Velika moć Šninkela autora Rosinskog i Van Ama izašla je u jednom albumu, u koloru. To je kompletan Šninkel, album ima 140 strana, velikog formata i tvrdih korica. Izdavač je Beli put, a evo i naslovne:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg100.imageshack.us%2Fimg100%2F5504%2Fsninkelws1.jpg&hash=1dc902f0ccee1d1537704ea3d42aa23553950464)
to je zbilja genijalo dijelo i izuzetno me veseli što će se uskoro naći u mojim rukama :D
...i u mojim he,he,he... :wink:
>Velika moć Šninkela autora Rosinskog i Van Ama
Je li Am ili Ham? :)
Mislim da je Am, ali pisse Ham.:)
mcn
PS Odliccan album, da.
Realno gledano, trebalo bi da bude FAN AM, ali Holanđani imaju dva čudna glasa koja su između H i G, jedan liči na naše jedva čujno H, a drugi je neko krkljanje koje najviše liči na G, i vrlo su odokativni i raznovrsni načini na koji se sve to transkribuje, ali ja sam bre pristalica pojednostavljenja.
Inace, da li je iko u stanju da zamisli kako oni izgovaraju ime grada HAGA, sa tim jedva čujnim H na početku i krkljanjem na kraju - to liči na krik gluvonemog.
Pa zar Van Hamme nije Belgijanac? :wink:
Belgija je sastavljena od Francuza i Holanđana... belgijski jezik ne postoji, samo francuski i holandski sa pratećim pravilima.
Quote from: "marko"
Back on topic: Sninkel je odlican odlican strip i sudeci po komentarima, jako je dobro napravljen, u sto cu se uvjeriti u cetvrtak kad mi stigne, cijena je zaista prihvatljiva, pa cak i ona sluzbena od 1880 din, toplo preporucam.
Sninkel je uistinu fenomenalan strip...svojedobno ga dobih od starog pajketa (hvala amigo tebi je ocito sudjeno da mi siris vidike ;-))...kojih 2 godine unazad...ali ako izdanje belog puta bude imalo zanimljivih dodataka (kao ono o felliniju....mljac) sigurno ga uzimam bez obzira na ovo
Dobro, ono piratsko izdanje je sramotno lose napravljeno (sjecam se nekih oblacica gdje tekst ide preko crteza, a o tisku da i ne govorim), tako da svakako treba uzeti ovo izdanje (ako je stvarno tako dobro), bez obzira na pirata.
Quote from: "marko"Dobro, ono piratsko izdanje je sramotno lose napravljeno (sjecam se nekih oblacica gdje tekst ide preko crteza, a o tisku da i ne govorim), tako da svakako treba uzeti ovo izdanje (ako je stvarno tako dobro), bez obzira na pirata.
¸
ti govoris sa stanovista izdavaca...ja ja ne idem toliko za tim detaljima meni je ono bilo isto ok...ako uzmemo u obzir da drugog ni nije bilo...ali da ga uzmem ponovno (a stvarno me nije tesko natjerati....sto moja majka kaze tesko ribu u vodu natjerati ;-)) htio bih makar jednu stranicu dodatka, priloga, necega cega nije bilo.....stogod to bilo...
>stogod to bilo...
Pa, imass kolor. Iako sam ja u naccelu za c/b. :)
mcn
Quote from: "mcn">stogod to bilo...
Pa, imass kolor. Iako sam ja u naccelu za c/b. :)
mcn
Imas kolor i imas poduzi predgovor filovan crtezima u olovci i tushu. :!:
Quote from: "Rommel"Quote from: "marko"Dobro, ono piratsko izdanje je sramotno lose napravljeno (sjecam se nekih oblacica gdje tekst ide preko crteza, a o tisku da i ne govorim), tako da svakako treba uzeti ovo izdanje (ako je stvarno tako dobro), bez obzira na pirata.
¸
ti govoris sa stanovista izdavaca...ja ja ne idem toliko za tim detaljima meni je ono bilo isto ok...ako uzmemo u obzir da drugog ni nije bilo...ali da ga uzmem ponovno (a stvarno me nije tesko natjerati....sto moja majka kaze tesko ribu u vodu natjerati ;-)) htio bih makar jednu stranicu dodatka, priloga, necega cega nije bilo.....stogod to bilo...
Bas suprotno, govorim sa stanovistva strip fana. Ali dobro, da ne ulazim u detalje dalje, u svakom se slucaju slazem, integralna bi izdanja trebala imati neke dodatne sadrzaje...
Quote from: "mcn">stogod to bilo...
Pa, imass kolor. Iako sam ja u naccelu za c/b. :)
mcn
za ljubitelja film noira kolor je tesko neka jaca preporuka :wink:
cast izuzetcima doduse
Quote from: "marlowe"Quote from: "mcn">stogod to bilo...
Pa, imass kolor. Iako sam ja u naccelu za c/b. :)
mcn
imas poduzi predgovor filovan crtezima u olovci i tushu. :!:
ovo vec je ...dakle PRODANO! :wink:
Dovrsih Sninkela i vise sam nego zadovoljan.
Dakle, ja sam u ovom slucaju bio, virgo intacta nisam citao pirat i ovo mi je prvi susret sa ovim stripom. Zapravo, nisam nista citao ni O samom stripu iako sam se, naravno sa Van Hamom, kao i svi mi, sretao dosta puta u proslosti. XIII mi je vazda bio prilicno dobar strip a sa Torgalom sam video da Van Ham ume da radi i high fantasy. Ali to me, zapravo nije pripremilo za Sninkela.
Actually, posle Larga, Torgala i XIII rekao bih da tesko da je ista moglo da me pripremi.
Sve u svemu, zaista sjajan strip i cestitke na izboru urednika. Pravo je zadovoljstvo procitati nesto sto na svakom koraku odise duhom autorskog stripa (ko mi je kriv kad se svakodnevno davim u americkom corporate proseku, hehehehe) i nesto sto ima viziju & muda da ne samo uvede u igru neke vrlo jake simbolike (iz 'prave' ali i pop kulture) a onda i da se sa njima poigra pa i obracuna na hrabar, cak pomalo revolucionaran nacin. Zapravo, iako mi je strip sve vreme bio zabavan i dobar, zakljucak me je potpuno zatekao i izbacio iz ravnoteze i izdigao celu pricu na jedan neocekivano visi nivo. Moram da se malo uputim u Van Hamove stavove o hriscanstvu nakon sto sam ovo procitao.
