Dopala mi je ruku ova knjiga Miomira Petrovica, izasla je za Lagunu pre nedelju dana, ispalo je da je vise nego zanimljiva, dve paralelne price od kojih jedna smestena pred II svetski rat, ima likantropije i okultnog (Tula)...dosta dobro napisano, moze se bez problema svrstati u zanr.
Preporucujem.
Drago mi je da se Miomir Petrovic vratio-ako izuzmemo pochetna ultra-pretenciozna dela,chovek je napisao jedan sjajan,po svim kriterijumima a prvenstveno po pitanjima jezika i atmosferichnosti,roman-PERSIJSKO OGLEDALO(izdanje Geopoetike) i jedan dosta slabiji,bledji i nepotrebno akrobatski koncipiran ARHIPELAG(isti izdavach),koji ipak vredi prochitati,narochito ako se smesti u neveseli kontekst domace aktuelne neosnovano zahuktale knjizevne produkcije.
pozdrav za sve miomiroljupce i one koji ce to zahvaljuci ovom topicu postati :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol: :lol:
Miomir Petrovic je super pisac. Nazalost poprilicno neotkriven. Njegova drama COPOR je nesto od najzanimljivijeg napisanog u nasoj dramskoj literaturi. nazalost, iz nekog razloga, meni se cini da tu ima i politike, Petrovic je ostao potpuno zapostavljen.
U to ime, evo ga njegov bio sa www.laguna.co.yu
Miomir Petrović
Miomir Petrović (1. 3. 1972, Beograd) diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Odseku za dramaturgiju, a magistrirao na Odseku za teatrologiju.
Radio je kao dramaturg u pozorištu Atelje 212 u Beogradu, dramaturg i zamenik direktora drame Narodnog pozorišta u Beogradu i portparol Narodnog pozorišta. Piše drame i prozu.
Drame: Vagabund u gradskom vrtu (1995), Argivski incident (1996), Demijurg (koautor S. Lazarevic, 1997), Appendix (Beograd 1997), Copor (1998), Appendix (Centar lepih umetnosti Gvarnerijus, 2003),
Romani: Sakaćenje romana (Prosveta 1997), Pankration (BIGZ 1998), Samomučitelj (Prosveta 2000), Persijsko ogledalo (Geopoetika 2001), Arhipelag (Geopoetika 2003).
Teatrologija: Oslobođenje drame (Zadužbina Andrejević 2000).
Dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda za stvaralaštvo mladih (Skupština grada Beograda, 1996) za knjigu drama Argivski incident.
Celokupna dela Miomira Petrovića predstavljena su na sajtu www.icps-infinity.com/miomir.
...ako na stranu stavimo konspiracijski uvek potentne priche o klanovskoj umrezenosti ovdashnje kulturne scene,ja zaista ne vidim razlog zashto je miomir petrovic najbolje chuvana tajna savremene srpske knjizevnosti!!!u istu kategoriju bih svrstao i igora stevanovica('moji spermatozoidi su brzi od vaih crnih limuzina') i aleksandra belchevica('dokumenti',obe pomenute knjige su izdanja beopolisa),ali oni su zastali na po jednoj proznoj knjizi za sada!voleo bih da mogu da im proreknem bolju buducnost...
THE WAY TO GO,BOYS!!!!!
iako se oko Petrovica moze izgraditi teorijica zavere, ako ne bas teorija, sustinski problem srpske kulturne scene u svakom smislu je u tome sto se mi nalazimo u nekom paradoksalnom stanju koje lici na tranziciju a nije tranzicija.
Srbija je jos uvek u fazi prelaska sa socijalistickog koncepta `zasluznog/podobnog umetnika` koji ce egzistirati nezavisno od kvaliteta i komercijalnog uspeha dok god odgovara ideolozima kulturne politike i kapitalizma u kome neko treba da proceni da li mu se isplatis/ da li mu odgovaras komercijalno/marketinski/ politicki (dakle ne ideoloski vec bas politicki). paradoks je u tome sto o nasoj kulturi i dalje odlucuju neki ideolozi s tim sto je realizacija projekta otezana jer treba uzeti pare od privatnog sektora. dakle, jos uvek nije zavladao koncept komercijalizacije i naplacivanja prestiza po kome funkcionise Zapad.
