem gornjeg dela tele, bez pomeranja nogu. Opet je  malo urlao, stiskaju}i ro|ene u{i: gadan je taj zvuk.

"Udri opet ako si mu{ko!" iz peta izbacuje zahtev. Pa opet, ti{e. Pa moli.
Pa se valja u svom smradu i preklinje.

"Eto, brate, ostao je ko{ samo taj magi~ni smej".

"Da po~mem?"

"Po~inji".

Ismeja smo se dok ne cr~e.

"[ta je ovo?" za~udio se Nenad usred ni~ega.

"Nazovi-zver nije znala a ti si zaboravio."

"Tamni vilajet".

Malo smo plesali i do{ao je sjaj zvezda. Malo potom i grad.

Krenuli smo da prevrnemo sanduk sa sladoledom i i{utiramo kutije, {amaraju}i prolaznike usput, i brat je, najzad, pitao kako se upisuje u te moje pandure.

"Ne upisuje se, Nenade. Zlo te u njih utera."

E, da: posle je do{la ona klinka, malo ~istijeg pogleda i tra`ila jo{ Rumenka. Preleteo sam pogledom po rasutom sladoledu. Stvarno nisam imao.

"Onda", uzdahnula je i oblizala pune usne bojene karminom boje kupine, "daj {ta ima{".

E, da: pravi naslov neka bude:

LUDUJ, DVOJNO SRCE

Ispao sam glup pri pravljenju ovog posta. Izmenio sam ga u nemuštom pokušaju prikrivanja tragova.

Quote from: "drf"Lako mi je: bes i dva srca što biju u ritmu osvete. Smrti.

Kroz baštu Doma, pa pored bine. Na posebno dragom mestu, gde sam mladjahan plesao, okrete zanosa činim. Ta smešna pirueta je os oko koje sad grad-vrtlog vitla; u kom se stiču i zgrade i ljudi. Ne izgleda tako, ali sve se izvija izobličuje i nestaje u crnoj rupi koja mi pod nogama stanuje.

I Lavić je, kao zadnji, uz ubrzanjem izobličeno zavijanje nestao; sad je moj mrak.

U beskraju samo nevešto okrpljen zid Strelišta i ja. I ono iza. Prolećem kroz ukrivljene redove loše cigle i rušimo se u podzemni hodnik, one i ja.

Muka mi je od smrada, muka mi je od rastutih kostiju sugrađana. Od crnog oltara i simbola prosvetljenja posebno. Zver, nageta nad bratom mi, kandžom kažiprsta iscrtava metu na prsima kakva i sam imam; neočekivano uspela stilska figura, priznajem, ali ne omekšavam. Podiže se u svoje vsine, to nakzno čudo; gubica mu ka osmehu teži a pogled neshvatanju, nejasnoći. Jer, rupa iza mene ne otkriva skukaveljeni grad niti išta što bi mu bilo poznato.

"Mrvac", pribira se, "to častiš Big Heartburger, onaj dupli?"

"Slušaj, kopile jarca i gluve kučke" tiho pričam. "Prošao si neprimećen jer si ništak: prisvojio si osam smrti... Zbile bi se i bez tebe - ti si ih samo opoganio!"

"Devet" siguran je.

"Ako i vlastitu kao recku svom rogatom šerifu prikažeš" opasno sam tih i on se naginje da bolje čuje.

Tamo, na nazovi oltaru, sabira mi se brat.

"Nije to sve", nastavljam skoro usebi, i Zver primiče njušku do moje.

Što i jeste bio naum. Elegantno sam mu zveknuo lak šamar.

Zabezeknuto se zapiljio u mene, pa se ispravio i zaurlao zabačene glave. Zamahnuou je kandžom ali ni čiča nije lud: izbegao na sam napad naginjanjem gornjeg dela tele, bez pomeranja nogu. Opet je malo urlao, stiskajući rođene uši: gadan je taj zvuk.

"Udri opet ako si muško!" iz peta izbacuje zahtev. Pa opet, tiše. Pa moli.
Pa se valja u svom smradu i preklinje.

"Eto, brate, ostao je koš samo taj magični smej".

"Da počmem?"

"Počinji".

Ismeja smo se dok ne crče.

"Šta je ovo?" začudio se Nenad usred ničega.

"Nazovi-zver nije znala a ti si zaboravio."

"Tamni vilajet".

Malo smo plesali i došao je sjaj zvezda. Malo potom i grad.

Krenuli smo da prevrnemo sanduk sa sladoledom i išutiramo kutije, šamarajući prolaznike usput, i brat je, najzad, pitao kako se upisuje u te moje pandure.

"Ne upisuje se, Nenade. Zlo te u njih utera."

E, da: posle je došla ona klinka, malo čistijeg pogleda i tražila još Rumenka. Preleteo sam pogledom po rasutom sladoledu. Stvarno nisam imao.

"Onda", uzdahnula je i oblizala pune usne bojene karminom boje kupine, "daj šta imaš".

Jesen je tuzna u mome kraju. Od nocas i zvanicno.
Lepa vest je sto orasi iz Bobijevog dvorista padaju u moje.

Uf. Možeš Fipi zadati temu, Fipino pisanje nećeš izmeniti. Iskren da budem, nisam siguran da bih shvatio šta se dešava da nisam znao o čemu je. Hoću da kažem da ni seting ni tema nisu izmenili onaj tvoj iskonsko-mitsko-ruralni tač. Priželjkivao sam da će priča biti sadržajnija u smislu radnje, ali je ostala tvoje uobičajeno bogata u smislu opšte atmosfere.

Nije urbana, radnja se može dešavati bilo gde, a svi detalji koji pokazuju da se dešava u gradu mogli su biti zamenjeni nekim ruralnim i ništa se bitno ne bi promenilo.

Najgore od svega je što nema oralnog seksa! To jest, nema ga jer se ne računa nagoveštaj, ali je trenutak sa sladolerom odličan.

E sad, sa druge strane, vidim da ti je očigledno teško da omašiš u gradjenju opšte slike i baratanju rečima. Nije dosadno, a može da se prati. Osim toga, i dalje osećam veliku čast što sam na bilo koji način učestvovao u stvaranju tvoje priče.

Hmmm...Pade mi nešto napamet, ali sačekaću da se sam javi još neki pisac koji bi da radi na zadatu temu.

To jest. Sačekaću da se sutra pojavi libeat, pa da je pitam da li bi ona htela da napiše neku priču na iste ove teme. I ako drf nema ništa protiv, naravno.

Užasno me sada zanima kako bi l. obradila iskrivljenu percepciju realnosti, paranoju i, naravno, oralni seks.

Dakle, do sutra.

Ne, ne: odmah po specifikaciji a za sat-dva! Moze to Li.

A sta mislis, Lurde, da odredimo dan. Prisutni nabacaju i odrede zelje. Pisci-dobrovoljci spice po stilsku vezbu, pritchuljak...Ne u svrhu nadgornjavanja, vec zabave i oshtrenja chula.

Apsolutno se slažem, a to može da bude nagradica na nekom kviziću, to zadavanje tema. Jedini problem može da bude količina i nekontrola, pa zato predlažem da se pisci-dobrovoljci ili slučajni prolaznici UNAPRED prijave, dakle PRE zadavanja teme.

I da ograničimo na recimo tri, pet ili tako nešto komada, da bi moglo sve da se pročita.

Nego, ja nisam napamet pričao, mene stvarno jako zanima kako će l. sa tim visceralno hororičnim senzibilitetom da odradi paranoju, iskrivljenu percepciju i oralni seks. Izgoreh.

Ha, ja da vidim sta je sa kericem a ovde 1001 jedna noc u zacetku.... lele Lurde!
A pocelo je tako... naivno :)

Ova zanimacija me uhvatila u bezrazlozno dobrom raspolozenju. Moj dobar prijatelj bi to imenovao "nervno rastrojstvo".
Pa: ovde zalaze brojni dobri i pismeni ljudi; ovde je i prica ispaljena nabrz, po zadatku. Imamo, zajedno, priliku da srusimo dva SF mita.
1. Da su sujete bezmerne i sardnje izmedju delatnika u zanru nikako ne moze biti
2. Da ja ne dopustam da se darne u moja ostvarenja
Lurde, kao inicijator price i pismen covek, prihvati se zadatka da ovo izbrusimo. I sam sam po stvaljanju tacke imao nekoliko ideja. Mozemo ih prodiskutovati.
Pretresemo, usvojimo i cica doradi. Eventualni prihod od objavljivanja price u tom obliku u decenijama koje dolaze, poklonicu LK. Strip i ostale medije zadrzavam za sebe.
Bez pohvala i pokuda opsteg tipa; jasni predlozi na pravim mestima.
Ako se prihvatis, prilozicu par svojih predloga iz momenta.
Meni se ovo cini kao dobra zabava, a?

Greymalk uzima svoje papučice i polako se iskrada. Samo se vi momci lepo zabavite, a s jutrom stižu i ostali. Dovoljno vremena da se zbriše u sigurnost sopstvenog laira.
Lurde, Lurde, u kojim sve čorbama te ne nadjoh kao začin?
DRF, nadam se da ću kao neometač iste zabave dobiti potpisan primerak, bez posvete?

Greymalk,
nije ovo zanimacija samo za decke. Ni samo izmedju Lurda i mene. Ako lepo podje shara, svaki smislen predlog bi uticao na konacni izgled o v o g a.
Nemam pojma hoce li iko da se igra; mozda sve zavrsi kod Bobija.
U svakom slucaju, imas primerak pa sta god taj primerak bio.

Najsuvisliji, nakreativniji i najlepši topik na ovom forumu dugo vremena unazad. Učestvovaću vrlo rado. A rušenje famozna dva mita je pun pogodak. Na kraju krajeva, više puta sam uspešno sarađivao sa drugim ljudima - bilo u izradi eseja i novinskih članaka, bilo u držanju tribina.

Quote from: "drf"Greymalk,
nije ovo zanimacija samo za decke. Ni samo izmedju Lurda i mene. Ako lepo podje shara, svaki smislen predlog bi uticao na konacni izgled o v o g a.
Nemam pojma hoce li iko da se igra; mozda sve zavrsi kod Bobija.
U svakom slucaju, imas primerak pa sta god taj primerak bio.

Potpuno sam te razumela, ali ja cu biti u poblici. Aplaudiracu ucesnicima. I, verovatno, nadam se, uzivati u igrokazu.

Greymalk, preteruješ.  Po običaju.

Fipo, ja tek treba da te dešifrujem. A i nešto sam užasno hororična zadnjih dana; pre dve nedelje me rasturila jedna noćna mora. Čudo jedno, ali verujem da mi je prva istinska.

Elem, zbog toga mi jedva polazi za rukom da registrujem išta van direktno brutalne proze.

Valjda mi je zato Vavilon tako dobro legao.

Aha. Znači, to mu je to.

Okej.

Ako nema specifičnijih odrednica sem onih već navedenih, nastavljam tamo gde je Fipa stao.

Ali.

Nenad otpada. Ne znam šta sa njime.

Otpada i prvo lice. Ne mogu u prvom.

A to znači da bi sada trebalo zadati i jedno ime. (Ali neutralno; ne sme biti ime bilo kog poznatog mi člana ovog foruma.)

Ostavljam klinku, takvu kakva jeste.

I Bobija, naravno.

Ovako, Drfe. Učestvujem, naravno, sa konkretnim zamerkama imenom i prezimenom, samo mi treba malo vremena. Juče sam poginuo sa onom košarkom, a danas pravo iz kreveta na posao.

Napisaću kasnije večeras ili sutra ujutru šta konkretno mislim da treba da se promeni i ponudiću ti par ideja u kom pravcu bi mogli da se reši.

libeat, ne treba ti prvo lice, samo one odrednice koje sam drfu zadao. raspoložena?

eh, greymalk...ti kao da ne znaš onu staru kinesku poslovicu "Mirodjijo, Lurd ti je ime".  :wink:

treba mi ime.

Za priču ili za junaka?

hvala, hororke i hororci.
ako stignem, veceras cu napisati primedbe za svoju pricu i predloziti par resenja.
I jos za Li: Nenad u stvari nije blizanac, vec glavni junak u malo mrdnutoj senci. Nisam to opisao, mrzelo me, a i posao je da objasnim otkud zver u svim senkama a pojma nema da su razlicite. I kako pandur zna za shetanje kroz paralelne svetove.

za junaka.

Quote from: "libeat"za junaka.

Šta hoćeš da se sadrži u tom imenu? Da li želiš da bude deo lika, tj. da ti samo ime olakšava karakterizaciju ili treba da bude neutralno i u tonu sa ostatkom priče? Skreće pažnju? Ne skreće pažnju? Angažovano? Neutralno?

Drfe, i u ovoj najavi si pomenuo neke od stvari, tj. problema koje bih i ja pomenuo.

Quote from: "drf"I jos za Li: Nenad u stvari nije blizanac, vec glavni junak u malo mrdnutoj senci. Nisam to opisao, mrzelo me, a i posao je da objasnim otkud zver u svim senkama a pojma nema da su razlicite. I kako pandur zna za shetanje kroz paralelne svetove.

Ma slutila sam ja da tebe treba dešifrovati...
A užas jedan, čitati na poslu; odneću kući i ponovo iščitati natenane.

Quote from: "Lurd"

Quote from: "libeat"za junaka.

Šta hoćeš da se sadrži u tom imenu? Da li želiš da bude deo lika, tj. da ti samo ime olakšava karakterizaciju ili treba da bude neutralno i u tonu sa ostatkom priče? Skreće pažnju? Ne skreće pažnju? Angažovano? Neutralno?

pa ti izaberi. ko ovde daje odrednice, a?

Samoupravljanje je cudo.
Zvizdoje
Mrki
Lice
Lindro
Misara
Chuchko

Quote- urbana sredina
- serijski ubica
- osecaj jeze, paranoje i visceralnog uzasa
- oralni seks
- poremecaj percepcije realnosti

To su moje odrednice, SVE ostalo je na autoru, pa čak i ime. No, ako ti je problem, samo reci. Ja ti mogu pomoći, obožavam da smišljam nadimke i imena, ali nemam pojma kako che to da izgleda. Kapiš? Ne bih voleo da ti kažem neka se junak zove Malachi Wrench, a ti radnju smestiš u Niš.

Ili da se zove Ido Kozikaro, a sve se dešava u Tokiju ili Slavoljub Nenadić a Slovenac ili da se zove sir Solomon Dunne, a kod tebe je neki pijanac-geak.

I te fore.

Aaaa, tako znači.

E, nisam ukapirala iz prve, mislila sam da je reč o nekakvom bogtepitaj lancu i tako to. Ali ovo je zapravo super: imam jednog Đorđa sa kojim se već neko vreme mrcvarim, pa kao, odlična prilika da se neko drugi malo mrcvari.  :twisted:

Ceremonijal je uvek isti.

Koraka gipkih i ležernih, pit-bos nečujno klizi po debelom vunenom tepihu glavnog pita i pruža ruku. Lice mu je naizgled ljudsko ali odaju ga oči: zmijske zenice plutaju beonjačama poput žive dok prezrivo mere Đorđev bordo džemper od kašmira.

Već smo pomislili da si nas zaboravio, Georgi... pit-bos očnjacima kasapi Đorđevo krsno ime. ...pomislili smo da si se izdajnički priklonio našoj konkurenciji.

Đorđe oprezno prihvata ruku pruženu u pozdrav. Pit-bos je zasigurno krvopija višeg reda a takvi zahtevaju svakodnevni manikir, pošto im kandže naočigled rastu.

Ne, ne, to nikako. Odan sam  Karuselu koliko je i Karusel odan meni. Znaš i sam kakav je život; posao, obaveze...

Naravno, naravno...i, šta će biti večeras, Georgi? Punto banko? Blekdžek? Manila? Teksas holdon? Otvoreni poker?"

Ceremonijal je uvek isti.

Obojica nastavljaju šaradu učtivih banalnosti.

Đorđe se ljubazno raspituje za zdravlje pit-bosove žene i dece.
Pit-bos odmereno dotiče relevantne teme foreksa i jučerašnjeg indeksa berze sve dok zmijskim zenicama ne fiksira neku drugu žrtvu vrednu pozdrava.

Đorđe onda prilazi baru i naručuje kafu od kelnerica koje su već odavno kliznule na prisnost iskasapljenog krsnog imena.                

Vazduh je otežan dimom i neprekidnim zvrndanjem džekpot mašina. Vazduh je toliko gust da nasilno ulazi u pluća i nalik je kiseloj sluzi koju treba iskašljati uz ogroman napor volje.

ko moj cimer Mato bubanj, s ledja

*grin*

Javni pit je pretvoren u utopiju.

Okean zamenjuje nebo a tlo je vunena psihodelija cvetnih dezena i geometrijske trivije dijamantskih simbola. Svod kupole je rasporen spiralom akvarijuma i konveksnih ekrana a mante lenjo krstare u vrtlogu planktona rastegnutog kroz plavetnilo veštačke tišine.

Do šest uveče, u kazinu su otvoreni samo stolovi malih denominacija. Za njima sede ne-ljudi čije atrofirano meso postojano curi na debeli vuneni tepih javnog pita. Ne-ljudi koji kupuju, sakupljaju i napamet znaju svih dvadeset i pet stranica džepnih izdanja bestselera tipa "Sve tajne Blekdžeka" ili "Apsolutan Sistem za Uspeh na Ruletu".

Đorđe ih prezire.  

Prezire upornost kojom usitnjuju poslednje zalihe vremena dok opstaju isključivo na nadi da će nekada, nekako, uspeti da postanu iznimke sveopštih pravila.

Prezire odsutnost kojom zaboravljaju svoju zanemarenu decu na parkingu, zaključanu u automobilima, ili kod kuće, da se igraju šibicama.

Prezire letargiju njihovih ispraznih života provedenih u krajnje besmislenoj nadi da će u akvarijumu Karusela naći ono što ni sam bog nije našao za shodno da im udeli.



Đorđev karakter diktira da se takva vrst dubokog prezira ispolji pedantnom ljubaznošću. Učtivo pozdravlja neke koje iz viđenja poznaje i, ignorišući lakoću kojom njihova ljudskost klizi sa kostiju omekšanim vrelinom javnog pita, ljubazno se raspituje za zdravlje njihove zlostavljane dece.

Tačno u šest, krupije prilazi praznom stolu. Nosi poslužavnik sa žetonima u boji. U štekama od po dvadeset, vešto ih postavlja na čoju, u polukrugu oko točka.

Inspektor dolazi sa zaključanim sandukom.

Krupije preuzima šteke vrednosnih žetona.

Proverava ih i stavlja u mali plastični kabinet na kraju svoje strane stola.

Polaže doli na čoju.

Stavlja rezervnu kuglicu na vrh tornja.

Stavlja radnu kuglicu na nulu.

Letimičnim pogledom se uveri da je sve kako treba.

Odmereno pokrene točak.

Uključi displej.

Stane pored stola, ruku prekrštenih u iščekivanju.

Desni dlan oko leve podlaktice.



Sto je otvoren.



Neki kockari vole da odigraju prvi spin na tek otvorenom stolu. Sujeverno kontrirajući volji krupijea, naivno biraju stranu točka suprotnu od nule, teško pokrivajući sve brojeve male serije.

Ako dobiju taj prvi spin, svu noć ostaju kod tog stola, uvereni da im je naklonjen.

Ako izgube, oni kivno zapamte krupijeovo lice i ostatak večeri ga izbegavaju na svim stolovima, osvetnički mrmljajući vulgarnosti sve dok krupije ne završi svoju dvadesetominutnu smenu.

Đorđe prezire to praznoverje i naklonjen je ljudskim krupijeima zbog svega što moraju da podnose.

Krupijei tu naklonost uzvraćaju. Muškarci ga poštuju a devojke naprosto obožavaju i ne trude se da sakriju zadovoljstvo dok mu isplaćuju uspešan spin.



Đorđe je u Karuselu poznat kao džentlmen koji sa lakoćom oprašta čak i greške, koji precizno zna svoju isplatu i krajnje uljudno skreće pažnju kada misli da nije tačna, koji sa jednako strpljivom gracioznošću podnosi gubitak i dobitak i koji nikada, ama baš nikada ne gubi nerve.

Displeji na rulet stolovima pokazuju rezultate poslednjih devet spinova.  Đorđe sa nepokolebljivom pažnjom prati svih šest stolova javnog pita. Strpljivo obilazi jedan po jedan sto, vrebajući displeje, čekajući.

Đorđe ignoriše splitove i kolone.

Ignoriše boju i par/nepar.

Đorđe ignoriše i ševale i četvrtine i šestine zato što ne veruje u delimična rešenja.

Veruje jedino u serije sa punim brojevima.

Ako izgubi, u idućem spinu udvostruči ulog.

Ako i tada ne dobije, progresivno diže ulog sve dok jedan od brojeva iz te serije ne izađe.

U najgorem slučaju, povrati izgubljeno.


Negde pred ponoć te poslednje Đorđeve noći, verovatnoća ukazuje na sirotane: osam brojeva uguranih između male i velike serije, pet na zapadu točka a tri na istoku.

Neposredno posle ponoći, kada je gužva na spinovima  najveća i kada svi jaki stolovi redom imaju najiskusnije krupijee, sirotani obznanjuju svoje prisustvo: dva stola sa najboljom verovatnoćom izbacuju najpre 6, pa 34, pa 20.

Đorđe u svakom spinu ima maksimalan bet na tim brojevima.

U tom preciznom momentu, krv mu kola venama poput rastopljenog zlata.
Đorđev duh, sklon da u svim drugim momentima čuči zguren duboko u očnim dupljama upravljajući telom kao kočijom, sada se besramno prostire kroz svo to biće čiji je vlasnik i nesumnjiv gospodar.
Đorđev duh napokon ispunjava ceo svoj mesnati, koščati, savršeni univerzum do samih granica kože, do krajnjih periferija noktiju, svestan svega.

Svestan sebe.

Pluća cede čist kiseonik iz dimom otežanog vazduha, ostavljajući tek smrdljivi vakuum za ostatak bezvrednog, neljudskog sveta.  Stomak je ribaća daska od čelika i kamena, o koju može sa lakoćom da se skrši i cunami.

Na krajnjem stolu oko kojeg je najveća gužva, Đorđe uz osmeh gleda kako krupije stavlja doli na broj 14, dva spina za redom. Oba puta Đorđe dobija maksimum na broju i oba puta traži da ga se isplati u najvećoj denominaciji vrednosnih žetona.

Đorđevi džepovi su nabrekli žetonima.

Pit-bos se taktično nudi da ih odnese na kasu.

Đorđe izručuje sedefaste kvadrate u krvopijin poslužavnik, ne prekidajući koncentrisano vladanje stolom  ni za sekund.  Od svih sirotana koji u sumanutom talasu preplavljuju stolove jedino devetka izmiče, dva puta dopustivši kuglici da iskoči u 31.

Đorđe gaji naklonost za devetku, ponajviše od svih sirotana.

Tri puta nosi dobitak na broju 31 a onda kuglica preko 22 skreće u veliku seriju i bonanza se završava, naprasno kako je i počela.

Pit-bos uslužno pruža ček; očnjaci su mu sada jedva vidljivi dok jezikom senzualno oblizuje tanke usne. Pit-bosovo poštovanje je osenčano prezirom za džemper od kašmira ali ček odnosi prevagu.

Đorđe iskreno prima neiskrene čestitke. Pit-bosovi nokti su sada uredno kratki i nimalo zlokobni u svom manikiranom sjaju.

Zajedno sa sedefastim kvadratima u džepovima, Đorđe je teži za svotu novca tačno trideset puta veću od one sa kojom je ušao u kazino.

Bogatstvo dovoljno da ga pronese kroz skoro pet godina razumnog življenja.
Dovoljno da mu kupi većinu stvari koje je ikada u životu istinski poželeo. Dovoljno da ga odnese na put oko sveta, na egzotične plaže koralnih ostrva na kojima vlada večito leto a ljudi su nestvarno ljudski, nestvarno mladi i nestvarno lepi, sa bronzano preplanulom kožom i od sunca izbledelom kosom, okupirani isključivo mešanjem i ispijanjem koktela od ruma i gustih sokova tropskog voća kojemu je čak i miris jestiv.

Ali.

Đorđe je kockar.
Njegov život je ispunjen  beznačajnim trenucima između spinova - dok kuglica miruje a pare menjaju stranu stola, dok se isplaćuje, kupuje, stavlja, menja, kombinira, planira, odlučuje i prepravlja -  i svodi se na prosto čekanje, na  strpljivo istrajavanje.

U njegovom umu nema mesta za snove, čak ni sopstvene.