Nevezano za to, Van Ham izuzetno vesto vodi pricu koja je mogla da bude samo konfekcijska skaska o by nymbers zero-to-hero mesiji. Ima dovoljno duha da svoje stereotipe identifikuje kao takve ali da im i dalje podari dovoljno dubine i tezine da iznesu pripovest. Ima dovoljno smelosti da glavnog junaka ucini definitivno falicnim u njegovom mesijanstvu, da mu da sve one mane i nedostatke koje covek inace ima. Paralela sa Hristom je ocigledna osim sto Van Ham svom mesiji daje vise ljudskosti kroz gresnost i, kljucno za mene, nesto vise smisla za humor. Pa onda izuzetno ukusno servirana erotika... Ne samo u crtezu (a Rosinski ovde blista) vec i u skriptu, opet se covek lupi po celu i shvati koliko je americki strip roba americkog puritanstva CAK i kada u njemu ima erotike. U Sninkelu sve to ide mnogo opustenije & prirodnije.
Dobro, razduzih ja a valja se svadjati i vredjati na vise osnova. Vi, gospodo sad nastavite a mene ako se za dan bezbednosti sete - dobro, ako ne, opet dobro. Ali ako neko zaluta na ovaj topik sa zeljom da se informise vredi li za Sninkela izdvojiti novac od koga bi se inace mogao kupiti heroin, moja presuda je: i te kako. Well done, BP. (P.S. Kolor je izvrstan, papir, povez & korice odlicni a prevod, uz par gresaka u kucanju i par sitnih, da kazem neobicnih izbora reci (koje su mozda takve i u originalu - jebiga ne znam francuski) takodje prilicno dobar).
Meho, bre, jos cemo te preobratiti!
Nisam verovao da cu iz tvoje tastature procitati ovako ostre reci upucene am. stripu. :?
Sledeci na redu je Milan... :!:
Izgleda da sam ja stvorio malo pogresnu sliku o sebi... Iako nema zbora da generalno nisam gadljiv spram americkog stripa i da redovno pratim nezdravo veliku kolicinu superhero sapunjara, ja sam zapravo u velikoj meri odrastao na evropskom stripu. Belgijski i francuski strip, koji su harali Stripotekom, Strip Artom, Biser Stripom itd. itd. u mojeme detinjstvu su za mene bili jednako veliki a u odredjenim momentima i veci deo citalacke dijete.
E, sad, tacno je da sam americkom stripu uputio ostre reci ali niti mislim da su preostre, tj. da su netacne, niti mislim da je to neka kontradikcija u odnosu na ono sto inace pisem. Kao sto vec rekoh negde gore, beskonacno serijalizovani mejnstrim superhero stripovi su uglavnom jedan tezak plicak i u najboljem slucaju prosecna fastfood ponuda koju POVREMENO pogadjaju bljeskovi briljantnosti. Ono sto nas (Milana, Jakea, Djoleta, mene i druge u cije ime se sad usudjujem da govorim a nisam ih pitao) privlaci njima mozda nisu previse duboke ili kvalitetne ili cak autenticne price, vec vise jedan osecaj mitoloskih proporcija koji je nastao putem pre svega ogromnog protoka vremena i insistiranja na koliko-toliko konzistentnom continuityju (ovo kazem uvazavajuci svre moguce retkone i ributove) , kao i, a ovo je kljucna razlika u odnosu na Boneli stripove kojima se za sada sve to moze pripisati, dakle kao i u osnovi detinjastoj ali ocigledno i nama matorcima jos uvek bliskoj ideji o prisustvu (moralno) superiornih ljudskih bica medju nama i simbolici evolucije/ iskupljenja koju to implicira.
I bla bla bla...
Meni je samo problem... ne znam, u formi verovatno. Mislim, nikada nisam pricao da je Amer. strip superiorniji u odnosu na bilo koje druge strip skole u svetu - jednostavno imam problem sa gomilom kvadrata na jednoj tabli belg-franc. stripa i nemogucnosti da razluchim sta je bitnije od onog manje bitnog. Dakle, moze se to nazvati ritmom, meni nekako ritam tih stripova ne odgovara, a mislim da je to stvar samo licnih afiniteta. S druge strane, ne mogu ni da sudim o tim stvarima preterano, na zalost, kod nas nije objavljivano mnogo novih stvari, a svi mi govore da su danasnji evropski stripovi drugaciji od onoga sto smo citali godinama... Dalje, tematika mi nije bila prilicno zanimljiva - te neki kauboji, te gusari, te srednji vek... dakle, teme koje me nikada nisu zanimale. Medjutim, Sninkela cu sigurno kupiti - Torgal mi se jako dopada. I voleo bih da vidim i te nove stvari, Jaguara, Silaz i ostalo...
Quote from: "Meho Krljic"
Moram da se malo uputim u Van Hamove stavove o hriscanstvu nakon sto sam ovo procitao.
.
Ono što se meni nije dopalo (ranije - nisam još ponovo čitao) je vrlo sumnjiva ateistička poruka u kojoj je (ako se dobro sećam) bog prikazan prilično negativno, na kraju.
Takođe nije bilo milosti za glavnog junaka, pa svi njegovi napori ispadnu (na kraju - opet) uzaludni.
Quote from: "milan"- jednostavno imam problem sa gomilom kvadrata na jednoj tabli belg-franc. stripa i nemogucnosti da razluchim sta je bitnije od onog manje bitnog.
Lek je sledeći - stripove sa više kvadarata po tabli približi bliže očima, dok čitaš.
Ne šalim se (previše).
Quote from: "milan"jednostavno imam problem sa gomilom kvadrata na jednoj tabli belg-franc. stripa i nemogucnosti da razluchim sta je bitnije od onog manje bitnog. Dakle, moze se to nazvati ritmom.
Francuski strip autor Paskal Rabate kaže: "Tabla je globalna misao i da bi ona funkcionisala, neophodno je da poseduje narativne odlike. Pogled ne sme da se zaustavi kao da je u pitanju kontemplacija jednog platna."
Pogled ne sme predugo da ostane vezan za estetski aspekt table, ali ne sme ni njome da sklizne samo u praćenju naracije. Prema procenama stručnjaka, za čitanje japanskih mangi, nije potrebno više od tri do četiri sekunde po tabli, što ukazuje na autore zainteresovano isključivo pripovedačkom efikasnošću i trenutnom čitljivošću.
QuoteOno što se meni nije dopalo (ranije - nisam još ponovo čitao) je vrlo sumnjiva ateistička poruka u kojoj je (ako se dobro sećam) bog prikazan prilično negativno, na kraju.
Takođe nije bilo milosti za glavnog junaka, pa svi njegovi napori ispadnu (na kraju - opet) uzaludni.
