ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

čitaju li vaša deca fantastiku? šta čitaju?  ili možda deci 'ne treba davati ' ''tešku'', višeslojnu fantastiku?

ovo je pitanje za one koji imaju decu i za one koji su deca.

imala sam sjajnu profesorku književnosti. ispričala nam je jednom ovo:
' čim sam naučila da čitam, moj otac je ispred mene stavio 'Politiku'. ja sam mu rekla da ne razumem šta tu piše. on je odgovorio: ČITAJ, PA ĆEŠ RAZUMETI.  :lol:

Iako se slažem sa tom logikom ja bih joj ipak prvo dao Politikin Zabavnik. Treba ipak nadzirati šta deca rade (nemam decu, ali jesam nečije dete, tako da znam o čemu govorim :)), i ponekad usmeriti, ali ne i braniti (govorimo samo o knjigama, mada se odnosi i na 95% svega ostalog).

Ova tema je otvorena zbog desetogodišnjaka i GP. To je okej. Neće to dete uvideti nikakvu višeslojnost, i šta-ja-znam literarnu vrednost, ali to ne vidi ni većina odraslih (uključujući i mene :oops:), tako da to nije ni bitno. Ako dete upiše nekakvu književnost kad poraste onda će ponovo pročitati GP i (možda) shvatiti šta je to u stvari Tolkin hteo da kaže.

Dobro veče.

Ovo jeste zanimljiva tema, a moram priznati da me je prilično razvedrila, jer sam se odmah prisetio davne priče mog bivšeg prijatelja: "Kad ja budem imao sina (sic!), čim nauči da čita, daću mu Platonovu 'Državu'." On do sada nije dobio dete, ali me živo interesuje, bili svom mlađahnom prvencu rekao nekakav ekvivalent "čitaj pa ćeš shvatiti"... :D

Deca treba da čitaju ono što shvataju. Ne govorim ovde o višeslojnosti priče i suptilnim porukama koje neki autori pokušavaju da zatvore u nešto što se prodaje deci, već o jednostavnj percepciji stvarnosti kod osobe sa malim životnim iskustvom. Sposobnost shvatanja i analize sveta oko sebe se povećava životnim iskustvom tj. godinama, bez obzira koliko vas život u detinjstvu nije mazio. Stoga proizilazi da deca ne treba baš da čitaju svakave knjige, pa ni sve iz oblasti fantastike jer, gle čuda!, da ne poveruješ, to nije žanr u kome se nalaze samo i jedino dečije knjige. Višeslojna ili ne, nešto baš ne verujem da bi bilo koji roditelj želeo da detetu od 5-6 godina objašnjava prave završetke klasičnih dečijih pričica kao što su "Koza i sedam jarića", "Ivica i Marica" ili "Lepotica i zver" umesto romansiranih i ispeglanih verzija kakve danas imamo na tapetu...

Ako ste ikada videli dete koje plače jer glavni junak gine i nikako ne shvata da je to zbog poetske pravde, potenciranja poruke, suptilnih odnosa u svetu oko nas, ustrojstva nebeskih sfera ili mentalne bolesti autora dela, jasno vam je o čemu govorim.

Nije uvek problem u tome hoće li dete ili ne baš shvatiti suptilnosti priče, jer, kao što mac reče, ne shvatamo je često ni mi, a bojim se da ima dela u kojima samo nesretni autor u stvari zna šta je hteo reći. Ima dela koja i ne moraju da se shvate već su lepa po sebi, sijaju svojom sopstvanom snagom, ritmom i poetikom, bez obzira na poruke, ako ih uopste ima.
Ali, neke stvari možda mogu i da pokrenu pogrešne tokove kod neizvežbanog i nedovoljno iskusnog bića. Npr. ja sam napravio grešku i dao sam detetu na čitanje Sabriel, ne pročitavši prethodno knjigu, a zaveden njenom klasifikacijom kao dečijom knjigom. Ali, kao što ja kažem, piše KB, ti misliš kreditna banka, kad ono, k**ac bajo!
Sabriel je odlična knjiga, ali po sadržaju teško da je nešto što bi vaša mama dala vama na čitanje.
Naravno, uvek postoji problem granice, gde je postaviti a da se ne pogreši... To je nešto sa čim roditelji treba da žive i da se bore... Na sreću, dobre literature (ali u katastrofalnom prevodu) danas ima, dete koje voli da čita može se lagano i postepeno uvesti u svet fantastika svih boja i oblika, stripa i ostalih oblika umetnosti koji suše kičmu i desnu ruku...

A ako ne znate šta da radite ili se ne slažete, uvek vam ostaje dobri stari Platon kao bed time story....

Humbert... vispren i rečit kao i uvek. Dobrodošao.

@dmitras

Da sam na mestu tvoje profesorke, sada bih uvalio matorom neki naučni rad iz oblasti transdimenzionalne fizike i kazao bih mu 'čitaj, pa ćeš razumeti.' Osveta je zajebana stvar.

Humberte... jedino gde sene bih slozio sa tobom jeste vezanost godina i iskustva, jer to zaista ne mora da ima veze jedno s drugim. Veruj mi, govorim iz iskustva.
I smatram da deca ne treba da citaju nesto sto nije namenjeno njima, narocito ne Politiku, pu, pu pu.
No, ako dete ima zelju da cita fantastiku, neka cita. Ako nema, ne mora.
Za mene, prvo i osnovno kod citanja je volja za time. Inace stvarno nema smisla.

Quote from: "Jake Chambers"Humberte... jedino gde sene bih slozio sa tobom jeste vezanost godina i iskustva, jer to zaista ne mora da ima veze jedno s drugim. Veruj mi, govorim iz iskustva.

Nemoj da se ljutis, ali ti citiras mene od pre xx godina :D. Mozda ce ti razjasniti nesto plemenita misao moje prijateljice Lile (koja je inace poznatija po sentenci "Ocekivati od zene da nesto shvati je kao da cekas da krmaca poleti...", sa kojom se ja inace ne slazem kao sa ovom nizenavedenom):

"E, Boze, da su mi samo ove godine a ona pamet..."

Vremenska distanca ima izvestan uticaj koji donekle podseca na Vrtlog Totalne Perspektive, niko ne kaze da je pozitivan, niti da je blagougodan, ali postoji. Sacekaj, videces, ali ti se nece dopasti...

Kada kazem iskustvo i godine, ja ovde mislim na decu koju ja znam i posmatram, a to je < 13 godina. Ja bih licno ukinuo status maloletnika za starije od 15. godina i  gulili bi mi zatvor i tucali kamen barabar sa onima sto bese taste u frizideru, jer smatram da u tim godinama znaju de im je dupe a de glava, da jesu svesni svojih postupaka i moraju za njih da odgovaraju.
Ali, ne postoji sila zemaljska koja ce me ubediti da ce dete od 8 godina shvatiti suptilnost Alise u zemlji iza ogledala ili se najeziti citajuci Koralinu kao ja, sto NE ZNACI da ne treba da cita. Ipak, ja licno mislim da je, npr. Pulman u tom uzrastu isto sto i casovi veronauke u 1. razredu osnovne skole, samo sa druge strane, ispiranje mozga. I ne smatram da bi bas bilo super da se klincima od 10 godina daje Niksova trilogija o Starom Kraljevstvu, iako je odlicno osvezenje posle duzeg vremena...

Svojevremeno sam se negde sapleo o esej o tome da svega 15% ljudi u razvijenim zemljama uopšte ima sklonost ka čitanju knjiga.
Primoravanje dece da čitaju je isto kao primoravanje da se penju uz konopac ili preskaču kozlić; jeste lepo to znati, ali realno, značajno mali procenat je onih koji će u tome uživati u životu.

Izvini, ali to i dalje nista ne znaci. UVEK ima izuzetaka, a znam mnogo ljudi starijih od mene koji su intelektualno i generalno strasno plitki a i po iskustvu (zivotnom) ne mogu da se mere s nekim mladjim ljudima. E sad, ljudi koji kao mladi vec dosta prodju, naravno i sami kada jos ostare kazu "da su mi one godine i ova pamet"... Ali da je iskustvo striktno vezano za godine ni u kom slucaju ne mogu prihvatiti iz prostog razloga sto nije istina.
A kad smo kod veronauke - iako sam i sam teolog, necu na tu temu da raspravljam. Nema sanse. Samo cu reci: AKO se povodimo za zapadnim skolskim sistemima, onda je to ok, posto je kod njih isti predmet obavezan. NO - jos bitnije u svemu tome da je to prosto vracanje predmeta na njegovo mesto, koje mu je anno 1951. (ako se ne varam) oduzeto. Dakle svi koji ste protiv toga, treba da imate na umu da to nije nikakva novotarija, vec deo one iste istorije kojom se svi srbi ovog univerzuma dice i kurce (dame, oprostite).
Dalje, ne vidim o kakvom ispiranju mozga je rec. U zemlji, u kojoj je prema popisu 90 % stanovnistva pravoslavnih vernika, ljudi se bune protiv veronauke. Dobro, mozda vise volite da vam decu obrazuje Ruska Jakic ili slicne tvorevine vremena kog nikako ne mozete da se oslobodite, a pritom se - ponavljam - dicite i kurcite (oprostite dame jos jednom) vremenom kada je crkva vladala drzavom (i cisto da ne bude dalje diskusije - ja se ne zalazem za to). Ako mi sad krenes onom stazom kao ma sta deca znaju o Bogu i sta veruju - tu se pitaju roditelji, jer je to deo vaspitanja. Ona (deca) kao odrasla mogu sama da odlucuju naravno i niko te ne primorava i ne preti ti smrcu ako napustis sistem verovanja iliti crkvu (kao u nekim liberalnim sektama). No do tada - kao i o ostalim stvarima - odlucuju roditelji.
I kad smo kod toga - da li bi terao onda dete da cita Bibliju? Samo vucem paralelu o razumevanju, posto ni odrasli - pa ni poneki telog - ne razumeju uvek sta tacno pise u SP.
Stoga, dati deci da citaju ono sto im je namenjeno, pa bar i ispeglane verzije prica koje ce onda kad odrastu malo sami shvatiti.

Quote from: "Boban"
Svojevremeno sam se negde sapleo o esej o tome da svega 15% ljudi u razvijenim zemljama uopšte ima sklonost ka čitanju knjiga.
Primoravanje dece da čitaju je isto kao primoravanje da se penju uz konopac ili preskaču kozlić; jeste lepo to znati, ali realno, značajno mali procenat je onih koji će u tome uživati u životu.

Potpisujem. I ne samo sto nece uzivati - imace odbojnost prema tome kao djavo od krsta. Odnosno vampir. LOL

Hm, ovaj, koliko sam ja shvatio, nije rec o primoravanju nego o kanalisanju. Onaj ko decu PRIMORAVA da citaju ono sto ON MISLI da bi deca trebala da citaju je kreten ili nastavnik srpskog (sto ume ponekad da se poklopi).

Ta intelektualna onanija mi je u razini navlacenja deci matroskih odela, primoravanja da se jede spanac jer ima gvozdja (o, kakva glupost) ili teranja da se recituje pred rodbinom. Deca ipak treba da grade svoj ukus, mozemo im preporuciti neku knjigu ako uopste hoce da citaju, pa cak mozda i neku namerno izostaviti ili "zabraniti", ali reci detetu "e, ovo mora da procitas pod obavezno, posle cu da propitujem", za to mora da si dooobro povukao na Martina Bormana....

U nerazvijenim zemljama se inace vade da oni imaju vecu sklonost ka citanju al' ne umeju...
Naravno, neki nece nikada doci ni do Teks Vilera, i mozda je i bolje da je tako. Da je Tvorac hteo da svi budemo pametni, ne bi izmislio Reality Show....

Quote from: "Jake Chambers"Izvini, ali to i dalje nista ne znaci. UVEK ima izuzetaka, a znam mnogo ljudi starijih od mene koji su intelektualno i generalno strasno plitki a i po iskustvu (zivotnom) ne mogu da se mere s nekim mladjim ljudima. E sad, ljudi koji kao mladi vec dosta prodju, naravno i sami kada jos ostare kazu "da su mi one godine i ova pamet"... Ali da je iskustvo striktno vezano za godine ni u kom slucaju ne mogu prihvatiti iz prostog razloga sto nije istina.

...ja sam napisao da su mi OVE godine a ONA pamet sto bi trebalo da podvlaci lepotu i lakocu zivljenja neopterecenog zivotnim iskustvom i barijerama naucenih drustvanih normi.
Ja i nisam rekao da je vremenska distanca jednako iskustvu, au contrair. Tu nema nikakvog pravila. To je druga prica i stoji da ima mnogo ljudi koji predstavljaju nista vise od bacenog genetskog materijala. Ali, to ne potvrdjuje stav da ima desetogodisnjaka sa zivotnim iskustvom vecim od mog ili tvog, a narocito kada su knjige i poimanje sveta uopste u pitanju.... I BTW. bez uvrede, ali kolika su tvoja iskustva sa desetogodisnjacima? Ili osmogodisnjacima? Osim sto si i sam bio to isto i poznavao iste?

Quote
A kad smo kod veronauke - iako sam i sam teolog, necu na tu temu da raspravljam. Nema sanse. Samo cu reci: AKO se povodimo za zapadnim skolskim sistemima, onda je to ok, posto je kod njih isti predmet obavezan. NO - jos bitnije u svemu tome da je to prosto vracanje predmeta na njegovo mesto, koje mu je anno 1951. (ako se ne varam) oduzeto. Dakle svi koji ste protiv toga, treba da imate na umu da to nije nikakva novotarija, vec deo one iste istorije kojom se svi srbi ovog univerzuma dice i kurce (dame, oprostite).

E, ajd, kad me bas povuce za jezik, iako si rekao da neces, da ti otpisem i o tome.

To kurcenje i istorija, pardon my french, nas je i dovelo ovde gde nas je dovelo, u supak sveta i kloaku civilizacije. Ako smo uspeli da dodjemo dovde, ako nam veronauka ne pomogne da se izvadimo nece vala bas nista. Na ovim prostorima je religija davno prestala da igra ulogu sirenja ljubavi, vere i nade, vec se kad god je mogla hvatala u kolo sa dnevnom politikom. Moras priznati da su moje sumnje kada je takav sistem u pitanju opravdane, ako neko zeli da ga servira ala minute mom detetu u ustanovi koja za njega predstavlja pojam ucenja i saznavanja istina, a to je skola...

Quote
Dalje, ne vidim o kakvom ispiranju mozga je rec. U zemlji, u kojoj je prema popisu 90 % stanovnistva pravoslavnih vernika, ljudi se bune protiv veronauke. Dobro, mozda vise volite da vam decu obrazuje Ruska Jakic ili slicne tvorevine vremena kog nikako ne mozete da se oslobodite, a pritom se - ponavljam - dicite i kurcite (oprostite dame jos jednom) vremenom kada je crkva vladala drzavom (i cisto da ne bude dalje diskusije - ja se ne zalazem za to).

Jebiga, ja se secam da je ovde bilo 90% komunista, pa sta. Danas ispada da su svi bili u stvari verujuci, ali im nisu dali. Lazu kao psi, i nije ih sramota bas ni malo. Procenti su cudo jedno, kako se okrenu zacas. Nemojmo sada o tome kako se prosecan stanovnik izjasnjava na popisu.
O RJ i inima i ja govorim, oni i jesu perjanice casnog krsta i tog neopravoslavlja, iliti, kako ja volim da preterujem kada primetim da ce sagovornik da zapeni, pravoslavnog fundamentalizma, oni i njihovi satrapi su dovukli lipove krstove od 2 puda na retrovizorima Tuarega koji bi hranio 4 porodice 25 godina. Ne maste brkove staresine Sabornog hrama u mom drustvu nego sa Janicijem i Bogoljubom. Ne vozim se ja (a nekako mi se cini ni ti) u novom Audiju 6 od x0.000 eura, no visoki crkveni velikodostojnik kome su puna usta politike i napacenje brace! Moze bit' da mu je stado veliko, pa mora da brza da ga obidje...
E, da znas, dok su oni tak'i, ja cu da smatram uvodjenje veronauke u nize razrede ispiranjem mozga, kao sto sam to mislio i za marksizam ili pionirsku organizaciju... Iako je ikonografija bila mocna, pesmice, marame, kape, znacke, das klincu od 8 godina clansku knjizicu, cudo jedno... (u pozadini se cuje hor Kolibri...mi smo pioniri nasega reona, nas ima tacno pola bataljona...). Ako to nije valjalo, zasto je ovo dobro? Tradicija? Da je potrajalo jos 20tak godina i samoupravni socijalizam bi bio tradicionalan...

Ako dete vaspitas da bude rasista, ono ce tesko da se promeni u starosti. Ako detetu pricas da ce da mu se osusi kicma i desna ruka od masturbacije ono ima velike sanse da u staristi ima odredjene psihicke aberacije. Dokazano, provereno, dokumentovano. Ako mu u 6 godina kazes da ima Boga 100%, verovace ti bezrezervno. Ako mu onda neko kaze da Bog zeli od njega da se opase sa 20 kila trotila i zaleti u Sopsku ambasadu, sansa je da ce to da uradi. Ako rec "Bog" zamenis recju "Partija" radi opet...

Quote
Ako mi sad krenes onom stazom kao ma sta deca znaju o Bogu i sta veruju - tu se pitaju roditelji, jer je to deo vaspitanja. Ona (deca) kao odrasla mogu sama da odlucuju naravno i niko te ne primorava i ne preti ti smrcu ako napustis sistem verovanja iliti crkvu (kao u nekim liberalnim sektama). No do tada - kao i o ostalim stvarima - odlucuju roditelji.
I kad smo kod toga - da li bi terao onda dete da cita Bibliju? Samo vucem paralelu o razumevanju, posto ni odrasli - pa ni poneki telog - ne razumeju uvek sta tacno pise u SP.
Stoga, dati deci da citaju ono sto im je namenjeno, pa bar i ispeglane verzije prica koje ce onda kad odrastu malo sami shvatiti.

Sad mi tek nisi jasan... preko 4 miliona ljudi ovde imaju kao osnov vaspitanja enobe i mariju sa prkosa, a o pinkiju i drugu loli da i ne govorimo. Pa sta? Rek'o pop da Partije nema i kvit. Kao sto im je komesar rekao da Boga nema, ili da je Alah nastradao u saobracajnoj nesreci. I primise se, mnogi...
Slanje dece na casove veronauke i jeste ideja da ih roditelji ukalupe u sistem kakav oni misle da je ispravan ili kakav im je serviran kao prirodan, nacionalno podoban, deo domacinske (povrac, povarc, bljuv, izrig...) domovine. Po naski, to ti je zapiranje mozga nad nacionalnim bideom, a paralelu mozes da vuces sa tancovanjem na uscu sa slikom znamo-mi-svi-cijom... Kada se napravi distanca izmedju dnevne politike i religije, onda ce to opet mozda postati deo tradicije  Stoga sam u tom smislu i pomenuo nesretnog Pulmana, koji svojom knjigom pokusava da uradi nesto drugo, tj. da plasira svoju ideju o religiji kao vidu masturbacije od koje nam se susi kicma i desna (ili leva, prema nahodjenju) ruka.
Ja nikada ne bih terao dete da cita jednu tako potresnu, kompleksnu i nerazumljivu za laika knjigu kao sto je Biblija. Nista vise nego sto bih ga terao da cita GP...

Ni ja ga naravno ne bih terao.
NIKO ne tera roditelje da im deca uce veronauku. Ja koliko znam - a nisam bas siguran (bar je na zapadu ovako) - moras da ides na veronauku religije ciji si vernik. Na zapadu se izucava samo vladajuca i katolicka i eventualno neke "vrednosti i norme" ili tako nesto. Pripadnici ostalih religija su na tim casovima slobodni.
Ako se dakle izjasnjavas kao pravoslavan, onda ti dete mora ici na tu veronauku.
Dalje, znam ja dobro sta oni svi rade i zato sam i napustio fakultet  :wink: , da ne bih postao isti, ALI nije ni moje ni tvoje da sudimo, no da ih postujemo (ako smo vec vernici) zbog cina i funkcije u liturgiji, a ne zbog dela, za koja ce sami odgovarati.
Dalje, toliko toga deci kazemo kada su mala i ubedjujemo ih - tipa da roda donosi decu, da od spanaca (iliti spinata) rastu misici, da deda mraz postoji itd itd... da ne vidim sta je lose uciti ih o Bogu?
Ali i dalje smatram da dete treba da cita SAMO ono sto ono samo zeli.
A lektiru - a sad me kamenujte - kao obavezu bih ukinuo. Prvo: vecnia ucenika je svakako ne procita. Drugo: samo stvori jos vecu odbojnost prema citanju.

Ne mogu sad ovde da govorim o veronauki, jerbo tema nije o tome... a kada biste vas dvojica izuzeli priču o tome iz svojih ostova, videli bi koliko vam se stavovi podudaraju po pitanju deca i fantastika. A što se tiče same teme, pa naša deca slušaju pričanja od ranih dana pred spavanje, a te priče proizilaze iz te fantastike... slušaju bajke, priče o životinjama (jedino što je pogano u toj raboti je činjenica da traže da im uvek pričate istim redosledom i uvek primete da ste nešto izostavili, ako ste umorni - uh, ogadilo mi se ono Kad ja dunem i vatru sunem).

Naravno da deca treba da čitaju i Vini Pua od Milna, i serijal o Ozu, i Fantastične priče, itd, jer je to sve primereno za niže uzraste. Metodički posmatrano, ta dela su odlična jer imaju linearni tok radnje, ograničen broj likova, glavni junaci jesu istaknuti i postoji i onaj vaspitni momenat koji zaista vrlo lepo može oplemeniti malog čitača. Bitno je samo da je to primereno njihovom uzrastu (pogledajte šta nam sa decom danas čini ovo nemanje granica, nepostojanje kanalisanja - u VI razredu osnovne škole devojčice dolaze golih trbuha i našminkane, dečaci donose u školu boksere, i medveđe kandže, a po školama imamo instalirane video nadzore i policajce - toliko o rafiniranosti dečjeg uma i njihovog razumevanja višeslojnosti i izdvajanja pravih poruka).

No, najbolnija tačka nam je školska lektira koja je već nekih 40-50 godina takva kakva je, ista. Očigledno je da ovi u Ministarsvu prosvete nikako ne mogu da shvate da deca danas rastu u drugačijem društvenom miljeu i da ih baš zabole za one dirljive, lirske pasaže Prežihova Voranca kada silazi u Pakao da bi majci ubrao đurđevak... Baš pre neki dan sam sedela sa pedagogom, a jedan učenik sedmog razreda je ispunjavao upitnik (inače, on je dobar čitač i knjige iz Petra Pana, Plave ptice i Prosvetinih kola lektire guta, a za GP je rekao da mu je bilo smorno i da ništa nije kao u filmu), kada je trebalo da popuni praznine sa pitanjima kada su rođendani njegovih roditelja i gde oni rade - on to nije mogao, pitao je da to uradi sutra, prvo mora da ih pita... Posle toga mi kaže koleginica sledeće: "Je l' znaš ti da većina njih to ne zna ni u VIII razredu." Još kada bi ljudi znali da je projekat "Slobodna deca Samerhila" slavno propao, možda bi i počeli da decu tretiraju shodno njihovom uzrastu. No, kako kažu: "Ma, danas je drugo vreme", ili "Pa i ostali to tako rade", a onda brže bolje trče u školu da ispravljaju krive drine, kada im se desi da njihova deca i postupe onako kako i jeste prilično njihovom uzrastu...

Većina klinaca meri knjige po debljini, po koricama, koliko ilustracija ima, a koliko teksta, a sa bibliotečkog rafa ih biraju, kao što se bira salatni paradajz na pijaci - Belog očnjaka ili Breg svetlosti neće uzeti, ali će zato posegnuti za Artemisom Faulom ili Serijom nesrećnih događaja jer imaju tako lepe korice, a i tanke su... (Uzrast do IV razreda osnovne najviše uzima knjige Kreativnog centra (Kumevava, sin prašume, Prijatelji, Zagonetni Iksilon...), Lagunin serijal o Groznom Gaši, Seriju nesrećnih događaja, i Stojkovićev serijal o Hajduku - bajke ih tada ni malo ne zanimaju, ionako ih i previše imaju u lektiri. Opet, stariji gutaju Hari Potera (mlađi idu do III dela, IV je debeo, a i savetovano je roditeljima da ga ne daju deci, još su mali za to), većinu knjiga iz edicije Petar Pan (tu je i Enid Blajton)... Hobit im je svima od reda dosadan, a GP obično i ne pogledaju - kažu, gledali su film.)

Dečji um jeste izuzetan, ali da je kao u odraslog čoveka, onda ne bi imao taj atribut dečji. Naše je da ih slušamo, pratimo njihove damare, ali i da ograničimo i zabranimo im pristup u ono u gde postoji rizik da s velikom verovatnoćom donesu pogrešne zaključke - to vam je isti slučaj kao kada se u veronauci prvi put susretnu sa pojmom - telo i krv Isusovi - većina njih burno odreaguje, jer im se javi pomisao u glavi da jedu zaista čoveka... apstraktno mišljenje se javlja u punom sjaju tek sa 11, 12 godina, a i tada ono tek počinje i čovek mora biti obazriv sa tim stvarima.

Jake pomenu ono o ogađivanju knjige i evo vam pravog primera za to: recite mi, koliko je vas kasnije u životu pročitalo Anu Karenjinu ili Čiča Goria ili Gorski vijenac, a? Malo sutra se to kasnije čita, jer u sećanju ostane ona mučnina uslovljena činjenicom da su mladi iz starijih razreda i pre samog čitanja ogadili vam te knjige (stvoren je loš horizont očekivanja), i zbog neprimerenosti tih naslova dobu od 15, 16 godina... (tada vas zanima s kim ćete se povatati u nekom ćošetu i koliko ćete biti popularni u društvu)...

Ova tema je u sebi nosila vrstu žaoke i tako je i započeta - no, deca se ne mogu posmatrati sa razine jednog, dvoje, troje koje imate svaki dan pred očima... tu nema objektivnosti. Pitanje je koliko mi roditelji zapravo i poznajemo naše klince - a prečesto se događa da oni ispunjavaju ono za šta misle da bi nama lično ugodilo predstavljajući to svojim mislima i željama. Roditelj nikada ne može biti objektivan i teška je rabota biti roditelj (što je najcrnje, svi pravimo greške - što bi Boban rekao, ljudi smo od krvi i mesa). Decu nikada ne treba potceniti, ali ni preceniti. I jedno i drugo za sobom povlače opasne posledice.

Quote from: "Nimrodel"Još kada bi ljudi znali da je projekat "Slobodna deca Samerhila" slavno propao, možda bi i počeli da decu tretiraju shodno njihovom uzrastu.

A šta se desilo sa tim Samerhilom? Pretpostavljam da se Nilova ćerka nije snašla, a s druge strane po onome što sam čitao stekao sam utisak da je Samerhil samoodrživ. Kako je mogao da propadne?

