Vrlo je moguce da ste ovu temu vec raspravili.
Pekic ga je pisao po narudzbi za londonskog izdavaca kao zanrovski roman. Kada je podneo 500 strana teksta izdavac ga je odbio.
Gde je granica zanra i da li se BESNILO sa vise prava moze smatrati mejnstrimonm koje koristi zanr kao staku, ili zanrovskim romanom koji u izvesnim deonicama prevazilazi formu i zakonitosti kanona?
Podseticu da roman opterecuje Pekiceva raspisanost i intelektualizam koji su po mnogo cemu i inace ogranicavali njegov dar. U BESNILU se javlja narocit problem upotrebe faktografskog postupka u upravnom govoru kojim se razbija dramska uverljivost situacija. Tu je naravno i jezik koji je namerno postavljen kao nelektorisan prevod engleskog petparackog romana cime se Pekic opet odvaja od zanrovske neposrednosti.
S druge srane, u romanu ima cuiste horor mastiovitosti, od nekih dramaturskih mehanizama do ciste vizuelne ekspresije koja u izvesnim deonicama predstavlja gradivo knjige i cini je par exellence zanrovskom.
Konacno, vrlo su zanimljive paralele sa 28 DAYS LATER u kome takodje imamo mutirano besnilo sa simptomom agresije kod ljudi, smesten u Britaniju.
Znaci knjiga ipak jeste prevod?
Ja ga nisam mogao zavrsiti jer mi je delovao kao los prevod.
A i izdanje Novosti je bilo lose prebaceno na cirilicu... pa je recimo svako on je bilo onje...
Deretino izdanje je bolje.
Znam, rekla mi je Nimrodel... ali i dalje je los prevod. LOL
Ajd' da i jedan starac kaže koju.
BESNILO sam čitao kao relativno mlad - negde 1985., kad sam imao oko 30 godina - i pročitao sam ga u dahu. Tada, zamerio sam mu samo neke detalje i neke epizodice: Bila je to KNJIGA na nivou decenije (sam Pekić kaže u kratkom predgovoru da je pisana po pravilima žanrovskog romana), i moje zamerke bile su minimalne. Da, povremeno je smetala raspisanost... ali sve to JESTE funkcionisalo.
Čitajući njegovu PRVU stranu - BOLELO je kako je to dobro rečeno, i kako nikad neću moći da priđem ni blizu tome, u pokušaju da napišem nešto - ono o mestu kod koga je ispuzala senka, i o imenu brda (Harmagedon)...
Neki likovi jesu bili primetno konstruisani, dok su me neki držali bez problema.
Pa sad, pitam, umete li vi, juniori, još nešto, osim da se bacate kamenjem, cepate dlaku na četvoro, tražite koliko OVO stoji u odnosu na ONO...ili, da li ste zaboravili na prosto zadovoljstvo čitanja?
Jer, ovo vredi. Uporedite to sa ostalim žanrovskim romanima te decenije, i nemojte mi reći da se to danas ne može čitati.
A ako vam to izgleda kao gubljenje vremena - OK, onda se svet BAŠ promenio.
Ja sam je citala letos na moru i bila mi je bas SUPER :!: . Jeste da malo smara tu i tamo sa pametovanjem :( , ali kad dodjes do obracuna sve se zaboravi :) . Slistila sam je za tri dana :D !!!
Daleko od toga da osporavam Pekica, ja sam i stavio BESNILO kao temu zato sto je smatram jednom od vrhunskih knjiga. Upravo zato i jeste povod za raspravu.
Zanimljivo bi bilo da pokusamo da prepoznamo reference na filmove i zanrovsku literaturu koju je Pekic morao savladati da bi napisao delo ovako snazne horor imaginacije.
Zapravo BESNILO je sa svojih petstotinak strana dobar povod za jedno predavanje u Lazi.
Recimo, cisto zanrovska intervencija je transformacija medicinskog besnila u nesto slicno zombi epidemiji.
Ghoul, sta je od filmova na ovu temu Pekic mogao pogledati ziveci u Londonu do trenutka kada je napisao roman?
Ne mogu da dam bogzna kakav doprinos ovoj temi sada, jer sam BESNILO čitao pre 15 godina, i pamtim ga kao sasvim solidnu mešavinu horora i katastrofe, mestimično prerazvučenu ali u celini pristojnu u svetskim okvirima (među sličnim delima). Ipak, o detaljima i evaluaciji ne bih sad, jer to je druga osoba čitala od ove koja sam sada.