Ne spojluj, choveche!!!! Ako Boga znas!!!!!
Dakle, jeste, postoji poruka koja svakako nije ateisticka u smislu negacije postojanja bozanstva, ali jeste predstavila tvorca kao jedno sujetno, sebicno i osvetoljubivo stvorenje. Sto je filosofska, da kazemo, tema koja se dosta provlacila pogotovo kroz evropsku misao drugom polovinom dvadesetog veka. Sioranov 'Zli Demijurg' je jedno od sire poznatih dela koje se dotice ove teme. Sninkelovi napori ne samo da su uzaludni za njega samoga (jer umire na krstu) vec, u jednom ironicnom komentaru na Hristovu smrt kojom se iskupljuje ostatak sveta, Sninkelova smrt ne menja nista ni na globalnoj ravni - Sunce eksplodira, zivot na planeti je gotovo istrebljen. Jedini medju prezivelima koji se seca delova onoga sto se dogodilo moze samo gorko da prokomentarise nezainteresovanost tvorca za svoja bica.
Ovo jeste 'antihriscanska' ideja, mesija je impotentan, zrtva je uzaludna, bozanstvo je indiferentno prema patnjama pa cak i postojanju svojih kreacija. Ali, J'on Sninkel neposredno pre nego sto umre IPAK dozivljava svoju apoteozu. Ona nema 'prakticnu' tezinu jer, kao sto rekoh, niko nije spasen, nema transcedentnog iskupljenja itd., ali sam J'on transcendira svoj trenutak 'poraza' i smrti kroz bljesak shvatanja da on ima moc da prasta koju cak ni tvorac (vise) nema. Ovo je jedna lepa slika i, iako je kasnije mozda malo zakloni sumorna meditacija nad Bogom koji ne haje za svoju kreaciju u sledecih nekoliko tabli, ona podseca na to da za coveka trenutak transcedencije cesto definise citav zivot CAK i kad se zivot neposredno potom zavrsi.
Ili sam pojeo nesto pokvareno...
Quote from: "Cornelius"Quote from: "milan"jednostavno imam problem sa gomilom kvadrata na jednoj tabli belg-franc. stripa i nemogucnosti da razluchim sta je bitnije od onog manje bitnog. Dakle, moze se to nazvati ritmom.
Francuski strip autor Paskal Rabate kaže: "Tabla je globalna misao i da bi ona funkcionisala, neophodno je da poseduje narativne odlike. Pogled ne sme da se zaustavi kao da je u pitanju kontemplacija jednog platna."
Pogled ne sme predugo da ostane vezan za estetski aspekt table, ali ne sme ni njome da sklizne samo u praćenju naracije. Prema procenama stručnjaka, za čitanje japanskih mangi, nije potrebno više od tri do četiri sekunde po tabli, što ukazuje na autore zainteresovano isključivo pripovedačkom efikasnošću i trenutnom čitljivošću.
Tako je Corneliuse...Japanac udje u Metro na jednoj stanici,pocne citanje mange od nekoliko stotina stranica,stigne na odrediste,a procitanu mangu baci u kontejner za mange...Eto...Neko bi rekao Raj za stripoljupce,al ja prosto ne volim mange,eto... :wink:
Za mene je BD zakon...a tu je i Sninkel,da ga ne zaboravimo... :wink:
QuotePrema procenama stručnjaka, za čitanje japanskih mangi, nije potrebno više od tri do četiri sekunde po tabli, što ukazuje na autore zainteresovano isključivo pripovedačkom efikasnošću i trenutnom čitljivošću.
Nisam siguran da drugo nuzno sledi iz prvog. Hocu da kazem, jeste, 3.7 sekundi je to neko izmereno prosecno vreme koje citalac provede na jednoj tabli prosecne mange, ali vecina mangi koju ja imam MNOGO vise vremena posvecuje postavljanju scene, osvetljavanju detalja, kretanju kroz prostor itd. kroz mnogo vise tabli nego prosecan americki strip (22 strane u americkom stripu protiv preko 100 u mangi) i kao rezultat njihova naracija je cesto mnogo sporija a pripovedanje tromije, cesto elipticnije. Bar je to moj utisak. E, sad, covek provede kratko vreme na pojedinacnoj tabli jer nema teksta i moze da, dok stoji u vozu preleti preko strane i
otprilike shvati sta se desava. U mnogo slucajeva taj ovlasni pogled nije dovoljan (ili sam samo ja priglup). Hocu da kazem, dekompresija je prakticno izmisljena u mangama a ona se vazda tretirala kao manje efikasno pripovedacko sredstvo, vise kao sredstvo postizanja atmosfere itd... Ali mozda gresim...
Meho, ja sam rekao za mange in general. Verujem da je za čitanje kvalitetne mange potrebno više od 4 sekunde po tabli. Medjutim, većina je namenjena onome što je rekao Axle. Opet, dolazimo na ono što je Frederik Pol rekao, tačnije prepisao: "90% SFa je djubre, ali 90% bilo čega je djubre". On je još ljubazan, jer je procenat veći. Kad se generališe, onaj visoki vrh strada u statistici i proseku.
Frederik Pol? Zar to nije rekao Theodore Sturgeon? Prokleto pamcenje, zar si sad naslo da me izdas?
Ma moguce za mange, ja sam daleko od strucnjaka, samo primecujem da je, ko sto rekoh, vecina onih koje ja posedujem ima mnogo strana i tabli koje ne pokrecu radnju (ili je pokrecu puzevim korakom) ali slikaju sliku, da se tako izrazim...
"Najvažnije stvari u stripu dogadjaju se u uzanoj belini koja razdvaja dve sličice – kaže Enki Bilal. Stilski postupak elipse, ispunjene praznine, beline izmedju dva kadra, omogućava da se, unutar jedne scene, izostavi sve ono što ometa ritam radnje, u koliko to nema značaj za zaplet. To se ne odnosi samo na fizičku i prostrornu dramaturgiju, nego i na psihološku i emotivnu razradu likova i dogadjanja.
Montaža prizor polja može da bude od trenutka do trenutka, ostavljajući vrlo malo vremenskog i prostornog dogadjanja u elipsi. Potom se upotrebljava montaža od akcije do akcije gde se prikazuju samo važne faze dogadjanja, dok je ostalo prepušteno mašti i iskustvu čitaoca. Montaža od radnje do radnje je promena fokusa u okviru iste teme, tako da tokom elipse, čitalac uspostavlja logički i uzročno-posledični odnos izmedju dogadjanja. Povezujući prostorno i vremenski udaljene scene, čitalac u elipsi kroz dedukciju dodaje neprikazanu naraciju.
