Zahvaljujući Gingeru, na DOBU NEVINOSTI ćemo uskoro imati kompletnu listu projekata koji se kvalifikuju da budu prikazani u srpskim bioskopima u 2007. godini.
Od posebnog značaja za Znak Sagite je nekoliko filmova.
To je pre svega ČETVRTI ČOVEK Dejana Zečevića, pošto je reč o trileru našeg horor autora, i FILM O MILOŠU BRANKOVIĆU koji se, barem u scenariju dosta oslanjao na neku tradiciju Japanese i Korean shock cineme, i reč je o bizarno postavljenom trileru.
S druge strane, naravno, ovaj topik može biti odličan poligon za Gingerove curios primećene u srpskim medijima...
Evo trejlera za najocekivaniji srpski film godine! (http://dobanevinosti.blogspot.com/2006/12/sajt-za-ognjenku.html)
NEVEROVATNO! OVO JEDVA CEKAM! izgleda svetski svaka im cast!
Konacno je krenulo srpska kinematografija :D
ps.Stefan Kapicic koja faca 8) :lol:
Quote from: "WARLOCK"Konacno je krenulo srpska kinematografija
vala bas sam to htela da kazem.... skroz sam se fino iznenadila.... nadam se da ce film biti dobar koliko i trejler...... you go guys :|
Da li će se konačno desiti da u bioskopu pogledam jedan pristojan srpski film? Ako ništa drugo, sudeći po traileru, Ognjenka će biti bar vizuelna poslastica... Malo me plaši okupljena glumačka ekipa - Kapidža i Zone mi ne ulivaju poverenje; nadam se da će njeihova priča biti sekundarna.
jedina zamerka: ovo je toliko ne-srpski da... ne znam... suviše dobro da bi bilo srpski... plus, ovi srbi, nošnje, kostimi, dizajn, sve mi deluje kao neka holivudska inscenacija srbije, a ne srpski film per se... serbia reimagined for the west...
uros je od studentskih dana poznat po radikalnim stilizacijama... je li neko gledao taj njegov ko sizoida vestern po motivima srpskih narodnih pjesama?
...ako mislish na LJUBAV POD VESHALIMA, ja sam ga gledao davnijeh dana i josh uvek ga pamtim po dobru...and that stands for something!!!!!!!!!!!!!
VESALA ZA DVOJE su izabrana za najbolji srpski kratki film u istoriji kinematografije, u nekoj anketi...
Sto se Zone tice, neces moci da poverujes koliko je dobra u filmu. Kada bi rekli da je prevazisla svoje mogucnosti, to bi bilo umanjivanje. Ona je potpuno neverovatna u filmu i hemija izmedju nje i Sonje Kolacarac je kao iz najboljeg holivudskog filma.
Kad je rec io stilizaciji, ovo jeste imaginarna Srbija ali ne za Zapad. Vise je rec o objektivno stilizovanoj Srbiji koja je itekako zanimljiva i samim Srbima.
Quote from: "Zika Kisobranac"uros je od studentskih dana poznat po radikalnim stilizacijama... je li neko gledao taj njegov ko sizoida vestern po motivima srpskih narodnih pjesama?
Yup. Sjajan film. Naslov je VEŠALA ZA DVOJE, kao što reče kripl.
Quote from: "crippled_avenger"...hemija izmedju nje i Sonje Kolacarac je kao iz najboljeg holivudskog filma.
Mislio sam da su sestre - a ne lezbijke! :wink:
Sve zavisi koje filmove smatraš najboljim holivudskim.
Ako je to BOUND, a jeste, ima užitaka i za ljubitelje toga u ovom ostvarenju :D
Njih dve su comic pairing na nivou najboljih američkih filmova. Videćeš.
Quote from: "crippled_avenger"Sve zavisi koje filmove smatraš najboljim holivudskim.
Ako je to BOUND, a jeste, ima užitaka i za ljubitelje toga u ovom ostvarenju :D
Njih dve su comic pairing na nivou najboljih američkih filmova. Videćeš.
Ti si film pogledao? Da li je postprodukcija završena?
ma nije jos gotovo jos se radi vizuelni efekti..animatori imaju pune ruke posla..
Ja sam gledao film bez efekata, sa animatiksima i nekim maketama efekata...
Quote from: "crippled_avenger"Ja sam gledao film bez efekata, sa animatiksima i nekim maketama efekata...
Gde? Da li postoji mogućnost da se to pogleda?
Quote from: "angel011"Quote from: "Zika Kisobranac"uros je od studentskih dana poznat po radikalnim stilizacijama... je li neko gledao taj njegov ko sizoida vestern po motivima srpskih narodnih pjesama?
Yup. Sjajan film. Naslov je VEŠALA ZA DVOJE, kao što reče kripl.
gledao. jako jako me razveselio. ima svojih problema, ali dopada mi se.
Ne može, to je interna projekcija za prijatelje i saradnike, naravno.
Uroš je doneo bio laptop kod mene da gledamo film i posle prikazivanja je izlomio i spalio DVD. To mu je ritual, posle svake projekcije spali i izlomi DVD.
mene je zvao ortak koji radi animaciju,mogu da skoknem do njega da pogledam :lol:
o, tako ste VIP xwink2
Quote from: "WARLOCK"mene je zvao ortak koji radi animaciju,mogu da skoknem do njega da pogledam :lol:
sreži mi jednu kopiju.
Narod se obradovao trejleru! (http://www.kurir-info.co.yu/dnevne-vesti/ST-01-07122006.shtml) :D [/url]
http://dobanevinosti.blogspot.com/2006/12/ringedaba.html
Popboks:
Režiser i scenarista Dejan Zečević danas počinje snimanje svog novog filma Četvrti čovek, trilera sa Nikolom Kojom u glavnoj ulozi.
Zečević je rekao agenciji Beta da Kojo igra čoveka koji se po buđenju iz kome ne seća prethodnog života, osim što saznaje da su mu ubijeni žena i dete. "Kreće u istragu i usput slaže kockice identiteta tako što saznaje neke vrlo zanimljive stvari o sebi. Film je triler pun obrta, ima nekoliko akcionih scena i biće bioskopski film u pravom smislu", kaže Zečević.
U filmu glume Bogdan Diklić, Dragan Petrović-Pele, Marija Karan, Boris Milivojević, Dragan Nikolić, Feđa Stojanović, Rale Milenković, Dijana Diklić, Miki Krstović, Vlasta Velisavljević i Senka Sokolović-Bertok. Predviđeno je da se Četvrti čovek snima oko osam nedelja u Beogradu, Smederevu i Jakovu, a Zečević očekuje da bi premijera mogla biti na jesen sledeće godine. Film se snima u produkciji Viktorija filma, koprodukciji Concept filma iz Beograda i Tivoli Film Production iz Budimpešte, a uz podršku Ministarstva kulture i Filmskog centra Srbije.
To mi djeluje kao domaca mjesavina Bornovog identiteta i Nika 8)
BLIC PULS pise:
Kazu da najmanje dve decenije u Srbiji nije snimljen pravi decji film. Reditelj STEVAN DJORDJEVIC resio je da prekine i snimi film baziran na cuvenoj bajci o IVICI I MARICI, koji ce se zvati VILENJAKOVA PRICA.
Izmedju ostalih u filmu ce igrati i JELENA JOVICIC. Ako je neko zlurad pomislio da ce lepa Jelena igrati vesticu, grdno se prevario! Jelena ce u tom filmu biti majka malog Ivice i jos manje Marice. Osim Jelene, igraju i VESNA TRIVALIC i BODA NINKOVIC, a veci deo filma snima se na Staroj planini i Tari.
BLIC PULS pise i ovo:
Ajde sto nam sve one lepe interpretatorke, sto se kaze, narodnog i slicnog melosa, odlaze (razgolicenim) trbuhom za kruhom, one se brze-bolje vrate cim odrade tezgu, al' sto nam ovako lepe, mlade i pametne odlaze u dalek svet, tamo gde sunce sigurno ne sija ovako prolecno u decembru kao ovde, e- to je vec problem. MARIJA KARAN, devojka od karijere u Srbiji, resila je da se na duze preseli u London i da se i tamo oproba. Kad ce da se vrati, nije precizirano. Jer u Londonu ce i da studira i da igra u (stranim) filmovima. M.KARAN trenutno vec radi na jednom filmu (americkom), rec je o akcionoj drami SERBIAN SCARS, dvojice reditelja: Amerikanca MAJKLA VIKERMANA i Crnogorca NIKOLE VUKCEVICA. Gospodo rediteli, ne otezite sa snimanjem, recite Mariji da se vrati!
QuoteBODA NINKOVIC
:x :x :x
Jel oni prave dječiji film ili horor??? :P
ČETVRTI ČOVEK je besraman rip-off BOURNE IDENTITY sa malo ubačenog MEMENTA da bi stvar bila još neukusnija.
Odavno nisam čitao ovako derivativan i nevešt scenario. Prosto je šokantno da je takav tekst uspeo da prođe na bilo kojoj Komisiji, ali opnda kad pogledamo sastav komisije, shvatamo da je jedino Biljana Maksić tu gledala narečene filmove a i pisala esej o verhoevenu, pa da zna da ni naslov nije originalan, no ona je, gle čuda, Zekin stari saradnik, i ona je pisala notes za scenario odmah posle Konkursa, a možda ga je i doktorovala, što ne smem da tvrdim.
Skerlić je takođe možda gledao nešto od tih filmova, možda TV film po Ludlumu kad je bio dete, međutim pošto je namestio pare za Bajića i NA LEPOM PLAVOM DUNAVU nije hteo više da se meša. Svoju misiju je tada izvršio.
Zdravko Šotra sigurno nije gledao nijedan od ovih filmova. Andrija Zafranović je možda eventualno video po parče na televiziji i otpisao ih kao šund, a Nikola pejaković nij čitao scenarije.
I eto nama ČETVRTOG ČOVEKA.
Ne bih želeo da se namećem u sastav ljudi kao što su Nolan i Gilroy, ali dosta je pokradeno iz OFICIRSKOG KLUBA koji sam pisao sa Mladenom Matičevićem, s tim što taj namerno svedeni akcioni film na tragu ROLLING THUNDER i serije 24 deluje kao Marcel Proust u odnosu na ovo.
Plot je sledeći, major VBA se budi iz kome uzrokovane metkom u glavi. Pojavljuje se policijski Inspektor koji se ponaša u najboljoj tradiciji Doctora Mabusea ukrštenog sa sociološkim opservacija Siniše Pavića i kreće da mu sugeriše ko bi mogao biti odgovoran kako za njegov metak u glavi tako i za pogibiju njegove obitelji.
OK, jasno nam je kuda vodi ovaj plot. Ali, Zečević i Boban Jevtić misle da nama to nije jasno. Oni misle da su svi u ovoj zemlji Zdravko Šotra koga je verovatno ovaj skript oduvao svojom originalnošću, ili barem Biljana Maksić, da ih drugarski potapšemo po ramenu.
Ovakva priča bi mogla proći sa nekim revolucionarnijim polazom, pre svega na planu promene vizure gde mi ovu predvidljivu priču gledamo iz nepredvidljivog ugla. Ili bi isti ovakav scenario mogao odlično proći u rukama nekog inovativnog reditelja koji planira da iskoristi nke revolucionarne rediteljske tehnike kako bi na bazi izanđalog predloška, stvorio whole new breed of action filmmaking.
To se nekada radilo u Italiji, sada se radi u Hong Kongu. Međutim, u scenariju bezmalo da nema akcionih sekvenci. Sve su jalovi dijalozi, statične scene. Muka živa.
Želim Zeki svu sreću sa ovim projektom. Sreća će mu biti preko potrebna.
Znam da su napisane dve razlicite verzije "cetvrtog coveka"..cujem da je Nikola Kojo za glavnu ulogu dobro placen.. :? toliko vredi da moze se snimiti jos jedan domaci film.. :?
Kojo je naš bnajskuplji glumac, ne čudi me da ih je odrao. Njegova tarifa je u ravni 2000 evra dnevno za neke manje uloge, ne znam da li malo spusti cenu kad je glavna uloga.
Kojo je nas najskuplji glumac!!! Ubijte me odmah xuss
I onda se čovek zapita kakav li je onaj najjeftiniji... :(
Tuga, eto sta je sve ovo :(
Pitam se za Lazu kad je on najskuplji glumac ipak mnogovredi.. :?:
Kojo je odličan glumac!
xrofl xrofl xrofl
Ha ha, crippled, ova ti je dobra...
Quote from: "crippled_avenger"Kojo je odličan glumac!
ali mu retko ili nikad ne daju da igra nešto drugo sem samog sebe, ili bar ideju toga ko je kojo (cool zajebant, šmeker, itsl.).
uveren sam da on ima veliki potencijal za jake dramske role, ali mu ih niko ne nudi; a uostalom, već i to što je kao komičar odličan je sasvim dosta.
Iskreno, mislim da on sem sebe i ne bi mogao nista glumiti, ne bih rekao da je neki potencijal...ali je istina i da mu daju uvijek slicne uloge.
Zato sam i skeptican u vezi njegove uloge u ovom filmu,ali ako je tako los scenario kako ga cripple predstavlja, onda vjerujem i da ce se Kojo dobro snaci... :wink:
Ja iskreno mislim da je Kojo odličan glumac, ali ima nešto vrlo zanimljivo u kreminoj tezi.
Naime, može li se u Srbiji u bujici loših filmova odrediti ko je dobar a ko loš glumac. Ja sam siguran da bi Jack Nicholson da ga staviš da glumi u Šotrinoj IVKOVOJ SLAVI bio gori od Mande.
Dobri glumci su osetljiv instruiment koji jako zavisi od režije.
Uopšte glumci su osetljiv isntrument. Videćete Katarinu Radivojević za koju sam ubeđen da je očajna glumica kako je fenomenalna u ČARLSTONU ZA OGNJENKU. S druge strane, za nju mi je Mladen Matičević, koji je apsolutno uronjen u arhaični američki žanrovski film gde je underplay zakon, kako je ona bila fenomenalna na kastingu za 1 NA 1. ali ja i dalje mislim da je očajna glumica, ubeđen glumicom kod Šotre i Lekića koji su debili.
Međutim, Kojo ima izuzetan šarm i ima screen presence, a naročito dok je bio i u fizičkom treningu, i mislim da za njega čak ni u ovom kontekstu ne grešim da je odličan glumac.
Osim poslovično loših scenarija i reditelja u aktuelnom srbskom filmu,na loš učinak nekih dobrih glumaca u velikoj meri utiču i "kolege" sa kojima rade na istom zadatku.Neko je negde napisao da bi pored Marinka Madžgalja i Brando delovao kao nemušti naturščik.
I još bolje-kad bi streljali glumce,Marinko bi nevin nastradao.
Tacno tako, cripple, u sivilu losih scenarija, ni glumci ne mogu pokazati mnogo. Da stavis bilo kojeg stranog glumca(kad bi to bilo izvodivo), za kojeg smatras da je sjajan, u neki nas prosjecan film, sa prosjecnim modernim srpskim scenarijem, dobices Kojinu glumu.
Zato ja i ne mogu reci da li bi Kojo mogao nesto i pokazati od glume kad ne znam u kojem bi on to novijem srpskom filmu mogao pokazati.
Poluučen,nedoučen,najgore je biti;
Pehar znanja do dna ispij, il` ga nemoj piti
Dovoljno je dve-tri kapi da bi bio pijan
Trezan biće samo onaj ko je mnogo pio.
(A. Poup)
Pozdrav,
tako je, samo oštro s njima :lol:
Zastrasujuca vest:
Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike u Vladi Republike Srbije Slobodan Lalović potpisao je sa producentskom kućom 'Monte Royal Pictures International' ugovor o realizaciji projekta 'Moderno ropstvo', igrane serije od 13 jednočasovnih epizoda snimljenih prema istinitim događajima, koja će biti deo kampanje u borbi protiv trgovine ljudima.
Lalović je na konferenciji za novinare održanoj tim povodom naveo da je vrednost projekta 72 miliona dinara, a za njegov početak Vlada je odobrila 6 miliona dinara.