Nameravam da knjigu repriziram prvom prilikom, ali za sad su mi sećanja suviše nepouzdana, a poznavanje kontexta nastanka, i Pekića uopšte, premali su. Ne znam čak ni da li je bio filmofil, da li se išta razumevao u film, da li je čitao išta od očitih (mogućih) uzora, poput romana Robina Kuka, i Kingovog STAND-a, nisam čitao nikakav intervju o BESNILU, nemam pojma šta je hteo i šta je o rezultatu mislio, da li je na ikakav način bio inspirisan slučajem variole vere u Beogradu (i filmom o tome)...
Ako iko zna išta od ovoga, voleo bih da čujem.
Film koji je MOŽDA gledao, a ja svakako jesam (pre 20-ak godina!!!), i ostao mi je u neizbrisivom pamćenju, jeste mexički El ano de la peste, 1978 (Godina kuge), izvanredan, i vrlo mučan film za koji bih dao MNOGO da ga se dokopam (sa ili bez titlova – slike su dovoljne!)
BESNILO je OPAKO dobar roman.
Slazem se sa Varvarinom o nacinu na koji je napisan pocetak. Iscitavao sam ga vishe puta, covece, Pekic je tu madjionicar reci, jebeno razbija.
Quote from: "varvarin"
Pa sad, pitam, umete li vi, juniori, još nešto, osim da se bacate kamenjem, cepate dlaku na četvoro, tražite koliko OVO stoji u odnosu na ONO...ili, da li ste zaboravili na prosto zadovoljstvo čitanja?
Jer, ovo vredi. Uporedite to sa ostalim žanrovskim romanima te decenije, i nemojte mi reći da se to danas ne može čitati.
A ako vam to izgleda kao gubljenje vremena - OK, onda se svet BAŠ promenio.
Mislim da si me malo lose razumeo varvarine... radi se o sledecem: sve vreme sam imao osecaj da se radi o prevodu - i ako sad nisam pogresno razumeo, zaista i jeste prevod. E sad, smetale su mi neke konstrukcije i DNA umesto DNK (sto je u stvari boljka danasnjih novinara)... ali to u sustini nije bitno. Velikim delom je doprinelo tom osecaju i lose izdanje - rekoh vec, NOvosti. Prebacili nekim automatskim putem sve u cirilicu, imena ostavili u originalu, a onda svaku rec koja se zavrsava na N i sledecu na J spojili u jednu i dobijes onje umesto on je (i to na cirilici).
Onda ima nekoliko usiljenih i neuverljivih delova (onaj deo kada Luke govori sa onom Austrijankom...) i onda krene akcija, pa uspori i sve tako i lose izdanje me smorise i ostavio sam na pola.
ALI:
Prvo, covek je pisao vizionarski. Sve vreme sam imao film pred ocima i pitam se sto jos nije snimljen film po ovom romanu. Drugo, potpuno me je fasciniralo da nas pisac pise o tom okruzenju i ne ogranicava se na nase prostore kao ostali. I sama zamisao o sirenju bolesti i sitnim nitima "slucajnosti" je neverovatno dobra. Stoga cu svakako kupiti to Deretino izdanje i procitati ga, pa onda dati konacno misljenje o knjizi.
Ma, Besnilo definitivno jeste žanrovski roman. I to najbolji žnrovski roman u srpkoj književnosti.
Quote from: "Dr Kunac"Ma, Besnilo definitivno jeste žanrovski roman. I to najbolji žnrovski roman u srpkoj književnosti.
A vjerovatno i jedini koji potice iz tog kruga knjizevnika. Glavu secera necu ni da racunam.
London, one year from today... The dogs of England are dying, of "Mad Dog Disease," and Rabbie Burns, young drifter and certified schizophrenic, is hearing voices again # on Underground trains, over supermarket tannoys, and on his own T.V.. He has 30 hours, a last weekend, to save the world from itself, before the "Supreme Being" himself loses patience and starts over, with a new species... A Swiftian satire of modern London, MAD DOGS taps into present day anxieties and Old Testament prophecies to present a film narrative that breaks with current fashions and genres and draws on sources as diverse as 1950's S-F movies and the vintage films of Hammer and Ealing Studios.
http://www.imdb.com/title/tt0352547/combined
Jel neko gledao ovo? Ima elemenata koji podsecaju na BESNILO...
Besnilo je roman koji me je uveo u zanr katastrofe. Citao sam ga 1982. godine, kao klinac (dzepno izdanje BIGZ-a). Pozajmljenu knjigu sam progutao za tri dana. Obnovio sam je pre dve godine (kupio sam staro BIGZ-ovo izdanje u antikvarnici), i dalje o njoj mislim sve najbolje.