Moji čitaju - sin 15, ćerka 11. Šta će drugo, kad je kuća puna fantastike.  :)
Mada su jako teški da im uvališ nešto novo. Radije će pet puta pročitati Harija Potera. Ja izbegavam da ih mnogo teram, a pogotovu da im sugerišem šta da čitaju. Radije ostavim neku knjigu negde pored kreveta. ... koja se tamo uglavnom primi... :(
Generalno, njihova generacija vrlo malo čita.

mac, Nilova kćerka je jedno dete, a šta je sa rezultatima ostalih? Prvo što se uzima kao primer eksperimenta koji je pokazao da deca nisu spremna da donose toliko samostalne odluke i da nose odgovornost za njih, kao ni da nisu u stanju da pojme sve implikacije svojih postupaka, niti da nose samosvest o sebi kao članu kolektiva, ali i individui u isto vreme je baš Samerhil. Kada sam bila na obuci za metodu Aktivnog slušanja dece po Tomasu Gordonu, bilo je mnogo reči i o Samerhilu i veruj mi, većina pedagoga i psihologa će pozdraviti ovaj eksperiment, ali isto tako reći da je doneo zaključke koji se kose sa polaznim premisama. Nilova kćer može biti profesionalno uspešna, ali da li je poznaješ lično da bi mogao garantovati da su i ostali aspekti njene ličnosti kompletni i da je prihvaćena kao dobar čovek u svom društvenom okruženju? Ljudi su kroz milenijume pokazali da je potrebna sloboda izbora i volje, ali i da su potrebna ograničenja - jer vrlo često čovek iz svoje vizure sveta nije u stanju da vidi sve aspekte svog delanja. No, zaista nemam nameru da se ovde raspravljam o tome i da brstim po pedagoškoj psihologiji i razvojnoj psihologiji... slažem se sa onim što su geštaltisti dali svetu i sa Jungovim tezama, kao što sam se i lično uverila da je Pavlov bio u pravu kada je govorio o uslovljavanju i kočenju istog. Sa mladima koji su u rasponu od 7 do 19 godina radim, sada će biti sedam godina, i kao čovek koji je sa njima u nastavi i kao čovek u biblioteci, imam ćerkicu i jedino što znam to je da su deca divna i da traže od nas i vođenje i razumevanje - kada im se to daruje, postaju ona misao ispunjenosti kada vas uhvate časovi depresije i kada pomislite da je ovaj svet i previše crn da bi trebalo više da postoji.

Mi smo sami krivi što nam deca malo čitaju. Kao prvo, šta se kod većine postavlja kao bitno kada dete krene u školu? Ocena, je l' tako? Iskreno, danas roditelji mesto klinaca idu u školu, a učitelji i profesori (nastavnici) to prihvataju, na sramotu čitave profesije, ne bi li ispunili svoje uske ciljeve i završili sebi neke poslove. Naša deca ne umeju da uče, jer kod kuće roditelji brinu njihove brige i zamenjujući ono razumevanje za neprihvatanje istine, veoma često gledaju u pogrešnom smeru... Opet, škola je u još gorem stanju. Da, mi sad imamo seminare aktivnog učenja, plakate, razne ćičkure, ali tematsko planiranje zapravo niko i ne praktikuje. Školski programi su katastrofalni, neatraktivni i sve promene se obično dešavaju na nivou drugačije korice, eventualno fontova i ilustracija (izuzetak su danas niži razredi koji imaju mogućnost da dobiju udžbenike više izdavača, a neki od njih su zaista lepota i krasota). Naša deca nemaju usvojene tehnike čitanja, tehnike učenja - analiza, sinteza, dedukcija i indukcija, povezivanje, sistematizacija - ne postoje! Postoji samo ono od koje do koje strane treba nabubati, bez razumnog učenja, bez potrebe da se nadogradi ono što je učeno ranije i da se poveže sa drugim oblastima... Godinama spremam mlade ljude iz srpskog jezika za prijemni... alo, to jesu meni dodatni izvori prihoda, ali to ne bi smelo biti! Obično ih spremam godinu dana - a prvi meseci nisu posvećeni jeziku, već metodama učenja, traženju svrhe onog što se uči i ponovnom učenju čitanja sa vraćanjem i beleženjem... Ne, dragi mac, davati deci bilo šta na čitanje, sa tolikom konfuzijom i poznavanjem samo formalne strane čitanja, čovek ne može dobiti ništa konstruktivno. Jesi li primetio, recimo, da deca tek tako u većini slučajeva prelaze preko reči koje su im nepoznate, bez toga da pitaju nekoga ili zatraže informaciju gde bi mogli da pronađu značenje te reči? Čak je i u Bibliji rečju Bog stvarao, a obični ljudi ih tek tako prihvataju, te onda dobijemo u govoru dubiozno za duboko mesto sumnjivo, a lucidno za ono što ima primese besmisla i ludila, mesto da se koristi u svom pravom značenju - osvetljeno, svetlo, rasvetljeno, itd.

Quote from: "mac"
A šta se desilo sa tim Samerhilom? Pretpostavljam da se Nilova ćerka nije snašla, a s druge strane po onome što sam čitao stekao sam utisak da je Samerhil samoodrživ. Kako je mogao da propadne?

Poslednje sto ja znam je da je pre 3-4 godine Samerhil bio na putu da izgubi licencu jer, iako su deca znala sve o masturbaciji i libidu, desetak godina unazad je bio jedna od najlosijih skola u Britaniji (bez Severne isrske i ostrva Man) po znanju matematike i engleskog jezika.
Ideja mozda nije bila losa, ali odredjen stepen smislenog vodjstva je neophodan. Na kraju krajeva, iako formalno posle nekih godina imaju otpor prema autoritetima, deca traze sebi model, uzor i ideju vodilju posmatrajuci svet oko nas. Ako uspemo da bez nametanja nametnemo dobre ideje, uspeli smo sa vaspitanjem i poukom.
U tom smislu je Micin pristup sa kao sancim slucajno ostavljenom knjigom koja se volsebno pojavljuje na nekim mestima u kuci (pa jos ako su korice OK) mozda i nesto sto predstavlja put roditelja koji zeli da ima izvesnog uticaja na dete a ne zeli da uticaj bude nasilan.

Moja cerka cita, i to mnogo u poredjenju sa svojom generacijom. Njene drugarice je smataju za frika, cuj, cita, a ima 3 verzije filma.... ali, to tako ide, materijalna nemastina uslovljava intelektualnu demenciju, pa jos ako to predstavlja i spritus movens drustva, napraviti zemlju ljudi sa ocima od splacine, onda jebiga, osnovna kritika nekog dela se svodi na dugacko je....

humbete, potpuno se slažem sa ovim poslednjim što si izneo.
na silu - ništa. ono sa 'politikom' sam iznela kao ekstremni primer, koji je trebalo da navuče na diskusiju, a sada  evo još jednog: dete je napravilo neku sitnu pakost u dvorištu, a otac izleteo sav besan i kaže joj: jesam li ti rekao da to ne smeš da radiš?! sada u svoju sobu i da si pročitala osamdeset  stranica lektire!!!  :cry:
htedoh na trenutak da mu pridjem i objasnim šta je upravo učinio svom detetu, ali pomislih: balkanac bi mogao još i mene da ispsuje, pa se povukoh...

inače, možda jesam napravila grešku kada sam pošla od primera svog deteta... ali ne slažem se sa uopštavanjem, jer je svako dete priča za sebe.( to ostavljam pedagozima)
inače, poslednje što je pročitala je teri bruks, 'mač od šanare' i  ' vilovnjačko kamenje' i od tada neće da se uhvati za knjigu ( tako joj je protekao ceo raspust, na moj užas!) kaže mi: pronadji mi nešto toliko dobro kao što su ove dve, i čitaću. i ja sada ćutim, očekujući da ona sama krene u biblioteku.  inače, 'harija potera' je pogledala i zaključila nešto u fazonu da su ideje simpatične, ali je stil monoton i suvoparan ( ovo je moj 'prevod ' onoga što je ona rekla) i batalila ga još kod prve knjige.

i naravno da treba kontrolisati šta čitaju, ali da ih ograničite ne možete. ako hoće, uzeće iz biblioteke baš ono što ste mu zabranili, i čitaće krišom, iz radoznalosti i inata. :evil:

možemo samo da nastojimo da ih navedemo da čitaju, da čitaju dobre knjige, da ih inspirišemo na načine kojih oni manje-više nećće biti svesni, (kao mića)  :wink:

samerhil je fantastična ideja, pod uslovom da dete ima roditelje koji su načinili od njega dovoljno samosvesno biće.

i, i dalje smatram da im treba dati da čitaju nešto malo komplikovanije od onoga što mi, odrasli, smatramo da je njima 'razumljivo'. tvrdim da oni mogu mnogo više. ( ponovo iz mog ličnog roditeljskog iskustva, neka mi ne bude zamereno)

Quote from: "Nimrodel"Jesi li primetio, recimo, da deca tek tako u većini slučajeva prelaze preko reči koje su im nepoznate, bez toga da pitaju nekoga ili zatraže informaciju gde bi mogli da pronađu značenje te reči?

To je problem informatičkog doba u kome živimo, previše informacija. Individua je primorana da filtrira dotok informacija da bi mogla da ih obradi, a prve informacije koje "stradaju" u tom situ su one nove, jer zahtevaju dodatnu energiju. Problem je naravno i televizija jer nas navikava na "sažvakanu" informaciju, tako da nam otuđuje potrebu da i sami "žvaćemo" informacije, drugim rečima individua postaje samo prijemnik informacija, a ne i njihov analizator.

Imam dvoje dece. Sina i kćer. Razlika izmedju njih je nepunih godinu i po dana.
Problem sa knjigama je postojao dok mi sin nije naučio da čita. Tada sam ja prestala da im čitam pred spavanje i za budjenje. I da im pričam priče koje sam sama osmišljavala.  
Sin mi je doneo "Besnilo" kad je išao u osmi osnovne i rekao do obavezno pročitam - "razbiće te knjiga koliko je dobra".  Sad mu je 28 i još uvek mi povremeno donosi dobre naslove.
Ćerka nije želela da čita dok je bila u osnovnoj školi. Uvek je govorila da joj se gadi obavezna lektira. I onda je otkrila da se izmedju korica Sirijusa, Alefa... nalaze priče koje joj se dopadaju.  Naravno, nije ostala samo na fantastici. Njena ćerkica od pet meseci već ima lepu biblioteku, i u papiru i na elektronskim medijima,  koja čeka da bude "konzumirana".
Pustiš dete i ono ide, daš mu knjigu i ono čita.

Quote from: "greymalk"
Pustiš dete i ono ide, daš mu knjigu i ono čita.

Lepo rečeno.

Mićo, brineš se što knjige puštaju korenje... tjah, pazi ovako... od osmog razreda, pa negde do polovine prvog polugodišta u drugom gimnazije, sem obavezne lektire nsiam čitao NIŠTA. Uopšte nisam imao želju. Pročitao sam od zezanja jednu sveščicu 'pet prijatelja'  :D i to je sve. Posle sam prokinuo i sad ne vidim sebe u varijanti nečitanja. Nekad ima malo pauze zbog ovog ili onog pa mi koja nedelja promakne, ali inače, knjiga mora da bude pri ruci.

Pre sam gulio plavu pticu kao ništa, naravno.

Pri prokidanju mi je ozbiljno pomogao Bukovski :evil:, i neki pajtosi koji su mi zajmili 2-3 simpatične knjige na čitanje. Ovo je možda i presudno - uticaj društva. Roditelj viđa svoje dete, al' oni iz klupe, i oni ispred i iza njega žive jedan život s njim. S kim si s njim si.

Nego, sagledaste li ulogu roditelja kao uzora? oni koji prepuste decu daljinskom jer imaju veoma važna posla u životu mogu da računaju na to da će im deca završiti na srpskom nacionalu. Ako tu i tamo dete zatekne roditelja kako umire od smeha nad nekom knjigom, ili se povede priča o dobrim stvarima u ovom ili onom - možda se i zainteresuje da baci pogled...

Quote from: "Mixitron M. Storm"
Nego, sagledaste li ulogu roditelja kao uzora? oni koji prepuste decu daljinskom jer imaju veoma važna posla u životu mogu da računaju na to da će im deca završiti na srpskom nacionalu. Ako tu i tamo dete zatekne roditelja kako umire od smeha nad nekom knjigom, ili se povede priča o dobrim stvarima u ovom ili onom - možda se i zainteresuje da baci pogled...

U sustini se slazem. Medjutim, na svom licnom primeru uvek gledam i mislim da je to zaista potpuno individualno. Kad sam rodjen, imao sam godinu dana starijeg brata koji je imao cerebralnu paralizu. Roditelji su se samo bavili njime, a u zgradi sam bio najmladji, te se nisam bas imao ni sa kim igrati. Stoga, sa tri godine - a te godine mi je brat i umro - nisam imao pametnija posla no da ucim da pisem i citam - sa slovaricom. I tako sam vec sa 4 godine citao Jezevu kucicu, sa 5 grimove bajke, a sa 6 sam krenuo u skolu. Sve do rata sam tamanio bajke. Porodicne okolnosti i roditeljska briga su mi bili takvi da bi po svemu trebalo da budem na ulici i igli. Ali nisam.
Medjutim, kao sto rekoh, to je mozda samo izuzetak. No, kad vidim danasnje roditelje i njihovu decu, pitam se kako uopste deca da imaju zelju za citanjem, kada ih niko ne podstice na to i kada to nije IN i kada se i sami roditelji podsmevaju deci koja su dobra u skoli i vole da citaju i mimo citanke i Veneove zbirke zadataka. Prosiri nam se ova tema mimo naslova, ali to je opet i dobro. No, stanje u Srbiji - bar koliko sam ja imao prilike ovih 5 godina da vidim - nije toliko strasno kao kod nas u Bosni. Tamo deca tek nemaju na koga da se ugledaju (govorim ovde o vecem delu stanovnistva, onog obicnog, polururalnog), a kao sto rekoh, roditelji (majke) sede po ceo dan i pricaju sta je radila ova ili ona, a deca (devojcice) ili pokusavaju da sto pre odrastu i udju u taj zaverenicki krug ili (decaci) gledaju da sto pre odrastu, pripale cigaretu, sednu u kafic, naruce pivo i misle da im je svet pod nogama. Ako te vide sa knjigom u ruci, nedaj boze sa nekom tipa Stand sa 1400 strana (na to mi se smejao i urednik deska ovde u Bg na radiju na kom radim, u fazonu "Jes' ti normalan? Pa dje ces to citat'???"), samo ce da se smeju. Sto ce reci sta? Citati nije in. I sta onda raditi? Kao roditelj mozes biti Hitler i terati ih da citaju, ali to opet nece voditi nikuda. A da ih prepustis sebi opet ne mozes, jerbo drustvo moze itekako lose da utice. Da se oslanjas na srecu da ona sama shvate sta valja? Hm. I onda, na kraju, zasto uopste i moraju da citaju ako nece? Neka onda zive svojim zivotima (ovde vec mislim na adolescente), jer ipak treba sami da odlucuju.
Dakle, sad ja kao buduci roditelj pitam: Kako izbalansirati izmedju onoga sto je dobro (odnosno sto mi mislimo da je dobro) za decu i onoga sto im okolina i drustvo namecu?

I Mixi, na TVu se - pa cak i u sund-emisijama - moze dosta toga nauciti, ako dete stvori pravi odnos prema tome.

Quote from: "Jake Chambers"I Mixi, na TVu se - pa cak i u sund-emisijama - moze dosta toga nauciti, ako dete stvori pravi odnos prema tome.

može se i Nirvana doseći sedenjem pod baobabom, al mora prvo neko da te nauči kako se sedi, kako se diše, zašto pod baobabom, i kako vršiti selekciju iskustava tako stečenih. mislim da je najvažnije objasniti detetu kako da rezonuje i tumači svet oko sebe. posle ćemo lako da se objašnjavamo oko literature.  :!:

Morala sam i ja ovde da se pojavim.
Ova tema je vrlo intrigantna; iako moja deca imaju tek 3 i 5 godina, puno se bavim razmišljanjem o njihovom vaspitanju i načinu borbe sa stihijom koja se zove uticaj društva i okoline. Ja pokušavam već sada da im usadim ljubav prema knjizi, tako što su to naši dnevni rituali, gde one shvataju da u tim trenucima imaju moju nepodeljenu pažnju, i gde sedimo ili ležimo zajedno i uživamo u knjigama. I kad traže da im pričam nešto što su videle u crtanom filmu, ili igranom, a postoji originalna priča koja je filmovana, ja se uvek trudim da im to objasnim, da je film jedno a knjiga drugo (a uvek u korist knjige) i to im i ispričam.
One su male, i tek mi predstoji borba sa uticajem školskog društva, ali smatram da se ljubav ka knjizi usadjuje od malena, kao i sve druge pozitivne stvari (a i negativne), i verujem da će se ona održati ' možda če imati uspone i padove, eventualno).
TV ubija maštu, i treba ga ograničiti, da deca ne bi dolazila do brzih i lakih rešenja, i ostala uskraćena za sposobnost uživljavanja u knjigu i vizuelizaciju onoga što čitaju  a pre svega da ne izgube volju i strpljenje za to.
A o njihovoj sposobnosti da poimaju....ne znam, meni se čini da im treba davati knjige primerene uzrastu, jer sam se više puta uverila da umeju da izvuku pogrešne zaključke, i iz knjiga i iz filma, čak i kad mi se učini da su dobro shvatile i da sam im dobro objasnila. Mislim da osim ovoga, deca ne mogu da shvate dublju poentu priče, ako im se na to ne ukaže. Knjigu treba znati čitati, treba da ti neko pokaže kako da vidiš nešto što je ispod onog prvog sloja radnje i dijaloga.
Što se recimo Tolkina tiče, GP apsolutno nije za decu. Ona će pročitati to rado, preskočivši sve suvišne opise prirode, progutavši uzbudljive trenutke bitaka, smejati se pomalo hobitima, diviti pomalo vilovnjacima opet preskočivši poeziju, i posle toga ostaviti knjigu, jer su je već jednom pročitali. I više je neće uzeti, osim pojedinaca, i propustiće sve ono ostalo. A toga ima toliko, da ja sa svojih 35 godina ( i posle skoro dvadeset godina druženja sa Tolkinom) nemam šansu da pojmim, niti ću i sledećih deset godina uspeti da iščitam sve i da stavim na svoje mesto, i uz svu pomoć koju imam od stručnijih od mene kad je književnost u pitanju. I tek zadnjih par godina sam sagledala dublje slojeve zahvaljujući upravo toj pomoći. Ljudi su cele svoje karijere izgradili na izučavanju Tolkina, i nisu završili, a jedno dete će da shvati sve to iz jednog čitanja....
Svakako ću dati Hobita na čitanje kad budu imale deset ili dvanaest godina, ali GP će čitati kasnije. Ako budu insistirale, daću im, ali će dobiti od mene mnoga objačnjenja koja će im otvoriti Tolkinov svet na pravi način. A ako ga odbace, jer je to neka smorna knjiga puna dosadnih pesama i opisa prirode, bez seksa i krvi do kolena, smatraću to svojim promašajem, a ne njihovim.
Što se tiče odnosa godina i iskustva, mislim da ljudi sa godinama definitivno gube inteligenciju, i sa četrdeset fizički nisu u stanju da shvate, nauče  ni pola onoga što su mogli sa dvadeset. Opada im i koncentracija, i sposobnost da se bave sa više stvari u isto vreme. To se srećom nadoknadjuje iskustvom.

Moja deca rastu u sobama koje nemaju zidove nego police s knjigama, ali poučen nekim drugim iskustva upravo ovog tipa (hiljade knjiga na dohvat, a deca niti da ih pipnu) odlučio sam da se uopše ne mešam u to. Vreme je kompjutera i deca su prvo naučila da rešavaju probleme u Supalexu pa tek onda saznala da ta slova koja padaju mogu da se poređaju na papiru i daju smislene reči. Kćerka mi je sa šest godina dobila svoj i samo svoj samostalni kompjuter, što je okolina proglasila za budalaštinu, a pošla je u školu nepismena, do devete godine nije ništa čitala, i onda se sve to promenilo i sada se razbija od čitanja.
Sada je drugo vreme, uleteli smo u hipertehnološko doba i moj rezon je da je bolje da mi dete bude srođeno s kompjuterom nego s knjigom; knjige će čitati ako to zavoli, a bez nanotehnologije neće moći ništa da se radi. Mi ne znamo sada kakve su dugoročne posledice kod dece koja knjigu zamene video igricom, ali ja nekako verujem da je Priroda iznad i preko svega i da se ne može uspešno i trajno sputavati niti mnogo preusmeravati.

1. Deci je sve fantastika.
2. Deca s lakoćom žive tu svefantastiku.
3. Deca odlično osećaju kad prigusti i hvataju se realnih zaštita.

Inače, ako patki produžiš noge, nanećeš joj bol. Ako čaplji skratiš, nanećeš joj bol. Mislim da roditelji služe da nahrane i obuku decu, obezbede im krov nad glavom i malo džeparca.
Uticaj postoji, naravno, i dobar i loš; ono što sam ja zapazio oko sebe je da su deca odabrala šta će, kao, uticati na njih.

Pa, bez namere da preuveličavam svoju ulogu kao roditelja i osobe koja treba "na put da ih izvede i lebac u ruke da im da", nekako mi ne leži ova analogija sa pernatom živinom. To mu dođe nekako u stilu "narani kučići i ne diraj dugmići...".
Npr., pod uticajem sredine, noje dete je moglo lako da pevuši pesmice Karleuše ili Cece. Na žalost, zbog ljute borbe sa životom, u kritičnom periodu su provodili 8 i više sati u vrtiću pod pogubnim uticajem turbo-džihad muzike i okruženi decom koja znaju sve tekstove sa poslednjih "projekata" takvih i sličnih persona.
S izvesnim ponosom (od svih loših osobina, lažna skromnost NIJE moja karakteristika) ističem da smo g-đa i ja pametnim, smišljenim i relativno suptilnim uticajem doveli dotle da je dete vikalo "evo je ona prakljača" kad god se neka od tih pojavi na TV-u (doduše, vikalo je i "Bando c'vena!" kada tramvaj nije hteo da krene, što i nije uvek bilo baš uputno).
Gledajmo to ovako, ne moramo da patki dužimo a čaplji skraćujemo noge, potrebno je samo da svaka od njih nađe sopstveni areal (ili da patki nabavimo štule a čaplji niski sportski automobil).
Stoga, umesto zaključka:
- Roditelj je ipak donekle 'raw model', i to više nego što bi roditelji voleli.
- Što roditelj može da skenja dete, to ne može niko (osim tega od 16 tona).
- Neki ljudi nisu sposobni da odgaje ni gljivično oboljenje na stopalima, a kamoli decu.
- Na sreću, izvestan broj dece je, čudom genetskih kombinacija, pametniji od svojih roditelja pa poraste normalan uprkos nastojanju roditelja da ih skenjaju u startu.
- Na žalost, broj takve dece nije dovoljan da opstanemo kao uređena i kulturna zajednica pa se marvinstvo i ruralizam uspešno prenose kao i šarlah, šap, slinavka i leptospirtoza.
- Imajući sve to u vidu, vreme je da postanemo pesimistični.

Ovo prelazi u težak OT, al' opet je sve u oblasti...

Quote
Porodicne okolnosti i roditeljska briga su mi bili takvi da bi po svemu trebalo da budem na ulici i igli. Ali nisam.

Hm, gadna, ali ne i beznadežna situacija. Do tri godine teško da si 'ukalupljen', a posle, /jebiga, sad ti prčkam po intimi, pa da ne širim, nego ću da pretpostavljam/ - bio si dete svojih roditelja i roditelji ti nisu bili kreteni. Ponekad je i to dovoljno. Ni ja kao klinac nisam imao društvo, bio sam taman dovoljno mlađi da sam starijima bio potpuni balavac, i dovoljno stariji da mlađima dođem kao metuzalem. Nikad nisam bio u vrtiću; imao sam knjige, TV (doduše, sa ultradobrim školskim programom koji je trajao satima, mada ga često nisam ni gledao, samo je TV radio - jedino opstanke sam gledao od-do :) ), i to je to.
Kad dođe vreme za spavanje, moji bi mi otimali knjigu kako bih više i otišao da spavam ;) Sećam se da mi je keva čitala Zmajeve pesme, al' tad sam tek pipkao prva slova, 2 godine možda...

Quote
za citanjem, kada ih niko ne podstice na to i kada to nije IN i kada se i sami roditelji podsmevaju deci koja su dobra u skoli i vole da citaju i mimo citanke i Veneove zbirke zadataka.

Koji su sad TO pacijenti? Haha, štreberu, SVOM DETETU??? Ili to govorimo o onom 'izađi malo napolje, majmune, igraj se s drugom decom' kad roditeljima stvarno dojadi da te deseto julsko popodne zaredom zatiču kako bistriš neka pismena? ;)

Quote
Dakle, sad ja kao buduci roditelj pitam: Kako izbalansirati izmedju onoga sto je dobro (odnosno sto mi mislimo da je dobro) za decu i onoga sto im okolina i drustvo namecu?

0. Razmišljaj na vreme kako ćeš odgovarati na pitnaja koja će ti deca psotavljati, jednom. Osmisli NEDVOSMISLEN i tačan odgovor odgovarajuće dubine i obima informacije. Klinci JESU bistri dovoljno da provale da nešto ošljariš i NISU dovoljno obrazovani da te prate ako se izgubiš u nekom nebuloziranju.
(obnovi one stare, dobre knjižurine tipa 1k zašto/zato pa vežbaj po uzaoru za ono o čemu nisu pisali)

1. Dok su deca veoma sitna, i dok si im sve i svja, možeš im pokazati put - listajte knjige zajedno; gledajte neke pametne emisije, šetajte tuda-svuda, u šetnji mu ispričaj nešto zanimljivo o tome pored čega prolazite. Dete je radoznalo i ima želju da spoznaje svet oko sebe. Treba samo početi. Iskoristiš trenutak kad vidiš da se dete zainteresovalo za nešto da mu proširiš znanje o tome. Možda to u startu ne odvede nikuda - nema eze, možda će se kasnije samo setiti da postoji i ona stara staza.

2. Zabrana daje suprotan efekt. UVEK. ZA SVE.

Primer 1: odrastao sam u kući punoj oružja. UVEK sam smeo da ga diram. Kao ultrasitnom klincu, ćale mi je rekao samo da sačekam dok on dođe s posla i možemo da radimo šta god mi padne na pamet. Rastavljali smo i sastavljali sve. Učili kako to radi, kako se nišani... išli u šumu i pucali. Nikad mi nije palo na pamet da napravim sranje s oružjem.
Oni koji kriju oružje od dece mogu da čekaju dva datuma... prvi, kad dete nađe gde je sakriveno, i drugi, kad s tim napravi sranje jer mu niko nije rekao ništa o tome.

Primer 2: moja užasno naporna baba, koja i dan danas samo misli da li sam se prehladio ili mi se nešto još gore desilo čim sam jutros izašao iz kreveta, mi kao klincu nije dala da palim šibice. Ha, ha. Jednog dana, zbrišem u spavaću sobu (ormari, tepisi, kreveti, sve samo čeka da bukne) s prošvercovanom pepeljarom i kutijom šibica. Kres, kres, kres, dok detaljno nisam proučio oblik i boju plamena i faze sagorevanja drvceta. Naravno, bio sam dovoljno pametan da ne upalim kuću (kao da ne znam da je to VATRA) i dovoljno glup da sakrijem pepeljaru s izgorelim palidrvcima pod ormar, tako da su do sutra provalili šta sam radio :) Rekli su mi da sam mogao da upalim kuću, ali niko se nije setio da, kad sam pominjao te šibice, kaže, ajmo napolje, na beton, pali dok ti ne dosadi, samo pazi da ti ne dogori do nokata jer peče.

Primer 3: nedostatak informacije: za jednu novu godinu ćale donese vrenju (kleku?) umesto jelke. To je puno smole, suvo, i zapaljivo kao barut. Okačim prskalicu na istu, kresss... dve sekunde to pršti, treće sekunde to GORI usred dnevne sobe. Sprint do frižidera, zgrab koka-kolu, i polivaj. I danas stoji crna fleka na tepihu od grančice koja je otpala i gorela dole. Posle je bilo, uh, nismo ti rekli da to ne radiš...

Ova žvaka se odnosila na zabranjivanje gledanja glupih crtaća, serija, emisija... za crtaće - a ne govori... dok ih voli voli ih, onda će jednog dana da se smori, i gotovo. Za serije - pjah, ja sam brzo svatio da je 90% toga drek, al' sam ih opet gledao zbog očekivane makljaže na kraju. Za emisije... pa jebemliga, ako se prethodni koraci pravilno izvedu, do TV Pink neće ni stići - počnite da 'zaboravljate' pornografski materijal po vidim mestima na vreme pa mu Pink neće uz pogled na silikone prodavati i pamet...