Đorđe uzima ček i iskrenim osmehom kontrira pit-bosovu deformisanu grimasu iskežene uljudnosti.

Korak je nestvarno lagan.

Stomak mu je i dalje ribaća daska, krv mu je još uvek tečno zlato a noge mu i dalje nose kolosa sa rodosa.

Klizi po debelom tepihu kroz haos zvuka i slike, pored voštanih lica izranjavanih ljudi i njihovih deformisanih pogleda što vise u vazduhu poput mrtvih ptica.
Klizi kroz vazduh otežan dimom i neprekidnim zvrndanjem džekpot mašina, kroz prigušeno svetlo večitih reflektora, u pravcu izlaza.

Ali.

Pre izlaza, mora da prođe pored ogromnih, slonovačom dekorisanih vratnica Salon Privea.

Ali.

Salon Prive se kupa u blagom svetlu i prigušenom mrmoru, treperav i iskričav poput zabačenog tropskog ostrva.


Svet buke, smrada, raspadnutog mesa, zvrnanja i atrofiranih pokreta prestaje na tim masivnim vratnicama kao nožem odsečen.  Iza vratnica od slonovače čak su i krupijei nečujni u svojim prijatno-ljudskim obličjima; Salon Prive je hram novca u kom je sva komunikacija svedena na tihu razmenu učtivih suština.

U vazduhu visi opijajući miris kožnog nameštaja i Mocartov Hafner.

Pit-bos Salon Privea susreće Đorđev pogled i smeši se u pozdrav, odobravajuće klimajući glavom. Zna za Đorđev uspeh, zna apsolutno sve - pit-bos Salon Privea zna tačnu težinu, debljinu i kvalitet najsvežijih guano naslaga na stenju Galapagosa. Zenice su mu savršeno ljudske a lice mu je neopisivo privlačno u svojoj poslovičnoj ozbiljnosti.

Ne ponavlja greške svoje nesavršene, nametljive krvopijske varijacije u javnom pitu – ne nudi niti piće niti banalnosti. Ne nudi apsolutno ništa i čak izgleda pomalo odsutan, gotovo rasejan, dok očinskim pogledom procenjuje sadržaj plastičnih kabineta na stolovima.

U tapaciranim kožnim foteljama Salon Privea sede ljudi zbog čijih aviona kazino poseduje pistu, toranj, parking i 24-časovnu opslugu dečački sitnih Taj-devojaka.  Pored takvih ljudi, Đorđe je mravlja senka, sve zajedno sa svojim čekom i bordo džemperom od kašmira.


Krupije desnog ruleta je mlada ljudska ženka prema kojoj Đorđe već dugo oseća iskrenu naklonost. Zlatna pločica na njenim grudima obznanjuje da joj je ime Irena ali Đorđe zna da su većina tih imena na pločicama izmišljena; mladim ljudskim ženkama je lakše da podnesu psovke ako im se ne psuje krsno ime.

U Ireninim zelenim očima Đorđe zatiče iskrenu dobrodošlicu. Zbog te dobrodošlice, on procenjuje sopstveni život na finom kantaru od  slonovače i Haffnera - procenjuje težinu običnih momenata dok se stavlja, menja, kombinira, planira, odlučuje i prepravlja. Procenjuje verovatnoću koja objedinjuje sva njegova jutra i sve njegove večeri.

Razmišlja neko vreme.

A onda.

Bez reči stavlja ček na zelenu čoju.

Uz osmeh, Irena uzima skupi papir sa vodenim pečatom Karuselovog logoa i utkanom zlatnom niti koja predstavlja ekvivalent tuđih snova.

I razmenjuje ga za.

Plastiku četvrtastih sedefa desetica i mentol belih okruglih žetona  hiljadarki.

Đorđev duh se iznenada povlači sa periferija mesišta u kom je tako lagodno leškario.

Povlači se u sigurnost ništavila iza Đorđevih očiju, vireći sa zebnjom u blago svetlo i prigušen mrmor tropskog ostrva natopljenog Mocatovim Hafnerom.

Ostavlja za sobom prazninu koja Đorđetu najavljuje svoje postojanje hladnoćom u prstima i sitnim kapljama znoja na slepoočicama.

Ako nastavim ovakvim tempom, nikada neću stići do groblja, so bolje da sada iznesem poneku observaciju, nego da čekam da nakupim vremena za sve, jer toga neće biti uskoro.

Dakle, osnovno što mi smeta je što je cela priča napisana u fantastičnom tonu, onom tvom epsko-pesničkom stilu. Ne kažem da treba da menjaš stil, ali se ovako ne vidi dobro iskrivljena percepcija junaka. Čitaocu podjednako fantastično izgledaju i njegova "normalna" razmišljanja i halucinogeni momenti. Mislim da bi tu trebalo da se napravi neka razlika. Možda prvo lice - treće lice.

Ne bi bilo loše da se ubaci neki bekgraund za likove, koji su prilično nedefinisani za ono što sam imao na umu. Bilo bi dobro da osetimo bar neki strah za junaka, ali i da nam neprijatelj bude bar malo strašan. E, da. Neprijatelj  - mislim da bi na njemu trebalo da se poradi, da se produbi, da mu se da neka priča i neki dobar motiv da radi to što radi. I da bude čovek.

E, sad, ne bih da ispadne da treba da pišeš roman, samo želim da kažem da je ovako sada bi deluje da je stil ispred sadržaja, to jest, da si mogao da pišeš o bilo čemu.

Biće još kasnije.

libe, kamo još? Ovo će biti neka duža priča. Sjajno.

Lurde, probaj da budes odredjeniji. Neces me zamoriti ni oterati, samo napred.
Kao pobednik kviza imas privilegiju, ali bih voleo da se jos poneko ukljuci.
Ajd, bre, da se zanimamo.
Raduje me sto Lebeat radi ko zvrk. Procitao sam nekoncentrisano - kad zavrshi isprintacu, pa natenane.
Mladi i malo manje mlad pisci, sta cekate?
Moja ideja(?) je da izrucimo nekoliko prica po postavljenim zahtevima, a ko izricito kaze da zali da mu se brlja po radu demokratski, da mu to priustimo.
Nece biti stete .
Jos za Lurda: kad utanacimo sinopsis do detalja, ponudicu sedam stilova pisanja. Ili glasanjem, ili ti odluci sta ti se cita.

Irena zna način Đorđeve igre; zna da će Đorđe možda satima čekati znakove samo njemu vidljive, samo njemu razumljive. Svesna je i da je Đorđeva gomila plastike daleko najbeznačajnija od svih gomila na njenom stolu.

Irenina naklonost je očigledna i Đorđe u njoj uživa koliko i u finom mirisu kojeg je Irena utisnula u njegovu svest umesto imena. Kada nakon nekog vremena pristigne njena smena, Irena ceremonijalno klizi dlanom preko dlana, ostavljajući iza sebe osmeh pun neskrivene naklonosti.  

Ali.

Tri sata kasnije, Irena ponovo dolazi na smenu.
U mesinganom žlebu za žetone zatiče jedan jedini Đorđev kvadrat. Dok Đorđe nežno gura sedef ka sredini stola, ona svesno izbegava podizanje pogleda sa zelene čoje stola.

Irena neke stvari odbija da gleda, nadajući se da će time poništiti njihovo postojanje. Istinski želi da je negde drugde, u nekom drugom svetu, svetu punom ne-ljudi za koje nimalo ne mari i u kome ama baš ništa ne ovisi od nje lično.


Đorđe uredno slaže svoje poslednje mentole na zapadne sirotane; 1, 20, 14, 31 i 9.

Ponajviše 9.

Kuglica se smiruje.

Na praznom broju 22.



Đorđe se setno smeši, pazeći da pri tom ne okrzne Irenin pogled pun tuge, pun sažaljenja i izvinjenja.

Vreme je iščupano iz svog ležišta i osipa se iz trzave stvarnosti poput prašine sa krila kolibra.

Dok ga tromi koraci odvlače do masivnih vratnica dekorisanih slonovačom, Đorđe sluša kuglicu kako se smiruje u točku.
Okreće se taman na vreme da vidi kako Irena stavlja doli na praznu devetku.

Na potpuno praznu devetku.


Đorđe se svesno trudi da odvrati pogled pre no što se njegova naklonost za Irenu iskristališe u iskrenu mržnju.

Venama mu kola motorno ulje.

Ruke su mu zadavljeni albatrosi.


Na debelom tepihu Salon Privea još uvek drhture  molitve upućene nekom odsutnom, bespomoćnom bogu - molitve isuviše lagane da potonu u magmu zemlje, isuviše teške da se ikad vinu u nebesa.


Đorđe ih gazi.

Napolju je sveže.

Horizont na istoku ocrtava se blagim nagoveštajem svetla. Đorđe se sa mukom provlači kroz zbijene redove parkiranih automobila, tražeći svoju tojotu.

Gotovo se sapliće o dečaka, ne starijeg od osam. Dečak se trapavo naslanja na izudaranu belu sijeru i pospano  petlja oko šlica na prljavim pantalonama. U sijeri, devojčica besno lupa dlanom o staklo; "...keva će te bije ko psa kad vidi kako si upišao sedište!!"

Đorđe obilazi sijeru.

Slučajno, sasvim slučajno, podiže pogled ka nebu; jedna zvezda klizi preko crnila i ostavlja za sobom tanku, nežnu liniju svetlosti.

Uma ispražnjenog a pogleda istinski zatupljenog, Đorđe se prisiljava da isprati njen pad samo da otkrije kako za njom sledi još jedna.

Zamisli to!
Dve zvezde!

Jedna zvezda je slučajnost.

Dve su...šta?

Đorđev um se gladno obavija oko miliona, triliona, ziliona. Smoren realnošću, Đorđev um se sklanja u cinizam; kolika god da jeste ta verovatnoća, beznačajna je u poređenju sa tri zvezde.

U odgovor, treća zvezda poslušno klizi nebom, raspaljujući gotovo ugaslu liniju pada svojih prethodnica.

Đorđe zaboravlja da udahne.

Nešto u svetu se menja.

Nebo se menja.

Sve na nebu se menja.

Sve na nebu se menja i ostavlja za sobom pomak.

Horizont na zapadu se ocrtava nagoveštajem svetla.

Đorđe se povlači jedan korak.

Povlači se dva koraka.

Povlači se koliko ga noge nose.

A onda.

Gotovo se se sapliće o dečaka, ne starijeg od osam. Dečak se trapavo naslanja na izudaranu belu sijeru dok pospano petlja oko šlica na prljavim pantalonama. U sijeri, devojčica besno lupa dlanom o staklo; "!!etšides oašipu is okak idiv dak asp ok ejib et eć avek..."

Đorđe sa mukom tetura kroz zbijene redove parkiranih automobila.

Ulazi u kazino.

Posrće po debelom tepihu javnog pita, kroz vazduh otežan dimom i neprekidnim zvrndanjem džekpot mašina, kroz prigušeno svetlo večitih reflektora prosuto po ne-ljudima.

Posrće kroz nepreglednu masu mutnog svetlucanja rastopljenih ljudskih lica što očajničkim naporom izvlače poslednje ergove iz baterija na izdisaju.

Posrće u pravcu ulaza. Prema čoveku u bordo džemperu od kašmira.

Koji.

Razmenjuje isprazne, učtive banalnosti sa pit-bosom čije zmijske zenice plutaju beonjačama poput žive.

Đorđe se trudi se da potraje dovoljno dugo da priđe tom čoveku.

Da potraje.
Da mu priđe.
Da stane pred njega.
Da mu kaže.

Ali.

Noge su mu tona zdrobljenog mramora.
Grudi  prepečena grnčarija,
Srce mehur od sapunice.
Duh maslačak u orkanu.

Um grčevito poseže za rečima.

A onda.

Shvata.



Nema šta da se kaže.

Eto.
To mu je to.
Ajde sad malo vi.

Isprintao. Odoh da smislim oshtar odgovor.

Drago mi je da si igri sklona, i da si se izlozila.
Jos draze mi je sto su ti poetika i srcanost preci od moguceg nerazumevanja.
Jer: u vremenima spustanja kriterijuma, lenjih mozgova radih da prate samo "opisni stil", svaka izazovnost i zahtevnost jesu biser, jesu opomena.
Prijalo mi je ko budali samar.

Tvoj zuj nije onaj koji je proizvod mog drhtanja. Ni latino-ameicki, usvojen i unakazen od postmodernista serbskih. Maglovito se secam da si odozgore, blizu Istre, gde kazu da je blizu povrsine tla kicma jednog od uspavanih zmajeva.

Slobodan sam da natresuma nabrojim par stvari koje bih voleo da sam procitao u prici, iako znam da je to turanje prsta u oko nabrusenog autora/ke; tu slobodu mi daje vlastita izlozenos ovde i sad.

Voleo bih da sam video agoniju i totalni pad nekoh od boranija-kockara i hladni prezir onih sto smatraju da nisu pali, ili bar ne do dna.

Cini mi se da ima prostora za kocku s nebom, ili senkom. Mozda zbog istok-zapad orjentacija u prethodnim igrama. A sta bi bio ulog, to se manje-vise zna. Najzad, kad izgubi tu partiju, koliko su Djordju vazne druge.

Procitacu jos jedared, tek da bih kenjao sladje.

Inace, sinopsis ti je doradjeniji od mog. Imam za sebe olaksavajuce okolnosti a i izmenicu par stvari; cekam prvo tudje sugestije.

Da Bobi zna sta je pravi ker, mahao bi repom doh uragan ne nastane - lepo je biti povod razigravanju.

Okej i slažem se sa onim za zuj; Kvarnerka, šta ćeš.  8)

Inače, znam da ovo nije dorađeno i znam da ne bi ikad ni bilo, ako je samo do mene; vidiš, Đorđe postoji i ovo je njegov prilično veran portret i pretpostavljena perspektiva. I šta da ti kažem, naklonjena sam mu.

Bila. Ne znam da li je još uopšte živ.

Ali imao je principe, ma kako drkave iz mog ugla, i bio im je veran sumanuto, tako da nisam mogla nego da ga gotivim. A ionako ne može proći gore no što ga ja završavam, zar ne?

Ti daj sve za šta ima prostora. Pogotovo poliranje; ja ponekad ne umem da prepoznam onu finu granicu između poetike i patetike.  Tu slobodno gazi patikama koliko imaš snage.

OK - posto sam neopisivo lenj, prilazem jednu stariju pricu....


                             U no}i poput ove...


...ra|aju se ideje. Milan Beli} je bio siguran u to, ali izgleda da je to ve~e proma{io porodili{te. Kreativna blokada ga je saletela iza }o{ka kao nasrtljiva prostituka, i nije imala nameru da ga pusti u skorije vreme. Sedeo je pred sterilno belim ekranom i poku{avao da razvali branu koja se iznenada podigla u njegovim mo`danim tokovima. Nije vredelo. Ni najprostija re~enica nije mogla da se prevali preko.
Protegao se na neudobnoj drvenoj stolici, zevnuo, pa pogledao na zidni sat. Kazaljke su se upravo sporile oko prava na cifru 12. Previ{e rano za spavanje, ali i previ{e kasno da nazove Dajanu. Ona je verovatno odavno legla, uostalom, san joj je bio preko potreban. Znala je da se iscrpljuje rade}i na projektima, i kad bi joj on predlo`io da se odmori samo bi odmahivala glavom uz njeno ~uveno: "  Nemam vremena za dangubljenje!" Pa, ako ni{ta drugo, ona bar nije imala problem sa nedostatkom ideja.
Poku{ao je da prisili sebe da po~ne da pi{e, pa makar i gluposti. Nije i{lo.
Nekih desetak minuta kasnije isklju~io je ra~unar, i pre{ao u kuhinju. Izvadio je tetrapak mleka iz fri`idera i popio nekoliko gutljaja i ne trude}i se da potra`i ~a{u(jo{ jedna od stvari koje su znale da izlude Dajanu). Seo je ispred TV-a, nabrzaka pregledav{i kanale. Kad se uverio da je program uvredljiv za inteligentna bi}a, isklju~io ga je i s uzdahom se zagledao kroz prozor. Napolju se jasno video u~inak zime na grad. Ulice su bile puste, rupe na asfaltu ispunjene ledom odbijale su svetlost nekoliko preostalih uli~nih svetiljki. Paradoksalno, ali odjednom je osetio potrebu da se pro{eta. Nije se mnogo razmi{ljao - bio je ~ovek koji se vodi impulsima. S druge strane Dajana je uvek delovala krajnje sra~unatao. Ponekad bi se zapitao za{to uop{te gubi vreme s njom. Pa, zato {to je bila puna love , a sem toga bila je naj`e{}a pu{ulja koju je u `ivotu sreo. Pri pomisli na njen jezik slatki trnci bi mu krenuli du` ki~me.  Bila bi stvarno sjajan komad samo da nije tolika ku~ka.
Dok je izlazio iz zgrade ~uo je dreku bebe negde s tre}eg sprata. Ostali stanari su u{u{kani pod usmrdelim jorganima jezdili predelima sna.
Istog momenta kad je iza{ao, osetio je ujede hladnog vazduha na obrazima. Podigao je kragnu i pogledao niz ulicu prema centru grada koji je li~io na jato svitaca u daljini. Odmahnuo je glavom. U ovom trenutku mu je bilo potrebno ne{to drugo. " Svetla velegrada" nije bio film koji je mislio da odgleda to ve~e.
Odlu~io je da se pro{eta po Spomen parku koji se nalazio nedaleko od njegove zgrade. No}u je znao da izgleda zaista jezivo, i nadao se da }e morbidna atmosfera povratiti inspiraciju. Bio je horor pisac - bilo bi glupo o~ekivati da inspiraciju tra`i po trendi kafi}ima.
Prve pahulje su po~ele da provejavaju i znao je da }e krovovi uskoro po~eti da se bele, a gole grane drve}a izgleda}e kao da su posute vanilin {e}erom.
Nasme{io se. Ve~eras mo`da i ne}e uspeti da napi{e prolog za novi roman, ali bar }e dete u njemu zakratko isplivati na povr{inu prizvano zavodljivim obe}anjima sne`nih vilenjaka.

                                                    *

U no}i poput ove, ra|aju se monstrumi. Dragan Perovi} nije verovao u iste,                  
ali zato je ~vrsto verovao da je njegova `ena prava ve{tica. Tokom proteklih dvadeset godina imao je bezbroj prilika da se uveri u tu pretpostavku. On nije bio prek ~ovek, {tavi{e, kom{ije su ga smatrale za izuzetno finog i vaspitanog debeljucu. Zora, njegova `ena bila je su{ta suprotnost - mr{ava, sitna, otrovnog pogleda i jezika, bila je u stanju satima da se dere na njega i to uglavnom zbog bezna~ajnih stvari, poput podignute daske na {olji ili zaostalih malja u slivniku. To ve~e, ponovo je bila u elementu.
" Konju debeli, koliko puta moram da ti ka`em da prljave ~arape ne ostavlja{ na podu sobe. Postoji mesto za to u kupatilu", stala je izme|u njega i TV-a.
Namr{tio se, i pomerio glavu u stranu. Bio je suvi{e zauzet pra}enjem utakmice, a sem toga, nau~io je da se ne upu{ta u verbalne duele s `enom koja je bila u stanju da melje satima. Ponekad je, dok bi ona neumorrno pri~ala, imao viziju kako joj sipa p{enicu kroz otvor na glavi, i kupi bra{no koje je ispadalo kroz njena usta. Jebeni vodeni~ni mlin.
" Aha, igramo se ignorisanja!", bila je zajedljiva. " E, pa ne i ovaj put!"
Ruka, koja joj je sve vreme stajala sakrivena iza le|a, sunu prema njemu i pre nego {to je uspeo da se izmakne, par skorelih, pocrnelih ~arapa na{ao se ispred njegovog nosa.
" Vidi{ li ti ovo?", po~ela je da hvata zalet. " Misli{ li da ja imam vremena da tr~im za tobom po ku}i i sakupljam prljav ve{? Dvadeset godina ponavljam neke stvari, ali izgleda da `ivim sa komadom bukve".
^arape su se klatile na desetak centimetara od njegovog lica, sa ogromnim rupama na mestima gde bi trebalo da se nalaze pete. Procentualno govore}i, to nisu bile ~arape sa rupama - ta~nije bi ih mogli nazvati rupe sa ~arapama. Nije mogao da zadr`i osmeh. Naravno, to ju je bacilo u vatru.
" Sme{no zar ne! Ja }u da rmba~im dok se ne sru{im, a gospodin }e da se smeje. Ne}e mo}i! Nisam ja rob u ovoj ku}i, imam valjda i ja prava na odmor...". Sitne kapljice pljuva~ke izletale su napolje dok je nastavljala u beskraj.
I tad je Dragan osetio prve trudove. Monstrum, koji je poput fetusa rastao u njemu, krenuo je napolje. Dragan je znao da }e taj dan pre ili kasnije do}i. Dugi niz godina gutao je uvrede, poni`enja i psovke , hraniv{i njima zver koja je rasla u materici suspregnutog gneva. Sada je kona~no do{ao trenutak da njegovo ~edo ugleda svetlost dana.
Ustao je, odla`u}i nedovr{enu fla{u piva u stranu. Na TV-u je komentator urlao da je gol pao " petnes'" minuta pre kraja. Tromim korakom uputio se ka kuhinji. Zora ga je pratila u stopu, ma{u}i rukama i trabunjala ne{to o zaslu`enom odmoru u banji.
Sme{kao se, dok je pogledom prelazio po kompletu ner|aju}ih no`eva na kuhinjskom radnom stolu. Kontrakcije su postajale ja~e.
" [ta je, gospodin je gladan? ", ~uo je njen glas iza le|a. " Pravi sam sebi ve~eru, svinjo. To jest ako si u stanju posle toliko popijenog piva".
Izabrao je no` sa se~ivom dvostruko {irim od dr{ke - neke stvari nikada ne izlaze iz mode. Okrenuo se ka `eni sa kojom je proveo pola `ivota. Sme{io se, jer za razliku od nje, koja nije mogla da ima decu, on je upravo donosio novi `ivot na svet. ^ak i kad je podigao se~ivo visoko iznad glave, ona nije shvatala {ta se doga|a - nastavljala je pri~u, slepa za sve oko sebe.
Kriknuli su u isto vreme. Ona od bola, kad joj je o{trica proletela izme|u rebara, riju}i svoj put ka dubinama tog rudnika mesa; on od olak{anja, jer je podariv{i `ivot nasledniku, umirao, ostavljaju}i zveri u nasledstvo najdragoceniju stvar koju je imao - sopstveno telo.
Krik novoro|en~eta ~uo je samo mladi} u sivoj zimskoj jakni koji je upravo izlazio iz zgrade. Ostatak kom{iluka je, zamotan u }ebad koja su smrdela na pra{inu i znoj, sanjao o boljoj budu}nosti.
Monstrum, koji se nekad zvao Dragan Perovi}, nastavio je da se~e be`ivotno telo na podu. Pola sata kasnije, iza{ao je, nose}i gomilu nabreklih najlonskih kesa i bacio ih u kontejner oko koga je patrolirala grupica ofucanih pasa.
Nije znao kako se zove. Oba roditelja su nestala ostaviv{i ga bez imena i mesta u svetu.
Sa no`em u unutra{njem d`epu kaputa, krenuo je niz ulice, u potrazi za osobom koja }e mu dati ime i svrhu.
     