Čarolija elipse počiva na zanimljivosti da za zamišljanje neprikazanog dogadjanja upotrebljavamo sva čula, dok je za tumačenje prizor polja koji prethodi i koji sledi, upotrebljavamo samo čulo vida.
Heh, ti si suvise teorijski potkovan za mene. Ali mislim da se na vecinu mangi (managa?) koje sam citao moze primeniti ovaj deo onoga sto si napisao: "Montaža prizor polja može da bude od trenutka do trenutka, ostavljajući vrlo malo vremenskog i prostornog dogadjanja u elipsi. " U tom smislu, ne samo da im pripovedanje nije efikasnije, vec, narotiv, pomalo dekadentno uziva u sosptvenoj proizvodnji viska.
Ja spojlujem Meho?! Pa ti sve objasni u najsitnije detalje!
Teodor je rekao.
Corneliuse, ovo o belini između kadrova bi neko trebao da prenese i Amerikancima, s obzirom da su oni to skoro izbacili iz mnogih novijih stripova, kako bi bili "moderni", jelte.
QuoteJa spojlujem Meho?! Pa ti sve objasni u najsitnije detalje!
Pa ja to, kad si ti vec pustio lisicu u kokosinjac, da barem iskoristim priliku da svoje glupe opservacije & hipoteze izlozim surovom oku javnosti. Inace ne bih ja!!!!1!11!!!
QuoteTeodor je rekao
Ah, ipak Teodor? Sad mi je lakse, mozak se dakle jos batrga.
QuoteCorneliuse, ovo o belini između kadrova bi neko trebao da prenese i Amerikancima, s obzirom da su oni to skoro izbacili iz mnogih novijih stripova, kako bi bili "moderni", jelte.
Jesu. Ali opet, to each their own, kako se kaze. I jedno i drugo ima vreme , mesto & funkciju. Uzmi Ellisa koji ce s jedne strane napraviti ultradekompresovani, 'widescreen' Authority u kome se pricanje price cesto baca u drugi plan na ustrb slikanja slike ali koji ce sa Templesmithom posle napraviti ultradisciplinovani Fell sa devet kvadrata po tabli (sem u izuzetnim slucajevima) i vrlo efikasno vodjenom naracijom (samo 16 strana po epizodi!!!)
Quote from: "alexts"
Corneliuse, ovo o belini između kadrova bi neko trebao da prenese i Amerikancima, s obzirom da su oni to skoro izbacili iz mnogih novijih stripova, kako bi bili "moderni", jelte.
Sad će da saznaju, jer je Sagitin forum glavni hit u USA. Čitaju ga i deca i starci.
--------------------------------------------------------------------------------
Meni je samo problem... ne znam, u formi verovatno. Mislim, nikada nisam pricao da je Amer. strip superiorniji u odnosu na bilo koje druge strip skole u svetu - jednostavno imam problem sa gomilom kvadrata na jednoj tabli belg-franc. stripa i nemogucnosti da razluchim sta je bitnije od onog manje bitnog. Dakle, moze se to nazvati ritmom, meni nekako ritam tih stripova ne odgovara, a mislim da je to stvar samo licnih afiniteta. S druge strane, ne mogu ni da sudim o tim stvarima preterano, na zalost, kod nas nije objavljivano mnogo novih stvari, a svi mi govore da su danasnji evropski stripovi drugaciji od onoga sto smo citali godinama... Dalje, tematika mi nije bila prilicno zanimljiva - te neki kauboji, te gusari, te srednji vek... dakle, teme koje me nikada nisu zanimale. Medjutim, Sninkela cu sigurno kupiti - Torgal mi se jako dopada. I voleo bih da vidim i te nove stvari, Jaguara, Silaz i ostalo...
Mislim da bi trebao pogledati noviju produkciju"DELCOURT-a" i vrlo bi brzo shvatio da se Francusko -Belgijski tsrip mnooooogo udaljio od nama znanog Bluberija itd....
Ja sam u postu bio samo fin, nisam nameravao da izazovem teorijska prepucavanja na dve strane... Meni su ti stripovi samo dosadni, ali sam to reko na fin nacin, jerbo sam tako vospitan :)
Upravo te takvog i poznajem..
Quote from: "milan"Ja sam u postu bio samo fin, nisam nameravao da izazovem teorijska prepucavanja na dve strane...
Ma, ne brini. Ja se, i onako, vraćam na Deponiju. Neće biti pripucavanja.
O, koliko uglađenosi i finoće na jednom mestu; definitivno moram da se umešam.
Svojevremeno mi je neko rekao (znam i ko i kada, ali nije bitno, čovek je poznat pa da se ne frljamo s takvim imenima u kafansko ćaskanje), elem, kaže meni čovek da smislena i dobra priča ne idu uz vrhunski crtež i da ljudi obično rade jedno ili drugo. OK, ima primera solidnog crtanja i kadriranja uz sjajan scenario i obrnuto, ali u OGROMNOJ većini je samo jedna stvar u pitanju, a drugačije kombinacije su više izuzetak nego pravilo. Pa zar ne stoji tvrđenje da je Gejman namerno birao loše zanatlije za svoje stripove, pre svega Sendmena, da mu neko slavno ime ne bi uzimalo čitalački fokus. Pogledajte Žiroa, sasvim različito crta Bluberija i Edenu, svaki kadar iz Edene može da bude poster, ali priče nema nigde, a ko se još smara s Bluberijem zbog crteža.
Kada sam bio mlad, smatrao sam da je ovaj stav netačan, ali kako vreme prolazi, sve više vidim da važi i u stripu i u filmu. Dobroj priči ne treba kitnjast jezik, rekao je Pavić, dakle i književnost poznaje ovakj pristup. Pogledajte recimo film "Doktor Živago",,, u njemu postoji bar 200 postavljenih scena koje su antologijski i školski primer kako treba rešavati vizuelno stanje na terenu, ali u tim scenama se praktično nikada ništa ne priča niti događa, one su intervali između radnje, razgovora ili dramskih napetosti; oni sede u kolibi i svađaju se i to su obične scene, onda se prikaže kadar spolja, kako ta koliba izgleda u okruženju i tebi stane pamet kakav je to prizor, a zapravo je to samo intermeco za radnju koja je postala pregusta. Verujem da ima sličnih primera i u stripu, ali mi trenutno nijedan ne pada na pamet.
Quote from: "Boban"
O, koliko uglađenosi i finoće na jednom mestu; definitivno moram da se umešam.