Ministar je, uz ocenu da je očigledno da u Srbiji nije dovoljno prisutna svest o tom problemu, najavio da će igranu seriju pratiti i kampanja jer se, prema zvaničnim podacima, svake godine 120 hiljada žena preko Balkana prebaci u zemlje EU kao žrtve trgovine ljudima.
On je upozorio na to da je drastično porastao i broj dece koja su žrtve trgovine ljudima i ukazao na to da je u 2004. i 2005. godini njihov procenat u otkrivenim slučajevima iznosio čak 56 odsto.
Istovremeno, on je naglasio da raste i broj domaćih državljana koji su žrtve trgovine ljudima, jer su u 2005. godini od ukupnog broja identifikovanih žrtava 60 odsto iz Srbije, a u ovoj godini je od 60 registrovanih slučajeva 45 iz Srbije i Crne Gore.
Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima Dušan Zlokas rekao je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo specijalne jedinice koje se bave isključivo problemom trgovine ljudima.
On je naveo podatak da je u proteklih nekoliko godina podneto 250 krivičnih prijava protiv skoro 400 lica zbog izvršenih 360 krivičnih dela iz te oblasti.
Predstavnik 'Monte Royal Pictures International' Bojana Maljević, koja je i osmislila projekat, najavila je da će serija biti završena do kraja naredne godine, kao i da će se snimati i prikazivati u celom regionu.
Šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS-a u Beogradu Hanelore Valijer istakla je da će ova organizacija pomoći u podizanju nivoa svesti građana o tom problemu.
Od celog projekta će biti neke vajde samo ako Bojana bude igrala glavnu ulogu žrtve sekstrefikinga sa sve zlostavljanjem pogotovu što je u "Do koske" pokazala da se odlično snalazi u takvim glumačkim zadacima.
Ima li ubedljivije poruke za neobaveštenu javnost nego kad je objekt zlostavljanja lepa glumica.Otkad je Monika snimila Irreversible i Malenu,holivudske lepotice se grabe da ih zlostavljaju.
A čike iz Oebsa će sigurno za Bojanu moći da obezbede nekog boljeg baju od Borisa Milivojevića.
Na kraju krajeva, ako ne uspeju da srede za nekog glumca iz Španije ili Italije,tu je uvek stari,dobri,provereni Rade Šerbedžija.
da se osnuje revolucionarna milicija i sve da ih pohapsi.
Prva klapa filma ,,ULICA SREĆE", celovečernjeg igranog debija režisera i scenariste BRANKA MILORADOVICA, inače studenta montaže u ,,Dunav filmu", pala juče u ,,Madlenijanumu". Enterijer zemunske kamerne operske i teatarske kuće poslužio je za snimanje dijaloških delova jedne grandiozne scene u kojoj će učestvovati i simfonijski orkestar, a juče su se u kadru našli popularna pevačica IVANA JORDAN I MILOŠ VLALUKIN. Ovom mladom glumcu poverena je I glavna muška uloga u ostvarenju čije snimanje će biti nastavljeno sredinom januara a čija nas premijera očekuje na jesen.
- Zasnovan na prilično ambicioznom scenariju, pomalo i problematičnom budući da se bavi osetljivom temom krađe dece iz porodilišta osamdesetih godina, ovaj film je i produkcijski zahtevan i očekujemo da će post-produkcija trajati gotovo koliko i snimanje- rekao je juče autor Miloradović, koji je rešen da projekat realizuje bez pomoći zvaničnih institucija, oslanjajući se isključivo na sponzorska sredstva.
- Ovo je film atmosfere, obojen nekim posebnim stanjima, a Ivana Jordan nametnula mi se kao savršen izbor za ulogu jedne osobe slične njoj. Glumačke zvezde poput SVETOZARA CVETKOVIĆA u filmu se pojavljuju samo na par trenutaka i razrešavaju neke vrlo bitne stvari. Reč je o mešavini žanrova, roud muviju sa elementima drame i trilera- objasnio je Miloradović, dok deo ekipe smatra da se film žanrovski graniči sa HOROROM.
Ostvarenje koje tretira još uvek tabu temu zamene i krađe beba, u stvari je ludo filmsko putovanje koje će se snimati na putevima širom Srbije i Crne Gore.
Važne uloge u ,,ULICI SREĆE" poverene su i MARIJI VICKOVIC i KALINI KOVAČEVIĆ, dok roditelje glavnog junaka tumače NEDA ARNERIĆ i ČEDOMIR PETROVIĆ. Glavnu žensku ulogu, devojku Anu koja ulazi u život glavnog junaka i zauvek ga menja tumači debitantkinja MILJANA KRAVIĆ ,članica ansambla kikikndskog Narodnog pozorišta. Produkcija je poverena kući ,,Longhoup" iza koje takođe stoji Branko Miloradović.
MILOST!
Nego,kakva je ta mlada debitantkinja Miljana Kravić,je li čemu?
QuoteGlumačke zvezde poput SVETOZARA CVETKOVIĆA
Nemam ja ništa protiv Svetozara, ali otkad je on ZVIJEZDA? Mislim, nije baš Bata Stojković ili Živojinović. Na stranu što se toliko srozao da glumi u bosanskom filmu (srećom, za razliku od Bogdana Diklića, bar nije počeo da pravi karijeru na tome).
U pravu si, Harvi, Bogdan se bas srozao. Na dnu dna je. Nize ne moze. itd...
A hoće li u filmu biti ženskih naughty bitova?
"ČUDOVIŠTE IZ TAMIŠA" - Videh najavu (plakat) pre neki dan u Pančevu - zna li iko išta o ovom filmu?
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=3841
STATE OF THE UNION ADDRESS I
http://dobanevinosti.blogspot.com/2006/12/godina-raspleta.html
Inače, u povodu trafikinga, divna priča sa Bojaninim rediteljem Darkom Bajićem kome njena porodica sada producira film* *.
Moguće je da ovo uopšte nije tačno, ili da je urbana legenda, ali there you go.
Tokom festivalske eksploatacije CRNOG BOMBARDERA*, recimo, ode u neku javnu kuću u nekoj zemlji Beneluksa, recimo. Meni ta hronologija deluje najlogičnije.
I tamo lepo sve, fino, legalizovana prostitucija ceo fazon, rade kreditne kartice, dobiješ neki falš račun za košulju, kako bi opravdao trošak, sve u fulu. I dolazi Darko, traži devojku i bocu šampanjca.
I dobije ih u separeu.
Devojka se da na posao i čika Darko se ubrzo nađe u njenim ustima.
U zlo doba, pojavi se konobar i kaže, "Gospodine Bajiću, Vaša kartica ne radi."
E sad, ta komunikacija mora da je bila urnebesno smešna pošto Darko slabo zna strane jezike.
No, u trenutku kad se to čula, devojka izvadi Darkovu pišu iz usta i pogleda u konobara i upita, "Šta sad ja da radim, jel da nastavljam, ili?"
* da je CRNI BOMBARDER po sredi mislim pošto su se 1992. još uvek mogle podvaliti naše kreditne kartice po Zapadu. Ljudi su se masovno iživljavali na tu foru pošto su katcie bile vezane za račune koji su potom proglašeni za staru deviznu štednju, i onda kad stigne račun, ljudi kažu, 2Pa evo skinite sa mog računa" i tu se onda krug zatvori.
* * Darkov novi film NA LEPOM PLAVOM DUNAVU upravo govori o prostituciji, iako scenario ne obećava, očekujem da će ga Darko obogatiti svojim ličnim iskustvom.
Dok ovo kucam, urednica dečje televizije i producent serije o sex traffickingu Bojana Maljević, upravo snima izuzetno eksplicitnu seks scenu u novom filmu Darka Bajića NA LEPOM PLAVU DUNAVU. Obara se sa australijskim hunkom Michael Piccirillijem http://www.imdb.com/name/nm0681547/
Smatram da nije ukusno bljuvati Darka Dajica, jedinog coveka koji je pokazao da zna da kadrira u srpskom filmu. Ovaj covek je u kreativno i stilski osiromaseni domaci film uneo istinski smisao za vizuelno pripovedanje. Moguce je da neki filmovi koje je radio mozda i nisu bili najsrecniji izbor, ali, koji jos filmadzija moze da se pohvali da je iz devedesetih godina srpskog filma izasao neuprljan?
Pa evo, cak i Purisa Djordjevic ima svoj "Tango je tuzna misao koja se plese", Bajicev "tango" je "Rat uzivo" - Film ocigledno kontrolisan od strane brace Bjelogrlic. Strasno je kako se u nasoj sredini ljudi skloni apriornom nipodastavanju ljudi koji su pokazali sasvim ocigledne kvalitete tako retke i za ove uslove gotove nepojmljive.
Darkovu sudbinu je dozivela i "Krojaceva tajna", film koji nije bez mana, ali je proizvod ocigledno retkog i vitalnog talenta.
Quote from: "Mardi_Rustam"
Darkovu sudbinu je dozivela i "Krojaceva tajna", film koji nije bez mana, ali je proizvod ocigledno retkog i vitalnog talenta.
:x :x :x :x :x :x :x :x :x :x :x :x
mogao si slobodno da mu kvoutuješ čitav post i primeniš te iste smajlije...
Ja nisam gledao tu Krojačevu tajnu. A i ne znam kad ću stići. Čeka me gomila domaćih filmova - Grbavica, Go West, Nafaka,... :twisted:
Grbavicu obavezno pogledaj. To je uzasno kompleksan, emotivno nabijen film koji te nece ostaviti ravnodusnim.
Tacno, nece te ostaviti ravnodusnim- iznerviraces se i sto si ga poceo gledati...
Neko ko zna ko je Mardi Rustam sigurno ne misli da je Bajic vest reditelj niti da je GRBAVICA dobar film.
Zaista, zasto imam osjecaj da je Mardi neko ko je vec ovdje s drugim nikom? :lol:
Quote from: "krema"Zaista, zasto imam osjecaj da je Mardi neko ko je vec ovdje s drugim nikom? :lol:
ja čak imam i konkretnije slutnje glede marditovog identiteta, ali neću dečku da kvarim igru... ;)
Dobro se zna ko je Mardi...
oteto prokleto
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/01/poar-na-setu.html
Osvetniče,uteši nas i reci da nije stradala traka sa Bojaninim eksplicitom!?
Ne, traka je sacuvana.
Pohranjena je na sigurnom.
strasno...
sta god mislio o darku, ovo me je bas smorilo...
katastrofa...
(osim ako nije neka igrarija za koju mi ne znamo)
pa ja ne bih odbacio varijantu igrarije, iako brod navodno nije bio osiguran.
medjutim, moguce je da se radi o nekoj varijanti tipa da su potrosili pare FCS, da drugih para nema i da su napravili kao vis maior da ne bi morali da ih vrate.
no, opet, kako cujem iz ekipe, svi su, navodno, iskreno, potreseni, tako da mozda i nije rec o igrariji.
ko to zna.
u svakom slucaju, ne radujem se nicijem neuspehu. ali, sa druge strane, znajuci kako je do tog filma doslo, trebalo bi i oni malo da se upitaju...
Quote from: "crippled_avenger"znajuci kako je do tog filma doslo, trebalo bi i oni malo da se upitaju...
volim što je crip religiozan! :lol:
Quote from: "crippled_avenger"medjutim, moguce je da se radi o nekoj varijanti tipa da su potrosili pare FCS, da drugih para nema i da su napravili kao vis maior da ne bi morali da ih vrate.
upravo sam na to i pomislio.
Upravo su na to svi pomislili... :twisted:
da su nazvali film "Na ukletom plavom dunavu"sve bi bilo u redu :!:
Juče sam kupio DVD sa jednim od svojih dementnih favorita BALKANSKIM PRAVILIMA :oops: . DVD čak i nije loše urađen, ima neki bonus Making Of i sl.
Međutim, kao jedno od obeležja Bajićevog duha, 'ladno ima typo :oops: u menijima pa umesto GALERIJA piše GALEIJA... :x
It's so Darko... :D
update oko LEPOG PLAVOG DUNAVA
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/01/burning-down-house.html
Ja sam podmetnuo pozar.
Sledeća vest nam govori da nema razloga za brigu o budućnosti ovog dela, a kanda nam se smeši i pravi epik...
,,Na snimanje filma tokom dana je nameravao da dođe i scenarista filma NA LEPOM PLAVOM DUNAVU, ali je stigao samo do producentske kuće MADŽIK LAJN, gde je yatekao režisera DARKA BAJIĆA sa delom ekipe.
-Nije prvi put da se na snimanju filmova dešavaju požari- rekao nam je juče ROMČEVIĆ.- Sličan požar se desio kada se snimao BEN HUR ili NERON. Kao što znate filmovi su uspešno završeni, bez obzira na katastrofu koja se desila. U svakom slučaju, siguran sam da će ovaj požar tek predstavljati izazov za celu filmsku ekipu. Znam da će ih ovo tek dodatno motivisati i negde osećam da će ovo biti zaista sjajan film. NA LEPOM PLAVOM DUNAVU snima se na engleskom jeziku, a u njemu pored naših glumaca igraju i inostrani. Neki od njih trebalo je da doputuju ovih dana. Pre ovog požara snimalo se već 3-4 nedelje i nadam se da će ekipa vrlo brzo da nastavi sa radom."
Reditelj STEFAN ARSENIJEVIĆ, pobednik Berlinskog festivala 2003. godine za kratki film ATORZIJA, ovih dana je na Novom Beogradu počeo snimanje svog celovečernjeg prvenca LJUBAV I DRUGI ZLOČINI. Zaljubljeni par glume ANICA DOBRA i VUK KOSTIĆ, a scenograf je Folker Šefer, poznat po filmu ČUDESNA SUDBINA AMELIJE PULEN. Scenario su zajednički napisali ARSENIJEVIĆ, SRĐAN KOLJEVIĆ i BOJAN VULETIĆ.
JOVANČA JEDVA NAŠAO ĆURANA
LALA MARKOVIĆ, vlasnik jagodinskog restorana ,,Jovanča Micić", snimio je amaterski film o svetskom putniku po kome je njegov ugostiteljski objekat dobio ime. Povod za snimanje bilo je sećanje na preminulog glumca Miodraga Petrovića Čkalju. Lale je bio režiser, scenarista i tumač glavne uloge. Premijeru treba očekivati po Božiću.-kaže Marković. U toku je finalna montaža.
-Čkalja je igrao Jovanču u nezaboravnom filmu "Put oko sveta". Bio mi je prijatelj, ali i dragi gost. Preuzeo sam sve na sebe od početne ideje, organizacije snimanja, scenografije, glume do same montaže. NEMAM VELIKIH PRETENZIJA. Film sam uradio za sebe, ya dušu, kao i za svoje ukućane. DA UNUCIMA OSTAVIM USPOMENU NA SEBE, Čkalju i Jovanču- kaže Lala.
Najveći problem je bio GDE I KAKO NAĆI PRAVOG DOMAĆEG ĆURANA koji ne liči na industrijske.
-Obišao sam sva sela u okolini i jedva ga našao. ŠARENOG ĆURANA SADA JE TEŠKO NAĆI. Vlasnici nisu pristali da ga prodaju već su ga samo pozajmili za snimanje filma- objašnjava Lala.
Mnogo lepih kadrova snimljeno je u dvorištu fijakeriste čika-Radeta u Jagodini. On ima jedan od najlepših fijakera u Srbiji. U njemu je vozio Čkalju ulicama Jagodine kada su mu za ,,Dane komedije" predati ključevi grada.
-Za naše prilike to je kraljevski fijaker i upoređujem ga sa novim modernim kabrioletima sa pokretnim krovom- kaže Lala.
Deo filma snimljen je u ambijentu stare srpske kuće u Levču. To je čakmara na dva sprata. U donjem delu je kačara, a gore su sobe. Stepenicama od kamena dolazi se do gornjeg sprata i ulazi se na terasu, gde je doksat sa lukovima.
