kad bolje razmislim, pojava II izdanja ove sjajne knjige, pa još kod velikog izdavača, zaslužuje zaseban topik – dakle:
Bakićev PRENATALNI ŽIVOT od nedavno doživljava svoj postnatalni život u hardcoveru!
novo, još bolje, još tvrđe izdanje ovog izvanrednog SF romana – sada kod NARODNE KNJIGE!
ne idite – TRČITE i kupite komad za sebe i svoje potomstvo – ovo je knjiga koja se čita više puta!
zaboravite izvikane/reklamirane, zaboravite nagrađene/prevođene – ovo je prava stvar!
do sada su retki mogli da vide meki Bobanov povez: onima koji jesu, knjiga je verovatno poluraspadnuta od višestrukih čitanja (ili, prosto, od vremena proteklog od tada!). oni koji je nisu ni videli, zbog ograničene distribucije & dostupnosti – sada će verovatno moći da je nađu u svakoj boljoj knjižari (a svakako u onoj NARODNE KNJIGE, u Knez Mihajlovoj).
ne čekajte.
takođe, nadam se da će stari, a i novi čitaoci imati šta da kažu na ovom mestu o ovom romanu...
Kada sam video ovaj topik pomislio sam na tren, da sam u nastupu ludila, pre koji sat dao komentar za ovaj roman na pogrešnom mestu.
Ali nisam. Ti unosiš zabunu i pokušavaš da razvodnjiš diskusiju o Bakićevom delu.
baš da ne bih razvodnjavao, neću se osvrtati na ovaj MALICIOZNI komentar – u nadi da ipak, i uprkos imidžu ovog foruma, postoje ljudi koji će imati šta konstruktivno i pametno da o ovom romanu kažu.
i to na zasebnom topiku – jer je drugačiji roman nego NOVI VAVILON, i jer je doživeo retku, i zasluženu, i hvale/priče vrednu sudbinu da doživi II izdanje, pa još kod velikog mejnstrim izdavača, pa još u tvrdim koricama.
Šest godina kasnije... Upravo pročitao i meni je ovo najbolji domaći SF roman. Sledi mi put u Novi Vavilon...
Quote from: Ghoul on 19-11-2005, 05:29:35
u nadi da ipak, i uprkos imidžu ovog foruma, postoje ljudi koji će imati šta konstruktivno i pametno da o ovom romanu kažu.
:P
a o čemu se radi u tom prenatalnom životu?
Pa o Tati, Kurvi, Doci i Mami. I gotovanskom vojničkom životu kroz prizmu čoveka pod šlemom kome je sve servirano, koji iz pora cedi pesak dok u pozadini tutnji bitka za resurse a dnevna higijena postaje muka. Mnogo volim kada se Bakić dohvati naftaške proze, nedavno sam čitao njegovu kratku priču čijeg naslova ne mogu da se setim, ali nudi dosta apokaliptičnu sliku SRJ šverca benzina i ozračja usputnih stajališta, motela i mesta za razmenu sperme i dobara. U Prenatalnom životu očigledna inspiracija je prva Pustinjska oluja odnosno čini mi se da je pisan u predvečerje iste, s tim što je radnja pomerena nešto distopičnije. Meni omiljeni domaći post-apoc komad, čak mislim da bi se mogao i dopunjavati kroz ne nužno povezane epizode i postati ciklus s temom apokalipse kroz bitku za resurse. Sad još da naletim na taj Novi Vavilon...
Quote from: cutter on 04-10-2011, 09:30:32
...nedavno sam čitao njegovu kratku priču čijeg naslova ne mogu da se setim, ali nudi dosta apokaliptičnu sliku SRJ šverca benzina i ozračja usputnih stajališta, motela i mesta za razmenu sperme i dobara...
бегунци, крв?
Ne, ali si me setio da se radi o zbirci Bagra diše. Priča se zove Benzinaši.
Najdepresivnija zbirka priča što sam pročitao u životu. Mislim na BAGRU.
Quote from: Perin on 04-10-2011, 14:24:07
Najdepresivnija zbirka priča što sam pročitao u životu. Mislim na BAGRU.
I kažeš to u najpozitivnijem mogućem smislu :)
Ne, depresivna je do temeljito udavljenih nijansi monotonije.
ali je zato Novi Vavilon odličan roman.
Ja sam kriv za postojanje "Bagre", većina tih priča su mi ostale u pozitivnom literarnom smislu, ne kao nešto za uživanje, jer ne volim depresivnu prozu; no, kada su se sve te priče našle zajedno na gomili, nastupio je užas, jer čitanje takve količine samosranja iz okruženja, iz priče u priču, dno ispod dna, beznađe i rasulo... jednostavno ubija svaku volju i želju.
Da se razumemo, ničega u ogromnoj količini nije dobro; da vidim toga ko će da upražnjava sex osamnaest puta dnevno osamnaest dana uzastopno.
Jednostavno, sve ima određen prag zasićenja, a "Bagra diše" je bar trostruko preterala sa količinom srpsko-jugoslovenskog jada između dve korice; pa bre knjiga o Jasenovcu daje više povoda za radost i nadu u životu.
"Bagra" uopšte nije depresivna. E, moram da vam udarim kontru. Možda je sadržaj "neprijatan", možda neko ne želi da se suoči s realnošću (ovo je retorički pa neću da stavim znak pitanja). "Benzinaši" su realistična priča.
Ljudi kažu da vole "horor", ali veseli, optimistički horor xrofl
U "Bagri" se analizira/simulira tok misli i tok starnosti kakav postoji u "lenjih" duhova koji sebe smaraju svetom na koji su pristali i to je ono što se čini depresivnim ali to nije. Depresija je stanje duha koje znači "odustajanje", a u "Bagri" nema odustajanja. Bagra hoće da živi, da se nada, ali čini suprotno onome što bi joj prijalo.
"Bagra" laže. "Bagra" je neobrazovana. "Bagra" je neiskrena. "Bagra" je oportunistička.
Slažem se s tim da "Bagra" ne može da se čita u jednom dahu. Ja sam je čitao najviše po nekoliko strana u jednom cugu. Ona tera da se čovek zamisli i zaista ubacuje u određeno stanje duha, ali to nije depresija. Ona nudi dovoljno, zapravo previše toga da se čovek uhvati u koštac i razmisli o nekim stvarima. To je naporno, ali ne depresivno.
Čitanje "Bagre" je kao takmičenje u desetoboju. Treba se pripremiti za veliki napor, a ne očekivati dobru ali neobaveznu zabavu za to malo para.
Slike iz "Bagre" se urezuju duboko u dušu, to je činjenica. Dilema je, da li ugasiti svetlo i ne videti ono što postoji, ili naći načina da se s tim izađe nakraj.
Depresija je u vezi s odustajanjem. Meni je Tomas Man bio beznadežno dosadan, isprazan i morao sam da odustanem od čitanja. Ništa korisno tamo nisam našao (Čarobni Breg). Ubio sam se od čitanja - i ništa. Pao sam u ljutu depresiju. Posle toga uzeo sam da čitam Fukoove "Reči i stvari". To je teže štivo od Bakićevog, još je više nabijeno i zahteva veliki angažman čitaoca, da preuredi svoj sistem razmišljanja i stvori nove sinapse. "Bagra" je slična tome, zahteva da otvorimo prostore u kojima će živeti neprijatne, neugodne, nadobudne sudbine. Ali, baš zbog toga što predstavlja izazov, nije depresivna. Kako može borba da bude depresivna? Ono što je isprazno i besmisleno, dosadno, to je depresivno, ukoliko čovek insistira na tome.
Kad sam već spomenuo Tomasa Mana, evo i jednog svežijeg iskustva. Taj izvikano fon Trir. Probao sam da gledam "Melanholiju", pa umalo da se ubijem kad sam video kakvo je to sranje. Ne da je depresivno, isprazno, naturalističko, ali pre svega analitički površno. E to je da čovek stvarno popizdi, kakvi tipovi danas vladaju velikim ekranom. Video žabac nekoliko Bergmanovih filmova pa reko, evo mogu to i ja... xuss
Svaka čast, Lorde.
Bakić rules
Quote from: Lord Kufer on 09-10-2011, 15:59:37
"Bagra" uopšte nije depresivna. E, moram da vam udarim kontru. Možda je sadržaj "neprijatan", možda neko ne želi da se suoči s realnošću (ovo je retorički pa neću da stavim znak pitanja). "Benzinaši" su realistična priča.
Ljudi kažu da vole "horor", ali veseli, optimistički horor xrofl
Bez obzira ko ovde odneo retoričke uši i rep, to neće da utiče na samu knjigu. Tebi nije depresivna, meni jeste, i to je to. Namerno sam pomenula Novi Vavilon, tek da zatvorim linije ispraznica tipa
neželjenja suočavanja sa realnošću, kojekakvih
stanja duha, odustajanja, pristajanja i čega li već ne... ja se danas ne sećam niti jedne jedine zasebne priče iz te zbirke kao celine i otud moja opaska o monotoniji, ali shvatam i prihvatam da je to čisto moj subjektivni utisak.
Bitan je referntan nivo. Zamislite kakva je Lord Kuferova stvarnost kad mu Bakić nije depresivan.
Nepamćenje neprijatnog ... hm ... hm ... kako se ono beše to zove u psihijatriji :cry:
Ko ne nađe život, mora da ga napravi, jel tako imenjače xjap
Pa, ko se nosi referentnim nivoom iz Novog Vavilona, sve ostalo će mu biti ceđenje suve drenovine, što se mene tiče.
edit: Kufere, imam osećaj da ti govoriš o stvarima koje veze sa zbirkom nemaju. No dobro.
ama, teška je Bagra, k'o gorka pilula i vivisekcija, tu se mora parče po parče čupati. Mene nije bacilo u depru već me dobro ošinulo
Mene je bogami bacilo u depru. Najgore što ne znam šta da mislim o Bakićevoj prozi; prvi susret sa istom sam doživeo čitajući ovu zbirku priča nakon koje sam pio antidepresive nekoliko dana. Iskren da budem, forsiranje reči došo, išo, jebo, povraćo, ide u kontekstu priča, ali je meni lično išlo na qrac.
Sve mi se u sećanje vratilo: rat, sva propratna sranja....teško štivo za čitati, temom barem.
Samo da vam kažem, mojoj mami se dopala "Bagra". Nešto nije u redu s vama 8-)
Ja znam zašto Bakićeva proza (ove vrste) ne prija ljudima. Previše se primakao dobro čuvanoj tajni da život sisa...
U glavama bagre Venecija je usijana kugla smrada ispod razmazanog Sunca.