(...) ali u tim scenama se praktično nikada ništa ne priča niti događa, one su intervali između radnje, razgovora ili dramskih napetosti; oni sede u kolibi i svađaju se i to su obične scene, onda se prikaže kadar spolja, kako ta koliba izgleda u okruženju i tebi stane pamet kakav je to prizor, a zapravo je to samo intermeco za radnju koja je postala pregusta. Verujem da ima sličnih primera i u stripu, ali mi trenutno nijedan ne pada na pamet.
Glas iz "offa" upotrebljava se prilikom dužih dijaloga da "pričljive" scene ne bi postale previše monotone. Kako je raspored sagovornika poznat, crtač može da prikaže spoljašnost kuće, svemirskog broda ili krajolika u jednom širem planu i da se potom vrati sagovornicima. Ova "diverzija" mora da bude dobro opravdana, da ne bi izgledala kao nepotrebni ukras ili dodatak naracije. Francuski autor Andre Žilijar svedoči o tome: "Razgovor Žermena i Anrija IV trebao je da se odvija u palati, ali da bih izbegao monotoniju, ja sam razgovor smestio tokom njihovog povratka za Pariz, što mi je omogućilo da prikažem dvorac Luvr i njegovu okolinu."
Corneliuse, to što to pričaš su zanatsko teorijske stvari i nemaju suštinske veze sa onim što je Boban rekao.
Promašio si temu.
Quote from: "alexts"
Promašio si temu.
Neka ti bude. Medjutim, Boban je traži jedan strip primer. I dobio ga. Prošireno. Oprosti mi pape.
Hm, rasprava ionako prelazi u veoma precizne, pomalo tehnicke a pomalo i teorijske vode za koje ja nemam potrebnu potkovanost da nesto mudro kazem...
Mislim, interesantno je i samo razmisliti o ovome sto je izreceno. Promisliti o tome kako citamo strip. Da li slici i reci dajemo istu tezinu? I, jos, da li je prica (dakle naracija) u stripu (i filmu) vezana iskljucivo za jezik? Ili i za sliku? Mislim, moze li se izmestiti iz jezika i u sliku? Ako moze (a verovatno moze), da li se onda tu moze reci da je 'dobra slika' (likovno) isto sto i kvalitetno pricanje price (vodjenje narativa) vizuelnim sredstvima? Ili slika likovno ne mora (mozda i ne treba kao sto se gore sugerise) da bude dobra ali mora da ima odredjeni 'lingvisticki' (ne jezicki ali reprezentativno-apstraktni) sadrzaj eda bi mogla da podupre narativ? Treba ovo neko mnogo uceniji od mene sve da razresi, mene od samih pitanja vec boli glava...
Uprkos odredjenim bliskostima sa književnim tekstom, strip se čita na različit način. Pre svega, čitalac vidi celinu jedne table ili leve i desne table, zatim uočava koloristički sklad ili nesklad, a potom zapaža organizovanost crteža linijom ili crno belim masama. Najjači grafički elementi, jedan veliki kadar, ili jedan efikasno uradjen kadar, zadrži pažnju čitaoca, nezavisno od mesta na kome se nalaze. Potom oko odlazi ka levoj tabli, zapaža najvažniji kadar, a onda se penje ka gornjem levom uglu i prvom kadru table. Pročitavši prvi kadar, čitalac prelazi na drugi i tako završava čitav kaiš, a potom silazi na niži kaiš i kreće opet sa leve strane. Medjutim, tokom čitanja, njegova pažnja biva privučena i drugim kadrovima, tako da i ne završivši jedan kadar, on ima prilike da baci oko na naredni. Na taj način čitalac u svakom trenutku ispred sebe ima ono što se upravo dešava, ono što se već desilo i ono što će se tek desiti.
Znači, čitanje stripa napreduje u narativnim blokovima, te se zbog toga javlja neophodnost kompozicije čitave jedne table ili leve i desne stranice jednog albuma. Tu dolazi do izražaja Rabateovo objašnjenje da je tabla "globalna misao i da bi ona funkcionisala, neophodno je da poseduje narativne odlike." Zato, prilikom čitanja stripa "pogled ne sme da se zaustavi kao da je u pitanju kontemplacija jednog platna."
Quote from: "Meho Krljic"Mislim, moze li se izmestiti iz jezika i u sliku? Ako moze (a verovatno moze), da li se onda tu moze reci da je 'dobra slika' (likovno) isto sto i kvalitetno pricanje price (vodjenje narativa) vizuelnim sredstvima?
"Dobra slika" ne mora da ima ikakvu naraciju vizuelnim sredstvima. Ako bi moglo da se poredi sa nečim pisanim, onda bi to mogla da bude poezija, jer ona nije uvek narativna, tačnije, pesma ne mora da priča priču. Takodje ni slikarsko delo ne mora da priča priču.
QuoteMeho Krljic wrote:
Mislim, moze li se izmestiti iz jezika i u sliku? Ako moze (a verovatno moze), da li se onda tu moze reci da je 'dobra slika' (likovno) isto sto i kvalitetno pricanje price (vodjenje narativa) vizuelnim sredstvima?
"Dobra slika" ne mora da ima ikakvu naraciju vizuelnim sredstvima. Ako bi moglo da se poredi sa nečim pisanim, onda bi to mogla da bude poezija, jer ona nije uvek narativna, tačnije, pesma ne mora da priča priču. Takodje ni slikarsko delo ne mora da priča priču.
E, a onda ako je tako, kako se to uklapa u goreizrecenu teoriju o tome da se dobar crtez & dobar skript u stripu medjusobno iskljucuju ili barem sukobljavaju?
Ne baš. Isključuju se vrlo razradjen i složen scenario i vrlo detaljan i gust crtež. Treba se opredeliti za jedan od ta dva elementa da bi stripovska naracija imala odredjeni ritam i dinamiku. Inače, bolan Meho, ne mere se ćitati takav strip.
Citao sam ponovo ASTONISHING X MEN Whedon/Cassaday dvojca, i na drugo i trece citanje postajem svestan koliko je ovo genijalan strip. A odlicno se vezuje za temu o kojoj smo pricali - odnosu slike i teksta, kvaliteta i kvantiteta jednog i drugog. Dakle, na drugo citanje shvatio sam koliko je ovo pazljivo radjen strip - svaka replika se racuna, svaki izraz lica, svaka emocija, svaki i najtananiji odgovor na neki vanlajner je brizljivo smisljen. Kada sam ga citao prvi put, nekako sam preleteo prvih 12 brojeva, a sada, na drugo citanje, shvatam koliko je ovaj strip work of love za oba autora. Dakle, superherojski strip koji mora da se cita polako, da se svaki kvadrat posmatra pazljivo - bez viska bilo cega, i slike i teksta. Na kraju sam imao utisak kao da sam procitao mnogo vise strana stripa od ovih 12X22... Ovde su i tekst i crtez genijalni.
