Pratim ovaj sajt već nekih godinu i po dana i do skora nisam želela da nešto polemišem ovde... ko velim, ovi ljudi dolaze ovde kao u već dobro poznatu kafanu, pa mi nekako glupo sad da i ja ko mali Đokica pokušam da se umuvam u društvo onih koji se već odavno druže. No, primetila sam da malo, malo, pa se neko požali na surovu činjenicu da srpski književni establišment (tako one krugove sa Filološkog fakulteta, koji drže raznorazne katedre i fotelje po izdavačkim kućama, naziva ono izdržavano lice - Zoran Živković) ne priznaje ove žanrove u ono što bi neki okarakterisali mejnstrim književnošću. Posle sveg tog čitanja pisanija od strane nam književne alternative postavih sebi pitanje, a jesu li u svoje vreme Laza Kostić ili Radoje Domanović pripadali mejnstrim književnosti ili su ih tek posthumno, i to posle mnogo godina, priznali kao takve? Bogami, u njihovo vreme, ljudi su više govorili o Matiji Banu, on je u to vreme bio baja, objavljivan i ljudi su hteli da gledaju i čitaju njegove drame i ne pitajući se da li u slobodno vreme nosi čarapice na žabice i midere sa sve kožnim gaćicama na nitne izvrnutim naopako, da ga bolje draže. Aferim kadijo, kanda nešto gadno ne valja u čitavoj priči o mejn i slip strimu...
Fakat je da naši teoretičari koji iz godine u godinu pjevaju, pardon, pričaju iste priče o piscima na čijim radovima su se proslavili, da su autistični, tašti i nadasve još uvek zatvoreni u ljušture svojih neprobojnih krugova. Ponekad se čini da im je takva nafaka - lepo seli ljudi i dogovorili se da samo oni imaju pravo da kažu šta valja, a šta ne valja, ostali im ko telad poverovali, i eto, ako li Jerkov, Mikić ili ne daj bože, Petković nešto ocene kao nepatvorenu fekaliju, to će tako i biti. Ali, dragi moji, ima li samo u njima krivice ili je i druga strana, ona koja je nekada obećavala, koja je objavljivala i jednog Klarka, i jednog Asimova, i jednog Bemana, jednog Murkoka, i... postala poput njih?
Ponekad se čini da danas postoji velika polarizacija na književnoj sceni Srbije... imamo one koji još uvek ne shvataju da se skoro sve reklo što se imalo reći o Lazareviću, Dučiću, Šantiću, pa i Andriću i da nije fazon stalno samo onima sa kojima kahvicu piju objavljivati knjige, a na drugoj strani imamo one koji će anglo-srpskim jezikom govoriti nadmeno o novim piscima, i to ne samo američkim i uopšte inostranim, već čak i onima koji su sami sebi pečatili knjige, i u toj priči biti isto toliko zatvoreni i vrlo često neprijatni prema svim onima koji još uvek za diskurs i topik moraju pogledati u Vujakliju. Ne čini li vam se da takvim govorom i stavom srpska književna slipstrim scena sama sebi čini medveđu uslugu, odvajajući se od prosečnog čitaoca i zatvarajući se u krug, poput onih turova sa zvučnim imenima i titulama?
Aferim.
I hvala sto si dosla :wink:
Njuh mi kaze da ces biti obogacenje ovde. 8)
A to sa zatvorenoscu me podseca na nesto sto sam skoro rekao o problemu Balkan-zapad: Mi smo ograniceni na svoj, a oni na svoj nacin, i nijedna strana to ne uvidja.
Quote from: "Nimrodel"Pratim ovaj sajt već nekih godinu i po dana i do skora nisam želela da nešto polemišem ovde... ko velim, ovi ljudi dolaze ovde kao u već dobro poznatu kafanu, pa mi nekako glupo sad da i ja ko mali Đokica pokušam da se umuvam u društvo onih koji se već odavno druže. No, primetila sam da malo, malo, pa se neko požali na surovu činjenicu da srpski književni establišment (tako one krugove sa Filološkog fakulteta, koji drže raznorazne katedre i fotelje po izdavačkim kućama, naziva ono izdržavano lice - Zoran Živković) ne priznaje ove žanrove u ono što bi neki okarakterisali mejnstrim književnošću. Posle sveg tog čitanja pisanija od strane nam književne alternative postavih sebi pitanje, a jesu li u svoje vreme Laza Kostić ili Radoje Domanović pripadali mejnstrim književnosti ili su ih tek posthumno, i to posle mnogo godina, priznali kao takve? Bogami, u njihovo vreme, ljudi su više govorili o Matiji Banu, on je u to vreme bio baja, objavljivan i ljudi su hteli da gledaju i čitaju njegove drame i ne pitajući se da li u slobodno vreme nosi čarapice na žabice i midere sa sve kožnim gaćicama na nitne izvrnutim naopako, da ga bolje draže. Aferim kadijo, kanda nešto gadno ne valja u čitavoj priči o mejn i slip strimu...
Fakat je da naši teoretičari koji iz godine u godinu pjevaju, pardon, pričaju iste priče o piscima na čijim radovima su se proslavili, da su autistični, tašti i nadasve još uvek zatvoreni u ljušture svojih neprobojnih krugova. Ponekad se čini da im je takva nafaka - lepo seli ljudi i dogovorili se da samo oni imaju pravo da kažu šta valja, a šta ne valja, ostali im ko telad poverovali, i eto, ako li Jerkov, Mikić ili ne daj bože, Petković nešto ocene kao nepatvorenu fekaliju, to će tako i biti. Ali, dragi moji, ima li samo u njima krivice ili je i druga strana, ona koja je nekada obećavala, koja je objavljivala i jednog Klarka, i jednog Asimova, i jednog Bemana, jednog Murkoka, i... postala poput njih?
Ponekad se čini da danas postoji velika polarizacija na književnoj sceni Srbije... imamo one koji još uvek ne shvataju da se skoro sve reklo što se imalo reći o Lazareviću, Dučiću, Šantiću, pa i Andriću i da nije fazon stalno samo onima sa kojima kahvicu piju objavljivati knjige, a na drugoj strani imamo one koji će anglo-srpskim jezikom govoriti nadmeno o novim piscima, i to ne samo američkim i uopšte inostranim, već čak i onima koji su sami sebi pečatili knjige, i u toj priči biti isto toliko zatvoreni i vrlo često neprijatni prema svim onima koji još uvek za diskurs i topik moraju pogledati u Vujakliju. Ne čini li vam se da takvim govorom i stavom srpska književna slipstrim scena sama sebi čini medveđu uslugu, odvajajući se od prosečnog čitaoca i zatvarajući se u krug, poput onih turova sa zvučnim imenima i titulama?
...
...
...
Jel' može ovo ispočetka, samo malo prostije i jasnije?
Ah, Mixitrone, lolo i bekrijo, naravno da može... izvini, ugljeni hidrati me načiniše hiperaktivnom... moča od prasećeg pečenja čuda čini, zajebala bi i mrtvaca, a nekmoli živo čeljade ko što sam ja. Nisu blesavi ovi u Teheranu što krmad ne da izedu. Neg' je l' sam toliko dobra cica, da s' moro celu da me citiraš? Joj, bajo, a da vidiš tek kakva sam kad obujem gojzerice i krenem pričati na nemeckom... oma mi tanc-knjižica bude popunjena sve do stavke za polku.
Pitanje je prosto, da l' su ljudi koji vole ove žanrove i godinama ih drugima pokušavaju preneti krivi takođe zato što sf, ef, horor ostaju na tom nižem mestu? I ako krivice ima, u čemu je?
Izvinjavam se, a gde si pronašla ono o gaćama Matije Bana, vrlo je interesantno?
He, vidiš to sa gaćicama na nitne i čarapama sa žabicama ti je onaj marketinški efekat... naravno da će pametni ljudi stati sa čitanjem negde kod petog reda tog posta, ali onda ja ubacim nitne, eventualno, neku anomaliju kod polnoga uda i opala, ljudi čitaju dalje u nadi da će naići, recimo, još nešto mrsnije - tipa one narodne (ovo činim samo za tebe varvarine): Oženio čiča svog sina od 13 godina sa malo postarijom snajkom. Pre no što će ga poslati u krevet sa njom, kaže mu:
-Sinko, be, ti kad legneš s njuma, samo joj si traži d'pku i će bide sve potaman.
Legnu ti oni tako svi i čiča sad sluša dešavanja. Kada se disanje ostalih ukućana ujednačilo, kaže sin svojoj ženi:
-Daj, ženo, d'pku.
Ono, tišina, ćuti ova devojčura, ne da joj se da sa detetom obavi bračnu dužnost. Posle nekoliko trenutaka, opet će sin:
-A, be ženo, daj d'pku!
Ona ćuti, bajagi hrče, ne da dupku, pa to ti je. On siromašak je još nekoliko puta to ponavljao, a čiča je u sebi huktao od besa. Kad li je sin neki petnaesti put to ponovio, čiča se dosetio svom jadu, a potom dreknuo:
-More, snajke, daj si na dete d'pku, jer ako ti dođem s ovo moje durundalo, svašta ću ti naprajim!
Eto, a sad možemo nastaviti i o ovome što je malo dosadnije...
Znao sam da ćeš biti pravo osveženje ovom forumu. Još samo kada bi se neko setio zašto su navedeni žanrovi na dnu, pa još pokušao i da odgovori.
Ako niko ne zna, pokušaću ja sutra. :arrow: Ajde, dajem malo fore.
Quote from: "Nimrodel"Joj, bajo, a da vidiš tek kakva sam kad obujem gojzerice i krenem pričati na nemeckom... oma mi tanc-knjižica bude popunjena sve do stavke za polku.
Pitanje je prosto, da l' su ljudi koji vole ove žanrove i godinama ih drugima pokušavaju preneti krivi takođe zato što sf, ef, horor ostaju na tom nižem mestu? I ako krivice ima, u čemu je?
Ach, mein Liebling, dann muesst du doch einmal in unsere Biertje kommen, da geht's echt stark mit gute Tanzmusiek. OK, villeicht ein bischen zu stark - fuer einige...
Ueber die Hauptsache; nein, Ich glaube nicht. Wahres Problem liegt in den Konzept des 'SF' der ist zu unseren Publiek praesentiert: die 'lasers in space' modus. Schlechte, schablonisierte SF Filme vorbereiten das Grund (shlecht, ja, aber so ist es) fuer ankommende Generationen, und dann, wenn jemand will doch wissen, ob es gibt mehr als 'lasers in space' und will was lesen, kommen unsere Verlager. Shau mal nur an neue SF/F Buecher. Am meisten, reines Dreck. Nicht immer, aber immer oefter. Weil diese Buecher passen gut an dreckige SF Filme und sind so kompatibel mit schon shlechtformierten SF-Gedacht.
Das alles macht SF billig, egal wenn es ist oder nicht. Und die Experte wollen eigentlich damit nichts haben.
Gut?
Jebem ga, sintisajzeru, pričaj srpski, bre.
Quote from: "Trol Witchdoctor"Jebem ga, sintisajzeru, pričaj srpski, bre.
Мит ајнен зо хибшес медхен мус их дох мих бемујен ум ајниге тенце зу резервирен, ја?
He, hvala, to jeste delimično problem, ali mislim da je više izražen kod ef-e zbog gomile spin-ofova koji su preplavili tržište sa knjigama poslednjih godina. Naravno, i kod sf-a postoji predrasuda, ali nije toliko duboko izražena, kao kod ef-e i delimično horora. Iskreno, mislim da ljudi imaju više zort od toga da pristupe sf-u i da ga čitaju i to proističe iz specifičnog jezika koji se u njemu pojavljuje, koji ume vrlo često da bude veoma naporan, jer je u pitanju naučni žargon, dostupan na semantičkom polju samo malom broju ljudi.
No, mora se istaći da se ni prevodioci ne trude da približe prosečnom čitaocu ono što je specifčno i prilično retko kada se uporede jezik tog dela i govorni, svakodnevni jezik. Da, ima dosta toga i u samom horizontu očekivanja koji je formiran od strane što Holivuda, što neinformisanih skeleta na našoj književnoj sceni.