I u Lalinoj filmskoj verziji Jovanča na put oko sveta kreće sa sa ćuranom u ruci, obučen u narodnu nošnju: sa opancima, pletenim čarapama, šubarom na glavi, štapom i čuturom za pojasom.
po meni srpski film je umro odavno...para vrti gde umetnost nece
Opstanak filmske nacije - Darko Bajić
:: komentari (1) :: štampanje ::
BUKA: Tipičan ste predstavnik "Beogradske škole" filma. Za razliku od drugih, imate kontinuitet u snimanju filmova. Da li je to razlog što se niste okušali u inostranstvu, kao vaše kolege: Dragojević, Paskaljević...?
BAJIĆ: Tačno je da su neke moje kolege odlazile ili su barem razmišljali o odlasku u neke druge zemlje. I meni je nuđeno, pre "Sivog doma", snimanje jednog avanturističkog filma u Africi. To sam odbio, jer nekako volim život i podsticaj na ovim našim prostorima. Dodatni razlog što sam pravio filmove je što što sam, kao profesor, hteo studentima da ostavim neki pečat, da ih uputim u filmski svemir. Treći razlog je u tome što sam se uvek borio za opstanak jugoslavenske kinematografije. A kad čovek ima toliko stvari, onda biva zatrpan i ne pomišlja da odlazi. Inače, logično bi bilo otići iz ovake zemlje, koju je zadesila "celokupna opsada" sveta.
To što sam uradio s tim filmom je samo načelo temu o kojoj do tada niko nije hteo da priča, pošto smo kao narod tradicionalno uplašeni od policije i DB-a.
Možda je i strah jedan od razloga ostanka. Plašio sam se, jednostavno, da neću biti ravnopravan, i da će neko drugi uticati na mene, i čak da ću morati pljuvati na svoju zemlju, tj. onako postupati kako odgovara onom koji daje pare.
BUKA: Da li je ta želja za kreativnom slobodom uzrokovala stvaranje sopstvene producentske kuće "Magična linija"?
Jeste, pokušao sam tad da napravim neki svoj svet i da se osamostalim od režima. Rezultat je bio film "Balkanska pravila", koji je u jednom nezgodnom trenutku govorio o opstanku nacije. To je u određenim krugovima bilo protumačeno sa stanovišta dnevne politike. Nisam se mogao složiti s tim, jer kad razmišljam o Srbima, onda je to tri veka unapred. To je suština. Sve ovo se ne bi dogodilo da smo razmišljali barem pet godina unapred.
BUKA: "Balkanska pravila" je film netipičan za vašu dotadašnju autorsku orjentaciju. Stiče se utisak da je film ostao nedorađen zbog preambiciozne teme?
Mora se znati da jednostavno nisam smeo da idem preko toga. To što sam uradio s tim filmom je samo načelo temu o kojoj do tada niko nije hteo da priča, pošto smo kao narod tradicionalno uplašeni od policije i DB-a.
"Balkanska pravila" pokušavaju da povežu te elemente vrlo precizno. O tim stvarima su ljudi pričali na nivou anegdote, dok je suština priče zašto se to desilo bila vešto sakrivena. Možda zbog toga film do kraja nije bio dorađen. Suština je bila da se pokuša dokučiti kako srpski narod može da opstane na ovom području.
BUKA: Koliko je takva tematika privlačna za gledaoce sa ex-YU područja?
Zašto ja ne bih pogledao, recimo, hrvatski film, koji se bavi određenom temom tipičnom za taj narod. Srbi su se u staroj Jugoslaviji jedini stideli da kažu ko su. Svaki Francuz ili Englez se ne stidi svoje nacionalne pripadnosti.
BUKA: Zanimljivo da se Berček kao de-be-ovac javlja i u "Ratu uživo". Taj fenomen "DB" čini se da je više naduvana fama, nego što što jeste u stvarnom životu?
Policija je svuda oko nas. Nije problem onaj u uniformi, nego oni koje ne vidimo. Problem je u tome što su se u Srbiji pobrkali lončići između odbrane nacije i odbrane režima. U tom smislu je Berček, tj. "Mileta" ušao u film "Rat uživo" i rekao precizno ono što smo želeli da kažemo. Vrlo zanimljiv lik, jer prateći taj lik bili smo najjasniji kada je u pitanju država, koja je htela da sve drži pod kontrolom.
BUKA: Da li se i Vama dešavalo tokom 80-ih da završeni film ide kod nekog "Milete" na cenzuru?
Film "Direktan prenos" govorio je direktno o manipulaciji TV-vestima. Tada su taj film podržali intelektualci. Bio je to pravi bum, u stvari bum bunta. I tada se niko nije bavio sa mnom. Barem sam ja tako mislio. Smatrao sam da nemaju vremena da se bakću sa umetnicima, i da im je politika najbitnija. Posle toga, kad sam montirao "Sivi dom", u prostorije je ušao čuveni Ljubičić. Kad sam mu bio predstavljen on je prokomentarisao: "Ti si onaj koji pokušava da uvuče američku propagandu u Srbiju!" A ja sam pravio filmove o problemima delikvencije u KP-domu. Čak su domci tvrdili posle izlaska da nije ni približno prikazano ono što su oni tamo doživljavali. I sve ovo pokazuje da su ljudi iz ove branše uvek bili pod kontrolom. Poznato da je Mira Marković pre tri-četiri godine izjavila da je jugoslavenski film najveći krivac zašto se svet tako ponaša prema nama. Nakon tog njenog govora, ministar Željko Simić nije više želeo da pomaže domaću filmsku produkciju.
Prema tome, određena vrsta nadgledanja uvek postoji, kao što su bile famozne "crne liste" na kojima smo se nalazili Bjelogrlić i ja.
BUKA: Može li se očekivati posle "Oktobarske revolucije" da vi sad dobijete finansijsku podršku, a da režimski ljudi dođu na neku novu "Crnu listu"?
Čini mi se da u proteklom periodu i nije bilo puno "ljubimaca". Svi su se mučili na isti način. Jednostavno, bili smo onemogućeni da pravimo filmove. Mi smo uspeli ipak da snimamo i tako očuvamo domaću kinematografiju pod velikim mukama. Zato su jako bitni: "Kobra film", "Cinema Design", "Magic Line", i sl, što su u kontinuitetu uspevali da prave filmove.
BUKA: U devedesetim mnogi su glumci i režiseri postali producenti. Da li se u takvim uslovima gubi umetnička kreativnost?
Smatram da je izuzetno teško biti i režiser i producent. Čini mi se da se jedno drugo isključuje. Izuzetno je važno da režiser ima dobrog producenta, koji će ga pokušavati vraćati na suštinu filma, a to je da film mora imati komunikaciju s publikom. U tom smislu, uloga producenta u Holivudu je nešto što treba "ukrasti".
BUKA: Čini se da Vaša saradnja sa Bjeloglićem ima zanimljiv istorijat?
On meni često u šali prebacuje da sam mu, kada je glumio u "Velikom transportu", posle premijere rekao da je super odglumio i da ću ga angažovati za sledeći projekat (Sivi dom). I serija je bila krenula, a Bjela priča kako sam zaboravio da ga pozovem. Posle sam insistirao da glumi u "Zaboravljenim", iako je imao obavezu da snima "Bolji život". Trebao mi je kao vođa mladih glumaca koje sam tad okupio.
Rock'n'roll u jakim emocijama i u načinu života je uvek bila crta mojih filmova i ako to postignem onda sam zadovoljan.
Ta naša saradnja nastavljena je kroz "Crni bombarder", gde smo u produkciji Rake Đokića videli kako funkcioniše jedan bioskopski film, što će nam koristiti za naše sledeće projekte. A sad smo se i kao producenti ujedinili za "Rat uživo".
BUKA: Posle gledanja filma, stiče se utisak da je to Bjelina najozbiljnija uloga u karijeri?
Očito da mu je ovo najzrelija uloga. On je veliki profesionalac i radnik, koji je uz to i talentovan. Kada se spoje ta tri faktora, onda je logično da će se njegov lik u "Ratu uživo" (Sergej) dugo pamtiti.
BUKA: Koliko je film "Crni Bombarder" omaž devetom martu '91 ili kao najava budućiih burnih dešavanja u Srbiji?
Na početku filma "Crni bombarder" piše da se film dešava 1999, i samim tim su neverovatne stvari koje su se dešavale '96 i '97. Znači, desila se nekakva anticipacija događaja. Ta igra pokazuje koliko možete gledati "Crni bomarder", on je i danas apsolutno aktuelan. Ako hoćete da ukradete nekoga u životu, onda to radite tako što ćete to prebacivati kroz svoju vizuru. Tada će ta priča imati univerzalnost za ceo svet i univerzalnost vremena, što znači da će ostati da traje. A opet ima osobinu jednog dokumenta za jedno istorijsko vreme.
BUKA: I Vaši filmovi pre "Crnog Bombardera" poseduju taj rock'n'roll način razmišljanja?
Rock'n'roll je sve ono što smo mislili i doživljavali u tom trenutku. R'n'r je način života i odrednica kod mene. Tako sam u prvom filmu napravio scenu gde u istom krevetu spavaju dva muškarca i žena.
U "Crnom Bomarderu" sam imao rock'n'roll devojku koja svira gitaru. Kao što znamo, gitara je muški instrument, ali hteo sam malo da se poigram s tim. Čak i "Rat uživo" može se podvesti pod R'n'R.
Rock'n'roll u jakim emocijama i u načinu života je uvek bila crta mojih filmova i ako to postignem onda sam zadovoljan.
BUKA: Serija "Sivi dom" izbacila je čitavu plejadu novih glumaca (Laušević, Lečić, Vidaković, Cvijanović...) koji će posle postati nezamenjivi u domaćem filmu. Koliko se osećate zaslužnim za njihov kasniji uspeh?
Ja se osećam zadovoljnim pre svega što sam sa njima dobar prijatelj, i što sam šansu koja je meni pružena uspeo da podelim sa njima. I sa treće strane, što sam ih dosta naučio, ali mislim i da sam ja od njih naučio. Može da zvuči skromno, ona Hičkokova da se glumci ponašaju kao stoka, ja to okrećem i kažem da tako treba da bude u mislima reditelja. Za javnost uvek kažem da je za dobrog glumca zaslužan sam glumac 80-90%, a reditelj 10-20%, dok je za lošeg glumca kriv 100% reditelj, jer to njegov izbor.
BUKA: Zašto se više ne snimaju generacijske serije poput "Sivog doma" ili "Grlom u jagode"?
U to vreme sve se radilo filmski tj. na 16 ili 35 mm. Radilo se filmskom pameću i to čini tu razliku u odnosu na današnje vreme, kada je cilj sapunica da se brzo uradi i da se ostvare masovni kontakt sa publikom.
BUKA: Koliko je srpski film opterećen Kusturičinim filmovima kada je u pitanju uspeh na Zapadu?
Hoćeš da kažeš da nas poistovećuju sa Ciganima. Ne mislim da je baš tako. Kusta je izuzetno talentovan čovek, koji je uspeo da pomogne Yu kinematografiji tako što je postigao veliki uspeh sa vlastitim filmovima. Možda jedino što u određenom trenutku kad je bilo najteže Yu kinematografiji on to nije učinio. Inače, smatram ga jednim od najboljih svetskih reditelja.
BUKA: Kakvu viziju imate za srpski film u narednom milenijumu? Koliko ste "ugroženi" pred talasom novih reditelja(Andrić, Zečević, Milosavljević...)?
Ja se dobro držim. Navikao sam da se borim i to je, ustvari, borba sa samim sobom. Dobro je što su se pojavili novi mladi autori. Na kraju krajeva, ima dosta reditelja koji će se baviti bioskopskim filmovima i reditelja za komercijalne filmove, kao i za autorske i eksperimentalne filmove.
U budućnosti vidim jednu čvrstu i stabilnu kinematografiju.
Kad je uspela da preživi desetogodišnje muke, sada ima to plodno tlo za povratak tamo gde je plejada sjajnih reditelja koji su YU kinematografiju postavili među deset najjačih u svetu.
QuoteU "Crnom Bomarderu" sam imao rock'n'roll devojku koja svira gitaru. Kao što znamo, gitara je muški instrument, ali hteo sam malo da se poigram s tim.
"ako vec uzimas taj elektricni kurac u ruke, onda nauci njime da se sluzis. kao ja. i budi musko."
(Crni Bombarder)
nema sta, dare je pravi rokenrol baja. dva muskarca i zena u istom krevetu. covjece, 100% rokenro'.
burn baby burn
specijalni video napravljen povodom neočekivane havarije
http://www.almanahkulture.com/film/nlpd.avi
http://www.almanahkulture.com/nlpd/eng/appeal.html
APPEAL !!!
We are addressing you today, in an attempt to salvage a tragic situation.
On January 3, 2007, minutes before the crew arrived on the set of Darko Bajic's film,
On the Beautiful Blue Danube, its main location, a cruise ship, along with the entire set design, went up in flames,
with the cause still under police investigation.
This film, which is the first Serbian production to be shot in the English language, which features an internationally
award winning cast and crew, is half-way to completion. However, with the devastation of the costs of the damages
caused to the ship and everything that was lost in the fire, including a portion of the film equipment, this film cannot
be completed without additional funding.
Due to a set of circumstances, the film shoot had to begin on November 15,2006 in order to retain funding given my
the Ministry of Culture and the Film Fund in Serbia. This cruise ship, was the only existing ship in Serbia, and in areas
around, that could fit the needs of the project. This ship is one of a kind, with an incredible history spanning close to
100 years. Due to the fact that the cruise ship could not get a boating license, no insurance company was willing or
able to insure the boat.
The story takes place on a cruise ship, travelling from Vienna to Belgrade, where people from different nations,
religions, and social statuses, meet. Their mutual lack of communication culminates into absurd situations colored
with dark humour. This film is a story of modern slavery in the global society and the trafficking of people.
In our desire to achieve the greatest results, this movie is shot on Super 35
(ARRI 535 ), on KODAK Vision 2, and uses the services of the TECHNICOLOR Laboratory in Los Angeles. We are
certain that this film has the potential to gain great interest from the global cinema audience.
If you are able to help the completion of this project, the possibilities are:
-Donation
-Sponsorship
-Partnership / Co-Production
-Upfront purchase of distribution rights
We appeal to you and the international film community to support the completion of this project, which is the first
attempt to create an international film, after all the political changes and finally, the restoration of democracy in
Serbia.
For additional information, as well as, a short documentary, photos and updates, please visit:
www.almanahkulture.com
or write to us at:
mag.line@ikomline.net
Already shot footage (50 minutes of the film) is available upon request.
If you are unable to lend your assistance, please refer us to those who may be able to.
We thank you for your support.
For Magic Line Productions
Darko Bajic (Director & Producer)
MAGIC LINE PRODUCTIONS has existed for 12 years and has released internationally recognized feature films ,
documentaries, industrial films, commercials, campaigns etc.