Drugi strip koji mi je zapao za oko na drugo citanje je novi Moonknight Huston/Finch dvojca - ne previse teksta, bogat crtez ludog Fincha, i opet svaka replika nosi emocije, znacenja i mnogo stosta sto se ne vidi na prvu loptu.
Ih, kad bih ja samo umeo tako :cry:
Uf, evo jedno glupo pitanje - gde trenutno ima da se kupi Šninkel?
Pre par dana sam bio u onoj prodavnici na Zelenjaku i još ga nije bilo. Jesam li se ispalio što nisam odmah svrnuo u Darkwood? Možda AF?
Dajte neki info, ne ide mi se samo da bi mi rekli da dođem sledeće nedelje...
Hvala unapred.
Poz!
Dojmovi nakon citanja:
strip je fenomenalan, ali to smo ionako znali:) Jos jednom preporuke, kupite i procitajte.
(polu)profesionalna deformacija i cjepidlacenje:
Papir je odlican, tisak je dobar (mada je meni ljepse c/b verzija, ali nema veze), prijevod je vrlo dobar, uvez je dobar, dizajn tako-tako, zadovoljavajuci, uvodnik ok, malo zbunjujuci, sto svakako pospjesuje izbor fonta i brojne greske, steta zbog ilustracija koje idu na dvije strane... Najvece zamjerke su previse tipfelera, praznih oblacica, zamijenjenih dijaloga, gramatickih i slicnih greskica - pretpostavljam da se jako zurilo u tisak, ali opet...
Kad se sve zbroji i oduzme, dobro izdanje jednog fantasticnog stripa koje vrijedi svoje cijene.
Quote from: "marko"gramatickih i slicnih greskica - pretpostavljam da se jako zurilo u tisak, ali opet...
Kad se sve zbroji i oduzme, dobro izdanje jednog fantasticnog stripa koje vrijedi svoje cijene.
nemoj tako greska se uvijek potkrade ali ako je dobro je dobro
p.s. ima li shinkela kod vj? i nisi mi javio danas pa kad stignes
Ma dobro, rekao sam da cjepidlacim i rekao sam da je u globalu izdanje dobro. naravno da gresaka uvijek ima, mada, ruku na srce, ovdje ih ima ipak vise nego li je to uobicajeno. Mislim da ih u Libellusu jos uvijek nema, ali to trebas pitati Vedrana.
Mail sam ti poslao prije par minuta, sjetio sam se kad sam te vidio online:)
Quote from: "marko"Ma dobro, rekao sam da cjepidlacim i rekao sam da je u globalu izdanje dobro. naravno da gresaka uvijek ima, mada, ruku na srce, ovdje ih ima ipak vise nego li je to uobicajeno. Mislim da ih u Libellusu jos uvijek nema, ali to trebas pitati Vedrana.
Mail sam ti poslao prije par minuta, sjetio sam se kad sam te vidio online:)
sve ok...uhvati i moj reply
Quote from: "marko"uvodnik ok, malo zbunjujuci, sto svakako pospjesuje izbor fonta i brojne greske...
Celo popodne drilujem lektorku da pronađe te silne greške koje pominješ u uvodniku i nikako ne uspevamo. Jedino ako ti smeta novosrpski kao takav u izrazima gde si navikao na upotrebu reči iz
Vukovog riječnika.
Quote from: "Boban"Quote from: "marko"uvodnik ok, malo zbunjujuci, sto svakako pospjesuje izbor fonta i brojne greske...
Celo popodne drilujem lektorku da pronađe te silne greške koje pominješ u uvodniku i nikako ne uspevamo. Jedino ako ti smeta novosrpski kao takav u izrazima gde si navikao na upotrebu reči iz Vukovog riječnika.
Samo na prvoj stranici uvodnika fale 4 navodnika (ili onda ima 4 viska!) i ima jedna zagrada viska. 1968. treba biti 1978.
To je samo prva stranica. Treba li ici dalje?
A ja sam primetio da su šoferi, koji su transportovali album, imali crne nokte. Takodje, prodavci na BPovom sajamskom štandu nisu svi bili iste visine. Potom, zgrada Belog puta, koji je odgovoran za izdavanje ovog albuma, nema bazen u prizemlju. Osim toga...
1968. ne treba da bude 1978, vec uvek i iskljucivo 1968.
I da. Ima jedna zagrada vishka. :?
Quote from: "marlowe"1968. ne treba da bude 1978, vec uvek i iskljucivo 1968.
Onda je tekst lose napisan.
Quote from: "marlowe"I da. Ima jedna zagrada vishka. :?
Da. I nema navodnika. Ali, vec kad inzistiras, zato ima praznih oblacica. I ima zamijenjenih tekstova u oblacicima. I tako... Vidi se tvoj doprinos :D
Quote from: "marko"Quote from: "marlowe"1968. ne treba da bude 1978, vec uvek i iskljucivo 1968.
Onda je tekst lose napisan.
Wow! Svaka cast. Tekst je lose napisan, glupi Casterman (meni inache omiljeni frankofoni izdavach) nije znao kome da da da (opa, tri komada!) ga napishe - sigurno je trebalo tebi da ponude. Smeshan si.
U celom stripu od priblizno 150 strana koliko ja znam fali ukupno dva upitnika u oblacicima.
AAAAYYAAAAYAAKKKKK!
Quote from: "marlowe"Quote from: "marko"Quote from: "marlowe"1968. ne treba da bude 1978, vec uvek i iskljucivo 1968.
Onda je tekst lose napisan.
Wow! Svaka cast. Tekst je lose napisan, glupi Casterman (meni inache omiljeni frankofoni izdavach) nije znao kome da da da (opa, tri komada!) ga napishe - sigurno je trebalo tebi da ponude. Smeshan si.
U celom stripu od priblizno 150 strana koliko ja znam fali ukupno dva upitnika u oblacicima.
AAAAYYAAAAYAAKKKKK!
Dobro, jel mozes jednom, ali bar jednom u zivotu, biti objektivan? Bar jednom? Uzmi taj tekst i daj ga 50 ljudi pa saslusaj njihova misljenja.
I ocita ne znas dovoljno, jer fali vise, plus su zamijenjeni tekstovi na par mjesta.