Pekic je posle Besnila napisao jos dve "zanrovske" knjige (tim terminom se rugao kriticarima iz miljea realisticarskog establishmenta), a to su 1999. i Atlantida. Ovu drugu sam citao. Dopada mi se, ali je Besnilo ipak majka.
Nikada nisam imao osechaj da citam prevod. Ko zna sta su Novosti sjebale u svom izdanju - izdavacko-priredjivacki kriterijumi odavno su opali, pa svima savetujem da se okrenu starom dobrom BIGZ-u. Stane u dzep, a i korice su super (na prvom izdanju je motiv k'o sa plakata za Lager Nis)
Pre pisanja, Pekic je iscitao knjige sa slicnom tematikom, konstrukcijom i stilskim pristupom, a medju njima je, veoma ocito, Kingovo Uporiste (The Stand), koje je izaslo tri godine pre Pekiceve knjige. Iz jednog od starih predgovora za Besnilo prvi put sam cuo i za Kinga i za Artura Hejlija (roman Aerodrom) i za Kamijevu Kugu, koja je, doduse, citirana u samom romanu.
A kad pomenuste uvod... zmarci su me podilazili.
Ljudi, King bi prodao majku za takav uvod. Volim njegovo Uporiste, ali mi je Besnilo ipak bolje - manje je raspisano, a stil razbija. Plus sto se sve odvija na manjem prostoru (ogromni Hitrou postaje klaustrofobicna tamnica, nalik petrijevoj solji u kojoj se gubi razlika izmedju bolesnih i zdravih), sto radnja traje samo dva dana, a trka sa vremenom neprestano traje, uporedo sa otkrivanjem novih detalja o virusu. A kako detalji nailaze, ulog se povechava, a ispostavlja se da vremena ima manje nego sto se mislilo. Napetost. Drama. Poslednja trecina je paklena.
Likovi - kao klinac sam izbrojao 32. To je prvi takav roman koji sam citao. Tesko bih mogao da kazem koji je vodeci, a svaki ima svoju pricu. Poneki je vestacki, ali nijedan mi nije nezanimljiv. Ima pokoja forsirana situacija - sa naglaskom na pokoja - ali sve je jezivo uverljivo.
Prvi film koji mi pada na um kada je rec o uticajima na Pekica u BESNILO fazi jeste Cosmatosov CASSANDRA`S CROSSING, jedan od dva najbolja disaster filma, u kojima sticajem okolnosti oba puta igra Richard harris, a i rezirali su ih super reditelji.
Motiv terorizma, prerusenog svestenika, genetski modifikovane bakterije, dekadentnog bogatog lekara, nasli su put do BESNILA.
Pekic je pisac koji se uvek jako oslanjao na vec postojece sadrzaje i samo je bilo pitanje trenutka kada cemo ih definisati, sigurno ih ima jos.
pekica dozivljavam kao neku nedostiznu velicinu i cini mi se da ce, sta god da napisem o besnilu, zvucati prozaicno.
otkako sam procitala knjigu (a bilo je to davno i vise puta), the stand mi je natopljen uljem posto pridrzava kuhinjska vrata koja su odmah pored sporeta.
pored fenomenalnog uvoda (iako je meni i cela knjiga odlicna), svidja mi se kraj i upotreba kamija ("...znao je, dakle, ono sto vesela rulja nije znala, a sto se u knjigama moze naci..." sto je negde potvrdilo moju, pretencioznu, teoriju da sto je neko veci, ima manju sujetu).
skoro sam naletela na blog, pa mozda ce nekom biti zanimljivo.
http://borislavpekic.blogspot.com/
Ja u stvari ne kontam to mejnstrim-žanr. Šta je Nik Hornbi ili Parsons majnstrim?! Ili je žanr "međuljudskih odnosa"... uzgred bila ovde jedna Britanka koja piše čik-lit, i ona lepo reče - kad to piše žensko onda je žanr (ili neka druga odrednica koja mu kao smanjuje vrednost), a kad je pisac muško onda je to kao glavni tok...
Mislim čisto kao primer. Ili recimo u filmu, po meni je Supermen čisti holivudski mejnstrim. A to ne znači da je bolji, već znači da je njesra.
Dakle, po meni je književnost homogena, kao i umetnost, a na žanrovske podele ne dajem mnogo.
Besnilo sam procitala jos kao dete, sto ce reci odavno. Zbog njega sam se navukla na horor kao takav. Pre Kinga bio je Pekic. Citala sam i 1999 i Atlantidu i obe su odlicne, ali kao sto je neko vec rekao, Besnilo je bolje. Ne smatram da je prica razvucena, povremeno usporavanje je dobro uradjeno.
I nisam se najezila toliko na sam pocetak koliko me je zgrabila scena radjanja vec besnog deteta. I opis bebe, uzasan i previse dobar.
Jedno pitanje. Niko nije spomenuo Gabrijela, jedinog prezivelog. Ako se secate, to je onaj senilni starac koji prati trag od leda.
Nevidljivi:
Izdavačka kuća "Arhipelag" objaviće u toku ove godine kritičku biografiju Borislava Pekića, čiji je autor profesor Univerziteta Indijana (SAD) Bogdan Rakić, javlja Blic.
Po rečima čelnika "Arhipelaga" Gojka Božovića, knjiga je nastala proučavanjem piščevih autobiografskih spisa i dnevnika, prepiske i porodičnog arhiva, ali i na osnovu svedočenja Pekićevih prijatelja i savremenika
Na preko 500 stranica iz raznih uglova osvetljeni su detinj-stvo, dečaštvo, mladost i za-tvorski dani velikog pisca. (B. Pekić je od 1948. do 1953. bio na izdržavanju kazne u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš. Zbog svojih političkih stavova bio je osuđen na petnaest go-dina strogog zatvora, ali je 1953. godine pomilovan.)
Među brojnim izvorima koje je autor koristio jesu materijali koji do sada nisu bili poznati javnosti, kao što su dnevnički zapisi Pekićevog oca, dokumenti koji se tiču istorije porodice, Pekićeva prepiska sa pozorišnim autorima...
Osvetljavajući Pekićevo odrastanje, a potom i ideološko i estetski formiranje poznatog pisca, autor se posebno bavio preispitivanjem autobiografskog sloja u Pekićevim delima, kao i detaljima o kojima ni Pekić nije govorio u svojim biografskim zapisima.
Ima u Znaku sagite 16 sjajan tekst o Besnilu iz pera naše Nimrodel.
Quote from: "Boban"Ima u Znaku sagite 16 sjajan tekst o Besnilu iz pera naše Nimrodel.
a gde ima Znak sagite 16 ? :roll:
'Oćemo 16-ticuuuu!
Quote from: "Boban"Ima u Znaku sagite 16 sjajan tekst o Besnilu iz pera naše Nimrodel.
A gde ima ZS 16?
Ima u Dembeliji (kuća na kraju čarobne šume), ali ne rade za praznike.
javlja mi se da možda ima i na vr everesta! :idea:
Sto je opasan ovaj Ghoul... 8)
moglo bi se reći:
na vr everesta sagita mrda!
ili: valja sagita bule tura,
sagitu turom boban valja.
ili:
ispod strehe 16-ta sagita viri.
ili:
ko rano rani, 2 sagite (16 i 17) grabi!
ili:
sagita ne izlazi kad je rečeno, nego kad je suđeno!
:twisted:
Svetsko, a nase...steta sto zapadnjacka publika nije upoznata sa Pekicevim delom.
Roman 'Besnilo' - inicijacija u apokaliptičnu sadašnjost
http://hotfile.com/dl/83578279/b9d97b3/0543-12200401133L.pdf.html (http://hotfile.com/dl/83578279/b9d97b3/0543-12200401133L.pdf.html)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.knjizara.com%2Fslika%2F43216&hash=5f571c5d66f35e78531b00afdf8a7950a0710eed)
u prodaji, broširani povez, 624 strane, 21 cm, latinica
Tiraž: 2000
UDK: 821.163.41-31
Beograd 2011.
1. izdanje
ISBN 978-86-521-0724-7
Izdavac: Laguna
Cena: 807.50din
Kao Pekićeva supruga, ako bih mogla da odgovorim na nekoliko važnih tačaka na ovom forumu, nažalost kasnim samo 6 godina xrotaeye, već sam isto napisala na drugom forumu gde ste nastavili diskusiju 2007 godine. Dakle, Pekić je uvek, apsolutno uvek pisao samo na srpskom jeziku. Besnilo je prevedeno na engleski, i to je uradio Bernard Johnson. Baveći se pisanjem oko 30 000 strana u svom kratkom stvaralačkom životu, nikada nije imao vremena za promovisanje njegovih knjiga. To je bio posao njegovog agenta, a sada naš. Radimo na Besnilu, i biće objavljeno, postoji prevod. Isto tako sam pročitala da je neko napisao da je Besnilo poručeno od strane engleskog izdavača. To nije tačno. Pekić je hteo da napiše žanr roman i bilo mu je interesantno da savlada takozvana pravila igre žanra. Besnilo je prvi deo antropološke trilogije čiji su potomci Atlantida i 1999. Kod Pekića sve je uvek bilo deo većeg plana. Tačno je da je jedan, ali američki izdavač, hteo da se Besnilo skrati, ali je Pekić bio uveliko u Zlatnom runu i jednostavno nije imao volje! Pozdrav svima ;)
Pozdrav i hvala na zaista zanimljivim informacijama.