                                                          *  
U no}i poput ove ra|aju se potrebe. Iskusan predstavnik zakona kakav je bio Grujo znao je kako da ih zadovolji. To je znala i sedamnaestogodišnja klinka koja je skakala po njegovim preponama, stenju}i i uzdišu}i.
Noćne patrole po Mitrovici umeju da budu u`asno dosadne. Zato je policajac Grujo Nagradi} pola sata pre po~etka smene ušetao u kafe-bar '' Aureus '', popularnije zvan '' Pendrek bar '' s namerom da pokupi neku od fufica koje su se tu skupljale. Bila je to neka vrsta pre}utnog sporazuma - devojke su rado pristajale da odrade pokoju '' nabrzaka '' za protivuslugu u vidu poklona, love ili naj}eš}e - jednog kruga u skupim kolima. Jeste da su uglavnom bile maloletne, jeste da se to moglo nazvati  i prostitucijom, ali oni su bili spremni da za`mure na '' sitne '' prekršaje.
Startovao je preterano našminkanu plavušu koja je sedela sama za stolom u }ošku. Popili su po pi}e, uz razgovor koji se svodio na klišeizirane replike iz jeftinih filmova i  ta~ne podatke o njegovom automobilu i njenim merama.  Ivana, to joj je bilo ime, spremno je prihvatila njegov predlog da mu pravi društvo tokom no}ne smene.
Sada, dok mu je njena dojka u potpunosti ispunjavala usnu duplju, pitao se koliko li je ve} puta bila s muškarcem. Delovala je previše mlado u odnosu na tehniku koju je posedovala i taj raskorak ga je zbunjivao.
Ubrzao je ritam, osetivši da se bli`i vrhuncu. Zajecala je, zabivši mu nokte u ko`u na le|ima. Pumpao je još minut - dva, a onda u trzaju svršio.
Poljubila ga je de~ji, u obraz.
'' Hej, bio si super! Ono, majke mi, baš je bilo great '', rekla je zakop~avaju}i brus.
Nasmešio se u odgovor.
'' Danas mi je ro|endan '', rekao je dok se nespretno smeštao ponovo na mesto voza~a.
'' Stvarno? Baš cool! Koliko puniš? ''
'' Trideset pet '', slagao je ne trepnuvši.
'' Divno! Onda ti je ovo kresanje došlo kao poklon''.
'' Ne, ako moram da ga platim''
'' Pa šta ti misliš - da sam ja neka kurvica? '', pokušala je da zvu~i ljutito. Nije joj uspelo. '' Uradila sam to zato što mi se svidjaš. Još uvek nemaš stoma~inu kao ve}ina tipova koji se skupljaju u '' Aureusu ''.
Pogodila je mesto. Sa punih trideset devet godina, stvarno je bio ponosan na ~injenicu da mu je telo još uvek izgledalo miši}avo.
'' Izvini. Nisam mislio da te uvredim'', slegnuo je ramenima.
Gledala je kroz prozor. Napolju je po~eo da pada sneg .
'' U redu je. Samo ne bih da pomisliš da sam jedna od onih... Da li bi ti bilo teško da me odbaciš do ku}e?''
'' Ve} letimo. Samo ka`i kuda?''
'' Naselje Pi~kovac'', rekla je, pa brzo dodala: '' I nije nimalo smešno!''
Desetak minuta kasnije, zaustavili su se pred njenom ku}om.
Poljubila ga je još jednom u obraz, a onda otr~ala. Posmatrao je kako polako otvara ku}na vrata i uvla~i se unutra. Zapitao se da li njeni roditelji uopšte znaju ko je njihova }erka. Odmahnuo je glavom, zapalio cigaretu i okrenuo kola nazad prema gradu. Bio je policajac - morao je nešto i da radi to ve~e.
U gradu kakav je Mitrovica i nije bilo previše posla za njega. Tu i tamo pokoja provala, kra|a kola, kafanska tu~a. Svake prestupne godine po ubistvo. U stvari, sve što je on radio svodilo se na hvatanje narkomana, koji su kao armija zombija hodali gradom. Odveo bi ih u stanicu, tamo bi ih malo maltretirali -  ~isto da ubiju vreme, i onda bi ih puštali, samo da bi ih ponovo uhvatili ve} slede}e nedelje.
Mrzelo ga je da to ve~e obilazi kafi}e i tra`i prestupnike. Umesto toga odlu~io se na sigurniju varijantu - Spomen park. To je bilo stecište stondiranih zombija i nije ni malo sumnjao da su i ve~eras tamo, iako je sneg sve ja~e vejao.
'' Pa vreme je da 'vatamo loše momke'', rekao je kad je parkirao kola i zakora~io na kaldrmisanu stazicu na ulazu u Spomen park. '' Samo prati put od `ute fasadne cigle i na}i }eš ih''.
Niko ga nije ~uo. Zaogrnut sne`nim plaštom grad je sanjao o prole}u...

                                                          *

U no}i poput ove ra|aju se nove ljubavi. Branislav je ose}ao blagu drhtavicu dok je sedeo na klupici u Spomen parku, ~ekaju}i da se Jelena pojavi. Nije bio siguran da je to od zime.Bolje re~eno, bilo je od treme. Nije imao iskustva u ovakvim stvarima - imao je osamnaest godina, ali devojke su za njega još uvek predstavljale misteriju. Bilo je prilika i ranije, svakako, me|utim njegova nezainteresovanost bi uvek odnosila pobedu. U svakom trenutku bio je radije spreman za dobru partiju FRP-a nego za odlazak na `urku sa gomilom dobrih riba. Njegova predstava savršene ve~eri svodila se na preterano duga~ku partiju Heroes of might and magic-a sa prijateljima, litre Pepsija i neobavezno švrljanje Internetom u potrazi za besplatnim SF pri~ama. Izlazak u grad? Ne, hvala.
A onda se pojavila ona. Prvi put ju je ugledao na ro|endanskoj proslavi kod druga iz razreda. Sedela je kraj muzi~ke linije i zainteresovano prevrtala po gomili diskova. On je na suprotnom kraju prostorije pijuckao |us-vodku i pratio nezanimljivu raspravu o kvalitetu pojedinih proizvo|a~a mobilnih telefona. Masa oko njega usporeno je tripovala uz zvuke starih i proverenih doma}ih rok hitova, koje je on otvoreno prezirao.
'' Propala `urka '', pomislio je. '' Vrhunac ve~eri ima da bude Van Gogh ili neka sli~na šugavština''.
A onda iznenadjenje! Lagana muzika koja je dotad plivala po zadimljenoj sobi na trenutak se prekide. Deset sekundi kasnije zvu~nici su eksplodirali.
'' He's a looser, she says!'', provrištao je peva~ Static-X - a  i re`e}i zvuk gitara i ritam mašina prodrmao im je kosti. Industrial u svom najboljem izdanju.
Pogledao je u pravcu ozvu~enja  s namerom da se zahvali osobi koja je spasla ve~e. Tamo je stajala ona, klimaju}i glavom u ritmu muzike i smeškala se gledaju}i u njega.
Istog ~asa poverovao je u postojanje cyber boginja. Nosila je poliestersku trenerku i jaknu, koja je podse}ala na skafander, sa uzvišenoš}u heroina iz Manga crta}a. ^ak su joj i o~i izgledale neprirodno krupne. Prišao joj je bez oklevanja, što je iznenadilo i njega samog.
'' Slušaš industrial? '', upitao ju je.
'' Aha '', odgovorila je ne prekidaju}i s igrom. '' A ti? ''
'' Šališ se? Pa ja sam najzagri`eniji fan u gradu ''
'' Sad znaš da nisi jedini '', skakala je, izgledaju}i previše nestvarno, previše digitalno za tako trulu `urku. '' Jelena '', pru`ila je ruku.
'' Branislav '', šaka joj je bila hladna i glatka kao ledenica.
'' E pa, Branislave drago mi je da smo se upoznali '' . Kosa obojena u crno-crvenu kombinaciju šibala je kao pocepano jedro na vetru. Novo ose}anje, koje se javilo u njemu, razbilo je gotovo poslovi~nu nezainteresovanost koja ga je pratila tokom `ivota. Nije znao kako da ga imenuje, ali znao je da `eli svaki naredni trenutak, do kraha univerzuma da provede sa devojkom u plastici. Ostatak ve~eri proveli su u razgovoru, igraju}i uz kosmi~ke zvuke bedova Orgy i Gravity kills.
U nekoliko slede}ih dana otkrio je da su toliko sli~ni, da je bio spreman da se opkladi da su izgubljeni blizanci. Imali su obi~aj da se sastaju na neobi~nim mestima, kao što su zar|ali tankeri u pristaništu, ili izlo`be na koje niko nije išao. To ve~e izabrali su Spomen park.
Otresao je sneg iz kose i pogledao na sat. Pono} je prošla za nekih dvadesetak minuta i ona je kasnila. Nije mu smetalo. Bio je spreman da je ~eka, pa makar to zna~ilo da }e klinci sutradan imati novog Sneška.
Duvao je u pomodrele šake, pokušavaju}i da pogledom probije kroz sne`nu zavesu. Ve~e je bilo predivno. Bregovi u parku, prekriveni belom glazurom, li~ili su na sne`ne dine. Nijedan zvuk nije narušavao savršenu tišinu predela.
Poput sne`ne kraljice izronila je kroz izmaglicu, u kovitlacu pahulja. Nosila je belo - tako primereno trenutku. Plastika, naravno.
'' Moja  digitalna princeza '', pomislio je, pritiskaju}i usne o njene. '' Kad bi samo ovaj trenutak mogao trajati ve~no''. Po`eleo je da mo`e da ga kopira na neku vrstu emocionalnog hard diska i sa~uva od zaborava. Niko, i ništa nije moglo sad da ih razdvoji. Bili su nevidljivim linkom spojeni na zajedni~ku matricu. Do kraja vremena...
Glas iza njih progovori : '' Moje ime... Koje je moje ime? ''

                                                          *
Milan nije verovao u sudbinu. Ideja da su ljudi, kao bi}a, lišeni volje i mogu}nosti slobodnog izbora, bila mu je više nego glupa. Odbijao je da poveruje da postoji samo jedan zacrtani put kojim se njegov `ivot kretao. On ga je oduvek zamišljao kao beskona~ni niz raskrsnica, koje su vodile jedne u druge. A u samom srcu raskrsnica le`alo je njegovo veli~anstvo Slu~aj.
Upravo slu~aj ga je doveo iza kulisa drame, koja je uskoro trebala da se odigra na pozornici Spomen parka. Mada on to nije znao, u~esnici u komadu, koji samo što nije po~eo, ve} su krenuli ka svojim mestima, jednako nesvesni svojih uloga. A on je, bio izabran za kriti~ara, koji }e pokušati da oceni njenu vrednost.
Hodao je polako, u`ivaju}i u hrptavom zvuku snega pod |onovima. Sne`ni vilenjaci ( u koje je verovao s istom ~vrstinom  kojom je verovao u pohlepne izdavace)  presvukli su grad u potpuno novi kostim. A taj kostim Mitrovici nije pristajao. Nevinost kojom su zra~ili beli krovovi, zavejani automobili i putevi delovala je licemerno. ^inilo mu se da gleda kurvu u ven~anici - bespogovorno ~istu i belu, ali sa triperom ispod '' ne~eg starog, ne~eg novog, ne~eg plavog ''. Dobro je znao koliko je prljavštine i |ubreta le`alo pod površinom.
Prošao je kroz avetinjski pust šumarak iza naselja i krenuo po ose}aju u pravcu parka. Sneg je prekrio staze i lako se moglo desiti da izvrne zglob u nekoj rupi, kojih je tu bilo na stotine. Sre}a ga je poslu`ila i uskoro se našao u lavirintu od `ivice koji je stajao na ulazu u park. Put je znao napamet - ~itavo detinjstvo proveo je na tom mestu.
Park je le`ao pred njim, veli~anstven i pust. Dostojanstvo i mirno}a kojom je odisao ~inili su da se ose}a kao uljez, nepozvani gost koji prekida decenijski san duhova umorenih ljudi. Pokušao je da zamisli kako je isto to mesto izgledalo šezdesetak godina ranije, sa ~itavim brdima nabacanih tela streljanih civila. Stresao se od prizora koji mu je igrao pred o~ima. Dajana je bila u pravu - isuviše `iva mašta nije dar, ve} prokletstvo.
Prisilio je sebe da razmišlja o vedrijim stvarima. Nije mu baš uspevalo. Na kraju je osetio da mu je bešika puna preko svake mere i potra`io je zgodno mesto da se olakša.
Dok je mlakim mlazom pravio potpis na snegu osetio je kako mu se trnci zadovoljstva spuštaju niz ki~mu. Protresao je \okicu tri puta(jer sve preko toga je ve} drkanje) i vratio ga nazad u toplo gnezdo. Krenuo je klupici na koju je nameravao da sedne i zaustavio se. Neko ga je ve} pretekao. Klinac, kome nije bilo više od osamnaest, sedeo je na klupi i duvao u šake.
Našao se u neugodnoj situaciji. Bio je nekih desetak metara iza le|a  de~aku, sakriven deblom, i ako bi sad izašao ovaj je mogao da pomisli da je Milan neki od manijaka koji su tuda ~esto krstarili. @eleo je da izbegne neprijatnu scenu i stoga je ostao prikriven iza drveta, u nadi da }e onaj koga de~ko ~eka ubrzo da nai|e.
Odluka se pokazala ispravnom. Nekoliko minuta kasnije pojavila se i devojka, obu~ena u nešto nalik belom skafanderu. Poleteli su jedno drugom u zagrljaj u najboljoj tradiciji romanti~nih ljiga filmova. Obasipali su se poljupcima i gledaju}i ih, Milan oseti zavist. Dajana i on nikad nisu bili ovako bliski. ^ak i dok su vodili ljubav mogao je da oseti koliko je bila daleka. Ne, ono što su ovo dvoje klinaca imali, za njega je bilo udaljeno kao letnje kiše.
Zanimljivo, ali od njih troje baš niko nije primetio tipa koji je iznenada izronio iz vejavice. Prišao je iznena|enim ljubavnicima i nešto ih upitao.
Ono što je nakon toga usledilo, Milan nije video ni u najgorim primercima italijanske horor škole.

                                                             *

Bilo je usamljeno.
Novoro|en~e-monstrum lutalo je gradom u potrazi za društvom. Tra`ilo je Onog-koji-deli imena, oca svih znanih stvari. On }e mu podariti ime, a kad jednom sazna ko je, sazna}e i svrhu svog dolaska na svet.
Park je bio pust. Nespretno je prelazilo preko bre`uljaka, sapli}u}i se i upadaju}i do kolena u rupe koje su se kao skrivena usta otvarale u snegu pod njim. Je}alo je, u agoniji.
A onda ju je ugledalo. Bela poput stvari koja je padala svud oko njega, mogla je biti gospodarica ovog strašnog mesta. Kretala se kroz no} kao da je poseduje. U svojoj infantilnosti pomislilo je da ona sigurno zna gde se nalazi Onaj-koji-deli imena i po~elo je da je sledi. Smejalo se, gutaju}i bale koje su se cedile iz nosa. Trenutak se bli`io...

                                                           *
Branislav je bio uveren da je tip ispred njih potpun ludak.
Stao je ispred Jelene i njega i kao mutav ponavljao da ne zna kako se zove. Iz nekog sumanutog razloga, bio je uveren da Branislav zna njegovo ime. Naravno, Bane ga je video prvi put u `ivotu.
'' Ma šta ti je ~ove~e, ostavi nas na miru! '' rekla je Jelena i uhvatila Branislava ispod ruke. Mogao je da oseti kako ispod jakne drhti kao prut.
'' ^uo si devojku. Ostavi nas, ili se ne}eš dobro provesti '' , za`eleo je da to zvu~i kao pretnja, ali bio je uplašen koliko i ona.
'' Moje ime...Moje ime... Koje je moje ime? '', bio je uporan debeljko u ofucanoj zelenoj jakni.
'' NE ZNAM!!! '', proderao se Branislav.
Izraz na debeljkovom licu po~eo je da se menja. Ushi}enje i egzaltacija polako su prepuštali mesto razo~arenju, za kojim je neumitno sledio bes.
Sa urlikom je posegnuo ka d`epu kaputa.
Branislav oseti kako mu se noge odsecaju kad ugleda kako ludak vadi no`.
Iza njega, Jelena je po~ela da vrišti.

                                                         *

^im je za~uo prve krike, Grujo je iš~upao pištolj iz futrole i uz psovku potr~ao ka unutrašnjosti parka. Nešto je te ve~eri bilo strahovito pogrešno . Uobi~ajeno je bilo da se parkom razle`u cerekanje i pevanje ura|enih klinaca. Krici koji su sada parali no} nisu bili oglašavanje narkomana. Neko je vrištao s iskrenim u`asom.
'' Divota! Gde baš sad da mi uleti silovanje? '' prolazilo mu je kroz glavu dok se lomatao po klizavim stazama. Bio je ube|en da neki pijani kamiond`ija siluje prostituku. Nije to bilo prvi put. Ve} se spremao da seljoberu naplati `estoko za ovaj no}ni sprint.
Sad je mogao i da ga vidi. Okrenut le|ima, rvao se s nekom sitnom devojkom u beloj jakni. Zaleteo se prema njemu s namerom da ga udari drškom u glavu.
Prekasno je primetio telo na zemlji i crvenu lokvu koja se širila oko njega. S obe noge uleteo je u krvavi sneg, okliznuo se i pao na le|a ispustivši pištolj, ose}aju}i kako mu vazduh napušta plu}a. Zacrnilo mu se pred o~ima.
Ubica se iznena|eno okrenu,  pa videvši ga, zare`a.
'' Ime.....''
Uz vla`an zvuk izvu~e se~ivo iz grudi devoj~ice, boje}i joj jaknu u crvenu.
Srušila se, krkljaju}i. Bore}i se s nesvesticom, Grujo se pridi`e, na vreme da do~eka monstruma koji je jurišao na njega. Ne i dovoljno brzo da izbegne oštricu. Se~ivo mu se zari u rame, proletevši kroz meso i zaustavi se kod klju~ne kosti. Zgrabio je ubicu za šaku kojom je dr`ao no` i šutnuo ga me|u noge. Uz urlik, ovaj pade na kolena povla~e}i no` za sobom. Grujo oseti kako mu metal prolazi kroz miši}e sve do ispod pazuha i sru~i se preko protivnika. Nastavili su sa rvanjem. Nekako je uspeo da iš~upa no` iz tela i nogama odgurne ludaka od sebe. Uspravio se, tra`e}i pi{toljr. Nigde ga nije video. S druge strane i ubica se podigao, mašu}i no`em.
Bilo je loše. Rana ga je pekla, a prokletnik ispred njega imao je snagu ludaka. Bio je uveren da se ne}e izvu}i `iv. Manijak je ponovo kretao u napad...
Pucanj zaustavi obojicu.
Bilo je vreme da se pojavi i onaj koji je posmatrao predstavu iza kulisa.

                                                        *

Milan je, paralisan strahom, posmatrao kako neznanac kasapi nesre}ni par. Uspeo je da se pokrene tek kad mu je pištolj, koji je ispustio pandur, pao pred noge. Podigao ga je drhtavim rukama, proverio da li je otkočen i izašao na scenu s praskom.
Pandur i manijak su gledali u njega, zaustavljeni u pokretu. Milan još uvek nije verovao da se sve to zaista doga|a. Pandur se prvi snašao.
'' Šta ~ekaš? Pucaj, ubi skota!'', proderao se. Milan pogleda  u ubicu. Ovaj je plakao.
'' Moje ime...Molim vas, recite mi...ime ''
Oklevao je. Pandur ponovo po~e da se dere.
'' Pucaj,bre! Ho}eš da nas obojicu iskasapi? Pucaj! ''
Milan ponovo pogleda ubicu. Ovaj put, on uzvrati pogled.
U tom trenutku koji je trajao i trajao, desile su se dve stvari. Prva - Milan je postao svestan da se u dubinama njegovog uma budi nešto što je godinama le`alo skriveno; nešto što je sad grabilo i preuzimalo kontrolu nad njegovim telom. Druga - monstrum je po~eo da se smeši jer pred njim se nalazio onaj kojeg je tra`io.
Grujo je i dalje urlao na Milana da puca. Uzalud.
Prepoznali su se.
Pucanj je odjeknuo kroz no}. Odmah za njim i re~.
Ime.
                                                       *

U no}i poput ove ra|aju se ~udna prijateljstva.
Onaj-koji-deli-imena i Pokr{teni otišli su sa pozornice bez aplauza, bez poziva na bis. Bi}e vremena i za to. Sada je bilo va`nijih stvari koje je trebalo uraditi. Probuditi ostale Uspavane, okupiti pleme.
Sneg je još uvek padao kada je ~udni dvojac krenuo u potragu. Svud oko njih, u ku}ama, u zgradama, u hotelima ljudi su spavali.
Uskoro, neki od njih }e po~eti da se bude...

dobrodosao, clone. pricu cu sutra procitati, pa sta te snadje.
budi laf pa spucaj makar priculjak po lurdovoj shemi. brusicemo je zajedno.

Lurde, sta mislish da se price okace negde, cele, a da se ovde samo pregonimo i isterujemo mak na konac?
Izgleda da ce da bude jos poneka...

mogu da okačim sve u Virtuelnu književnu radionicu na forumu društva lazar komarčić (http://www.lazarkomarcic.org.yu/forum). ideja postoju odavno, realizacija je još uvek u toku, al može već sad da posluži. ili već negde, ako ne želite tamo.

Svejedno, samo nek bude lako dostupno. Lurde? Ostali?

Još uvek postoji http://sfbay.datavoyage.com/ , samo što se izgleda ne obnavlja više :(

Ma da. Naravno, ugušiće se topik ako se budu kačile priče i komentari; a još ako krene in vivo obrada - mislim da će biti teško čitljiv. Ja se izvinjavam što davim, nisam stigao ni libeatinu priču da dovršim. Nije do mene, probaću večeras.

Draza je postavio sajt FORUMASKE PRICE sa ove tri.
Ajde, Drazo napisi i ovde adresu.

Adresa je:
http://www.geocities.com/forumaskeprice/index.html

Sajt je veoma simplifikovan i napravljen je samo za svrhe lakseg pracenja radova koji se stvaraju na ZS forumu.

Vremenom ce biti dodavane neke nove opcije.

Apsolutni sam početnik. Priča je sranje. Ali eto... da vidim ko će na najkreativniji način da je ispljuje.

              Čovek Koji Je Uhvatio Pogrešnu Frekfenciju

Nije mogao čuti pucanj kojim je upravo dezintegrisao bravu i otvorio vrata.
   Lidijin pogled je nadoknađivao ono što njene usne, sputane tkaninom, nisu mogle reći. Nedavno je plakala. Ruke su joj se pomerale pokušavajući da se oslobode čaršava kojim su bile vezane za metalne šipke kreveta. Skrenuo je pogled tražeći nešto čime bi mogao da je pokrije. Bilo mu je neprijatno zbog njene obnaženosti. Verovao je da se ona isto osećala. Ušao je unutra, skinuo ćebe sa komode i prebacio ga preko njenog tela.
   Pogledom je snimao prostoriju. Enterijer sasvim oskudan. Na komodi stoje godinu dana stari magazini. Skinuo je paučinu koja mu se zakačila za ruku. Pravi mali, prašinom prekriveni, zabavni park za bubašvabe. Jedna se odvažila i krenula preko stola ka tanjiru sa ostacima hrane. Primetio je policijsku uniformu uredno složenu preko stolice.
   Prešao je preko sobe i jednim pokretom joj oslobodio usta.
   ''Šta se ovde, za ime boga, dešava?'', reče ona.
   ''Nemam sada vremena da ti objašnjavam. Brzo, reci mi gde je on.''
   ''Otišao je u kuću po nešto. Trebalo bi da se vrati svaki čas.''
   Zaustio je da nešto kaže, ali senka ga je presekla. Neko je stojao na vratima. Škljocanje pištolja je propratilo njegov brzi okret.

***

   Posmatrao je razdragane prijatelje i uspaljene ljubavne parove. Studirao je njihove pokrete i pamtio razgovore. Učio je. Ponekad se osećao kao filmska zvezda. Nije žalio što neće dobiti oskara. Imao je neka druga zadovoljstva da ispuni.
   Izašao je iz svog zamračenog ugla i prišao nepoznatoj devojci. Približio je svoje usne njenom uvetu. Trgnula se.
   ''Ćao, ja sam Bogdan.''
   ''Šta?!'', reče devojka.
   ''Bogdan! Zovem se Bogdan.'', reče on pokušavajući da nadglasa muziku koja je dolazila sa bine. ''Primetio sam te par puta ovde...''
   ''E, ništa te ne čujem. Hajde da izađemo ispred.''
   Posmatrao je njeno telo dok su se probijali do izlaza. Približivši glavu na bezbednu udaljenost, omirisao je njenu kosu. Parfem ga je podsetio na neku drugu devojku. Na neke druge momente. Pokušavao je da se seti. Golicalo mu je um.
   ''Ja sam Maša. Uh, kako je vruće unutra. Nego, kako reče da se zoveš?''
Glumeo je pažljivog slušaoca dok je pričala o sebi. Pitao se kada će prestati. Jedna od onih cura sa prokletstvom verbalnog rafala. Nije zabavno kada sve zna o njima.
Stopalom je udarao o stub na koji je ona bila naslonjena. Pogledom je sa vremena na vreme zverao okolo, fokusirajući svoju pažnju na nebitne elemente svog trenutnog okruženja. Poput podivljalog majmuna, klimao je glavom posle svake njene rečenice. Ubrzao je rad stopalom. Nekim poznatim ritmom je to radio. Osećao se kao dete ispred izloga poslastičarnice koje čeka svoju mamu da se vrati iz radnje prekoputa, i kupi mu stvar koja je trenutno, u njegovoj glavi, najbitnija na svetu.
Voleo bi da mogu da prestanem, ali ne mogu. Nijedna druga uzbuđenja mi nisu preostala, pomislio je.
Predložila je da nastave kod nje. Potvrdno je klimnuo glavom i pokazao rukom ka izlazu.