4. Od forsiranja 'leba nema.

Znate i sami da će biti dovoljno jada oko naterivanja deteta da ipak malo uči danas, ili da napiše domaći na vreme. Samo mu još fali da mu natuknjujete da se zabavi uz knjigu sa strane ;)
Moja ideja... šta čitaš za lektiru? Aha, fill-in-the-blanks. Ma, to je bez veze, daću ti posle knjigu 6x bolju od te, pa prelistaj ;)
/nije da ovo nije istina u velikom broju slučajeva. Ne znam šta bi Nimrodel rekla na ovo ;) /

5. Od nadanja 'leba nema.

Kupiti kamion knjiga odjednom nije dobro. Ej bre, gledaj koliko je to! JA to da IKAD pročitam? Ma zajebi... Kod babe imam punu kuću Karla Maja /zakk može da posvedoči/, nisam imao blage veze šta je to dok jednom slučajno ne otvorim prvu stranu 'sina lovca na medvede' dok sam po n-ti put vršio premetačinu starih knjiga u nadi da je ćaletu iz mlađih dana ostala zaturena neka pornografija međ' tim stvarima... i pročitam prvu stranu, pa drugu... pa se posle prevučem u fotelju da čitam k'o čovek. Treći razred ;)

Moj stric je klincima kupio kamion nekih tanušnih enciklopedija... za divno čudo, mlađi krene da čita jednu i kaže mi da mu je smor. Vidim za šta se uhvatio, ono neka optika, ludilo, čisto gradivo. Kažem, ovo čitaj kad budeš dobio fiziku u školi, a za sad prelistaj... ovo.... ovo.... hm, ovo je glupo... evo, ove dve za početak. Mali pročita. Neki dan provalim da je samovoljno dohvatio 'zastave i grbove sveta' i zna ih sve do jedne. Hehe...
Ranije im je, da nauče jezik, kupio REČNIK, četiri prsta debeo, A3,5, font 7, pola sata tražiš reč na strani. Otvorio sam to srnaje i rekao mu da je kupio govno koje ni ja u životu ne bih otvorio. Naljutio se do jaja. Posle mesec dana sam našao rečnik u podrumu, gde čeka budućije generacije.

Šta je ovde slučaj - pa ono o čemu je Boban pričao u još crnjoj varijanti. Detetu te knjige JESU zid, a ne nešto što se čita. Otvoriće neku od njih slučajno. Videće da nema slika. Vratiće nazad. Otvoriće opet pet ili deset godina kasnije, ako do tad ne utvrdi da ih ne zanimaju.
Jebeš taj posao.

Ode se u knjižaru, pametno se probere knjiga, i da se detetu.
'Izvoli, ovo je knjiga za tebe.'
Druga priča...


6. Nikada nemoj zaboraviti kako ti je bilo kad si bio klinac.

Seti se kako si gledao na stvari kad si imao n ili 1n godina... pomaže da shvatiš kako dete gleda na iste ili slične stvari.
Pritom, po pravilu, one 'ja sam to već prošao pa stoga počuj moj mali savjet da ne bi i ti naj* kao ja onda' ne služe ničemu i jedino pomažu da dete neće da sluša ni kad imaš šta pametno da kažeš.


7. Dete mi je razbojnik!

Čekaj, polako. Da li te to rođeno dete ne jebe 2%, ili se ne ponaša onako kao što si ti u svojoj genijalnoj roditeljskoj pameti namislio da je idealno i bogu ugodno?

8. Dete mi je hajduk!

Neka je. Bolje da kao klinac 10x 'najebe' u dečijim merilima i uđe u dane kad već padaju ozbiljnije odluke s zdravom dozom životnog iskustva /ovde, naravno, treba analizirati svako sranje koje dete napravi i videti jel' to za batine ili samo za 'zajebao si to, video si da je glupo, nemoj više'/ nego da odjednom skapira da ima 14-15-17-20 godina i da ne ume da se okrene bez da mu kažeš 'okreni se', ili da ne zna da bi sad trebao da se okrene.

9. Roditelji JESU uzor detetu.
Pitanje je samo, da li je reč o 'ovako treba raditi' ili 'gledaj bedne bednike' modelu. Po pravilu, biti roditelj znači biti blizu onom drugom, osim ako nisi truli bogataš koji na telefonski poziv rešava sve, koji je kul s drugim facama, i od koga svi beže kad izađe na ulicu ;) Naravno, 'moj tata je najjači na svetu', ali to kratko traje. Ta slika će u jednom trenu pući, a ono što će dete videti kad mehurić prsne je mnogo bitnije. A ono što će prvo videti, iako to ne gleda, je način na koj ise suočavaš s nekim problemom.
Kad se desilo to, tata/mama je uradio/la to.
TO će ostati, baćo, i jako je gadno posle prekrojiti obrazac.


Ajd' dosta pameti. Voleo bih da čujem još neke mudrijaške priloge, predloge, i atribute.

Quote
I Mixi, na TVu se - pa cak i u sund-emisijama - moze dosta toga nauciti, ako dete stvori pravi odnos prema tome.

Dete će pravi odnos prema tome stvoriti samo uz nekog ko im je uzor i ko sedi uz njih, gleda tu istu emisiju i sistematski razj* sve što iko od onih papaka izgovori - na način razumljiv detetu.
Ali, to je šetnja po ivici brijača. Uz nekadašnju TV, gde je bio Branko kockica, gde je bio školski program... se moglo odrasti. Uz današnju TV možeš samo da plačeš - vidite moje nove silikone, vidite moju novu versaćevku, vidite kako sam ja fensi... pošaljite SMS na... igrajte Huga za samo 20000 din/sec...

Quote from: "Humbert Von Gikkemgen"pametnim, smišljenim i relativno suptilnim uticajem doveli dotle da je dete vikalo "evo je ona prakljača" kad god se neka od tih pojavi na TV-u

Uvijeno, kao neroditelj, na to sam ukazao: nametanje ideološkog pogledu stvorenju koje to ne razume. Kao nekad pionirima. Opet, velikom broju NAS pionirsko-samoupravno-levičarsko dresiranje nije nenelo nepopravljivu štetu, što govori o uzaludnosti toga(nekretnine se sećaju svog detinjstvaČ SVE je bilo dresurno orjentisano!). Oni kojima je petokraka izgorela mozak, to su i zaslužili.

Quote from: "Humbert Von Gikkemgen"moja karakteristika) ističem da smo g-đa i ja pametnim, smišljenim i relativno suptilnim uticajem doveli dotle da je dete vikalo "evo je ona prakljača" kad god se neka od tih pojavi na TV-u (doduše, vikalo je i "Bando c'vena!" kada tramvaj nije hteo da krene, što i nije uvek bilo baš uputno).

- Što roditelj može da skenja dete, to ne može niko (osim tega od 16 tona).

- Neki ljudi nisu sposobni da odgaje ni gljivično oboljenje na stopalima, a kamoli decu.

Ako vas mrzi da čitate onaj moj roman, ovo vam je to ukratko. Kapa dole :)

Quote from: "drf"
Uvijeno, kao neroditelj, na to sam ukazao: nametanje ideološkog pogledu stvorenju koje to ne razume. Kao nekad pionirima.

Fipo, bolje je 'nametnuti' detetu da je Karaušla nasilikonisana kurveštija kojoj svi kvaliteti leže u felaciju i treniranju izvesnih mišića tako da daju tesan opšti utisak, pa rizikovati da ono tu sliku odbaci, nego se nadati da dete neće shvatiti kako je ona ultrakul i da sutra treba da bude ista takva, ili da treba da u 15 godina uzme utoku i krene da raščišćava kraj kako bi moglo samo da diluje na velikoj teritoriji.

Ne pričamo ovde, ovog trena, konkretno o tome da detetu treba uglaviti da je rok/metal/džez/pank/žikino kolo jedina prava muzika a da je ovaj najbolji pisac a da je ovo jedini dobar pravac u književnosti a da je ovaj najbolji slikar a da je ovo najbolji auto... (zev), nego da malo natuknemo detetu da je onaj majmun s televizije obična cepanica i da je tamo došđao jedino jer je... šefov rođak (ako je dete malo da shvati koncept šlihtanja, partijske podobnosti ili prostitucije)

Uh, izvini Mixi, ali nemam sad vremena da citam onaj roman od posta.
Ali da, u pravu si... ja sam sa 23 godine toliko mator da sam zaboravio da se program promenio bas bas bas drasticno u odnosu na moje godine.
Plus, ja sam recimo u Mikijevom zabavniku u nekom stripu o Baji Patku naucio koja je sve imena imao Istambul... ali da, definitivno je drugo vreme.

Mixtron, ne zapodjevam, ali, zar ne kapiraš da je to apsolutno ista argumenracija kojom su mene čuvali od hendriksa, dženis, alisa kupera?
Ista koju je pokojni Lukač koristio u obračunu s dugmemanijom?
Ista kao SSSR sa bitlmanijom?
Neću da budem topikbrejker, ali sve važi i za literaturu.
Uostalom: Roditelji, tucite vašu decu kad primetite da počinju da liče na vas.

Quote from: "drf"apsolutno ista argumenracija kojom su mene čuvali od hendriksa, dženis, alisa kupera?
Uostalom: Roditelji, tucite vašu decu kad primetite da počinju da liče na vas.

Dušan je, naravno, imao pravo. Što se tiče strih ideoloških opresija - teško da imam iskustva s njima, mada znam šta mi moji kažu svaki put kad čuju neko blagougodije tipa Bridge of Death. Nek' pogleda dete Karaušlu 100x, al' nek' mu se i šapće na uvo ;)

Mislim, jebiga, cilj tvojevremenske ideologije je bio koji... da budete uzorni komunisti i ne dobijate ideje iz tekstova pesama? Da ne skenjate bratstvo, jedinstvo i tekovine?

Cilj šaptanja na uvo da su Biki, Siki, Viki, I Liki sranje je samo to... da dete zna da je to sranje.

Moram da napravim jednu digresiju:
Danas kao da mi je jabuka pala na glavu, i shvatio ssam sto kod mene na radiju desk vesti pise kao Marina Tucakovic.
Naime, svi se oni medjusobno oslovljavaju tim nadimcima:
Peki, Maki, Ciki, Cmiki, Veki, Kiki, Slaki. I na vestima se cak tako i potpisuju.
A povrh svega jednu spikerku zovemo Lepa Brena.
Ne treba ti tu Serlok i njegov didaksn da shvatis da je moj desk u stvari pravi Grand prodaksn.  :twisted:

Quote from: "Jake Chambers"
Ne treba ti tu Serlok i njegov didaksn da shvatis da je moj desk u stvari pravi Grand prodaksn.  :twisted:

To se moglo dedukovati i na osnovu one opaske da si pobenavio čim planiraš da čitaš nešto jače od dnevnih novina...

Quote from: "Mixitron M. Storm"da dete zna da je to sranje.

Ne razumemo se. Svakovremenska ideologija isto radi, i današnja. Staru sem pomenuo kao uzor koji ne valja slediti, i koji nije odradio svoje.

A citat bi bo dobar "da dete zna da JA mislim da je to sranje". I to je u redu.

Svako je slobodan da zastupa svoja ideološka uverenja (uključujući i odnos prema turbo-folku), ali ne kao apsolutna.
Kao vrlo lična.

Da olabavim malo: dobio sam zakasnelo priznanje od majke.
Moj sinovac Marko priredio je noć DiB, repa i sl. do daske. Mileva (cititam): Ono tvoje je i moglo da se sluša, ovo Markovo nikako.

Quote from: "Mixitron M. Storm"

Quote from: "Jake Chambers"
Ne treba ti tu Serlok i njegov didaksn da shvatis da je moj desk u stvari pravi Grand prodaksn.  :twisted:

To se moglo dedukovati i na osnovu one opaske da si pobenavio čim planiraš da čitaš nešto jače od dnevnih novina...

He? Ne secam se toga hahahaha. Pobenavio sam sa citanjem od prevodjenja pre ce biti. Odnosno od posla generalno. Uopste vise ne znam da citam knjige. Koju god pokusam, nece.  :roll:

Quote from: "drf"
Svako je slobodan da zastupa svoja ideološka uverenja (uključujući i odnos prema turbo-folku), ali ne kao apsolutna.
Kao vrlo lična.

Pa, ideologija za ideologiju, ali dobar ukus, moralne norme i etika, to nema veze sa ideologijom. 'Ajde da vam dočaram:

Ako neko kaže "ja sam pevačica" iako ima izvesnih problema sa interpretacijom "Žute kuće" čak i uz pomoć digitalnog remasteringa i postprodukcije, harmonajzera i back vokala, a uz to ima dojke veličine i oblika punog goveđeg buraga, koje izgledaju kao domaći zadatak za Pixar i noćna mora Lare Kroft, stvarno nemam problema sa apsolutniim određivanjem prema tome: šit ultimativne vrste, namenjen prodaji ničega pod subsvesnom Edipovskom porukom mogućeg seksa sa majkom-hraniteljicom! Za takvo nešto nema nikakvog opravdanja i demokratije, samo zdrav razum.

U stvari, najiskrenije, ja mislim da što više treba ispirati plebsu mozak time, uz blage elektrošokove, a kada potpuno zaglupe, osnovati firmu koja će beslovesnoj biološkoj masi koja se hrani sopstvenim intelektualnim i fiziološkim ekskrementom i otpadom i tako tvori idealan biološki perpetuum mobile, vodu bez holesterola i meso bez glutena...

Mixitrone, lolo, ja ne podržavam školsku lektiru, a evo uspela sam da u svojoj školi realizujem opasan zajeb za roditelje koji se pačaju tam' gde im nije mesto i čitaju te iste usrane lektire mesto dece zarad petica.

Mene samo zanima zašto roditelji ove uboge zemlje ćute i puštaju da program izgleda ovako kako izgleda... obratite pažnju na ovaj užas:

V razred osnovne lektira: Defo - Robinzon Kruso (siroti današnji klinci koji sa 11 godina čitaju ovo, bolje bi bilo da smo im dali Mol Flanders, bar bi im bilo zanimljivo zbog pojave kurvi koje imaju dušu).
Prežihov Voranc - Đurđevak (dajte, za njih je Snejk Pliskin neko sa kim će se sprdati u Biliju i Mendi i u tome videti onu osećajnu stranu, a ovo im je jednostavno glupo).
Nušićevi Hajduci (koliko god da volim ovu knjigu, naši klinci joj se ne smeju - poneko dete kaže da je ok, a onda me pita da li je Severus Snejp zaista smrtožder, našta ja odgovaram da nije, jer je on meni najbolji baja). Hoćete li dalje da vam navodim šta se zapravo čita za lektiru i u osnovnoj i u srednjoj školi (mljac)?

Inače, ne bih se složila sa Bobanom i pričom o nanotehnologiji - jebaga, Bobane, neko mora biti i frizer, i automehaničar, tako da baš i ne mora biti toliko kompjutora u njihovim životima... iskriviše nam deca kičme od silnih igrica, mesto da su napolju da pikaju loptu i da se biju. Sve treba zapravo da bude u pravoj meri, a najviše fizičkog, jerbo možda neće imati svi pare da tjelo jednog dana popravljaju tim istim nanorobotićima. Dakle, tu je potrebna zlatna mera i više časova fizičkog. Biće vremena i za knjige i za hemije, fizike, informatike, one silne privatne časove, ali samo im tela vremena nemaju. Neka igraju picigena, fusbala, lastiša, između 4 vatre, a nek se manu malo Kvejkova, Vorkraftova i ostalih čuda... na kraju ćemo doći do toga da pileće grudi, krive kičme i kojekakve kilavosti i debljine nisu anomalija nego prirodno stanje čoveka... još bi samo falilo da uleti Rod Serling i da najavi uživo izvođenje one užasne epizode Zone sumraka kada su lepi ljudi zapravo rugobe i odbačeni. Loše.

Quote from: "Humbert Von Gikkemgen"
Pa, ideologija za ideologiju, ali dobar ukus, moralne norme i etika, to nema veze sa ideologijom.

dobar ukus?
moralne norme?
etika?
PRINENJENO NA INDUSTRIJU ZABAVE?
Nije moje spisanije odbrana kvalitete turbo-folka, već jako raširenog ideološkog odnosa prema njemu. Vezan je (pogrešno) za Miloševića i određivanje prema njemu je iz tog vica. Ne samo tog, naravno: mix sa ideologijom urbanog (?), roka...
Primeniš li isti kriterijum na bilo koji segment industrije zabave, na dobrom si putu.
Mada, lako se okomiti na jedan fenomen kad imaju Karleušu.
Znači: dobro je ukazati na Jelenu, ako si spreman da ponišaniš na slične u miljeu koji voliš.
Neprekidno pokušavam da se vratim temi i obrazložim tezu: isti kriterijumi za sva budalesanja, neproglašavanje svojih uveranja za apsolutna.
Valjalo bi da otvorimo topic o turbo-folku; ima se tu šta reći a da nije ideološki stereotip. Ovde pričajmo o SF-u, nama važnoj grani industrije zabave.

Čitam kako intelektualizujete život i vaspitanje sopstvene dece i nadam se da ću biti živa zdrava i pri normalnoj svesti da bih od vas živih, zdravih i pri normalnoj svesti, negde, nekad, pročitala kako podižete svoju decu.
Turbofolkovci se zgražavaju nad Otenovim izvodjenjem Ofelinija i puštaju svojoj deci Grand šou. Za njih je to jedina i prava muzika. Čitaju Blic, Kurir i gledaju Žikinu dinastiju. Njima ne možeš da objasniš. Niti da dokažeš.
Malo je dece koju su srećna pa mogu da nauče nešto u školi i da tako naprave poredjenje sa onim šta imaju u kući. A deca su pametna i ako imaju izbor mogu da se opredele. Nastavni program je veliko fuj. Zar ne Nim? Srećom postoje divni, hrabri i ludi prosvetni radnici koji pomalo i rade mimo istog. Koji razgovaraju sa decom. Ne odradjuju radno vreme. Pokazuju deci da ima nešto i drugačije u svetu osim silikonskih bregova.
Pregažene generacije ne mogu da se promene. I ko od nas je u pravu?

Možda sam malo promašila temu ali ... klizav teren i previše "fusnota".

To greymalk:

Daleko bilo i sačuvaj i sakloni ako ti od nekoga budeš slušala kako da podižeš SVOJE dete! Tu istog trenutka upadaš u kategoriju onih što im ne uspevaju gljivice na nogama. Dete je/će biti tvoje (uz moguć time sharing sa muškim roditeljem), tvoja briga, obaveza, ponos, ljubav, razočaranje, očaj, štagod...
Šta god mi ovde nadrobili može biti apsolutno neupotrebljivo ili pogrešno za tvoje dete/decu. Ovo nisu saveti ili uputstva, ovo mi malo vunovlačarimo jer imamo višak slobodnog vremena i manjak novčanih sredstava.
Malo se čudim upotrebi reči "intelektualizacija" koja može i pežorativno da se shvati, ali, kad imaš mozak hrapaviji od andola, normalno je da diskusija ode u teoretisanje. Čini ti se da intelektualizujemo jer smo svi ovde pročitali malo više od Teks Vilera i Luisa Krendla, poznatijeg kao Čelična pandža (ali uključujući I gorepomenutog Tex Vilera, a za Krendla ne znam, za to ipak treba biti mator i connoisseur) pa je normalno da svaka diskusija u poređenju sa svakodnevnim fonom "pink noise"-a u našem okruženju zvuči kao oralna falacija, a da svi mi izgledamo kao naduvene intelektualne konjske guzice. Pa, majka mu stara, zbog toga smo i ovde, na forumu, a ne gledamo Grand. **** sledi mali flashback ****
/me standing: good evening, i'm humbert, i'm intellectual horse ass and whatafuck, i'm damn proud for that! /crowd roaring, panties flying on stage

Ja sam živ, umereno zdrav, mentalno i fizički, imam decu i moja deca su dobra, lepo podizana i dobro vaspitana (ovo nije moje mišljenje već opšte mišljenje okruženja moje dece). Koliko je u tome moje zasluge, nemam pojma, ali izgleda da ljudi misle da ima i toga. Ko sam ja da im protivurečim i razuveravam, kad nemam pouzdanu informaciju... A ako i posle ovog mog tupljenja misliš da bi ti ikakav savet glede vaspitanja dece koristio (iako je savet opasna stvar, čak i od mudrih mudrima), opusti se i probaj da uživaš, ako je to ikako moguće. Oni odrastaju previše brzo, a ti ćeš ostariti još brže (nije moje intelektualisanje, surova stvarnost)....

A, da, još malo tupljenja s moje strane. Isto tako je moguće je da se nad Otenovim izvođenjem Ofelinija zgražavaju i neki koji nisu turbofolkovci. Ni njima ni ovima nemam nameru da bilo šta objašnjavam ili dokazujem. Ja nalazim izvesna zadovoljstva u komunikaciji sa pametnim ljudima, a ne sa onima kojima je IQ jednak broju zdravih zuba u glavi. Što se mene tiče, oni svojoj deci mogu da puštaju i pornografsku varijantu Teletabisa, u kojoj Tinki Vinki koristi cev Nu-nua da bi zadovoljio svoju požudu.
Pregažene generacije postoje samo kada su u pitanju velike penzije, stanovi od preduzeća (i dan danas ih možete dobiti od neke od Partija), putovanja u normalno inostranstvo kad god im se napne ona stvar i tako to. Što se tiče obrazovanja, čitanja i toga, u proseku i ljudi sa ovog foruma i oni što bale na cecu su startovali sa iste pozicije. I "mi" i "oni" smo prolazili kroz bedu, nemaštinu i ratove. I neki od "nas" i neki od "njih" su bili u tim ratovima i ginuli. I kako sad to da su "ovde" svi čuli za Poa i Lavkrafta a skoro svi ih i čitali, a "tamo" skoro niko? Evo, neka moderator obriše moj post ako se javi neko kome su roditelji u predpubertetu doneli na poklon Lavkrafta i rekli "evo divne knjige da naše čedo uživa i širi vidike". Ko je u pravu? Koja strana je "ona prava", TF/F ili SF/F? Jebemliga ako ja znam, ali ja izvodimzdravorazumski zaključak iz sledeće činjenice: upoznah mnogo ljudi koji vole SF/F i dobri su, prijatni, zanimljivi i dobri sagovornici, ali ne poznadoh ni muško ni žensko koje je strastveni poklonik TF/F za koje bi za ove 4 stvari u upitniku čovek mogao mirne duše da stavi "štriklu". To ne znači da nisam sreo pi**e i pe**re, gnjusove i budale koji konzumiraju SF/F, ali procenat nije preteran.
Ostaću malo ovde, da vidim, možda će odnosi da se promene :D

Ukosili smo; odoh da otvorim topic TURBO FOLK na Zabavi...

/ovo je odgovor na Nimrodelin post, ko se ne snalazi/


:u tam' gde im nije mesto i čitaju te iste usrane lektire mesto dece :zarad petica.

Da li roditelji to rade zbog onih talentovanih nastavnika koji insistiraju na nebulozama predviđenim planom i programom, ili da im se sirota dečica slučajno ne zamore čitajući štivo koje bi, po onom spisku dole, trebalo da su prerasli dva razreda ranije?

Kad u gimnaziji prof. Mara Lazić (imenom i prezimenom, da) da bi proverila je li pročitao Karenjinu, pita Koleta 'koji je bio startni broj konja na koga su se Ana i Vronski kladili' i zalepi mu keca jer kaže da nema pojma, ono, zapitaš se da li je vredelo i nije li bilo bolje izgluvariti umesto čitati pa si bar zamenio keca za merak...
A čovek jeste pročitao... i svidelo mu se...

:Mene samo zanima zašto roditelji ove uboge zemlje ćute i puštaju :da program izgleda ovako kako izgleda...

A ko će da sluša? Vlada, zabrinuta za kvalitetno obrazovanje i nezatupljivanje budućih birača? Mwahahahaha! Nim, ja se sećam kukumavčenja na temu imbecilnih programa još otkad sam ostavio učiteljicu... i sve će to da se reši, i šipak...

:on meni najbolji baja). Hoćete li dalje da vam navodim šta se :zapravo čita za lektiru i u osnovnoj i u srednjoj školi (mljac)?

'oćemo ;)

:nam deca kičme od silnih igrica, mesto da su napolju da pikaju :loptu i da se biju.

Sve je stvar mere - i okruženja. Dete koje odrasta u centru BG može da izađe napolje da se naguta smoga i da ga eventualno zgazi još neki pijani Karić. Fuck that. Roditeljima je često mnooogo lakše da ga puste da zija u monitor - u kući je i bezbedno je, a da'l ne uči jureći za loptom ili vodeći FK Železnik do titule evropskog prvaka, isti đavo.

...posle je se dosetio, al bi kasno...

:informatike, one silne privatne časove, ali samo im tela vremena :nemaju. Neka igraju picigena, fusbala, lastiša, između 4 vatre, a

Nimrodel zlatousta; ove reči najčešće nema ko da čuje...

:ćemo doći do toga da pileće grudi, krive kičme i kojekakve :kilavosti i debljine nisu anomalija nego prirodno stanje čoveka...

Kao doktorsko dete uzeću sebi slobodu da tvrdim da već jesu.

E, jebaga, drf, kol'ko vidim ovaj sajt je namenjen i sf-u i ef-i i hororu... nemoj sebi skakati u usta te i govoriti da bi ovde trebalo da razgovaramo samo o sf-u... i to je vid isključivosti, zar ne?  :D

No, bilo kako bilo, unapred se radujem pošiljci Vukodava koja treba da stigne za klince iz moje škole... pustila sam im tizer za film koji treba da izađe 2006. i dolaze mi danima sa pitanjem A kad će?. Volela bih kad bih mogla da im omilim i Zvezdu Kec, ali to je već opasno zamešateljstvo... korice za to i za Verna i njegovih 20000 milja pod morem su mahom one stare lektirne, te neće ni da ih pogledaju. Dobro su se primili na sva tri dela Artemisa Faula. Nego, ljudi, haj'te mi pomozite. Imam jednu poveću grupu klinaca koji mi stalno traže neki sf (naravno, oni to tako ne imenuju, već kažu - a je l' imate nešto sa svemirskim brodovima i eksperimentima sa mutantima - a tu sam već slabije potkovana kada se traži nešto što bi mogli da čitaju oni od 10 do 15 godine. Šta mislite, šta bi bilo zgodno preporučiti (naravno, mora da je izdato kod nas), a da opet bude primereno njima?

Nažalost, greymalk je potpuno u pravu... veliki problem su i same pare. Vrlo često se događa da neki od prosvetnih radnika vade novac iz svog džepa da bi deci obezbedili ono što ih zapravo interesuje (znam, deluje prosto metafizički, ali tako je). Šta vredi što je Alnari izdao jedne Zmajeve kosti, Čarobno tkanje ili Vremelomiće, što je Laguna izdala prva dva dela Narnije, što je Narodna knjiga izdala ceo serijal o Ozu, i Stjuartov serijal o Krajolandiji, kada biblioteke nemaju novaca za dovoljne kupovine (potrebni minimum je 5 primeraka, a i to je smešno, kada se sjati gomila dece koja je čula da je taj i taj naslov dobar - najčešće nema novca ni za jedan). Ima toliko dobrih dela iz onog dela koji se može nazvati fantastičnim, ali, nažalost, Ministarstvo i direktore škola ne zanima taj deo obrazovanja.