A, ipak, postoji i drugi problem od koga su ljudi iz alternativne književne scene počeli veoma brzo da pate, kao što to desetinama godina već imaju ovi što su sa onim simpatičnim titulama dr i mr - javio se gadan problem elitizma i tu. Ta, samo čovek treba da posluša malo govor većine tih ljudi, pa da mu bude jasno da zaista postoji očajnička težnja da se odvoje od drugih i da takođe dobiju onaj tako željeni status neizrecivih. Kada čitam tako šta ljudi koji vole ove žanrove pišu, čini mi se da ponovo slušam prenos od onih nekih kongresa Saveza komunista, koji su mi u detinjstvu uvek ostavljali onaj osećaj da ništa ne razumem te ljude, i da oni to namerno rade, da namerno tako govore, jer zapravo nemaju šta mnogo bitno reći... površnost je prava reč koja dobro imenuje to.
Ih, Mixitrone, more, ali sa tobom ću mazurku, lolo...
Quote from: "Mixitron M. Storm"Quote from: "Trol Witchdoctor"Jebem ga, sintisajzeru, pričaj srpski, bre.
Мит ајнен зо хибшес медхен мус их дох мих бемујен ум ајниге тенце зу резервирен, ја?
Zamolio bih dotičnu medhen da te na nemačkom govnima narani umesto mene.
Eh, našao sam. Valjda.
Mixitron, esse scheisse.
Quote from: "Mixitron M. Storm"Quote from: "Nimrodel"Joj, bajo, a da vidiš tek kakva sam kad obujem gojzerice i krenem pričati na nemeckom... oma mi tanc-knjižica bude popunjena sve do stavke za polku.
Pitanje je prosto, da l' su ljudi koji vole ove žanrove i godinama ih drugima pokušavaju preneti krivi takođe zato što sf, ef, horor ostaju na tom nižem mestu? I ako krivice ima, u čemu je?
Ach, mein Liebling, dann muesst du doch einmal in unsere Biertje kommen, da geht's echt stark mit gute Tanzmusiek. OK, villeicht ein bischen zu stark - fuer einige...
Ueber die Hauptsache; nein, Ich glaube nicht. Wahres Problem liegt in den Konzept des 'SF' der ist zu unseren Publiek praesentiert: die 'lasers in space' modus. Schlechte, schablonisierte SF Filme vorbereiten das Grund (shlecht, ja, aber so ist es) fuer ankommende Generationen, und dann, wenn jemand will doch wissen, ob es gibt mehr als 'lasers in space' und will was lesen, kommen unsere Verlager. Shau mal nur an neue SF/F Buecher. Am meisten, reines Dreck. Nicht immer, aber immer oefter. Weil diese Buecher passen gut an dreckige SF Filme und sind so kompatibel mit schon shlechtformierten SF-Gedacht.
Das alles macht SF billig, egal wenn es ist oder nicht. Und die Experte wollen eigentlich damit nichts haben.
Gut?
Mixi:
1. Jebo te onaj ko te je ucio nemacki. ILI
2. Jebo te program koji je ovo prevodio.
Ako hoces da ti seciram deo po deo, reci.
Quote from: "RoboTrolcina"
esse scheisse
Vala i tebe jebo isti taj. Ovde si rekao da sam ti jedes ta govna. Iß Scheisse je imperativ.
No, nebitno. Mada i jeste, kada govorimo o govnima.
Zena dosla kao nova na sajt. Zena koja se u ovo mnogo vise razume nego dosta palamudasa ovde (u koje spadam i ja), zena koja zna i koja zeli racionalnu diskusiju i u sta pretvarate topik? U gadjanje jebenim prevodiocima sa altaviste ili s kog kurca vec.
I onda jos i izmisljeni novi forumasi, odnosno forumasice i sjajno, zreli smo svi za ludaru, i ako mene pitate, nije ni cudo sto je ovo geto - nista drugo i ne zasluzujemo.
Dalje, raspravu na temu sf geto je LB imala vec na temi o ZS s nekim... verovatno dexom i Bobanom, pa pogledajte malo tamo i lepo pricajte.
E, sad, ljudi, ovo je ozbiljna tema (topik; prim. prev). Ovde se priča o onome zašto je takvo stanje kod nas sa ovim žanrovima i naravno, pričamo i o miderima i večitom pitanju - silikonske, za ili protiv? :oops:
Pa ovako. Samo par stvari. Prvo, koliko znam, a to nije mnogo pa možda i grešim, slipstrim je pojam kojim se označava žanr izmedju mejnstrima i SF-a. Dakle, nije mi jasno kako može da se postavi pitanje "Zašto je SF slipstrim" a da se odnosi na zatvorenost žanra prema javnosti i nedovoljnu pažnju.
Drugo, Jake je opasno krenuo da me ugrožava kao najozbiljnijeg trolera i pisca potpuno besmislenih postova u kome opominjem druge, solim im pamet i delim moralne pridike. Tome se mora stati na put. Jake, to je moj TM i zato prekini.
Elem, "Nimrodel", na podforumu o Igrama, pred kraj teme Going legal pt. 2 iznesi prvo svoja očekivanja o sudaru divova, pa da pričamo dalje. To jest, da ja nastavim da pričam, a baš me zanima šta ima da kaže još neko ko zna da koristi bar tri znaka interpunkcije i da sklopi složenu rečenicu.
Lurde, ne pada mi napamet da stanem s bilo cim, posto nekim ljudima ovde izgleda jedan troler nije dovoljan...
offtopic:
pogledaj topike samo pojedinacne u sta se pretvaraju i pogledaj LAZNE nikove... B O L E S N O
I sta onda neko nov, kao Nimrodel, koja opet ponavljam neke stvari drzi u malom prstu da pomisli?`
I jos jedom:
Upravo zbog takvih stvari i jesmo geto. :x
Ne, dragi Lurde, napravio si grešku u broju... mejnstrim nije žanr, već je određena skupina žanrova koji su pod blagonaklonim patronatom onijeh što se smatraju "učenima u putevima književnosti". E, sad, da si me kecao oko same odrednice žanr, onda bi bilo ovde navlačenja (he, he, ti i ja navlačenje, mada mislim da ćemo završiti na boćanju) oko toga kada je žanr književna vrsta, a kada uža odrednica, obično na sadržinskom nivou u okviru iste.
Lično sam se prvi put srela sa odrednicom slipstrim pre nekoliko godina, kada sam iz biblioteke uzela neku antologiju sf priča i pročitala predgovor - do tada se zaista ni u jednoj studiji, niti knjizi nisam srela sa tom podelom. A onda su usledila još neka čitanja, mahom tekstova sa Zapada, i tada sam videla šta zapravo znače te kategorije, za koje mislim da su prilično crno-bele, jer ne uzimaju u obzir nešto što se zove epoha i poklapanje sa istom.
Dozvoli mi da ti to pokažem na primeru i to baš sa ovog podforuma:
Naišla sam na temu koja se zvala nekako "Vuk Karadžić upropastio srpski fantastiku", na kojoj je neko tvrdio da je u svojim istraživanjima Vuka naišao na to da Vuk nije voleo bilo šta sa primesama fantastike i da zbog njega neki pisci koji su pisali na slavenosrpskom nisu mogli ostati zapamćeni u vremenu (naravno, on nije naveo jezik, ali pre Vuka, a posle Venclovića, naši učeni ljudi su samo taj nesrećni melanž poznavali).
Prilično odvažna tvrdnja za nekoga ko nije umeo da čak ni imenuje ili navede Vukovu podelu narodnih priča ili da objasni hronotop u kom je Vuk živeo. Lasno je laprdati sa razine XXI veka, kada ti je dostupno znanje o onome što je za ljude u XIX veku bilo budućnost.
Šta je u Vukovo vreme bilo mejnstrim književnost - koji su to žanrovi bili rabljeni, a koji proglašavani nižim, pisanim jezikom svinjara i govedara?
Tada su (do 1847. godine - vreme koje posmatram kod Srba u Ugarskoj) mejnstrim bili memoari i autobiografije, istorijske drame (kojih se danas više niko ne seća), komedije, poučni romani i pesme - građanska lirika je cvetala (ne zaboravi - moto tada vladajućeg klasicizma među Srbima je bio "Dulce et utile", zar ne?). A šta je bilo sa onim što je Karadžić prikupljao? Gde su bile te njegove muške i ženske pesme, i muške i ženske priče? Nigde, Lurde, jer taj socijalno-kulturni milje nije više poznavao epski duh, nije se ložio na krv - to su već bili ljudi koji su imali burmutice i bele košulje sa šlingerajem (belim vezom).
A onda, Srbija postaje velika, slobodna i dominantna, donosi duh koji je više u skladu sa nastupajućim romantizmom i voila! Odjednom, narodna i romantičarka misao puna eksklamacije postaje mejnstrim i to do dana danjeg... Mislim, ko će čitati "Usamljenog junošu" ili "Memoare" Milovana Vidakovića (jedino našta se ljudi lože je podatak da je bio homoseksualac)? Zamislite da kažete, čitam Vidakovića ili Bogoboja Atanackovića... Eh, moj Lurde, današnja istorija književnosti im ne osporava važnost, ali zato im književna kritika osporava vrednost.
No, možda je moje poimanje kategorija mejnstrim i slipstrim pogrešno - eto, uputi me i daj i koju referencu - jebo onog koji neće da pita da bi naučio ili onog koji taštinu drži vrednijom od pameti.
Pa recimo SF Enciklopedija Nikolsa i Kluta, moja reč ili reč pravog poznavaoca. Širok je net, a čak i wikipedia beleži da je:
QuoteSlipstream in literature is a genre that pushes the boundary between traditional fiction and either science fiction and/or fantasy.
A ja jesam napravio grešku kada sam napisao mejnstrim žanr, ali se zna na šta sam mislio.
No, ja sam bio ozbiljan za tvoje mišljenje o duelu muna i grabija.
Ok, Lurde, samo prevedi tu rečenicu na srpski, a potom je i objasni, je l' si? Bitno je strašno ono traditional fiction i uopšte poimanje tog fiction. Šta je fiction u književnosti i da li pojmovi traditional fiction i science fiction idu u isti koš, macane? (E, jesi l' ork ili nemrtvi po opredeljenju?) Šta je tradicional fiction?
Što se tiče duela - nemam pojma ko su... vidim kupio si legalnu verziju W3, mada je meni draži ekstendid pek - Frozen throne, zbog one bonus kampanje sa reksarom, sami rpg - ništa strategije. Ako hoćeš, poslaću ti tilove za sinemtatike, sama sam ih gazala.
Često sam se zalagao za stvaranje paralelnog sveta žanrovske literature - umesto kmezavog udvorištva glavnotokovskim mandarinima i narovima. Danas bi tiraži bili značajni, nagrada LK bi donosila više keša od NIN-ove a postmodernisti bi donosili priče pisane pod lažnim imenom i molili urednike da im ih puste i plate.
Moja generacija je stvorila ovo što imamo i promašila čist penal zbog te želje da nam sudac turi ku...lturni pečat o podobnosti.
A, da: sujete su razjebale ostalo.
Quote from: "Nimrodel"
Lično sam se prvi put srela sa odrednicom slipstrim pre nekoliko godina, kada sam iz biblioteke uzela neku antologiju sf priča i pročitala predgovor - do tada se zaista ni u jednoj studiji, niti knjizi nisam srela sa tom podelom.
Recimo... MONOLIT 8?
Imao je Bruce Sterling dobar tekst na temu slipstreama, mislim da se cak i smatra rodonacelnikom tog pravca i termina
Imam sve, a kad kažem War mislim na FT. Ovo je jako zanimljiva tema, ali ja sada odlazim da istražujem granice ljudske usamljenosti, pa možda sutra.
Pozrav!
Elem, iako ovaj forum ima ukupno jednog administratora, nula supermoderatora i isto toliko modova, moram da priznam da ta skupina od jednog čoveka ne radi ama baš ništa po pitanju održavanja ove prćije. Teme postaju go kurac, ako već nisu, a ako neko izrazi želju da o nečemu ozbiljno porazgovara moraće da bude član dotične sekte, kako bi ga ostali razumeli o čemu bi teo da tuli. Nije to jedan od uzroka zašto je ovo mesto geto, dragi Džejko, već je reč o uzročno-posledičnoj vezi geta koji uslovljava ljude da se ponašaju kao da su svi zajedno malopre izašli iz kafane, pa još trabunjaju o pijanom razgovoru koji se desio pre pet minuta.
Nazad na temu.