Quote from: "marlowe"U celom stripu od priblizno 150 strana koliko ja znam fali ukupno dva upitnika u oblacicima.
Šta, bre?????????!!!!!!!!!! Dva upitnika?????????!!!!!!!!
Povlačite to iz prodaje! Kako će narod shvatiti smisao teksta bez ta dva ključna upitnika. A nama vraćajte pare, ili bar razliku za ta dva upitnika. Mada, mi vama dugujemo za onu zagradu višak, tako da vi nama dodjete, u stvari, samo jedan upitnik. Kada bolje pogledam, zašto vi nama ne pošaljete po jedan upitnik i alat da od one višak zagrade napravimo drugi upitnik. Tako bismo se izvukli bez novog gradjanskog rata.
A, ne, ne, ne, ne i ne. Neche mochi tako. Nechemo da brkamo babe i zabe.
Jedna zagrada vredi barem koliko i dva upitnika. Pogledaj berzu na danasnji dan. :lol:
Posto obraz, Marlowe?
Quote from: "marlowe"A, ne, ne, ne, ne i ne. Neche mochi tako. Nechemo da brkamo babe i zabe.
Jedna zagrada vredi barem koliko i dva upitnika. Pogledaj berzu na danasnji dan. :lol:
Slušaj ti mene, Marlowe. Ne znam ja u koju si školu išao, ali šta je danas jedna zagrada. Šta možeš da kupiš za jednu zagradu? Ništa. Evo, ne možeš da zagradiš ni ovog iznad. Ma, daj ga vezat u avliju iza kuće.
Quote from: "Cornelius"Quote from: "marlowe"A, ne, ne, ne, ne i ne. Neche mochi tako. Nechemo da brkamo babe i zabe.
Jedna zagrada vredi barem koliko i dva upitnika. Pogledaj berzu na danasnji dan. :lol:
Slušaj ti mene, Marlowe. Ne znam ja u koju si školu išao, ali šta je danas jedna zagrada. Šta možeš da kupiš za jednu zagradu? Ništa. Evo, ne možeš da zagradiš ni ovog iznad. Ma, daj ga vezat u avliju iza kuće.
Kao prvo, kao sto vidis, on nije iznad nego ispod. Sad smo na vrhu ti i ja.
Kao drugo, na ovu skupochu i zagrada je dosta.
Kao treche, u mojoj avliji niko nije vezan. I kera mi slobodno vrslja i kopa travu i cveche.
Quote from: "marlowe"Kao treche, u mojoj avliji niko nije vezan. I kera mi slobodno vrslja i kopa travu i cveche.
I laje. Laje, te nam probi uši. Veži ga da ne zovem kafileriju, pa će posle svašta da se priča.
PS To za zagrade, veruj mi, neko te je ispalio. Ne znam šta su ti uvalili, ali se one jedino prodaju ako uz njih daješ za džabe i slova. Ako hoćeš, ja na tavanu imam pun sanduk nekih dedinih zagrada, još iz one davnoprošle Jugoslavije. Ako si monarhista, imaćeš sa čim da se baviš bar dve godine.
Quote from: "Cornelius"Quote from: "marlowe"Kao treche, u mojoj avliji niko nije vezan. I kera mi slobodno vrslja i kopa travu i cveche.
I laje. Laje, te nam probi uši. Veži ga da ne zovem kafileriju, pa će posle svašta da se priča.
PS To za zagrade, veruj mi, neko te je ispalio. Ne znam šta su ti uvalili, ali se one jedino prodaju ako uz njih daješ za džabe i slova. Ako hoćeš, ja na tavanu imam pun sanduk nekih dedinih zagrada, još iz one davnoprošle Jugoslavije. Ako si monarhista, imaćeš sa čim da se baviš bar dve godine.
Izvini komsija, pokusacu da je utisham, ali ako je vezem tek ce onda da laje. Znas kako je to - navikla na slobodu i demokratiju, i sada nema nazad.
A sad ono bitno. Kraljevske zagrade! Dedine. Wow!
U just got yourself a deal, pal.
Sta trazis za to?
Quote from: "marlowe"Kraljevske zagrade! Dedine. Wow!
U just got yourself a deal, pal.
Sta trazis za to?
Keru.
Ne moze, ali imam resenje. Svakako treba da se pari, pa mozes da dabijesh new, improved and upgraded model X1000.
Josh i da birash pol.
Moze?
Čekaj, Marlowe. Je l ti misliš na onu istu keru što je do malopre lajala i ovde i s druge strane? Ama, nećeš valjda to da pariš?! Ti modeli se već ukidaju u svim zemljama, a poslednji se kastriraju, baš da ne bi imali potomstvo. Medju nama, ja sam hteo keru, ne da bih je čuvao, no da je cvik. Samo nemoj nikome da pričaš o tome. Kazaće - ne voli on tu rasu, pas koj laje ne grize, ovaj pas nije nista trebaš da mu vidiš ćaću i didu... Narod je to, pučina neuka.
Corneliuse, zar si ti zaista toliko blizu? :shock:
Ja sam mislio da si ti od onih sto su "uvek malo dalje"...
Svet je postao globalno selo, što no reče Maršal Meklaud. Sve je sada blizu, ama i ono što je nekada bilo "malo dalje". Ako smem da citiram druga Paramecijuma - nema povratka, nema oprosta, a nema ni hladnog piva u frižideru.
Quote from: "Cornelius"Svet je postao globalno selo, što no reče Maršal Meklaud.
:lol: :lol: :lol:
Quote from: "Cornelius"Sve je sada blizu, ama i ono što je nekada bilo "malo dalje".
Da, da...
Bliski je previše blizu a
Daleki nije dovoljno daleko... kao ni mnogo šta drugo.
A po pivo ćemo u dragstor.
:wink:
Quote from: "greymalk"A po pivo ćemo u dragstor.:wink:
Ajd, živeli, pa da polegamo.
A kada se probudite, bicete preko glave u deponiji.
So what?
Quote from: "Cornelius"So what?
Ma nije više Deponija što je nekoć bila.
Ipak je dokazano (na praktičnom primeru) da nije otporna na administriranje... C,C,C, kuda hrli ovaj svet?
Kastore, još od pećinskih ljudi, administracija je bila jača od svih i od svačeg, tako i od Deponije. Naravno, ne gubimo nadu. Nema povratka, nema oprosta, nema teleće glave u škembetu, ali ima pletena jagnjeća crevca u saftu.
Kupih ga danas u Beloputoj knjizari na Zelenom Vencu... Na prvi pogled izgleda kao veoma dobro izdanje, bacam se na citanje pa pisem utiske!