Kad ste već tu da iskoristim da pitam nešto...
Naišao sam na jednu fotografiju na kojoj je neko ko mnogo liči na Pekića, ali bih ipak rekao da nije on.
Da li vam ova fotografija nešto govori?
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg96.imageshack.us%2Fimg96%2F9998%2Fslika22.png&hash=ff912bb5e16b6afb24a4aa22a2e62ad1fa308b83)
Ne Mico, definitivno nije on. Slažem se, ima nešto, ali sigurno nije. Veliki pozdrav!
Imam ja dva pitanja u vezi njegovih dela. Da li je tačno da je Solaris iz Novog Sada obustavio izdavanje sabranih dela Borislava zbog nesuglasica oko autorskih prava?
A kada smo kod sabranih dela, da li će to konačno obaviti Službeni glasnik?
@Lili
Veliki pozdrav!
Znate li zašto u Laguninom izdanju Besnila imena nisu transkribovana?
Imam dva izdanja Atlantide, jedno je iz zagrebačke biblioteke Hit, i tamo su, po hrvatskom pravopisu, sva imena data u izvornom obliku, ali u Solarisovom izdanju iz 1995. imena su, po srpskom pravopisu, transkribovana, pa shvatam da je način pisanja imena u Pekićevima delima bio prilagođavan pravilima izdavačke kuće, i stoga me čudi što je Laguna odstupila od pravila o transkripciji. Ili je pomenuto transkribovanje imena, mada u skladu s našim pravopisnim pravilima, bilo u suprotnosti s prvobitnom piščevom željom te je stoga i Dereta svojevremeno objavila Besnilo s imenima napisanim engleskom ortografijom?
Ugnjaviste. Pojava gđe Lili (želim da verujem da je ona bili supruga pokojnog Pekića) je kao svež dašak od bagremovog cveta. Uživajte malo u trenutku.
@ Hal: Ne razumem vaše pitanje...Solaris nije ništa obustavio. Oni su svojevremeno objavili Sabrana dela i prodali dogovoreni tiraž. Njihovi ugovori su istekli. Potpisan je ugovor sa Službenim glasnikom za 24 knjige koja pripadaju Pekićevoj takozvanoj ne-književnoj građi. Do sada su izašli već od prošle godine: Skakavci 1,2 i 3, Sabrana pisma iz tuđine, Sentimentalna povest Britanskog carstva i sada Korespondencija kao život II. Potpisan je ugovor sa Lagunom za celokupni literarni opus u 13 kniga to jest 22 toma. Besnilo je izašlo pre neki dan. Znači Pekićev celokupni opus izlazi u roku od 3 godine.
@ Dacko: Veliki pozdrav! Lagunino izdanje je najverodostavnije originalu, stoga nisu odstupili od pravila transkripcije, nego jednostavno uradili po mojoj želji. Pekić je uvek voleo da imena budu u originalu, a izdavačke kuće tokom niz godina su često transkribovale. Znam da je Pekić živ, hteo bi da mladi ljudi koji sada već lako raspolažu internetu mogu da prepoznaju imena u originalu i sami upotrebljavaju Google da bi se informisali o ljudima o kojima Pekić piše. U transkribovanoj formi ona su nemoguća dešifrovati. Ista pravila su u snazi u Pekićevim izdanjima u Službenom glasniku, tako da će celokupni opus biti rađen pod istim pravilima.
@ Steva Lazin Ljuštikin: xrotaeye Da, ali mi je uvek zadovoljstvo kada mogu da malo porazgovaram sa Pekićevim čitaocima! Veliki pozdrav!
Moram da uputim pozdrav Lili, ovo je zanimljivo iznenađenje.
"Besnilo" je jedan od romana koji su mi - ajd da budem patetičan - obeležili mladost, pa postoje dve stvari koje me baš kopkaju.
1. Svakako je vreme za reprizu, ali koliko se sećam, a čitao sam ga više puta, "ispod" teksta oseća se engleski. Ne mislim samo na netranskribovana imena (kako je kod mene u starom Bigzovom izdanju), već na konstrukcije rečenica, itd. Na forumu je, primetili ste, na više mesta razmatrana mogućnost da je to pisano na engleskom pa prevođeno, itd. Kažete da je delo napisano na srpskom. Zanima me da li znate zbog čega se, ako postoji neki određeni razlog, "oseća" engleski u srpskom tekstu?
2. Negde tamo početkom devedesetih u Beogradskom dramskom bila je predstava "Besnilo". Da li ste je gledali i kakvo je vaše mišljenje o njoj? Nisam siguran da li je Borislav imao prilike da je gleda, zanimalo bi me i njegovo mišljenje. Moje je zasad manje važno, ali ipak moram da pitam.
Unapred hvala.
Zgodan trenutak da se svemu ovome pridoda tekst o aspektu predskazanja u Besnilu, objavljen u Znaku sagite 16: Besnilo kao simulakrum Apokalipse (http://www.znaksagite.com/tekstovi/ZS16_besnilo.pdf).
A evo i word verzije za one kojima je PDF nedostupan: http://www.znaksagite.com/tekstovi/Pekic BESNILO.doc (http://www.znaksagite.com/tekstovi/Pekic%20BESNILO.doc)
@Lili: Pekić je i za Besnilo i za 1999 dobio nagradu našeg Kluba "Lazar Komarčić" za najbolje SF ostvarenje u protekloj godini. Mislim da su u to vreme dodeljivane plakete kao nagrada. Da li znate nešto o tome?
Mislim da je i za Atlantidu 1988, tj, podelio prvo mesto sa "Zlatnom knjigom".
Ma, naravno. Pišem napamet, pa grešim. Za 1999 je dobio nagradu 1985. godine, a 1988. je podelio sa Filipovićem za Atlantidu. Izvinjavam se.
Quote from: Lili on 26-08-2011, 02:19:55
@ Hal: Ne razumem vaše pitanje...Solaris nije ništa obustavio. Oni su svojevremeno objavili Sabrana dela i prodali dogovoreni tiraž. Njihovi ugovori su istekli. Potpisan je ugovor sa Službenim glasnikom za 24 knjige koja pripadaju Pekićevoj takozvanoj ne-književnoj građi. Do sada su izašli već od prošle godine: Skakavci 1,2 i 3, Sabrana pisma iz tuđine, Sentimentalna povest Britanskog carstva i sada Korespondencija kao život II. Potpisan je ugovor sa Lagunom za celokupni literarni opus u 13 kniga to jest 22 toma. Besnilo je izašlo pre neki dan. Znači Pekićev celokupni opus izlazi u roku od 3 godine.
Aham, znači ipak je Solaris objavio sabrana dela u onim čuvenim knjigama crveno-belim. Moja informacija je bila ta, da su započeli, ali nisu završili zbog ugovora o pravima.
Inače, ako je Laguna krenula u taj poduhvat, zašto se niste odlučili na tvrd povez?
Pretpostavljam, da bi knjige bile pristupačnije?
@ John Reynolds: 1. Slažem se...ali jednostavno nisam sigurna za razlog i ne bih volela da kažem nešto što nije tačno. Dve stvari su apsolutne, a to je da je Besnilo kao i sve njegove knjige, dnevnike, korespondenciju, pisao na srpskom, i drugo je da je UVEK ali UVEK imao razlog za SVE. Mislim da će biti intersantno pročitati novu knjigu koja će se zvati Zlatno doba dijaloga, koja je momentalno kod lektora u Službenom glasniku i koja će nadam se biti gotova za sajam. Tu ćete moći čitati sve intervjue koje je ikada davao, ta knjiga će biti vrlo interesantna. Po sećanju ima najmanje 2 intervjua samo povodom Besnila.
2. Da, naravno, 1988....adaptaciju je pisao Zupanc, a režirao Pavić. Znate šta, nemoguće je napisati dramu sa toliko likova i gurnuti sve u jedan i po sat. Nažalost, nije mu se dopala, ali je smatrao da treba imati razumevanja, to je bio đavolji posao. Bio je vrlo nežan prema drugima i ne verujem da bi to ikada rekao. Veliki pozdrav!
@Mico, Bobane: Ja lično ne znam o nagradi 1988.godine za Atlantidu, znam za 1985.godinu za 1999, a nažalost nemam plakatu ni za jednu ni za drugu. Veliki pozdrav i hvala na pažnji!