Official project selection of the Berlinale Co-Production Market 2007
(arranged alphabetically according to production company):
- The Frost (Ferran Audí), Alta Realitat Produccions & Original Film, Spain/ Norway
- The Age of Amphibians (David Planell), Avalon Productions, Spain
- Heart of Fire (Luigi Falorni), BurkertBareiss Development & TV60 Filmproduktion, Germany
- White Fever (tbc), Catpics Coproductions, Switzerland
- You Will Not Know (Ewa Stankiewicz), Centrala, Poland
- Every Day is a Holiday (Dima El-Horr), Ciné-Sud Promotion & Taxi Films, France/Lebanon
- The Collectors (Clement Virgo), Conquering Lion Pictures, Canada
[size=24]- The Good Doctor (Darrell James Roodt), EIKON Media, Germany[/size]
- The Woman with the Broken Nose (Srdjan Koljevic), Film House Bas Celik & Mediopolis Film- und Fernsehproduktion, Serbia/Germany- Sunshine Superman (Sarah Polley), Galafilm, Canada
- Honour (Reza Bagher), Hob, Sweden
- Jash - The Traitor (Fariborz Kamkari), Kurdia Films & Far Out Films, Iran/Italy
- Autonauts on Kosmobahn (Werner Penzel & Nicolas Humbert), LesFilmsDuPresent & Cinenomad & Avista Film, France/Germany
- La Roldana (Laura Mana), Maestranza Films, Spain
- Niebla (Francisca Schweitzer), MC Films & BaR, Chile
- The Man with Kaleidoscope Eyes (Joe Dante), Missing In Action & Elizabeth Stanley Pictures, Great Britain/USA
- Amnesia (Tony Krawitz), Porchlight Films, Australia
- Starting Over (Wang Chao), Rosem Films, France
- Circus Fantasticus (Janez Burger), Staragara Production, Slovenia
- Bright Colours, Cold Sunshine (Mike Walker), The Content Providers & Meanpeach, Great Britain
- The Last Summer of La Boyita (Julia Solomonoff), Travesia Productions, Argentina
- A Tram in SP (Aitzol Aramaio), Tusitala Producciones Cinematograficas, Spain
Rotterdam-Berlinale Express:
- Dog Security (Jorge Gaggero), Aquafilms, Argentina
- Lost Persons Area (Caroline Strubbe), Minds Meet, Belgium
- Lebanon (Samuel Maoz), Paralite Productions, Israel
World Cinema Market:
- Milk (Semih Kaplanoglu), Kaplan Film Production & Heimatfilm, Turkey/Germany
Talent Project Market:
(arranged alphabetically according to the talents):
- Amreeka (author/director: Cherien Dabis), USA
- When Elephants Fight (author/director: Domenico Distilo), Italy
- Mainland (author/director: Peter Folie), Germany
- The Bad Intentions/Las malas intenciones (author/director: Rosario Garcia-Montero), USA/Peru
- The Unforgettables (author/director: Matan Guggenheim), Israel
- The Pirates of Rat River (producer: Roland Kanamüller), Germany
- Strangers (producer: Yen San Michelle Lo), Malaysia
- Intimate Stranger (author/director/producer: Mayu Nakamura), Japan
- How to Rewind Your Dog (producer: Emmy Oost), Belgium
- September (author/director/producer: David Rosfeld), Canada
The Rescued (author/director: Srdjan Sarenac), Bosnia-Herzegovina
Jedina varijanta da se spoje Dante i Koljevic...
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/01/etvrti-ovek-set-report.html
BEOGRAD, 18. januara 2007. (Beta) - Autori humorističke serije "Mile protiv tranzicije" pripremaju novih 14 epizoda o doživljajima poslednjih godina jednog od najprepoznatljivijih televizijskih likova zahvaljujući glumi Zorana Cvijanovića.
O nastavku serije čije je snimanje prekinuto posle tri sezone uspešnog prikazivanja, Cvijanovićeva producentska kuća "Jodi muvi kraftsmen" (Yodie Movie Craftsman) trenutno vodi završne pregovore sa televizijom B92.
Scenarista serije Srđan Anđelić rekao je dnevniku Blic da je uz pomoć Srđana Valjarevića i Biljane Srbljanović pripremio nove epizode u kojima će se pojaviti tri-četiri nova lika, kao što je Miletova komšinica koja vodi nevladinu organizaciju.
"Ne znam dokle su stigli pregovori, ali vrlo je moguće da će te junake glumiti Nikola Kojo, Nikola Pejaković, Anica Dobra... Postoji ideja da se ovog puta snimi i igrani film o Miletu Tranziciji, ali je sve to još u početnim pregovorima", kaže Anđelić.
Glavni i odgovorni urednik televizije B92 Veran Matić rekao je listu da se nada da će se uskoro okončati pregovori o snimanju i emitovanju novih epizoda serije o Miletu, uvrnutom lik sa Čubure koji svojim komentarima na satiričan način prikazuje odnos prosečnog građanina Srbije prema tranziciji.
Cvija je zakon, a Mile(to ne moze se objasniti)
Jos ako snime i film sa Milom, e onda, svaka cast domacine, ima da bude jedno od najboljih ostvarenja srpske kinematografije.
Pa... ne znam baš. Mjehur, ne može se poreći, ima duha koji u kraćoj formi ima dovoljno daha. Mada se prevashodno oslanja na Šojkinu hipertrofiranu glumačku interpretaciju. Veoma sam sumnjičav u pogledu toga da se Mile sa ovakvom koncepcijom pretoči u uspešan celovečernji film. Nije da Mjehur to ne ume (Munje su solidan primer), ali to bi, čini mi se zahtevalo dosta dodatnih zahvata na konceptu Mileta: širenje atributa lika na nekoliko strana i dodavanje par novih nivoa, proširivanje pratećih likova iz gotovo nevidljivih statista u nešto čvršće, scenario koji nije samo predigra i punchline... Mislim, ne kažem da je nemoguće, naprotiv, prilično bih rado gledao dobar Mile film, ali ne mislim da ga je lako napraviti...
Meho, taman kada sam postao tvoj najveći obožavalac, i kada sam na VHS privoleo tvoje gostovanje kod Olivere Kovačević, razočarao si me tako tolerantnim stavom spram Mjehura. No, kako kaže baba Tennatka teško je naći Someone who won't leave me feeling/ Disappointed/ Once more
Inače, evo trenutnog statusa Maljevićkinog trafficking serijala, from Bojana herself:
Upravo se završava "istraživačka" faza rada koju sa stručnim saradnicima (već sam navela sa kojim, ima ih desetak) radim ja sa koautorima idejnog projekta a to su Dušan Vojvodić i Milina Trišić. (nas troje smo dakle koautori projekta)
Ta faza se završava za nekih sedam dana kada će se napraviti jedan mali tim pisaca da napišu 13 epizoda serije. Verovatno će biti podeljeni tako da pišu različite oblike trgovine ljudima (nadam se da si razumeo da ćemo obuhvatiti sve).
Režiraće isto nekoliko reditelja, mladih i perspektivnih. Ne bih sada da licitiram imenima, pre nego što se završe dogovori.
Preobiman je ovo posao za jednog pisca i jednog reditelja.
Jebemga, verovatno je u dobroj meri u pitanju par ličnih susreta sa Mjehurom u nekim osetljivim momentima mog života koji su me ostavili ofarbanim doživotnom ličnom simpatijom spram njega... Mada, sad kad gledam šta sam napisao, pa nisam ga ja nešto tu bezočno nahvalio, dosta sam rezervisan. Što znači ti verovatno ne možeš očima da ga vidiš, hehehe.
Ali Olivera Kovačević, mmmmmm, to je već druga stvar....
Pazi, jedno je Mjehur, drugo je Srdja Andjelic. I mene je Mjehur svojevremeno umeo da impresionira. Ali, Mjehur je odavno mrtav...
Tu si, rekao bih, u pravu... Ni one njegove napise u Plejboju ne čitam...
Ne seri da si ostvario jednu od svojih skrivenih fantazija i video Oliverine krake uživo?! Kojim povodom,šta je bila tema ako nije tajna? Ne sumnjam da si izludeo ostale sagovornike a i nju samu.
Ta serija je stvarno zanimljiv fenomen.Prvobitna zamisao Verana i ekipe b92 da kroz Mileta ismeju autističnog srpskog nacionalistu učaurenog u domaćinskoj tradiciji, koji se Evrope i žutih zvezdica plaši ko đavo od krsta,izrodila se u nešto sasvim suprotno pa je Mile postao nacionalni heroj da su čak i najzagriženije pristalice "pridruživanja po svaku cenu" komentarisali sa odobravanjem pojedine njegove replike u stilu:"Pa čekaj,u pravu je čovek".
Ali naravno ni Veran sa početka priče nije isti glodur.Sad je to novi Željko Mitrović koji je b92 pretvorio u urbani Pink i postavio standarad u profilisanju programa koji spaja političku korektnost i najgori šund u kome se kolju žuto novinarstvo Brankice Stanković i kičeraj Đurička i Lune Lu.Čovek je najzad počeo da tržišno razmišlja i uvideo da može mnogo bolje da se omasti od šunda i onog "što narod traži" nego od Soroševih donacija.Zato me i ne čudi što hoće da snimi nastavak.
Jedino se zajebao kod angažovanja Srbljanovićke kao koscenariste.Kapiram ja da mu je namera bila da ona malo obuzda Anđelića kako se stvari ne bi sasvim otrgle kontroli i u potpunosti ogadili ljudima EU i blagodeti "civilizovanog" sveta kao i da zanatski uobliči scenario,ali to nikako ne ide zajedno sa idejom da serija bude gledana jer ta spodoba nije u stanju da napiše bilo šta što bi bilo zanimljivo prosečnom,normalnom gledaocu koji nema ni vremena ni živaca za njene opskurne ispljuvke koje "demokratska Europa" naziva dramama i obasipa nagradama.
Što se tiče Anđelićevih tekstova u prva dva serijala,pa očigedno je bilo da on nema kapaciteta da dobre ideje i materijal koji mu sama tema servira kao na tacni,do kraja iskoristi i iz njih izvuče maksimum.Uspevao je da napiše par genijalnih epizoda(pasulj,Hag..)ali u većini ostalih nije bio u stanju da popuni čak ni tako kratku formu od pola sata što je nesrećno rešavano Cvijanovićevim dranjem i ppreglumljivanjem što je posebno bilo vidljivo u drugom serijalu.A to sigurno neće prevazići uz pomoć jedne od Jahačica Apokalipse.
QuoteNe seri da si ostvario jednu od svojih skrivenih fantazija i video Oliverine krake uživo?! Kojim povodom,šta je bila tema ako nije tajna? Ne sumnjam da si izludeo ostale sagovornike a i nju samu.
Ne, ne, nažalost, sve ostaje samo u domenu fikcije. Ljubazni Cripple je, držim referirao na moj najsvežiji blog post, neku vrstu farsičnog naučnofantastičnog (ili bar spekulativnog) štiva:
http://cvecezla.mojblog.co.yu/permalink.aspx?id=79657
Ode nam Kojadin, evo malog recapa njegovog uticaja na srpski film
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/01/kraj-jednog-doba.html
Znači,Macankovićka je ta koja hoda koracima od 100 000 milja.
Kojadin je svojevremeno najavljivao grandioznu britansko-srpsku koprodukciju My lovely sergeant o legendarnoj Flori Sends,Irkinji koja se kao dobrovoljac borila u Srpskoj vojsci u 1.svetskom ratu i u činu poručnika zaslužila čak i Karađorđevu zvezdu.
U ulozi Flore bila je najavljena čak i Kejt Vinslet ali se u ceo projekat sa naše strane izgleda umešala mutna ekipa iz Niša koja je producirala sa Šotrom Zonu i Pljačku..pa je to naravno rezultiralo odustajanjem Engleza.
Možda je i bolje jer je uloga srpskog oficira u koga se Flora zaljubljuje trebalo da bude dodeljena Goranu Višnjiću.
Osvetniče,znaš li ti nešto više o tome?
Ne, prvi put čujem, ali zvuči bizarno.
Quote from: "EKSTREMISTA"mutna ekipa iz Niša
ovo je jos malo pa pleonazam...
Rotterdamski festival smanjio finansiranje stranih projekata. Videli ljudi da se Bosanci i druga žgadija previše ostrvili na njihove pare. Pametno.
Jedino Godzila Žbanić nema razloga da brine za finansiranje svojih budućih "filmova" jer su svetski fondovi društava za zaštitu retkih životinjskih vrsta neiscrpni.
...kanda je KATE WINSLET kljucno ime u svim fake projektima serbske filmske mafije jer bila je pominjana kao prvi pick za ulogu o filmu Duchicu( koji nije odmakao dalje od 1 snimljene scene i pat fotografija, bez K.W., naravno)...
...on the topic, moj all-time favorit je ipak PETAR ZEC( RTS perjanica i razdevichitelj mukica sa BK akademije ili Akademije lepih umetnosti, whatever), koji je na leto 1993. formalno najavio skori pochetak snimanja super- spektakla OMER-PASHA LATAS i pri tom je mahao potpisanim ugovorom za tumacha naslovne uloge, a to je (bio) ROBERT DE NIRO...
Da ti nisi nešto pobrkao... taj projekt je odrađen pre desetak godina i prikazivao se nekoliko puta u RTSovom terminu za drame. Ista priča za Winsletovu, ne sećam se Višnjića, i velika britanska koprodukcija. Na kraju je bila situacija - ja ću ovde iskoristiti moju omiljenu uzrečicu "tresla se gora, miš abortir'o" - sve je bilo znatno svedenije i snimljena je televizijska drama.
Sa Anom Sofrenovic, bese, NASA ENGLESKINJA ili tako nekako...
Da, da, i mene si sada podsetio naslova. :lol:
Baš tako.Drama Naša Engleskinja je bila prikazana više puta,ali projekat o kome sam govorio bio je aktuelan skoro i bio prilično ozbiljan u najavi.Postojao je čak i scenario čiju sam prvu verziju video na internetu i bio razočaran s obzirom da ga je pisala žena koja je umesto istorijske drame zasnovane na Florinoj biografiji i istorijskim činjenicama napisala zašećereni ljubić.
Zato je i bolje što je to puklo jer jedna tako veličanstvena žena kao što je bila Flora ne zaslužuje da se uspomene na nju prljaju na takav način.
www.mylovelysergeant.com/menu.html
Može da se uradi buddy nurse ili bar bestiality porno film FLORA & FAUNA...
QuoteVideli ljudi da se Bosanci i druga žgadija previše ostrvili na njihove pare.
Dear Sir!
I wish to complain about the term "Bosnian" being used in a completely inappropriate manner.
Quote from: "crippled_avenger"Rotterdamski festival smanjio finansiranje stranih projekata. Videli ljudi da se Bosanci i druga žgadija previše ostrvili na njihove pare. Pametno.
Dear Sir!
I wish to complain about your completely inappropriate manner of using
understatement regarding the term "Bosnian".
Dear Sir!
I wish to complain about the previous complaint. It is completely misleading and may cause a casual reader to misinterpret my original complaint. My original reason for complaining was the fact that the word "Bosnian" was used for those stupid, crappy, uneducated fascists... errrr, I meant FILM DIRECTORS from Sarajevo. In reality, a more narrow and appropriate term should have been used, like "Federation BiH citizens", or "Allah followers" or something. Republic of Srpska, an entity in Bosnia where I live, doesn't want to have anything with those directors and their "films". This is not to say that people in RS suck less then people in FBiH, but only that people in RS don't make movies.
Yours truly,
sgt. Harvester Invisible Man Eli Roth, Mrs.
Quote from: "Harvester"This is not to say that people in RS suck less then people in FBiH, but only that people in RS don't make movies.
Yours truly,
sgt. Harvester Invisible Man Eli Roth, Mrs.
You, Sir, suck like a pro!
Best regards,
Ghoul Inc.
Dear Sir,
I would like to file a complant against the misuse of the term 'Allah followers' I detected in one of your posts on this esteemed forum. I could not help but notice that you used it as if it was in some way to be considered a bad thing. I am sure this was not the intended meaning you wished to saddle your communique with and am certain we can settle this misunderstanding without resorting to physical violence.
Yours truly
M
Curses!!! Ghoul done gone and ruined my punchline.
Thank you, dear Sir! I am happy that you recognized my talent. However, though I may suck like a pro, I am aware that it will take a lot of hard work to reach the standards set by the leaders in this field, namely Ghoul Inc.
Dammit! Meho ruined my punchline!
Quote from: "Harvester"Thank you, dear Sir! I am happy that you recognized my talent. However, though I may suck like a pro, I am aware that it will take a lot of hard work to reach the standards set by the leaders in this field, namely Ghoul Inc.
Dear Sir,
I'm sure that you said this not as an attamept at a kind pleasantry, but only because it is true.
Your awareness of the fact, however, makes you one step closer to reaching that rainbow!
Truly mine,
Ghoul
Ama prekini već jednom da ordiniraš na ovom topiku i čekaš da ti neko odgovori na tvoje pošalice! Bolje piši neku knjigu or something.