Dokle god ovaj forum odbija ljude ličnim prozivkama tipa ABN vs. Boban, Boban vs. LK, obesmišljavanjem tema južnoafričkim ljudožderima, besmislenim palamuđenjem o bitkama na Sutjesci i Neretvi (jebale vas i Sutjeska i Neretva i Tito mrtvi), nikakva produktivna rasprava neće moći da se započne. Nemojte pogrešno da me shvatite, pod produktivnim ne podrazumevam dijalog u kome će ovo mesto da postigne veću posećenost, već veću prodaju nadaleko nečuvenog fanzina pod nazivom Znak sagite.
SF, EF, Horor i ostali vidovi književnih formi pod kojima se mi ovde u načelu okupljamo (i samo tako) nisu slipstrim, već zaboravljeni otpadak izdavačkih kuća za potkusurivanje gladne čitalačke publike. Zašto je to tako? Ovo mu dođe kao retoričko pitanje, jer i novopridošla Mirka Vasiljević sa koeficijentom inteligencije trilobita na heroinu može da shvati da nije napravljeno kvalitetno čitalačko tržište, ono koje će nesposobne džukce na krst da razapne za svako izdanje koje je otišlo u štampu bez prethodne lekture (videti pod: Alnari, Navodna knjiga...) i loših prevoda (videti pod: skoro svi), ono koje će želeti da čita pisce zato što su dobri, a ne zato što piju pivo sa svojim urednikom za vreme fudbalske onanije Serbia & Montenegro - Botzwana 0:9.
Pomislim se kako nikada i nije mogla da se stvori takva čitalačka publika, obzirom da je na delu svekolika zavera sektašenja u izdavaštvu danas. Nema forsiranja kvaliteta, bez obzira kakav da je - spisateljski ili uredničko/izdavački. Uvek moraš nekome da se uvučeš do dvanaestopalačnog i tankog da bi uradio nešto. I kakvu onda situaciju dobijemo? (Opet retorika, bolje da sam otišao u političare, pa da sam SPS penzioner, nego što ovde palamudim.) Onaj ko ima mamu/tatu/ljubavnika/okolokućnogdojebnika/regularnupivopijupokući doći će u poziciju da za sitnu kintu prevede knjigu od 2000 strana, uvali deci na čitanje i misli kako je ufatio Satanu za kurac. Ili još gore, pašće u skribomanski poriv, pisaće o pedonekrofiliji sa elementima koprofagije i do kraja života će se dičiti sa 16 prodatih primeraka. S druge strane, ljudi čije pisanje/izdavanje zaista vredi ostaće u senci i tavoriće po mraku, dok za nekih 200 godina njihova praunučad to isto ne ponude na ponovno izdavanje.
Fipa reče: sujete su razjebale ostalo.
A šta je sa ovim trenutkom sada? Ako je to prošlo vreme, šta je sa ovim trenutkom? Da li sujete i dalje razjebljuju ostalo, ili je reč o sitnom mešetarenju. Da ne kažem pilićarenju. A?
Ovde ću da stanem. Za sada.
Quote from: "Jake Chambers"
Ako hoces da ti seciram deo po deo, reci.
Pošto teče sedma godina kako se neko trudio da polira moj švaBski, svestan sam toga da je prešao na surovu kuhinjsku varijantu, al' razumeju me švabovi sasvim lepo, a ja njih pogotovo - neki dan probao u praksi. I ajd' sad, dosta OTa, ova tema postaje zanimljiva.
Quote from: "drf"Često sam se zalagao za stvaranje paralelnog sveta žanrovske literature - umesto kmezavog udvorištva glavnotokovskim mandarinima i narovima. .........
Moja generacija je stvorila ovo što imamo i promašila čist penal zbog te želje da nam sudac turi ku...lturni pečat o podobnosti.
Ovo se svakako odnosi na mene, ali nisu stvari tako jednostavne.
Da bi se čovek bavio izdavaštvom treba o tome dosta da zna, a kada sam ja krenuo u posao nisam znao ništa. Bezbroj grešaka i eksperimenata su unazadili moje projekte i tu se više ništa ne može uraditi.
Ali nije tačno da je bilo u pitanju dodvoravanje postmodernistima; oni su slučajno tokom decedesetih bili na uticajnijim pozicijama u srpskoj književnosti. Danas više nisu, tako da tu priču o postmodernistima treba da batališ. Ne kažem da ne bismo bolje prošli, ali ko zna šta bi bila posledica svega. Uostalom, ti bi imao knjigu godišnje od 1989. naovamo da nisi počeo da insistiraš na specifičnostima koje su tada bile veliki problem (tipa knjiga upakovana kao videokaseta sa koricom na kojoj se nalazi parče vučje dlake)...
No, ne treba se osvrtati za sobom i jadikovati. Pred nama je tek vreme uspeha i slave; pogledaj uostaliom istoriju književnosti, i našu i svetsku, većina poznatih autora su prva dela objavili nakon svoje četrdesete godine a najbolja dela izmedju pedesete i šezdesete.
Trole, mislim da si previše isključiv kada su u pitanju izdavači (njih treba omalati zbog poslednjih 10, 15 godina, ali ne i zbog onog pre), problem zapravo postoji od mnogo ranije. Kao prvo, sadrži se baš u onom stvaranju termina slipstrim i mejnstrim, kao i raznolikim značenjskim prenosima i razumevanjima ove podele.
Treba pogledati koliko je zapravo loša definicija koju je Lurd ljubazno preneo, ona se čak može nazvati i netačnom, jer imamo onu čuvenu pojavu "prelaska" (crossover), a ako ona postoji, onda ovakva podela književnosti zaista isključuje strogo žanrovsko sortiranje... nema ga, jer su se Irving Vašington, Edgar Alan Po, Žil Vern, Milovan Glišić, Momčilo Nastasijević, a bogami i Borislav Pekić našli na strani onog što uporno neki nazivaju mejnstrim književnošću. Kaže se "traditional fiction", ali zaboga, zar se bar nije mogla naći bolja reč, bolje imenovanje, koje će napraviti distinkciju u značenjima onog fiction u sintagmama sa pridevima traditional i science? Dragi moji, pre će biti da je ta podela nastala iz drugih, mnogo nesrećnijih razloga, jer u pravoj nauci o književnosti ona nema baš validno utemeljenje.
Ako ste primetili, mejnstrim i slipstrim se koriste više kao merila vrednosti, kao vid identifikacije i individualizacije ljudi podeljenih oko mišljenja šta je zapravo umetničko delo, a šta šund veoma drag ljudima za čitanje mesto etiketa sa šampona i praška za veš prilikom opstipacije (narodski, zatvora, koji odlično leči kompot od suvih šljiva ili jabuke i mleko natašte).
Prvi su oni što bi ih Britanci nazvali imenom scholars - toliko moćni, veliki i strašni... oni koji su pročitali gomilu spisa i knjiga i mlatili se čak i sa analizom Grimelshauzenovog Pustolovnog simplicisimusa. Da, vrlo često i obilato koriste izraze tipa jukstapozicija (mada je taj Trikijev album zaista dobar), interpolacija, paradigma... Sastaju se po nekim kongresima, susretima i sve što im nije po volji ili jednostavno ne razumeju, određuju kao nešto što je manje vredno... Ti isti su pre nekih trideset godina u Pekića gledali popreko zbog silnih travestija i naravno, zbog žanrovske drskosti iskazane Besnilom... ko je još video da vredi žanr iz kojeg je proistekla jedna "Zvezda kec", koju danas sedmaci zaobilaze u širokom luku u biblioteci, kao da osećaju miris gomile dreka? A, kažete li im - Čekajte, pa i vi ste čitali Žila Verna - oni će vam nadmeno odgovoriti - Ah, da lepi avanturistički romani, voleo sam ih kao dete. No, zaboravljaju jednu vrlo bitnu činjenicu, a to je sindrom Carevog novog odela - deca su ta koja imaju petlje da kažu ono što jeste, a to je - vala, radije ću čitati ono što se meni više sviđa, nego glumatati da uživam u recimo, "Kašiki" Antonija Isakovića. Da, to je smešna paralela - o "Kašiki", koja je zapravo potpuno imbecilna priča o tome kako je partizan skapao od gladi, jerbo nije hteo da ošteti kolektiv ni za jednu jebenu kašiku kajmaka... Što bi rekao grof Olaf - Perhaps, you should revaluate your attitude, sirs!
Opet, ako pogledamo, ove odrednice više koriste oni sa tzv. slipstrim književne scene - u čemu je štos? Da li je to u principu isti sindrom kao kod pubertlija i homoseksualaca? Da to nije ono što sam i sama radila sa 15, 16 godina? U tom dobu očajnički sam se trudila da slušam Nirvanu i sve što potpada pod alternativnu muzičku scenu... neki od tih izvođača mi se uopšte nisu dopadali, ali javno sam se deklarisala kao čovek koji ih voli, čisto na utuk svim onima koji su onanisali na one nesrećnike (čitati - pametne ljude koji pokupiše sve pare - jebo, umetnost, od nečega treba poparu na astal turiti i prazilukom začiniti). No, time ništa nisam postigla, Flojdi su odavno bili mejnstrim, a vidim da je čak i Ozi Ozborn od Princa tame postao uzorni porodični čovek. Onda, može li biti da je problem u tome što su zapravo ovi književni žanrovi kod nas veoma mladi, te pate od tinejdžerskih boljki sa sve bubuljicama i mitiserima i onom večitom željom da se buči, viče, a zapravo ništa zaista konstruktivno ne radi? Možda to ide po onoj narodnoj "Laž za opkladu", s tim da je ovde nesrećni slipstrim u ulozi Ćose.
Dragi moji, nikada mi zapravo nije bilo jasno sve ovo - ravnopravno volim i Tolstoja, i Dikensa, i Rablea, i Tolkina, i Klarka, i Crnjanskog, i Vinavera, i Pekića, i Kiša... sada su tu i Gejmen, i Simons, i Semjonova... oduvek mi je i bilo drago narodno stvralaštvo (sem pojednih bugarštica i lirske poezije, to već ne merem izdurati, dosadno mi, ali to je već problem sa mnom, a ne sa tim književnim vrstama). Znam samo da je mnogo manje srpskih tumača koji se bave sf-om, ef-om i hororom... kao da ih je sramota. E, tu je manjkavost u čitavoj priči - ne radi se ovde o tome ko će za života pokupiti lovorike, svet je retko kad i funkcionisao na taj način, bitan je onaj stav da se podrži sve dobro što se radi, a fakat je da se samo viče i buči, govori nekim derivatom srpskog jezika, koji zapravo niko ne koristi u pravom životu i to sve u cilju polarizacije - mi, čupavci što smo protiv svega, čak i protiv serviranja onako malog pakovanja marmelade i butera u hotelima za doručak, i oni, što mesto govana kenjaju miomirisne cvjetove.
@ sandman: Na moju veliku žalost - u vreme izlaska i bavljenja javnosti Monolitom 8, ja sam gulila malo tradicionalnije stvari u uverenju da čovek mora prvo poznavati tradicionalne pristupe i jezik, da bi smeo uopšte i da razmišlja o tome da se jednog dana pozabavi nečim što i nije toliko ortodoksno. Temelji su tada građeni, poštovani sandmane, a i sam znaš, oni se ne grade od krova, već se kopaju duboko u zemlji. He, znala sam da će mi one mrsne priče Save Tekelije o udviženiju polonoga uda kod Rusa u saunama, doći glave... I'm busted! :arrow:
Quote from: "sandman"Imao je Bruce Sterling dobar tekst na temu slipstreama, mislim da se cak i smatra rodonacelnikom tog pravca i termina
Ovdje. (http://www.eff.org/Misc/Publications/Bruce_Sterling/Catscan_columns/catscan.05)
Ja sam taj tekst i štampao, ali više ne znam ni kada ni gde... Alef ili ZS..
Quote from: "Boban"Ja sam taj tekst i štampao, ali više ne znam ni kada ni gde... Alef ili ZS..
Nažalost još nisam uživo vidio nijedan broj niti Alefa niti Znaka Sagite (hm, vjerojatno bi se isplatilo potražiti u Sferinoj knjižnici). No, još malo o samom tekstu.