@Hal, Nightfighter: Da, hteli smo da budu pristupačnije mlađim čitaocima. Naročito Zlatno runo koje je bilo u mekom izdanju zadnji put otprilike 1986, Prosveta. Često dobijam mejlove od mladih ljudi koji neki put štede čitavu godinu dana da bi kupili Deretino kožno izdanje, koje je sada verovatno i rasprodato. Veliki pozdrav!
Novi Jerusalim je uistinu Pekićev apeks. Ja sam posle Besnila bio blago iznenađen Atlantidom i prilično razočaran 1999-om koje su mi bile redom previše žanrovski naivne sa neugodnom kombinacijom sa naglašeno egzistencijalističkim filozofiranjem, i previše egzistencijalistički filozofske sa premalo ozbiljnije žanrovske discipline.
Da ne bude zabune, i Pekićevi "promašaji" su vrhunska literatura ali Besnilo i Novi Jerusalim su mi pogođeniji radovi. Novi Jerusalim je pogotovo demonstracija koliko je on dobar spisatelj u smislu usvajanja potpuno drugačijih tonova, jezika i izraza od priče do priče. Tu mu i politička satira i humanistička fantazija i (pseudo)istorijska bajka idu od ruke sa takvom lakoćom da je to milina čitati.
Ja sam Atlantidu prvi put čitala kao šiparica i sve mi je bilo novo i fenomenalno jer sam se tu tek bila susrela sa žanrom, ali do knjige 1999 uspela sam da dođem tek znatno kasnije, kad sam već iščitala sve Pekićevo, i imala sam isti utisak kao ti, čak mi je 1999 ostala jedna od retkih knjiga koje nisam pročitala do kraja, na užas mog muža koji se bukvalno polomio da mi je nađe jer je u biblioteci nije bilo i baš je skupo platio Nolitovo izdanje iz 2001. s koricama nekih veselih boja koje uopšte ne odgovaraju atmosferi knjige. Mada dobro, lepo je što zbog toga imam skoro ceo Pekićev opus, a i ja volim čudne poklone – drugim ženama za rođenje sina poklone zlato, a meni Zlatno runo u tvrdom povezu (što pokazuje da se držimo istih malograđanskih običaja, samo blago intelektualizovanih :)).
Novi Jerusalim je pak bio prva Pekićeva knjiga koju sam pročitala, stilski savršena, mudra i zabavna, i to me je i navuklo da iščitam sve, nešto i znatno ranije nego što je trebalo. No mada Hodočašće zapravo nisam razumela pri prvom čitanju, kao ni Kako upokojiti vampira, i sagledavala sam ih bez ikakve predstave o istorijskom trenutku na koji se odnose, opet su mi bile dobre knjige, premda su mi potpuno legle tek kad sam ponešto i naučila o istoriji a i nakupila malčice ličnog iskustva.
Quote from: Mica Milovanovic on 25-08-2011, 23:02:04
Pozdrav i hvala na zaista zanimljivim informacijama.
Kad ste već tu da iskoristim da pitam nešto...
Naišao sam na jednu fotografiju na kojoj je neko ko mnogo liči na Pekića, ali bih ipak rekao da nije on.
Da li vam ova fotografija nešto govori?
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg96.imageshack.us%2Fimg96%2F9998%2Fslika22.png&hash=ff912bb5e16b6afb24a4aa22a2e62ad1fa308b83)
jao,pa ja sam 100% sigurna da je ova fotografija i jos par nekih objavljena u m magazinu ili profilu nisam sigurna sa pekicevom suprugom,na zalost svi ti stari casopisi su mi u vikendici ,tako da cim prvom prilikom budem islla ,ima da iskopam i skeniram ceo tekst sa sve fotkama
@ Agota: Ne znam ko je ovo na fotografiji, ali nije Pekić. Ne bi bilo prvi put da časopis objavi pogrešnu sliku..
Odakle da počnem...Bio je izuzetno visok, preko 2m, sa vrlo dugačkim nogama. Ovaj čovek je znatno manji sa kratkim nogama. Imao je izuzetno dugačke prste, ovaj čovek ima kratke. Slika bi morala da bude negde posle 11 maja 1958, pošto smo se tada venčali, ovo mi izgleda ranije. Tih godina on je imao crnu kosu, ustvari tako crnu da su ljudi mislili da je ofarbana. Ovaj čovek ima svetliju kosu od gospođe do njega, pa čak sa nekom sedom sa strane. Što je najglavnije, u to vreme je imao ne samo crnu kosu bukvalno boje uglja, nego mu je bila kovrdžava i vrlo bujna, a ne kao ovom čoveku sa potpuno ravnom kosom, naročito je izraženo da napred kod čela nema kosu. Nije nikad imao ovakve naočare.