otud je ogroman broj ljudi neprepoznat od ideoloskog establismenta ( u srpskom slucaju viseglave azdaje) istovremeno sprecen da ozbiljno konkurise za hardver kojim bi realizovao svoje ostvarenje. ako im je za utehu, i mnogi `inicirani` tesko uspevaju da se snadju u toj borbi. tako recimo Petrovic istovremeno pise knjige i radi kao PR casopisa MEN`S HEALTH i tim povodom gostuje na Pinku. naravno, on radi taj posao da bi imao od cega da zivi, ali taj sam posao ga onda istovremeno i medijski i konkretno sprecava da se bavi pisanjem kao poslom i kao javnim istupom. sto je, slozicete se, jako vazno.
s druge strane, ukoliko se ikad na bilo koji nacin ubacis u igru, svi kad cuju za tebe par puta odmah pomisle da si neki strucnjak. ali da bio do te pozicije dosao moras da investiras odredjeno vreme, strpljenje, pa zasto ne reci i da te neko izdrzava, i da naravno imas srece, da budes dobar s pravim ljudima u pravom trenutku. to su komplikovane stvari koje vecina nazalost ne uspeva da ispuni.
kupili mi danas knjigu. javljam utiske...
Procitao sam roman.
Mogu reci da je vrlo dobar.
U dramaturskom smislu (sto je Petroviceva struka) prica je vrlo dobro vodjena i u pravim tackama uspeva da generise uzbudjenje. Preokret koji nije veliki ali je znakovit i inteligentan, lepo je plasiran, sa dobrim efektom.
U strukturalnom smislu, rasprostiranje odabranih prica vise podseca na filmski scenario nego na roman. Mogao bih rec da je LISICJE LUDILO kao neki hendikepirani scenario u kome se dve osnovne price nedovoljno preplicu da bi bile dramski efektne, a opet cini se da Petrovic naprosto nij dovoljno iskoristio sve potencijale koje mu forma romana nudi. Smatram da je ovaj roman vise nekakav kostur obimnijeg i kaloricnijeg dela, u perspektivi.
Ich-forma je takodje prokockana, odvec lepim jezikom, sa solidnom ekspresijom ali bez personalnosti, sa par arhaicnih izraza koji prosto lektorski smetaju.
Kad je o samim pricama rec, zaplet o nacistima i Tulama je jako zanimljiv i ostavio me je zeljnog. Sto se tice savremenog zapleta, on je takodje zanimljiv, narocito zbog jako dobrog preokreta,. ali u pojedinim deonicama odlazi u relativno nemastovita preterivanja, koja samo ruse kredibilitet romana a ne doprinose izrazu. Ipak, u nekim deonicama, mozda cak i sporednim, Petrovic sjajno i vrlo pronicljivo razotkriva i docarava atmosferu.
Iako, ovi nedostaci sprecavaju LISICJE LUDILO da bude epohalno ostvarenje, rec je o vrlo solidnom romanu, koji mozda u izvornoj postavci nije zanrovski opredeljen ali po svom sadrzaju svakako jeste zanrovski. U ovom romanu, iako ima oko sebe auru UMETNOSTI, krije se nesto sto bi trebalo da bude standard zanrovske literature, a nema ama bas nicega sto cini istinskim umetnickim delom koje prevazilazi sve okvire. U ovoj raspravi o UMETNOSTI i ZANRU naravno ne osporavam potencijal zanrovske literature kao umetnosti, vec pokusavam da kazem kako su kod nas standardi toliko pali da kad napises solidan konvencionalan roman, odmah pomislis da si vizionar i `umetnik`.