Čini mi se da je Sterlingova definicija
Quote from: "Bruce Sterling"It is a contemporary kind of writing which has set its face against consensus reality. It is fantastic, surreal sometimes, speculative on occasion, but not rigorously so. It does not aim to provoke a 'sense of wonder' or to systematically extrapolate in the manner of classic science fiction. Instead, this is a kind of writing that simply makes you feel very strange; the way that living in the late twentieth century makes you feel, if you are a person of a certain sensibility. We could call this kind of fiction Novels of Postmodern Sensibility, but that looks pretty bad on a category rack, and requires an acronym besides; so for the sake of convenience and argument, we will call these books 'slipstream.'
bez obzira na dužinu mnogo bolja i jasnija od Wikipedijine
Quote from: "Wikipedia"Slipstream in literature is a genre that pushes the boundary between traditional fiction and either science fiction and/or fantasy
koja nekome tko nije pročitao ništa od slipstreama, neće reći baš
ništa.
Pa, ovaj tekst jako lepo imenuje sve probleme - no, to opet ima više veze sa onom američkom potrebom da od svega napravi trikotažu. Mada, iako ovo pisanije upućuje da je sav teret na plećima sirotog sf-a (ja dodajem i ef-e), mora se istaći da je predrasuda od strane, da tako nazovemo, "realne" čitalačke publike, takođe problem... Ko je stvorio takvu predrasudu u pristupu nečemu što pripada ovim žanrovima? Odakle to večito osećanje da samo pozvani mogu ovo čitati i o ovome polemisati? I odakle tako jednoobrazno vrednovanje nečega što je književnost i samim tim nepodvodljivo pod matrice tumačenja? Poetika, bilo da je implicitna, bilo da je eksplicitna, postoji u svakom žanru ili književnom pravcu, ali to su samo okvirna načela, koja na razini individualnog vrlo često delaju na veoma nepredvidljive načine... odakle taj nipodašatavajući stav prema ovim žanrovima?
Quote from: "Nimrodel"... odakle taj nipodašatavajući stav prema ovim žanrovima?
To je jedno od ključnih pitanja. Srećom, vreme ga je malo ispeglalo.
U pionirsko doba, tipično je bilo mrštenje i "ja TO ne čitam"; pojednostavljeno, to je loš uticaj studenata BU i onih što gravitiraju tom duhu. Nije to više ni blizu onom preziru, naprotiv!
Bobane, nisam mislio samo na tebe, već na sindrom siročića koje želi da bude pastorak; u to doba sam razgovarao sa mnogo dobrih i kvalitetnih ljudi vezanih za žanr i na kraju se dolazilo do tog žala zbog neusvajanja.
Ali, da ne bataljujemo obećavajuću temu.
Ne mislim da su izdavači glavni uzrok loše pozicije žanra. U prvoj fazi, odigrali ste stvarno istorijsku ulogu. Valjalo bi neko to da opiše, jer su u to doba Slovenci, Hrvati, o kandidatima za EU iz okruženja da ne govorim, balili na pomen Beograda. Da nije bilo vas, ne bi bilo ničeg.
Šta je nedostajalo?
Svest o tome da je GLAVNI TOK MARGINA A ŽANR DOMINANTAN.
Svest o tome da sjajne pisce i mislioce čita ko mora, rodbina i budući bračni partner.
Svest o tome da su dosadni, slabo se prodaju i da ih treba isplaćivati u neobrezanim tabacima.
Uvek su mediji bili skloni SF i F temama; to nije korišćeno. A i kad jeste, upadalo se u zamku opravdavavanja postojanja, "eto, mi se družimo, diskutujemo, gledamo filmove i pomalo pišemo. A onda o postojanju letećih tanjira. Pogrešno do bola: trebalo ih je samouvereno (s razlogom) tući sa konkretnom literaturom, ne cvikajući od zvanične kritike. Šta tipičan prdež zna o žanru? Ne bi smeli da pisnu. Pored niza stvari, TAMNI VILAJET1 je morao biti postavljen i nabijan na nos kao civilizacijski pomak, kao nešto što svako pismen mora posedovati.
Ljudi, bre?
Poređajte izdanja domaćih autora; pobrojte lepe priče ljudi koji se nigde ne pojavljuju; bisere stranaca. A stalno neka nelagoda, kao, nije to dovoljno dobro, nije momenat... To je samozajebavanje.
Opet Bobanu: nije bit u tome šta je izdato a šta je moglo biti. Bit je u duhu ilegale, nepostojanja, pristajanja na poredak koji veštački održavaju štakori. Onda su se zvali postmodernisti. Zvaće se kako hoćeš, samo da sačuvaju platice u uticaj i veliku buku oko spisanija svojih i sledbeničkih.
Ako danas ne vidite koliko su ništa, koliko su pičkin dim, a kakva sila brekće na policama i u fiokama, onda ajte sa mnom na pecanje.
drf, ima dosta istine u onome što govoriš, no, mislim da je tako strogo imenovanje onih koji se deklarišu kao postmodernisti previše strogo - postmoderna kao takva je donela zapravo mešavinu iz mnogih žanrova... u njoj su se stekle i alternativna istorija, i realno i fantastično. Ne bih baš tako šablonizovala stvari, jer se na taj način postavljamo kao i oni koji negiraju žanrove koje uporno pokušavamo da odbranimo. Uostalom, ta i same bajke, vilinske priče bi po njima trebalo da budu slipstrim, a nisu. Bar ih oni kao takve ne vide... klasifikovane su još podmuklije i od strane onih koji nipodašatavaju i onih koji poštuju sf, ef i horor. Bajke su dečja književnost... naravno, samim tim, horizont očekivanja prosečnog čitaoca koji je odrastao, pogrešno je formiran.
Ne znam koliko ste upućeni u činjenicu da je I deo trilogije o Staroj kraljevini, Sabrijel, Garta Niksa izašla u ediciji Petar Pan Narodne knjige... e, sad, sve bi to bilo ok, da ne postoji jedna mala pojedinost. Petar Pan je edicija književnosti za decu i mlade, a Sabrijel kao roman nije namenjen toj populaciji (ah, zamislite kako bi reagovali roditelji kada bi znali da im deca na dečjim odeljenjima uzimaju knjigu u kojoj pored nekromantije, crne magije ima i nekoliko scena koje mogu zbuniti mlađe - recimo, ona sa savršeno izvajanim penisom Lidijskog kamena, ili kada Sabrijel u kadi sluša dvoje koji u susednoj prostoriji vode ljubav). UDK broj ne govori da je roman okarakterisan kao nešto što bi deca mogla da čitaju, a ipak, on se nalazi u ovoj ediciji, baš kao u stara dobra vremena, kada je Plava ptica objavljivala đuture i ono za decu i ono što u sebi ima fantastičnog, te se stoga, poput bajki, daje mlađima... Eh, ta Elrik je tu ugledao svetlost dana.
Sf je tu u malo boljoj poziciji... valjda zbog silnih termina, ipak ne smeju tek tako olako da ga i ne pročitavši trpaju pod broj 93 ili ono nekadašnje (02.053.2).
Quote from: "Nimrodel"drf, ima dosta istine u onome što govoriš, no, mislim da je tako strogo imenovanje onih koji se deklarišu kao postmodernisti previše strogo - postmoderna kao takva je donela zapravo mešavinu iz mnogih žanrova...
Imenujem ih kao (ne)formalnu grupu paćenika bez dara koja je uspela da zaustavi razvoj BILO koje književne struje. I svoje.
Postmoderna kao zanatski metod je jedno, kao legitimacija i pripadništvo drugo. Živi svedok sam da su najveća imena prilagođavala svoje knjige ukusu, recimo, Jerkova. Jer, to je jedino važno: nagrade, dobre kritike i "slava" samo su posledice tog ulizivanja.
Pisanje niočemu kao osnovni uslov moralno-političke podobnosti.
Nek pišu, i nek ih čitaju. Samo da ne traže da im priznam da je govno kojim me hrane ukusna pita.
No, to je, bez obzira na štetočinstvo, njihov problem. NAŠ je da ih ne doživljavamo kao nedređene, kao ideal koji valja dostignuti. Nemojmo se njima baviti, zviznuo sam čvrgu usput zbog lošeg upliva koji su ostvarili na bole od sebe.
Quote from: "Mixitron M. Storm"Quote from: "Jake Chambers"
Ako hoces da ti seciram deo po deo, reci.
Pošto teče sedma godina kako se neko trudio da polira moj švaBski, svestan sam toga da je prešao na surovu kuhinjsku varijantu, al' razumeju me švabovi sasvim lepo, a ja njih pogotovo - neki dan probao u praksi. I ajd' sad, dosta OTa, ova tema postaje zanimljiva.
Izvini, ali moram u offtopoc: prevodis bukvalno, ne odvajas prefiks kod slozenih glagola, ne znas padeze, ne znas konjugaciju glagola... sta si ti ucio sedam godina? 8)
Quote from: "Jake Chambers"
Izvini, ali moram u offtopoc: prevodis bukvalno, ne odvajas prefiks kod slozenih glagola, ne znas padeze, ne znas konjugaciju glagola... sta si ti ucio sedam godina? 8)
Na ovo se može odgovoriti na dva načina...
Način prvi:
Uz sve te greške, ja nemački govorim oko 10% sporije nego srpski, uz povremene ispade traženja odgovarajuće reči ili potpunog nepoznavanja odgovarajuće, što vodi okolokragujevačkom objašnjenju. Kao što sam rekao, to veoma lepo funkcioniše sa ljudima kojima je nemački maternji, pošto isti obično ne umeju da beknu ni srpski ni engleski, pa mogu malo da tolerišu moje frljanje. A što će neko da savršeno upolira i ukomponuje rečenicu u svega pet minuta, to može mačku o rep da okači...
Način drugi:
EDIT: nadrkani Mix počinje bespoštedno mamojebanje s homicidnim elementima i znatno pomaže održavanju svoje reputacije psihopate koji za neke stvari ima jaaako snižen prag tolerancije...
Nemoj da shvatas ovo licno.
Meni je nemacki skoro pa maternji, i znam da u zivom govoru nije toliko bitno ovo sto pricam, jerbo ce te svakako razumeti.
O cemu se medjutim ovde radi jeste da se nadmudruju ljudi, i to onda rade jos losim oruzjem.
Stoga, no hard feelings.
Ps. ali ankommende Generationen ti niko, ali niko ne bi shvatio kao buduce Generacije. :wink:
Wow! Mixitron hoće da nanosi fizičke povrede. wow.
Verovatno sam samo ja u pitanju i moja iskrivljena percepcija, ali mi je stvarno, stvarno muka.
A, jebaga, momci! Bar da se makljate oko mene, pa da tako bude neke vajde (tko zna, možda bi čak od ove teme nastala i neka sa oznakom XXX... he, he, tu bi se ono ah majne šaci najbolje ubacilo), ali oko nemeckog... disbitno je to ovde.
Ništa... Lurde, dušo, de bar me ti pozovi u bufet na pićence, a ja ću ti dati kompensan da ti žgaravica prođe. 'Oće to da muči u ove jesenje dane. :)
Čim te vide kako izgledaš, biće makljanja i zbog tebe. U stvari, mislim da će se ispoubijati.
QuoteČesto sam se zalagao za stvaranje paralelnog sveta žanrovske literature - umesto kmezavog udvorištva glavnotokovskim mandarinima i narovima. Danas bi tiraži bili značajni, nagrada LK bi donosila više keša od NIN-ove a postmodernisti bi donosili priče pisane pod lažnim imenom i molili urednike da im ih puste i plate.
Moja generacija je stvorila ovo što imamo i promašila čist penal zbog te želje da nam sudac turi ku...lturni pečat o podobnosti.
A, da: sujete su razjebale ostalo.
Ovo jeste istina, ali moras da gledas to malo i sa druge strane.
Ne znam kako je to tacno bilo, ali pretpostavljam da bez Živkovića i Bobana ne bi bilo toliko ljudi koji uopšte čitaju SF kod nas, samom činjenicom što romane na engleskom nije tako lako nabaviti a čak i danas (a naročito pre 20-ak godina) mnogi ne znaju dovoljno jezik, ili im se jednostavno ne čita u originalu. E sad, kako tako si stvorio ili pomogao da stvori publika. Kako je (ako pretpostavimo da ti je to uopšte cilj) navesti da čitaju domaći SF?
Jako teško.
Često pričam sa velikim fanovima žanra koji ni mrtvi ne bi uzeli nešto domaće fantastično da čitaju. Zašto? Zato što je mnogo gore od stranog, opekli su se na nekom primeru ili jednostavno uzimaju zdravo za gotovo da je strano bolje.
Ponavljam, oni koji čitaju SF čitaće ga uvek. Sinoć sam na žurci ćaskao sa čovekom koji ima važnu političku funkciju u ovom gradu, ženu i dvoje dece i opet stiže da čita ceo serijal Dine (po treći put!). Izdavači to znaju, kad su pare u pitanju nisu ni oni glupi, ali ih boli uvo za kvalitet. Ali ni to nije važno, jer će masa gutati štagod, a oni koji su pametniji će uvek naći način da se izdignu iznad toga (čitaju originale, dolaze na ovakve forume).
A šta MI hoćemo?
Ako smo MI oni koji pišemo, naravno da hoćemo da to bude što čitanije, da što više ljudi čuje, zaiteresuje se, pohvali - egoistična rabota, ali zar nisu svi poslovi?
Hoćemo priznanja i da ta priznanja znače nešto.
I to može samo organizovanom akcijom. I surovim radom. Ili da neko napravi skandal.
A šta kada se jedan od prvih i najvećih, Zoran Živković proda tom istom establišmentu i ni ne pokuša da uzdigne ni ze trunčicu celu scenu nego se još ograđuje praveći se da sa SF-om niti ima veze nit ga interesuje.
Dakle, potreban je izdavač sa parama ili grupa izdavače koji guraju iste stvari. potrebno je da se to prepozna kao ista stvar (neverovatno raznolika u svojim podvrstama ali sve FANTASTIKA). To treba da ima odgovarajuću medijsku pažnju. I ljudi to treba da žele da čitaju.
Eto, rešili smo. Aj sad na posao.
Quote from: "Nimrodel"A, jebaga, momci! Bar da se makljate oko mene, pa da tako bude neke vajde (tko zna, možda bi čak od ove teme nastala i neka sa oznakom XXX... he, he, tu bi se ono ah majne šaci najbolje ubacilo), ali oko nemeckog... disbitno je to ovde.
Ništa... Lurde, dušo, de bar me ti pozovi u bufet na pićence, a ja ću ti dati kompensan da ti žgaravica prođe. 'Oće to da muči u ove jesenje dane. :)
Makljanje je i pocelo i radi se u stvari o tebi. :wink:
Ali evo jos jednom, izvini Mixi, nije bilo nista licno. OK?
Da se vratimo na temu.
A nije li i svaka vrsta knjizevnosti namenjena samo odredjenoj publici? I nije li mozda jedan od razloga sto smo u getu taj sto nas u stvari ima jako malo koje zanima ta knjizevnost (iz ma kog razloga da bilo tako).
Ali cu se jos jednom sloziti s Nimrodel da ogranicenost s obe strane najvise ima veze sa nerazumevanjem i neprihvatanjem zanrovske knjizevnosti od strane ionako nadrkane kritike (a kad smo kod toga... ko u umetnosti uopste ima pravo da postavlja ikakve granice??).
I treci put, Mixi, izvini.
Aferim, Sam.
A gde su nam ti izdavaci? Bobane?
Ne, ne mogu se složiti sa zaključkom da su samo izdavači krivi - kriva je država koja ništa ne kontroliše i nikog ne pomaže, krivo je i vreme samo, i svinjarije koje su u Srbiji odvajkada (he, šatro Domanović i Nušić pisali bajke, a?), i proklete predrasude od kojih ni sama nisam slobodna, i naši afirmisani teoretičari, a i sam krug ljudi koji voli ove žanrove.
Nažalost, večito su nam oči uprte ka Zapadu, a zabrovljamo ono što imamo u našem dvorištu. Ne bih da zvučim nadmeno i kao neka budaletina koja diže ovu zemlju kao svetu, ali mora se znati da smo što se tiče škola tumačenja književnih dela, ispred tih istih Amerikanaca i Britanaca veoma daleko... Previše su okrenuti eksplicitnom, previše pozitivistički nastrojeni. Kao da su stali u jednom trenutku i zaboravili sve ono što su započeli... iskreno, prijatno se iznenadim kada pročitam nešto što je eto po metodi proučavanja došlo do Nortropa Fraja, bar bude zanimljivo... a kod nas, kod Rusa, kod Čeha se odavno prilazi književnom delu kroz pluralizam metoda u tumačenju... mnogi od njih ne znaju ni za Bahtina, ni za Rikera, ni za Štancla, a Eka poznaju samo kao pisca.
Dugo nisam to videla, dok nisam ozbiljno počela da proučavam Tolkina, a sada, Mervina Pika. Oh, kakva su razočarenja bili neki od njihovih izvikanih proučavalaca... dno u svemu tome sam našla prilikom intervjuisanja Majkla Martineza, koji je na pitanje o tome šta misli o optužbama da su Tolkinovi likovi crno-beli, odgovorio potpuno suludo - Tolkin nije bio rasista... uostalom, evo preneću vam taj deo razgovora sa njim:
What do you think of frequent "accusations" about Tolkien characters being too white and black, and too shallow to be really convincing?
These accusations are based on a very shallow reading of the
story. Tolkien himself pointed out, when he heard these accusations in the
1950s, that even his Elves were not entirely good. There dark-skinned
people in the story who oppose Sauron, and fair-skinned people who serve
him. So, the characters are not racist caricatures.
Loše... Kako bi tek odgovorio da sam mu postavila neko pitanje o hronotopu?
Poenta je sledeća - sf, ef i horor nemaju u Srbiji svoje tumače koji bi mogli da objave svoje studije, da bi se ti žanrovi ustanovili kao nešto od vrednosti, kao nešto što treba štampati u većem tiražu... da, ćičkur će neki izdavač takve stvari objavljivati - zvučnije je preneti, recimo, autobiografiju porno zvezde (he, igre sa dildom, male tajne klistira i ksilokaina i naravno, večito pitanje - da li se uživa u teslačini posle toliko filmova i partnera?).
Još jedna stavka je veoma bitna - sami prevodi i izdanja o kojima se ovde toliko drvilo. Neću uzimati u usta nijednog od novih izdavača, 'ajmo, pogledajmo Narodnu knjigu (Metuzalem koji je preživeo i zajebo i Nolit, i Prosvetu, i BIGZ, a bogami i SKZ)... da, na izdanjima te izdavačke kuće imate potpisane i lektora i korektora, a ponekad i redaktora... Da, potpisane, ali njima traga nema u samom tekstu izdanja... Prevodioci, he, u ovoj zemlji nema potrebe da neko bude obrazovan da bi prevodio... neko klinče će to prevesti za evro, eventualno dva po šlajfni. Sramota. Što bi moja luda mater rekla - 'Ajd Alija, nek' je više vojske.
Da, rad i požrtvovanje jesu potrebni, ali potrebna je škola, poznavanje i onoga što spada pod tradicionalnu književnost i pod maternji jezik, briga same države za izdavače i za ljude koji rade za njih - potrebno je moralno ponašanje... no, svi znamo kako je završio Tomas Mor, a ni hrišćanstvo, ni komunizam nisu dali odogovor na pitanje - je li moralno da ne šišam ovce kada zvezda upekne - a vreme Marlen Ditrih i one njene "Sag Mir Wo Die Blumen Sind" je prošlo odavno...
@ Jake: Man' zbog mog neparlanja nemeckog da se makljaš sa Mixitronom, ih znam nemecki kad nazujem gojzerice i kada radim ono što radi ona već gorepomenuta porno zvezda i to i više neg' što bi trebalo. Strašno, moglo bi se pomisliti da su tu razvrat i blud na delu, a opet zlobni bi mogli reći - sestro, da te ne trese nejebica, te 'vake skarednosti pišeš... no, pošto i ja hoću da budem primećena, moram tako, izeš tu kao neko polemisanje, pre svega su tange u pitanju! :shock:
Quote from: "Nimrodel"Zašto su sf, ef i horor slipstrim žanrovi u Srbiji?
od stranih dela štampanih kod nas? slipstrim je tu endemičan. stiže nama svašta, u poslednje vreme tone 'pravovernog' fantasyja koji ne može biti interpretiran kao bilo šta drugo.
u domaćoj proizvodnji? ok, od hard-prstom-u-pekmez-SF-a svi se nekako klone, da ne ulazimo i ovde u
zašto kad ga nismo dobili ni na tome posvećenoj temi. da li postoji takva tendencija? kako kod koga. neki od pisaca gledaju da se pomaknu od klišea žanra, ili da minimizuju fantastični element radi efekta, to je ok, al ne vidim ja nigde tu ciljano slipstrimovanje. a i ne mislim da taj epitet ima smisla na tržištu koje na svaki fantasy lepi 'novi tolkien!', a na Martina 'SF roman godine'.
reci, da li si mislila na nekog konkretn0?
Zakk, odlično navedeno - da to zaista piše na naslovnici Laguninih izdanja "Pesme leda i vatre". Ali, ne radi se samo kategorizacijama, tipa - ovo je ruski GP - to je još najmanji problem. Stav ljudi koji su čelni u našoj nauci o književnosti i ljudi koji su u stolicama izdavačkih kuća (a ne pripadaju relativno mladim izdavačima) je problematičan. Recimo, na našoj katedri za opštu književnost (govorim ovde o Beogradu) ili za anglistiku (nju uzimam zbog dominacije autora sa engleskog govornog područja - ne važe se sad one južnoameričke Izabele Aljende), nijednom rečju ili tek usput pomenu se neki od autora, veoma bitnih u II polovini XIX veka ili u XX veku, da bogami, ne pominju se ni ovi žanrovi, sem kao onako usput. Ne kažem, bilo je pokušaja studioznijeg pristupa (Pijanović, Ana Radin, Dejan Ajdačić), ali nigde ni kod njih nisam naišla na otvoreno imenovanje ovih žanrova. Zorana Živkovića sam nekada davno slušala kako govori o njima, Ranka Munitića, ali to se odnosilo na film, manje na književnost. Još jednom se ograđujem - moguće je da mi je štošta promaklo od studija naših autora, a kako i ne bi, kada se mnoge stvari mogu pronaći samo u Beogradu i to vrlo često, ako poznajete nekoga ko je igrom slučaja poznanik, drugar, sa dotičnim autorima.
Ma, o čemu ja ovde pričam? Ta, još pre su Murkok, Meri Šeli, Mekafrijeva, onaj nesrećnik Teri Bruks izlazili u ediciji Plava ptica, koja je bila klasifikovana kao "književnost za decu i mlade"! Bruka je ako neko ozbiljan dohvati time da se bavi - gde ste videli da se mator čovek bavi fantastikom, a da ne pripada narodnoj književnosti ili nečemu starom skoro 200 godina? O Sviftovom Guliveru se govori kao o satiričnom romanu, kao o romanu koji je nosio političku žaoku - sf, ili odrednica fantastika se ne pominje.
Možda bi Boban Knežević bio ovde voljan da progovori i na kakav način se II izdanje Gospodara prstenova prodavalo u Srbiji - ono Stilosovo, koje je došlo posle Nolitovog malotiražnog iz 1981. Ja sam 1986. godine u svom poštanskom sandučetu našla fenomenalnu porudžbenicu, dizajniranu rukom Boba Živkovića... bila sam jedna od onih koji su poručili to izdanje i dobila tri knjige u kutijici (kao kod Harper-Kolinsa), sa sve ogromnom mapom, i recikliranim papirom i broš povezom. No, u knjižarama im nije bilo mnogo traga.
A deci je jako teško objasniti zašto ne mogu da čitaju Gospodara prstenova sa svojih 10, 11 godina, iako stoji na delu u biblioteci koji je namenjen njima.
Quote from: "Nimrodel"Možda bi Boban Knežević bio ovde voljan da progovori i na kakav način se II izdanje Gospodara prstenova prodavalo u Srbiji - ono Stilosovo, koje je došlo posle Nolitovog malotiražnog iz 1981.
Za GP se može reći sve osim da je bio malotiražan. Nolit 6000 primeraka; Stilos dva izdanja, ukupno 16000; posle toga a pre pojave filma Ezoterija, preko 10000 (verovatno ni izdavač sam ne zna koliko)... posle filma, to više niko i ne broji.
Nimrodel, ne znam gde si se ti krila 1986 ili na kakva mesta si izlazila. ali Bobovog Tolkina je bilo na svakom koraku, u knjižarama, naravno.
Nimrodel:
QuotePoenta je sledeća - sf, ef i horor nemaju u Srbiji svoje tumače koji bi mogli da objave svoje studije, da bi se ti žanrovi ustanovili kao nešto od vrednosti, kao nešto što treba štampati u većem tiražu...
Postaje teško za praćenje... Nim, da li je
ovo otprilike suština onoga što želiš da kažeš?
OK, to je poprilično tačno, sa onim okamenjenim tumačima istine na nadležnim fakultetima, ali bojim se da ima još: upoznao sam tako kolege u svojoj struci na koje se bez preterivanja mogu primeniti reči jednog cinika:
"Poslednje što su pročitali, bio je tekst na sopstvenoj diplomi."
Pogledaj oko sebe - koliko klinci MALO čitaju (da ne pišem sad šta drugo rade ...) Na sve to, prisećam se daleko boljih vremena - prethodne, velike Jugoslavije, gde su tiraži odličnih "Kentaur" izdanja (SF, ako mlađi ne znaju), bili ne veći od 8000 komada. A tržište je bila dvadesetomilionska zemlja.
Težak slučaj - malo ljudi uopšte čita, a treba ih edukovati za fantastiku.
Klinci su se u većem broju zainteresovali za f
antasy tek kad se pojavio FILM "Gospodar prstenova..." Ako su određeni mediji već presudili knjizi - šta ostaje?
Da se vratim temi - da li predlažeš "dugi marš kroz institucije" - kao kad su, posle poraza idealizama 1968, mladi nemački levičari rešili da postepeno osvajaju vlast, i tako na dugu stazu pokušaju ono što nisu mogli revolucijom? Odnosno - da se neki mlađi ljudi na nadležnim fakultetima potrude da proguraju svoje viđenje fantastike, pored fosilizovanih tumača istine? Da nametnu jedno novo, moderno, lično shvatanje te fantastike?
Književnost je izgleda tvoj domen: vidiš li tamo, na fakultetu, te drčne mlade ljude? Ima li ih?
Quote from: "Nimrodel"
@ Jake: Man' zbog mog neparlanja nemeckog da se makljaš sa Mixitronom, ih
Ipak ću razočarati sve koji su već uložili kintu; neće biti ubijanja. Ratne sekire su još jednom pažljivo uvijene u voštano plantno i odložene nadohvat ruke.
Nadam se da smo iz ovog neprijatnog iskustva obojica izvukli odgovarajuće pouke...
Vidis, varvarin je u pravu. Niko ziv nece da cita. Deci se smuci samo kad vide kolike su fantasy-knjige po obimu (mada Harija Potera gutaju), ali generalno omladina ne voli da cita.
Dakle, nije problem samo u izdavacima, vec i u publici, koje nema. Kako onda naterati nekoga daizdaje nesto sto ce da kupuje mala skupina ljudi? A kad i ta mala skupina svakako sve cita u originalu i prevod uzme da mu eventualno trazi dlaku u jajetu?
I kad smo kod stava kriticara... posto si se ocigledno bavila time podrobnije, Nim, kakav je stav zapadnih kriticara prema zanrovskoj knjizevnosti?
QuotePoenta je sledeća - sf, ef i horor nemaju u Srbiji svoje tumače koji bi mogli da objave svoje studije, da bi se ti žanrovi ustanovili kao nešto od vrednosti, kao nešto što treba štampati u većem tiražu...
Izgleda da sam glup, ali zaista ne mogu da shvatim šta hoćeš da kažeš.
Odnosno, mislim da shvatam, ali ne mogu da verujem i povežem sa ostalim tvojim stavovima, koji deluju prilično logično.
Zar zaista misliš da bi stvaranje nekakve domaće kritičarske "škole fantastike" doprinelo unapređenju statusu ovog žanra kod nas i većim tiražima ovih knjiga?
Meni to deluje kao utopija... Pa kakve tumače u svetu ima ova vrsta književnosti i kakve to veze ima s tiražima knjiga iz oblasti fantastike?
Izgleda da danas baš imam vremena...
Mićo, prestrog si. Tačnije - da li možeš da zamisliš situaciju gde neki od Boga postavljen, ozbiljan i poznat kritičar kaže na TV, u poslednjih tri minuta glavnog Dnevnika , posvećenih kulturi: ".. i mislim da CRNI CVET jeste vrlo interesantna knjiga, u duhu vremena, i da dostojno odgovara na suštinska pitanja fantastike, istorije i egzistencije ...", ili, zamisli već nešto slično. (teško je zamislivo!)
Pitanje je - a da li bi to pomoglo da još 1000 ljudi poseti knjižare?
Vidi se da se bavimo utopijskom književnosti.
Pa čak i da se to desi, zar zaista misliš da bi to značajno podiglo prodaju Crnog cveta?
Rekao bih.
Jok.
@ Mića: I šta sad na tvoj komentar reći? Dakle, ok je da se o Dučiću ili nekim drugim ovde ljudi bave iznova i iznova, a za nešto što nije po hercu lokalne zvanične književne kamarile je bespredmetno govoriti. Ta pogledajte samo teme na ovom forumu... Ljudi, vi bi trebalo da ste prvi u tome, da razgovarate o recimo, uticaju grčke mitologije na Dena Simonsa, o arhetipovima i obrascima u epskoj fantastici, o nemogućnosti žanrovsog određenja Kerolovog Drvenog mora... a šta se zapravo ovde radi (dakle, ovo sad iznosim kao neko ko jeste duže vreme čitao postove i rasprave na ovom sajtu)? Kako da ovi žanrovi u Srbiji budu priznati, kada ni sami nemate vere u njih... pre će biti da razgovori ovde služe za pothranjivanje ega i za ono – ispao sam pametan u društvu... Ne, dragi sagovorniče, ako su naši pisci i teoretičari imali muda da zaista produktivno pišu i govore o piscima i pojavama koji nisu bili popularni ni u Srbiji, ni u zvaničnim književnim krugovima, odakle bilo kome moralno pravo da tvrdi da je to što nema utemeljenja u zdravom razumu? Zar si zaboravio – Srpski književni glasnik je pre nekih 80-90 godina bio glasilo zvaničnih književnih veličina, ali to nije ništa smetalo Crnjanskom, niti Petroviću da onako zdušno i tvrdoglavo guraju napred svoja ubeđenja i odbranu svojih merila toga šta zapravo treba odbraniti kao vredno i valjano. Ne, u ovome se nećemo složiti, jer zvučiš kao i ona ekipa (Živković, Papić i još neki) koja je pre nekih mesec dana govorila za Studio B onakve stvari o ef-i, sf-u i hororu... Jedina poenta njihovih nadmenih iskaza je bila sledeća: Mene moja usta kad ne bi hvalila, ja bi ih sve rukama širio 'vako, 'vako... Dok se god bude tako razmišljalo, Varvarinovo pitanje o drčnim mladim ljudima će biti 100% legitimno i nažalost, tačno.
@ Boban: Dragi gospodine, ja sam se ogradila, tako da zaista nisam govorila o periodu objavljivanja GP posle 1990. godine (Ezoterija, Moć knjige, Narodna knjiga), a bar to morate priznati, 1981. godine je cifra od 6000 primeraka bila mala (mada ta cifra stoji na Stilosovom II izdanju – o Nolitu ću imati informacije u toku dana)... No vašim pitanjem ste dali odmah i odgovor – živela sam i živim u provinciji, i kako nisam mogla da dođem do Znaka Sagite, tako ni u ova tri grada u kojima sam živela pre 1990. godine nisam u knjižarama mogla da vidim Gospodara... sva je sreća, te ste slali na kućne adrese one porudžbenice. Poštovani gospodine – Beograd nije Srbija i kada se to bude shvatilo, možda će se onda neko i postarati da informacije o bitnim stvarima ne ograničava na uski krug ljudi... Hvala bogu, danas postoji internet, te je i situacija drugačija... ali tako nije bilo ranije. Svejedno, izuzmimo Tolkina, za kojeg ionako čujem da ga ne volite, šta je sa vašim Monolitom, Tamnim vilajetom, Znakom Sagite? Nemojte mi samo reći da sam i tu neupućena i da su ta izdanja bila prisutna svugde... Da nije isti slučaj i sa Polarisovim? Jeste da sad već duži broj godina nosim naočare i uveče ćoram, jerbo mi ove moje plave okice suze ko lude od monitora i slova, ali jako dobro znam situaciju u knjižarama u mom gradu, a isto tako znam da je sama distribucija knjiga pogana rabota i da se izdavaču može dogoditi da ostane kratkih rukava, kada su u pitanju knjižarice... Ako ćemo pravo, tek od pre 6-7 godina akviziteri nude i ovakav tip knjiga kada uđu u neku radnu organizaciju. Ne, ne, Bobane, nemojte biti toliko isključivi sa mnom... ja jesam žena i kao takva sam emotivna i nežna, slaba na svako džentlmensko ponašanje, krhka kao trščica što se povija na snažnom vetru poput vas, ali kad treba umem da gledam i da prenesem drugima ono što sam videla. No, ne zamerite mi, ako je slika toga ponekad i pogrešna, pitanje je sa kojeg gledišta posmatram nešto što je istina, ali sa stotinu strana, trep, trep... Tako mi, Ajnštajna.
Kao što sam se i bojao, ništa se nismo razumeli.
Nisam ja protiv toga što govoriš, samo sam pokušao da ukažem na to da je nemoguće očekivati da se desi nešto što se desiti ne može.
Tući glavom o zid :x je veoma glupa stvar i što pre čovek to nauči život će mu biti lakši i manje će ga boleti glava.
S obzirom na to da dobro poznaješ teoriju književnosti, molim te pokaži mi koji to strani teoretičari fantastične književnosti postižu to što tražiš od naših?
Tom Šipi kao prvi, Vejni Dž. Hemond kao drugi... obojica na Tolkinu. Isak Asimov, Artur Klark, pa i Teri Pračet i Ursula Legvin. Mada, ne bih sada da se igram sa tobom pitalice... to sad ko u školi ti me pitaš, a ja se onda dokazujem je već glupo... Hej, pa jedan Borhes je napisao Rečnik fantastične zoologije, majku mu...
Ja opet nisam tako naštimovana da se mirim... mora biti i budala na svetu, jerbo da je drugojačije, bilo bi kobiva dosadno.
@ Boban: Evo, sad mi dojavi moj drugar De Hammo da je tiraž Nolita za GP bio 6000 - 1981? To je mala cifra, s obzirom na to koliki su tiraži bili u to vreme... ako pogledamo, u mnogo manje komercijalnoj Nolitovoj ediciji Sazvežđa Antropološki eseji Nikole Miloševića iz 1978. su izašli u 5000 primeraka, a Bahtin O romanu je izašlo u 3000. primeraka 1989. u toj istoj ediciji. Mogu pogledati i druga izdanja tog vremena što se tiče beletristike, pa će se doći do toga da je tada to zaista bio mali tiraž.
Možda grešim, ali čini mi se da je kolega Dejan Ognjanović započeo nešto u tom smislu, na odgovarajućem fakultetu u Nišu: mislim na borbu za srca i umove budućih poslenika književnosti.
Kakve su šanse da se budući krutičari zaraze virusom fantastike ovde, u Beogradu?
Pre svega da se izvinim što sam zvučao propitivački. Nije namerno.
A da se ne razumemo, ne razumemo se.
I ja sam ista takva budala iako spadam u Bobanov 40+ klub.
Stvar je samo u delimičnoj promeni pristupa, koji ide sa godinama i sa činjenicom da vremenom shvataš da si na ovom svetu sa ograničenim rokom trajanja, tako da se ne isplati previše gubiti vreme na stvari na koje ne možeš uticati.
Ja, naime, mislim da se stvari moraju pomerati radom, a ne pričom. Izdavanjem pravih stvari, prevođenjem pisaca koji to zavređuju, podrškom talentovanim domaćim piscima. Jer samo tako će, vremenom, doći do podizanja kvaliteta ukupne domaće fantastične proze, a to je, valjda, cilje kome se teži. Tu nekakva priča, teorijski radovi, popularizacija ove vrsta proze, mogu donekle pomoći, ali samo ograničeno i samo ako su praćeni istinskim kvalitetom.
Ako to prebacimo na svetski plan, koji pominješ, Ursula ti je dobar primer ličnog angažmana da se dođe do bolje fantastične proze, kako kroz prozno stvaralaštvo, tako i kroz teorijske tekstove.
Ono što su Asimov i Klark radili su upravo suprotan primer - kako ne treba raditi. Ali, ako ćeš pošteno, ni Ursula ni Asimov u suštini nemaju puno veze sa statusom fantastične proze na Zapadu. A još manje tu imaju akademski krugovi oko Science Fiction Studies i sličnih časopisa koji se bave analizom ovog žanra sa teorijskih osnova.
Nema potrebe da se gleda u fakultet toliko... tu postoji opasnost da već afirmisani kritičari drpe neke od ideja koje je neko sa druge strane hteo da realizuje. Fakultet bi mahom i trebalo da bude mesto na kome se udaraju temelji kada se govori o tradicionalnoj književnosti i jeziku (jedno i drugo su neraskidivo povezani - zato i zameram ljudima sa opšte književnosti što se bar neko vreme ne uče maternjem jeziku i sopstvenoj književnosti, ovako kako je sad koncipirano šuplje izgleda).
Problem je u samom izdavaštvu i književnim časopisima. Izdavači neće mnogo da se bave danas teorijskim radovima (iznenađenje su bili Geo poetika i Cepter koji su 1998. i 2000. izdali Hermeneutiku i poetiku Zorice Bečanović-Nikolić i Probleme poetike Dostojevskog Mihaila Bahtina... no, više ne vidim njihova izdanja, biće da ni sadašnja studentarija ne daje pare više na te trice).
Opet, književni časopisi obično se okreću oko zatvorenog kruga ljudi, vrlo često zatvoreni za nove saradnike i nažalost, distribuiraju se na veoma malom prostoru. Za Letopis Matice Srpske morate poznavati Jovana Delića, Petra Milosavljevića ili nekoga iz same Matice, da imate odogovarajuću titulu da bi mogli nešto da objavite za njih (verovatno je da ima izuzetaka, ali oni samo potvrđuju to pravilo).
Za Svet reči potrebno je da poznajete Mihajla Pantića, neke druge iz uredništva, ili da ste već afirmisano ime, da znate nekoga iz Društva za srpski jezik, da biste objavili za njih... naravno, tu i prag vašeg izlaganja mora biti niži, jer je časopis namenjen srednjim školama, mada ga zapravo nijedan srednjoškolac ne može pratiti zbog složenosti.
Za Gradinu kragujevačku više i ne znam šta je potrebno - na moju veliku žalost, moje oči je ne videše jako dugo - problem sa distribucijom.
Niške PRESSING i TRASH nisam držala u rukama, ali za njih moram reći da je uredništvo prilično otvoreno za saradnju i da i oni imaju problem sa ograničenjem u distribuciji.
Požarevačko Braničevo, nekada davno veoma dobar časopis, danas je prilično jadno i još uvek ne znam koliko bi ikome bilo na čast da nešto i objavi kod njih. Distribucije skoro da i nema, ali otvoreni su za nove tekstove - s tim da tu morate biti posebno obazrivi, jer je urednica prilično čudna i opet sve meri na tasu afirmisanosti i zvučnosti nekog imena.
Znak Sagite - tu i sami znate kako je, Emitor takođe.
Ono što je moglo biti dobro je ovaj sajt, kao šire stecište ljudi koji vole ove žanrove je postavljanje studija i eseja vezanih za teme koje su aktuelne. No, koliko vidim, ovde je bitnije ko će kome bolje zavući cajper, ko će ispasti pametniji, ko će koga napušiti... to nije dobro. Ja sam mislila da je na Krčmi očajna situacija, ali bogami mrtva trka je u pitanju između ova dva sajta. Čini mi se da kada bi neko nešto i pokušao ovde da uradi, da bi ga ljudi gledali kao budaletinu... valjda se već naviklo i pomirilo sa činjenicom da je ovo mesto više onako za pothranjivanje ega.
Moram istaći da se na fakultetu ljudi bave fenomenima koji pripadaju ovom žanru - iako ne volim Jerkova, pre nekih 7 godina čovek je pozdravio moju studiju o Pekićevom Besnilu u kojoj su se nalazili čak i pasaži koji su govorili o Donerovom Otkrovenju, o simulakrumu Apokalipse i još nekim na baš ortodoksnim pogledima na ovo delo. Nedostaju jednostavno teoretičari koje bi neko objavio - nije da ih nema... jednostavno, zbog svog opredeljenja su prokaženi među svojim kolegama na fakultetu, istureni opasnoj kritici i podsmehu od strane istih, a opet, nisu članovi Komarčića, ne poznaju ljude sa druge strane, a i kad bi ih upoznali, ko zna na kakva bi iskušenja još naišli (jer, bože moj, u Srbiji se svako može baviti književnošću i jezikom, davati ocene nečijeg rada). Dakle, nije istina da ih nema - ima ih, no, pored onoga što znaju, potreban im je i neki srećan slučaj.
@ Mićo: To što govoriš je istina, no, tu postoji i druga strana medalje koju upravo opisah u prošlom postu. Šta meni vredi to što imam skoro celu novu knjigu o Tolkinu, sa zaista novim otkrićima i na ravni samog jezika, i kada govorimo o imenovanjima, i koja se bavi tipovima negativnosti sveukupno i u Hobitu, i U GP, i u Silmarilionu i svim ISZ, koja otkriva i poetičku zamisao samog autora koja nije realizovana, kada to nikoga ne interesuje, kada jednostavno ne bih imala gde to da objavim.
Moji prijatelji sa fakulteta imaju probleme da objave svoje studije i knjige, ko bi tek hteo da ovako nešto pogleda? No, ne žalim se, radim za svoj groš, a ujedno su bar u jednom segmentu ljudi upoznati sa ovim stvarima zahvaljujući jednom drugom sajtu... no, to ništa ne znači, u pitanju je samo net i treba nabasati na te članke.
Uh, odvratno, sad sama sebi zvučim kao skriboman koji se žali mami da ga je Đokica tresnuo po tikvi... loše. No, ono što me teši je moja ambicija da postanem zvezda narodne muzike i da bar jednu čašicu velikomučenice prepečenice popijem sa Erom Ojdanićem, eventualno sa onim divnim čovekom Kebom koji je otpevao pesmu U crno obojeno . Pogodio me njome ko prstom u tur i to sa otkopčanim lažigaćama.
Nimrodel, idi na Zabava... pa na Bobi ne shvata koncept kera.
Tu pokušavamo, javno, od zbrzanih prlča stvoriti bolje.
Ako si zaludna, seci i predloži.
I to je akcija.
nimrodel, ti si filozof, praktikuješ majeutiku.
ali, šalu na stranu, dobro ti je pitanje. i mislim da si bila jako blizu odgovora kada si pomenula 'epohu'. da bi odgovorili na tvoje pitanje, ne bi bilo loše staviti sf i ostalo u društveni i istorijski kontekst, pa se onda zapitati (bilo bi dobro kada bi neko od nas bio 'potkovan' za to...).
sigurno ne treba zanemariti ni ni one važne face u foteljama koje u mom kraju popularno zovu 'drmadžije' i koje definitivno rade u svom interesu, koji možda na kraju dolazi do izraza u vrsti duhovnog ili književnog monopola. ali, kakvim mehanizmima se oni služe da bi to postigli? jesmo li mi toliko autoritarna nacija, pa čak i čitamo samo ono što bi 'trebalo'?
nažalost, omladina zaista sve manje čita. možda zato što su mladi danas zatrpani brojnim ponudama i najrazličitijim sadržajima u različitim formama, lako dostupnim. šta se dogodilo sa ljubavi prema knjizi?
neko je pomenuo i nerazumljiv rečnik fantastike. ma dajte! još kao osnovac sam se kljukala fantastikom, a rečnik mi nikada nije bio problem. uglavnom sam, sećam se, značenja nepoznatih termina izvlačila iz konteksta, a radili su i rečnici(imala sam tu sreću da smo ih imali u kući).
a volela bih i da mi objasniš šta ti znači ono da deca ne mogu da čitaju tolkina sa 10 godina? ( moja ćerka ga doduše, nije mogla 'svariti' sa šest ili sedam,iako sam pokušala da je 'navučem', ali sa devet ga je 'smazala', mislim na 'gospodara prstenova')
@ drf: Juft! 'Ajd, čik pogodi iz kojeg je ovo stripa? Ha, lolo, 'ajd sad!
@ dmitras: Objasniću sad zašto deca ne treba da čitaju GP. Za razliku od Hobita, u GP nije pisan za decu, i čak se u samom pripovedanju bitno razlikuje od njega. Hobit je nastao kao pričica po ranijim crticama za drugo Tolkinovo nikad završeno i objavljeno delo ,,Bimble Bay" i po uzoru na ,,The Marvelous Land of Snergs" Edvarda Vajk-Smita (Edward Wyke-Smith). Gospodar prstenova je iznikao iz Tolkinovih knjiga stvaranja Silmariliona, kao jedan mali segment velike istorije ljudi sa naše planete. Sam Tolkin u jednom od mnogobrojnih pisama Alenu i Rejneru Anvinu govori kako neće moći da ispoštuje dogovor o nastavku za Hobita, jer ga je samo pričanje prevarilo i on je nastavio onim tonom kojim je za svoj prvi klub T.C.B'S. i za svoj potonji klub Inklings pisao i pevao alternativnu istoriju sveta.
Naravno, deca ga mogu čitati, ali neće videti ono što je potrebno, niti će dobro formirati sliku tog sveta... Apendiksi su još zakučastiji zato što se naslanjaju na delove istorije koja nije bila poznata sve do devedesetih godina prošlog veka.
Gospodar prstenova je pripovedan sa perspektive smrtnika koji su ograničeni u svom znanju, ali samo prividno, jer se u nekim delovima otkriva onaj sveznajući pripovedač koji sve vreme ima na umu da ovim delom ispunjava veoma krhku i labavu ljudsku tradiciju i istoriju. U njemu se mešaju znanja sakupljena i iz vilovnjačke perspektive sveta, koju nazivamo ,,Round World Version", a i iz ljudske koja pripada drugom smeru iste priče ,,Flat World Version" – a prisutna je i perspektiva izmešane tradicije, vilovnjačko-ljudske, koja se u samom GP vidi kroz Faramirovu priču o Numenoru i tipovima Ljudi, a bolje je zastupljena u Silmarilionu pod odeljkom Akalabet.
U godinama nastajanja GP, Tolkin je radio i na nekim drugim mističnim tekstovima, koji potvrđuju da ova trilogija samo za one koji je nisu dobro pročitali ima srećan kraj. Kod njega imamo postavku sveta sličnu Hesiodovoj – sve je u stalnom opadanju. GP se ne završava srećno – nastaje IV doba u kome se gubi svaki trag veze Ljudi sa starijim rodom (sem još jednog kontakta u srednjem veku – dolazak Šiva vilovnjačkog deteta da obnovi ponovo propadajuću rasu Ljudi), zlo i dalje postoji samo u drugim oblicima (recimo, postoji njegova nedovršena priča Ponovno dizanje Senke, gde se opisuje pojava kultova koji ne poštuju ni prirodu ni ljudske živote), a Frodo i Bilbo nikada nisu izlečeni i umiru na Tol Ereseji, van smrtnih obala, izgubljeni i za svoj svet i za svoje prijatelje.
U opisu sna koji Faramir priča (zapravo, od te noćne more su patili i sam Ronald Tolkin i njegov sin Majkl), opisuje se zapravo Pad Numenora i povezuje se sa večitom opsesijom samog autora – Atlantidom. Negde u tom vremenu kada je Tolkin Faramiru poklonio svoj san, napisao je veliki deo svog nedovršenog mističnog teksta Notion Club Papers, u kome će Numenor na adunaičkom jeziku nazvati još i Atalante i Avalone... povezaće nas sa onim što nalazite u GP i Hobitu.
Ne, definitivno ovo nije priča za decu – a većina njih donosi sud da je u pitanju veoma smorna knjiga (bar ja to znam, radim na takvom mestu gde su deca stalno i uvek razgovaraju sa mnom – deca traže lake spin-ofove, Roulingovu, Sniketa i Stojkovića, i sa punim pravom to čine s obzirom na to da im je lektira još uvek ona koju smo i mi nekada čitali (Đurđevak, Doživljaji Nikoletine Bursaća, itd)).
GP je samo još jedna od knjiga u nizu Tolkinovog pričanja o smrti i njenoj ontologiji. Baš sam ovog meseca dobila preveden čuveni dijalog Andrete i Finroda u kojem govore o smrtnosti Ljudi i Priču Adanelinu u kojoj postoji sa ljudske perspektive ispričana nesreća Ljudi i dobijanje smrti kao kazne. Tolkin je nažalost u Srbiji zapravo nepoznat pisac, a GP ne treba davati deci, bar ne dok ne prođu naše epske pesme, grčke mitove, sumersko-akadske mitove i dok im neko ne ispriča Volsungu... ako hoćemo da na pravi način vide ovu ogromnu sagu, čiji je centralni motiv smrt i čovek.
Za decu su Hobit i Farmer Gil od Buta (srednjevekovni nastavak priče započete sa Eruom i Ainurima, a završene sa Alvinom Lodamom (Aelfwine), profesorom engleskog jezika iz XX veka), Kovač iz Velikog Vutona.
Ako vas interesuje nešto više o svemu ovome – uradila sam odrednice za Wikipediju, te vam ostavljam linkove:
http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Kralj_%C5%A0iv
http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Adanel
http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Adunai%C4%8Dki
http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Aegnor
http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Alvin_Lodam
http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Anaduna
http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Andret
http://wiki.tolkien.co.yu/wiki/Athrabeth_Finrod_Ah_Andreth
Quote from: "Nimrodel"@ drf: Juft! 'Ajd, čik pogodi iz kojeg je ovo stripa? Ha, lolo, 'ajd sad!
? ako misliš na slikicu, ne znam.
Veseli me tvoja pojava ovde. Pomeraš bulju.
Nimrodel, a da ti dođeš da radiš predavanje o GP. ovo je odlično, a troškovi pokriveni.
TO! Pravo predavanje o knjizi Gospodar prstenova! TO!!!
E ajde Nimrodel stvarno. HOCEMO!
he. vidi se da nemaš dece, nimrodel, čim ne znaš koliko toga je u stanju dečiji um da pojmi i pozivaš se na gore navedene razloge.
neću o tome, jer nije reč o toj temi, ali deci je baš potrebno davati da se izbore sa strukturama značenja širim od onih koje su do sada usvojili i koje mogu da shvate. zar misliš da dete samo zato što je mali čovek nije u stanju da oseti višeslojnost dela?
ne, otvaram temu, pa ako neko ima nešto da kaže, neka izvoli
:D :D
@ dmitras: Ja se nikad ne bih usudila da dajem takve ocene o nekome, a da prethodno bar ne saznam nešto više o čoveku. dmitras, neka ti ovo ide na neznanje i eto na neku potrebu, koja je još uvek meni neobjašnjiva, da u glavi bez ikakvog osnova formiraš mišljenje o meni. Iznenadila bi se koliko si se prešla u pretpostavci. Zamolila bih te da više ne pretpostavljaš takve stvari - neukusno je.
Što se tiče predavanja - hajde ljudi, videćemo... rado bih vam govorila o mnogim stvarima, ali ja čak ni ne znam kako izgleda vaš prostor.
Pitanje prostora:
Ako je to od ikakvog značaja, Klub se sastaje u Sali za tribine Doma omladine, prvi sprat, svakog ponedeljka u 19.00.
(Ne važi za ponedeljak 31. 10. , izbačeni smo, u Domu je Beogradski džez festival).
Nim, dođi jednog ponedeljka, pogledaj... svrati posle s nama na pivo. Uz
pivo pričamo uglavnom o fantastici.
Možda ti se i svidimo.
Slika govori više od hiljadu reči:
(https://www.znaksagite.com/ghoul/LKaven4.jpg)
E, pa lepo vam tu... rado bih svratila ponedeljkom, ali to more samo preko školskijeh raspusta - jebem ti, čitav život provedoh u prosveti, kakav usud. No, videćemo da se nešto iskonstruiše, sva je sreća, te mi do Bg-a autoputem treba nekih sat i po busom. O LK sam čula mnogo lepih stvari od Dušana Žice i Ivana Jovanovića, ali i pročitala mnogo teških postova ljudi koji se tamo sastaju.
Teški postovi su posledica toga što smo od krvi i mesa a ne marionete i pozeri.
Nije toliko bitno šta se priča, već šta se i kako radi...
Bar nam nikada nije dosadno.
Na onoj slici gore postoji šest ljudi koji imaju objavljen makar jedan SFiliF roman.
Evo, s posla, krisom malo lurkujem po sajtu i imam sta da vidim: Buka, galama, medj' muskinjama lom na forumu... a to znaci samo jedno. Dobro si se setila da se pojavis i ovde!!!! Kad sam ti jos rekao za forum...
Trenutno nemam vremena da bacim neko duze slovo na temu, a imalo bi se stogod reci. Mozda kasnije. A slipstream... k'o post rock.. devedesete nose svoje: zbrku, slast anarhije i bezgranicne mogucnosti kalemljenja forme.
Da, istina je, treba vise ljudi "od skole" kod nas u zanru... to u nekoj glavnotokovskoj knjizevnoj javnosti zanru obezbedjuje nekakav kredibilitet za neko masovnije i ozbiljnije shvatanje, proucavanje, publikovanje, a posto se time osecam prozvanim (i kao fan i kao knj. moljac, i kao roker), ja nedavno spremih predavanje o zanru kroz istoriju klasicne knjizevnosti i ako ga ne odrzim na Beokonu, odrzacu ga u sali 11 Filoloskog fakulteta u neko skorije vreme. "Fantastika i Strava u poeziji". Videcemo....
Osecaj se i ti, Nimrodel, malo odgovornom... ne znam puno ljudi poput tebe, mogla bi da se malo aktiviras.
Nim, stara lavice, lepo je citati te, a jos lepse videti... zato dovlaci dupe ovamo cim pre da upoznas bagru. A sto se tice LK-a, te price sa foruma su ljudska stvar i sasvim normalna pojava, samo milsim da im ipak nije mesto na otvorenom delu foruma. Znas, pred kompom sam covek malo pobenavi, mnogo je bolje uzivo uz koji vops.
Joj, bajo, jes' ti zajeban nik! :D Dolazim 27. uveče u Bg i tu sam do 30. uveče... Nego, muka mu ufati kad pomislim kol'ko ću knjižurdija morati da ponesem... treba od Višnjičke banje do aVtobuske stanice sve to dotegliti. Čujem, vratio se gos'n Vladeta Janković na opštu I - došla mi moja učenica koja je upisala 06 ove godine sva isprepadana - kaže, jede živu đecu za doručak! Ubih joj se od smeja... doduše, ja sam morala na ispitu da ga zamišljam kako kenja ujutru - čisto da dokažem sebi da je živ čovjek u pitanju i da i njemu zna da smrdi iz usta kad jutrom ustane (zamisli samo, Vladeta i zornjak - i pitanje fatuma - ja l' upotrebiti desnicu, ja li muški otrpljeti iskušenije :D ).
Ti reče ono što ja sve vreme i mislim, neki delovi foruma ne bi trebalo da su svima vidljivi - ima budaletina koje samo čekau pičvajz, pa da krenu da kenjaju okolo. LK i Bobanov rad jesu bitni za pravo utemeljenje ovih žanrova u Srbiji i ponekad je potrebna i mistifikacija da bi ljudi imali malo i zazora... bolje da kontempliraju na temu kiselih kiša u Južnoj Americi, neg' da sputavaju svojim pričama po principu gluvi telefoni razvoj nečega što ionako u Srbiji stalno dobija doze insekticida i to onog protiv buba-švaba.
Quote from: "Nimrodel"zamisli samo, Vladeta i zornjak - i pitanje fatuma - ja l' upotrebiti desnicu, ja li muški otrpljeti iskušenije :D ).
Ma trese ga Valdeta 100% i to verovatno na WC solji uz Albina Leskog. 8)
Vladeta.... stara prica... plasi naivnu decicu, a pusta debile da prolaze ispite. Cega sam se ja sve nagledao na onom faksu....
Nim, što se tiče ideje da deca ne treba da čitaju GP, ne slažem se. Zavisi od toga kakvo je dete, naravno, ali, ja sam GP prvi put pročitala sa sedam godina i nije mi falilo ama baš ništa. Naravno da nisam pohvatala sva moguća značenja, naročito ne ona koja bez odgovarajućeg obrazovanja ne pohvataju ni znatno stariji, ali nikakvih problema sa čitanjem GP nisam imala.
Doduše, možda sam ja samo weirdo. :)
Ma, ok, angel, disbitno je... problem je u tome što polazite od sebe, a prosečna Srbija nije kao vi... mislim, isto tako ja mogu reći da sam u svoje vreme sa 7 godina bez problema pročitala Šekspirove priče od Čarlsa i Meri Lem, ali misliš li da sam skontala zašto je Magbet onakav kakav je i zašto Prospero maltretira Kalibana? Čemu onda odrednice dečja književnost? Mislim, čitati GP sa 7 godina... ok, možda si genije, ali svih mojih 123 prvaka, koliko ih imam ove godine, brkaju po kutijici gde se nalaze slikovnice sa pesmama i pričama... serijal o Stenliju (koji na svakoj strani ima maksimum tri rečenice, a formata je A4) traže da bi pogledali "slike", jer ta slova (latinicu) još nisu učili.
Bre, niko nikoga ovde ne bije po ušima da svojoj deci ne daje GP, ovde je dat više nego dobronameran savet, a sa njim se mogu uraditi dve stvari - poslušati ga ili ne... Inače, Gospodar prstenova ima sledeću UDK odrednicu: 821.111-31 ili 821.111-311.9 i tu nema onog 93 ili po starom (02.053.2) koje se stavlja kao oznaka da je u pitanju književnost za decu... hoćete reći da su i tu pogrešili?
@Nim
Ako hoces, mozemo zajedno da navratimo do kluba. Nije me tamo bilo sto godina. Takodje mislim da bi raji bilo zanimljivo da cuju tvoja iskustva o prevodjenju Belog zmaja i Domovine.
More, samo se treba dobro organizovati... pretpostavljam da ćeš ti do guše biti zauzet oko Sajma. Bilo bi lepo kada bi i ovaj čova sa nikom zamišljenim u Lavkraftovom umu bio tu sa nama. A i Lurd.
Nego, hoće li neko kod nas prevoditi ovaj Lavkraftov ciklus priča ili je već preveden, a ja ne znam?
Quote from: "Nimrodel"Nego, hoće li neko kod nas prevoditi ovaj Lavkraftov ciklus priča ili je već preveden, a ja ne znam?
ne znaš.
evo, ovde piše:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=2073&postdays=0&postorder=asc&start=0
Fenkju, Gul, nego, što se tu ne ide i putem pretplate... jebaga, prenumeranti su uvek dobra stvar, no, neću da tulim sad... pratit ču ovu temu, pa ču vidjeti kada če ta zbirka izači. Fenkju, još jedared.
Najavljena je za novembar, ubrzo POSLE Sajma (da, tajming je super... ), pa sad, videćemo... :(
Nego, pade mi na pamet, a koliko je hiper-produkcija spin-offova kriva za ovo stanje danas koje imamo sa ovim žanrovima? Tu su Zvezdani ratovi, D&D romani (tipa - Warcraft, Well of Eternity)... ima li među njima i nečega dobrog što bi se moglo podvesti pod ono umetničko?
Quote from: Nimrodel on 22-10-2005, 14:36:38
Nego, pade mi na pamet, a koliko je hiper-produkcija spin-offova kriva za ovo stanje danas koje imamo sa ovim žanrovima? Tu su Zvezdani ratovi, D&D romani (tipa - Warcraft, Well of Eternity)... ima li među njima i nečega dobrog što bi se moglo podvesti pod ono umetničko?
čisto sumnjam.
nego, bre, gde nestade ova nimrodel?
Može da se probere ponešto dobro. Nažalost, kada pisac jednom zglajzne u pisanje tie-in romana, više ga niko ne uzima za ozbiljno. Recimo, Kristi Golden je imala solidnu budućnost kao horor pisac, ali je zaglavila sa Rejvenloftom i nikada se nije izvukla iz njega.
Nim je (valjda) još u Požarevcu. Nešto sam naslutio nekakvu ozlojeđenost na nekoga, ali može biti da sam samo sanjao.