Moram vam i ovo ispričati, čisto da znate:
Izdanja Kreativnog centra su najčešće veoma skupa (cena onog predivnog izdanja Srpskih bajki, Ostrva s blagom i Puta oko sveta za 80 dana je od 800 do 1000 dinara), ali taj isti izdavač je neverovatan kada su u pitanju donacije (nemojte da vam pričam kako su deca reagovala kada su ljudi iz te izdavačke kuće na moju molbu poslali gomilu čitalačkih džidžabidža, obeleživače (koji su toliko duhoviti i maštoviti), plakatiće, kalendarčiće, markere i deo besplatnih knjiga) i kada je u pitanju popust i razumevanje kod načina plaćanja - nikada nisam morala da ih zovem dva puta da bih dobila nešto što se poručilo.

A Narodna knjiga? Joj, ljudi, ono je bruka i sramota jedna velika. Pred prošli Beogradski sajam, ja sam zamolila roditelje škole da prikupimo neka sredstva zajednički, jer sam se već bila umorila od stalnog obijanja pragova i od neulišenih molbi upućenih većim firmama da nekako novčano pomognu... da, može se sponzorisati izbor za najlepšu devojčicu manekenku, strit basket, jer se tako reklamiraju, ali pomoći biblioteci... ko bi uopšte i video da su baš oni ti koji su pomogli.

Elem, sakupila sam nekih 28000 dinara, što je zaista smešna cifra, a onda otišla do štanda Narodne knjige, jer su davali rabat od 45%, što je značilo da ću uspeti da realizujem kakvu-takvu kupovinu i da će deca imati više naslova u po 5 primeraka... Jao, kao i prethodne godine, novac po njihovoj profakturi je bio odmah uplaćen... a isporuku knjiga smo čekali 3 meseca, a kada su najzad stigle, ispostavilo se da dela nema - nisu još izašle... oni jesu to stavili i prodali kao da imaju u magacinu, ali eto, nemaju...

Tačno godinu dana je trajala bitka sa njima da se izvuku naslovi... Nemojte da vam pričam kako su razgovarali sa mnom kada ih pozovem, a sa druge strane roditelji su bili ljuti, jer nisu oni dali pare da bi ih sad neko tamo obrtao (šta ćete, ljudi su uvek spremni da pomisle najgore). Početkom ovog meseca je stigao ostatak knjiga, ali ne ono što je plaćeno, već zamene...

Ove godine nema sredstava za Sajam - Narodna knjiga je svojim ponašanjem odbila roditelje da nam više pomognu i u pravu su... niko nije sisao vesla, pa da ga nasamare triput.

Definitivno potcenjujete Prirodu i instinkte.

za Humberta Von Gikkemgen

Da su babe sposobne da podižu i vaspitavaju decu, babe bi ih i radjale. Priroda je to lepo postavila, baš kako valja. Znači: nema šanse da vaspitavam i podižem decu jer sam to obavila kad je bilo i vreme. Sad mogu samo da pričuvam i kako god da pomognem. I gundjam sebi u bradu, da me deca ne čuju.
Htedoh samo reći da ko čita sf smatra da i detetu treba uvaliti to u ruke, a ko gleda Grande sr**je odvajaće od usta da kupi kvalitetne silikone svojoj devojčici. Svojim očima videla i sopstvenim ušima čula.
Svaki roditelj misli da radi ono što je najbolje za potomstvo. Ko je tu u pravu  nije na meni da procenim. Ali znam za sigurno. Svi smo mi najvećim delom ono što iz kuće ponesemo.
Tema je lepa za pisanje i nadmudrivanje ali odnosi nisu ravnopravni. Teorija je odlična ali je često praksa baca pod noge. Imamo izuzetne, obrazovane, inteligentne ljude, a padaju na tom ispitu. Imamo i one druge koji imaju sreće.
Ali da ne tupim i ne nerviram auditorijum već da se vratim, konačno, na temu. Da, mislim da je poželjno i dobro dati deci da čitaju sf. Ne zato što ga ja volim i čitam, već zato što je to deo obrazovanja. Kao i strip, kao i film, kao i pozorište.

Mixitrone, poenta je sledeća - nije, brate dragi ni svako za prosvetu. No, to zanimanje je toliko unižavano godinama i oduvek je i bilo takvo, da najčešće poslednji šljam koji nije imao gde drugo da se zaposli tu radi. Tuga. No, u Zakonu o sistemu obrazovanja stoji sledeće - u osnovnim školama odstupanje od plana i programa može biti 10%, u gimnazijama 30%, a u srednjim stručnim čak 70%... ali roditelji to ne znaju, te puštaju da profesori i nastavnici i dalje rade po obrascu koji traje već 50-60 godina.

Ne nogu a da ne kažem, postoje mladi ljudi koji pripadaju raznim oblastima (srpski, engleski, istorija, filozofija, muzičko) koji sarađuju kao front - tematski se isplaniraju nastavne jedinice, tako da ja Kosovskim ciklusom pokrijem kolegu koji je upravo predavao Kosovski boj ili meni pomogne kolega iz filozofije, podrobnije sa njima obradivši filozofiju apsurda sa akcentom na Mit o Sizifu, dok ja radim Kamijevog Stranca. To se radilo da bi mladi ljudi imali uvid u to da je sve zapravo povezano i da je ono što se učilo pre bitno, a bude i zanimljvije.

Naš osnovi propust je zapostavljanje tehnika učenja i traženje brzih rešenja... zahvaljujući tome što roditelji zdušno pokrivaju decu, javlja se problem sa samom verbalizacijom onoga što se misli i što se naučilo. Koliko puta sam samo doživela da mi se neki od učenika požali da je na tom i tom času znao odgovor na pitanje u sebi, ali da nije mogao pravilno da ga iskaže. Manjak čitanja, nepokazivanje svrhe onoga što se radi dovodi do toga da neka pitanja profesora izgledaju besmisleno - no, to nije krivica učenika, već čoveka za katedrom koji je u svoj svojoj nadmenosti zato što ima papir koji kaže da je diplomirao to i to, nije našao za shodno da otkrije, objasni zašto je nešto bitno i kakva je svrha svega toga - šta se time dobija.

za Nimrodel

Sve mi je poznato sa čim se susrećete i sa čime se tučete. Vi koji se bavite tom profesijom se delite na one kojima je to posao, na one kojima je to poziv, i na vas, malo vas je, kojima je to misija. Imam jednu sličnu tebi u kući i ponekad se zatvorim u orman, stavim jastuk na lice i vrištim od nemoćnog besa jer ne mogu da pomognem, samo da saosećam i podržim.

Bobane, kako se sad to slažu Priroda i instinkti sa nanotehnologijom? Hoćeš da kažeš da je evolucijski to sve neminovno da ljudi postanu ko oni u Simonsovom Hipreionu što su non-stop u mreži, za računar povezani žicama, a telo im samo smeta?

Quote from: "Nimrodel"E, jebaga, drf, kol'ko vidim ovaj sajt je namenjen i sf-u i ef-i i hororu...

Izvinjavam se u ime kolektiva, i u lično ime. Neće se ponoviti.

Dodao bih jednu od važnih stvari za orjentaciju dečje reke na ovo vitlo: sekcije su mnogima bili uvod. Radio-amaterska, s kultom Tesle, na primer. Zaprepastili bi ste se kad bi znali koliko je bitnih ljudi u žanr stiglo preko astronomskih sekcija. Ko, bre, može da pogleda kroz solundar a da se ne pita...A da ne izmašta odgovor?

Quote from: "drf"
dobar ukus?
moralne norme?
etika?
PRINENJENO NA INDUSTRIJU ZABAVE?

E, tu je problem, ti pričaš o karlevaški kao delu industrije zabave. Ali, SF i F u smislu preporuke ili kanalisanja dece ka njima ja posmatram kao punopravnu književnost a ne kao deo industrije zabave. Ja ću da pokušam da odvratim decu od čitanja trasha tipa "battlefield earth" (da se ne vređaju oni kojima se ovo sviđa, ako ih ima), jer smatram da to nije dobro delo i uvek ću blatiti takve stvari sa istim žarom kojim blatim i karlegnjidu. Znači, primenjujem iste kriterijume, fekališem na ono što smatram sranjem čak i u oblasti svog interesovanja. Izmet je izmet, bez obzira kavog je roda, političke pripadnosti, rase i porekla. I u tom smislu ću da ovaj stav proglasim za apsolut. Ja nisam kriv što do sada nisam video nekakvu pozitivnu stranu TF-a, niti primetio da u tome ima nekakva skrivena poruka koja može da nas učini boljim ljudima. Ko voli da se zabavlja uz to, samo neka izvoli. Ne mogu mu zabraniti, a i neću (jer ne mogu, ali da mogu, verovatno bih, da se ne lažemo preterano :D )
Ja se prema TF određujem samo i jedino prema njegovom sadržaju i formi, koja se da porediti samo sa noćnom posudom nekoga ko je upravo dobio simptome trovanja salmonelom. Žao mi je ako propuštam da spoznam nešto drugo osim toga, ali, mea culpa, neka ide meni u greh...
Jeste li ili nije TF nusprodukt društva
lobotomiziranog u vreme vladavine bračnog para, boli me neka stvar. Činjenica jeste da je i danas taj segment industrije zabave favoriziran od izvesnih krugova koji su bili bliski tadašnjem političkom establišmentu, bez obzira da li su oni "uspešni biznismeni" ili "srpski intelekturalci" koji heklaju i drndaju vunu draganu za gunju.
Ja ne mogu zauzmem gandijevski stav i poziciju "vreme će biti sudija" prema tome kada su moja deca u pitanju, jer ih volim i želim im najbolje. Moja iskustva i mišljenja su takva kakva jesu, stečena onako kako jesu i ja mislim da nešto od toga mogu i treba da prenesem deci. Jesam li u pravu, pa, kad mi stave srce na tas na onom svetu, videće se jesam li se ogrešio o TF. Ja nekako mislim da nisam. Ja neću hrabriti decu da slušaju Silvanu Armenulić ili Nedžada Salkovića, ali im nikada neću reći da je to jedna glupost preispoljna i da ću im sipati kukutu u uši ako ih opet zateknem da to slušaju. Jer za taj deo muzke, nekada označavan kao "novokomponovana" smatram da je, ako ništa drugo imao bar veoma darovite interpretatore. Naravno, potrudiću se da čuju i Flojde i Kridense, čisto zbog svemirskog balansa...
I Mocart je bio deo tadašnje industrije zabave, a o Listu da i ne govorim. Ali, ja se ne izražavam negativno o dotičnoj gospodi, i mislim da nema potrebe da obrazlažem taj svoj stav. Znači, nisam apriori nadrkan na zabavljače...

I stoga, da, jesam pristrasan donekle kada nabavljam deci knjige, pazeći da ne preteram i da, kanališem ih donekle ka delu književnosti koji potpada pod SF/F, jer, ako ništa drugo, imaćemo o čemu da pričamo. A što Boban pomenu prirodu i instinkte, to mu valjda dođe kako se moja 'ćera, živa bila, ufatila na kraju Orkanskih visova pored kamare SF/F oko nje. I neka čita, 'ću da joj uznem i konplet od sestara, ako uzhtedne (i ako mi bidne pasent uz tapetle i tišleraj)...

Quote from: "Nimrodel"Bobane, kako se sad to slažu Priroda i instinkti sa nanotehnologijom? Hoćeš da kažeš da je evolucijski to sve neminovno da ljudi postanu ko oni u Simonsovom Hipreionu što su non-stop u mreži, za računar povezani žicama, a telo im samo smeta?

Ne. Čovek se prilagodio bezbrojnim varijacijama na temu. Čovek će se prilagoditi velikom uplivu kompjutera u svoj život i to će jednog dana postati normalno kao što su sada automobili, avioni, časopisi u boji ili sve češća trudnoća i rađanje žena posle četrdesete.
Mi teško da možemo i zamisliti kako će izgledati život ljudi za 100 godina. Pogledajte vizije s početka XX veka o dobu bliskom našem, pogledajte vizije iz sredine sedamdesetih velikog futuriste i SF pisca Artura Klarka "Profili budućnosti", pa čovek bre gotovo ništa nije predvideo, samo je ekstrapolirao tadašnju tehnologiju. Kakve to ima veze s vaspitanjem dece? Velike. Mi ne znamo šta nas čeka za 20 godina, tako da vaspitavanje dece po merilima naših baka je besmisleno. Ko zna šta će biti prednost a šta hendikep u bliskoj budućnosti?

Quote from: "Humbert Von Gikkemgen"Ali, SF i F u smislu preporuke ili kanalisanja dece ka njima ja posmatram kao punopravnu književnost a ne kao deo industrije zabave.

I "punopravna književnost" je industrija zabave. I klasika. Kvalitet je lični problem autora i svih koji njegovo viđenje dele. To ne osporava pojavu vanrednih dostignuća.
O TF delu ću tamo.

O ljudi, ovo ne moze da se stigne procitati  :lol:
A i ispade unakrsna prepiska pojedinih clanova.  :lol:

Lepo sam vas pročitala od početka. Od prvog posta na ovom topicu. Da utvrdim gradivo. Koji andrak vi gledate sebe kao primer. Svi pismeni. Sa velikim i P i I i S i M i E i N i I. Koristite računar, šmucate se po internetu, diskutujete na forumima, pišete, mnogo čitate, i za generaciju ste ispred onih kojima je kompjuter deo nameštaja a ne deo svakodnevnog života. Ne mislim da će iko od vas da podiže decu uz Pink i TF. Šta vi koji imate po tri kubika knjiga u kući imate da se bunite? I kakve vi dileme imate oko toga? Dobra knjiga je dobra knjiga bez obzira da li je "žanrovska" (kako ne volim tu reč) ili pripada klasičnoj književnosti. Ne verujem da će iko od većine naših diskutanata da pogreši u izboru literature za decu.
Greška je u naslovu. Trebalo bi da se zove: kako da omogućimo i onoj drugoj deci da čitaju, tj. kako da omogućimo i onoj drugoj deci da čitaju dobre knjige?

Ne možeš ugoditi čoveku: ili mu je prepucavanje koje ne vredi čitati ili je smisleno koje ne stižeš pročitati.

Quote from: "Boban"
Ne. Čovek se prilagodio bezbrojnim varijacijama na temu. Čovek će se prilagoditi velikom uplivu kompjutera u svoj život i to će jednog dana postati normalno kao što su sada automobili, avioni, časopisi u boji ili sve češća trudnoća i rađanje žena posle četrdesete.
Mi teško da možemo i zamisliti kako će izgledati život ljudi za 100 godina. Pogledajte vizije s početka XX veka o dobu bliskom našem, pogledajte vizije iz sredine sedamdesetih velikog futuriste i SF pisca Artura Klarka "Profili budućnosti", pa čovek bre gotovo ništa nije predvideo, samo je ekstrapolirao tadašnju tehnologiju. Kakve to ima veze s vaspitanjem dece? Velike. Mi ne znamo šta nas čeka za 20 godina, tako da vaspitavanje dece po merilima naših baka je besmisleno. Ko zna šta će biti prednost a šta hendikep u bliskoj budućnosti?

Priroda ima limite, a oni se baš i nalaze na nanoskali. Ili štono reče jedan molekularni biolog koji se decenijama bavio mehanizmima reparacije DNA, "ne pravi se pita od go**na"...
Ljudski organizam više nego računar radi po sistemu GIGO,  ima zadivljujuću sposobnost adaptacije ali je kao i svi sistemi, najosetljiviji u svojoj složenosti. To je jedna druga priča, mnogo daleko od ove ovde.
Moja baka nije baš mnogo polagala na avione, časopisi u boji su joj bili zanimljivi, dočekala je da vidi TV, pa kolor-TV i čak i računar u kući. Ali, njen domen vaspitanja nije sezao u nanotehnologije i alijenaciju po čoveku, već u to da kad se uđe negde, kaže se dobar dan, da treba biti ljubazan prema starijima, ne treba psovati, nos se briše maramicom, a ne rukavom, nije lepo lagati, nije lepo krasti, ogovaranje je ružno i tako to. Tehnika i napredak poluprovodničkih tehnologija i njen impakt na gestalt individue nisu bili njen domen.
U tom smislu bi uticaj tehnologije na društvo u kome će živeti moja deca morao da bude poguban na socijalnu komponentu Homo sapiensa da bi njen sistem vaspitanja učinio nepodobnim. A ako se to i desi, potpuno će biti svejedno čemu smo decu učili...

Quote from: "Boban"Ne možeš ugoditi čoveku: ili mu je prepucavanje koje ne vredi čitati ili je smisleno koje ne stižeš pročitati.

Bobi, to je bio samo mali interludijum da udahnete :D
Sticicu da procitam sutra ili kad vec, ne brises teme  :P

Quote from: "Boban"Ko zna šta će biti prednost a šta hendikep u bliskoj budućnosti?

Ubode. Mimo prirode, koju si pominjao, ne zaboravi sposobnost sposobnih da brzo ovladaju zanatskim aparatom. Dokolica i duhovnost su sasvim druga teme, i povijaće se. Već za tri godina ova rasprava biće kao o smrtonosnosti vožnje parnom lokomotivom pri smrtonosnih 18km na sat.
Mnogo mojih prijatelja, dobrih i obrazovanih ljudi, podleglo je propagandi prodavaca računara. Zadužili su se da ga kupe DA IM DETE NE OSTANE SLEPO KOD OČIJU. Ne negirajući valjanost pazara ako imaju višak para (a tesno im je bilo) naveo sam im par primera ljudi skromnog obrazovanja, koji su za par dana ovladali dovoljnom upotrebom računara JER IM JE POSAO BIO U PITANJU.

Quote from: "drf"
I "punopravna književnost" je industrija zabave. I klasika. Kvalitet je lični problem autora i svih koji njegovo viđenje dele. To ne osporava pojavu vanrednih dostignuća.

E, ovo mu dođe kao ona sentenca "ceo svet je pozornica"...

Ako voliš generalizacije i ne vodiš računa o tačnom značenju reči, onda ćeš moći i "Die Kunst der Fuge" da utrpaš u "industriju zabave", a ja, evo, neću da budem isključiv i da te ispravljam, bez obzira na pozadinu dela, stavove autora pri nastajanju i tako to.
Što se mene tiče, to možeš nazvati i industrija kiselih krastavaca, ako ti se dopada. Ali, i tu ima kad mu cikne presolac, pa je samo za bacanje. Izem ga, nekako sam apsolutno isključiv kada su truli krastavčići u pitanju.

- end of transmision -

I ja sam isključiv pri ishrani, ali pažljiv u tumačenju fenomena. Inače, čitao samtekst o zabrinjavajućem ponašanju mladih na Bahovim koncertima. Zajapureni vitlaju dugim kosama i klate se napred nazad pregibajući se u pasu.
Istorija umetnosti, svake, crno ne belo stavlja do znanja šta je po sredi. Dometi pojedinih autora stavljaju do znanja da je i u industriji moguće pružiti ljudima komad znanja, komadić ljubavi i mrvu duše.

Quote from: "drf"I ja sam isključiv pri ishrani, ali pažljiv u tumačenju fenomena. Inače, čitao samtekst o zabrinjavajućem ponašanju mladih na Bahovim koncertima. Zajapureni vitlaju dugim kosama i klate se napred nazad pregibajući se u pasu.
Istorija umetnosti, svake, crno ne belo stavlja do znanja šta je po sredi. Dometi pojedinih autora stavljaju do znanja da je i u industriji moguće pružiti ljudima komad znanja, komadić ljubavi i mrvu duše.

Na Listovim koncertima dame JESU padale u nesvest u histeriji. Dal su se klatile u struku i bile zajapurene, nemam pojma.
I ko je i gde rekao da su industrijski proizvodi potpuno lišeni sadržaja, a ponajmanje ja, koji glorifikujem npr. industrijski dizajn vs. klasične "prostorne" umetničke forme. Stoga, ne vidim šta je tu sporno. Ali, nije SVE industrija, i nije sve što je neindustrija dobro, kao što nije ni sva industrija = loše.

Jedan deo današnje SF/F literature JESTE industrija, ali je to ne svrstava a priori u dreš-štivo. I sam sam rado čitao dosta tih stvari sastavljenih na ekvivalentu piščeve Fordove pokretne trake  za montažu kniževnih dela.
Takođe sam primetio da su deca prijemčivija za stvari sa izvesnom dozom "industrijskih" elementa, lakše ih primaju, možda zato što imaju poznate tačke oslonca. Na žalost, brzina filmske industrije u ekranizaciji nekih stvari ne ide na ruku širenju pisane reči. Iako nemam ništa protiv gledanja filmova, strašno se razočaram kada mi neki od mladih ljudi sa kojima radim kaže nešto tipa "ma nisam stigao da pročitam knjigu, ali pogledao sam film...". Pre x godina sam uspeo da nekoga nagovorim da uzme od mene i pročita Filipa K. Dika pošto je konstantno pričao o Blejdraneru a čak je i znao da negde postoji delo koje je korišćeno za film. Bio sam veoma zadovoljan kada sam sutra dobio knjigu nazad sa komentarom "auh, pa ovo je skroz jako, nema veze sa filmom, ima li on još ovoga..."
Na žalost, to je uspelo verovatno zato što je to relativno tanka knjižica, ne verujem da bi to isto uspeo sa knjigom od 650 strana... E, to ne shvatam, kako može pismenom čoveku, koji nije glup da bude teško da čita...

Quote from: "Humbert Von Gikkemgen"[ Ali, nije SVE industrija, i nije sve što je neindustrija dobro, kao što nije ni sva industrija = loše.

Da definišem: industrija je sve što mendžer u industriji zabave poruči, plati i plasira. U okviru toga, ima predivnih uzleta duha; svaki je slučaj za sebe. I uvek je bilo tako.

U masovnoj kulturi je dobro što se toliko spustila u puk i postala dostupna, tako da skoro svačija vizija može naći put iz fioke. Garaže.

Polako se približavamo razumevanju.

Imam stvari koje volim i oko kojih bi se zakrvio ako bi neko probao da ih oduzme. Dobar deo nije kvalitetan. Prosto, volim. Znajući svoju meru užitka, teško mi je da moj doživljaj stavljam ispred nekog ko se napaja na izvorima s kojih ne bih pio.

Pomenuo si Dicka. Jedan od omiljenih mi je, a većinu velikih romana je pisao pod prinudom i prodava za par hiljada dolara. Imamo sreću što je gurao svoje i što je trgovac procenio da to ima ko čitati.

Eto, glede toga, među mojih top10 se nalaze Hendlova dela Wassermusik i Feuermusik, a oba su pisana po narudžbi kralja, za žureze koje je on priređivao. Znači, ili ga imap ili ga nemaš, pa će u skladu sa tim i output biti shit ili kvalitet.
Primiti novac za svoje delo nije ekvivalent Judinih 30 srebrenjaka i ne mora autor da skonča od jektike pljujući krv u konzervu da bi bio dobar.

Postajem i sebi dosadan: u okviri pomenute industrije ima bisera, i to jeste lični problem autora. I svih što dele njegovu estetiku.

Uvodim realnost u posmatranje. Pobogu, svi smo učili kako je Šekspir klepa veličanstvena dela u industriji koja melje

Kad već kucam, je li, Nimrodel, jesu li još u lektiri kolonijalne propagande kao "Kroz pustinju i prašumu"?  To malo podvlači srž mojih izliva: kao soda uživao sam u njima a nisam uveren u superiornost malih Britanaca nad celim kontinentima. Gutao sam i Tarzana, pa nisam popio da svaki izgubljeni plemić uživa zaštitu prirode i Boga, uči maternji i vlada nad svime što vidi. I ne znam ikog ko se navukao.

Što se širenja SFFH misli tiče, nije dovoljno da skoro svaki medijski lik pominje da to rado čita. Pohvala konkretnom delu je bitna. Kod nas se to desilo s Malim princom. Brega drpio stih i rekao da mu je draga i više ništa nije moglo zaustaviti štamparske mašine. Na koncertima u pioniru video sam devojčice koje privijaju knjigu na grudi i plaču.

Ne, Sjenkevič se odavno ne radi u školama. U V razredu se čitaju Hobit i Hari Poter i Kamen mudrosti za lektiru. No, najvećma to nastavnici ne rade, jerbo sami to nisu pročitali.

Ja ne znam o čemu da pišem... O svom trogodišnjaku koji voli da mu čitam knjižice, i koji zna da ćemo odgovor koji ne znam zajedno potražiti u nekoj knjizi (i kako smo dotle stigli)... Ili o generacijama srednje stručne škole u kojoj već nekoliko godina predajem i među kojima mi se, već treću jesen, ne podigne ni jedna ruka kao potvrdan odgovor na pitanje "Ko ide na Sajam knjiga?", a tek poneka ostane spuštena na isto pitanje, ali sa Sajmom automobila kao odredištem...

Meni se ipak čini da je sajam knjiga jedan od najposećenijih, a definitivno ima gomila mladih tamo. Koji su to mladi ne znam, ali ima ih itekako.
A Sjenkjeviča sam obožavala, odnosno "Kroz pustinju i prašumu". Čitala sam je nebrojeno puta.

greymalk
nisam shvatila tvoje pitanje kao vapaj za savetom, već kao potrebu roditelja kome je stalo do dobrog vaspitanja svoje dece da isto prokomentariše sa sličnima i uporedi iskustva.

mislim ( i znam da nisam otkrila toplu vodu) da je najvažnije detetu pristupiti sa ljubavlju za koju ono nikada neće posumnjati da je uslovljena. pokušavam da inspirišem moje dete da što više čita ( dobre knjige, bez obzira na 'žanr', a fantastiku zbog toga da bi uvidela da ima ljudi sa nesputanom maštom, i da i ona može biti jedna od njih), da razmišlja o pročitanom, da razgovara sa mnom o tome, da pita o onome što joj nije jasno, da potraži nepoznate reči u rečniku.  drugim rečima, volela bih da moje dete bude samostalan mislilac, kome neće biti lako 'isprati mozak', zato što će imati svoje kriterijume za delanje u životu.
naravno da sam svesna toga da joj prenosim i dobar deo svojih stavova, ali to nije ključna činjenica ( moja mama  ne propušta pomenutu emisiju na pinku, ja menjam kanal kada počne. imitacija i identifikacija nisu jedini mehanizmi socijalizacije, hvala bogu, inače bi svi bili duhovne, moralne i intelektualne kopije svojih roditelja).
takodje mi je jeko važno da od nje načinim  ( i smatram da sam uspela) samosvesno biće. to znači da je svesna posledica svojih  dela i po sebe i po druge i da je pažljiva, da nastoji da ne povredjuje druge 'usput', nasvesno, laktajući se kroz život, kao što to većina živi.
e, sada. možda sam tu pogrešila, jer vidim da već ne prolazi dobro zbog toga...

greymalk, divno je to što tvoja unučica ima sve to na raspolaganju. ako dete raste okruženo knjigama, mislim da će ih kad-tad i uzeti u ruke, uz manju ili veću 'pomoć' roditelja.

vanya, mislim da je super to što radiš sa decom. i ja sam činila slično, samo su naše bile večeri.  :lol:

nimrodel. ne mogu da ti opišem koliko me je obradovalo saznanje da ima takvih profesora. mom detetu od prošle godine srpski predaje jedna gadura, koja im je omrzla i knjigu i pisanje na neverovatno efikasan način, a od maternjeg jezika načinila bauk, da se deca tresu na času! to saznanje, kao i priče moje ćerke kada se vrati iz škole i prepriča mi pokoji čas, užasavaju me i pucam od besa, ali šta mogu da učinim? ostale roditelje samo zanima koliko će para dati za ekskurziju... :cry:

ineče, obradovana sam i vešću o sf-u na kragujevačkom univerzitetu :?:

Children's Books: Apocalypse Now

Teens turn to dystopian novels
By Karen Springen -- Publishers Weekly, 2/15/2010

Sure, teens are still reading about vampires, but end-of-the-world scenarios are bigger than ever.