Snimanje filma 'Ljubav i drugi zločini' u režiji Stefana Arsenijevića počinje 1. februara u Novom Beogradu, u koprodukciji Srbije, Nemačke, Austrije i Slovenije, najavljeno je na konferenciji za novinare u Beogradu. Mladi srpski reditelj Arsenijević , dobitnik 'Zlatnog medveda' u Berlinu za kratki film '[A]torzija', ovim projektom debituje u dugometražnom igranom filmu. On je i koautor scenarija, sa Srđanom Koljevićem i Bojanom Vuletićem.
Glavne uloge u savremenoj melodrami igraju Anica Dobra, Vuk Kostić, Milena Dravić i Feđa Stojanović, a u ansamblu sa velikim brojem bitnih epizoda igraju, uz niz srpskih glumaca, i gosti Hana Švamborn i Juko Išikura. Kreativni tim je međunarodni - direktor fotografije je Simon Tanšek, scenograf Folker Šefer, kostimografi Nebojša Lipanović i Veronika Albert, montažer će biti Endrju Bird.
Producenti su 'Art & popkorn' iz Beograda, 'Icon film' iz Kelna, 'Amor Fou' iz Beča i 'Studio Arkadena' iz Ljubljane. Srpski producent Miroslav Mogorović najavio je da će snimanje trajati do 31. marta, sa budžetom od 1.350.000 evra.
Paradoksi naše kinematografije, LJUBAV I DRUGI ZLOČINI koji je verovatno neki kamerni savremeni komad košta četiri puta više od ŠEJTANA...
Nevini ljudi ljudi optuženi za ubistvo- događaj iz daleke 1908. godine, zabeležen u knjizi Tomislava Miletića, inspirisao Gorana Erčevića da snimi igrani film.
Radio-televizija Kruševac snima svoj prvi igrani film pod nazivom KLEVETA . Radnja ove ekranizovane priče biće zasnovan na istinitim događajima. Uz rediteljski rukopis višegodišnjeg snimatelja RTK Gorana Erčevića Lakija, kadrovi KLEVETE će biti snimani i uz korisne korisne konsultacije iskusnog režisera Mikija Stamenkovića, poreklomiz ovih krajeva. Inače, Televizija Kruševac je ubeležila brojne, značajne dokumentarce, a među poslednjima je i veoma uspešan SEDAM ŠLJIVA, istakao je Slađan Majstorović, direktor RTK. Svedočanstva o istinitim događajima i bratoubilačkom ludilu za vreme Drugog svetskog rata takođe je u ovom ostvarenju, beležila kamera Gorana Erčevića.
Uloge u ,,KLEVETI" će, ako pregovori uspešno budu okončani, biti povereni glumcima Kruševačkog pozorišta. Vecć su poznata i mesta na kojima će se snimati, najverovatnije krajem rata.
Predračun pokazuje da je za snimanje ,,KLEVETE" potrebno 2,3 miliona dinara. Do sada je prikupljeno oko 500 hiljada, a u RTK veruju da će sredstva biti obezbeđena. Erčević je, zahvaljujući ljudima koji su prepoznali ovaj poduhvat kao značajan, pomenuo ,,Ljubu tona"(ustupio rasvetu), zatim SO Kruševac i SO Aleksandrovac, ,,Kruševacput", ,,Poslovni centar" Kruševac, ,,Stevanović invest", ,,Vino Župu"...
Priču o streljanju nevinih ljudi s početka 20.veka a zbog navodnog ubistva, Goran Erčević je čuo još u detinjstvu. Rad na scenariju podgrejala je i knjiga Tomislava Miletića, prosvetara i hroničara ovog kraja, koji je svedočenje o istinitom događaju i zabeležio.
- Istina o ovoj nepravdi je na svetlo dana isplivala tek posle 40 godina, i zato igrani film i nosi naziv ,,KLEVETA". Scenario smo radili Slobodan Cenc, novinar ,,Pobede" i ja, iza kamere će biti Ivan Jočić, a montaža je poverena Predragu Grujiću. Ovo je tim naše kuće, sa kojima sarađujem petnaestak godina, i u koji verujem- reči su reditewlja Gorana Erčevića.
Ukoliko vas zanima u današnjem STANDARDu, imate Cripplov intervju u kome radi dalje na destabilizaciji srpske kinematografije.
KAKO POSTATI HEROJ
važan naslov na ovogodišnjem FESTu...
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/02/kako-postati-heroj.html
zeka je privrsava svoj rimejk DE VIERDE MANa...
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/02/etvrti-ovek-zadnja-klapa.html
...DARKO BAJIC zvanichno objavio da nastavak snimanja NA LEPOM,PLAVOM DUNAVU pochinje 20. marta...kaze, snimljeno je 50% priche, ostale su uglavnom koreografske tachke(???)
...posle Zechevicevog CHETVRTOG CHOVEKA, Semka Sokolovic-Bertok xqueen1 xqueen1 xqueen1 xqueen1...je pojachala i redove ekipe LJUBAV I OSTALI ZLOCHINI!!!
Pa da, postoji kabaretski deo u scenariju za NA LEPOM PLAVOM DUNAVU. Numere su pisali Bora Čorba, Ki(n)ki Lesendrić, Vlada Divljan, Bajaga, ...
Našlisu kao neki brod u Beču koji odgovara i čak razmišljaju da brodom stvarno krenu niz Dunav od Beča ka Beogradu i da tako snimaju. Problem je u tome što Bajić nema para da iznajmi brod.
Tom Vejts u srpskom filmu
Glumac i producent Goran Radaković, nakon velikog uspeha filma ,,Guča", u saradnji sa režiserom Darkom Lungulovim uskoro će početi snimanje novog filma ,,Ovde i tamo". Kako smo ekskluzivno saznali od Radakovića, u filmu bi trebalo da zaigra i slavni muzičar Tom Vejts. Osim njega, u filmu koji će se snimati u Srbiji i u Americi igraće i Mirjana Karanović i Lazar Ristovski.
- Film govori o našem klincu koji odlazi u Njujork da radi. On dobija vizu i lako odlazi, ali njegova devojka ne dobija vizu, pa on očajnički pokušava da nađe način da je dovede u Njujork i onda mu sine ideja - tzv. verenička viza. Dok radi kao nosač nameštaja, on upoznaje jednog propalog njujorškog muzičara, saksofonistu, kojeg bi trebalo da igra Tom Vejts, koji je inače bez dolara u džepu - priča Goran Radaković za ,,Blic" i dodaje: - Tada mladić iz Beograda nudi saksofonisti novac da on dođe u Beograd i oženi se njegovom devojkom kako bi ona otišla u Njujork. Muzičar pristaje na tu ideju, jer je bez novca. I posle niza peripetija, saksofonista stiže u Srbiju za koju je čuo samo iz novina.
Za vreme u boravka u Beogradu saksofonista je smešten kod majke pomenutog mladića, koju igra Mirjana Karanović.
- On boravi kod nje i ne sanjajući da će tu pronaći ljubav svog života. Rađa se velika strast između njega i majke. Od tog trenutka on ponovo svira saksofon, i to nikad bolje - priča Goran i dodaje: - Poenta ove priče je da je on pronašao svoju sreću u Srbiji, u Beogradu, a ne u Njujorku u koji svi hrle kao ka nekoj sreći. I, naravno, film ima srećan kraj. Osim producentskog rada na ovom filmu igraću brata te devojke i protivim se njenom odlasku u Njujork.
Film će početi da se snima polovinom jula ove godine, a na njemu će raditi tri producentske kuće - ,,Dakar", ,,Media+" i ,,Reverse Angle". Pet nedelja će se snimati u Beogradu, a tri u Njujorku. Osamdeset odsto filma će biti na engleskom jeziku, a osim Toma Vejtsa, u filmu će se naći još američkih glumaca.
- Premijera je planirana za 2008. godinu, a bitno je spomenuti i da je grad Beograd podržao ceo ovaj projekat i dao 100.000 evra. Sve je spremno za početak snimanja - kaže Radaković za kraj razgovora.
...kao sto je očito,nakon GUČE, Radaković ostaje veran svom poimanju serbske eksploatacije!!!
...ja se samo nadam da ulogu tog preduzetnog pečalbara neće preuzeti jedini neraspoređeni glumac iz teksta LAZAR RISTOVSKI...
...mada, bilo bi zanimljivo na nivou koncepta dogovrnog ludila???
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Poenta ove priče je da je on pronašao svoju sreću u Srbiji, u Beogradu, a ne u Njujorku u koji svi hrle kao ka nekoj sreći. I, naravno, film ima srećan kraj.
:x :x :x :x :x :x :x :x :x :x :x :x :x :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :cry: :roll: :roll: :roll: :roll:
Quote- Premijera je planirana za 2008. godinu, a bitno je spomenuti i da je grad Beograd podržao ceo ovaj projekat i dao 100.000 evra.
8)
trebalo bi da odu i u ministarstvo turizma. sigurno bi dobri ljudi iz ministarstva dali koji dinar.
ipak, nije mala stvar, poenta filma po kojoj je sreca u srbiji a ne u njujorku... dobro je za otadzbinu.
stavise, sjajno.
mira karanovic uci tom vejtsa da recituje "ostajte ovdje". tom vejts zauzvrat na sakfonou komponuje bluz verziju "tudjinata pusta da ostane".
ima milion varijacija...
Quote from: "Zika Kisobranac"
ipak, nije mala stvar, poenta filma po kojoj je sreca u srbiji a ne u njujorku... dobro je za otadzbinu.
stavise, sjajno.
mira karanovic uci tom vejtsa da recituje "ostajte ovdje". tom vejts zauzvrat na sakfonou komponuje bluz verziju "tudjinata pusta da ostane".
tom waits gotta eat!
mada, nisam znao da je baš TOLIKO očajan da pod stare dane pedluje svoju guzicu ovakvim 'projektima'...
joooj, što mene neko ne pošalje 'po kazni' u taj vražji njujork, oca mu u vr guzice, no ga onomad samo odgledah u daljini, kroz prozor voza providens-vašington...
(1st things 1st anyway!)
sad se pitam, dal bi meni neko dao 100.000 evrića za scenarijo 'niška banja bolja od berklija'.
eee, sve je to lepo predvideo naš veliki umetnik, miroslav ilić, svojom legendarnom pesmom: 'selo moje, lepše od pariza...'
:!:
ne, ne, sve si pobrkao, selo moje lepse od pariza
otpevao je malo manji umetnik, ali svakako interesantan pevac, rade jorovic.
miroslav je ona druga, hitje, "amerika, amerika, zemlja velika, ali metar moga sela - amerika cela".
tu je pesmu, da ne kazem veliku istinu, vrednu barem 100 iljada evropeja, komponovao p. vukovic - vukas (nema veze sa acom lukasom), veliki stvaralac narodne novokomponovane muzike, odgovoran za vanredne hitove "hiljadu suza" (miroslav), "bato, bato" (lepa brena), "na mramornoj steni" (dobrivoje topalovic), "ti si zena mog zivota" (m. radovanovic) i, recimo, "gresnica" (dragisa sekulic).
i da ne zaboravim dva kantri dijamanta:
lepotica i sirotan (bora spuzic kvaka) i "rastanka se naseg secam" (miroslav ilic).
u stvari, ako me pamcenje ne vara, "rastanka se naseg secam" i "hiljadu suza" su na istoj ploci... verovatno jedan od najboljih singlova novokomponovane muzike.
a njujork je lep gule, i nimalo nije vrazji 8), veruj mi na rec.
:evil: :lol:
Quote from: "Zika Kisobranac"ne, ne, sve si pobrkao, selo moje lepse od pariza
otpevao je malo manji umetnik, ali svakako interesantan pevac, rade jorovic.
ma javljalo mi se u pozadini glave da možda grešim, al rekoh, bar za ovu vrstu lapsusa imaće ko na ovom forumu da me ispravi, ako ustreba.
a ko peva onu legendarnu
'na kući se odžak puši
na tavanu meso suši
ja sam seljak u srcu i duši'
?
a za njujork, lilit, uopšte ne sumnjam: pričala mi, i slike pokazivala, moja domaćica iz severne karoline;
zato i kažem: prvim avionom idem tamo (u goste); hej, čekaj, lilit, sad se setih, ti reče da imaš nekoga tamo ko će me primiti ako se samo lepo pokažem na promociji FAUSTA.
pa, promociju si videla na youtoubeu, dakle... reci.
Quotea ko peva onu legendarnu
'na kući se odžak puši
na tavanu meso suši
ja sam seljak u srcu i duši'
Rade.
Suknjica mi okraćala, s tobom bih se milovala, jooooooj
Ihaha, ihihi, ja sam đavo veliki
da, "na kuci se odzak", da izvines, "pusi", nastavak je pesme "selo moje lepse od pariza".
rade je imao jos jednu u istom stilu, ali manje uspesnu:
"al je lepo biti seljak
moja zemlja moj kucerak
ne zvoni mi sat nad glavom
uredno sam sa drzavom
traktor imam ne kopam
ko me placa da se sekiram
dedovi mi prepisase lek
grlim ljubim
produzavam vek"
pukli ste skroz-naskroz.
dobro ipak je ZENE VOLE OFICIRE bio soundtrack Milosevicevog zveckanja oruzjem... :D
ne bih isao toliko daleko kad je rade u pitanju.
ali...
ako hoces alt. country, moras prvo s postovanjem pristupiti nasledju kantrija. desno? desno.
tako da ja nisan puko, molicu lepo.
sve je ovo veoma ozbiljno.
kralj cacka, strasni haremski cuvari, i drugi novi andergr. izvodjaci, vec se ozbiljno bave spomenutom tradicijom, kako u srbiji, tako i sire.
http://www.harizma.com/deskpop/bande/strasni_haremski_cuvari/index.php
ajte, nismo vise deca da svrljamo grafit "mrzim narodnjake" iza coska kod przionice.
a i u srpskom filmu je vec krajnje vreme za set ostvarenja o kvaki, silvani, hokiju, tomi i drugim tragicnim licnostima jugoslavenskog bluza, otpevanog u ocajnickim kafanskim nocima, pored magistrale nad kojom magla nagovestava saobracajne nesrece, bolesti, preljube, samocu, i druge velicanstvene zgode uzaludnog zivljenja.
"podjimo u krcmu staru
gde ciganin stari svira
da uz zvuke violine
nadjem srcu mira"
(think about it: ako je deril djuk mogo da snimi Payday, sto mi ne bismo imali istu stvar, samo sa narodnim pjevacem? isla bi raja da gleda, sto da ne?)
Ziko nas dvojica smo potpuni istomisljenici!
Inace, ja umalo pisah biopic o Silvani, tako da sam umalo bukvalno presao put od Nirvane do Silvane...
Quote from: "crippled_avenger"Inace, ja umalo pisah biopic o Silvani, tako da sam umalo bukvalno presao put od Nirvane do Silvane...
izvinjavam se na bestidnom oftopiku, ali tesko da neko moze napisati nesto o Silvani posle Miljenka Jergovica :wink::
Silvana & HankaNije izvjesno kakva bi bila povijest novokomponovane narodne muzike da njezina prva velika zvijezda nije tragično, i tako rano, stradala u automobilskoj nesreći.
Silvana Armenulić, Bosanka raskošnoga poprsja, kakvo nikada ne izlazi iz mode, od Hollywooda do Šabačke magistrale, otišla je u Beograd, gdje je, iz marketinških razloga, svoje muslimansko ime zamijenila internacionalnim, nazvavši se po talijanskoj glumici Silvani Magnani, udala se za dobrostojećega teniskog trenera, Radmila, kasnijeg selektora jugoslavenske reprezentacije, i izbjegla sudbini koja joj je, prema ranijem rasporedu na estradnoj sceni, bila namijenjena, nije postala obična kafanska pjevačica.
Uzalud bi joj bio glas, a imala ga je, snagom i bojom, kakvog se rijetko čuje; uzalud bi joj bila ljepota, rasna zavičajna; ostala bi zauvijek u kafani da joj se nije posrećilo, i da se čitavoj estradi nije posrećilo da se od nje počne mjeriti novo doba. Kako nije ovisila o kafani, mogla je snimati ploče, a taman tada pojavile su se i kasete, nosači zvuka bez kojih ne bi bilo ni novokomponovane narodne muzike, pa je mogla steći slavu i u kabinama balkanskih kamiondžija koji su vozili ture od Frankfurta do Stambola. Bez kamiondžija, također, ne bi bilo novog zvuka. Ali sudbina je udesila tako da Silvana svoju sreću i svoju nafaku prerano potroši, pa ih nije imala kad su joj najviše trebale. Poginula je mlada i tako postala prvi veliki mit jugoslavenske estrade u sedamdesetima.
Nakon što su prošle godine, a njezina ljepota na fotografijama je djelovala već starinski, ostala je ona Što će mi život bez tebe, dragi, pjesma koja, tko god ju pjevao, zvuči kao hommage Silvani Armenulić.
Nakon nje, novokomponovana je scena dugo imala problem sa ženskim glasovima i stasovima. Naime, sve Silvanine nasljednice stizale su iz škole Lepe Lukić, karizmatične srpske seljanke, koja nikada nije mogla biti prava zvijezda, jer njezina slava nije stizala dalje od predgrađa. Takva je bila i Zorica Brunclik, a kasnije Nada Obrić i niz čudnih pjevačica, imena koja nužno valja zaboraviti, koje su se, valjda baš zbog urbanog deficita, hvalile studijem prava ili ekonomije.
Tek s Hankom Paldum pojavila se moguća Silvanina nasljednica. Istina, Hanka je, pogotovu u mladosti, prije izgledala kao Jaggerova sestra iz provincije, s usnama većim od lica, koje kao da su najavljivale eru silikonskih implantata, ali ipak je bila plavuša, i ipak je pjevala punim glasom i čistim grlom. Većina njezinih kolegica je, naime, zvučala kao da su upravo dopušile treću kutiju kenta i kao da ih netko stišće za vrat dok pjevaju. Hanka je, kao i Silvana Armenulić, bila drukčija. Pripadala je gradu, barem u onoj mjeri u kojoj su tih osamdesetih pjevači novokomponovanih narodnih pjesama mogli biti urbani. Njezine Zelene oči bile su pjesma za drugarske večeri u socijalističkim firmama, za srednjodalmatinske plaže na kojima su sarajevski omladinci zavodili curice iz drugih gradova, ali i za televiziju kad bi, u ona vremena, željela biti dovoljno narodna a ipak distancirana od šunda (kako se zvanično nazivalo gotovo sve što je imalo veze s narodnjacima).
U neka doba Hanka Paldum je imala sreću što je naletjela na Milića Vukašinovića, živopisnog i pomalo tragičnog, ali silno darovitog muzičara. Svojedobno izvrstan bubnjar, Mića se odmetnuo od sarajevskog i općejugoslavenskog kulta Bijelog dugmeta i Gorana Bregovića, pa je nabrzinu naučio svirati gitaru i osnovao Vatreni poljubac, bend koji je trebao biti iskaz zdravih rockerskih snaga koje će pomesti i Bregu i njegove prevare. Bilo je, naravno, uzalud. Vatreni poljubac je stvorio kult među hevimetalcima, ali je Mića, uglavnom, doživio podsmijeh od onih do kojih mu je bilo stalo. Kasnije se pojavljivao kao muzički producent napredne mlađarije, pa je snimio pop album na kojem je odsvirao sve instrumente, a koji je trebao dokazati kako je i u pop muzici bolji od drugih, da bi, nakon silnih razočarenja i jer mu je nestalo novaca, počeo pisati narodnjake. Pa iako početni motiv nije jako pohvalan, i iako se toliko trudio oko rock and rolla, Milić Vukašinović je svoje životno djelo stvorio s pjesmama napisanim za Hanku Paldum. I ona je s njime imala sreće, jer nitko nije tako tačno čuo njezin glas.
Zahvaljujući Mići, ali i okolnostima koje su joj išle naruku, recimo, otporu dijela publike teroru koji je širio Južni vetar, Hanka Paldum je u drugoj polovini osamdesetih od jako popularne pjevačice postala velika jugoslavenska zvijezda. Rat ju je približio i onima koji nikada nisu slušali ni nju, ni novokomponovanu narodnu muziku, a jedan od velikih trenutaka karijere doživjela je u zagrebačkom Lisinskom, neposredno nakon hrvatsko-bošnjačkog mira, kada je većina ljudi na njezin koncert došla iz protesta prema službenoj hrvatskoj politici, ali i u znak podrške pjevačici iz Sarajeva. Iako su bili spremni svašta istrpiti, uvjereni da je novokomponovana narodna muzika nešto puno gore nego što zapravo jest, neki su Zagrepčani s Hankinog koncerta u Lisinskom odlazili uvjereni da su čuli veliku pjevačicu. Iako je bilo neizvjesno koliko će ih to uvjerenje držati, te je večeri razbijena jedna od tvrdih žanrovskih barijera.
Dobro je da se to dogodilo baš s Hankom Paldum, zbilja dobrom pjevačicom, dragom ženom i amblemom jednog vremena. Istina, Hanka danas voli da je najavljuju kao kraljicu sevdalinke, premda njezine najljepše pjesme i najbolje interpretacije sa sevdalinkom nemaju nikakve veze. Ali i to je, vjerojatno, dug duhu vremena, koje je strašno i bolno, puno ružnije od vremena u kojem je život okončala Silvana Armenulić.
Molim vas da ne dirate u Radetov lik i delo... :(
na FDU je prosle godine napisan sasvim solidan i upotrebljiv scenario o silvani, pod jedinim mogucim nazivom (a da nije "Silvana") - Nocas mi srce pati (mada sam ja ipak bio za "Sta ce mi zivot", but that's just pathetic little me).
ne znam sta se sada desava sa tim scenarijom... bio je i smesan i dobro strukiran i odmereno srcedrapateljan.
onak, stilizovan.
vrlo upotrebljiv, pomosom (stands for: "po mom skromnom misljenju").
tko zna. mozda nas ceka novi zanr domace sineme - estradni film.
daj boze, srbine.
QuoteU neka doba Hanka Paldum je imala sreću što je naletjela na Milića Vukašinovića, živopisnog i pomalo tragičnog, ali silno darovitog muzičara.
:x :x :x
Ako je Milić Vukašinović darovit, onda je Nenad Đorđević fudbalski genije. Za Hanku je neke pjesme pisao i Fadil Šabović, idejni tvorac Nervoznog poštara, pa pretpostavljam ako joj ijedna pjesma valja (a ne valja), da je to njegovo djelo a ne Milićevo.
Šta je bilo sa filmom o Silvani koji je Dragojević najavio?
milic je napisao, koliko znam, "voljela sam, voljela", "ja te volim" (trazio si sve, sve sam ti dala), "sanjam" (u stvari, ceo taj album), "crne kose" - dakle, najvece hankine hitove.
takodje, milic je odgovoran za pesmu "secas li se, sanja" tome zdravkovica. ima toga jos, sigurno, ali ovo je sto ja znam s vr'a glave. malo li je?
Quote from: "Zika Kisobranac"milic je napisao, koliko znam, "voljela sam, voljela", "ja te volim" (trazio si sve, sve sam ti dala), "sanjam" (u stvari, ceo taj album), "crne kose" - dakle, najvece hankine hitove.
takodje, milic je odgovoran za pesmu "secas li se, sanja" tome zdravkovica. ima toga jos, sigurno, ali ovo je sto ja znam s vr'a glave. malo li je?
izgleda da imam unikatan talenat za proizvodnju monstruma i izazivanje lavina...
(gledaj, lilit, i uči se, a ne ko oni tvoji oftopici)
:roll:
zurke u srbiji, znamo svi, zavrsavaju se narodnjacima i/ili policijom
tako i topici
QuoteNakon nje, novokomponovana je scena dugo imala problem sa ženskim glasovima i stasovima. Naime, sve Silvanine nasljednice stizale su iz škole Lepe Lukić, karizmatične srpske seljanke, koja nikada nije mogla biti prava zvijezda, jer njezina slava nije stizala dalje od predgrađa.
Nesto se bas i ne slazem sa ovim, bilo je tu itekako dobrih vokala. Nista manja legenda (sa izuzetno zanimljivom zivotnom pricom, takodje tragicnom) bila je Ksenija Cicvaric. Hanka Paldum ni u ludilu nije bila kalibar Silvane Armenulic (ni vokalno, ni po tragu koji je ostavila iza sebe), pa sve da je rasprodala Lisinski dvadeset puta zaredom. Mene su, inace, uvjek zanimali tirazi albuma narodne muzike tokom sedamdesetih/osamdesetih. Ima li iko ove podatke? Pozdrav.
u leksikonu "ko je ko u srbiji" postoje neverovatni podaci za pevace narodne muzike. ne znam, saban saulic je prodao (ukupno) oko 10 miliona ploca, miroslav ilic nesto 8 miliona, i tako redom. sad, posto te podatke, koliko znam, sami pevaci upisuju (leksikon se temelji na poverenju, valjda), nisam nesto siguran...
ali vise puta sam cuo podatak da je najprodavanija RTB ploca svih vremena "Dodji da ostarimo zajedno" Sabana Saulica. ja imam oroginalnu kasetu tog sabanovog albuma ("sanela" faza, nakon prekida saradnje sa bucom jovanovic), i na njoj pise tiraz 80 000. takodje imam i "ljubav je pesma i mnogo vise" na kojoj pise 4x dijamantska. sad, meni nikad nije bilo jasno kakvi su to kriterijumi bili za dijamantsku, zlatnu i platinastu plocu (verovatno su singlice, kasete i LP imali razlicite kriterijume), ali ako uporedis kasetu sabana od 80 000 tiraz i plocu Sarla akrobate od 10 000, odnos postaje bar malo jasniji...
(a sto mi ne prebacimo diskusiju u onaj podforum gde bi ova rasprava imala bar trunku razuma vise?)
Šabanova pesma Dođi da ostarimo zajedno mi je u izvedbi grupe Let3 pod imenom Dijete u vremenu (Child in time, Deep Purple) i fenomenalni video klip sa dva različita završetka, definitivno najbolja obrada bilo koje stvari. Što bi rekli, ni ne liči ali je genijalna. :D
Meni je to bilo grozno, traumatično iskustvo. Kvalitet benda Let3 ipak pretežno leži u nastupima uživo (pošto imaju striptizete na sceni).
Nije ta pesma toliko losa, koliko je meni postala omrazena zbog cinjenice da su se svi zivi dizelasi i ostali rokeri napalili na nju.
Glede zivog nastupa Let3, nemaju oni vise striptizete, sad se sami skidaju, drze ruze medju dupetima i gadjaju publiku perjem.
...glede šumadijskog bluesa, troprstog alt countryja novijeg datuma ja sam slab na ovu trojku:
1.Dragana Mirković- Kroz šljivike i livade
2.Gordana Stoićević-Janković- Pala ćuprija
3. Mira Škorić- Kog da ljubim posle tebe
interesantan izbor, narocito mira skoric... zaista, nisam ranije obratio paznju na alt. kantri kvalitete pomenute pesme.
pala cuprija mi je nekako unintentionally funny, dok se za draganu slazem sto posto. iako mi je nekako draza njena faza sa zlajom timoticem (inace, mojim "rodjakom" po babinoj sisi i skolovanim muzicarem, da se zlobno posluzim poznatim argumentom), i izabrao bih radije onu pesmu "nije nije gotovo ljubicu te ponovo, suzo bola, stani, stani, dolaze nam bolji dani", ova pesma miodraga ilica (poznati mile bas) ide u same vrhove nnm osamdesetih. osobito bajni forspil.
svaka cast na izboru!
...topla, ljudska prica za laku noc- tetka moje prijateljice je bila udata za Zlaju Timotica u njegovom najzlatnijem periodu; zime 1995. toj tetki, Zlajinoj supruzi umre otac, led okovao, raka se ne da iskopati, ja se sa svojom prijateljicom zaputim na sahranu u selo na 25 km od Shapca...mnogo se sveta okupilo, u jednom trenutku udjem u kuhinju da se kraj smederevca zgrejem kad tamo 2 prijateljice narechene tetke moje prijateljice peru sudje sve u 16...
...upozorenje- pricha ovde nece dobiti porno sub-plot iz mnogo razloga a jedan od njih je sto su sudove prale SONJA MITROVIĆ- HANNY i MIRA ŠKORIĆ herself!!!
...i da, " Nije, nije gotovo..." je sjajan primer troprstog, shumadijskog bluesa iako ga je komponovao BEKI BEKIĆ, koji se i sam pojavljuje u spotu, snimljenom u opuštenem ozračju studija ZLAJE TIMOTICA!
da, da, vidim da sam napisao nejasno, pesmu "kroz sljivike i livade" je komponovao, koliko znam, mile ilic bas, tu pesmu sam hvalio, a "dolaze nam bolji dani" sam pomenuo cisto kao licni favorit... vidis, nisam znao da je nasmejani beki to komponovao. zanimljivo.
inace, prica za laku noc je zaista sjajna. evo jos jedne, vise melodramske, za razneziti se: zlaja timotic mi je zbilja rodjak po babinoj sisi jer zlajina majka nije imala dovoljno mleka za dojenje, pa je moja baba, majkina mama, takodje u selu nedaleko od sapca, isla "u timotice" da podoji malog zlatka. i dan danas kad svrati u rodni kraj (iako mu roditelji zive, mislim, u puli), zlatko mojoj babi donese stogod kao mali znak postovanja. eto, fini covek, a pravio monstrume turbo folka :)
A `Sneg je opet Snezana` clana LDPa...?
Koliko ja vama ljudi zavidim... Najbliže što ja imam ovome je da je svojevremeno Boban Zdravković ušetao u radnju u kojoj je tada radila moja žena i pitao za neki lokal...
:cry:
Nista ovo nije.
Hanka Paldum bila zaljubljena u mog oca, a i on nije bio previse imun. Nazalost, od velike ljubavi osta samo pusta mogucnost, posto se moja mama umesala.
:cry:.
:? Mogla si da budeš ćerka Hanke Paldum!!11!!! Deeeeemmm!!!
Quote from: "Meho Krljic":? Mogla si da budeš ćerka Hanke Paldum!!11!!! Deeeeemmm!!!
ma nisam, nazalost...nije bilo bliskih kontakata, bar po verziji moje pokojne babe.
a i Hanka je tad bila samo devojcurak...tek posle je postala mega zvezda bosanskih prostora & sire.
:lol:
Kad već pričate o legendama estrade, ja sam zamalo kolima zgazio (moju ljubimicu inače), ex-Kolibri Vanesu Šokčić. Prilazila je jednoj poznatoj poslovnoj zgradi kao da je oslobodila parking sa kojeg sam izlazio mojim pokojnim žutim "jugom". Pružila je korak i potom ga pružila još malo tek kada je ljuta mašina zaurlala nemajući nameru da uspori pred nepostojećim crvenim tepihom. Vanesa je slatko tik-takala štiklicama dok je žuti "jugo" protutnjao tik iza nje u oblaku prašine i izduvnih gasova.
Insajderi mi kažu da Bajić nastavlja snimanje za jedno tri nedelje...
Srpski glumci u holivudskom filmu
Holivudski film ,,The Brothers Bloom" snimaće se uskoro u Srbiji. Glavne uloge u ovom ostvarenju tumače Edrijen Brodi, koji je dobio ,,Oskara" za ulogu u filmu ,,Pijanista", britanska glumica Rejčel Vajs, Mark Rufalo, kao i japanska glumica Rinko Kikuči, koja igra sa Bredom Pitom u trenutno aktuelnom filmu ,,Babel". Od domaćih glumaca, kako nezvanično saznajemo, u filmu će se pojaviti Ljiljana Blagojević, Stefan Kapičić i Josif Tatić.
- U pregovorima sam, ali zaista ne mogu ništa više o tom projektu da kažem - rekla nam je juče Ljiljana Blagojević.
Američki producenti pored Beograda odabrali su i lokacije u Crnoj Gori, i to Petrovac, Ulcinj i Bar, a holivudski glumci će uskoro stići u Srbiju.
- Igram u filmu koji govori o dvojici braće. To je prava literarna priča o prevarantima pretočena u film. Idem u Srbiju na tri meseca, gde će biti sniman film. To je čaroban film u početku, a zatim postaje veoma ozbiljan. To je zaista super - nedavno je izjavio glumac Mark Rufalo. Reditelj ovog ostvarenja je Rajan Džonson, poznat po ostvarenju ,,Brick".
- Film govori o dva momka koja odrastaju van kuće i učeći da preživljavaju postaju prevaranti. Počinje sa desetominutnom sekvencom koja prikazuje njihovu prvu prevaru, a nakon toga prikazuje braću kao odrasle ljude. Film je teško smestiti u određeni period, ali recimo da se radnja dešava početkom dvadesetog veka - rekao je reditelj Rajan Džonson.
U filmu ,,The Brother Bloom" Edrijen Brodi igra mlađeg brata koji u jednom momentu odlučuje da se povuče iz posla, ali stariji brat pokušava da ga nagovori da odrade još jednu, poslednju veliku prevaru. Mlađi se dvoumi jer se zaljubljuje u fatalnu bogatašicu koju igra Rejčel Vajs. Film će biti sniman i na lokacijama u Rumuniji, Skandinaviji, Češkoj i Aziji
...a zakazana je i premijera nastavka zlodela u prechanskim gacama Jesen stize, Dunjo moja pod nazivom KONJI VRANI Ljubishe Samardzica za chetvrtak, 29.3.2007.
Ovo obavezno gledati!
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/03/kako-postati-heroj-u-domu-omladine.html
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
...upozorenje- pricha ovde nece dobiti porno sub-plot iz mnogo razloga a jedan od njih je sto su sudove prale SONJA MITROVIĆ- HANNY i MIRA ŠKORIĆ herself!!!
A sta ja da ti kazem kad mi je Mira Skoric bila strina nekoliko godina...
Bila je udata za tvog strica Šerifa Konjevića? :D
Juče sam pogledao KAKO POSTATI HEROJ Mladena Matičevića.
Ovaj film je uglavnom sniman u vreme dok smo Mladen i ja još govorili tako da sam poprilično upoznat sa događajima koji su u filmu prilično verno prikazani, i to mi je naravno pružilo posebno uživanje.
Film je izuzetno zanimljiv pošto govori o jednom nesvakidašnjem procesu, o čoveku koji u 40 godina odlučuje da istrči maraton, i da se od 120kg težine svede na meru u kojoj će tu ideju moći da realizuje.
Usput nailazi na osporavanja u svojoj okolini, kao i na okolnosti koje ga u tome sprečavaju.
Najmanje zanimljiv deo filma su pomalo izveštačeni sukobi sa kumom Goranom Terzićem i drugom Aleksandrom Srećkovićem Kuburom u kojima zapravo nema istinske drame niti istinskog osporavanja, i koji su poprilično artificijelni. Inače, u prvobitnoj varijanti sam i ja imao predviđeno mesto u filmu kao lik koje je podržavao Mladena u istrčavanju maratona a i kao neko ko je u tom momentu trčao vlastiti maraton prohodavanja posle preloma kolena.
Međutim, sam Mladen je apsolutna zvezda i njegov lični napor i podvig su izuzetno filmični.
U svakom slučaju, KAKO POSTATI HEROJ je najbolje dugometražno parče koje je iznedrio naš film do ovog momenta u 2007. Obavezno ga pogledajte.
...mala ispravka, KONJI VRANI Ljubishe Samardzica, po najnovijim informacijama, startuju premijerom u Sava Centru 5.4.2007.
...u medjuvremenu sam doshao do mini-promoa za ovaj uradak!
...evo shta tamo pishe...
Film Ljubiše Samardzića ,,Konji vrani" premijerno će biti prikazan u Beogradu 5. aprila. Nova priča nastavak je filma od pre dve godine ,,Jesen stiže, Dunjo moja" i govori o vremenu posle Prvof svetskog rata u Banatu. U filmu, pored Kaline Kovačević, koja je igrala glavnu ulogu i u ,,Dunji", igraju: Renata Ulmanski, Rada Đuričin, Voja Brajović, Petar Božović, Petar Kralj, Milorad Mandić.
Samardžić kaže da je film ,,Konji vrani" priča o sudbini ljudi sa ovih prostora, koji su ne svojom voljom, bili primorani, da trpe ,,vladavinu Severa". Takvo okruženje i moilje u kome su lihvari vršljali, a čovek bio razapet između poštenja i prevare, bila mu je kaže Samardžic inspiracija da snimi film. ,,
...inache, Samardzic je imao zabavan nastup u emisiji Sanje Dolezal...zaista neverovatna pricha- poradjanje filma, zavidni mediokriteti, neentuzijastichna drzava, nadhnuce, auto-dramatizacija, umetnichki nemiri, bratstvo-jedinstvo, pozitivana energija, kosmichke klacklalice...you name it, he's got it!!!
...Samardzic je tom prilikom u svom maniru postigao znachajne rezultate u ovde jako popularnoj igri "usta moja, hvalite me, da vas ne poderem", mereno chak i po kriterijumima juzne pruge
Holivud snima
srpsku "Klopku"
Biljana NIKOVIĆ, 17. mart 2007
U KLOPKU je posle Berlina i Sofije upao i Holivud. Na adresu bračnog - scenarističkog para Koljević, ove nedelje stići će i zvanična ponuda jedne američke producentske kuće, za kupovinu autorskih prava filmske priče "Klopka". Tako će film, koji je posle festovske premijere, sada na redovnom repertoaru domaćih bioskopa, uskoro dobiti i holivudsku verziju. Za Srđana Koljevića, to je i pored brojnih nagrada, kako priznaje, najveće priznanje do sada. U šali dodaje da je to i prilika da srpska "Kloka", postane kultni film, kao što se to desilo Abenaverovom ostvarenju "Zatvorenih očiju", kada su u Holivudu po njemu snimili mnogo lošiju kopiju "Vanila skaj".
Dok čekaju potpisivanje ugovora sa Amerikancima, Melina Pota i Srđan Koljević, ne pakuju samo kofere za Vis Baden, već i nove projekte. Jača polovina bračnog para sprema se da režira trostruku ljubavnu priču "Žena sa slomljenim nosem", a lepša polovina piše savrmenu "lav stori" u Berlinu sa nemačkim režiserom Ditrihom Brigemanom, koga poznajemo po filmu `Devet scena".
- Na Festivalu u Sofiji su nam predali Gran pri za "Klopku", a onda sam prešao na drugu binu da mi uruče potvrdu da sam dobio sredstva i na njihovom konkursu za moj novi film- priča Srđan.- "Devojku sa slomljenim nosom", već je podržao Filmski fond iz Nemake i njihova Arte televizija. ovde imam dogovor sa kućom Srdana Golubovića "Baš čelik" i sada čekam rezultate konkursa Filmskog centra Srbije. Ako film kod nas prođe, uskoro krećem sa snimanjem. Kao i "Kamion" ovo će biti road muvi, ali beogradski. To je pozitivna priča u kojoj glavni lik taksista, povezuje tri ljubavna događaja.
Koljevići smatraju da je da je posle vremena ratova, destrukcija , došlo vreme kada klatno mora da pređe na pozitivnu stranu i da sada od mržnje mora da se krene ka ljubavi.
UNIVERZALNA PRIČA
- U " Klopci" koja je na neki način tranzicijiski film, emocije su u prvom planu- objašnjava Melina.- Ono što je čini univerzalnom pričom je intimna drama. Počeli smo od Teofilovićevog romana "Klopka", ali to je bio samo početak. Ustvari sve je krenulo od moje radio drame sa kojom sam bila u Italii na "pri Italija". Stavili smo druge likove i zaplet. U svakom filmu je neizbežno prisutno nešto iz priča koje doživiš i čuješ. To se nataloži negde u svesti i onda naiđe trenutak kada se pretoči u priču. "Klopka" je jako emotivna priča. U stvari preko tih emocija inostrana publika povezuju svoju sociojalnu situaciju sa našom. Mnogi kažu da je ozbiljan film, ali ne izlaze sa mukom iz bisokopske sale već sa osećanjem katarze. Zabluda i pogrešna usmeravanja u životu ne daju nam da sagledamo svet u celosti, već samo svoje parče života. To smo hteli da pokažemo u "Klopci" i koliko možemo proširimo ta gledišta. Svi živimo u mnogo paralelnih svetova i mislimo da ako nešto učinimo u svom univerzumu, to nema posledice na druge. A ima, itekako. Takav je i Inauritov film "Vavilon", koji na drugičiji način o tome govori.
Po Srđanovim rečima na primeru "Klopke" kao ozbiljanog, ali nije i težakog već istinitog filma pokazuje se kod nas publika poslednjih decenija potcenjuje :
-Ljudi ne žele da gledaju samo komediju. Kad kažem da je ovo ozbiljan film, mislim na način da nas on podseća na osnovne ljudske vrednosti. Emotivne, humanističke, moralne.
Ljudi i kod nas žele i imaju potrebu da ozbiljno razmišljaju o životu,kaže Melina. Kada već to političari ne rade onda običnim ljudima, kao i do sada, preostaje da se okrenu pozorištu i filmu, gde mogu da postavljaju pitanja i dobiju odgovore. Intelektualno, kulturno i javno mnjenje treba da bude svesno, po njenom mišljenju, da je naš narod i pametan i odgovoran.
ŽENSKO PISMO
- TU se otvara još jedna tema, a to je borba protiv provincijalizacije - nadovezuje se Srđan.- Kad ljude svedeš na preživljavanje, zatvaraš ih u geto. Paradoks je što ljudi napolju prepoznaju, kao sada preko "Klopke" da ovde ispod baruštine, postoji jedan normalan život. Zato se ni u Berlinu, ni u Sofiji nije pričalo o politici. Niti o Srbiji u onom starom kontekstu. Gledao se film kao film. Kao da smo konačno izašli iz jedne fioke u koju nas stalno stavljaju. Postali smo odjednom ravnopravni, kao da dolazimo iz jedne normalne zemlje.
Za Melinu potvrda toga je i reakcija Brazilica, Francuza, Amerikanca, koji su u Berlinu rekli, da prvi put vide duhovnu bazu i realne ljude iz Srbije, sa kojima se prepoznaju i čija im priča nešto govori.
Verovatno je i zbog tog, nežnijeg pristupa priči, koji je unela Melina "Klopka" jače emotivno obojena, sa čime se slaže i Koljević. Kaže da mu je bivši student nedavno rekao da mu je ovo najbolji scenario, jer ga je pisao sa suprugom.
-Ima istine u tome, jer u ovakvoj vrsti scenarija postoji i muški i ženski deo priče. Kad se objedine dolazi se do suštine. Melina je pružila nešto što ja ne bih mogao da dohvatim ili bih shvatio posle puno rada. Rezultat je dobar, ali moram da priznam da je bilo i naporno. Znali smo da u braku postoji mnogo razloga za svađu, ali smo radeći ovaj film pronašli još jedan-zaključuje Srđan i u šali dodaje - Ali da bi brak opstao, sada lepo svako sedi za svojim kopjuterom i piše svoj scenario.
PROMENILI ZANIMANjE
Melina kaže da je Srđan, posle bogatog scenarističkog opusa, sa "Sivim kamionom, crvene boje" definitivno prešao u režisere. Mada ga voli kao piscu i ima privilegiju da prva pročita njegov scenaario, divi mu se kao režiseru, pre svega zbog dobre komunikacije sa glumcima.
- Mi smo u stvari zamenili profesije - podseća Srđan.- Melina je završila pozorišnu režiju i postala pisac,a ja sam završio dramatirgiju, a sada sam i filmski režiser.
...shto se tiche tih americhkih producenata koji ciljaju na autorska prava za skori USA preradak KLOPKE, oni kanda nisu chuli za, recimo, DESPERATE MEASURES Barbeta Schroedera( glumili:Andy Garcia, Michael Keaton, Brian Cox, Marcia Gay Harden..)!!!
...a strange, strange world!!!
Debitantski film Milana Karadžića (iako je odavno gotov) PROMENI ME izlazi tek posle ESKOBARA, koji Debeli počinje da snima u prvoj sedmici aprila.
Mislim da to dovoljno govori o dometu ovog ostvarenja.
...malo sam zbunjen, juche sam prochitao kako Andrija Miloshevic-Banjo je juche najavio svechanu premijeru PROMENI ME za 19.4. u Centru Sava!!!
...still, glad about it!!!
Pazi, ja takođe dobijam neke prilično kontradiktorne vajbove, ali ovo je neki info koji sam čuo juče. Pratiću situaciju.
Pojavio se i teaser film za BEOGRADSKOG FANTOMA
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/03/fantomski-filmofili_21.html
Novi film Milorada Milinkovića Debelog ,,Čitulja za Eskobara" u produkciji ,,Pink Films International" počeće da se snima 9. aprila na lokacijama u Beogradu i okolini. Kako saznajemo od urednika igranog programa ,,Pinka" Slobodana Šuljagića i reditelja Milorada Milinkovića, pripreme se privode kraju, a vlasnik PFI Željko Mitrović dao je zeleno svetlo za početak snimanja.
- Napokon počinjemo snimanje ,,Čitulje za Eskobara". Odabrali smo sve lokacije i veći deo ekipe. Vojin Ćetković je prihvatio da igra glavnu ulogu u filmu, što me veoma raduje jer on zapravo nije mnogo iskorišćen kao filmski glumac. Praktično od ,,Zone Zamfirove" nije igrao glavnu ulogu u nekom filmu - kaže Milinković koga publika pamti po filmovima ,,Mrtav 'ladan" i ,,Potera za srećkom".
Interesantno je da je u prvobitnom scenariju, glavnu ulogu Gandija trebalo da igra Sergej Trifunović.
- Sergejevi termini za proleće su već bili bukirani. Od početka juna on će glumiti glavnu ulogu u visokobudžetnom projektu ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića. Sa druge strane, mislim da uloga kriminalca Gandija mnogo više leži Vojinu Ćetkoviću. Hrvatska glumica Tatjana Garbajs, koja glumi Lulu, i Vojin kao Gandi biće dobar tandem - kaže Milinković i dodaje da je ,,Čitulja za Eskobara" pre svega komedija.
- Film se može nazvati ljubavnom tragikomedijom. Biće pre smešan nego tužan. U njemu ima i suza i smeha, puno emocija, a opet, postavljaju se neka večna pitanja: da li je sve slučajnost ili su stvari predodređene, i ako su predodređene, mogu li se menjati? A tu je i prilično škakljiva tema promene pola. U svakom slučaju, film se završava srećnim krajem. Gledaoci, bez obzira na moguće suze tokom projekcije, posle katarze izlaze iz bioskopa sa osmehom - kaže Milinković i dodaje da se premijera planira za kraj leta.
Čitao sam scenario. Kakva je to papazjanija, majko mila. Debeli nas vodi na divlji rollercoaster, to vam garantujem.
otaku je napisala divnu kritiku za KAKO POSTATI HEROJ
http://www.popboks.com/film/heroj.shtml
Podrška Bogartovog sina
B. NIKOVIć, 29. mart 2007
SA filmom "Ljubav" beogradski režiser Vladan Nikolić, obišao je američke i evropske festivale. Počeo je od De Nirove Trebeke, zatim je zaplovio venecijanskim kanalima, a stigao je i do Festa prošle godine. Priču o bivšem pripadniku JNA, koji pokušava i na Menhetnu da pronađe svoj identitet, u bioskopima gleda i naša publika. Osim domaće zvezde Sergeja Trifunovića, pažnju na odjavnoj špici privlači i ime producenta Džima Starka, jednog od najpoznatijeg "branitelja" američkog nezavisnog filma, koji je sarađivao i sa Džimom Džarmušom.