...napokon sam uspeo da,pod teretom 12 zapochetih knjiga,dovrshim chitanje LISICHJEG LUDILA...roman mi se dosta dopao i predstavlja krupan pomak u odnosu na prethodni samodopadljivi ARHIPELAG(mada,barem shto se mene tiche,PERSIJSKO OGLEDALO ostaje nedostizan favorit!)...kompozicija L.L. po svojoj pletenichastoj strukturi ne predstavlja nishta revolucionarno,a imam utisak da revolucionarnost nije ni bila autorova namera;kao prvo,moram da pohvalim lakocu sa kojom je roman napisan(a lakoca nije bila vodeca odlika petrovicevog stvaralashtva so far) i time dolazim i do druge krupne stvari za pohvaliti u prichi o L.L-ochigledan je napor miomira petrovica da kroz ovaj roman svoje pismo uchini pristupachnijm shirem krugu i on to postize bez da podilazi opshtem ukusu ili uproshtava svoju poetiku...svakako,ekvilibristika vredna svachijeg divljenja!...kao i ranije petrovic je raspisan i siguran(na stranu nekoliko manje bitnih faktografskih pogreshaka,od kojih se jedna odnosi i na ovde chesto pominjanog cronenberga!),ali moram da pomenem da sam stekao utisak da je petrovic mnogo uverljiviji u u delovima priche o dedi glavnoga junaka...kanda se svo sivilo miloshevicevih dana i dalje opire pokushajima autora da ga rechima prrdstave u svom njegovom slozenom chemeru(u tome je,po meni,u potpunosti uspeo samo mileta prodanovic u 'OVO BI MOGAO BITI VASH SRECAN DAN' a u manjoj meri i svetislav basara sa 'UKLETOM ZEMLJOM')...da ne lutam,LISICHJE LUDILO je svakako roman vredan svachije paznje i vremena a zanimljivo je kroz njega videti koliko je ovdashna A glavnotokovska knjizevnost spremna da zaroni u svet zanrovske discipline(nezanimljiv promashaj CRNE CIPELE bih ostavio po strani) i iskreno se nadam da ce se miomir petrovic domoci NINOVE nagrade ove godine(kada vec to nije poshlo za rukom mirjani novakovic i njenom uspelom,u odredjenoj meri horrorolikom,romanu 'STRAH I NJEGOV SLUGA' pre nekoliko godina!!!).
thus,za LISICHJE LUDILO i samog MIOMIRA PETROVICA-all thumbs up!
mislim da je u ovom romanu Petrovic postigao ideal spoja dramaturske svedenosti sa pekicevskim opsesijama. on definitivno nema Pekicev literarni dar, to jest, Pekicevo savrseno vladanje knjizevnim formama, ali s druge strane ima prilicnu dramsku vestinu kojom stvari uglavnom uspeva da drzi na liniji uverljivosti. osim u seriji apsurdnih EYES WIDE SHUT zahvata...
Upravo se vracam sa prilicno uspele promocije koju smo organizovali u Knjizari Akademija...bilo ok, dosta sveta, par tv ekipa, Petrovic je nadahnuto govorio, a cak sam i ja morao da odrzim krace slovo :wink:
Malopre covek bio gost u Beogradskoj hronici - ako i pise onako lepo kao sto prica, onda je stvarno uzivanje citati njegove knjige
@ginger toxiqo - prvo citati Persijsko ogledalo ili Lisicje ludilo?
...LISICHJE LUDILO je svakako pristupachnija za upoznavanje sa novim piscem,a PERSIJSKO OGLEDALO je vrednije,zaokruzenije,izbrushenije i zahtevnije ostvarenje,kao stvoreno za chitanje tokom nadolazece zime...a u medjuvremenu LISICHJE LUDILO ostaje sjajan appetizer!
Ja sam stigao do nekih sedamdesetak strana, i za sada sam odusevljen, i pricom i nacinom pisanja. Mislim da je ovako nesto bilo neophodno u "zanru".
Samo za novosadjane: u sredu 23. novembra od 19h Miomir Petrovic ce potpisivati knjigu u IPS prodavnici u Zmaj Jovinoj 15.
Skoro nisam procitao osmisljeniju I bolje napisanu knjigu. Autor od samog pocetka koristi razlicite nacine pripovedanje I njima postize zeljeni rezultat. Odlicno vodi obe paralelne price I "spaja" ih u pravim momentima. Likovi su veoma zivi, realni, kao I njihovi postupci. Odlicna doza horora. Nema padova u kvalitetu I veoma brzo se cita, sto ne znaci da je laka literatura. Stil pisanja je veoma cist I mnogo je blizi nekim evropskim klasicima nego svetskim zanr-piscima. Jedino sto je meni zasmetalo, iako to ne mogu definisati kao nedostatak, je preobimno opisivanje slika koje Pavle Bomarov kopira. Iako se bavim slikanjem ceo zivot, I iako su opisi I tumacenja odlicni, meni je bilo dosadno da ih citam. Iskreno,ja sam sve vreme mislio da se podrazumeva ko je ubica, pa sam se I navukao ludacki, tako da je postupak retrospekcije vise nego uspeo, I ima svoju svrhu. Sve u svemu knjiga je veoma filmicna, iako u njoj nema previse dijaloga I daleko je od toga da lici na dramu. Sve najbolje, I nadam se da ce u buducnosti napisati jos knjiga slicne tematike.