Happily ever after? Not so much. Ruth Leopold, 15, of Wilton, Maine, loves dystopian books like The Hunger Games (teens fighting to the death in a televised, government-sponsored game), Gone (kids trying to survive in an adult-free world) and Life As We Knew It (an asteroid hits the moon and wreaks havoc on the Earth's weather). "I like the fantasy in it—and thinking about how it would be if I were in the future in those places," she says. She imagines hanging out with Katniss, the 16-year-old heroine of The Hunger Games. "Sometimes I even have dreams that I'm in that world," she says. But in the end, she is glad she's not: the gloomy tales make her feel lucky she lives "a good life with my family and everything I need."

Like Leopold, hundreds of thousands of today's teens are reading future-as-a-nightmare novels—and not just the 1984 and Brave New World classics required by their teachers. Publishers will be releasing dozens of new dystopian titles over the next few years. Among the scenarios: no more gas, no more water, viruses run amok, genetic manipulation gone awry, totalitarian leaders, reality TV gone too far, and so on.

Why now? Newspaper headlines about swine flu, terrorism, global warming, and wars in Afghanistan and Iraq are inspiring authors—and making kids feel uneasy. Some publishers also point to publicity surrounding December 21, 2012, the end of the 5,126-year Mayan calendar—supposedly an apocalyptic sign.

Still, most editors and authors credit lingering unease from the World Trade Center attacks. "After 9/11, it seemed people started thinking about the destruction of the world," says Karen Grove, who edited Susan Beth Pfeffer's This World We Live In, the April 2010 release that will end the trilogy that started in 2006 with Life As We Knew It. "Then we got hit with New Orleans and earthquakes."

Uncertainty plays a role, too. "There's so much mystery about what the future will hold," says Lauri Hornik, president and publisher of Dial Books for Young Readers and Dutton Children's Books, publisher of this season's Incarceron and the upcoming book Matched.

Word-of-Mouth Sales

Led by Suzanne Collins's The Hunger Games, end-of-the-world novels are selling briskly. "The sales are through the roof," says Antonia Squire, children's buyer for Kepler's Books in Menlo Park, Calif. "They're targeted at an age group that doesn't have time to read. But these kids are making the time." Word of mouth drives kids (and their parents) to the bookstore, too. "These are books that kids talk about among themselves," says Kenny Brechner, owner of DDG Booksellers in Farmington, Maine.


And some titles, such as The Hunger Games and Catching Fire, sell because of "you've got to read this" reviews right out of the gate, says Heather Doss, children's merchandise manager for Bookazine. "The dystopian books are more word-of-mouth titles. They are the titles that a hesitant teen who doesn't normally read sci-fi would only pick up after hearing how great it is from friends."

A look at books in print: 700,000 for James Patterson's Witch & Wizard, about imprisoned kids who defy the New Order government; 200,000 for Michael Grant's Gone series (two titles in print, with a third, Lies, out in May); and more than 1.5 million for the first two books in the Hunger Games trilogy. Scholastic is running a countdown clock until the August 24 release of the final book (its title, Mockingjay, was revealed last Thursday).

Like The Hunger Games, the books often become series. "It helps, assuming the first book works," says Morgan Burns, YA buyer for Borders. "If you put all that effort into creating a brave new world, you want to use it." Just one example: in March, Delacorte will publish The Dead-Tossed Waves, a companion to Carrie Ryan's zombie-tinged dystopian novel, The Forest of Hands and Teeth (2009).

What's the appeal? Kids love "what ifs." "What if we lost control?" says Burns. "It's fun to imagine yourself as the hero." What if most men disappeared, as they do in Egmont USA's Epitaph Road by David Patneaude? What if the earth ran out of oil, as it does in Suzanne Weyn's Empty, which Scholastic is publishing this fall? Or what if, as in Neal Shusterman's Unwind, the organs of healthy teens were transplanted into other people? When seventh-grader Leon Robie, 13, reads The Maze Runner, Gone, and The Hunger Games, he puts himself in the characters' shoes. "What if you could pull through like they could?" he says.

"It's testing the waters of, 'Oh, my gosh, could this really happen?' " says Jean Feiwel, senior v-p and publisher of the Macmillan imprint Feiwel and Friends, the imprint publishing S.A. Bodeen's The Gardener (June), about teenagers being grown for particular attributes, like plants. "I think we like to be scared of things that are not real. The idea that we're watching or reading things that are completely outlandish or impossible or really dire helps us cope with what is."

Often, the books make kids feel lucky. "It's the idea of, 'this is so bad—I have it good,' " says Krista Marino, senior editor at Delacorte Press and editor of the dystopian novels The Maze Runner, The Owl Keeper, The Forest of Hands and Teeth, and The Dead-Tossed Waves. She remembers getting that feeling as a kid, when she read Louise Lawrence's 1985 Children of the Dust, set after a nuclear war.

Indeed, kids write to Life As We Knew It author Susan Beth Pfeffer about reading her books and realizing how much they love their siblings, parents, and life. "The letters I get from kids pretty uniformly say the positive they get out of the books is to appreciate their lives and the people they love," she says. "What I'm getting from the kids is, 'I never thought to appreciate all the everyday things I took for granted.' "

That sense of appreciation is what many authors are after. "They think they're born with all these freedoms, and the right to an iPod, and I want them to think about the notion that that isn't a right," says Witch & Wizard author James Patterson.

Back to the Future

Apocalyptic themes date back to the Bible, and dystopian novels to Mary Shelley's The Last Man (in her 1826 tale, a plague kills virtually everyone on earth). Traditionally, the genre's titles—from A Clockwork Orange to The Handmaid's Tale—have warned against oppressive trends and governments. "They really are kind of cautionary tales," says Laura Godwin, v-p and publisher of Henry Holt Books for Young Readers. "These books are all believable metaphors that arise from the social milieu or situation of the time. They're taken to their logical extreme."

Dystopian tales, traditionally just for adults, moved into the kids' market years ago with books like Lois Lowry's The Giver and Robert O'Brien's Z for Zachariah, and more recently with Scott Westerfeld's Pretties and Uglies and M.T. Anderson's Feed.

The newest generation of dystopian fare tackles themes similar to those in books that preceded them. In Rae Mariz's The Unidentified, due out this October from HarperCollins's Balzer & Bray imprint, kids go to high school in a shopping mall with corporate sponsors who watch them 24/7 on video. The story, though an exaggerated version of reality, raises the question of "how much are corporations telling us what we want," says Kate Jackson, senior v-p, associate publisher, and editor-in-chief of HarperCollins Children's Books. "Dystopian novels... make you think about things a little differently."

That's true, too, for William Sleator's Test (Abrams/Amulet, 2008), due in paperback this April. It describes every kid's worst nightmare: a standardized exam that decides who will be rich and who will be poor. "If there's anything students dread, it's... the evil standardized test," says Abrams's Susan Van Metre, who edited Test. "The idea that authority might have its own mysterious and not necessarily good intentions speaks to kids' daily life."

In these stories, teen heroes use brains and courage to survive, despite their lack of power. "In the late '80s, the government was seemingly more in control of terrorist things, and the financial system seemed more in control," says Regina Griffin, executive editor at Egmont USA, who is working with author Peter Lerangis on Perfect, the first of four books about kids born without genetic flaws, due in February 2012. "People didn't feel that same sense of perpetual unease that is invading books now." In other words, the time is ripe. "The dystopic novel reflects the current mood of the new generation of young people who see that their future isn't as rosy," says child psychiatrist Elizabeth Berger, author of Raising Kids with Character.

The page-turning aspect to dystopian tales is another part of their appeal. "There's tons of conflict. It's thrilling. Lives are at stake," says Lisa McMann, author of The Unwanteds, a fall 2011 release about kids who are valued if they're strong and smart, but shipped off to death farms if they're creative.

Often authors exaggerate current concerns over reality TV, global warming, or technology. Girl in the Arena (Bloomsbury, 2009) by Lise Haines features fight-to-the-death gladiator bouts. In Saci Lloyd's Carbon Diaries series, which began last spring with The Carbon Diaries 2015 (2017 is due this spring), the government rations carbon dioxide use. In Kat Falls's Dark Life, people live in "stack" cities underwater because earthquakes and swollen oceans have made the earth uninhabitable. Patrick Ness's Chaos Walking trilogy features men infected with a germ that broadcasts their thoughts. "His big inspiration was the information overload that teens are subject to," says his editor, Kaylan Adair.

Books such as Isamu Fukui's Truancy series and Cory Doctorow's Little Brother (an intentional nod to Big Brother) deal with timely social issues such as the erosion of civil liberties. In the Truancy tales, teens get barcode scans when they go in and out of class. In Little Brother, hacker kids take on the Department of Homeland Security. And in Cameron Stracher's The Water Wars, which Sourcebooks is publishing in January 2011, water is more valuable than gold because of global warming.

Authors tap into teen angst, too, by looking at the battle of the sexes in novel ways. In Nomansland by Lesley Hauge (Henry Holt, June), teenage girls protect their makeup- and mirror-free island against the enemy—men (a sequel is already in the works). In David Patneaude's Epitaph Road, a virus kills 97% of all men. In Vulture's Wake by Kristy Murray, due this spring from Holiday House, virtually all the woman are gone after a war.

Some new books incorporate a romantic angle, though the focus is still on survival. In Lauren Oliver's Delirium, which HarperCollins will publish in spring 2011, love is declared a dangerous disease and 18-year-old girls get a procedure called "the cure" to ensure a safe, predictable, love- and heartbreak-free life. And in Allyson Condie's Matched, due out in December, girls get an assigned mate—and are, usually, happy about it.

Sometimes authors use futuristic tales to remind kids of the past. In The Clone Codes, out this month from Scholastic, Patricia McKissack and her husband and son, talk about cyborgs and clones who are treated like slaves in the year 2170. At the end of the novel, the authors spell out how U.S. slavery inspired various scenes.

Like slavery, wrongful imprisonment comes up in Catherine Fisher's Incarceron (Dial), out last month. The "prison" is so huge that it includes forests, cities, and sea. And in Teri Hall's The Line, out next month also from Dial, a physical barrier encloses the entire United States.

Kids like talking about the issues these books bring up, says Brechner, whose children's book group has tackled Gone and plans to discuss Incarceron. These stories make their characters—and their readers—feel empowered. "It's like Harry Potter. You're tested, and you can be resourceful, and you can survive," says Delacorte's Marino.

The message: if the characters in the books can persevere, readers can, too. "It allows you to live out a fear and conquer it," says Grove, who edited next month's Fire Will Fall by Carol Plum-Ucci, the sequel to Streams of Babel. "There are horrible things that happen in it, and people do die, but it ends with the characters trying to move on."

Holding Out Hope

YA authors "are using the dystopian genre to try to grapple with the issues of today," says David Levithan, v-p and editorial director at Scholastic. But unlike writers of adult fare, they are giving their downbeat stories an optimistic twist. "It's about improving the dystopia rather than throwing up your hands and saying, 'This is what we're fated to be,' " he says. "We realize we could be these characters."

"If there's any one theme in children's literature, it's hope," Perfect author Lerangis concurs. That was true for Diamond of Darkhold, the fourth and final tale in Jeanne DuPrau's Book of Ember series, and it's true for the final book in Pfeffer's Life As We Knew It trilogy. The books are never as bleak as Cormac McCarthy's The Road, or Stephen King's Under the Dome. Scary stories (and movies) help kids work out their fears, says Girl in the Arena author Lise Haines, "and almost function like fairy tales. Even in the worst of situations, we find ways to get through, and sometimes even better the world."

YA titles, particularly The Hunger Games and Catching Fire, have been finding a wider readership of late, too. "It's the same kind of thing that happened with Twilight. Kids started reading it, and then the adults did," says Michelle Wilson, a readers' adviser at the public library in Glencoe, Ill. Of course, grownups are also reading their own dystopian fare, such as the graphic novels Walking Dead and Y the Last Man, or the forthcoming Ballantine novel The Passage by Justin Cronin, about a vampiric virus. "It's not just a YA phenomenon," says Burns.

With their drama and violence, dystopian tales lend themselves to the big screen. In the past, moviegoers flocked to see Mel Gibson in Mad Max and, in more recent years, Wall-E and The Book of Eli. Several authors are talking to studios about movie rights, and some are already in the works, such as Tomorrow, When the War Began, based on Australian writer John Marsden's novels about a futuristic battle breaking out in Australia. Last year Transformers producer Don Murphy optioned Doctorow's Little Brother, and the Gotham Group, which previously announced plans to shop film rights to The Maze Runner, has just optioned Dark Life. Seven Star Pictures has picked up film rights to The Forest of Hands and Teeth. Scholastic Media has the film rights to Mortal Engines and Fever Crumb by Philip Reeve. Lionsgate bought rights to The Hunger Games, and Suzanne Collins is writing the screenplay. And independent producers Tasty Films and Contagion Films have optioned Unwind. Meanwhile, Johnny Depp tried to buy The Carbon Diaries, but Saci Lord turned him down because he wanted it to take place in the United States.

No matter the details, when it comes to dystopian worlds, the bottom line is often the same. "You can't control people—the way they think or what they feel or even how they look or act," says Holt's Godwin. "Any time that's attempted, it's bound to end in disaster."

One thing is certain: these books aren't going anywhere. Vampire and dystopian stories "will co-exist," says Burns, the YA buyer for Borders. "Dystopian fiction has become a staple genre for YA. Teens are showing consistent interest in the many possible variations of the future, both good and bad."

"As long as there's something we're afraid of, there will be dystopian literature," Godwin adds. And in these times, authors are getting plenty of inspiration. "The world has become a much scarier place," says Doss at Bookazine. "I think it's here to stay."

pitali smo vikipediju za Vas: (http://en.wikipedia.org/wiki/Young_adult_literature)

Young-adult fiction (often abbreviated as YA)is fiction written for, published for, or marketed to adolescents and young adults, roughly ages 14 to 21.

Characteristics

Young-adult fiction, whether in the form of novels or short stories, has distinct attributes that distinguish it from the other age categories of fiction: Adult fiction, Middle Grade Fiction, and Children's Fiction. The vast majority of YA stories portray an adolescent as the protagonist, rather than an adult or a child. The subject matter and story lines are typically consistent with the age and experience of the main character, but beyond that YA stories span the entire spectrum of fiction genres. The settings of YA stories are limited only by the imagination and skill of the author. Themes in YA stories often focus on the challenges of youth, so much so that the entire age category is sometimes referred to as problem novels or coming of age novel. YA novels are often as short as 16000 words. Writing styles of YA stories range widely, from the richness of literary style to the clarity and speed of the unobtrusive. Despite its unique characteristics, YA shares the fundamental elements of fiction with other stories: character, plot, setting, theme, and style.

History of young-adult fiction

The first recognition of young adults as a distinct group was by Sarah Trimmer, who in 1802 described "young adulthood" as lasting from ages 14 to 21. In her self-founded children's literature periodical, The Guardian of Education, Trimmer introduced the terms "Books for Children" (for those under fourteen) and "Books for Young Persons" (for those between fourteen and twenty-one), establishing terms of reference for young adult literature that remain in use today. However, nineteenth-century publishers did not specifically market to young readers, and adolescent culture did not exist in a modern sense. Nonetheless, there were books published in the nineteenth century that appealed to young readers (Garland 1998, p. 6):

   * The Swiss Family Robinson (1812)
   * Oliver Twist (1838)
   * The Count of Monte Cristo (1844)
   * Tom Brown's Schooldays (1857)
   * Great Expectations (1860)
   * Alice in Wonderland (1865)
   * Little Women (1868)
   * The Adventures of Tom Sawyer (1876)
   * Heidi (1880)
   * Treasure Island (1883)
   * Adventures of Huckleberry Finn (1884)
   * Kidnapped (1886)
   * The Jungle Book (1894)
   * Moonfleet (1898)

Examples of other novels that predate the young-adult classification, but that are now frequently presented alongside YA novels are (Garland 1998, p. 6):

   * Rebecca of Sunnybrook Farm (1903)
   * Anne of Green Gables (1908)
   * The Secret Garden (1909)
   * The Yearling (1938)
   * My Friend Flicka (1941)
   * Johnny Tremain (1943)
   * The Outsiders (1967)
   * The Pigman (1968)

In the 1950s, shortly before the advent of modern publishing for the teen market, two novels drew the attention of adolescent readers: The Catcher in the Rye (1951), and Lord of the Flies (1954). Unlike more-recent fiction classified as YA, these two were written with an adult audience in mind. [FitzGerald 2004, p. 62]

The modern classification of young-adult fiction originated during the 1950s and 1960s, especially after the publication of S.E. Hinton's The Outsiders. This book focused on a group of teens not yet represented and instead of having the nostalgic tone that was typical in young adult books written by adults, it displayed a truer, darker side of young adult life because it was written by a young adult.

As publishers began to focus on the emerging adolescent market, booksellers and libraries, in turn, began creating YA sections distinct from either children's literature or novels written for adults. The 1970s to the mid-1980s have been described as the golden age of young-adult fiction—when challenging novels began speaking directly to the interests of the identified adolescent market.

Edgy content

From its very beginning, young-adult fiction has portrayed teens confronting situations and social issues that have pushed the edge of then-acceptable content. Such novels and their content are sometimes referred to as "edgy."

In particular, authors and publishers have repeatedly pushed the boundaries of what was previously considered acceptable regarding human sexuality. Examples include:

gomilu stvari sa underage sexom i sl. edgy, my ass!

Boundaries between children's, YA, and adult fiction

The distinctions between children's literature, YA literature, and adult literature have historically been flexible and loosely defined. This line is often policed by adults who feel strongly about the border.[6] At the lower end of the YA age spectrum, fiction targeted to readers age 10 to 12 is referred to as middle-grade fiction. Some novels originally marketed to adults have been identified as being of interest and value to adolescents and, in the case of several books such as the Harry Potter novels, vice versa.
_______________________________________________________________________________________________________________________


Da li je u pitanju samo bezocna kapitalisticka eksploatacija ili se stvarno moze napraviti smislena podela po ovim linijama? Da li pravimo razliku izmedju romana za 14godisnjake i ljude na pola fakulteta? Kako dodjavola svajcarski Robinsonovi i Oliver Tvist spadaju u istu kategoriju? Sto bi zakk rek'o: nja...

PS. I Gospodar muva je YA, onda?

Quotečitaju li vaša deca fantastiku? šta čitaju?  ili možda deci 'ne treba davati ' ''tešku'', višeslojnu fantastiku?

Nemam dete, mada par mojih drugarica imaju i po dva. Eto, meni je uvek bilo degute da deca prave decu. Ili samo nevidjeno ruzno.

Elem, oseticu se slobodnom da ipak napisem red, dva.
Ja nisam citala SF dok nisam posla u srednju skolu. Tacnije negde krajem prvog razreda gimnazije. Sto ce reci da ja uopste ne citam SF dugo vremena. Moguce da sam , u stvari vrlo verovatno, da sam nekompetentna, ali sta sad... Vec sam se zagrejala.

Dakle, prva godina srednje. Upisala sam se u gradsku biblioteku. Dotad sam samo lagala narod(vrsnjake) kako mnogo citam i kako sam mnogo pametna i sve dok ja pricam o silnim procitanim knjizurinama sija sunce i cveta hiljadu cvetova.

Majka i cale me nikad nisu terali da citam. Bila sam dobar djak(sad vise nisam) pa su valjda racunali da mi je dosta i ono sto radim u skoli, ili su kapirali da ja to sve sama cituckam i po sopstvenom nahodjenju biram knjige koje cu ili necu da citam.

Da ne duljim, prvu SF knjigu procitala sam dakle sa 15(slovima: petnaest), a predvidjena je za 8ogodisnjake.
U pitanju je Saper 5. bosanskog autora.
Keva je tu knjigu dobila za odlican uspeh bogapitaj kad.
Glavni junak je Slavko. Dobija robota na poklon. Ne secam se tacno ni stila ni kreativnosti pisca, ali se secam da me je knjiga opako nagnala da zavolim SF, ili bar zagolicala da citam dalje isti zanr. Pocela sam da uzimam knjige iz biblioteke.
Nekoliko puta me je zanimljiv naslov zeznuo. Uzela sam, recimo, "Teror", misleci da je SF.
Knjiga me je tada uzasnula, a imala je i neku posast na umazanim listovima(kao da je knjiga Markiza de Sada) od koje su me ruke svrbele nedelju dana.
Sreca u nesreci, pa sam preko istog pisca dosla i do Hiperiona i Pada Hiperiona sto su mi i danas omiljene SF knjige. Endemion ,po preporuci, nisam ni procitala.

Pocela sam da se interesujem za SF sredine dvadesetog veka.> Rej Bredberi.
Obozavam kada dobra knjiga dobije dostojnu ekranizaciju.> Farenhajt 451.

Nakon sto sam s vremena na vreme citala naucnu fantastiku pocela sam da pokazujem sve elemente koje inteligentno/skoro inteligentno dete pokazuje: strukturiranu radoznalost, kreativnost u raznim sferama, zainteresovanost za astronomiju, tehnologiju i likovnu umetnost. Pokusavala sam da crtam dalekobacace onako kako sam ih zamisljala, kako ih je pisac objasnio,  Mrezu svetova, Rajsku kapiju, robote, androide. Bilo je smesno/tesko pogotovo u pocetku ali svaki pocetak je tezak. Istini za volju, ni kasnije nisam bas postala Romero sto se crtanja tice, ali sam pogodila zivac -
Inovativnost mi nije bila svojstvena samo sto se tice crtanja i zamisljanja sf elemenata, nego i generalno. Od dva minus sto mi je bila prva ocena na pismenom zadatku u srednjoj skoli dogurala sam do ciste petice.
Mozda umisljam da je sve do toga sto sam pocela da se interesujem za knjige i filmove ovog zanra, ali ja volim da mislim da jeste.

A pocela sam SF da citam tek u 15oj. U petnaestoj.
Da sam malo ranije imala prilike da u ruci drzim svoj primerak neke sajns fiksn knjige predvidjene za decu,ne mnogo ranije, al makar u sestom sedmom razredu, mislim da bih postala kreativnija duplo nego trenutno. Ma i sigurno, nemam dilemu.

Ali
Ne smatram da se detetu koje je prvi , drugi razred osnovne skole daje na citanje Simons. Ili King. Naravno. Ili bilo koji slicni, planetarno popularni autor.

A kog mozes... Pa eto, mozes Topalovca. Secam ga se, ponavljam, kroz maglu, ali mora da je dobar cim me je usmerio da nastavim u pravcu fantastike. Ili sem njega... Ne znam.
Znaces vec ti,posto kapiram da si zalozena za SF opako, ako imas barem malu meru dobrog ukusa, sta je to za sta klinci imaju zeludac, a sta nije. 
Tvrdim da ih nije dobro forsirati u startu.

Možda nije u redu da se i ja petljam u ovu temu, ali, budući da RedSonja nije majka, a nisam ni ja, onda neka bude.

Deca ne slušaju, ona posmatraju. Dobar roditelj zato ne treba da savetuje, već i da sam posmatra dete. I podstiče pokazanu radoznalost, otvara prostor za nove radoznalosti. Kad uveče čita detetu mora da bude u onome što čita, a ne da čitanje otaljava. Zato moji unuci više vole da im ja čitam nego njihovi roditelji. Deca će u školi imati lektiru, nemojte i vi da im je pravite svojim izborom. Umesto toga, poturite im neke na vidljivo mesto. Nešto će već odabrati. Prve knjige su uvek preko realnosti i YA literatura ne postoji bez razloga. Izbor fantastičnog je lakša faza. Samo, nisam ubeđen da je SF univerzalno rešenje, nešto je i u ličnosti deteta. Daleko teže je dete uvesti u "dobru" literaturu. Tu treba pažljivo birati šta da se poturi. Ono što nametnu drugarice i drugovi je u sferi stereotipa, roditelji moraju da nađu posebno rešenje. Svojevremeno sam bio uspešan sa "Tortilja Flet" Štajnbeka, ali sam jednako mogao i da promašim. 

#2 Salona Future ima zanimljiv clanak na ovu temu: What Do We Mean By YA? (http://www.salonfutura.net/2010/10/what-do-we-mean-by-ya/)

Ima dece koja čitaju fantastiku, ali su  retka.... retka su danas deca koja bilo šta čitaju, ni knjige ni stripovi.... više vole prežvakano i prepričano u vidu filma ili tv serije. :(

Ja sam u četvrtom-petom osnovne, pročitao Hobita, i baš mi je bio smor. Ali recimo, Amfibija mi je bila super. I dan-danas ne volim Tolkina. Moram i ovo da pomenem, pa koliko god da je (nije) vezano za temu:

Sećam se bakine knjige "Srpske slave." Ona mi je stalno čitala iz te knjige o životu svetaca, o čudima što su izvodili. To je, za mene, koji sam tad bio baš baš mali, bilo mnogo zanimljivo. Kasnije, kad sam naučio da čitam & sričem slova, pročitao sam tu knjigu mnogo puta.  Može se reći da je to bio svojevrstan uvod u moj čitalački staž.

Evo malo detaljnijeg prikaza domaće scene po pitanju (naučno)fantastične literature. Ima još mnogo praznina - mnogo toga još nepročitanog, ponešto od ovoga i nemam...
Svaka pomoć je dobrodošla, bilo sa informacija, bilo sugestijama šta valja a šta ne valja, itd. itd.

NAUČNA FANTASTIKA ZA DECU I OMLADINU

Naučna fantastika za decu i omladinu gotovo da je stara koliko i sama naučna fantastika, jer su Vernova ,,neobična putovanja" uglavnom pisana za mlađe adolescente. Početkom dvadesetog veka primat u literaturi za decu, međutim, imaju pretežno ostvarenja fantastike, tako da većinu dečje i omladinske publike preuzimaju pisci poput Hjua Loftinga (Doktor Dulitl), L. Frenka Bauma (Oz), K. S. Luisa (Narnia) itd. Za razliku od takvih ostvarenja, dečja i omladinska ,,tvrda" naučna fantastika javlja se nešto kasnije, kada pojedini poznati SF pisci, kao što su Isak Asimov ili Robert Hajnlajn stvaraju serijale namenjene omladinskoj publici. Neka od tih dela objavljena su i kod nas sredinom pedesetih godina, na primer, Svemirska patrola Roberta Hajnlajna.
U našoj zemlji, pre Drugog svetskog rata, pored objavljivanja brojnih Vernovih romana, zanimljivo je pomenuti pokretanje edicije ,,Plava ptica" namenjene omladinskoj publici 1938. godine, u kojoj je do kraja rata objavljena nekoliko fantastičnih i naučnofantastičnih romana: Rat svetova Herberta Džorža Velsa, Iščezli svet Artura Konana Dojla, Amfibija Aleksanra Beljajeva, zatim romani Ronija starijeg: Vatra i Džinovski lav, itd.
Posle Drugog svetskog rata javljaju se prva domaća naučnofantastična ostvarenja za decu. Crnogorski pisac Čedo Vuković 1953. godine objavljuje novelu Svemoćno oko u kome glavni junak, dečak Željko, krade od Istraživača Jugovića čarobno sočivo (,,Svemoćno oko"), koje omogućava da se predmeti povećavaju i smanjuju. Sledi prilično haotična potraga, prepuna događanja koja često izlaze iz okvira naučnefantastike. Njegovo drugo SF ostvarenje Letilica profesora Bistrouma (1961) je znatno maštovitijie i čitljivije štivo. U ovoj noveli Željko se udružuje sa profesorom Bistroumom da pobedi gospodara zlih robota. U pojedinim epizodama moguće je pronaći zanimljive paralele sa nekim domaćih narodnim legendama (Baš-Čelik). Dve godine kasnije Čedo Vuković objavljuje i treće SF ostvarenje – roman Halo nebo. Četvrto ostvarenje za decu Čeda Vukovića, roman Tim 'Lavlje srce', nema elemente SF-a, već je fantastična priča o životinjama koje formiraju fudbalski tim.
Voja Carić, pisac i dramski pisac iz Beograda, 1958. godine objavljuje SF roman Aparat profesora Kosa. Iako je objavljen u dečjoj biblioteci, ovaj roman neprestano osciluje između štiva za decu i pokušaja prikazivanje nekakve orvelovske diktature. Naime, predmetni ,,aparat" je izum pomoću koga se mogu čitati misli. Međutim, da bi izbegao bilo kakve moguće političke implikacije, pisac izmešta totatlitarni sistem na planetu Veneru, u vreme od pre 10.000 godina, pre sveopšteg uništenja. Time, naravno, priča gubi na logičnosti i uverljivost, ali ovaj roman ostaje kao zanimljiv pokušaj da se kroz dečju literaturu progovori o ozbiljnijim stvarima.
Krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina pojedini dečji časopisi, kao što su Kekec ili Pionir Kekec počinju da objavljuju i SF priče, u početku nepotpisane, a zatim i potpisane od strane domaćih pisaca. Naslovi pojednih priča dovoljno govore o njihovom karakteru: Nikola Anđelković: ,,Zamišljeni put na Mesec", Jadranka Parežanin: ,,Moj put na Mars", Dragoslav Kočić: ,,Let na Mesec", Milomir Niketić: ,,Čovek koji je prestigao vreme". Iako su to uglavnom bile kratke priče, ima i dužih ostvarenja – na primer, Vlado Dubravčić je 1958. godine objavio u Kekecu  u 10 nastavak novelu ,,Tajni let". (imam i da je on pisac Proklete Danijele iz X-100 – Boban???)
Pojedni dečiji časopisi pretežno okrenuti stripu takođe su povremeno objavljivali SF priče i novele, pa je tako, na primer, u časopisu Veseli zabavnik 1958. godine serijalizovana je SF novela ,,U zemlji Veja" književnika i publiciste Dušana Savkovića.
Sredinom šezdesetih godina tehnološki razvoj koji je kulminirao letom na Mesec snažno se odražavao i na naučnofantastičnu književnost u tehničkim časopisima. Slično je bilo i sa odgovarajućim časopisima za školsku omladinu, od kojih je sa stanovišta SF-a najznačajniji OTO zabavnik, koji je od sredine šezdesetih do početka sedamdesetih prvo počeo sa objavljivanjem stranih SF priča, a onda je pozvao decu čitaoce da šalju svoje naučnofantastične priče. Preko 150 dečjih priča, najvećim delom veoma naivnih, objavljeno je u ovom časopisu. Iako su to bile uglavnom minijature i vrlo kratke priče, bilo je i nešto dužih, poput priče Aleksandra Petrovića ,,Ptica Feniks" koja je 1969. godine objavljena u četiri nastavka. Zanimljivo je da su neki pisci koji su kasnije objavljivali u Siriusu i drugim časopisima, kao što je Branimir Perić, svoje prve priče objavili upravo u ovom glasilu.
Posebno mesto u poglavlju o dečjoj i omladinskoj naučnoj fantastici u Srbiji zauzima Politikin zabavnik, najstariji i dalje aktivan srpski časopis za decu i omladinu. Politikin zabavnik, od početka svog izlaženja, februara 1939. godine, objavljuje SF priče i romane. Još pre Drugog svetskog rata u njemu su serijalizovana ostvarenja H. Dž. Velsa, Keneta Robsona, Alekseja Tolstoja, kao i drugih pisaca. Posle Drugog svetskog rata, sa manjim ili dužim prekidima, ova praksa je nastavljena, a negde od 1968. godine Politikin zabavnik redovno objavljuje priče prvo stranih, a zatim i domaćih autora. Najčešće su SF priči bile posveće dve stanice ovog časopisa, tako da su brojne strane priče značajno skraćivane prilikom prevođenja. Međutim, ovaj vodeći dečji časopis, pored činjenice da je SF priča bila dostupna generacijama mladih ljudi koji su uz njega odrastali, važan je za domaću naučnu fantastiku i zbog činjenice da su u njemu priliku dobili brojni domaći SF pisci. Prvi koji su počeli da objavljuju svoje priče u ovom časopisu bili su oni isti pisci koji su objavljivali po tehničkim časopisima: Vladimir Imperl, Esad Jakupović, itd. Međutim, početkom sedamdesetih počinju da se javljaju i drugi pisci koji će većinu svojih dela objaviti u ovom časopisu: Petar Ranđelović, Dušica Lukić, Ratko Janković, Zoran Popović, Zoran Maoduš, itd. Poneki od domaćih pisaca objavili su više priča pod očiglednim pseudonimima: Ana Gord (verovatno Gordana Kuić), Konstantin Junius i Konstantin Tezeus (verovatno Aleksandar B. Nedeljković), Nikton Lenktis i Niklbis Lekanson (???), itd. Nakon ovog talasa, dugo su se SF priče domaćih pisaca samo sporadično javljale u Politikinom zabavniku. Međutim, početkom 1988. godine, kreće novi talas objavljivanja domaćeg SF-a, kada su objavljene brojne priče autora poput Zorana Jakšića, Ilije Bakića, Milana Draškovića, Branislava Živkovića, kao i drugih autora, uglavnom okupljenih oko Društva ,,Lazar Komarčić". Objavljivanje ovih priča nastavljeno je i kasnije, ali smanjenim intenzitetom. Zanimljivo je pomenuti i 1992. godinu, kada su u nekoliko uzastopnih brojeva objavljene fantastične priče pojedinih autora ,,glavnog toka": Vladislava Bajca, Mihajla Pantića, Velimira Ćurguza Kazimira, Svetislava Basare, Ljubice Arsić, itd. Nažalost, u poslednje vreme Politikin zabavnik više ne objavljuje SF i fantastične priče. Zoranova uloga. Zeferino Grasi i njegova uloga, Bobanova uloga.
Pojedini pisci, koji su pretežno objavljivali u Politikinom zabavniku, objavili su ta dela u knjiškom formatu. Na primer, beogradska spisateljica Dušica Lukić je 1977. godine objavila zbirku priča za decu Zemlja je u kvaru, u kojoj su, pored priča iz Politikinog zabavnika, date i priče iz jednog ne previše dugovečnog časopisa za decu koji je takođe objavljivao SF priče Zlatni kliker. Ova zbirka, proširena za dve priče, ponovo je izdata 1991. Dušica Lukić je objavila i kratki SF roman Institut doktora Paka 1985. godine.
Zoran Maoduš je priče iz Politikinog zabavnika, ali i nekih drugih časopisa, sakupio 1991. godine u zbirku Bitka za Zemlju. U pitanju su karakteristične SF priče za to razdobolje, najčešće svemirske tematike, sa gotovo obaveznim panč-lajnom.
Sličnog tematskog i stilskog usmerenja je i Zoran Popović, koji pored priča u Politikinom zabavniku ima i serijalizovane tri novele u Politici ekspres, listu u kome je bio urednik - Umiruća planeta (1976), Put ka naopakom svetu (1977) i Daleka planeta (1978), kao i par priča u Galaksiji i Siriusu.
Ratko Janković je domaći pisac koji je objavio daleko najveći broj priča u Politikinom zabavniku, preko četrdeset, u periodu od ranih sedamdesetih do sredine devedestih godina prošlog veka. Iako se i za njega može reći da ima dosta klasičnih SF priča, od prethodnika se izdvaja specifičnim korišćenjem istorijske tematike, sa čestim uvođenjem hronomocije, kao motiva. Priče su mu, povremeno, izlazile iz okvira književnosti za decu i omladinu.
Petnaestak priča u Politikinom zabavniku objavio je i najplodniji domaći pisac kratkih SF ostvarenja Milan Drašković. Ovaj pisac objavljivao je gotovo u svim domaćim časopisima koji su publikovali SF, a ponajviše u Večernjim novostima gde je pod pseudnimima Majk Draskov, K. Voksard, Dž. Miland, itd. objavljeno preko sto njegovih priča. Jedan broj priča Milan Drašković je sakupio u sledećim zbirkama: Golijat (1993) i Splin megapolisa (1996). Pod pseudonimom Majk Draskov obajavio je za izdavačku kuću Dečje novine iz Gornjeg Milanovca roman Svemirski gusar (1987), klasičnu svemirsku SF akcionu avanturu.
Izdvojili bismo još nekoliko pisaca koji su povremeno objavljivali u Politikinom zabavniku - poznata spisateljica Gordana Kuić je 1982. godine pod pseudonimom Ana Gord objavila je pet zanimljivih SF priča; Ilija Bakić, spisatetelj iz Vršca, serijal priča o glavnom junaku ,,Lepom Nanku", koje su sakupljene i objavljene u zbirci Nastaviće se... (2009), Zoran Jakšić, pisac iz Pančeva, takođe je objavio nekoliko priča, od kojih su neke objavljene u zbirkama Nikadorski hodočasnik (1992) i Ministastsvo senki (2008), Boban Knežević, pisac iz Beograda, takođe već dvadesestak godina je povremeno prisutan u ovom časopisu, a njegove priče iz ovog časopisa moguće je naći u zbirci Slutnja androida (2002), itd.
Šezdesete godine prošlog veka donele su malo u pogledu SF literature za decu. Jugoslovenski pisac Berislav Kosier, autor poznatog pustolovnog romana za decu Dobar vetar, Plava ptico, unosi već u romanu Jeti, snežni čovek s Himalaja (1958) određene elemente naučne fantastike (Živković 1990: 362), a prvi uslovno ,,pravi" SF roman, objavljuje 1967. godine u sarajevskoj ediciji Lastavica pod imenom Brik i kompanija. U pitanju je šaljivi roman za mlađe omladince, a glavni junaci su kuca Brik i njegova ,,kompanija" sastavljena od majmuna, papagaja i drugih životinja. Ova neobična družina leti na Veneru, koja nimalo ne nalikuje na ,,pravu" Veneru, a zatim se vraća na Zemlju. O drugom SF romanu Berislava Kosijera Beli potop (1976) biće više reči u delu o utopiji i antiutopiji, jer, bez obzira na to što je objavljen u Nolitovoj omladinskoj biblioteci Raspust, ovaj roman predstavlja znatno ozbiljnije štivo.
Beogradski pisac i publicista Živorad Mihajlović objavio je 1973. godine u izdanju BIGZ-a  u ediciji Gazela roman za mlađe omladince Dečak u svemiru. U pitanju je haotična mešavina različitih žanrova, pre svega fantastike i SF-a, koju pisac sam na samom kraju romana razrešava kao san glavnog junaka. Još jedan roman u ovoj ediciji, sličnog dometa i kvaliteta objavljen je 1976. godine. U pitanju je humoristični (u pokušaju) roman Vojislava Stanojčića Vasionski gusari u kome dečaci, glavni junaci, odlaze u vasionu da vrate ukradenu krunu kralju ,,Radovanu trećem". Tematski slična ovoj knjizi je i knjiga Jovana Bulatovića Maštarijum (1998).
Kao i kod SF književnosti za odrasle, osamdesete godine prošlog veka donose i znatno kvalitetnija ostvarenja SF književnosti za decu i omladinu. Ovo se, pre svega, odnosi na romane pisca i prevodioca Predraga Uroševića Tihana iz Erga (1984) i Kaniga (1990). Prvi od ova dva romana je više SF roman, mada nosi podnaslov ,,fantastičan roman". Objavljen je u poznatoj ediciji za decu Plava ptica i to s pravom, jer predstavlja jedan od najboljih domaćih romana za decu fantastične književnosti. Glavni junak ovog romana je Zemljanin prognan na drugu planetu, na kojoj obitavaju evoluirane pčele. Kaniga je, s druge strane, prvi domaći roman epske fantastike, sa svim obeležjima tog žanra.
Pisac iz Vršca Dušan Belča objavio je najveći broj romana u ediciji X-100 SF, ali i nekoliko romana u različitim edicijama za decu i omladinu. U pitanju su dva serijala: jedan pod nazivom Deca svemira, koji čine romani Prijatelj sa daleke zvezde (1982), Princ sedamnaeste planete (1987), Igra sa zvezdama (1989), te drugi o svemirskim avanturama Marka Silarda: Galaktička staza (1985), Lov na planeti Gabon (1985), Planeta opčinjenih (1985), Povratak kiborga (1985), Rat za Andromedu 17 (1985), Duhovi Kajusa Medijusa (1986), Obračun kod crne jame (1986), Povratak Atlantide (1987), Igra među asteroidima (1988) i Letovanje na Silenu (1988). To su avanturistički romani, pisani jezikom i stilom prilagođenim dečjoj publici, ali koji poštuju i žanrovske kanone.
Zoran Pavlović Putnici za Tamerzu (1988).
Ana Dudaš Putovanje na planetu Zlatosan (1989).
Aleksandar Manić vraća se u praistoriju u tematski povezanim romanima U svitanje sveta (1983) i Pleme iz doline (1985), objavljenim u ediciji Raspust, kreirajući ostvarenja nalik na preistorijske romanse Rosnija starijeg.
Negde u isto vreme, jedan od najplodnijih domaćih autora za decu, Slobodan Stanišić, pokreće serijal kratkih romana o psedetektivu Alfa 90: Plastična kifla (1986), Zelena Zua (1990), Dandan i Dandani (1995) i Zamka za Alfu (2005). U pitanju je štivo za mlađe omladince, koji su ciljna publika i zbirke priča Izlet u robotgrad (1988).
Nešto starijoj čitalačkoj publici obraća se poznati pisac romana za decu Gradimir Stojković, autor serijala o Hajduku, koji pravi izlet u SF trilogijom koju sačinjavaju romani: Želim (1996), Buba (1997) i Prvi (1999) simpatičnom pričom o dogodovštinama u jednoj srpskoj osnovnoj školi sa kraja dvadesetprvog veka.
Još jedna popularna spisateljica za decu, Vesna Aleksić, oprobava se na polju SF-a romanom Vetar je, Aja (1997) o devojčici Kaji kojoj sa daleke planete dolazi u posetu njena parnjakinja Aja.
Beogradski pisac za decu Božidar Pešev objavio je SF roman za decu Čuvari planete Akraš (2006).
Iako se pretežno obraća mlađoj publici, osnovna karakteristika proze Uroša Petrovića je sklonost poigravanju, preplitanju "realnog, čudnog i čudesnog, što se često ostvaruje kao neočekivani preokret, završna poenta kojom se one približavaju poetici kratke priče." (Pešikan-Ljuštanović, 105). U pitanju su zbirke priča: Priče s one strane (2004) i Zagonetne priče (1, 2, 3 i 4) (2006, 2006, 2007, 2009), kao i roman-mozgalica Misterije Ginkove ulice (2008). Pored ovakvih ostvarenja, Uroš Petrović napisao je i romane: Aven i jazopas u zemlji vauka (2003), neku vrsta specifičnog domaćeg romana epske fantastike, kao i knjigu Peti leptir (2007), fantastičan roman o odrastanju jednog dečaka iz beogradskog sirotišta i tajanstvenim silama koje ga prate.
Siniša Terzić pisac za decu iz Beograda, objavio je 2006. godine roman epske fantastike Čarobna zemlja, namenjen mlađim omladincima.
Slovenska mitologija poslužila je Dragani Abramović, dramaturgu i spisateljici iz Beograda, kao osnova za knjigu epske fantastike za decu Koplja u vodi (2008).
Njen kolega, Pavle Teofilović, takođe iz Beograda, objavio je 2009. godine knjigu Tehno vilajet, mešavinu bajki, epske i naučne fantastike za starije omladince.
Nekoliko sasvim mladih spisatelja, praktično iz školskih klupa, objavljuje romane posvećene odgovarajućoj publici: Tajna napuštenog grada (1995) Ivana Antović, Adisco Carantino (2001) crnogorska spisateljica Bjanka Prkljačić, Druga dimenzija  (2006) Nataša Podgorac, Oni su blizu (2006) Marko Pavlović, U potrazi za ukradenim kamenjem (2007) Stefan Arbutina.
Iz ove grupe izdvaja se roman Vir svetova (2003) Mine Todorović, koji...

Jel ovdje fali dio teksta u postu ili tekst nije dovršen? Prekinuto je u sred rečenice.

Ne fali. Nije dovršeno.Tek treba da pročitam Vir svetova.  :)

Ovo je samo nacrt teksta... Ima još puno rupa.

Ako si čitao moj tekst o srpskom SF-a možeš da primetiš da ovde ima više informacija nego tamo. Pokušavam da iskoristim sve vas da se dočepam što više podataka...

Ja ti baš nisam od neke pomoći ovdje :( ali podržavam projekat i s nestrpljenjem očekujem tu dugonajavljivanu ultimativnu SF enciklopediju! xjap
A dotad ću se zadovoljiti fragmentima koje povremeno okačiš na forum. xcheers

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9033 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=9033)

(https://www.znaksagite.com/sfbiblio/naslovnice/cedo_vukovic-halo_nebo.jpg)

naleteh na naslovnicu pa reko da podelim :)

Evo još nekih koje ja imam (pored ove zakkove)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg143.imageshack.us%2Fimg143%2F5971%2Fvukovic002res.png&hash=5facfb2ffefce14f86bd2947310d446b6c4067ef)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg26.imageshack.us%2Fimg26%2F1221%2Fvukovic003res.png&hash=66a5c02f00c261f73b97ad082cd7dd29289246ad)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg9.imageshack.us%2Fimg9%2F4618%2Fvukovic004res.png&hash=77c3fbf9e139dde09556804d666a27f0977ab66b)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg268.imageshack.us%2Fimg268%2F5082%2Fvukovic000res.png&hash=74a7cabd534634392fc692e86daed0bc2566bbee)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg580.imageshack.us%2Fimg580%2F1368%2Fvukovic001res.png&hash=6a8c8d5aecaf4aa0491121eff45fe9794360da7b)

Pošto su neke bile u lektiri, ima još mnogo izdanja...

O ovome smo dosta pricali svojevremeno. Verovatno ce isto biti i sa Sumrakom. Corak  :(


Whatever Happened to the Harry Potter Readers?  by Richard Davies



I was not a fan of Harry Potter (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?an=Rowling&bi=0&bx=off&ds=50&pics=on&recentlyadded=all&sortby=17&tn=Harry+Potter&x=0&y=0) when J.K. Rowling was writing her bestselling series. Her books seemed to hog the headlines when there were so many other great titles to read. Then I read all seven Potter books to my eldest daughter at bedtime (over many months) and finally understood what all the fuss was about.

The Harry Potter literary franchise ended on 21 July 2007 when Harry Potter and the Deathly Hallows (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?pics=on&tn=Harry+Potter+and+the+Deathly+Hallows&x=0&y=0) brought the boy wizard's adventures to a dramatic conclusion. Rowling's books had influenced a generation of readers, starting with the publication of Harry Potter and Philosopher's Stone (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?bi=0&bx=off&ds=50&pics=on&recentlyadded=all&sortby=17&tn=harry+potter+and+philosopher+s+stone&x=0&y=0) on 30 June 1996, and they have been widely acclaimed for generating worldwide excitement about reading.

But what did those fans do after the final book had been read and probably read again? Many readers had talked about feeling sadness and emptiness after finishing the final page in the summer of 2007. AbeBooks decided to investigate.
AbeBooks analyzed the subsequent purchases of customers who bought Harry Potter and the Deathly Hallows from our site and this rather eclectic list of 30 books reflects the most popular post-Potter reading. We expected to see Stephenie Meyer's Twilight books (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?kn=Stephenie+Meyer&sts=t&x=14&y=10), Suzanne Collins' Hunger Games (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?an=Suzanne+Collins&bi=0&bx=off&ds=30&kn=trilogy&recentlyadded=all&sortby=17&sts=t&tn=Hunger+Games&x=0&y=0) trilogy and perhaps some magical-themed literature but our guesses were wildly off target.

It appears to have been an interesting few years for these readers – this list covers self help, dieting, Portia de Rossi's (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?an=Portia+de+Rossi&sts=t&x=84&y=16) battle with anorexia, guides to making your dollars go further, some of Toni Morrison's (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?an=Toni+Morrison&pics=on&x=88&y=9?) most brilliant but painful-to-read writing, Steve Lopez's Soloist (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?an=Steve+Lopez&sts=t&tn=The+Soloist&x=30&y=13) book about a homeless schizophrenic musician, lots of prehistoric fiction and a Dean Koontz memoir (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?an=Dean+Koontz&bi=0&bx=off&ds=50&recentlyadded=all&sortby=17&sts=t&tn=A+Big+Little+Life%3A+A+Memoir+of+a+Joyful+Dog&x=0&y=0) about a golden retriever called Trixie.

The only series to hook the Harry Potter fans is Jean M. Auel's Earth's Children (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?an=Jean+M.+Auel&bi=0&bx=off&ds=30&recentlyadded=all&sortby=17&sts=t&tn=Earth%92s+Children&x=67&y=11) - set 30,000 years ago - although Morrison (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?an=Toni+Morrison&pics=on&x=88&y=9), Michael Connelly (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?an=Michael+Connelly&sts=t&x=87&y=14) and Barbara Kingsolver (http://www.abebooks.com/servlet/SearchResults?an=Barbara+Kingsolver&sts=t&x=41&y=1) have multiple titles on the list.
If you were a Harry Potter fan, tell us what you turned to after the series ended. Leave a Facebook comment at the bottom of the page.

Ne znam koliko je ovo korisna procena. Knjige za decu, naime, ne kupuju sama deca, a posebno ne preko interneta - ne znam sa koliko godina možete biti vlasnik kreditne kartice, valjda ipak oko osamnaeste? Knjige kupuju roditelji. Ali ako su nekome roditelji kupovali Potera kad je imao dvanaest godina, a taj neko sad ima osamnaest, znači da ima sopstvenu karticu i sopstvene kupovne navike.
A ima i knjižare u okolini, a možda čak i neku biblioteku.

Sigurno si delimicno u pravu. Mozemo samo da nagadjamo. Ionako se ne gledaju kartice, vec nalozi. A u duhu anglofonog sveta, u poslednje vreme, je da deci otvaraju sopstvene naloge. Nagadjam, naravno  :)

Deca mogu da imaju sopstvene naloge - a i sopstvene kartice, oni imaju po supermarketima kartice koje koštaju toliko-i-toliko, na njima ima toliko-i-toliko novca, i mogu i maloletnici da ih upotrebljavaju za plaćanje.

Da, s jedne strane je sigurno u pitanju to što kaće Jevtro, roditelji su bili ti koji su kupovali, bar delimično.
Ali s druge, naravno da je čitalačka publika Hari Potera nemerljivo veća od čitalačke publike fantastike an ženeral. A ne može jedan serijal tek tako da pretvori jedne druge.

Primer koji mi pada na pamet su moji kuzeni (sic!) iz Engleske, brat i sestra, otprilike mojih godina. Na polici sam im video Hari Poter knjige. I možda Artemisa Faula kod jedno od njih dvoje. Ali inače ne samo da ne čitaju fantastiku, oni ne načelno prosto ne čitaju. Mislim književnost (van onoga što su morali za školu i fakultet, jelte). Sećam se da sam bio zatečen što nijedno nije čulo nikad za reč cyberpunk.  :lol:
Vredi dodati da su otherwise inteligentni, išli u dobre škole i univerzitete i čekaju ih prosperitetne middle class karijere. Ali eto, nisu neki konzumenti kulture, as it turns out.

Danas sam naletela u knjižari "Danilo Kiš" na potpuno bizarno loše domaće SF slikovnice; niz od četiri (naslovi tipa Svemirski gusari, Povratak na zemlju), autor Tomislav Rakočević. Izdanje je doduše od 2001, ali toliko su retro i tekst (gust, prepričavajući i dosadan) i ilustracije (rudimentarne ali makar se u njima nešto zbiva) da sam proverila i Cobiss ih navodi još negde za rane osamdesete, a vidim da je isti autor imao i razne knjige (valjda isto slikovnice) o NOB-u (Kadinjača), ali i "Sladoledgrad" i tome slično. Zna li iko išta o tome?

Mislim da negde imam jednu od njih. Svemirske gusare, ako se dobro sećam. Probaću da nađem. Mislim da je potpuno besmisleno...

The Atlantic's List of Greatest Girl Characters in Literature: Really?
Mari Ness (http://www.tor.com/Mari%20Ness#filter)   

So a few days ago The Atlantic printed their list of the Greatest Girl Characters of Young Adult Literature. (http://www.theatlanticwire.com/entertainment/2012/04/greatest-girl-characters-young-adult-literature/50746/) And, well, apart from the factual errors here and there on the list, as you might be guessing (http://www.tor.com/mari-ness), I have one or two problems with the list. And the essay, now that you mention it.

No, not that the list doesn't include a single Oz book (http://www.tor.com/features/series/oz-reread) (although that's sad, too.) But primarily something that was mentioned by other commentators on the article: most of the books listed here do not fit the category of "young adult," or "teenage."

   Some are arguable — L.M. Montgomery wrote Anne of Green Gables with an adult audience in mind, and became distressed when later critics relegated her to the "girls books" category. Her fiction books, including those very specifically written for an adult audience (The Blue Castle, A Tangled Web) is currently marketed to teens and older children, in part because the elements considered too shocking for teenagers in the 1920s (unwed motherhood and alcoholism in The Blue Castle, swear words, marital separation and other issues in A Tangled Web) are considered fine for contemporary teenagers. A Tree Grows in Brooklyn was also written for adults, and would not have featured on the "approved" list for most teenagers in the 1940s, but like Anne of Green Gables, features a teenage protagonist and is suitable for most contemporary teenagers.

Other books on the list were written very specifically for children, not teenagers. The Ramona Quimby books feature the adventures of a child, with simplified language and sentence structure. Beverly Cleary could and did write books for teenagers as well, as in Fifteen and Sister of the Bride, adjusting her language accordingly, but the Ramona books are not in that field. (Meanwhile, can I note, Beverly Cleary is on this list — and not Judy Blume? How did that happen?) The subversive Pippi Longstocking books were written to entertain a young child, and include picture books aimed at very young readers. Harriet the Spy was aimed at ten year olds. And so on.

I suppose we can argue about the last of the Little House and Betsy-Tacy books. Both series begin with the stories of very young children and follow their protagonists into marriage. But the first books of both series are clearly intended as children's books, meant to be read out loud to children as they (hopefully) fall asleep, organized with one story per chapter. These Happy Golden Years, the last in the Little House series, does not exactly linger on the romance. Betsy's Wedding does, since Maud Hart Lovelace assumed her readers would grow up along with Betsy and Tacy. (I didn't, and found my first reading of Betsy's Wedding to be incredibly boring. It reads better for an adult.) Nonetheless, I'm not convinced either series can be classified as "young adult." (I am also having big problems comparing the comfortable, happy middle class lifestyle of the Betsy-Tacy books with the very different world Katniss inhabits, but let's move on for now.)

That leaves us with only A Wrinkle in Time and — possibly — The Book Thief as the only novels on this list written with a young adult audience in mind. Alas, The Book Thief was arguably published too recently to have any effect on The Hunger Games, except perhaps to help convince Scholastic, if they needed more convincing, that teenagers would read more than just Harry Potter books.
Which leaves us with a couple of mindboggling questions: how can a list supposedly discussing young adult books not include actual young adult books? And perhaps more importantly: how can anyone possibly discuss influential, independent minded teenage heroines without mentioning Jo March?

While I'm complaining, one other note: the Atlantic article is responding to a discussion of teenage girls in American films. So, what exactly are the Swedish Pippi Longstocking and Canadian Anne of Green Gables doing on this list? Montgomery, certainly, would be annoyed, as she saw herself first and foremost as a Canadian author helping to develop Canadian literature, and probably knew of the two American books similar to hers: Rebecca of Sunnybrook Farm, probably, Pollyanna, certainly. (She and Eleanor Porter, the author of Pollyanna, corresponded about their mutual distrust of their Boston publisher.)

This is particularly odd because of every heroine mentioned in this list, Pippi Longstocking and Anne of Green Gables are (again, arguably) the best representations of the "the individual emancipated from history, happily bereft of ancestry...." models discussed in the Atlantic and New York Times articles quite well. Montgomery, at least, was well aware of this model: Anne of Green Gables, that saga of an adorable orphan, is also in part the saga of how someone emancipated from history and bereft of ancestry can join society.

And right there is perhaps a major difference. Anne of Green Gables, Jo March, Laura Ingalls Wilder, Ramona, and Harriet the Spy all must learn to repress their very real anger against the world, in order to live in society. It's not that they don't challenge society — Anne stands up against unfair gender behavior; Jo protests constantly about the pointlessness of social rules and behavior; Ramona protests everything; and Harriet argues against the hypocrisy she sees around her. But in the end, the girls change in order to fit in (or in Harriet's case, learn to lie.)

This is not because their writers thought that society was perfect as it was. Far from it. But they spoke to the very real isolation that children and teenagers can feel, since they had all known this themselves. At least three of these writers had themselves grown up feeling alienated from society, unable to speak against the parents that had failed them in one way or another: Montgomery's father abandoned her to relatives; Alcott's father, although brilliant, was a financial and societal failure; and as the Little House books demonstrate, Wilder's beloved father, however loving and musical, also could not keep a job or a stable house for his children.

The other two also lived through periods of alienation. Beverly Cleary reportedly struggled in school after moving from an isolated farm to a city in elementary school. Louise Fitzhugh's parents divorced while she was still young. They dreamed of acceptance, of fitting in, of having a stable home, and they wrote about what girls might do to achieve this, even if it took, in Ramona's case, several books.

Not that this happens to every girl protagonist in the books in this list: Nancy Drew doesn't seem to have any anger to repress; Betsy Ray is a full and beloved member of her society, so, ditto; and although Pippi Longstocking certainly goes into rages, she, like Peter Pan, never changes. Oh, and while they weren't mentioned? (And why not?) The girls in the Oz books get to go on kickass adventures without any of those personality changes. I'm just saying.

I don't have the space or brain left to list everything overlooked, care to help me out in the comments? I'll go ahead and start with some quick and completely incomplete additions:

For girl detectives: Trixie Belden and her best friend Honey Wheeler. They might lack the absolute perfection that is Nancy Drew's lifestyle and every action — okay, change "might" to "do" — but they're both far more human, and more real, and when Trixie is in danger, you have a moment or two of really wondering if she's going to be okay.
And for truly unrealistic girl detectives, let's all take a moment to bow in acknowledgement of hot tempered George of The Famous Five. She can ski, swim, cook, clean, camp, hike, AND catch criminals, solve mysteries, find hidden treasure AND stand up to every lower-class bad guy her creator Enid Blyton could invent. At the age of eleven, guys. ELEVEN. And she has an awesome dog, Timothy. Go George!
Not that I can actually recommend any of The Famous Five books to adult readers — they're poorly written, plus, bonus sexism and deplorable attitudes to lower class people. Still. Go George!

For a kick-ass girl in general: Lucinda, in Ruth Sawyer's Roller Skates.

For kick-ass fantasy heroines: Tamora Pierce's Alanna comes to mind — especially the last book, where Pierce switches the traditional ending. Aerin, in Robin McKinley's The Hero and the Crown. Irene in Megan Whalen Turner's The Queen's Thief series, although the major protagonists are men. Numerous books by Diana Wynne Jones. White Jenna by Jane Yolen. Eleret in Patricia Wrede's The Raven Ring. Mickle in Lloyd Alexander's Westmark series. It's been a long time since I've read it, but Nita in Diane Duane's So You Want to Be a Wizard series.

And how was this list written without at least ONE mention of Hermione Granger? Granted, she may not be the protagonist of the Harry Potter series, but does anyone think he would have survived the series without her? That's what I thought.

For a slightly less kick-ass fantasy heroine who does buck the social structures of her world: Tenar, in Ursula Le Guin's The Tombs of Atuan.

I've left lots out. Your turn!

Ova me je smorila na jedan.

Prvo: članak koji kritikuje ne pretenduje na nekakvu definitivnu listu, pa ga, dakle, ne treba zbog toga kritikovati.
Drugo: članak nigde ne kaže da se usredsređuje samo na SAD književnost, pa ga ne treba kritikovati ni zbog Pipi. A uzgred, osoba koja tvrdi kako Kanađani nisu Amerikanci ne ume da razlikuje Ameriku od SAD, što je svakako žalosno. I dobar pokazatelj nivoa njenog opšteg obrazovanja
Treće i najvažnije: jebo majku, YA je umereno nova i fluidna kategorija, dok je dečja književnost generalno najfluidnija kategorija od svih mogućih, i ovakvo drndanje zbog pogrešne kategorizacije ne samo što je neumereno kad je u pitanju neki jadni, naivni ćlanak, nego dodatno otkriva koliko autorka pojma nema...

 xukliam xukliam xukliam

Ajmo ovde jedno pitanje, šta biste oteli detetu iz ruku i da li biste išta otimali?

Što se mene tiče: ako izostavimo mogućnost "trauma od nečeg strašnog" ili "napajanja fašizmom" ozbiljno bih se razmišljala ako vidim tinejdžera kako čita nešto što će ga _danas_ smoriti zauvek a _prekosutra_ bi mu moglo biti super (Muzil, Prust, ovaj... Hegel).

Budući da sam još daleko od imanaj dece, nisam razmišljao o tome, ali glede ovoga poslednjeg što si rekla - više puta mi se kao klincu desilo da uzmem nešto "što me je smorilo", ali da onda bez ikakve griže savesti odložim, sačekam nekoliko godina, i onda mu pružim novu šansu. Štaviše, imam lepe uspomene na to slatko iščekivanje i odlaganje povratka.  :oops:

Kao što rekoh na onoj drugoj temi gde sam zastranila, otela bih "Pesmu boginje Kali", a verovatno i "Kantikulum za Lajbovica", kad je o fantastici reč. Nek' to provali sama kad poraste (i odseli se iz roditeljskog doma). Pri tom, ne zbog nekih naročito gnusnih scena, nego zbog samih...ideja...koje su meni u potpunosti užasavajuće.
Ova jevtropijevićkina druga rečenica je otprilike suština onog na šta sam ja mislila - mada se ne odnosi samo na tinejdžere, već više na to da li ima smisla davati detetu literaturu koju najverovatnije neće razumeti. 
U smislu da nisam sigurna da li je bolje čitati/davati na čitanje sve i svašta, pa odgovarati ili ne odgovarati na pitanja (ako ih bude) i pustiti dete da se samo izbori s tim kako zna i ume, ili se ipak držati stvari koje su primerene uzrastu (i konkretnom detetu, naravno), koliko god to bila nemoguća misija. Jer, recimo, imam utisak da su moji praktikovali ovaj prvi metod, što je u mom slučaju dovelo do nekih zanimljivih "aha doživljaja" u kasnijim danima. I nisu svi bili prijatni.

Quote from: Father Jape on 05-07-2012, 18:06:00
Budući da sam još daleko od imanaj dece, nisam razmišljao o tome, ali glede ovoga poslednjeg što si rekla - više puta mi se kao klincu desilo da uzmem nešto "što me je smorilo", ali da onda bez ikakve griže savesti odložim, sačekam nekoliko godina, i onda mu pružim novu šansu. Štaviše, imam lepe uspomene na to slatko iščekivanje i odlaganje povratka.  :oops:

Isto, sve su me dobre knjige našle kad-tad, osim onih kojima još nisam dorasla, što možda nikad neću ni biti. Ako za dvajes' godinica krenem da ovde provpovedam kako je Kafka jedan i jedini, znajte da su me opseli vanzemaljci. :)

ја бих му одузео пруста! (да не умре младо од досаде  :evil: ) од СФа...можда, али стварно можда, ако има до 13 година, и ако бих га/је ухватио да чита Стерџенову причу 'када би сви мушкарци били браћа, да ли би неком од њих дао сестру за жену?' за коју мислим да је контракорисна у формативним годинама  :lol:

Да ли је још жив црногорски мастер оф СФ, Чедо Вуковић? Летилица професора Бистроума је апсолутно феноменално дјело, а и Свемоћно око је изгледало супер, само то никад нисам имао прилику да дочитам до краја.

Elem, da ne razblažujem dalje topik o NIN-ovoj nagradi, evo ovde linka na osnovne podatke o fantastičnom romanu za decu Laure Barne "Četiri elementa": http://laura.in.rs/cetiri-elementa/ (http://laura.in.rs/cetiri-elementa/)

Potpuno nezavisno od vrednosti knjige, jasno je da spada u fantastiku i to onu koja mimetički realizam videla nije, a takođe je sasvim jasno da ju je autorka namenila dečjoj čitalačkoj publici - po izboru izdavača, po određenju u podnaslovu, po uzrastu junakinje - a to što se radi o štivu koje će 95% dečjih čitalaca dovesti do očajanja ili uspavati u roku od tri strane, to je druga priča.

Elem, Scallope, ne može se nešto proglasiti "ne-fantastikom" zato što nam se ne sviđa, ma koliko taj postupak primamljiv bio.

Već sam negde napisao da smo pojam fantastike obesmilili do očajanja. Doveli smo do toga da se više raspravlja da li nešto jeste fantastika, nego da li je to dobra fantastika. Recimo, za početak, možda bi bilo zgodno da se uhvatimo za Lidijinu plauzibilnost, kao pijan plota. Uverljivost je prilično čvrst kriterijum, a kod nas sam zapazio da većini autora ona predstavlja poslednju rupu na svirali. Zato i imamo preko dvadeset romana na Mićinom spisku, a dobri Bog zna da pas s maslom ne bi progutao ni 10%. Takođe, moguće je da ni ovaj topik nije dobar. Jedna od krucijalnih naznaka da smo u bedaku jeste da mi, zapravo, ni nemamo topik na kojem bi se dumalo o tome šta jeste fantastika.

A ne, Skalope, nećemo da se igramo prebacivanjem loptice na drugi teren, nego vi meni lepo objasnite zašto ovo nije fantastika, i šta jeste ako fantastika nije, pošto ste inicijalno upravo to izjavili. Na linku imate i nacrt radnje i odlomak iz teksta, pa vas lepo molim da se usredsredite na to, a ne na generalizovano naricanje nad topicima.

Hajde, dobro. Da ne komentarišem uvodnu reč? Ili samo spoticanje da pored elemenata Vazduh, Voda, Vatra, Zemlja postoji i njena Zemlja.


Pročitao sam prva tri pasusa. Ako treba, nastaviću.


Najpre dva prideva koje dobri pisci ne upotrebljavaju: sablasno i izbezumljeno, pa onda jedan od kojeg dobijem nilsku groznicu: smorenih. Posle toga jedan glagolski oblik od kojeg mi je uvek muka - unezvereno pružavši ruke. Postoji li stručno objašnjenje? Ima još zadaha strahova, a za finale i oblik rasterivan.


Jesam ja, čitajući unucima u Tulsi, povremeno zamenjivao nakaradne, presofisticirane i neprimerene izraze, jer bih u njihovim očima prepoznao nerazumevanje. Ali, kao što to nije prirodno da bude servirano deci tamo, nije ni ovde. Bar se nadam.

Opet prebacivanje loptice! Nisam tražila da mi objašnjavate zašto knjiga ne valja, celu sam je pročitala, pobogu, i čitala najgore delove mužu dok nije počeo da moli za milost, mogla bih o tome do sutra, tražila sam da mi objasnite zašto ovo, pazite:
zašto
nije
fantastika.

Dobro, sad sam pročitao sve. Prošao kroz kakofoniju.


Pitanje je - zašto nije fantastika? Jelda?


Kad čitamo nešto za šta neko izjavi da jeste fantastika, onda se treba skoncentrisati na sledeće. Svako zašto u jednom delu mora da bude praćeno i jednim malim - ZATO. Na nesreću onih koji siluju fantastiku, to važi kako za realnu tako i za fiktivnu prozu. Kada nema pravog odgovora nema ni proze, ni fantastike. U pročitanom odlomku fantastiku bismo mogli da naslutimo u antičko-srednjevekovnoj definiciji četiri osnovna elementa, ali ne bismo mogli da putujemo takvim svetovima. Dalje, većina naših pisaca fantastike više gleda fantastične filmove (u kojima je sve moguće), a ne zna da je vizuelno i literarno različito. Tako, nešto što bih ja mogao da objasnim kao antigravitacionu platformu, teško da se deci može objasniti kao lift. Da ne govorim da veliki postotak dece ionako ima strah od vožnje liftom. Ne znam za koji uzrast je ovo pisano, ali, desetgodišnjaci su uglavnom prerasli, a malenima je uzaludno objašnjavati šta su aluminijumske cevi i svašta-koješta ostalo.


Ne znam da li te je moje mišljenje ozbiljno zanimalo, ali sam uveren da se Midoto, posle priča sa radionice, ovakvi gafovi ne bi mogli potkrasti. Jednom ću valjada ulučiti priliku da pročitam i njene knjige. Možda je važnije što od mene tražiš tako osnovno tumačenje, kao da komuniciram sa osobom koja sa temeljima fantastike nije raščistila. Moguće je da su ti izbori za čitanje domaće fantastike ograničeni pa ni nemaš potpunu sliku.

Opet prebacivanje loptice.


Vi postojano objašnjavate zašto je ovo loše. Ja postojano pitam zašto nije fantastika. A na to izbegavate direktan odgovor.
Ključni deo vašeg poslednjeg posta za mene je:


"U pročitanom odlomku fantastiku bismo mogli da naslutimo u antičko-srednjevekovnoj definiciji četiri osnovna elementa, ali ne bismo mogli da putujemo takvim svetovima."


Što zapravo znači da izokola priznajete da ovo jeste fantastika, ali nije uverljivo. Ali uverljivost, kao ni književni kvalitet, nije kriterijum kojim određujemo da li je neki tekst fantastičan.


A to slobodno možete i eksplicitno reći: Laura Barna piše fantastiku. To što se vama njena proza ne sviđa vaše je neotuđivo pravo, ali ne možete joj odricati pripadnost fantastičnoj prozi sem ako ne ponudite uverljive argumente da se radi, recimo, o realizmu, ili o lirskoj poeziji, ili čemu god petom.

Radi se o petom. I, ne piše fantastiku. Piše imitaciju fantastike. Uverljivost jeste književni kriterijum, jer ne postoji neuverljiva fantastika. Mislio sam da pokušavaš da raščistiš kriterijume, ali sam se prevario. Pokušavaš da pokažeš da ja ne znam šta je fantastika. 

Netačno, i opet prebacivanje loptice na drugi teren, ovog puta lični.
Smatram da vi odlično znate šta je fantastika, i utoliko više mi smetaju vaše paušalne ocene poput ove.
Svakako da postoji neuverljiva fantastika. Svakako da postoji slaba fantastika. Možemo "Četiri elementa" nazvati i jednim i drugim, ali ne možemo delu odreći fantastični karakter kao takav. Takvo postupanje dovelo bi do potpune relativizacije termina "fantastičan" jer bismo ga po volji mogli pripisivati i uskraćivati delima i piscima.

Dakle, ako nešto smatrate lošom fantastikom, slobodno tako recite, ali ga ne zovite ne-fantastikom ako nemate čvrste razloge za to. Molim vas. I posle se ne vređajte kad vam skrenu pažnju na to da je vaša ocena netačna. Vređanje nije dokaz da ste u pravu.



EDIT: "imitacija fantastike" u ovom kontekstu, opet, predstavlja zaobilazni način da se prizna fantastični karakter dela. Stvarno ne vidim zašto je toliko teško to reći otvoreno.

Danas se lako može dokazati da su brojna dokumentarna dela, posebno memoari, filovana izmišljotinama, odnosno fikcijom. To ih sigurno ne čini fantastičnim. Takođe, pošto dečja beletristika ne polaže pravo na dokumentarnost, ne znači da je, po automtizmu, fantastična. Ako zaista pokušavamo da govorimo o FANTASTICI, onda to svakako nije priča o Lauri Barna, nju nikada nisam ni video, nego o bilo čemu što se u ovoj zemlji protura kao domaća fantastika. I još jednom, ne postoji neuverljiva fantastika, jer ako je neuverljiva onda i nije fantastika, a ti je trpaj u slabu fantastiku, ako ti je volja. Međutim, nama će zaostati problem sve prisutniji u domaćoj fantastici, a to je da su pisci po pravilu loše pripremljeni, a njihovi izdavači spremni da sve proglase fantastikom. Moguće je da će to neko smatrati dobrom stranom medalje, ali postoji i loša. U objavljenoj domaćoj fantastici sve manje ima vrlo dobre i dobre, a sve više one koja to nikako nije. Zbog toga vredi razmisliti da li u fantastici ipak postoje kriterijumi na kojima bismo mogli ta dela selektirati. Ne dopada mi se, na primer, što Mića sve češće ostavlja domaću fantastiku nedočitanu i pribegava nekim istorijskim reliktima. To što mene optužuje da i ja ne čitam znači samo da sam ja ranije prošao tu fazu. Ne bih ovde nabrajao za koja sva novija dela domaće fantatsike mislim da su fejl, ako ti odrednica neuverljive ne paše, ali procenti, kako naučne, slipstrima i epske fantastike koja fula svakodnevno raste. Ne sećam se ni da je Ghoula nešto skoro zadovoljilo, a njemu niko ne prebacuje paušalnost ocena.

I dalje menjate temu.
Po n-ti put: vaša početna izjava bila je da Laura Barna ne piše fantastiku, ne da piše lošu/neuverljivu/fejl fantastiku. Ja tražim da mi objasnite šta je to što njena dela izmešta iz kategorije fantastike, i kom drugom pripovednom modusu ona pripadaju, ako ne fantastici. Ako to ne možete, ako nemate nikakve argumente sem toga da je u pitanju književno neuspela proza, znači da su "Četiri elementa" fantastičan roman.

Kriterijumi uverljivosti, to je valjda bar jasno, nemaju veze sa kriterijumima koji određuju da li delo spada u fantastiku ili ne. Konačno: rečenica "Zbog toga vredi razmisliti da li u fantastici ipak postoje kriterijumi na kojima bismo mogli ta dela selektirati" implicira da ste vi zapravo ipak svesni da unutar korpusa fantastike postoje uspelija i manje uspela (ili uverljivija i manje uverljiva, kako hoćete) dela, i da ih nedostatak uspelosti ne diskvalifikuje kao fantastična. Samo to ne želite da priznate jer biste morali da povučete (jedan jedini) iskaz.

kako ste samo zakomplicirali pitanje koje su si djeca koja su pratila dogodovstine zagora i cika postavljala oko drugog osnovne:

fantasticna prica:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs7.directupload.net%2Fimages%2F140111%2Fihjcpokd.jpg&hash=fa58ce0b7b322b83e5e020d04c3342291b8eba85)

obicna prica:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs7.directupload.net%2Fimages%2F140111%2Fefbpvzxr.jpg&hash=0166b7bb5e6cd30c62943fda902cc083671e122d)

samo autor odredjuje je li prica fantasticna, a konzument je li prica fantasticna.

Moja početna izjava bila je:

Quote from: scallop on 11-01-2014, 12:20:06
Tako ti i treba.

I ostajem uz nju.

U redu, pošto u šest (6) uzastopnih postova niste izneli nijedan argument u prilog svojoj tvrdnji da Laura Barna ne piše fantastiku, računam da je stvar razjašnjena, samo vi niste u stanju da priznate grešku.

Moja sledeća izjava bila je:

Quote from: scallop on 11-01-2014, 12:39:54

Quote from: Jevtropijevićka on 11-01-2014, 12:29:12
Posle ćete se vi lično žaliti što niko ne čita domaću fantastiku, a Turaka/Jevtropijevićke nigde biti neće!

A Laura Barna, kao, piše fantastiku?

I, stojim iza nje.

Quote from: Jevtropijevićka on 11-01-2014, 13:21:47
Elem, da ne razblažujem dalje topik o NIN-ovoj nagradi, evo ovde linka na osnovne podatke o fantastičnom romanu za decu Laure Barne "Četiri elementa": http://laura.in.rs/cetiri-elementa/ (http://laura.in.rs/cetiri-elementa/)

Potpuno nezavisno od vrednosti knjige, jasno je da spada u fantastiku i to onu koja mimetički realizam videla nije, a takođe je sasvim jasno da ju je autorka namenila dečjoj čitalačkoj publici...

Dakle.  :)
Ako pođemo od pretpostavke da su prepoznavanja i definisanja savremene "fantastike" odveć suptilni, zahtevni i (pre?)ozbiljni poduhvati da otpočinu isključivo na primeru (još uvek) široko nepročitanog romana Laure Barne, eventualno ćemo doći i do zaključka kako "fantastika" danas možda i jeste relativno obesmišljen pojam, pomalo kao i "struktura", kao što je onomad primetio ZŽ. Sasvim je moguće da je svaka rasprava o istinskom značenju obaju tih pojmova sad već jalova, ali ako, nije baš sve što čovek radi po difoltu plodonosno, pa valjda ni od ovog ne bi trebalo očekivati iša više.


U nekoj bazičnoj i najprostijoj podeli koja se stavlja Aristotelu u amanet, da, "fantastika" jeste nemimetička književnost. Ali jednom unutar te podele, gotovo je besmisleno insistirati na bilo kakvim odrednicama koje ne uključuju makar minimum određenog vrednovanja, pa ma kakvo ono bilo. Što verovatno dalje znači da bi osnov ma kako neformalne rasprave ipak morao uključiti i saglasnost po pitanju tog vrednovanja, inače, možete komotno razgovarati i na različitim jezicima, otprilike će tu biti isti efekat.   


Koliko god mi insistirali da je bilo koja žanrovska podela moguća i bez vrednovanja per se, to je beskorisno taman koliko je i tačno: nema tog umetničkog dela koje se može kao takvo prepoznati a da se pri tom čovek ne pozove na izvesne vrednosti. Naravno, nije nužno da standardi za to prepoznavanje budu iole visoki, ali fakt ostaje da ih ipak mora biti, pa ma kakvi bili. Ukoliko ih nema, onda Radmilova tvrdnja stoji, jer to otvara mogućnost da svaka proizvoljnost bude prepoznata kao "fantastika", prosto zato što nema nikakvog smisla.


Ali da bi se Radmilova tvrdnja opovrgla, nužno je predočiti kakve to parametre koristimo kad nešto prepoznajemo kao "fantastiku". Istina, fantastika podrazumeva irealne i nadstvarne elemente, ali samo njihovo postojanje nije dovoljo da bi se tekst prepoznao kao fantastičan: nužan je i koherentan okvir u kom ti elementi imaju svoju svrhu i njenu realizaciju. Bez parametara koji definišu taj okvir, ostaje nam samo domen u kom bi svaka proizvoljnost naprosto morala biti prepoznata kao fantastika, naprosto zato što je besmislena.


Unutar književnosti kao takve, a pogotovo unutar fantastičke književnosti, mi već imamo lako prepoznatljive parametre koji nam omogućuju da relativno lako sortiramo dela po identitetu njihove fantastike. Naravno, takozvana "dečja književnost" je i dandanas opskuran i haotičan domen u kom svaka iracionalnost stiče legitimitet prosto zbog svog javnog deklarisanja kojoj se to ciljnoj grupi obraća. To je tako zato što je tako i tu nikom nema pomoći, ali svejedno, poželjno bi bilo saglasiti se oko činjenice da ta konkretno iracionalnost nije nužno parametar za ostatak književnosti, nejmli onaj njen deo koji se obraća relativno zrelim ljudima. (znam da to zvuči potcenjivački ali ne umem drugačije da definišem konkretne razlike po pitanju ciljne grupe.)


Dakle, dotični roman Laure Barne je sasvim moguće fantastika namenjena deci. Ne znam, nisam čitala. Ali na uzorku prethodnih rukotvorina Laure Barne usuđujem se da špekulišem kako ipak postoji ma kako mala mogućnost da je u pitanju i kranje neuspeo roman namenjen makar polu-odraslima.


Moguće je da grešim, naravno, ali u svakom slučaju, ostavimo mogućnost da je fenomen smernica i odrednica u prepoznavanju "fantastike" ipak možda zavredeo bolje književne primere. 


ps. izvinjavam se zbog edita, u pitnaju je suva nužnost zbog brojnih tipfelera koji obesmišljavaju rečenice.

Quote from: Jevtropijevićka on 11-01-2014, 13:21:47
..."Četiri elementa": http://laura.in.rs/cetiri-elementa/ (http://laura.in.rs/cetiri-elementa/)

...

ovo je najelementarnija fantastika. prvo i najosnovnije, imamo fiktivni/e svijet(ove), koji je/su, da citiram: "...nastanjen(i) ... i fantastičnim i fantaz­ma­go­ri­čnim bićima, vidljivim ili nevidljivim, biljkama i životinjama sa svojstvima sličnim ljudskim...".

@PTY

Odakle da počnem?
1) Rasprava se ne vodi samo oko toga da li su "Četiri elementa" fantastika nego oko Skalopove izjave opšteg karaktera kako Laura Barna ne piše fantastiku, a za koju nije izneo ama baš nikakve validne dokaze osim tvrdnje da to što L. B. piše ne valja - a to, garantujem, nikad u životu ne bih dovela u pitanje.
2) Rasprava se ne vodi oko toga da li pripadnost dečjoj književnosti automatski diskvalifikuje neko književno delo kao umetnički bezvredno. I hvala nebesima, jer u pitanju je stav taman toliko aktuelan i vredan diskusije koliko i onaj da žanrovska književnost apriori nema umetničku vrednost jer je, jelte, žanrovska=trivijalna.
3)"U nekoj bazičnoj i najprostijoj podeli koja se stavlja Aristotelu u amanet, da, "fantastika" jeste nemimetička književnost. Ali jednom unutar te podele, gotovo je besmisleno insistirati na bilo kakvim odrednicama koje ne uključuju makar minimum određenog vrednovanja, pa ma kakvo ono bilo."
E, do ovoga mi je i bilo stalo. Odnosno, do činjenice da nezavisno od vrednovanja, L. B. piše fantastičnu prozu. Tvrditi kako je kriterijum nečije pripadnosti književnom rodu, vrsti ili žanru uspelost datog dela - ne može da stoji. Možemo eventualno govoriti, kad je reč o o književnom žanru novog tipa (od SF-a do vesterna ili ljubića) o tome kako neko delo ne ispunjava sve žanrovske zahteve, ali neuverljivost ili odsustvo književne vrednosti nikad nisu bili kriterijumi kojima se pripadnost žanru merila. U tom slučaju bismo komotno mogli tvrditi da neuspeli krimić, horor ili SF romani ne pripadaju kriminalističkom, horor ili SF žanru, tj. u startu otpisati najveći deo žanrovske produkcije kao nepostojeći (ili možda smatraš kako je najveći deo književne produkcije uverljiva i umetnički vredna književnost).
Ti pominješ kako "fantastika podrazumeva irealne i nadstvarne elemente, ali samo njihovo postojanje nije dovoljo da bi se tekst prepoznao kao fantastičan: nužan je i koherentan okvir u kom ti elementi imaju svoju svrhu i njenu realizaciju". E sad, ovakva formulacija je prilično nedorečena jer nije jasno šta je koherentan okvir, ali pretpostavljam da u pitanju može biti zaokružena pripovedna celina - što Četiri elementa jesu (a pretpostavljam da isto važi i za one tekstove Laure Barne koje je Skalop čitao, a koji su objavljeni u Emitoru). Ako nije tako, postavlja se pitanje kako zapravo identifikovati i nazvati tekstove Laure Barne, tj. ja sam ga već nekoliko puta postavila, a ni Skalop ni ti niste ponudili neku alternativu terminu "fantastika", osim što sam saznala da "neuverljiva fantastika ne postoji" što je evidentno netačan iskaz.