   Voleo bi da mogu da prestanem, ali ne mogu. Nijedna druga uzbuđenja mi nisu preostala, čuo je.
Pogledao je u pravcu svoje sestre koja je sedela sa druge strane stola i večerala.
Spustila je kašiku u tanjir i uzvratila mu pogledom. Kapljice znoja su mu se pojavljivale na čelu. Osećao je kako mu se nešto penje uz grlo. Pogledom je počeo šarati po kuhinji.
   Nije morala da mu postavi pitanje. Njene šake podignute u znaku čuđenja, i upitni izraz lica dok je brzo završavala zalogaj, dovoljno su  govorili sami za sebe.
   ''Čujem.'', reče Andreja promuklim glasom. Grlo mu se osušilo. Uzeo je gutljaj vode i nespretno vratio čašu na sto.
   ''Kako misliš 'čujem'? Nemoj da me zajebavaš.''
   ''Ma, kažem ti, upravo sam čuo nečiji glas. Muški. Jebeni muški glas.'' Pomerivši ruku zakačio je čašu vode. Veoma brzo je našla svoje mesto na podu.
   Andreja nije mogao da čuje od svoje šeste godine.
Još kao dečak je voleo vodu. Prilikom jednog od mnogobrojnih ronjenja sa drugovima, otišao je previše duboko. Veliki pritisak mu je uništio bubne opne. Njegova ljubav prema morskim dubinama ga je koštala sluha. Bolno iskustvo kojeg nije želeo da se seća. Bilo je izuzetno teško privići se na svet tišine, ali vremenom je to počeo prihvatati. Zadnje što je čuo bio je šum morske dubine. Sada je to glas nepoznatog muškarca.  
   ''Moguće da ti se učinilo. Mislim, da li može osobama sa oštećenim sluhom da se učini da su nešto čuli.'', pročitao je sa njenih usana.
   ''Ne znam.'' Sagnuo se da pokupi komadiće stakla. Na putu ka kanti za đubre ova izjava mu je delovala prihvatljivo. Ali, ipak, znao je da je iracionalna.
   ''A šta si to čuo'', upita ona.

   ''Kakav je osećaj, znati da ćeš umreti?'', upitao je svoju žrtvu pre nego što joj je prerezao vrat u naletu primordijalnog ponašanja. Čak joj je recitovao bibliju. Nagovarao je da bude hrabra pred licem smrti.
Da je, kojim slučajem, neko ušao u njen stan, zatekao bi užasavajući prizor.
   Spokojno je ležala na krevetu, sa presečenim grlom i muvom koja je letela oko ishitreno i divljački napravljenog reza. Posteljina je bila strgnuta sa kreveta i nabijena u njenu vaginu. Pogled joj je bio uperen u nešto neodređeno, u nešto na tavanici.
Za njega, ovo je vrhunac. Orgazmatron. Ne postoji ništa što bi u tolikoj meri nadražilo njegove prezasićene nerve.
Ali, sa završetkom ovog blasfemičnog čina, taj klimaks je nestao ostavljajući ga bljutavoj stvarnosti.
Presavijenih nogu i leđima naslonjenim o zid, nespretnim pokretima je brisao krv sa lica. Pridržavajući se jednom rukom, ustao je i otišao da se umije.  

Kasnije te noći, Andreja je ponovo  čuo glasove. Prvobitno ih je čuo u snu, misleći da su njegov deo. Ali, kada se naglo probudio, oni su nastavili da odzvanjaju unutar njegove glave. Sada je bio u potpunosti siguran da je glas pripadao psihopati. Ubici. Kao da mu se replay dugme pokvarilo u umu, učinivši da zvukove čuje iznova.
''Ovo je plač majke božije.'', pomisli.
Živeti godinama u malom gradu rezultuje makar oskudno poznavanje svih stanovnika. Iz tog razloga je pretpostavljao da ubica nije iz njegovog mesta. Što je više razmišljao više je sumnjao.
Posmatrao je svoju sestru dok je, glave sagnute ka podu, češljala svoju dugu crnu kosu. Zevajući je produžio do kupatila. Prethodno veče nije spavao zbog emisija neželjenog sadržaja. Nije bio raspoložen da večeras ode na žurku. Planirao je da ostane kući i gleda televiziju. Otpratio je sestru i zaključao vrata. Pošao je ka dnevnoj sobi, grickajući nokte i razmišljajući. Strepeo je od mogućnosti kontakta između njegove sestre i ubice. Tešio je sebe da je to nemoguće. Ipak, neki predosećaj mu je govorio da stvari ne stoje baš najbolje.

''Kakav ples, kao u sred Teherana!'', prodere se devojka u bordo haljini dolivajući sebi čašu vina, pola prosipajući na tepih.
''Ćuti, piljarice mala! Pazi kako sipaš... nego, ko je onaj slatkih tamo kraj pulta? Posmatra me već pola sata, kao da prvi put vidi devojku.'', reče Lidija.
''Onaj tamo... ehm... pa nemam pojma. Mislim da je došao sa jednim od Srđanovih prijatelja. U pravu si. Dečku će ispasti oči.''
''Da... ovaj, idem ja da popričam sa njim... sačuvaj mi koji gutalj tog crnog, nemoj sve da isisaš.''
Pronalazila je nešto čudno u njegovom pogledu. Pun energije i potisnute želje.
Na rasklimatan način je krenula ka njemu. Napredovala je uz ujednačen, stalno ponavljajući ritam muzike. Nije bila ljubitelj ovakvog zvuka, ali previše je ucirkana da bi je bilo briga.
Mislio je o njoj bez trunke stida. Čak, naprezao se da je zamisli na što perverzniji način. Nije mu bilo potrebno previše truda.
Stavila je svoje piće na pult, pored njegovog, i obratila mu se.
''Mislila sam da ste vi savremeni muškarci sigurniji po pitanju startovanja riba. Toliko si me zaintrigirao da sam morala da ti priđem. Uzgled, zovem se Lidija.''
''Hm... Lidija... lepo ime. Izvinjavam se zbog otrcanog komplimenta.'' Brinulo ga je njeno samopouzdanje. Njena neposrednost. Uvek je birao nesigurne i zbunjene. Osobe slabije od sebe. Da li ću pogrešiti ukoliko prihvatim njen flert?, pitanje mu je prolazilo kroz glavu.
''Neka moje ime ostane tajna.'', raširio je usne u đavolski osmeh. ''Hajde da me načinimo još misterioznijim. Šta kažeš.''

Pritiskajući dugmiće na pilotu, kako je on zvao daljinski upravljač, uhvatio je kanal koji je po svaku cenu želeo preskočiti.
Ovoga puta na programu - njegova sestra i ubica.
Nogama je zbacio ćebe kojim je bio pokriven i iskočio iz kreveta. Njegov mozak, preplavljen brigom i strahom, ali pre svega besom, je stao. Nije znao šta da radi, gde da ode i odakle da počne. Nogom je srušio par knjiga koje su piramidalno bile naslagane pokraj ležaja. Bio je bespomoćan.
A onda mu je, u trenutku očaja, pao na pamet pištolj pokojnog oca koji se nalazio u ostavi - tetka. Potrčao je ka ostavi. Par kutija je palo na njega dok je pretraživao gornju policu. Najzad, našao je staru kutiju dečijih cipela u kojoj se nalazi očev pištolj i par magacina. Izvadio ga je, napunio i gurnuo u pojas. Ponovo ga je izvadio da proveri da nije otkočen. Setio se priče o tipu koji je razneo sebi jaja tako što je otkočen pištolj stavio u pantalone.
Upalio je kola i krenuo na žurku.

   Začuđeno ga je gledala dok je ubrzano disao. Prođe joj umom da se baci u stranu. Andreja je delovao kao da će eksplodirati.
   ''Ne, kao što rekoh, ona nije ovde. Jedino što mogu da ti kažem je da je otišla sa nekim tipom kojeg ne znam.'', podigla je ruke, a zatim ih pljesnula o butine. ''Da li si dobro? Deluješ previše uzbuđeno.''
   ''Neznaš gde su otišli?'', molećivi pogled na njegovom licu.
   ''Žao mi je, ali ne mogu da ti pomognem... U čemu je tolika frka?''
   Okrenuo se i sišao niz stepenice.
   Dok je išao stazicom od šljunka, krajičkom oka je primetio šupu u zadnjem dvorištu susedne kuće. Kroz zamagljene i prljavštinom umrljane prozore je dolazila svetlost. Sa nadom u srcu, knedlom u grlu i rukom na oružju, koračao je ka šupi.

***
   
Na vratima je stajao čovek za koga je Andreja verovao da je ubica. Tu nije bilo sumnje. Izraz na njegovom licu ga je podsetio na neko dete prekinuto u jednom od svojih nestašluka.
   Ispustio je drva koja je, par sekundi ranije, čvrsto držao kao da su od zlata. Ali, njegov pokušaj bega je naglo prekinut metkom koji mu je prošao kroz  meso leve nadlaktice. Jauknuo je i skršio se na zemlju.
Od prevelikog šoka, sa zakašnjenjem je shvatio da je naglo odgurnut na sredinu prostorije i šutnut u stomak. Povratio je nešto malo hrane što je pojeo tog dana. Polako, sa vrtoglavicom u glavi, gubio je svest.
U stvari, glumeo je da gubi svest. Pokušavao je da izbegne odgovornost.
''Jebem ti mater... da ti jebem!'', vikao je Andreja iznerviran njegovom nesvesticom. ''Probudi se!''
Par minuta kasnije otvorio je oči. Podigao je obe ruke ispred lica pokušavajući da se odbrani od naleta udaraca.
''Polako, kolega.''
''Kakav kolega!? Nisam ti ja kolega, gnjido jedna.'', reče Andreja pljunuvši ga u lice.
''Ali, zar se ne sećaš? Mi smo kolege psihopate. Serijske ubice prijatelji.'', reče jedva, sa prekidima za kašljanje i izbacivanje krvi.
''O čemu ti to lupetaš?'', upita Andreja.
''Znaš dobro.'', obrisa rukavom krv koja je curila iz polomljenog nosa. ''Imali smo dogovor. Ti na njima zasitiš svoje seksualne apetite, a onda ih ja dovršim na svoj, moram priznati, prilično kreativan način. Obe strane zadovoljene. Obe želje uslišene. Zvučalo je savršeno dok  ti nisi upropastio sve. Povukao se i odbijao moje pozive.''
''Ne, to ne može biti istina. Lažeš!'', reče Andreja. Bio je siguran da laže, ali isto tako nije bio siguran u sebe. Da li je on mogao biti sposoban za tako nešto, pitao se.
''Lažem?'', izbečio je oči, a onda se iskezio. ''Nikad ne bih pomislio da ćeš ovako skrenuti. Pa, čoveče, ti si bio najviše naložen na ovo. Uspeo si čak i da me ubediš da ti se pridružim. Nije mi bilo potrebno previše ubeđivanja...he... priznajem, i ja sam bio naložen. Osvojio si me svojom, prostom, ali istinitom rečenicom – Šta je jedna osoba manje na Zemlji, u svakom slučaju.''
''Ehm... brale... ja to nikada ne bih rekao. Protivno mojim principima. Mogu ti garantovati to. Zar ne Lidija?'', nakrivi glavu prema njoj. Gledao je u njene usne, čekajući da se pomere.
Samo je nemo posmatrala dva čoveka u svom verbalnom sukobu.
''Elem, možda da ti još malo osvežim pamćenje. Stalno si trabunjao kako si posle one tvoje nezgode na ronjenju postao hiperseksualan i na kraju serijski ubica sa požudom. Par puta si se u tolikoj meri uživeo da si ih sam ubijao. Veoma nepristojno sa tvoje strane.'', ležao je na drvenim daskama, naslonjen zdravim laktom. Gledao je gore prema njemu i izgledao nadmeno. ''Simpatično mi je bilo, znaš, ono tvoje neshvatanje ljudi. Zašto jednostavno ne mogu da prihvate činjenicu da ti ubijaš zato što hoćeš da ubijaš?''
''Prestani! Prestani... ne mogu više da slušam ove gluposti.'', reče Andreja.
''Glupane jedan! Kada će tvoj prenatalni mozak da shvati da je bolestan i da voli da ubija i siluje nedužne? Prestani da izigravaš nevinašce i prihvati svoju izopačenost!''
Primetio je kako mu trza oko.
Naciljao je i potrošio sve metke na njega. Obrisao je znoj sa čela i odahnuo.
''Probavita.'', pomisli.
Na nekoga je zaboravio. Bacio je pištolj na izbušen torzo i potrčao ka krevetu. Oslobodio je sestru čaršava i skliznuo niz krevet, sa šakama stisnutim u pesnice, i zagnjurenim u lice.
Sela je pored njega, zagrlila ga i šaputala mu na uvo. Ništa nije čuo.

Andreja sedi i gleda televiziju. Oseća poriv. Snažan poriv, i što mu se duže opire to on postaje jači. Nervozno sedi u fotelji. Želi da izađe napolje i ubije nekog. Neka je rizično – nije mu to sad bitno. Po njegovim malim pravilima, sigurnost je na prvom mestu. Sve do sada je pazio. Čuvao se.  Sada to nije bitno.
''Lidija, odo' ja malo da se šećem. Zaključaj za mnom.''

Dobro dosao, Armagedda.
Nije bit ni pljivati, ni hvaliti. Cilje je izvuci sto vise iz postovanog materijala.
Rado cu procitati i dati koji predlog.

Lurd is silent, lost in tought...

Samo da naglasim da i dalje ne postižem da pročitam i ne uspevam da skrpim koji sat da uradim šta treba. A mislim non-stop.

Odlično, odlično!
A i super je što niste lenje bube...
Baš ste se lepo raspiskarali.
Tako i treba.

Mein Liebe, warum?

Gore Bobi, malo desno ja; zavijamo na sivo vreme u terci.
Procitao sam sve price. Tvoja je prva za (neobavezne) sugestije.
A i ti bi mogla da se dohvatis mog pritculjka.

Sve je u redu, ne brini.
Imam te već na tapetu, to obavezno.  :evil:

Ali od četvrtka pa sve do sinoć sam putovala.
A 36C je u hladu.   :cry:

Opasan ovaj Draža.

O-pa-san.

Pojasom oko pasa...  :D

Quote from: "libeat"Opasan ovaj Draža.

O-pa-san.

Pojasom oko pasa...  :D

xpirat  :lol:

nego, može li link da ne ostane na samo ovoj strani nego da bude direktno vezan za ime topika?

Mislim, ako nije mnogo komplikovano...  :oops:

Quote from: "libeat"nego, može li link da ne ostane na samo ovoj strani nego da bude direktno vezan za ime topika?

Mislim, ako nije mnogo komplikovano...  :oops:

Nema veze, povremeno cu podsecati forumase na postojanje tog sajta.

Dakle, price koje su nastale na ovom topiku (neke i nisu tu nastale ali su barem premijerno predstavljene :wink: ), mogu se naci, u celosti, na sajtu: http://www.geocities.com/forumaskeprice/index.html

Drazo,
mogu li saucesnici da kace tamo price direktno?
Ovde samo da ih/nas cedimo.

E, ostavio Draža tamo proviziju i za ceđenje...  
Samo što će tamo biti ujedno i moderator.
Strava, a? nema majci rif-rafa.

Nego, slušaj Fipo; ja sve čekam da ti ova lenja buba Lurd kaže što ima. Kao ono, guglo je za patike  :evil:  pa je red da bude prvi.

A slutim da će i da pomene neke stvari koje bih i ja rekla, tako da čekam strpljivo u redu.

Dočekaćeš ti još koliko danas, a drfovu premišljam i umišljam i tumbam i prosto nisam pametan šta da kažem prosto.

Quote from: "drf"Drazo,
mogu li saucesnici da kace tamo price direktno?
Ovde samo da ih/nas cedimo.

Ne, ne, ne mogu ucesnici direktno da kace svoje price na tom sajtu. Uostalom, ideja je da se ovde iznose trenutna pisanija, a da se na sajtu samo objave te iste price u celosti.

Medjutim ako je neko stidljiv ili plasljiv da u delovima daje na uvid svoju pricu ostalim forumasima, onda moze celu pricu poslati na forumaskeprice@yahoo.com, pa cu je objaviti sa ostalim forumaskim pricama.

A cedjenje se ovde odradjuje.  :evil:

Quote from: "Lurd"Dočekaćeš ti još koliko danas, a drfovu premišljam i umišljam i tumbam i prosto nisam pametan šta da kažem prosto.

Jes, jes,  a mislio si da je meni lako!

Quote from: "libeat"E, ostavio Draža tamo proviziju i za ceđenje...  
Samo što će tamo biti ujedno i moderator.
Strava, a? nema majci rif-rafa.

Na mail adresu, koju sam naveo u prethodnom postu, citaoci mogu dati svoje komentare za price. Ali komentari moraju biti bez uvreda, omalovazavanja, i tome slicnih zanimacija dokonih ljudi, u protivnom nece biti objavljeni na sajtu.

Pa hajde. Ali od početka. Dakle, mislim da smo se dogovorili da prvo probamo na zadatu temu. Libeat, ovde ima smao dve stvari od onih koje sam zadao. Nema serijskog ubice, a to mi je osnova. Oni zadacu nisu bili da odabereš JEDNOG OD NJIH, nego da u priču uklopiš SVE što sam zadao.

I nema oralnog seksa, osim ako ne računaš ono sa decom. Dakle, da podsetim - oralni seks je ona vrsta odnosa u kojoj jedna osoba zadovoljava drugu tako što koristi usta i usnu duplju za stimulisanje genitalija osobe sa kojom ima seks. Dakle, može li iko od vaših likova staviti taj kurac u usta ili staviti jezik na pičku? Ne mora opis, ne mora vulgarno, ali da znamo da se desilo ili da se dešava.

Okej, hajmo sada ovako, natrpano i bez reda.

Libeat, ja nisam kockar, to je mislim jedan od retkih poroka koji me je zaobišao i malo sam šta razumeo. Lepo je imati detalje, ali moraš imati na umu da će priču čitati i ljudi kojima kazino nije blizak i koji ne kapiraju rulet (ako je to to) i onda bi neko ibjašnjenje uz detalje dobro došlo.

Detalji kockanja jesu lepa stvar, ali ovde nekako stoje sami po sebi, a mislim da si više pažnje posvetila njima nego detaljima glavnog junaka. Mi o njegovom unutrašnjem stanju znamo samo na osnovu opisa "tečnog zlata" i "motornog ulja". Dobro, ja jesam glup, ali nisam skapirao, osim što sam pretpostavio da je zlato gušće i da sporije teče, a mogla si tako nešto da pomeneš, tipa "krv mu je tekla sporo kao rastopljeno zlato".

Čini mi se da je, medjutim, glavni problem sama kompozicija priče. Imaš nejasan uvod, koji hvata čitaoca nepripremljenog i tera ga posle da se sam "snalazi", što ne mora biti loše, ali ovde se dešava da se snalazi po tehnikalijama koje ne bi trebalo da skreću pažnju na sebe. Ne osećamo jasno krivu Djordjeve drame. Meni i sada nije jasno (velika je verovatnoća da je to zato što sam ja glup, bez zezanja) kakav je to čovek u pitanju. Samim tim što malo znamo o njegovom unutrašnjem stanju, teško možemo da osetimo koliko je težak njegov pad na kraju. "On stalno stavlja na devet, sada nije i izgubio je sve" treba da bude samo sredstvo kojim ćeš izazvati reakciju ili katarzu junaka, a ne da bude detalj koji će ostati praktično bez bilo kakve reakcije.

Vidim da nisi odustala od mučenja, ali ovde se to slabo oseća.

Osim toga, stil mi se malo ne svidja, ali to nije ništa strašno, kao ni lektura koja treba da se obavi.

Kad mi padne još nešto napamet, zapisaću.

Drfe, evo opet sam pročitao priču i sada moram da kažem da mi nije jasno šta se desilo na kraju. A bogami, ni šta ni kako se desilo. Da li je zver odvojeni entitet od pandura, kao i brat? Evo, prve dve konkretne stvari koje bih voleo da se promene su - da ne bude samo jedan narator i da se vremenski jasnije raščlani priča. Ne znam da li se sve dešava u roku od sat vremena ili nekoliko dana. Ako bi postojao neki neutralni narator u trećem licu, naprimer, jasnije bi nam bilo šta se dešava i kako se dešava. Osim ako ti nije namera bila da se igraš čitaocima, ali u tom slučaju čitaoci ne ostaju u zbunu zbog samih dešavanja, već zbog nejasnoće pripovedanja. To jest, ne čitaoci, ja, pošto je to možda samo moj problem.

I voleo bih kada bi poizbacivao dobar deo reči, to jest bar za jedan deo izbacio gomilu opisa i vizuelnih sintagmi koje mene ovde opterećuju. Možda je moj problem što ja od tebe očekujem nešto bliže klasičnom horor/trileru.

Od konkretnih predloga osim gornjih, pre lika počni sa nekim bekgraundom da mi znamo da postoji serijski ubica i pre njegove rečenice u kojoj nije jasno sasvim da li je serijski ili masovni i koliko često ubija. Jasno definiši mistični element - da li je zver prava zver i ubija zato što je demonsko biće ili je zver samo percepcija junaka. Ako je to neznanje sastavni deo priče, onda malo rastereti ostatak priče od stila bremenitog živopisnim opisima.

A. Biće još, ali me zanima šta za sad imaš da kažeš.

Quotesada moram da kažem da mi nije jasno šta se desilo na kraju

Posto je zver zamishljen kao nejak i umishljen, kao slugicica zla s omedjenim  atributima, pandur je ukapirao da je dovoljan shamar i magicni smej.

Vaistinu se mora pojasniti zver; za kratez od price cinilo se da je puna kapa.

QuoteDa li je zver odvojeni entitet od pandura, kao i brat

brat je odvojen samo senkom, dimenzijom. E, to nije opisano. Mota mi se po ludari da pojacam bolji zivotni izbor sladoledzije, i blagu zavist junakovu.

Ako cemo shiriti, a morace izgleda, zver jeste poseban entitet. Stvorena/rodjena da potvrdjuje zlo koje bi se i tako desilo.

Ako hocu da razradim njeno beslovesno kretanje senkama i zamrzavanje vremena, onda joj moram dopisati istoriju.

Ako mu ga dam po zveri, Bobi i ribicica moraju dobiti prostor.

Cini mi se da bi i tajno drustvo PGC (narocita panduracija) i odnos sa regularnim snagama valjalo definisati. Eto slatke teorije zavere iz momenta.

Sto se jezika tice, probaj/te.

Predlozicu sinopsis. Sacekacu josh primedbi i zelja.

Odlično! Odlično, svidja mi se! Tako možeš i odraditi zver, koja tripuje da je veliko zlo i da radi zli posao i teroriše smrtnike, a pandur shvati da je ono jedno ništa u tom trenutku. Lepo, skroz.

Pandur možda ne mora da bude iz posebnog odeljenja, može samo da saradjuje sa njima. Može, dakle, da bude neki luzer/loner, ako ćemo po kanonima. Ako hoćeš više prostora za Bobija, onda neće biti samo detalj. A trebalo bi razjasniti i zašto junak šutira Bobija.

Što se tiče jezika, gde su ti medje? voleo bih da vidim kako izgleda kostur price samo sa neophodnim recima, da vidim strukturu, pa onda da predlažem stil.

(Moram priznati da ovo sve što radimo mi deluje blesavo suludo i da sam potpuno oduševljen i da blago ne verujem gde smo i kako smo!)

Quote from: "Lurd"Što se tiče jezika, gde su ti medje? voleo bih da vidim kako izgleda kostur price samo sa neophodnim recima, da vidim strukturu, pa onda da predlažem stil.

(Moram priznati da ovo sve što radimo mi deluje blesavo suludo i da sam potpuno oduševljen i da blago ne verujem gde smo i kako smo!)

Samo mirno, kao da nikom nista ne dugujes.
Tako ce i biti: slozicu sinopsis i ponuditi sedam stilova. Ovo nije kurcenje, hocu da se igram a ne da se zanosim ko muda u kosca.