Да, драматурзи воле зачудно и фантастично, па и колега Миомир. Нисам пратио новије радове, али смо га доста објављивали у ранијој фази по ондашњој ,,Књижевној речи" и Пројекту Растко. Заинтересовани могу наћи интегралнe радове на доњим линковима:
• Драма APPENDIX (алиас ОСМЕХ НАКАЗЕ, ,,Књижевна реч", Београд 1997. и Пројекат Растко 1999)
http://www.rastko.org.yu/drama/savremena/mpet_nakaza_c.html (ћирилица)
http://www.rastko.org.yu/drama/savremena/mpet_nakaza.html (латиница)
• Прича РАСЦВЕТАНОСТ БОЛА (,,Књижевна реч", Београд 1997),
• Прича МРТВИ ТУРЧИН... (,,Књижевна реч", Београд 1999),
• драма ЧОПОР (ИЛИ МЕТАСТАЗА ДУШЕ) (часопис ,,Сцена", Нови Сад 1998 & Пројекат Растко 1999)
http://www.rastko.org.yu/drama/savremena/mpet_copor_c.html (ћирилица)
http://www.rastko.org.yu/drama/savremena/mpet_copor.html (латиница)
• роман ПАНКРАТИОН (БИГЗ, Београд 1998, Пројекат Растко 2000)
http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/mpetrovic-pankration_c.html (ћирилица)
http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/mpetrovic-pankration.html (латиница)
...ne radi se o domaćem autoru, ali je ipak reč o prevodu na srpski jezik kratkog romana, pravog minjončića, na temu likantropije propuštene kroz filter krupnije metafore, te zato upravo ovde na nju skrećem pažnju;prošle sedmice Geopoetika je objavila VUKOVLAD-GOSPODAR VUKOVA Paola Maurensinga (Canone inverso, Varijanta Lineburg, Čuvar snova)...zgodno i veoma srodno Petrovićevom LISIČJEM LUDILU...
Roman Lisičje ludilo, Miomira Petrovića, koji je IP Laguna objavila 2005. godine, preveden je na makedonski jezik i objavljen u izdanju Studenskog kulturnog centra u Skoplju.
...a danas se pojavila i svezina Miomira Petrovica
http://www.laguna.co.yu/index.php?m=naslov&id=659
Dobar roman, pridružio bi se pohvalama. Da l bi se moglo reći da je čo'ek u stvari hteo da poruči da smo mi, poput njegovog glavnog junaka, lud narod?
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.delfi.rs%2Fk1i300v3r2111_miris_mraka_delfi_knjizare.jpg&hash=c3f22df0d4f1166301f5becc4cf8bfc22420891b)
Žanrovi:
Istorijski, Drama, Domaći pisci
Izdavač:
Laguna
Broj strana
404
Pismo
Latinica
Povez
Mek
Format
13x20 cm
Godina izdavanja
2. april 2013.
ISBN
978-86-521-1144-2
756.50din
Opis:
Uzbudljiva odiseja srpske i grčke porodice čije su se sudbine ukrstile na beogradskom Dorćolu...
Miris mraka je roman-reka, porodična saga, ali i svojevrstan istorijski roman o Dorćolu. Radnja romana prati hroniku porodice Maksimović, koja počinje u Trebinju, ali istovremeno i porodičnu sagu porodice Teodopulos koja počinje u Kastoriji u Grčkoj – obe će se završiti u Beogradu. Usponi i padovi ove dve porodične loze, odvijaju se na razrovanim putevima Kraljevine Srbije ali i Grčke i Makedonije, kroz vekove i godine, i sjedinjuju se na popločanim uličicama beogradskog Dorćola.
Kroz prisećanja glavnog junaka Maksima i živopisne detalje o poreklu njegove porodice, teče drugi, paralelni tok Mirisa mraka. Od sudbine Dimitriosa Teodopulosa koji zbog nehotičnog ubistva napušta rodnu Kastoriju i dolazi do Kilkisa u Makedoniji gde će postati čuveni ,,šaptač" i trener trkačkih konja pa do današnjih dana, dve porodice, srpska i grčka, spojiće se na Dorćolu, prepoznavši jedna u drugoj sapatnike u kovitlacu istorijskog mraka.
Novi roman Miomira Petrovića je složena literarna freska koja govori o saživotu Srba, Grka, Cincara, Jermena, Arbanasa, Turaka i Nemaca na Balkanu tokom dvesta pedeset mračnih godina. Ovaj roman književnom imaginacijom pokušava da odgovori na pitanje: Kako se uopšte može preživeti Balkan?