Činjenica je da L. B. ne ide u prilog to što piše užasno pretencioznim a istovremeno nemuštim jezikom, da - barem u dve njene knjige koje sam čitala - nije u stanju da istera ideju do kraja, da ima falinki na planu kompozicije a likovi su tanki kao flis-papir. I ne, sve to ne menja činjenicu da njeni tekstovi spadaju u korpus fantastičnih dela (uzgred, ona druga knjiga, "Nevolje gospodina T. ili suteren", ponajpre spada u magični realizam, i da, pisana je za odrasle, i ne, nije dobra). Jer kad bi bilo tako, ljudi bi se već godinama klali po forumu oko toga da li su neuverljive varijante SF-a fantastika ili ne.


Ovako ostaje samo meni bliska pretpostavka da Skalop ne ume da prizna kad je pogrešio u želji da na brzinu opljune po nečemu, a da tebe (da, priznajem, i mene) silno zabavlja ovakvo raspravljanje po forumu.

Quote from: scallop on 11-01-2014, 12:47:37
Kad bismo se zezali. Ja sam pukao još na EMITOR izdanje.

Ovo je treća po redu moja izjava. I poslednja, kao dokaz da si ti proizvela raspravu, a da u njoj nigde nisam izjavio većinu stvari koje mi pripisuješ. Što se mene tiče možeš Lauru Barnu da smestiš i u mejnstrim, nećeš mnogo pogrešiti. Pošto si počela da falsifikuješ citirajući da sam napisao ono šta nisam napisao, sa žaljenjem se povlačim iz rasprave za koju sam se nadao da može proizvesti kreativni napor da fantastiku malo manje predstavljamo kao korpu za otpatke. Mislim da ni od Lidije više ništa nećeš dobiti, jer si je citirala podvlačeći ono šta ti odgovara, a zanemarujući ili omalovažavajući ono što ti ne odgovara.

Ja znam da ti znaš kako su kod Radmila u pitanju izvesne... pa, recimo specifičnosti percepcije, ne samo po ovom konkretno pitanju, nego uopšte. E sad, zašto ti i pored njih (ili zbog njih?) forsiraš odgovore za koje znaš da ih od njega ne možeš dobiti, to bar ne u uporabnom formatu, e to mi je već misterija.


Ali tema kako takva zasigurno nije za bacanje.


Ipak, imamo tačku suštinskog nerazumevanja: kad pominjem vrednovanje, mislim isključivo na vrednovanje motivacije, dakle na procenu da li su i kako su korišteni fantastični motivi, a ne ulazim u sam kvalitet pisanja kao takvog. Drugim rečima, čak i polupismen i krajnje netalentovan autor može sasvim adekvatno da ispoštuje parametre motivacije, makar bili i šablonski po svojoj prirodi, što najčešće i jesu. S druge strane, neosporno talentovan i pismen autor može da ne uspe u istoj toj motivaciji, jednostavno ne uspe da postigne balans te unutrašnje logike koju žanrovska fantastika zahteva, tamo u skladu sa Ursulinom primedbom da autor može da smisli pravila kakva god poželi, ali u kontekstu samog dela ta pravila moraju ne samo da  zažive nego i žive do kraja teksta.


Za koherentne okvire koje pominjem: svaki žanr ima drugačije konvencije po tom pitanju, tako da ne znam kako to generalisati. Logično je da se zaokružena pripovedna celina tu podrazumeva, ali opet, mi ne možemo o tome raspravljati sa tačke gledišta "fantastike", nego samo sa tačke gledišta svakog pojedinog žanra fantastike, imajući u vidu norme koje ga definišu. U smislu u kom ti koristiš reč "fantastika", ja ti ne mogu ponuditi nikakvu alternativu u cilju boljeg pojašnjenja: da li govorimo o racionalnoj ili iracionalnoj fantastici, da li govorimo o proizvoljnostima ili o ekstrapolaciji - to je ono što definiše okvir o kom govorim. Opet ponavljam, u ovom konkretnom kontekstu, termin "fantastika" može da znači toliko toga da postaje efektivno obesmišljen. Ali kakav god da taj okvir bio, njegova koherentnost se može ustanoviti, osim u dečjoj književnosti, koja toleriše proizvoljnost i preko granica ostatka književnosti. (bar ja to tako vidim, moguće da grešim) 


Za kraj, opet ponavljam, pretencioznost autora nije nešto sa čim ne mogu da živim: problem nastaje kad naiđem na nedoslednosti same motivacije, kada nešto što je počelo kao racionalna fantastika odjednom završi kao iracionalna, bez nekog logičkog sleda kog bi mogla da prepoznam i kog bi mogla da sledim. No opet ponavljam, primer nije najsrećnije izabran jer mi i dalje ovde govorimo o romanu kog osim tebe niko nije pročitao, tako da sam prisiljena da osporavam generalije, iako u isto vreme tvrdim da se upravo o tome ne bi trebalo generalisati, jer "fantastika" je isuviše široko polje da bi ga se moglo definisati bilo kakvim generalnim zaključcima. Da mi kažeš da ovde govorimo o nekakvom  "sf-u za decu" to je jedna stvar, ili da govorimo o "hororu za decu", to bi mi opet bilo razumljivo: ali kad mi kažeš da je nešto "fantastika za decu", ja zaista ne shvatam više šta je to.

Da sam čitao ovu raspravu pre godinu dana iščuđavao bih se naivno, misleći da je pitanje je li nešto fantastika ili ne prilično nekontroverzno. Ali sam u međuvremenu, ponukan ako se dobro sećam Melkorovim i Jevtropijevićkinim preporukama u kafani, pročitao The Paper Menagerie, pretprošlogodišnjeg dobitnika Huga.

Quote from: scallop on 11-01-2014, 22:38:51 nigde nisam izjavio većinu stvari koje mi pripisuješ. 

Većinu od jedne stvari? Ok.

@libeat
E dobro, sa prelaskom na ne-laurinsko polje istraživanja možemo se praktično odmah složiti po većini stavki, recimo:

Quote from: PTY on 11-01-2014, 22:39:21
Za koherentne okvire koje pominjem: svaki žanr ima drugačije konvencije po tom pitanju, tako da ne znam kako to generalisati. Logično je da se zaokružena pripovedna celina tu podrazumeva, ali opet, mi ne možemo o tome raspravljati sa tačke gledišta "fantastike", nego samo sa tačke gledišta svakog pojedinog žanra fantastike, imajući u vidu norme koje ga definišu. U smislu u kom ti koristiš reč "fantastika", ja ti ne mogu ponuditi nikakvu alternativu u cilju boljeg pojašnjenja: da li govorimo o racionalnoj ili iracionalnoj fantastici, da li govorimo o proizvoljnostima ili o ekstrapolaciji - to je ono što definiše okvir o kom govorim.

Uopšte ne sporim da svaki žanr (u ovom slučaju, svaki fantastični žanr) ima određene konvencije i da njihovo kršenje može dovesti do unutrašnjeg raspada dela ili u najmanju ruku do čitalačkog nezadovoljstva - u nefantastičnim žanrovima, to bi npr. bio slučaj krimića u kome ne saznajemo ko je ubica - samo tvrdim da je fantastični karakter nekog dela širi od njegove žanrovske pripadnosti, tj. delo može biti fantastično i onda kad nismo sigurni u koji žanr da ga svrstamo. Postoje i ona skliska dela koja se opiru jasnoj klasifikaciji a koja Todorov ceni kao čistu fantastiku (evo, Jape je pomenuo Papirnu menažeriju) ali da sad ne zalazim u to.


I poslednja reč o Četiri elementa: fantastika u tom romanu svakako je žanrovskog tipa, odnosno radi se o tipičnom prelasku iz primarnog u sekundarni svet (ovde, u niz sekundarnih) i putovanju sa jasnim inicijacijskim karakterom - junakinja se suočava sa raznim fantastičnim bićima, saznaje tajne postojanja itd. itd. i konačno se preobražena vraća kući. Međutim. Najvidljiviji i najvažniji za organizaciju i oblikovanje fantastičnih motiva jeste uticaj Junga. Upliv klasičnih fentezi motiva tolkinovskog tipa znatno je slabiji, da ne kažem nepostojeći. To je potencijalno vrlo zanimljivo, ali u praksi je autorkina izvedba slaba i nedorađena a radnja se rastače u kvazimističnom popovanju. Ja to pripisujem više njenom generalnom nastojanju na hermetičnom izrazu i manjku interesovanja da delo uobliči tako da bude minimalno pristupačno čitaocu nego činjenici da se radi o delu za decu.





E sad, problem dečje književnosti tj. stepena uverljivosti koji se od nje zahteva nešto je sasvim drugo. Samo da podsetim na knjige za decu koje su pisali priznati fantastičari od Tolkina do Hajnlajna (ili u najnovije vreme Gejmana i Pračeta) i kojima nije nedostajalo žanrovske ili literarne koherentnosti. To da ima autora koji misle kako je dečja knj. slobodno polje igre za škartove jeste istina, ali se - makar u zapadnom svetu - odavno profilisala i kvalitetna književnost za decu sa strogim estetskim zahtevima. Moje obuhvatno čitalačko iskustvo sa domaćom fantastikom za decu govori da je u njoj jednak procenat škarta kao i u onoj za odrasle (da, visok; ali jednak). Konačno, u poslednjih, koliko, godinu i po? pročitala sam tri po svim žanrovskim i estetskim kriterijumima uspele domaće fentezi knjige za decu (Gamiž, Decu Bestragije, Zelenbabine darove) koje bi svakako pružile bolji materijal za diskusiju nego Četiri elementa, a možda te malo razuverile i što se tiče tolerantnosti d.knj. prema proizvoljnosti.

Quote from: Jevtropijevićka on 11-01-2014, 23:34:29
Uopšte ne sporim da svaki žanr (u ovom slučaju, svaki fantastični žanr) ima određene konvencije i da njihovo kršenje može dovesti do unutrašnjeg raspada dela ili u najmanju ruku do čitalačkog nezadovoljstva - u nefantastičnim žanrovima, to bi npr. bio slučaj krimića u kome ne saznajemo ko je ubica - samo tvrdim da je fantastični karakter nekog dela širi od njegove žanrovske pripadnosti, tj. delo može biti fantastično i onda kad nismo sigurni u koji žanr da ga svrstamo.

Nije netačno ovo što govoriš ali nije ni adekvatna paralela, pošto čitalačko nezadovoljstvo koje pominješ nije uvek siguran znak kolapsa motivacije. Evo ti bolji primer: kada pri kraju krimića uvidiš da ti se kao ubica nudi sporedni protagoista kojeg je autor pre stotinjak strana ofrlje eliminisao a onda na to zaboravio. To bi bila falinka u rangu kolapsa motivacije o kom ja govorim. Naravno, teško da si ikada imala priliku da  naiđeš na tako kardinalan kolaps u mimetičkoj prozi, ali da kojim slučajem ipak jesi, ne verujem da bi ti i ja sad raspravljale o tome da li je krimi karakter takvog romana širi od njegove žanrovske pripadnosti. Ali eto, sa fantastikom se to ne samo može nego i redovito radi, pa sam se tako često zatekla u situaciji da mi se i nakon očiglednog kolapsa SF motivacije tvrdi kako dotično delo "ipak spada u fantastiku", pri čemu se, naravno, uvek pominje samo "fantastika", u nekom najširem i najsveobuhvatnijem značenju.


Što se mene tiče, takve tvrdnje možda i ne mogu da opovrgnem u njihovom teorijskom formatu, ali na konkretnim primerima situacija je drugačija. Recimo da jednom kad se kolaps motivacije nepobitno ustvrdi, tu onda naprosto ne ostaje dovoljno mesta (a ni potrebe, dodala bih) za dublje i pedantnije procene žanrovskih odrednica. To delo se tada klasifikuje u škart, u podbačaj po relevatnim vrednosnim merilima a to je već maltene žanr za sebe, i to naprosto prevazilazi bilo kakvu drugu procenu koja bi bila ma od kakve konkretne koristi (osim za čisto akademske rasprave edukativne prirode).


I upravo to jeste najveći problem kojeg imam sa terminom "fantastika": fakt da on dopušta barem teoretsku mogućnost da će kolaps Sf motivacije ipak ostati u korpusu, i da će se samo prešaltovati (u kontekstu kakvog nudim, prava bi reč tu bila "degradirati") u, recimo, apsurd ili fentezi. To otvara jednu vrlo otrovnu mogućnost da se žkart jednog žanra i dalje provlači kroz korpus kao aset drugog, a to opet uslovljava i određenu hijerarhiju među samim žanrovima. Na sreću ili nesreću, ja to tako ne vidim, po meni kolaps motivacije stavlja finalnu tačku na bilo kakve procene žanrovske pirpadnosti, baš kao i na bilo kakve procene umetničke vrednosti, kad smo već kod toga. Znam i priznajem da je to prilično nefleksibilno, pogotovo kad se ima u vidu kompleksnost nemimetičke proze, ali ipak, nalazim da takav stav stavlja fokus tamo gde on i treba biti (to po meni, naravno), a to je na rigoroznije sagledavanje motivacije i mehanizama koje ona podrazumeva.


Opet ponavljam, žao mi je što ovoliko insistiram na generalijama preko romana kojeg nisam čitala, niti ću, mada se sad već poluozbiljno razmišljam da dam šansu njenom Padu klavira.

Da li je neko čitao roman Putnici za Tamerzu Zorana Pavlovića? Izašlo je u biblioteci Pingvin 1988. godine.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.knjizara.com%2Fimg%2Fantikvarnica%2F130712213054.gif&hash=a05ed0b916dfebbc1a09a978f1baf25b5142a4f5)

Isto važi i za knjigu Čuvari planete Akraš, Božidara Peševa.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.knjizara.com%2Fslika%2FCuvari-planete-Akras-25136.jpg&hash=0fc78bda2d3f36a5e761b9ec3d480f39bb8cb3c2)


PS: Mila majko, što on ima knjiga na goodreadsu...

Isto. Čarobna zemlja - Siniša Terzić - Čarobna zemlja - Knjiga tajni.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/)


Dnevnik Novi Sad 2007

http://www.theguardian.com/books/2015/feb/16/childrens-books-are-never-just-for-children?CMP=share_btn_fb (http://www.theguardian.com/books/2015/feb/16/childrens-books-are-never-just-for-children?CMP=share_btn_fb)

Putnike za Tamerzu nisam čitala, ove dve druge, začudo, jesam, a Čarobnu zemlju, sticajem okolnosti, čak i imam.
Peševa se maltene i ne sećam, osim da je u pitanju neka veoma čudna kombinacija SF-a sa primesama mitologije (čini mi se egipatske) i da se pojavljuje devojčica-Meluzina tj. donji deo tela joj je zmijski. Zaplet je bio dosta naivan. E da, i ilustracije su bile neočekivano dobre.

Terzić je retko neinspirisan i neinspirativan, rutinski fentezi za decu i to bolno početnički :( ali mogu ti dati knjigu ako te zanima.

Ne, hvala. Samo proveravam da nešto od toga nije vredno detaljnijeg pominjanja...

A jesi li čitala još nešto od Peševa? Ima dosta knjiga...

Evo do sad sam proveravala, sve mi se činilo da ima nešto ali nikako da se setim, i jedva mi je sinulo da jesam čitala jednu bajku u antologiji Gordane Maletić, Ptice ostanice, a pretpostavljam da ima nešto njegovo i u njenoj antologiji fantastike za decu, Nemoguće priče, samo mi ništa od toga nije ostalo u sećanju...

Hvala

Oživljavam ovu temu jer imam jedno pitanje.
Zašto je serijal ''Avanture Marka Silarda'' Dušana Belče književnost za decu?
Baš sad čitam te romane i nekako... Nisu baš za decu, pa ni za mlade, ako razdvajamo te dve kategorije.
I ''Beli potop'' Berislava Kosiera, pa i ''Aparat profesora Kosa'' Voje Carića.
Carić možda i počne kao dečiji roman, ali posle...

Zavisi šta ti konkretno smeta, stil, tematika, složenost...?
Stariji pisci za decu su uglavnom postavljali veće zahteve pred svoje čitaoce u pogledu jezika, to da. Nekad i u pogledu mračnih ili složenih tema kojima su se bavili.  Voja Carić je uglavnom pisao i objavljivao za decu, ali sa današnjeg stanovišta npr. njegove realistične priče (Beli vuk) više su o deci nego za njih (a bile u lektiri za osnovnu). Sa druge strane, treba imati u vidu i da je nekim piscima možda bilo lakše da svoje knjige, osobito fantastične, objave u ediciji za decu. Recimo, Kosier je bio golootočanin, njemu je možda (rekla bih i verovatno) bilo lakše da prolazi "ispod radara" objavljujući za decu - mada, koliko se sećam romana "Dobar vetar, Plava ptico", on je klot dečji.

Da, ''Dobar vetar, Plava ptico'' je nesporno knjiga za decu.
Ali ''Beli potop'' je distopija, prilično ozbiljno pisana, bar se meni čini.
Prosto ne vidim po čemu bismo mogli da ga ubacimo u književnost za decu, osim po tome što je izašao u ediciji ''Raspust''.
Kosier ima još jedan SF roman, ''Brik i kompanija'', ali to je lako odrediti kao knjigu za decu - majmunče, papagajče i kučence u svemiru. :D

Hm, uz ogradu da Beli potop nisam čitala, Raspust je edicija namenjena ne deci već adolescentima, otprilike od četrnaest pa naviše, i to je vrlo vidljivo kad se pogleda spisak objavljenih dela među kojima ima ne samo ozbiljno pisanih već i eksplicitnih i brutalnih (Čokoladni rat, Ja sam taj sir, Marejn među piratima, Brežuljak Voteršip, od domaćih Glasam za ljubav...) a pogotovu kad se uporedi sa "mlađom" Nolitovom edicijom Moja knjiga. Da li se Potop lakše uklapa u takav YA okvir? :)

Ako mogu da pomognem, tvo nekih mojih viđenja ova dva dela iz jednog teksta o domaćem SF-u



"Jugoslovenski pisac Berislav Kosier, autor poznatog pustolovnog romana za decu Dobar vetar, Plava ptico, unosi već u romanu Jeti, snežni čovek s Himalaja (1958) određene elemente naučne fantastike (Živković 1990: 362), a prvi uslovno ,,pravi" SF roman, objavljuje 1967. godine u sarajevskoj ediciji Lastavica pod imenom Brik i kompanija. U pitanju je šaljivi roman za mlađe omladince, a glavni junaci su kuca Brik i njegova ,,kompanija" sastavljena od majmuna, papagaja i drugih životinja. Ova neobična družina leti na Veneru, koja nimalo ne nalikuje na ,,pravu" Veneru, a zatim se vraća na Zemlju. Drugi SF roman Berislava Kosijera Beli potop (1976), bez obzira na to što je objavljen u Nolitovoj omladinskoj biblioteci Raspust, predstavlja znatno ozbiljnije štivo, koje dotiče pitanja društva na granici utopije i antiutopije."


"Voja Carić, pisac i dramski pisac iz Beograda, 1958. godine objavljuje SF roman Aparat profesora Kosa. Iako je objavljen u dečjoj biblioteci, ovaj roman neprestano osciluje između štiva za decu i pokušaja prikazivanje nekakve orvelovske diktature. Naime, predmetni ,,aparat" je izum pomoću koga se mogu čitati misli. Međutim, da bi izbegao bilo kakve moguće političke implikacije, pisac izmešta totatlitarni sistem na planetu Veneru, u vreme od pre 10.000 godina, pre sveopšteg uništenja. Time, naravno, priča gubi na logičnosti i uverljivost, ali ovaj roman ostaje kao zanimljiv pokušaj da se kroz dečju literaturu progovori o ozbiljnijim stvarima."

Belčin serojal o Silardu već time što je serijal i što je objavljen u ediciji popularne proze vuče na manje pretenciozno štivo. Da li ga to smešta u omladinsku književnost već je pitanje koje bih prepustio teoretičarima književnosti. Napomenuo bih da Belča, pored knjiga koje su neosporno za decu, ima i par ostvarenja, koja su manje poznata i koja ne spadaju u fantastičnu književnost... Evo i osvrta na njega...

"Pisac iz Vršca Dušan Belča  objavio je najveći broj romana u ediciji X-100 SF, ali i nekoliko romana u različitim edicijama za decu i omladinu. U pitanju su dva serijala: jedan pod nazivom Deca svemira, koji čine romani Prijatelj sa daleke zvezde (1982), Princ sedamnaeste planete (1987), Igra sa zvezdama (1989), te drugi o svemirskim avanturama Marka Silarda: Galaktička staza (1985), Lov na planeti Gabon (1985), Planeta opčinjenih (1985), Povratak kiborga (1985), Rat za Andromedu 17 (1985), Duhovi Kajusa Medijusa (1986), Obračun kod crne jame (1986), Povratak Atlantide (1987), Igra među asteroidima (1988) i Letovanje na Silenu (1988). To su avanturistički romani, pisani jezikom i stilom prilagođenim mlađoj publici, ali koji poštuju i žanrovske kanone. 1999. godine Belča je objavio roman Tajna knjiga vršačkih patuljaka koja je sadržajem nagoveštavala da je u pitanju samo početak dužeg fantazi serijala o mitološkim bićima ovog dela Balkana."

Hvala, Mićo.
Pročitao sam članak koji ste kopirali ovde, na drugoj strani diskusije.

Veliki je problem sa određenjem te ''omladinske književnosti''.
Ja sam u jednom radu pročitao i da je Kaporova ''Una'' roman za mlade.
Ne znam baš, meni to malo neobično. :)

A taj ''Jeti'' Kosierov koga spominjete Živković i Vi - i to je izašlo kao roto-roman?
Nema ga u cobiss-u.

Brik i kompanija je moj prvi NF roman. Roditelji mi kupili jer sam voleo naučnu fantastiku, ali kako li su to znali kad mi je to bio prvi NF roman?

Mića je pročitao SVE. :lol:
Što se tiče određenja omladinske ili dečje književnosti: pa, njihov ključni problem i jeste to što se određuju prvenstveno prema ciljnoj čitalačkoj grupi a ne prema nekim inherentnim tekstualnim odlikama. Viđenja odraslih (autora, izdavača itd) o tome šta deci/omladini treba i šta deca/omladinci vole veoooma su se menjala, a sa njima i tekstovi koji su ulazili u taj korpus ili izlazili iz njega. Tako su npr. Aleksandar Dima i Valter Skot neosetno iz odrasle knj. skliznuli u omladinsku pa čak i dečju. Imam utisak da je danas na delu i suprotan proces, tj. da se odbacuju stariji tekstovi ako su iole zahtevniji (ili se objavljuju u preradama).
Neke osnovne interne karakteristike o kojima bi trebalo voditi računa jesu starost protagoniste, jezik i tematika, ali ništa od toga nije neizostavno ili 100% pouzdano obeležje žanra, baš kao ni izdavačko "pakovanje". Mogu samo da predložim pažljivo biranje dela koja pripadaju većini ovih podskupova i (edukovanu) fleksibilnost.

Što se tiče Kapora, ovako napamet pretpostavljam da je neko izjednačio džins-prozu i omladinsku književnost...

Quote from: Mme Chauchat on 07-02-2016, 15:24:59
...
Što se tiče određenja omladinske ili dečje književnosti: pa, njihov ključni problem i jeste to što se određuju prvenstveno prema ciljnoj čitalačkoj grupi a ne prema nekim inherentnim tekstualnim odlikama. Viđenja odraslih (autora, izdavača itd) o tome šta deci/omladini treba i šta deca/omladinci vole veoooma su se menjala, a sa njima i tekstovi koji su ulazili u taj korpus ili izlazili iz njega...

tocno u centar. vidjenja odraslih o tome sta prikladno za djecu/omladinu vrtoglavo su se mijenjala. uz tendenciju da vise nemamo previshe djela koja bi se otklonila po defaultu ili bila neumjesna.

aktualni primjer iz katolicke crkve, biskupija mainz, njihova knjiznica koja potpuno fokusirana na rad s djecom i omladinom. imam uvid kao bivsi dio tima koji po prilici birao naslove za izlozbe razne.
znaci, aktulani primjer iz najkonzervativnije moguce knjiznice zapadne kulture:

Negative Gesellschaftsszenarien (Dystopien) in Literatur und Film  (https://bistummainz.de/einrichtungen/erbacher_hof/akademie/aktuell/veranstaltungen.html?f_action=show&f_event_id=288053)

QuoteIn vielen aktuellen Filmen und (Jugend-)Büchern werden negative Gesellschaftsszenarien, so genannte ,,Dystopien", beschrieben. Dabei geht es um Unterdrückung und Diktatur, um Kastensysteme, um Zensur und Kontrolle, um zerstörte Welten (Natur, gesellschaftliche und politische Systeme, Infrastruktur) und um die entsprechende Befreiung aus diesen Zwängen. Vorreiter dieser zahlreichen dystopischen Romane und Filme des 21. Jahrhunderts lassen sich zu genüge nennen: Huxleys ,,Schöne neue Welt" oder Orwells ,,1984". Es stellt sich die Frage, warum gerade diese Gattung solch eine Faszination, gerade auch auf junge Menschen, ausübt. Science-Fiction kann hierbei als kritischer Diskurs unserer aktuellen ethisch-gesellschaftlichen Probleme unter Extrembedingungen wie Technologiesprünge, Weltende oder Konfrontation mit dem Anderen verstanden werden. In negativen Zukunftskonzeptionen konfrontieren uns Filme und Romane mit den Ängsten rund um unsere zivilisatorische Entwicklung, sei es totale Kontrolle, Roboterherrschaft oder Leben im Cyberspace. Solche dystopischen Schauplätze fordern uns heraus, darüber nachzudenken, in welcher Welt wir jetzt und in Zukunft leben wollen.
Der Abend wird - für Neugierige und Kenner - diese und weitere Fragen thematisieren, verbunden mit zahlreichen konkreten Beispielen.

za neupucene na prvi pogled nije previshe upadljivo koliko je ovo iz domene rada s djecom. tek kad poznat fokus knjiznice ili sudionici:

QuoteMaren Bonacker leitet die Abteilung für Kinder und Jugendliteratur in der Phantastischen Bibliothek Wetzlar. Sie ist langjährige freischaffende Journalistin mit einem Schwerpunkt auf dem phantastischen Kinder und Jugendbuch.

Angriff auf die Idylle? (http://downloads.bistummainz.de/2/107/2/72848716683797921830.pdf)

Kakav strava primer :lol:

Roman (ili duža novela) "Jeti, snežni čovek sa Himalaja" je izlazio u časopisu Moji romani od brojeva 10 do 19.
Godina kada je izlazio je 1958. Nije ga lako naći u prodaji...



(https://static.kupindoslike.com/MOJI-ROMANI-MAGAZIN-ZA-VAS-1958-GODINA-BR-16_slika_O_17504381.jpg)


U tom časopisu serijalizovano je nekoliko SF romana...

Moram da pitam! Ova "Večna Amber", jel to Forever Amber, Ketlin Vinzor? Vooou, kod nas se baš svašta objavljivalo ako je tako!

Gotovo sam siguran da jeste, ali za potvrdu ćeš morati da sačekaš sledeće iskopavanje Mojih romana sa dna gomile iznad koje ima 2 kubika knjiga...

Jeste. Iskopano. Prevod je uradio nesrećni predratni novinar Politike Momčilo Jojić.
Evo šta piše u uvodu:


Ketlin Vinzor je mlada i lepa književnica  koja je postigla svetsku slavu a njen roman "VEČNA AMBER" popularnošću i tiražom potukao je rekord "Prohujalo sa Vihorom". Samo u S.A.D. "Večna Amber" štampana je u prvom izdanju u više od 1.500.000 primeraka, a prevedena je na sve svetske moderne jezike. Ovaj uzbudljivi roman je filmovan i milioni gledalaca širom sveta pratili li su s uzbuđenjem sudbinu prekrasne Amber, crvenokose lepotice koja je bila svačija ljubavnica - čak i jednog kralja - a volela je samo jednog čoveka.

Hvala, Mićo  :mrgreen:  Znači: Ljubić, Kosier, sovjetski SF, američki krimić, plus "kozmetika, medicina i humor"... zašto ja ne znam za ovaj časopis?!