Quote from: "Lurd"Pa hajde. Ali od početka. Dakle, mislim da smo se dogovorili da prvo probamo na zadatu temu. Libeat, ovde ima smao dve stvari od onih koje sam zadao. Nema serijskog ubice, a to mi je osnova. Oni zadacu nisu bili da odabereš JEDNOG OD NJIH, nego da u priču uklopiš SVE što sam zadao.  

:roll:


a ko je ovo rekao??

QuoteOkej, drf. Evo nekoliko zelja, pa ti vidi kako i sta moze.

- urbana sredina
- serijski ubica
- osecaj jeze, paranoje i visceralnog uzasa
- oralni seks
- poremecaj percepcije realnosti

Ako nesto moze, ja bih voleo, ako ne, spreman sa za svaku vrstu dogovora.

KO JE OVO REK'O, PITAM????

Okej.
Razmisliću.
(Al' ne verujem da će moći.  :cry:  )

Ja reko! Ali sam posle i porekao. Zato se i ne ljutim i ne gadjam te lubenicama i paprikama. Samo sam naglasio.  :wink:

Nego, šta kažeš za ovo ostalo?

Pa, ostalo ima smisla.

a i  opako je.

Mislim, stvarno je challenge sve to što predlažeš.

brate mili, možeš li ti zamisliš ovog mog sirotog đorđa pri felaciju? Bah!

To znači da bi trebalo neko drugi da se oralno ovajdi.

Ali ko?
:cry:

Pit-bos, inspektor...

Ne mora felacio, može i kunilignus. A možda nije loše kao jedna epizoda koja bi još bolje pokazala njegov karakter.

Quote from: "Lurd"Ne mora felacio, može i kunilignus. A možda nije loše kao jedna epizoda koja bi još bolje pokazala njegov karakter.

Naravno, naravno...baš nešto razmišljam kako je upravo oralni seks žešća karakterna prizma.   :roll:

A šta? Kao nije? Naročito ako lik pruža "uslugu"? Samo malo definišeš odnos sa primaocem i eto ti karakterizacije odmah.

Ne vredi, Li, jedno od nas dvoje ce morati da mu udovolji.
Ajde da malo privodimo kraju sugestije, pa da srocim sinopsis.
Sutra cu, ako Bog i Mladjen daju, na Rzav (RS), jednu od Konjskih reka.
Znaci, mogao bih prekosutra da to napravim.
Ima li jos zelja? Lurd jeste dobinik, ali ostali nisu gubitnici.

E ne može to tek tako, ja još uvek razmišljam o Lurdovim zahtevima. čekam da se konsolidujem sa svim ovim seksualnim prohtevima, pa ću tek onda da se bacim na tebe, Fipo.   :oops:

OK, Li. Sacekacu tvoj iznenadni napad. Onda, u subotu cu malo da te deljem i, ako stignem, pozabavim se sa ove dve price izvan teme.

Okej.
ti sutra dobro opali po pecaroškom zen-budizmu pa da vidimo šta sve od ovog može da ispadne.

Evo malo, Li:

*svidja mi se hodajuće pripovedanje, i sve to dobro ide do kraja prve runde, uspešne;

*čini mi se nužnom scena sa luzerom, poniženim do beskraja, od kog Pit Bos i Kockarnica ništa više ne mogu izvući. Đorđe, naravno, sve to već zna; u spidu ne registruje šta se sa nesrećom događa. Možda pre rečenice "Đorđe prezire to praznoverje..."?

*dok čeka da mu se duh vrati i obznani, neko razmišljanje, sećanje; ako hoćeš da udovoljiš Lurdu, nek mašta/evocira Irenino kuraženje ustima;

*ovo geografsko poimanje brojeva mi je novo i zgodno je;

*napisao sam ono o kockanju s nebom (geografskom) jer nisam ukačio iz momenta da nema šta da kaže drugom sebi; opet, ne mogu da izbacim iz ludare tu scenu;

A ti mi odgovori. Šta. Misliš.

I još:
imala si ynimljivih misli upakovanih lepo. Ova mi je srce pričeČ

QuoteNa debelom tepihu Salon Privea još uvek drhture molitve upućene nekom odsutnom, bespomoćnom bogu - molitve isuviše lagane da potonu u magmu zemlje, isuviše teške da se ikad vinu u nebesa.

Jako me podsetilo na "nadamnom se nebo zatvorilo, ne prima mi plača ni molitve..." ali to neću reći - Vladika nije podoban ovih dana.

To bo bilo, sem privatnih osećanja, i stanje tog Đorđevog duha: o nebu i ne mašta, oni odozdo ga samo gledaju...

Najvažnije: dobra je to priča. U jednom dahu, pravo iz stomaka.Pročitao sam previše tesanih priča koje zveče prazninom. Tebi je stalo.

godclone - ponedeljak noć. Armagedda sledeći.
Nisam vas zaboravio, jedostavno, iz mog ugla ima više rada oko vaših priča. (Nije to ništa strašno, nemoj da se prepadate. Uzzdobru volju, mogu se dognati)

Uzela me je pod ruku, okokoćenog, i u pet koraka sprovela do auta parkiranog tu mesecima. Veoma tamnih stakala. Piše: Škoda Felacio. Da ne veruješ. Bipnula je alarmom, otvorila i smandrljala na zadnje sedište.
Pitao sam se o senkama, o Bobiju, o njoj i pandurskoj etici.
Pitao sam se o bednoj Zveri kadroj da hodi kroz svetove, gasi svetla i zamrzava kadar.
Zaplesala tamno bojenim noktima po preponama, pa niže, pa više; kad je stigla do dela otkrivenog sunećenjem, ništa se više nisam pitao. Noktima je sipala male gromove.
Mora da sam je stenjanjem navodio u pravi smer, u pravi ritam. Jer, kako bi znala?
Dugmad su se otkopčala, gaće same spale. Možda i preko glave.
U svetlu munja, videla ga je u prepunoj meri i svideo joj se, mnogo više od Rumenka. U očima sjaj različit od hemijskog, usne nekako punije, ruka užurbanija.
Poljubila je sam vrh, s poštovanjem a vrelo, i umalo... Uuuh, umalo... Zastala je, obuhvatila glavić ovlaš, tek da me udar prodje. Da sam hteo, mali pokret je bio dovoljan da se prospem po presvlakama boje tudjinske krvi.
Kad se uverila da sam dva cm od ekstaze, kružno je zaplesala jezikom, pa poče!
Je li to tehnika gutača mačeva, Dubokog grla ili neka treća, ne znam. I za sebe nisam znao. Kako bih onda primetio da se prepletene senke preslažu, da se sve vraća u neki red?
Kliza, oblizuje, noktima grebucka; ubrzava kako se to mora da bih arlauknuo kada kucne čas; kliza, a brat moj blizanac, jedinac inače, već prodaje sladoled u drugačijem okružju; obliz-dva uz malo zubića - Bobi laje gde mu se sviđa; kliz i nokti i ja krenuh u urlanje, u vrtlog koji me baci u moj svet.
Kako li će kući sva isprskana?

Mato Bubanj, zaista!!!!
C,c,c...e pa, kod mene neće biti poetike. Ni malo. Biće vulgarno i brutalno, samo da ti napravim kontrast.

Quote from: "drf"I još:
Ova mi je srce pričeČ

QuoteNa debelom tepihu Salon Privea još uvek drhture molitve upućene nekom odsutnom, bespomoćnom bogu - molitve isuviše lagane da potonu u magmu zemlje, isuviše teške da se ikad vinu u nebesa.

Jako me podsetilo na "nadamnom se nebo zatvorilo, ne prima mi plača ni molitve..." ali to neću reći - Vladika nije podoban ovih dana.

To bo bilo, sem privatnih osećanja, i stanje tog Đorđevog duha: o nebu i ne mašta, oni odozdo ga samo gledaju...

Eh, ne kažu uzalud da se upravo ateistima Bog najlakše uvuče u metafore. Ali ta misao u celosti zvuči ovako:

Na debelom tepihu Salon Privea još uvek drhture molitve upućene nekom odsutnom, bespomoćnom bogu - molitve isuviše lagane da potonu u magmu zemlje, isuviše teške da se ikad vinu u nebesa.
Đorđe ih gazi.

Nakon toga, ja zaista nemam više šta da kažem o njegovom unutrašnjem stanju, Fipo. Niti želim niti umem. Ako ovo samo po sebi nije dosta, jebiga, sve ostalo što skrpim biće antiklimaks, to garantujem.

Na ostalim predlozima ima da poradim večeras.

Sad malo o tvojoj priči.

Dakle ovako; pored i povrh onoga što je Lurd kazao, ja imam samo jedan mali zahtev.

Da scena u podzemlju Strelišta bude centar priče i da se razradi sa svim političkim konotacijama.  Kaži sve što imaš i nemoj da mi cvikaš.

E da, bez obzira kako razradiš sinopsis, gledaj da mi ostaviš zadnju rečenicu kakva jeste.

Ono "daj šta imaš" je opasnije no što misliš.

Odlično, Drfe! Ako bi mene neko pitao za cepidlačenje, izbacio bih rečenicu "Možda i preko glave" i promenio bih malo poslednji pasus koji opet vuče na asocijacije.

No, prvi deo priče napisan je stilom koji mi se svidja. Generalno, više volim da horori i trileri zrače sadržajem, a to se lakše postiže ako glupi čitaoci kao što sam ja ne moraju da dešifruju značenje ili da se hipnotički prepuste ritmu i melodiji reči ne razumevajući zaista njihovo značenje.

I sad jedva čekam libeatin visceralni oralni seks.

Quote from: "Lurd"
I sad jedva čekam libeatin visceralni oralni seks.

Ovo je tako suptilno u svojoj dvosmislenosti da nimalo ne žalim što mi fronclaš priču.   :evil:

Enivej, ovo je zdravo van konteksta, ne znam tačno gde će (i kako će) da fituje ali se bar donekle oslanja na proviziju ostavljenu u  pasusu: U tapaciranim kožnim foteljama Salon Privea sede ljudi zbog čijih aviona kazino poseduje pistu, toranj, parking i 24-časovnu opslugu dečački sitnih Taj-devojaka.

Zbog te insinuacije, zakrpa može da se prikrpi i ovako:

Nasuprot vratnica od slonovače je tunel koji vodi u prive garderobu sa od stropa do poda ogledalima, tuševima, saunom i terapeutskom masažom aromatičnim uljima pod veštim rukama neke dečački sitne Taj-devojke.

Placidne Taj-devojke, krhkih zglobova, srnećih pogleda, skladnih pokreta i neprikosnovene veštine da svoju cenu odrade u besprekornom felaciju. Bezimene, lomljive kreatura dečačkih kukova i kučećih sisa, bespolne i prepubescentne u urođenoj krotkosti kojom čitaju signale u zacakljenjim očima klijentele.


I dok je u spoljašnjem svetu klijentovo ime trivijalno, u akvarijumu porcelanskih zidova i rimskog bazena on je gospodar; on gnječi i grize njene kučeće sise na način sasvim nepoznat i zasigurno istinski odbojan njegovoj letargičnoj supruzi koja u glavnom pitu sitnišem hrani nezasite džekpot mašine.

Znojav od saune i sjajan od sandalovog ulja on kukovima gnevno drobi njena krhka Taj rebra o hladni porcelain rimskog mozaika sirena i trozubaca.

Dahtav i raspamećen, dlanom je pritiska ka tlu.

Ona poslušno klizi leđima niz vlažan porcelan zida.

Oči su joj nagrižene znojem njegovog stomaka. Lice joj je udavljeno mesištem njegovih dlakavih prepona.  Noge su joj skupljene u čučanj kakvim je ne tako davno rasađivala pirinčano busenje u močvarnom blatu bezvredne zemlje u još bezvrednijem kutku sveta.
Usta su joj natrpana njegovim mesom, do tada napola skrivenim u dlakavim naborima opuštenog sala.

Dok potiljkom neravnomerno dobuje njegove nasrtaje o porcelan vlažnih pločica, grlo joj se groteskno širi da prihvati modričastu nabreklost debljine njenog ručnog zgloba.


Njena krotkost ustupa mesto panici; dok se bori za dah nokti joj bespomoćno grebu po njegovim palcima kojima joj rastvara vilice do slamanja.

Njeno koprcanje posustaje.

Njen otpor naizgled biva usisan u muškarčeve nasrtaje kojima žustro potiskuje njenu mučninu i raspaljuje sopstveni klimaks.  Udarci njenog potiljka razmazuju znoj i masnu sandalovinu u apstraktnu šaru ružičaste dijagonale pada na tlo.



Kasnije, dok roleksom plaća čistača da odnese i baci telo u arteški bunar na rubu savane, on zamišljeno gleda u sitne otiske devojčinih kutnjaka na zglobovima palčeva.

Ova je smogla daleko manje otpora od prethodne tri.  Daleko manje.    


A možda će danas upravo četvorka biti njegov srećan broj. Možda će onaj jedan jedini uspešan spin na ruletu isplatiti sva četiri roleksa i sve poluzaceljene ugrize na palčevima.

LM, Monsinjore, sad imaš i urbanu sredini i serijskog ubicu i osećaj jeze, paranoje i visceralnog užasa, imaš oralni seks i gaddem poremećaj percepcije realnosti.

Jel' ti sad okej?

:lol:

Nisam ja ni rekao da nisam zadovoljan. Sve je tu, je l' možemo sada da predjemo na detalje?

Super.
A dotle će valjda i Fipa da batali pecanje.

Nije baš najjasnije u kojoj pozi se sve to radi. Morao sam tri puta da pročitam i jurim reč po reč da bih shvatio. Možda ubaciš rečenicu kako dolaze, pa ona čučne, a on je opkorači itd. Mislim, nema prelaza od griženja sisa do felacija, ili ga ja ne vidim. Plaćanje Roleksom mi je malko besmisleno, bar ovako napisano. Možda negde da se vidi da on ima nekoliko satova za potkupljivanje ili da plaća kešom ili nekim obećanjem čistaču.

I vilični zubi su jači od prstiju, samo mali tač realnosti. On, naime, ne bi mogao da joj razvaljuje vilicu ako bi joj nabio palčeve do kutnjaka. A i kolika to ona usta ima ako joj stane cela kita i još trpa prste?

Neviđeno, majke mi!

Vuci joj jednim palcem gornju vilicu naviše a drugim palcem guraj donju naniže i ako uspe da te ujede, javi mi se slobodno za odštetu.

A javi mi se i ako ti ne ostane dovoljno mesta da joj se uguraš.

E, imam osećaj da je u prethodnom postu trebalo lupiti i neki emotikon ali stvarno ne mogu da odlučim koji. Totalno sam autistična po pitanju smajlija.

Quote from: "libeat"Vuci joj jednim palcem gornju vilicu naviše a drugim palcem guraj donju naniže i ako uspe da te ujede, javi mi se slobodno za odštetu.

Da, ovo je tačno, izgleda da imaš iskustva. Najbolja odbrana od ljudskog ugriza je da gurneš što dublje u usta, ali ni tada nemaš snage da razvališ vilicu. Probo ja.

A za ovo drugo sam se malo zaneo. Naravno da ima mesta, ali tu onda već prestaje pušenje, a ja sam kapirao da je to bilo spontano i da ona nije primetila dok nije bilo kasno, ali sad vidim da sam se istripovao.

Ma, zadovoljan sam jako. Naravno da će ženski mozak da osmisli serijskog ubicu koji ubija felaciom i carski tik da joj razglavi vilicu!

Nemam ni ja smajlije, ali sam oduševljen!

šta se ovo ovde radi a ja ne znam?
Leabet, spustila si dobru kajlu Lurdu.
Što de pecanja tiče, već je kraj moje sezone, ali svaki ovaj dan je zlatan.
Krajem nedelje, ka dođe to zahlađenje, palićete krpe da me oterate.
Do tad, samo poneki zvoc.

Quote from: "Lurd"

Quote from: "libeat"Vuci joj jednim palcem gornju vilicu naviše a drugim palcem guraj donju naniže i ako uspe da te ujede, javi mi se slobodno za odštetu.

Da, ovo je tačno, izgleda da imaš iskustva.

xanix

QuoteNajbolja odbrana od ljudskog ugriza je da gurneš što dublje u usta, ali ni tada nemaš snage da razvališ vilicu. Probo ja.

E, nije joj razvalio vilicu. Razbio joj je glavu o zid. Nisam dobro objasnila. ali ovo je ionako samo skica, treba da se obradi kasnije, kad se negde ufituje.

QuoteNaravno da će ženski mozak da osmisli serijskog ubicu koji ubija felaciom i carski tik da joj razglavi vilicu!

Samo ti mene zajebavaj. Da si mi na vreme rekao da treba obavezno svih pet stavki, bilo bi drugačije. Ovako, nemam mesta niti za ubicu niti za oralni seks. I Dražin predlog sam morala da odbacim jer ti ljudi naprosto ne reaguju na mehaničke stimulanse, pa čak ni pušenje. Hemija, dragi moj Lurd, samo hemija brda pomera.

PS. Fipa je jedini provalio kraj, ako smem da primetim, ovako javno. Niko drugi, niko.

Evo, Godclone:

Mali je razlog ženino čantranje za stvaranje demona. Povod možda. I predug je.
Na kraju je ispalo da demon čuči i u Milanu...
I da ima pleme koje valja buditi.

To moraš dobro osmisliti i razjasniti.
Ili je ugrađen u sve od rođenja (ili pre?), ili ima jak razlog za njegovo razvijanje.

Milan, kao važna figura u novom pokretu, mora imati neke simptome ranije.



Predložio bih ti da izmeniš neke izraze:

Kazaljke su se upravo sporile oko prava na cifru 12.

Kad se uverio da je program uvredljiv za inteligentna bića...

Nekoliko preostalih uličnih svetiljki (od čega preostalih?)

Dragan Preović nije verovao u iste,

...bezbroj prilika da se uveri u tu pretpostavki.

...materici suspregnutog gneva.

...dok mu je njena dojka u potpunosti ispunjavala usnu duplju...

...ponosan na činjenicu da mu je telo još uvek izgledalo mišićavo...

...o kvalitetu pojedinih proizvođača mobilnih telefona...

Poleteli su jedno drugom u zagrljaj u najboljoj tradiciji romantičnih filmova.

U svojoj infantilnosti pomislio je da ona sigurno zna gde se nalayi Onaj-koji-deli-imena i počelo je da je sledi.

Ako je potrebno, obrazložiću.

Ako rešiš osnovnu postavku (možda i ja predložim, ali ne ovih dana), može se isbrusiti.

najzad nađoh vremena da pročitam drf-ovu priču.

slažem se sa skoro svim što je lurd zamerao-pitao, ali evo, mojim rečima:

kod drf-a meni uvek, pa i ovde, smeta natrpanost živopisnim metaforama, poređenjima i neočekivanim rečima/izrazima/slikama. sa naglaskom ne na 'šta će ti to?' nego na 'mnoogo je, brate'. meni, barem, takvo pričanje ubija ritam čitanja, svaku rečenicu moram da prevrćem nekoliko puta da vidim šta je tu zapravo rečeno, pa onda kakav smisao ima u kontextu, itd. drugim rečima, narator, i idiosinkrazije njegovog govora toliko su sveprisutni u textu da je text maltene samo izgovor za njihovo ispoljavanje. ne mogu da čitam priču ako imam utisak da je autor svaku rečenicu morao da natrpa fazonima kakve niko još nije načinio, i poređenjima koja su toliko preterana da obesmišljavaju ono što, kao, opisuju (npr. zašto iskusni prodavac sladoleda, kome to nije ni prvi, a ni drugi dan na poslu ' Odmotava Rumenka kao da hiljadu slojeva papira skida'? itd. itsl.), pa još filovano narodskim, starostavnim, lokalnim i drugim neuobičajenim rečima i izrazima koji, posmatrani IZOLOVANO jesu super –zabavni, duhoviti i sve to- ali u priči češće nemaju razloga za svoje postojanje nego što ga imaju. ako se na sve to doda (namerno) zamumuljeno opisivanje dešavanja, onda je krajnji rezultat manja ili veća konfuzija po pitanju toga šta se tu zapravo desilo.

Pozdrav. drago mi je da si ovde.

To oko jezika ide odavno. Prosto, raduje me. Shvatam da ne paše svima, shvatam i da nije uvek prilagođen priči, i tu si  u pravu: priča je ta koja se ima prilagoditi.
Svestan sam da to nije uvek fer prema čitaocu. I priči. Ne silim se, to mi je prirođeni način. Podsećam na onu radost pisanja.
Obrati još jednom pažnju na citat:

Odmotava Rumenka kao da hiljadu slojeva papira skida, i zvera uokolo kao da }e no}as Ljuta Rada iz Tr`i{ne da ga cvelja; odmotava, a kao da u hiljadu velova tmine omotava na{ rodni grad.
Onaj jo{ jedan, najmra~niji, sam je do{ao.

Čitalac ne zna da je prodavac pandur u drugoj, prepletenoj, senci; kako bi, kad ja nisam?

Ali:
užas od nadolazećeg
*mehanički ritual, makar nesvesan: zver nabacuje velove, Nenad pokušava da ih razgrne
*pojava konačne tmine, mimo zvera.

To se može u par pasusa lepo razjasniti, detaljno opisati. Možda i mora. Opet, meni dovoljno.

Za ovu priču važi obećanje: kad se primedbe skupe, ponudiću sedam načina njenog pripovedanja.

Ovih dana ću postaviti usaglašeni sinopsis i okačiti sedam početaka.

Što se tiče smandrljanog kraja, nije namerno nejasan: hteo sam da napišem za sat aktivnog pisanja i to je to.

Svaka tvoja primedba i želja su dobrodošle.

Armagedda, samo što nisam okačio vidjenje tvoje priče.

meni i mom smorenom mozgu baš prija drfov način izražavanja. izaziva. živahan je. podstiče. raduje me. ne mislim da je kriptičan. te silne aluzije koje mogu da tumačim jedino po zvučnosti, te silne neočekivane upotrebe reči, ma jednom rečju *gode*.

Tsk. Čovek tvojih godina pa već sa smorenim mozgom.

To mnogo šta objašnjava.  xpft

Ghoul is the man with the plan, I see; evil angel of my nature is smitten with anticipation.   :evil:

da se razumemo, ako je zabava jedini cilj i poenta, onda priznajem da me više zabavlja (i raduje) čak i ovakva drf-ova 'priča' nego neka narativno korektnija i doslednija, ali bezlična (poput nekih zelićevih ili jorovih, npr.). štaviše, radije ću (iz istog razloga) PONOVO da pročitam njegovu, nego neku od ovih potonjih.
   ipak, često mi se čini da se ispod svih tih drf-ovih bells & whistles (& firecrackers & bombs) krije priča koja prosto sahranjena ispod svih tih napadnih fazona i in-your-face naracije u kojoj nijednog trenutka ne možeš da zaboraviš prisustvo naratora. a priča, ta sahranjena, je veoma zabavna po sebi, i zaslužuje da se malo očisti od svih tih razbarušenosti i ispriča sa minimumom 'konvencionalnosti'.
    tim pre što toliko preterivanja ubrzo dosadi i više nije ni zabavno: ako list padne s drveta, to se čuje kao cepanje šifonskih gaća; ako neko prdne, to se poredi sa Big Bengom, itsl. prosto – zamorno je kad u jednoj rečenici, ili u dve uporedne imaš bar 3 poređenja ili metafore, sve koja od koje luđa. i onda cela priča tako.
   možda je i lurd 'kriv' što je od drf-a tražio motiv 'poremećene percepcije realnosti' jer kod drf-a i inače (kad ga niko ne tera) čovek često nije načisto šta se tu zapravo izdešavalo, a kamoli (kao ovde) koji su likovi, koliko ih je, u kakvoj su vezi (ako su uopšte odvojeni) i šta/kako/zašto baš tako biva s njim(a) na kraju...

znam da drf neće zameriti ovo što kazujem – štaviše, cenim što se uopšte spustio ovde među nas, decu, da se poigra i sasluša naše komentare – a da ne ispadnem beznogi čovek koji podučava trčanje, popodne ću okačiti jedno moje sočinjenije, pa nek neko drugi naoštri pero i kaže šta mu fali...

Kao što već zapretih, evo i ja da skinem gaće do članaka: kačim jednu minijaturu od pre 3 godine, koja se sasvim slučajno poklapa sa nekim od prvopostavljenih zahteva na ovom topiku (osnovna tema: 'serijski' ubica...). Nisam imao srca da išta u njoj naknadno menjam i na silu ubacujem, sem ako me neko ne ubedi da ima mesta/smisla, i da bi time bila bolja.

Odmah da se ogradim da ovo nije toliko priča zapleta ('plota') koliko emocije koju sam pokušavao da uhvatim, pa stoga i klimax nije u vidu narativnog, već pre emocionalnog panč-lajna. Bar se meni tako čini. Vi recite.



                                                     MASTILO


Duboko u sebi, M. je bio tek još jedna osetljiva, poetska duša koja, kao i svi mi, samo žudi za malo ljubavi i topline. Ovaj aspekt svoje ličnosti on je skrivao iza dugo i pažljivo građene persone psihopatskog ubice i seksualnog manijaka. Kako bi ovu personu učinio uverljivom morao je s vremena na vreme da iskasapi poneku neopreznu devojčicu, a ponekad čak i da je siluje. Primer njegovih roditelja doživotno mu je ogadio seks kao metod produžetka vrste; ne želeći da makar i teoretski priđe blizu tome da na svet dovede još jednog bednika poput sebe, M. je svoj seksualni život već odavno sveo isključivo na post-mortem odnose sa naivnim devojčicama koje je pecao na udicu svoje poetske duše.
   Nekada davno, kada su hormoni počeli da divljaju u njegovom telu, on se branio pisanjem poezije. Dok su njegovi drugovi (bolje reći vršnjaci, jer pravih drugova nije imao), upicanjeni u odeću starije braće i kose do bola zalizane gelom, hitali u 'muvanje ženskih' on je sedeo u svojoj sobi i pisao ode noći, mesecu, vukovima, itsl. Uobičajene stvari. Nešto od toga je i pokazivao svojim drugaricama. Kao i da nije. Teško je reći da li je stvar bila u preteranoj avangardnosti njegove versifikacije ili u velu koji je stajao između osetljive duše i reči koje su postajale banalne i pre no što bi se trag penkala osušio na papiru. Potom se neko vreme pritajio, i samo posmatrao taj sve misteriozniji ženski rod oko sebe. Gledao ih je kako iz časopisa za tinejdžerke vade i na zidove svojih soba kače postere slatkolikih, medenih dečaka sa glatkim, zategnutim torzoima i snenim očima što zaljubljeno gledaju u daljinu. Gledao ih je, potom, kako (te iste, sa posterima) za svoje odabranike uzimaju pretežno momke debelih mišica i pivskih stomaka, u čijim pogledima nije bilo ni traga poezije.
    Nakon nekoliko razočarenja, suviše bolnih da bi se ovde navodila, došao je do uverenja da put do ženskog srca vodi preko stomaka. Imao je jedva osamnaest godina kada se prvi put uverio u istinost ove slutnje. Krem-pita koju joj je malo pre toga kupio u poslastičari ispala je, polusvarena, iz njenog rasporenog želuca, pomešana sa pasuljem koji joj nije on  kupio, i sa krvlju – obilnom, mladom, devojačkom. Kopao je dublje po njenoj utrobi u mračnom sokaku iza bioskopa i napokon došao do nečeg što je oblikom podsećalo na srce. Bilo je žilavo, ali uz malo cimanja uspeo je da ga iščupa iz ležišta. A samo je hteo da je uhvati za ruku. Ništa više. Zar je to preterana cena nakon sat i po srceparajuće drame koju je, samo zbog nje, izdržao dosađujući se u tmini bioskopa? Melodrama, sa jednim od onih manekena u glavnoj ulozi. Uzdisala je, zbog njega – zbog te senke na prljavom i iskrpljenom bioskopskom platnu - dok je M. sedeo kraj nje, i nadao se da će se bar osloniti na njegovo rame kad na kraju brizne u plač (bile su to suze radosnice, jer je film, naravno, imao hepi-end). Nije to učinila. Samo je izduvala sline u maramicu i zamišljeno zurila u platno čak i dok je išla odjavna špica. Na svu sreću, kinooperater je prekinuo projekciju skoro istog časa kada su krenula prva slova.
   ''Nemoj,'' rekla je. ''Pa mi smo samo drugovi.''
   Nije mu bilo prvi put da to čuje.
   ''Drugovi,'' je li? ''Samo,'' je li? Crveno mastilo u njemu je proključalo. Njegova poezija je u poslednje vreme postajala sve gorča, sve kiselija. Dugo vremena ništa nije mogao da napiše. Onda je shvatio da se oštrica pera može i drugačije upotrebiti.
   Drugovi, je li? E pa, dosadilo mi je više da glumim druga bilo kome. Nemam ja drugova.
   ''Sačekaj onda,'' kazao je, ''da ti pročitam jednu pesmu koju sam nedavno napisao.'' U džepu je, naravno, bilo samo prazno parče papira, ali ona to nije mogla znati. ''Jao, baš si sad našao,'' bunila se ona. ''Ako baš moraš, čitaj to kad izađemo iz ovog mraka.''
    ''Ne, ne moram,'' kazao je. ''Ne moram nikad više.''
    I izvukao je, iz džepa svog pomalo staromodnog sakoa, penkalo.
    No, to je bilo samo tada, prvi put. Tada je improvizovao. Za one docnije, za njih je bio spreman. Unutrašnji džep njegovog sakoa mogao je da primi i krupnije stvari od penkala.
   Već posle druge devojke ponovo su ga pohodile muze. Staro penkalo je, naravno, bilo neupotrebljivo, ali je i hemijska dobro poslužila. Pisao je kao sumanut. I bez ikakve nade da išta od toga bude objavljeno za života. No dobro, odavno se pomirio sa sudbinom neshvaćenog genija. Pokoljenja koja dolaze, ako uopšte dolaze, biće mu zahvalna što tu hrpu papira čuva na dnu fijoke. Nikada nije bio sebičan. Podeliće svoja osećanja sa drugima; nekada, čak i kad njega više ne bude bilo, ostaće trag. Za sada, uživao je u anonimnoj slavi koju su donosile dnevne i nedeljne novine. ''Niški koljač'' – tako su ga zvali. Žudeo je za nečim originalnijim, nije hteo da bude upamćen pod tako banalnim nadimkom. To ga je i navelo da ''Narodnim novinama'' pošalje opširno pismo, potpisano sa ''Noćni slavuj''. Objavili su pismo starca koji se žalio na glasnu muziku sustanara, tetke koja je ukazivala na neredovno odnošenje smeća u svojoj ulici, čak i pismo nekog učitelja koji je podržavao uvođenje veronauke u škole – ali M-ovo pismo nikada nije objavljeno.
    Dobro, mislio je. Znači takvu igru želite.
    Njegovo sledeće ubistvo bilo je najgnusnije do tada. Izboo joj je torzo i međunožje preko pedeset puta (teško je bilo tačno izbrojati: patolozi su se kasnije kladili među sobom, ali definitivnog suda nije bilo), odsekao obe dojke i povadio većinu iznutrica pre nego što joj je odsekao glavu i bacio je u kontejner dve ulice dalje. Mačke su je pronašle pre policije.
    Ta teorija o sublimaciji frustracija kroz pisanje je čisto sranje, shvatio je posle petog ubistva. Ništa ne leči osećaj sjebanosti bolje od prolivanja tuđe krvi. Ništa. A naročito ne pisanje. S druge strane, posle svakog klanja osećao se pročišćenijim, i pisao, pisao sve više, i bolje. Ili se bar njemu tako činilo, jer naravno nije bilo nikog drugog ko bi se u genijalnost njegovih stihova uverio. Iako je napisao nekoliko oda usamljenosti, u dubini duše –u onoj dubini koja, uprkos svemu, ipak teži samo da voli i bude voljena- počinjao je lagano da pati zbog toga. Pomišljao je da jedan manji izbor iz svojih dela anonimno pošalje ''Gradini'', ali je nakon privira u najnoviji broj, posvećen savremenoj turkmenstanskoj poeziji, odustao.
    Jedine osobe koje je podvrgavao svojim najtananijim osećanjima bile su one koje nikada i nikome više neće moći da o tome pričaju (i smeju se, svakako). Shvatio je da je tako najbolje. Čitao im je svoje pesme u trenucima koji su za njih (mada one to nisu znale) bili odlučujući -jer, ponekad se zamajavao maštanjima o tome da će jednom - - - neka od njih - - - odreagovati na pravi način - - - prepoznati lepotu tih redova i poetskih slika i zaslužiti sebi doživotno uživanje u njima. Možda ga čak i navesti da prestane sa klanjem. Čak, možda, odvesti ga tako daleko da stane i pred oltar. Srećom, pretnja da ponovi grešku svojih roditelja bila je nerealna. Uniformna reakcija M-ovih književnih kritičarki vodila je uniformnoj njihovoj sudbini. Posle nekog vremena on je shvatio uzaludnost svojih nadanja, pa se više time nije ni zanosio.

''Život je sranje,'' glasili su završni stihovi jedne njegove pesme:
''Ali kad je ništavilo jedina alternativa, čemu onda žurba?
Zgrabi dan, ili noć, ili već šta uhvatiš.
Ionako ne biraš ti.
Svi izbori davno su načinjeni,
a onaj jedini koji je na tebi,
ah – za njega uvek ima vremena.
Uživaj.''

Mali osvrt na Armagedda priču

Ideja nije nova, o povezanosti dva bića, od kojih je jedno monstrum. Nije to ništa loše - nove ideje su retke. Lični pečat pravi razliku.

Lik gluvog brata mi se dopada. Verovatno nisam osoba koja to treba da kaže: daj ga malo više. Daj priču iz sveta bez zvukova i dramu štelovanja mozga na ludačke talase.

Stilski, ima da se dosta interveniše. Pazi (ovo vredi i za ostale): svaka priča ima svoju publiku ako se obradi primereno. Zanatski upegla. Svojevremeno sam zbunio ljude u LK kad sam rekao da ima bar deset ljudi koji mogu prodati priču u USA bolje i češće od mene. Uzmi negde Writers Market i kladim se da ćeš naći kupca.  Tu ulaziš u problem: kod nas se priče mere po najboljim svetskim ostvarenjima, što nije loše; s blagim prezirom gleda se na one koje to nisu, nemaju taj neki meta nivo, što je bar pogrešno.

Uz dorade, tvoja (i ostale) priče nadilaze prosek objavljenih u, recimo, USA.

Šta valja preraditi?

Strutura u osnovi nije loša. Ako imaš ozbiljne namere valjalo bi blokove učiniti kristalno jasnim. I za idiota.

Dijalozi su neprirodni. Daj im soka; čuješ bolje svakodnevno.

Neke "stručne" izraze promeni.
u naletu primordijalnog ponašanja
ovog blasfemičnog čina, taj klimaks je nestao
Kada će tvoj prenatalni mozak da shvati

Ili: šta misliš da to oko šaltanja u glavi opišeš STVARNO stručnim izrazima? Tehničkim. To bi dalo jednu vrlo uvrnutu S komponentu. Čirpovi i kliksi, feding, šort pas...
Imaš i fraza koje valja izbegavati. Ne boj se, imaju ih i vrlo objavljivani.
fokusirajući svoju pažnju na nebitne elemente svog trenutnog okruženja


Naslov promeni. Nije dobar. Ako budeš išao u pravcu rečnika radio komunikacije, pa još prevedeš priču, imam nekoliko na engleskom. Zasad je nemoj omenovati.

Nadam se da ti je ovo od pomoći.

Privatno pitanje na koje ne moraš da odgovoriš: jesi li uniformisan?

CITAT:
Primer njegovih roditelja doživotno mu je ogadio seks kao metod produžetka vrste; ne želeći da makar i teoretski priđe blizu tome da na svet dovede još jednog bednika poput sebe, M. je svoj seksualni život već odavno sveo isključivo na post-mortem odnose sa naivnim devojčicama koje je pecao na udicu svoje poetske duše.

Ovde izgleda kao da je roditeljski primer glavni pokretač, ali posle si to razvio. Odbijanja razna.
Kao razrada lika, pije vode. Za priču (kakve ja volim) nedostaje razvoj; ovde postoji osećajni i usavršavanje M.-ovog zanata. Doduše, za "glavni tok" je i previše priča, ali previše i morbidna.
Dao si ime mastilo. Ako u pravcu horora krenemo, nekako mi se nameće upotreba krvi žrtava za pisanje. Omogućava ti i ironičnu igru: prema tipu usmrćene devojke i poezija dobija obrise; a nekad se iznenadi, jer iz krvavih redova sazna o žrtvi stvari koje nije naslutio dok je živa bila.

Ako se odlučiš da  je izmeniš a da ostane kratka forma, razreši je spektakularno, možda i u pesmi najavljenim izborom.
Natresuma:
-M. uništava svoja dela (što ide uz stanje), ali pošto se nađu na stoju glavnog urednika glavne izdavačke kuće. Za vreme savetovanja glavnih i glavnijih o buduđnosti poezije. (To stavlja u ravnopravan položaj obe grupe odbijača/ca. Vatra, ekplozija pa novi umetnički koncept.
-M. odluči da okonča svoj napaćeni život, i kao tanana dušica razume da se(prerano) na onu stranu  ne ide solo. E, širok ti izbor ko bi mu društvo pravio.

I dalje ne volim rečenice ovog tipa:

Ovaj aspekt svoje ličnosti on je skrivao iza dugo i pažljivo građene persone psihopatskog ubice i seksualnog manijaka.

Opet, neko voli.

Ovo je lični pogled. Verujem da bi se, uz malo cenzurisanja, mogla objaviti u nekom od elitnih književnih magazina. Zar to ne bi bio preveliki pad?

Hvala drf. Ukazao si mi na greške koje se provlace i kroz ranije pokusaje pisanja.

Nisam uniformisano lice. Verovatno si to pomislio čitajući deo sa uniformom prebačenom preko stolice. Istražujući malo po netu, saznao sam da veliki broj serijskih ubica ima uniform fetiš. Ili si možda pomislio da je autorovo umeće pisanja intelektualnog ekvivalenta jednog policajca :)

Quote from: "Armagedda"Ili si možda pomislio da je autorovo umeće pisanja intelektualnog ekvivalenta jednog policajca :)

Ne. U prošlom ratu protiv Amerike, upoznao sam neke pilote. Obrazovane ljudi, ali ima neki dodatk u rečenici. Možda je zajednički njihovom okruženju. Interesantno, uočio sam ga i u kod našeg kolege Gospodina Legije u romanu "Gvozdeni rov".

Legiju nisam čitao. Koji je to dodatak?

Ghoule, ako se ne varam, ovu priču si objavio na Screamingu.

Drfe, just take your time. Ja ionako uživam u celoj ovoj situaciji, pomalo je nestvarna...

mislim da se varaš, ne pamtim, ali nisam 100% siguran.

nisam je davao za natječaj, te stoga - ne verujem da je kačena tek onako...

Hmmm. Samo da razjasnim da ne mislim da si je davao na konkurse, već samo ovako, da se okači pod Friške priče. Ako nisi, onda je tek meni misterija odakle je znam.

Ma ne mogu da metnem ruku u vatru ni da nisam davao na SP. Jebem li ga.
Čak sam toliko senilan da ne isključujm mogućnost da sam je nekad OVDE, na ZS, kačio.

Usput, libeat sam reko šta sam imao u 4 oka, a ove ostale ću da koljem uskoro.

Quote from: "Armagedda"Legiju nisam čitao. Koji je to dodatak?

Veoma ugrubo, da bih bio jasan(?):

...i navukao pancir, zastitno sredstvo...

primer nije neki; radi se o cestom pojasnjavanju jasnog, a veoma odredjeno, frazom koja se koristi u prirucnicima. Ne samo borbenim. Moj prijatelj Pilojac svaki pu kad upotrebi termin iz psihologije, ima zarez i definiciju, pa nastavlja.

Prvo Fipa.

Aj' da  počnem od skakanja samom sebi u usta. Ono što mi najviše smeta u tvojim pričama, pa i u ovoj, upravo je ono što Boban tvrdi za fantastičnu kniževnost, a ja mu sporim.

Vrlo često dok čitam imam osećaj da se u tvojim pričama sve može dogoditi, da je sve podređeno kreiranju lepih slika, zanimljivih jezičkih egzibicija, koje me nose kroz priču, zadovoljnog što povremeno provaljujem šta se krije ispod prvog sloja, zadovoljnog što sam ponovo gvirnuo u tvoj svet senki. Ali da me neko pita što je dvostruki pandursko-poslastičarski entitet izabrao baš "magični smej" za finalni obračun sa Zveri, rek'o bi mu "nemam pojma". A to bi, valjda, trebalo da razumem. Pošto osećam da ti znaš zašto je to tako, pošto osećam da u tvom svetu ne postoji drugi način za borbu sa Zveri, onda ostaje samo činjenica da ili nisi pružio dovoljno elemenata da ja kao čitalac to razumem, ili je problem u meni, što takođe more biti, ali tu nema mnogo pomoći. Ili možda misliš da to ne bi trebalo da znam?

Smeta mi, takođe, insistiranje na nonšalanciji pripovedanja, tipa "ali ni čiča nije lud", na retoričkim pitanjima, ali sve je to manje bitno u odnosu na ono prvo.

e Mićo, znaš i sam koliko već dugo kmezam što nemam niti fidbeka niti brice da mi... eh, znaš već šta.

Ali vidim, rešili ste da mi ovde i sada sve to nadoknadite.

Ako, ako.

Inače, na odmoru sam, slavim svoj 39-ti celu ovu sedmicu, pošto me svi stalno uveravaju da će život počne tek u 40-toj. A to mi daje još godinu dana fore za zajebancije, posle ima da se uozbiljim.

Enivej, vraćam se u ponedeljak pa gledajte da me ovde dočeka šta god konstruktivno.

kiss.

:roll:

Quotepošto me svi stalno uveravaju da će život počne tek u 40-toj

Lažu.

Quote from: "Mica Milovanovic"1.što mi najviše smeta u tvojim pričama, pa i u ovoj, upravo je ono što Boban tvrdi za fantastičnu kniževnost, a ja mu sporim.

2.Ali da me neko pita što je dvostruki pandursko-poslastičarski entitet izabrao baš "magični smej" za finalni obračun sa Zveri, rek'o bi mu "nemam pojma". A to bi, valjda, trebalo da razumem.

3.Smeta mi, takođe, insistiranje na nonšalanciji pripovedanja, tipa "ali ni čiča nije lud", na retoričkim pitanjima, ali sve je to manje bitno u odnosu na ono prvo.

Pozdrav, Mićo.

Što lažeš Libeat o četrdesetim? svakom dobronamernom je poznato da je sve započelo jednostranom secesijom kose, zuba i hormona. U to ime, dabogda pocrkali dušmani.

1. I dalje mu spori. Ako ti kažem da je višedecenijski rad potreban za nalaženje mesta raznim pojava u veoma definisanom svetu, reći ćeš da serem.
Znam da se to ne vidi, ali i kad se ludo zajebavam ne kršim načela svog sveta. Mnogi hard SF su ili iz struke, što je manje naporno, ili su pitali nekog ko zna da nadograde znanje iz popularnih knjiga. Svako sistematsko znanje podrazumeva vrlo ozbiljan rad. To nas vodi do


2. Da je sreće, trebalo bi da znaš za jedan udarac  demonu i magični smej. No, sreće nema: više se zna o obredima i verovanjima Pigmeja, Čukčija i Vrnih vrana nego o onim koje smo posisali s majčinim mlekom.

To je obrađeno i u etnološkoj literaturu. I Čajkanović. To bar nisam morao da rekonstruišem. Lurd je uvideo da mogu da pišem o bilo čemu a da neke stvari ostaju iste. Preformulisaću ga: mogu sve pojave koje me dotaknu da propustim kroz sito i rešeto svog sveta. To nas vodi do

3. Ćošak kevće. I njemu hitnem jednu kost. (Ovo nema veze sa čitaocima. Ustvari, nema veze uopšte.)Ja opet ono o radosti pisanja. Više puta si čuo da ne bolujem od nedodirljivosti, ali očekujem da mi neko objasni da je ta metafora, psovka... sranje i da se to radi tako i tako.
Ne stigoh da te pitam: jesu li i tebi Haskiji nerazumljivi?
I opet: u slučaju ove priče prijatelji će izglasati stil.
U ime svih nas iz...Ma, u ime mladih ti se zahvaljujem na pažnji. Ako budeš imao vremena, malo se pozabavi sledom dogadjaja. Znam da tvoj vodoplavni mozak vidi rupe u nasipu. (Umalo da lanem da smo nekad druge rupe uočavali, al neću)

QuoteI dalje mu spori.

Oću. Ne brini.

QuoteAko ti kažem da je višedecenijski rad potreban za nalaženje mesta raznim pojava u veoma definisanom svetu, reći ćeš da serem.

Neću.

QuoteZnam da se to ne vidi, ali i kad se ludo zajebavam ne kršim načela svog sveta.

Fipo, ja to znam, ali problem je što to 99,9% čitalaca to ne nikako ne može da vidi.

QuoteDa je sreće, trebalo bi da znaš za jedan udarac demonu i magični smej. No, sreće nema: više se zna o obredima i verovanjima Pigmeja, Čukčija i Vrnih vrana nego o onim koje smo posisali s majčinim mlekom.

Jebi ga, ne znam. Nisam proučavao metode borbe protiv demona. Nije bilo potrebe. Moja baba iz Bajine Bašte celog života me je uspešno čuvala od njih, salivala stavu, ostavljala po džepovima i u krevetima čudne zamotuljke, a ja sam izbegavao da je pitam, jer sam smatrao da ne valja pitati. Danas kada nastavlja da me prati sa livada povrh Radosavljevića, jako mi je žao, ali i dalje mislim da je dobro što nisam pitao.
Međutim, pretpostavio sam da je tako nešto u pitanju. Shvatio sam to iz konteksta priče. Znajući tebe i znajući da si to proučavao i znajući da ništa ne pišeš bez razloga. Ali stavi se u moju poziciju i poziciju bilo kog drugog čitača tvoje priče. Čak i kad sam shvatio da je magični smej veoma delotvoran protiv Zveri, to mi i dalje ne omogućava da sagledam zašto baš magični smej, a ne neko drugo oružje borbe protiv demona – a ima ih. Ti to verovatno znaš, ali, veruj mi, i nama ostalima bi bilo drago da saznamo, da nam daš još neku natuknicu, da nam pomogneš da s tobom podelimo do kraja tvoj svet. Probaj da jedna od 7 verzija priče bude "Priča za početnika u Fipinom svetu".

QuoteJa opet ono o radosti pisanja. Više puta si čuo da ne bolujem od nedodirljivosti, ali očekujem da mi neko objasni da je ta metafora, psovka... sranje i da se to radi tako i tako.

Pored radosti pisanja, postoji i radost čitanja. Koja se sastoji, uglavnom, bar kod mene, u pokušaju da se otkrije ta metafora, da se otkriju niti koji povezuju čudne svetove nastale u nekoj tuđoj glavi. Fipo, ne znam kako je s drugim čitačima tvojih priča, ali, veruj mi, ponekad mi se čini da su te niti sve tanje i tanje i odlaziš u neke prostore u kojima te mi prosečni čitači ne možemo pratiti.

QuoteNe stigoh da te pitam: jesu li i tebi Haskiji nerazumljivi?

Pa, mislim da sam stigao do nekog nivoa razumevanja. I bio srećan. Pusti me da uživam u tome.

lb.
Dobra priča. Pogađa. Dokaz da pisac treba da piše o onome što najbolje poznaje. Mogao bih da jedem govna i nalazim povremeno grube rečenice i kojekakve jezičke nepreciznosti, ali, u suštini si u jednom dahu ispljunula ono što si htela. Lektor da sredi i to je to.

Lurde, daj batali te tvoje igrice i pređi na pravu stvar.

Šta? Ne razumem. Kakve igrice? Ja ne igram igrice. Šta je to prava stvar? Stvarno ne razumem.

Eto.
Već si počeo da zaboravljaš.
I da ništa ne razumeš.
Sve je to posledica prekomernog buljenja u ekran prilikom igranja igrica.
Eto.

Aaaaa!!! Pa podseti me. Ono, što jes' jes', buljim u monitor ceo dan, ALI NE IGRAM IGRICE!

A sad stvarno, šta beše prava stvar?

QuoteKupio sam originale Warcaft 3 i TFT. Oba su 1.800 dindži. I jako mi je drago. U igranju nema baš, baš nikakve promene, ali stvarno mi je drago što sam kupio igru najboljeg game developera na svetu (ovo valjda nije sporno.

Hm?

Quotešta beše prava stvar?

Rulet. Možeš puno para da izgubiš. Pitaj lb.

A to.  :arrow:

Ma kakvo kockanje. Jedini porok u životu koji je uspeo da me mimoidje i hvala Bogu na tome. Mislim, to jest ZNAM da se nikada neću upuštati u to. A i ja volim igre u kojima mnogo toga zavisi od tvoje veštine ili znanja, a ne sreće.

E, samo da upadnem na sekundicu i kažem dva-tri slovca povodom Fipinog stila. Da ne ispadne kako jedino zakkovi sa smorenim mozgom umeju da izađu na kraj sa sap o tri metafore u jednoj rečenici.

Dakle, meni Fipa nudi igrariju. Sa svime a pogotovo sa jezikom.

Meni to prija – smatram da je jezik alatka kojom ljudi komuniciraju apstrakcije a jebeš autora koji se ne usudi da ti komunicira zahtevnu apstrakciju nego je svodi na priprost prosto-proširen rečenični kostur. Jebeš banalne metafore koje samo trpaš u mentalnu korpu za klišee bez da se i na sekund dvoumiš da li bi uopšte bilo vredno truda i vremena "prevesti" ih u optičku iluziju. Ghoulu je to možda trivijalno ali meni zapravo prija što me neko natera da se zapitam kakav to zvuk proizvodi cepanje jebenih šifonskih gaća. Meni je to izazovno, ja zbog toga zastanem u čitanju i posvetim prevođenju te apstrakcije makar i sekund-dva a pamtim ih dugo nakon što zaboravim i samu priču kao takvu.

Drugo što mi Fipa nudi tim i takvim stilom je originalnost. Ne samo originalnost izraza nego originalnost celokupne proze. Njegova proza je istinita, njegovi likovi su stvari, imam osećaj da postoje i da sa Fipom komuniciraju baš tim jezikom. Fipina fantastika je u Srbiji, ne u Bangladešu ili Santijagu ili nekoj vanplanetarnoj selendri – njegova proza egzistira u njegovom komšiluku a meni to upravo njegov stil pisanja daje na znanje.

Treće što mi Fipa nudi tim svojim stilom je intima.  Ja nekako slutim da on ima razloga za taj i takav izbor i osećam da mi tim stilom direktno komunicira svoje unutarnje, intimno viđenje apstrakcije. Sam fakt da slutim kako on u svakodnevnom životu ipak upotrebljava svakodnevni jezik garantuje mi mogućnost kako ću u njegovoj prozi, pisanoj tim intimnim stilom, naći informaciju koju mi on lično možda i ne bi pružio, čak i da ga poznajem u svakodnevici; njegove standarde, intimne stavove i zapažanja, ličnu strukturu 'važnog' i 'nevažnog' u životu, sklonosti, naklonosti, averzije, razočarenja, strepnje, nade i slutnje. Prosto, interesuje me da dokučim kako mu radi mozak i kako vidi, tumači i prihvata svet oko sebe. A to i jeste krajnja motivacija u čitanju proze, bar bi trebalo da bude, zar ne.

Momci, rulet je svet za sebe. Ceo svet. Nisje slučajno što se na točku ruleta čovek orjentiše po brojevima istoka i zapada, severa i juga.

To vam je pomalo ko su doku; bolje se u to ne pačati.

Ljudi moji, napolju je trijesosam u hladu! U hladu!
A auto mi nema erkon.  :cry:

Ne mrdam nikud do predveče, inače ima da cvrcnem ko mravac na vreloj plotni.

Dobro, bre, lb, s kim ti polemišeš? Ko je uopšte pominjao Fipin stil?

Ja sam pominjao Fipin stil i to odmah. Libe, ovde postoji problem, hajd' da tako kažem, primene stila. To jest, jebeš stil ako pojede sadržaj. Meni se, naime, čini da ovakav stil otežava razvoj priče i praćenje radnje za prosečno inteligentnog čitaoca. Hoću da kažem da mislim da bi za ovakvu vrstu priče bilo bolje da se koristi mirniji stil koji bi istakao šta u priči, a da bi ovaj sadašnji stil bio primereniji nekoj kako priči.

Vidi sad vas dvojicu!!

Pa lepo je baja rek'o:

Quote from: "drf"I opet: u slučaju ove priče prijatelji će izglasati stil.  

Ja dajem svoje priloge za pro i contra; šta, da pustim Lurda da odluči o tome, samo zato što je pre mene izguglao za patike???

(A za vaš info, polemišem samo sa gulijom.  :evil: )

NISAM. IZGUGLAO. ŠANGAJKE.

Hajde da vidim kako ćeš to da izguglaš. Ja sam to nosio u petom osnovne i znam da su jako mekane i mekše od starki, ali da smrde beskonačno.

E, pa ovo mora da se istera na čistac.

Ghoule, javi se, da ne primenim magični smej.

I ne vređaj Lurda, to se ne gugla.

Uzgred, ne slažem se ni sa Lurdom. Nije u pitanju stil već količina informacija (što je, na neki način, povezano i sa stilom, ali ne uzročno-posledično).

Mda, kako da ne; guglaju bre sve naudejz!

Nego, ovako, da prospem mrvice hleba e da nekog ne izgubim tokom praćenja toka moje misli:  :roll:

Lurde, jedno vreme sam bila strašno besna na Fipu, upravo zbog toga što i sam primećuješ - stil mu pojede priču. Recimo, Zlatna knjiga mi je legla ali sve priče posle nje su maltene izgubile identitet i stopile se u jednu zvrndavu celinu iz koje nisam više mogla da izvučem niti jedan jedini pojedinačan zaplet.

Ali vremenom mi nekako samo od sebe došlo da pojedinačni zapleti nisu ni bitni; kod Fipe sve i jeste jedna zvrndava Celina. Ja danas sve njegove priče čitam kao ofspinove nekog ogromnog romana u kontinuitetu.

Inače, reagovala sam na ovo:

Quotetakvo pričanje ubija ritam čitanja, svaku rečenicu moram da prevrćem nekoliko puta da vidim šta je tu zapravo rečeno, pa onda kakav smisao ima u kontextu, itd. drugim rečima, narator, i idiosinkrazije njegovog govora toliko su sveprisutni u textu da je text maltene samo izgovor za njihovo ispoljavanje. ne mogu da čitam priču ako imam utisak da je autor svaku rečenicu morao da natrpa fazonima kakve niko još nije načinio, i poređenjima koja su toliko preterana da obesmišljavaju ono što, kao, opisuju (npr. zašto iskusni prodavac sladoleda, kome to nije ni prvi, a ni drugi dan na poslu ' Odmotava Rumenka kao da hiljadu slojeva papira skida'? itd. itsl.), pa još filovano narodskim, starostavnim, lokalnim i drugim neuobičajenim rečima i izrazima koji, posmatrani IZOLOVANO jesu super –zabavni, duhoviti i sve to- ali u priči češće nemaju razloga za svoje postojanje nego što ga imaju. ako se na sve to doda (namerno) zamumuljeno opisivanje dešavanja, onda je krajnji rezultat manja ili veća konfuzija po pitanju toga šta se tu zapravo desilo.

Fazon je što ghoul uopšte nije u krivu, ali svejedno nije ni u pravu.
Poenta nije u tome šta se desilo nego kako je to dešavanje izgledalo Fipi.

U principu se slažem, ali mislim da je ovde šta itekako važno. I, Mićo, slažem se da može i tako da se kaže - količina informacija je presudna.

QuoteJa danas sve njegove priče čitam kao ofspinove nekog ogromnog romana u kontinuitetu.

E sad si me prosvetlila.

Pa što ne kažeš da misliš na taj pasus. I ja se s tim ne slažem. Rumenko je ključan u čitavoj priči. To je jedino što sam razumeo  :x
Jebem ti, kako li će samo američkom prevodiocu biti teško da prevede Rumenka  :evil:

Quote from: "Mica Milovanovic"

QuoteJa danas sve njegove priče čitam kao ofspinove nekog ogromnog romana u kontinuitetu.

E sad si me prosvetlila.

Zezaš me?
Enivej, otkako sam prošle godine odrasla, promenila sam i stav prema činjenicama koje me okružuju.

Na primer, postoje činjenice koje su dokazive, kao tvrdnja da jabuke padaju na zemlju.

Postoje opet činjenice koje se temelje samo na saglasnosti, kao tvrdnja da je Sveti Kristofer zaštitnik putnika i gubavaca.

Šta sad: napisati ma kakvu prozu utemeljenu na dokazivim činjenicama je ravno literarnoj revoluciji, desi se jednom ili dva-put u pola veka i proizvede malo drake a onda zamre. Napisati prozu utemeljenu na činjenicama saglasnosti vodi pravo u klišee i banalizaciju.

Šta ostaje?
Intimna proza.
Unutrašnje činjenice.
Izvrtanje kože.

QuoteZezaš me?

malko  :oops:  i ti mene objašanjavanjem očiglednog.

QuoteŠta ostaje?
Intimna proza.
Unutrašnje činjenice.
Izvrtanje kože.

Što kaže Đoka: "Sve ja to poštujem", ali nije to u pitanju. Ne govorim ja o tome. Kad se sve ogoli, kad se zaborave metafore, kad se zaboravi izvrtanje kože i sl. ostaje činjenica da pisac saopštava čitaocu određenu količinu informacija. Ja samo hoću da kažem da Fipa svom čitaocu saopštava sve manje i manje informacija. I da mi to smeta. Da smatram da njegova proza ne bi ni u čemu izgubila da mi svojim divnim metaforičnim jezikom pruži malo dublji uvid u svoj svet senki.

Pročitao Čajkanovića. Jebi ga. Nisam znao.
Ipak, i dalje mislim da postoje legitimni kniževni postupci kojima bi mogao da čitaocu ipak olakšaš život.

Istina, istina...  :oops:

Ali ja imam jači razlog za zezanje; malkice si pao pod uticaj moje reputacije. Ako, ako, nisi jedini.

Znaš da je otvaranje ove moje priče posvećeno Fipi – ona scena opreznog rukovanja sa krvopijom kojoj kandže naočigled rastu. A provalio je to, znam; referenca na Matu Bubnja nije toliko proizvoljna koliko se na prvi pogled čini.

LM, teoretski si u pravu. Ali praktično me kopka fakt da Fipa piše već više od dve decenije pa ako za to vreme nije uspeo da odgoji publiku, bigaje da sad podilazi kompromisom, zar ne? (ponekad, na sekund ili dva, uhvatim sebe kako mu zavidim zbog drčnosti)

A Ghoul je, kao što vidiš, oprezan. Izbegava situaciju u kojoj mogu da ga upitam kako se nosi sa manje zahtevnim metaforama no što su 3in1 Fipine; recimo sa razapetim, zgnječenim, umirućim, zamirućim, oklagijom razvaljanim, kopljem probodenim, strelom pogođenim, iz praćke izbačenim menstrualno krvavim mejnstrim suncem, na primer.  :evil:

Nego Gulijo, dal da vraćam ljubaznost u četir' oka ili ne?

Quote from: "libeat"Ali praktično me kopka fakt da Fipa piše već više od dve decenije pa ako za to vreme nije uspeo da odgoji publiku, bigaje da sad podilazi kompromisom, zar ne?

Nije sve tako linearno.
Fipa stalno pomera granice pripovedanja i u početku je bio većini blizak, no, svaki sledeći njegov iskorak obeshrabri određeni deo publike i sada imamo situaciju da je Fipa tu gde je maltene sam.

Lično, voleo bih da su njegovi radovi manje zatvoreni u sopstveni univerzum, ali ne osećam se sposobnim da ukazujem na stvari koje treba izmeniti, jer je možda upravo ovo što sada radi budućnost pripovedanja i možda će se za 50 ili 90 godina izučavati kao jedan od začetnika hipermoderne... kao što mi sada otkrivamo koliko su neki manje priznatui, manje poznati ili čak zaboravljeni srpski pisci s početka XX veka zapravo bili ispred svog vremena.

Možda bi mogao, onako za dušu nas staroobožavalaca, bar jednom u desetleću da nas počasti pričom-dve.

Javna poruka za Fipu: uvek je loše kada pisac piše sa nekom knjigom pod uzglavljem, pa bio to Rečnik simbola, Propast Zapada ili Čajkanovićeva sakupljanija. Seti se svega što si pričao za postmodernu ekipu i pazi da i sam ne upadneš u istu zamku, samo s druge strane.

To za mlatikure i predvidiv niz knjiga ukazivalo je na ograničenost njihovu (svoje neobrazovanje temeljili su na prokenjavanju iz tih i srodnih izvora); Čajkanović mi je srcomor - kad vidim metod i erudiciju pizdim zbog svojih ograničenja.
Pod mojim jastukom ima mesta za Aleksandrijsku biblioteku. Samo da ova glava to složi.

Quote from: "libeat"Nego Gulijo, dal da vraćam ljubaznost u četir' oka ili ne?

ožeži ovde, liebe, pred svima – pa nek ide život!

Uf.

Ala ste mi nedostajali...

LM, trebaće mi dan da pohvatam zaostale končiće.
(strava forum, strava, ali progutao mi avatar...)

Inače, strava topik, strava; terate me da iznova razmišljam o koječemu što sam odavno prihvatila za zdravogotovo.

Quote from: "Boban"Nije sve tako linearno.
Fipa stalno pomera granice pripovedanja i u početku je bio većini blizak, no, svaki sledeći njegov iskorak obeshrabri određeni deo publike i sada imamo situaciju da je Fipa tu gde je maltene sam.

Bio bi u pravu da govoriš o nekom početniku koji eksperimentiše u potrazi za vokacijom i glasom; Fipa je oboje već našao. Ponekad imam osećaj da smo zamrznuti u vremenu, u nekom post-natalnom periodu kasnih osamdesetih. Ponekad imam osećaj da je sve ovo ciklični workshop koji vazda ostaje u prvoj fazi i nimalo ne evoluira. Priče koje danas čitam forsiraju fazone već onomad prevaziđene a platforma sa koje izjavljuješ ovo što sam citirala mi se ponekad čini inč niža od one na kojoj smo pre dekadu diskutovali.

Ponekad mi se čini da niko i ništa nije odraslo i sve i dalje pretenduje na cuclu. Veliko je zapravo pitanje ko je ovde zatvoren u sopstveni univerzum; ali definitivno sam ubeđena da bez zahtevnih pisaca neće biti ni zahtevne publike. A inducirati već ostvarene pisce da pišu razumljivije, prostije, jednostavnije, bliže čitaocu zapravo znači vakcinisati i jedne i druge protiv evolutivnog pomeranja.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.geocities.com%2Fmfilipovic52%2Fsajam%2Fbobi.JPG&hash=75fce971a949166e8b9bc474e7acf5312f09de66)

das ist Bobi

Jao, bre!

Pa siroma ker! On mora da ide na korice. Ne znam kakve korice, ali mora da ide tamo.

misliš na korice od uštavljene pseće kože?

Mogu samo da primetim da je gvožđe jeftino u TU.

Bladi el!
Gadan je pseći život, što jes', jes'!

LM, Gule: već nekoliko dana se trudim da zamerke uobličim bar donekle konstruktivno, da ih lepo izređam na nekakvom bottom line sumiranju kako to Fipa ume - ovo izbaci, ovo ubaci, ovo obradi/doradi/objasni i sve tako.

Ali stvarno ne ide.

Ovo što sledi je klupko nasumičnih razloga zbog kojih mi tvoja priča nije legla. Listom su subjektivni i nemaju ama baš nikakav književno-teorijski kredibilitet te si zamoljen da ih tako i prihvatiš.

Nije mi legla sadržina.

Recimo, u priči ovog formata očekujem ili fazon ili portret a ovde nemam niti jedno. Sveznajući narator obećava fazon ali fazona nema; u drugoj po redu rečenici speluješ da je M. psihopatski ubica i seksualni manijak i gle čuda – on ubija i postmortem siluje! Nakon (i zbog) te druge po redu rečenice, cela priča mi pada kao suvišno mrcvarenje.

Što je još gore, ono malo deskripcije po pitanju M.-a je ili suvišno ili neosmišljeno ili omaškom kontradiktorno.

Recimo, kako se to zapravo gradi persona psihopate i manijaka? Graditi personu podrazumeva graditi imidž a to opet podrazumeva ostavljati privid na okolinu: koji se pa to serijalac trudi da ostavi manijakalni privid? Ako išta,  oni se trude i uspevaju da prikriju svoju personu, zato i uspevaju u homicidnom serijalu. Ta insinuacija podrazumeva da M. zapravo  bira i forsira svoju perverziju a to ga čini primarno folirantom. Mislim, koga zanima folirana patologija? (Sem ako je foliranje baza za kreaciju zapleta što u ovom slučaju nije. U ovom slučaju foliranje ostavlja gorak okus  lapsusa.)

Dalje, to sa poezijom ti je totalno izmaklo kontroli: najpre kažeš "Njegova poezija je u zadnje vreme postajala sve gorča, sve kiselija." a već iduća rečenica tvrdi "dugo vremena nije mogao ništa da napiše." Imaš dve kontradiktorne izjave, obe u funkciji gradnje karaktera. Također, trudiš se da izgradiš motivaciju na socijalnoj neprihvaćenosti a ovamo navodiš njegovo iz-prve-ruke znanje za postere na zidovima devojačkih soba, silne izlaske u bioskop, navodna čitanja poezije 'drugaricama', bolnih razočarenja (plural, hej!) pa još i pet pristupačnih književnih kritičarki  – ukratko, M. ti žešće socijalno manevriše a to podriva i ono malo motivacije. U jednoj rečenici ga opisuješ kao introvertnog a već u sledećoj kao ekstrovertnog te kao rezultat imam papazjaniju naratora koji nema blage veze šta zapravo hoće da kaže.    

Plus, imam osećaj da ti izmiče hronologija narativne niti; ređaš sve i sva u život odrednicom fiksiran između prvog divljanja hormona i osamnaestog rođendana. Čak i da je u pitanju bio early bloomer sa prepubescentnim hormonalnim divljanjem, opet nema dovoljno vremena za sve faze koje ovlaš skiciraš.

Plus, referenca na mastilo ne vodi nikuda.

Plus, žrtve su papirnate koliko i ubica; ajde da me neko ubedi kako se katarza može iscediti iz prosipanja krempita i pasulja iz žensog stomaka ali kako se to zapravo reflektuje? Koju M. zapravo potrebu ispunjava ubijanjem tih i takvih entiteta? Kakav impakt to ostavlja na njega?

Masu stvari ne kapiram. Ono malo što kapiram nije mi kredibilno. Čini mi se da je priča napisana u samoobmani kako se radi o devičanskom terenu sposobnom da istrpi fabulu sastavljenu od trećerazrednog mozaika informacije pokupljene iz druge ruke, čitanjem fikcije. Potcenjuješ publiku (čak i ovako slabo obrazovanu po cheap thrill pitanju kao što je Libeat  :twisted: ) a to je smrtonosna boljka svake naracije.

evo i mog malog doprinosa ovom topiku kad je rec o serijskim ubicama; prica je napisana pre otprilike dve godine za tada aktuelni screaming-planet konkurs:


DŽULI

Posmatram svoj iskrivljeni odraz na srebrnom escajgu.
Večera je spremljena, sve je savršeno kao i uvek. Razmišljam o onome što sledi nakon obeda. Pitam se da li i ona razmišlja o tome.
Nervozan sam, priznajem. Nameštam kravatu i vežbam osmeh.
Samo da ona bude zadovoljna.
Polazim ka vratima a onda zastajem na tren. Da nisam nešto zaboravio. Mrštim se u jalovom prisećanju. Ne, u redu je, kažem sebi. Sve je u redu. Biće savršeno.
Otvaram vrata i ulazim u veliku trpezariju. Plamenovi sveća poigravaju na stolu i bacaju prigušeno svetlo na prostoriju. I na nju.
Džuli.
Izgleda prelepo, pomislih zadovoljno. Savršena je.
Prilazim stolu i sedam. Sve je namešteno pod konac, na svome mestu. To mi umanjuje nervozu i vraća samopouzdanje. Možda večeras sve ipak bude kako treba.
Sipam vino, skupo francusko vino. Punu čašu za mene a oko pola čaše za Džuli. Ne želim da pomisli nešto pogrešno. Moje namere su potpuno časne, kako sam je još pre toga uverio. Nije mi ništa odgovorila ali je razumela. Video sam to u načinu na koji me je gledala. Džuli mi veruje.
Nazdravljam. Za nas, za večeri poput ove. Za ljubav.
Džuli me posmatra zamišljeno. Smešim se i otpijam malo vina.
Prihvatam nož i počinjem da sečem. Meso je meko.
Spiram komade teleće pečenice sa još jednim gutljajem vina. Posmatram Džuli i primećujem da ona ne jede. Odsutnim pogledom kruži po sobi. Izbegava da me pogleda.
''Nešto nije u redu'', pitam je uplašeno.
Džuli ne odgovara.
Mrštim se. Razmišljam u čemu je problem. Veče je trebalo da bude savršeno.
''Džuli...'', počinjem tiho.
Pogledala me je na kratko, a onda ponovo skrenula pogled.
Shvatam gde gleda, a onda opsujem u sebi. Saznala je za druge, nekako je saznala. Fiksirala je podrumska vrata. Pogled je leden. Optužujući.
Refleksno zabadam nož u teletinu još dublje. Čujem kako vrh struže po tanjiru.
Ne ovako, ne večeras, pomišljam panično.
''Ne'', izgovaram naglas potpuno nesvestan šta činim.
Džuli skreće pogled ka meni. Zuri u mene tim svojim plavim očima.
Ne mogu da je lažem stoga joj priznajem. Pričam je o drugima, sve do svakog bolnog detalja. Želim da shvati da sam iskren. Da je ovo drugačije. Želim da mi ponovo veruje.
Minuti prolaze a hrana se hladi. Ona i dalje ništa ne jede. Samo sedi i ćuti.
Oborila je pogled.
''Džuli...'', ponovo počinjem tiho, a onda nastavljam nešto glasnije.
''Pogledaj me Džuli.''
Tišina.
''Džuli, pogledaj me!'', glas mi se pojačava i protiv volje.
Tišina.
''Džuli, pogledaj me!''
Ustajem od stola i prevrćem čašu sa vinom. Ono se proliva niz snežno beli stoljnjak i juri ka podu. Čaša ide za njim.
Ne čujem lomljavu. Posmatram Džuli i osećam kako počinje da me obuzima drhtavica. Savršeno. Trebalo je da bude savršeno.
''Pogledaj me!''
Sada već urlam. Stojim pred njom ali ona i dalje odbija da me pogleda.  
Stežem prste desnice u pesnicu i osećam kako mi se nokti usecaju u meso.
''Pogledaj me kučko!''
Desnica kreće ka njoj, ali nema udarca.
Osećam kako se nož zariva u nešto meko. Mekše nego teletina.
Povlačim ruku zbunjen. Gledam belo u nož koji se sjaji u mojoj ruci a onda ga zgađen bacam.
Džuli pada na pod. Bez glasa.
''Džuli...'', počinjem, ali ne znam kako da nastavim pa zaćutim.
Posmatram kako život polako izlazi iz nje. Udarac je bio fatalan.
Baš kao i druge.

* * *

Posrćem kroz sobu dok idem ka podrumu. Nosim Džuli. Njeno telo. Otvoram podrumska vrata i palim svetlo. Silazim polako niz škripave stepenice. Posmatram je par trenutaka, a onda je smeštam na zemlju, kraj drva. Ovde će joj biti dobro, mislim dok se penjem uz stepenice. Zatvoram vrata podruma bez osvrtanja. Vadim ključ iz zadnjeg džepa i zaključavam ih. Sećam se kako je bilo prvi put. Tada je sve bilo teže. Drugačije. Džuli se opirala, vrištala, zarivala nokte u moje meso, proklinjala me. Kasnije je sve postalo rutina.
Na žalost.

* * *

Vreme je za poziv.
U desnoj šaci stežem telefonsku slušalicu i čekam da mi se disanje malo smiri. Moram da zvučim normalno. Kao da je sve u redu.
Pritiskam tastere automatski. Radio sam to već toliko puta.
Čujem kako telefon zvoni dva puta pre nego što promukli muški glas izusti jedno otegnuto: ''Daaa, ovde Džerijev Seks-Šop, šta...''
Prekidam ga u pola reči i kažem što smirenijim glasom:    
''Potrebna mi je, ponovo.''
Džeri se malo zakašlja a onda nastavi nešto srdačnije:
''A, to ste opet vi. Nova porudžbina, ha?''
''Sutra, u isto vreme '', odvraćam sada već sasvim mirnim glasom.
''U redu, u redu, sutra vam donosimo vašu novu prijateljicu '', cereka se Džeri.
''Vašu... Kako je ono beše zovete?''
''Džuli '', kažem ja zadovoljno se osmehujući.
''Moja Džuli.''

Miloše, imaš li ti nameru da radiš na ovome? Ako nemaš, reci sad odmah, da se džaba ne mrcvarimo.

I zašto stavljaš tu staru priču?
Što ne napišeš nešto sad i odmah, ovo je topik za upravu takvu vrst zezancije.

Bilo bi jako dobro, ako bi se ovde započinjale i dovršavale priče, na način koji su demonstrirali Libeat i DRF. Da gledamo kako priče nastaju, a ne da nam se serviraju gotove priče.

Ali sa druge strane nemam ništa protiv da se, u pauzi dok se još neko ne odvaži, postave neke starije priče kao što su: Miloševa, Ghoulova, Armageddina i Godcloneova, jer se kroz analizu tih priča takođe mogu izvući zanimljiva zapažanja i zaključci.

Usput, pomenuću da još uvek radi http://www.geocities.com/forumaskeprice/index.html , sajt posvećen lakšem praćenju dešavanja na ovom topiku. Pa, ono, bacite pogled, kritiku, predlog... :wink:

Danas si baš spremna da ohrabriš ljude.  :)

E, i ja se slažem sa Dražom i sa L. Nemam, naravno, ništa protiv starih priča, ali ghoulovu i miloshevu sam već čitao i stvanro bi bilo bolje da je ovo topik za in vivo nastajanje priča, sa jednim autorom i gomilom koautora.

U iščekivanju drfovih stilova...

PRE SVEGA, OVO ŠTO ĆU REĆI DOLE NIJE TOLIKO ODBRANA KOLIKO POKUŠAJ GLASNOG RAZMIŠLJANJA.
JA NEMAM DEFINITIVAN SUD O OVOJ KRATKOJ TVOREVINI: NISAM SIGURAN DA LI I KOLIKO VALJA, I ZATO SAM JE I OKAČIO OVDE DA VIDIM KAKO DRUGI NA NJU REAGUJU. VEROVATNIJE SPADA U MOJE MINORNIJE KRATKE PRIČE NEGO OTHERWISE. IPAK, STRANGELY, MENI JE BAR NA MOMENTE SIMPATIČNA, BAŠ ZBOG KOMPLEXNIH (KONTRADIKTORNIH?) EMOCIJA I IDEJA KOJE ISKAZUJE.

KONKRETNO:



Recimo, kako se to zapravo gradi persona psihopate i manijaka? Graditi personu podrazumeva graditi imidž a to opet podrazumeva ostavljati privid na okolinu: koji se pa to serijalac trudi da ostavi manijakalni privid? Ako išta, oni se trude i uspevaju da prikriju svoju personu, zato i uspevaju u homicidnom serijalu.

PRIČA JE NASTALA IZ OVOG PARADOXA, IZ TE REČENICE KOJA TI SMETA.
PRIVIDNI PARADOX JE U TOME ŠTO GLAVNI JUNAK, FUCKED UP AS HE IS, TU PERSONU UBICE STVARA ZA SEBE A NE ZA DRUGE, BUDUĆI DA MU NIJE USPELO DA SE OSTVARI KAO ONO KAKO SEBE ORIGINALNO DOŽIVLJAVA, ODNOSNO KAO PESNIKA. POŠTO MU SE NIJE POSREĆILO SA PUTEM OSEĆANJA, LJUBAVI I SL, ON IH DOŽIVLJAVA KAO PROMAŠAJ, I POKUŠAVA DA IH NADOMESTI NASILJEM. CELA PRIČA POČIVA NA GORČINI NJEGOVOG IZBORA, I SAMOSVESTI. ALI, PRE SVEGA, NA IRONIJI SITUACIJE, NA NEODRŽIVOSTI TE POZICIJE. OTUD ELEMENTI HUMORA, PARODIJE. NJEGOVE NESVESTI, UPRKOS PRIVIDNOJ SAMOSVESTI.


Dalje, to sa poezijom ti je totalno izmaklo kontroli: najpre kažeš "Njegova poezija je u zadnje vreme postajala sve gorča, sve kiselija." a već iduća rečenica tvrdi "dugo vremena nije mogao ništa da napiše." Imaš dve kontradiktorne izjave, obe u funkciji gradnje karaktera.

NE VIDIM DA JE OVO TOLIKO KONTRADIKTORNO, JER DRUGA REČENICA JE POSLEDICA PRVE. MOŽDA JE NEPRECIZNO ISKAZANO, ALI MISLIO SAM DA KONTEXT TO JASNO POKAZUJE: BUDUĆI DA... GORČA... SVE MANJE – NIŠTA...

Također, trudiš se da izgradiš motivaciju na socijalnoj neprihvaćenosti

OPET PRENAGLAŠAVAŠ-SIMPLIFIKUJEŠ: JUNAK JESTE PRIKAZAN KAO AUTSAJDER, ALI NE KAO NEKO KO NIJE IZAŠAO IZ SVOJE SOBE; SEM TOGA, SOCIJALNE AKTIVNOSTI KOJE NABRAJAŠ – ODLASCI U BIOSKOP I ČITANJE POEZIJE NEKOLICINI DRUGARICA – NIKAKO SE NE MOGU PODVESTI POD BOGAT EXTROVERTNI DRUŠTVENI ŽIVOT ILI PARADOX U KONTEXTU POSTAVKE PRIČE.


Plus, referenca na mastilo ne vodi nikuda.

HM?
MOŽDA...
IPAK, U KONTEXTU MOG PRVOG OBJAŠNJENJA, O ZAMENI KREATIVNOSTI-PISANJA-MASTILA NASILJEM-UBIJANJEM-KRVLJU MENI SE ČINI DA REFERENCA NA MASTILO IPAK IMA SMISLA. DA SAM JE VIŠE POTENCIRAO, ČINI MI SE DA BIH SUVIŠE BANALIZOVAO METAFORU KOJA JE IONAKO –ČINI MI SE- PRILIČNO OČIGLEDNA I JASNA.
IZVESNA ZABAVNA DVOSMISLENOST SE PROIZVODI KADA ON I SOPSTVENU KRV NAZOVE MASTILOM ('MASTILO U MENI JE PROKLJUČALO'), ŠTO MOŽE DA IMPLICIRA, RECIMO, DA JE JEDINA KREATIVNOST I ISKRENOST ZA KOJU JE SPOSOBAN ONA KOJA IZRSATA IZ NJEGOVE KRVI, I DA POŠTO TO NIJE USPEO DA IZRAZI PISANJEM, SADA POSTIŽE A) UBIJANJEM I B) PISANJEM O TOM UBIJANJU (KOJE JE, IMPLICITNO, ISKRENIJE OD NEKADAŠNJE POEZIJE)...


Plus, žrtve su papirnate koliko i ubica; ajde da me neko ubedi kako se katarza može iscediti iz prosipanja krempita i pasulja iz žensog stomaka ali kako se to zapravo reflektuje? Koju M. zapravo potrebu ispunjava ubijanjem tih i takvih entiteta? Kakav impakt to ostavlja na njega?

VIDI GORE.

Ghoule, niko još nije sopstvenom čedu otkrio mane pa nećeš ni ti. Da je Mastilo napisao recimo Lowry ili Nešić, našao bi ti sa lakoćom sve što ja nalazim, i još dvesta grama pride, jer si već sad veći analitičar no što ću ja ikada biti.
 
Stvar je prosta; čak i ja sam toliko čitala o serijskim ubicama da mi Mastilo zaista izgleda ko papir-maše. Već tri dana se pitam zašto tvoja kratka proza nema snagu izraza i jačinu pisanja kakvu sam našla u tvom romanu i mislim da znam odgovor; In Vivo je personalizovan.

U In Vivo ti si imao šta da kažeš, imao si o čemu da pričaš i znao si kako to da izjaviš. Drugim rečima, pisao si o stvarima koje te interesuju, koje ti znače – ergo, personalizovao si prozu. Zato In Vivo i jeste toliko efektan, zato što je kredibilan.
Mastilo nije.
A ja sada hoću da te nateram da pišeš onako kako si (i čime) pisao svoj roman. Pa ako u tom naporu moram malkice i da te povredim, so be it! Sve što te ne ubije (a ja sigurno neću) učiniće te jačim.

Quote from: "Mica Milovanovic"Danas si baš spremna da ohrabriš ljude.  :)

Kindness is my middle name.   :roll:

Slušaj, samo sam htela da budemo malkice kreativniji. I okej je da se stave stare priče, samo ako su autori voljni da ih dorađuju. Mislim da je Miloš ovu završio i slutim da smatra kako tu nema šta da se doda. Na kraju krajeva, već je imao najmanje tuce ljudi koji su se o priči izjasnili, zar ne?

Dražo, savetujem da adresu forumaških priča staviš u potpis a onda svakodnevno troluješ sve topike.
(ako nećeš, reci sad odmah pa da ja to uradim. Ja nemam nikakvih problema sa trolovanjem, znaš.  :evil: )

Quote from: "libeat"Dražo, savetujem da adresu forumaških priča staviš u potpis a onda svakodnevno troluješ sve topike.
(ako nećeš, reci sad odmah pa da ja to uradim. Ja nemam nikakvih problema sa trolovanjem, znaš.  :evil: )

Bolje je da trolovanje odrađuješ ti.  :evil:

:evil:

Ghoule,
hvala na knjizi.
Dobio i pročitao. I ima kvalitet. Ne mogu da kažem "dobra", zato što je ta reč neprikladna.
Na brzaka, mislim da je poglavlje posle smrti trebalo da bude pravo poglavlje, kulminacija. Nikako manifest. Opet, neću reći da je taj kraj nazor i da ne leži.
Ne znam kad si pisao ovu priču, ali slazem se sa Libeat. Roman je pisan bolje i zrelije.
Šta ti romsn, ka tica: proleti očas posla.

I žalićeš se da sam ti drpio dizajn sektaša za pozorišni komad u nastajanju; nisam - drpio sam ga iz knjige lobanje.

Quote from: "drf"Ne mogu da kažem "dobra", zato što je ta reč neprikladna.

hoćeš da kažeš da je knjiga – ''zla''?
ili samo – dovoljna (2)?

a-ha!

Sad vas imam!

Ja već mislila da neki kvarnjak pali krpare na ovom topiku kad tamo – Fipa secirao vivisekciju!

Ako, ako. Dobar je to prvi roman.

Sad samo treba Ghoulu da lomim prste svaki put kad napiše nešto lošije od toga.   :evil:

A Miloš ni da pisne...

pa oglasicu se novom pricom, kad je napisem, a to znaci tek za koji dan.  :wink:

u medjuvremenu, ako je nekome do komentarisanja ove stare - samo napred!, a ako nije - nema veze; inace, ovako s vremenske distance imam utisak da se tu ima sta popraviti, mada iskreno, ne znam koliko ova konkretna prica uopste zavredjuje tu doradu...

Odlično, odlično. Ali daj bar stavi sinopsis, pa da ti odmah ponudimo komentare sa svih strana; tako je lakše nego kad pičiš sam do prvog drafta a onda ti Lurd skrene pažnju da ti fali felacijo, naprimer.  :roll:

Zezam se, naravno. Radi kako ti leži. A u pravu si da ovu priču ne vredi prepravljati, isto kao ni Ghoulovu. Obema fali onaj... umph, if ju no vat aj min...

..felacio, reci, libeat. Samo želim da skrenem pažnju da "oralni seks" ne znači samo felacio, već podjednako i kunilingus.

Nisi u toku sa tokovima jotovanja, Lurde; kaže se felacijo.
(A na onom drugom čovek zdravo polomi jezik (sic) pa mislim da nam tu treba malo prevoda.  :evil: )

Quote from: "libeat"Nisi u toku sa tokovima jotovanja, Lurde; kaže se felacijo.
(A na onom drugom čovek zdravo polomi jezik (sic) pa mislim da nam tu treba malo prevoda.  :evil: )

Pocrveneo sam.  :lol:

Ghoulu: nije "dobra" zato što je nedobra. Radi se o biti, ne o ocenjivanju. Ovih nedelja neću imati vremena za detalje (važi i za ostale koji su radi da vide moj komentar), uspeo sam da prihvatim previše obaveza.

Zato će malo kasniti i ponuda stilova.

Imate vi posla i bez mene.

Wow!
Nije mala stvar, naterati Monsinjora Lurda da pocrveni...

LM, ja još uvek čekam da mi se ponudi kulturna i legitimna srpska reč za ovaj kulunungus.

Uf, htedoh reći, kuninlungus.

Mislim, taj...to.  :oops:

Pa kunilingus je srpska reč isto koliko i felacio. Ja sad mogu da se setim samo "lizanja", koje bi bilo ekvivalent "pušenju". Ostalo su samo eufemizmi. No, to ne mora ništa da znači, pošto ja nisam neki poznavalac jezika, ali pogledaću neki rečnik kada dodjem kući.

U mom kraju ima nadimak pizdolizac.

Kulturna i legitimna, rekoh.

Quote from: "libeat"Kulturna i legitimna, rekoh.

A koja je kulturna i legitimna za felacio?

felacijo.

Umal' da napišem "jebo te ja"! Al' sam se suzdržao.

Šta sa tim felaciJom? Stvarno ne razumem. Je l' ti to izmišljenica za "pušenje" koja treba da zvuči fino ili si zaboravila pravopis? Hajd' objasni, znaš da sam glup.

Okej, evo ti, kao, hint: jedno vreme su se moji mejlovi Bobanu uporno vraćali pošto sam u adresu uporno pisala paramecium, bez 'j'.
(pak mi je Boban lepo objasnio da je 'parameciJum' srpski i ispravno a 'paramecijum' grčki i neispravno.  :roll: )

I tako; transkribuješ sa engleskog, malkice jotuješ i voila! – zdrava i prava srpska reč!

Dakle, felacio nije engleska reč. J se ne meće izmedju "I" i "O", već samo izmedju "I" i: "A", "E" i "U". Nači, ako hoćeš da menjaš "felacio" po padežima, metaćeš "j" ako ti se potrefi neko od onih slova. Felacio - felacija, felaciju itd.

Izvini ti mene moliću lepo, ali Boban je veći autoritet po pitanju metanja 'j' u erm... strane reči.

Quote from: "libeat"Izvini ti mene moliću lepo, ali Boban je veći autoritet po pitanju metanja 'j' u erm... strane reči.

Veći od Pravopisa? Okej onda.

Ili ti je neverovatno da ne važe ista pravila za "iu" i "io"?

Libe, što ne koristiš onu ćiriličnu knjižicu  :x  :x  :x  :cry:

Što ne koristim?
Što NE koristim?
Pa Mićo, brate, znači li to da se nikakav napredak ne vidi??  :(  :cry:

Evo dva stila da se zanimate.

1. MIRIS NOĆI NEMA ALTERNATIVE

Bio je to uporni zvuk digitalnog sata, kao popac kad otegne s krajputaša kog duša brkatog ratnika ni posle veka lutanja nija našla. XXXX se teško budio, oklevajući s otvaranjem umornih očiju. Oklevajući da vidi tamu. Taj zvuk, sablasan, svrdlao je njegovim umum kao da bastard žiška i svica tražeći mesto koje će zaboleti najviše.
Radio je još juče najavio kišu i vonj grada u raspadu našao je put do garsonjere na petom spratu. Uz njega stigao je i podrig kanalizacije. Oporo i slatko, onespokojavajuće.
Udario je hladnu plastiku rukom i insekti su se povukli. Uzdanuo je i polako progledao.U polumraku polica staklilo je oko sivog sokola; zbog promene neona iz plave sjaj je prešao u crvenu i to je pojačalo silu jeze što je plazila njegovim telom. Svetlo je bilo slabo, ništavno a okultni simboli, posteri s prizorima rituala, ofucane knjige plamteli su preteći.
Naplavine iz dana u kojim je mislio da je ezoterija baš šmekerska.
Dok je bolno ustajao, sevnulo je. Ovaj put užas je bio plav.
Kiša je počela i XXX se odvukao do velikog okna.  Valjalo je proceniti koliko dugo i kojom jačinom će namakati smogovitu dolinu, zbog oblačenja. Najradije bi ostao go, ušuškan u krevetu... Da nije tog što smrt seje.
Iznenadio ga je vlastiti odraz na staklu. Previše jasan. Previše svoj. Vrtoglavica, različita od one znog nešto nižeg pritiska, ličila mu je na uvod u stanje za kojim odavno ne žudi. Tek da potvrdi, okrenuo je svom odrazu ledja i pogledao ceo prizor u ogledalu na suprotnom zidu. Taj tamo, s one strane, gledao mu je u potiljak.
Mutljičak je obuzeo vid, pa se povukao. Butine su mu drhtale.
Opet se vratio dvoboju pogledima u partiji koja nije pokeraška, u kojoj ulog nije na stolu već skriven duboko u njemu; tako skrivenoj da se već neko vreme pitao ima li je.
Voda se slivala niz okno i njegov lik, taj tamo, krivio se. Izgledalo je kao da plače. Grudi su mu zaigrale od nekoliko uzastopnih uzdisaja i suze mu, nevoljno, krenuše niz obraze.
"Nema nade," glasno je rekao. "Noćas Noći umrećeš ti."



2. BEŽANIJSKA KOSA TANKA, USPRAVNA DEBELA

Budi me novi sat buvljački, krikom, i skačem na noge lagane. Odmoran sam, raspoložen i svež kao da sam dvadeset, a ne tri minuta spavao. Rumene digitalije kažu: PREDZADNJE VREME JE PROŠLO.
Na velikom staklu, iza kog se u tami skriva moj dragi grad, oslikana meta. Nameštam srce na centar i pičim splet jutarnjih vežbica, bez saginjanja. I snajperisti imaju dušu. Ovo je život! Ono je smrt, i ja ću joj doakati.
Udaram završno istezanje i jaučem koliko mogu, pa topćem ubzano glamočko. Jer, odsudni boj bijem ove noći.
Cepa munja, gruva grom i znam:
*kiša, koja se celog dana sprema, pašće i tu spasa nema; bolje da iznesem odelo na terasu i da ga mokrog obučem;
*s prvim kapima doći će Ruskinja s petog sprata, ući bestelesno kao duhić i tražiti da se skinem;
*ubica, moj noćašnji plen, poći će upiše devetu recku na rabošu zla;
*Partizan će izgubiti u Lučanima sa 0:6.
I stvarno, evo je: kao da klizi, kao da laminat ne dodiruje. Skidam ružičasti unterciger s kalkanom pozadi žustrim trzajem, otvaram klizna vrata s metom; elegantno se odražavam i obema rukama hvatam vešnu cev colovaču. Oduševljeno bih kisnuo da ne žurim i da nije ovako zima. Ovako, obično blaženstvo.
Ruskinja polako prilazi mrmljajući zamerke o neprobojnom staklu, paralaksi od metar i pancir untercigeru i vadi tri šulića.
Kapi s levog nožnog palca su mrtva voda. One s desnog, taze pričepljenog, živa. One s mutantskog, bez nokta, tvore saliguz, vodu za ljubavne gatke; preko sto godina ima, bila je udovica posle Oktobarske revolucije, a još se time bavi.
"Mašenjka, dovedi mi nekoliko Ruskinjica! Da proslavim ako se vratim."
"Koliko golova Partizan primi u Lučanima, toliko će te djevuški čekati."
Ona je moja dobra vila. Baba Jaga. Kladionica. Volim je ludo.
"'Ajmo taj kan-kan" hvatam je pod ruku i krećemo.

SLEDE:

3. SLOVENSKI ANTITEG, OLOVNI

4. ŽELJEZO, MRAMOR I KAMEN U SLABINE

5. ZLATNI, KNJIŽEVNI I NAOKO POSTMODERNI

6. MI PEVAMO, VI SVIRATE, ONI NAPLAĆUJU

7. POSTOJI LI BICIKLIZAM VAN MULTIKULTURALNOG KOSMETA?

6. MI PEVAMO, VI SVIRATE, ONI NAPLAĆUJU

Stajala je u natkrivenom ulazu banke, s vokmenom odvrnutim do bola u ušima. Industrijsko gruvanje. Senka oko, crna, kao sprejom naneta, crn ruž i lak za nokte. Odeća je, začudo, imala crvenih detalja.
Nervozna kao pseto pozirala je kameri, kucala njoj važne brojke na tastaturi bankomata. Pitala se što čuvar ne izlazi: negde bi gnev da prospe. I čekanje, verovatno uzaludno, prekrati.
Muzika iz auta u sporoj vožnji probila je zid zvuka koji je oko sebe stvorila. Bila je tužna ta muzika. Sami bol. Rekla joj je, mucajući i krkljajući od prenaglašenih fraza, da krilo crne ptice odavno senu nad ovim gradom pravi. I da gvozdeni kljun tek dolazi. A zadrigli bilmezi i Cecine replike, u veselju.
Od besa su joj suze navrle. Brzo je šmrcnula, obrisala to što je odaje i zauzela prčevit gard.
'Teško je lagati, tata' pogledala je u olujno nebo. 'Teško je tačno znati jezik tonova i ostajati u životu."
Malo se uživela u očevo prisustvo, pa se setila da je ljuta do kraja sveta.
Vratila joj se slika. Trogodišnja debeljuca, mezimica, kucka po ksilofonu poruke koje niko ne čuje ili ne razume. Čeka da tata dođe: obećao joj je igračku. Zviždukom, doduše, ali obećao je. Ušao je praznih ruku, i sad se sva stegla od teške uspomne na zgrčen stomak i suze. Slagao je. I opet te večeri. Rekao je da će brzo nazad, a nije. Nikad nije. Zauvek se skrio ispod crne mermerne ploče.
Zatvorila se iza zida protiv izdaje podignutog. I sad, kad zna da je verovatno jedina na svetu ukleta tim darom, bedemi je dele od ostatka sveta,
Kako se samo čudila stisnutim usnama i odbojnom stavu nastavnice muzike i ismevanju svih đaka kad je rekla da Turski marš nije to već priča o ljubavi lovca i pastirice, da Bolero nije idealna muzika za odnos, već praznjikava laža o dosadnom popodnevu bogate porodice, zadovoljne zbog svoje plemenitosti - dali su stare prnje sirotinji.
Nije bila sigurna zašto čeka XXXXa. Nešto je njemu vuče, još otkad ga je videla kako užurbano ide između grobova; kad je ono čekala Novu na crnoj ploči, u društvu flaše jevtinog vina.
Naravno da će mu dati. I popušiti. Da će ga moliti da joj kaže "moja mala kurvica" i pustiti je da se svije, ugnjezdi uz njega makar noć. Ali, nije to...

4. ŽELJEZO, MRAMOR I KAMEN U SLABINE

Klempao sam za kučnicom. Vodi je riđa kučka u teranju, povisoka za mene. Ne bih ni naskakao, ovo je samo maska, ali taj miris tera me da zamislim pokušaj. Nasmejao bih se da nisam mokar, promrzao i užasnut od straha.
Iz Malog parka ka nama je doletela kamenica i prsla o ivičnjak trotoara. Uspaljene kolege laju, pa i ja:
"Vuf."
Zašto? Zašto mi je nametnuto znanje koje nisam hteo i nepseći posao, koji ne shvatam i koji me plaši?
Opet počinje nasumično trčanje i, šta ću, i ja za čoporom. To me odvaja od traga koji pratim od novog rođenja. Od jučerašnje staze dvonogog glupana, potpuno nesvesnog da je obeleženog za moj dvojac snage. Nema veze. Sigurno se ta putanja naglo prekida kao da je XXXX iskoračio u neki drugi svet.
Možda onaj gde je pas pas, čovek čovek. Ili, onaj u kom radimo posao za koji smo predviđeni: potera i zatiranje semena zla.
Prošli smo kroz promajni prolaz, ka kafani Truman. I pokisli prosjak psuje, pokušava da me šutne raspalom cokulom i pada. Priznajem: malo sam ga glocnuo, beskrvno. Kukao je kao da ga koljem.
A dole, u krugu žutog svetla, Prapas.
Nije ispustio zvuk. Nikakvog pokreta nije bilo. Očima je kazao šta da radim.
Obrt, skok, obrt. Prolaz kroz Male dveri, ukrašene ljutim i siktavim zmijama. Trk kroz međuprostor, onaj zelenkasti, u kom zavijaju vukovi.
"Za njih si hrana, ne rod" rekao je lenjim zevom.
Dahtao sam dugo smišljajući prave reči. Nisam ih našao.
"Očito sam negde pogrešio" legao je na bok. "Bila je to noć puna čudnih događaja."

Mislim da nam duguješ neke brojeve; a i sad je zgodna prigoda, povodom Zlatne knjige.

Au. Pojma nemam o čemu se radi.
Pročitaću kad stignem i dodati malo.

Ajde, nije lepo da ostane kera nedopisana...