Pa, evo na prvo citanje... SNINKEL je strip koji sigurno zahteva vise citanja, ili mozda jedno veoma, VEOMA pazljivo citanje (a takvu moc vise ne posedujem - americke superherojske zgode su mi isisale mogucnost jednog veoma, veoma pazljivog citanja - a i spavalo mi se...). Dakle, na prvo citanje, ovo je jedan prilicno nihilistican strip - put ka kraju koji ponistava sve ono sto su junaci u prethodnih 100ak strana pokusavali da urade. Koliko god se oni trudili, koliko god on bio ili ne bio bozji izaslanik, koliko god da je njegova velika moc stvarna ili ne, Sninkel na kraju ne uspeva da spase svet.
Paralele izmedju hriscanstva i Sninkelovog puta su negde manje a negde vise jasne - hodanje po vodi (kiselini), vecera sa sunarodnicima koja potpuno lici na Isusovu poslednju veceru, osuda koju Sninkel dobija od svojih mudraca i na kraju razapinjanje, ovoga puta ne na krstu nego na monolitu koji je zapravo prikaz Tvorca itd. Pitao sam se cemu sve to vodi, i kako ce se ta paralela zavrsiti. I pitao sam se, kada se zavrsilo kako se zavrsilo - cemu ta paralela? Ako je Tvorac na kraju izigrao sve i svejedno sasuo armagedon sa nebesa, ako je Tvorac jedno arogantno bice koje sirotog sninkela salje na nekakav mesijanski put, zabave radi, cemu ta paralela sa jevandjeljima?
Da li to znaci i da je Isus, iskupljujuci se za grehe covecanstva na krstu, ucinio samo besmisleni pokusaj zadovoljenja Tvorca, koji ce nas svejedno unistiti kad mu se prohte?
Mislim da autori zele da kazu da je spasenje covecanstva, sveta, kakogod, moguce samo na nivou pojedinca - da svako od nas mora da ima svoju (kako Meho rece u nekom prethodnom postu) apoteozu, svoj closure, svoje prosvetljenje na krstu. Zanimljivo koliko je ovo strip o veri, ali ne o veri u Tvorca, vec o veri u sebe samog. Sninkel dobije moc i zaista promeni svet - bar na nekoliko trenutaka - kada pocne da veruje u sebe i svoju snagu.
Nihilisticni kraj mi se nije toliko dopao - nihilizam mi se ne dopada od kada sam postao roditelj - tako da je ovde to stvar licnog afiniteta. Cak sam se osetio izigranim, kao citalac. Emotivno sam se uneo u malog J'ona i njegovo putovanje, i, iako on na kraju dozivi prosvetljenje, to mi nikako nije bilo dovoljno. Ali, kazem, moram da procitam jos par puta da bih pohvatao sve konce...
Ostali?
Kako rekoh pre par strana, meni je upravo taj nihilistični zaključak učinio strip zanimljivijim (inače bi bila samo još jedna priča o Isusolikom mesiji). Takođe kako rekoh, iako je poslednjih nekoliko straa posvećeno editaciji o beznađu, poslednjih nekoliko trenutaka J'onovog života ispunjeni su otkrovenjem da je po nečemu postao veći i važniji od tvroca. Što je značajno upamtiti. To i dalje ne protivureči suštinskom nihilizmu priče ali ga farba jednim ipak pozitivnim tonom. (Znam da ovo zvuči (oksi)moronski, ali tako je).
QuoteNihilisticni kraj mi se nije toliko dopao - nihilizam mi se ne dopada od kada sam postao roditelj - tako da je ovde to stvar licnog afiniteta. Cak sam se osetio izigranim, kao citalac. Emotivno sam se uneo u malog J'ona i njegovo putovanje, i, iako on na kraju dozivi prosvetljenje, to mi nikako nije bilo dovoljno. Ali, kazem, moram da procitam jos par puta da bih pohvatao sve konce...
Kao što rekoh nisam skoro čitao, ali se sećam istovetnog osećanja, koje može biti i razlog da ne nabavim ovo izdanje iako mi je Rosinski jedan od omiljenih crtača.
Ipak bolje da komentarišu oni koji su ga sada kupili i čitali. Što reče Milan, možda mi tu nismo sve lepo ukapirali.
To je ljubavna priča; nesretni Šninkel je rob i kada dobija slobodu i mogućnost da kresne onu žensku, sav je posvećen tome i to mu je jedini i konačni cilj. Potpuno je nesposoban i nezainteresovan za veća dela, te kao takav i ne uspeva u svom naumu.
Sjajna fašistička vizija o nadređenosti i podređenost i slaboj mogućnosti da se iskorači iz svog usuda dodeljenog rođenjem.
Hmda, može da se gleda i sa te strane. Ali da se ne ispusti iz vida J'onova apoteoza na kraju, kao i vera koju (uprkos svemu) izaziva u drugima. Iako sve ovo u krajnjoj instanci nema vrednost (svet je uništen, demijurga nije briga), ono ima vrednost u trenutku u kome se događa. A ovo je vrlo važna poruka.
> Emotivno sam se uneo u malog J'ona i njegovo putovanje
Eto, ja mislim da je to najvisse ssto jedan strip mozze postichi.
mcn
Quote from: "Boban"Belgija je sastavljena od Francuza i Holanđana... belgijski jezik ne postoji, samo francuski i holandski sa pratećim pravilima.
FLAMANSKI, da budemo precizni, Flamanci su posebna nacija,
moji prijatelji Jacques i Mariette su Flamanci ... 8)
Quote from: "mcn">
Eto, ja mislim da je to najvisse ssto jedan strip mozze postichi.
mcn
To i da te nauchi Kiai kriku i vibrirajucoj pesnici ako si fan Shang Chi-a.
QuoteAjde papane onaj tvoj akai
.
QuoteNije akai nego kiai, koliko puta da ti kažem!
--------------------------------------------------------------------------------
Citat:
Ajde papane onaj tvoj akai
.
Citat:
Nije akai nego kiai, koliko puta da ti kažem!
C,C,C,C,C,...
Iju, jel' to bese Kerac sa Kobrom?
Baš... I to epizoda 'Papan'... U kojoj SM Kobra na kraju umesto Kiai (što se i inače ne viče u karateu, 'kiai' je naziv krika, ne i njegov sadržaj) viče 'džej-vi-si'!!!! Užasno je to da je taj strip u jednom kratkom trenutkuimao pretenzije da bude skoro pa ozbiljan a završio u najcrnjem dnu sprdnje.
:evil: