Razgovor sa Zoranom Zivkovicem u klubu "Lazar Komarcic", 24. februara, od 19.30.
Nakon Zivkovicevog uspeha u Engleskoj i USA, stvorena je odredjena pozitivna klima prema autorima sa ovih prostora i upravo ovih dana je jedan americki izdavac prihvatio moj roman "Crni cvet" za objavljivanje. To je situacija koju svakako treba iskoristiti na najbolji moguci nacin.
Postoji okvirna ideja da se sastavi antologija 10-15 domacih autora sa po jednom najreprezentativnijom mogucom pricom, da se prvo ta knjiga izda ovde, zatim da se prevede na engleski i ponudi stranim izdavacima, prvo u USA, a nakon toga (ukoliko tamo prodje) da se zaredja po Evropi i ostatku sveta.
Mi to mozemo da odradimo, imamo sta da ponudimo i ne postoji nijedan jedini razlog da to i ne uradimo.
http://www.primebooks.net/authors/author_detail.asp?author_ID=42
Bravo, bravo, javne cestitke itd :lol:
Nadam se samo da ce biti jos autora sa ovih web prostora :lol:
Quote from: Relja on 25-02-2003, 18:09:20
Bravo, bravo, javne cestitke itd :lol:
Nadam se samo da ce biti jos autora sa ovih web prostora :lol:
više od 6,5 godina kasnije, spala knjiga na zoću i bobana.
mada, ima indicija da bi dexa mogo da bude sledeći, ako se dopadne zoći.
Quote from: Boban on 23-02-2003, 18:33:31Postoji okvirna ideja da se sastavi antologija 10-15 domacih autora sa po jednom najreprezentativnijom mogucom pricom, da se prvo ta knjiga izda ovde, zatim da se prevede na engleski i ponudi stranim izdavacima, prvo u USA, a nakon toga (ukoliko tamo prodje) da se zaredja po Evropi i ostatku sveta.
više od 6,5 godina kasnije - šta je s ovim?
Ništa, naravno... ljudi koji su tada bili glavni u LK i koji su se prihvatili da urade ovu antologiju imali su volje da učestvuju samo u svojoj verziji projekta, eliminisanje praktično svih starih snaga i nuđenje samo mladih i svežih pisaca.
Ali ni to nisu bili sposobni da sprovedu i od svega toga ne ispade ništa.
Nije bilo tako, bar ne u razgovorima kojima sam ja bio prisutan, ali sad više ionako nema veze...
pa bilo je blisko tome; spisak autora koji sam ja dobio da treba da bude reprezentativan, nikako to nije mogao biti, po mom mišljenju, naravno. Takođe je i moj prevodilac na engleski odbačen kao nedovoljno dobar, a novi se nije nikada našao i sve u tom stilu...
a zašto sad više nema veze, zar je sad kasno? zašto?
"ljudi koji su tada bili glavni u LK" sada ne da nisu glavni nego uopšte nisu u LK.
KO i ŠTA sada stoji na putu ostvarenja ove ideje?
Vreme i novac.
Ova priča je sad već malo off topic. Pitanje je kako doći na američko TRŽIŠTE.
Šta su zahtevi američkog (pretpostavljam SF) tržišta?
Pravljenje "antologijske" antologije suočava se s drugim problemom - antologija priča SVETSKE klase naših malobrojnih pisaca. Da bi se to uradilo, potrebni su pisci čija je ambicija da budi svetska klasa, a koliko takvih pisaca imamo? Kad znamo da je ovde sve učinjeno da se uništi takva motivacija kod autora.
Možda će neko od izdavača ko ima novaca pokušati da lansira svog pisca na to tržište, ali taj prvo treba ovde da pokaže da je sposoban da piše bestselere. Za sada - mrka kapa. (mada naše tržište i nije neko merilo za ono šta se traži u belom svetu).
Dozvolite da se apsolutno ne složim. Ni Kufer ne smatra da piše nedostojnu literaturu te tako ne može ni za domaće pisce fantastike da iznosi stav da pišu bez motiva i skrajnuto. Suprotna tom pristupu je i pojava "Fantastična biblioteka" kao antologijski prikaz domaćeg fantastičnog stvaralaštva. Ja u njoj vidim daleko više nego što smo javnosti saopštili. Oni koji veruju da postoji više ili imaju drugi izbor, treba da učestvuju na konkursu za konačnu formu antologije domaćeg SF/F-a. Svakako da postoje i pisci koji nisu obuhvaćeni prvim kolom edicije, ali ne smatram ni da treba imati jednu antologiju.
"Motiv" u smislu traženosti-plaćenosti, podrška te vrste veoma nedostaje. Pisci godinama neće ništa da pišu zbog toga (slučaj Jakšić npr.).
Po toj logici ti ne bi trebalo ništa da pišeš. Kad si poslednji put dobio kintu za svoje pisanje?
Slamo. Ne kažem da je to slučaj sa svakim, ali ima ih dosta, to je sigurno.
Znam naše ljude koji pišu isključivo na engleskom samo zbog toga da bi se plasirali na tržište engleskog govornog područja. Neće ni da čuju da pišu na srpskom.
Prošao je taj relativno zgodan trenutak da se proture još neke stvari.
Svet je otišao dalje, još korak ili dva... mi tapkamo u mestu.
Neka otvorena vrata su se u međuvremenu pritvorila...
Prosek onoga što ljudi kod nas sada pišu na nivou pripovedaka, mnogo je slabiji nego prosek od pre 10 ili 15 godina.
Ta "izgubljena generacija" o kojoj ja stalno pričam, ljudi rođeni sedamdeset i neke, jednostavno nemaju dovoljno mesa, snage i inspiracije... već ih sada ovi mlađi gaze.
38 godina je zajebana brojka; to je trenutak kada je čovek na vrhu svih svojih mogućnosti i kapaciteta... i ako do tada nije ništa postigao, ni u čemu se iskazao, slaba je nada da će to kasnije nadoknaditi.
Zar nije Živković imao više od 38 kad mu je objavljen prvi roman?
Ma ja sam mislio ako se čovek do 38. godine ne iskaže u bilo čemu, ne otrgne od mase, da posle toga tone.
Inače, za spisatelje najbolji period između pedesete i šezdesete godine.