U ostalom pogledajte neke njegove slike iz tog doba na mom sajtu, ispod 80 rođendana gore u pull down menu imate fotografije kako je izgledao na venčanju, 1958 godine, pošto ovaj čovek ima burmu, što znači da treba da bude po modi koju vidimo na slici snimljeno tih godina. Pogledajte sliku kada Pekić drži čerku kako mu kosa, brkovi i brada izgledaju u to vreme. Ovaj čovek je znatno stariji od Pekića i moram priznati ne tako "handsome" kao što je on bio u to doba njegovog života. Ovaj gospodin je neka znatno "skraćena" verzija u svakom pogledu ;)
Quote from: Dacko on 26-08-2011, 18:13:39
drugim ženama za rođenje sina poklone zlato, a meni Zlatno runo u tvrdom povezu
Meni za malu maturu i upis u gimnaziju. :mrgreen: Zlatno predratno doba!
E pa za zlatnorune:
QuoteЧетвртак, 6. јун у 18:00 Народна библиотека Србије
Вече посвећено Златном руну Борислава Пекића (издавач Лагуна)
Учествују: Александар Гаталица, Драган Великић, Петар Арбутина, Петар Пијановић и Добривоје Станојевић.
Одломке чита Павле Пекић, глумац. Поводом књижевне вечери издавач "Лагуна" приређује пригодан коктел.
Ovaj prigodni koktel će privući veliku publiku xwink2
http://www.domomladine.org/debate/tribina-bioetika-i-knjizevnost/ (http://www.domomladine.org/debate/tribina-bioetika-i-knjizevnost/)
ТРИБИНА: БИОЕТИКА И КЊИЖЕВНОСТ
ЧЕТВРТАК, 21. МАЈ 2015. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
БИОЕТИЧКИ ПРОБЛЕМИ НА ПРИМЕРУ РОМАНА БОРИСЛАВА ПЕКИЋА
Трибина Биоетичког друштва Србије
Говоре: Јован Марковић, дипломирани професор језика и књижевности, Аљоша Нумић, дипломирани професор језика и књижевности
У нашем излагању, ,,Биоетика и књижевност", централно место заузеће трилогија Борислава Пекића, која обухвата романе: Беснило, Атлантида и 1999. Сматрамо да управо ова дела од целокупне српске књижевности на најбољи начин проблематизују питање биоетике.
У Беснилу, као што сам наслов сугерише, проблем етичности медицине повезан је са изучавањем вируса. Главно питање које овај роман поставља јесте – да ли наука (медицина) служи ономе што сматрамо да јој је сврха, тј. лечењу људи, или је жеља за истраживањем, сазнањем, њен главни покретач. Која је разлика између научника и лекара, колико је научнику циљ људско добро, а колико је жеља за сазнањем прерасла у страст и постала сама себи сврха? Управо се ово друго тематизује у Беснилу када сазнамо да вирус, створен у лабораторији зарад испитивања, несрећним случајем доспева на аеродром у Лондону. Тако људи са аеродрома, уместо да буду лечени, постају само средство којим ће наука доћи до нових сазнања о вирусу беснила. Начело по коме се људи могу искоришћавати зарад ,,виших циљева науке" у роману је оличено у лику професора Либермана, за кога се претпоставља да је учествовао и у монструозним експриментима које су нацисти вршили над Јеврејима. Тако роман успоставља још једну значењску раван, а тема нашег излагања добија и историјски контекст.
Поред Беснила бавићемо се и другим поменутим делима трилогије, која тематизују још један значајан проблем биоетике – однос природно-вештачко. То нас доводи до интригантног питања генетског инжењеринга и клонирања људи.
Да не бисмо тему ограничили само на Пекића, покушаћемо да дамо и ширу слику овог проблема и тако покажемо да питање биоетике не мора бити искључиво везано за 20, односно 21. век. Од религијско-митских прича које говоре о погубности жеље за сазнањем (Библијска прича о Адаму и Еви, мит о Прометеју), преко овог истог проблема у књижевности (Гетеов Фауст), доћи ћемо и до питања слободне воље појединца (романи Достојевског и Кјубриков филм Паклена поморанџа), питања које, верујемо, лежи у основи нашег проблема.