Nikolić, koji je od početka 90- tih na njujorškoj adresi u telefonskom razgovoru za "Novosti, objašnjava da su se posle deset godina poznanstva sa Starkom i dugogodišnjih dogovora , kockice konačno spojile za film "Ljubav".
- Njujork je specifičan i po ljudima, koji će iz ljubavi prema filmu, raditi za manje novca- priča srpski režiser. - Hteo sam da u američkoj ekipi pronađem i naše glumce koji dobro govore engleski. Setio sam se Sergeja, koji je pre toga ovde radio film u produkciji Spajka Lija. Bila je to dobitna kombinacija. Snimali smo na videu, onda smo prebacivali na tridesetpeticu i za mesec dana smo završili produkciju. "Ljubav" je dobro prošla kod kritike, a i u američkim bioskopima, koji prikazuju art filmove. Za koji dan treba da izađe i DVD izdanje. Raspolagali smo malim budžetom, ali se to nije odrazilo na kvalitet filma. Naprotiv, izgleda kao da je sniman u pristojnoj evropskoj produkciji.
Ni sinu slavnog Hemfrija Bogarta, Stivenu, koji se oduševio njegovim ostvarenjem, nije bilo jasno, kaže Nikolić, kako je snimio takav film za male pare. Usledila je ponuda za saradnju.
- Trebalo bi za dva tri meseca da krenemo sa radom - objašnjava Nikolić. - Biće to kompletno američki film. Imaćemo budžet oko 2- 3 miliona, ali bi film trebalo da izgleda kao da ima budžet od 25 miliona dolara. Još ne znamo tačno glumačku podelu, ali nije nemoguće da angažujemo zvučnija svetska imena. Kada se radi sa manjim budžetom, veći su finansijski problemi, ali autor ima veliku slobodu. Da je moguće raditi dobre filmove sa malo novca dokazao je i Robert Rodrigez. Zna se kakva pravila i ograničenja postavljaju veliki studiji. U ovom trenutku svakako nisam u poziciji da uradim film kakav bih želeo, ali mislim da će i to doći u svoje vreme.
A možda je došlo i vreme da Nikolić, koji je počeo kao asistent snimatelja Radeta Vladića, a u Njujorku magistrirao filologiju na Nju Skul univerzitetu, gde i predaje, snimi film u Srbiji.
- Izvesno je da ću producirati film "Tamo i ovde" Darka Longulova zajedno sa Goranom Radakovićem. Najverovatnije će igrati Branislav Trifunović i Mirjana Karanović - kaže Nikolić .- Koliko pratim srpski film poslednjih godina, stekao sam utisak da naši režiseri uglavnom loše kopiraju filmove sa Zapada. Nadam se, ipak, da je to samo prolazna faza. Odavno imam želju da snimim film u Srbiji, koji govori o 80-im godinama i novom muzičkom talasu. Ne da bih se vraćao u prošlost, već da se podsetimo kako je muzika imala moć da pokrene društvo u jednom, pozitivnijem smeru. Neka vrsta kurturološke revolucije, potrebna nam je i danas. Da nam se desi akskplozija kreativnosti, a ne ratova.
Intervju sa Bobanom Jevticem, ko-scenaristom CETVRTOG COVEKA
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/03/quick-cuts.html
Ko nije gledao, obavezno neka ide!
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/03/rakete-u-domu-sindikata.html
I know whom it may concern, u filmu se vide grudi Maše Dakić!
Mislim da termin novi srpski film nije adekvatan.crni talas je prvobitno promovisan kao novi film a termin crni talas je došao retrospektivno posle partijskog obračuna sa njim.ovaj termin bi onda naglašavao kontinuitet sa ovim pokretom a ne sa delima reditelja koji su se bavili žanrovskim,popularnim filmom.Pozivanje na terminologiju francuskog novog talasa i novog nemačkog filma mi se takođe čini pogrešnom jer se radi o projektima ideje art filma koje su suprotne ideji žanrovskog filma.
Ne znam po čemu su ideje art filma suprotne ideji žanrovskog filma, naročito ako uzmemo u obzir da su predstavnici kako francuskog Novog talasa tako i Novog nemačkog filma (na koji mi referišemo koristeći i termin Papa Kino za ono što nije Novi srpski film) izuzetno gajili odnos prema žanru.
Art film je u krajnjoj liniji termin kojim se označava repertoarska forma avangardnog filma, a žanrovski film je takođe repertoarski, dakle govorimo o filmovima koji su po formi u najgrubljem smislu reči, kao i po ambiciji u smislu distribucije i recepcije vrlo slični.
Art cinema nije isto što i avangardni film.art cinema je institucionalizovani oblik evropskog modernističkog filma i on ustoličuje umetnički tj. autorski film kao novi evropski filmski žanr koji je u opoziciji prema holivudskim žanrovima.cela njegova estetika zapravo se ogleda u suprotstavljanju holivudskom klasičnom filmu.ideja je zapravo stvaranje tržišta paralelnog sa holivudskim.mi i danas u srbiji upravo imamo to:privilegovane autore koji ne brinu koliko će publike videti njihove filmove već da budu na nekom festivalu.Što se avangardnog filma tiče on je uvek povezan sa nekom radikalnijom grupom čiji cilj nije samo da se pravi "umetnost" već da se kroz film menja svet tj. da on svojom drastičnošću drastično menja društvo.To nije ideja autonomije umetničkog dela već dela koje služi nekom pokretu čiji je cilj najčešće i politički.
Ali ta paušalna definicija "autorskog" filma je i nastala na bazi holivudskog repertoarskog filma.
Opozicija o kojoj govoriš ovde je potpuno proizvoljna i pitanja repertoarskog i umetničkog filma su se toliko zakomplikovala da se jako teško to sve može razgraničiti.
U oba slučaja su tu filmovi koji će se prikazivati u bioskopima i mogu se u najširem smislu definisati kao celovečernji ili kako se to kod nas pogrdno kaže "bioskopski filmovi".
U tom smislu bolje je i ne ulaziti u definisanje pojmova šta je "klasični holivudski film", šta je "evropski film" i najteže je reći šta je "autorski film".
A inače art cinema jeste bioskopski format avangardnog filma. To što avangarde mogu bii politične je nešto drugo, a uostalom i art film po tvojoj definiciji itekako može biti političan, kako ideološki, tako i estetski.
Bečka lađa
plovi Dunavom
Biljana Niković, 2. april 2007
DUNAVOM plove brodovi. Na jednom od njih, Darko Bajić nastavio je snimanje filma " Na lepom plavom Dunavu". Posle požara koji je izbio na brodu "Krajina", pre skoro tri meseca, ekipa filma ponovo se okupila u subotu na Beograskom pristaništu, gde je ukotovljen tek pristigla lađana čijem pramcu piše "Grad Beč".
Već prvog dana stigli su i glumci. Čim su se popele na brod tri nemačke glumice - Ursula Gotvald, Sara Lavina Šmitbauer i Kornelija de Pablos, obukle su kostime i spremno čekale na svoju scenu. Uskoro im se pridružio i zemljak, poreklom iz Turske Tim Sejfi, koji je kaže, poslednjih meseci, samo čekao na Bajićev poziv. Bio je siguran, da će se snimanje nastaviti, jer je "priča suviše dobra, da bi posle jednog požara, potonula na Dunav".
U dobrom raspoloženju zatekli smo i režisera, koji neprestano ide sa jednog na drugi kraj broda i proverava da li je sve spremno za početak snimanja.
- Dugo smo tragali za brodom, od Ukrajine do Beča- kaže Bajić.- Onda smo pronašli "Grad Beč" u Austriji. Pre tri dana zaplovili smo iz Beča. U toku puta snimali smo i kadrove Dunava i sada konačno nastavljamo gde smo stali. U naredne četiri i po nedelje trebalo bi da snimimo preostalu polovinu filma. Tri sedmice smo u pristaništu, a poslednje nedelje ćemo snimati kadrove od Beograda, preko Budimpešte do Beča. Dok sam tragao za brodom , osećao sam se ko' Robinson Kruso. Ko da sam čekao na nekom ostrvu da naiđe brod i ja nastavim snimanje.
Zna se da je u Srbiji teško napraviti film. Kako Bajić često kaže svojim studentima "uvek ima hiljadu razloga protiv, a samo jedna dobra ideja je dovoljna za rad ". Uspelo mu je da i posle požara koji je uništio brod "Krajinu" i celokupnu scenografiju, skupi snage i nastavi sa radom.
- Zahvalan sam mnogim ljudima- rekao je Bajić, nabrajajući i svoje sponzore od "Nisa", "Krajslera", preko "Cipa' i "Metals banka".- Imali su razumevanja i ta energija nas je gura napred. Ovde 70 ljudi radi tri meseca. Film je u stvari jedna fabrika.
Snimanju i nastavku rada na "Lepom plavom Dunavu" pomogla su ministarstva kulture, ekonomskih odnose sa inostranstvom i kapitalnih investicija. Pogotovu sektor za Dunav.
-Ovo je internacionalni film- kaže režiser.- Srpski film koji priča evropsku priču. Sjajna energija stranih glumaca koji su se ponovo okupili uz naše profesionalce. Srpska kinematografija poslednjih godina teško izlazi u Evropu. Možda je ovo jedan od načina da tamo zaplovimo.
RAMBO CAR
U filmu osim nemačkih glumaca igraju Predrag Miki Manojlović, Dragan Nikolić, Branislav Lečić, Ana Maljević..
- Ekipa je sjajna- kaže nam Tim Sejfi. - I zbog sjajnih srpskih glumaca sam se radovao nastavku snimanja . Interesantna je i muzika. Dopadaju mi se pesme Bajage, Bore Čorbe, Vlade Divljana i Kikija. Posebno me oduševio Rambo, koji isto komponuje muziku za ovaj film. Car je
tačno je da se situacija zakomplikovala i to ponajviše strategijom holivuda da izvrši invaziju na tržište art cinema u skladu sa tim proizvođenje altmana,nekih filmova kopole ,sundancea itd..tako da je tačno da su danas granice maglovitije.ali mi živimo u zemlji gde je ova podela i dalje na snazi .
originalna ideja kritičara oko cahiers du cinema je i bila da se holivudski film i evropski pomire pod konceptom politike autora.ali u praksi ti filmovi pokazuju samo spoljašnje sličnosti sa izvesnim elementima žanrova a u suštini su bazirani na kršenju konvencija žanra (jump-cutovi, labava radnja,junaci koji nisu jasno profilisani,isticanje formalnih elemenata filmskog jezika nauštb onog koji bi bio podređen naraciji itd.)Vlasti su podržale ove filmove upravo zbog tog njihovog distintivnog karaktera u odnosu na holivud, sa druge strane rasprava oko njih je bila striktno estetička tako da nije bilo problema da se podrži.I francuzi i nemci a i kod nas postojali su u to doba žanrovski filmovi a novi talas upravo traži mesto pod suncem ističući različitost od ovih filmova.
Avangardni film je uvek povezan sa nekim utopijskim projektom i uvek subverzivan u odnosu na postojeći sistem.koncept art cinema je upravo amortizovao radikalnost avangarde svodeći je na problem estetike.npr. bunjuel je u nemom periodu pripadnik nadrealističke avangarde i u to vreme prezren od strane institucija.gušenjem ovog pokreta posle wwII njega prihvataju oni koji umesto da se zgražavaju sada mu aplaudiraju.tok institucionalizacijom potire se subverzivnost njegovog dela.
Koliko čujem najbolje su pesme uradili Rambo, Divljan i Ki(n)ki. I njih u filmu peva Seyfi, tako da su verovatno na engleskom. u scenariju su stihovi bili neka brehtovština iz pera Nebojše Romčevića, ne znam da li je šta menjano, izgubljeno i nađeno u prevodu.
U svakom slučaju, sada postaje komplikovano na snimanju pošto se plan mora ispunjavati precizno do u dan, pošto je brod iznajmljen na broj dana koje predviđa plan snimanja i nema mesta za greške.
...a RADOSH BAJIC je ispunio obecanje: jutros se pojavilo DVD izdanje SELO GORI,BABA SE CHESHLJA, sa preporukom "najgledanija TV serija svih vremena"!!!
...ponudjena su tri diska:
1. SELO GORI,BABA SE CHESHLJA-1. i 2. epizoda
2. SELO GORI,BABA SE CHESHLJA-3. i 4. epiyoda
3. SELO GORI,BABA SE CHESHLJA- igrani film
...josh samo da se za Uskrs, recimo, pojavi i director's cut kao i the making of uz neshto dodataka!!!
Slavlje u vili
Obrenovića
Borislav ANĐELIĆ, 3. april 2007
FESTIVAL u Visbadenu je svečano završen, podelom nagrada, pred dupke punom dvoranom bioskopa "Kaligari" u prisustvu mnogih autora i medija.
Nastup srpskog filma "Klopka" Srdana Golubovića se pokazao kao pun pogodak, kako za našu kinematografiju, tako i za organizatore manifestacije. Izuzetan prijem kod publike i zanimljive diskusije u ovdašnjoj javnosti, krunisani su nagradom grada Visbadena u iznosu od 7.500 evra za najbolju režiju. Ovoj odluci glavnog žirija,pridružio se i žirija međunarodne kritike "FIPRESCI" koji je "Klopku" proglasio za najbolji film festivala.
Glavna Škodina nagrada za najbolji film, uz 10.000 evra, otišla je u ruke filmu "Eurorija" ruskog autora Ivana Virupajeva (koji je beogradska publika imala prilike već da vidi na Festivalu autorskog filma u novembru), dok je nagrada nemačkog Ministarstva za inostrane poslove i 2.000 evra pripala filmu "Armin" hrvatskog reditelja Ognjena Sviličića, čiji je glavni glumac Emir Radžihafisbegović dobio i specijalno priznanje. Priznanje za inovativan autorski pristup, dobio je i film "Izigravajući žrtvu" Rusa Kirila Serebrenikova.
.
Uspehom "Klopke" Srdana Golubovića kao i prikazivanjem filma "Sedam i po" Miroslava Momčilovića kao prezentacije Festivala scenarija iz Vrnjačke Banje na pravi način je predstavljena nova srpska kinematografija. Igrom slučaja, završna svečanost, koja je potrajala do ranih jutarnjih sati, upriličena je u vili "Klementina", sadašnjem sedištu festivala u Visbadenu, a nekadašnjoj kraljevskoj vili porodice Obrenović, iz koje je nekada davno, uz pomoć nemačke policije, mladi Aleksandar krenuo put domovine i svom tragičnom kraju.
...mozda ovoj vesti nije u potpunosti mesto ovde, ali neka ide zivot..
Srbin u filmu Lika Besona
Autor: A. Novaković | 04.04.2007 - 12:21
Mladi beogradski glumac Radivoje - Raša Bukvić trenutno u Parizu snima film ,,Taken" koji producira slavni Lik Beson (ujedno i autor scenarija), a u trileru koji režira Pjer Morel, osim Raše koji igra albanskog makroa, glavne uloge tumače Lijam Nison, Megi Grejs, Kejt Kasidi i Holi Valans, australijska pevačica srpskog porekla, kojoj je pravo ime Rejčel Vukadinović.
- U filmu ,,Taken" glumim negativca, makroa Antona, Albanca koji je u Francusku došao sa Kosova. Nažalost, zbog ugovornih obaveza ne smem da otkrivam druge detalje u vezi sa mojom ulogom, a što se radnje filma tiče, bivši agent CIA (igra ga Lijam Nison) šalje ćerku na odmor u Pariz, a zaplet počinje kada nju kidnapuju pripadnici albanske mafije. Ja sam veći deo svog posla završio, a snimanje se završava 19. maja - rekao je za ,,Blic" Raša Bukvić, koji trenutno boravi u Francuskoj.
Kako kaže, na njega je najbolji utisak ostavio sjajni irski glumac Lijam Nison, sa kojim je naširoko razgovarao nekoliko puta.
- Tri večeri smo pričali i on je veoma spontan i jednostavan čovek, što ga u mojim očima čini još većim. Inače, ja sam više ličio na novinara nego na glumca, jer sam mu postavio milion pitanja na koje je on strpljivo odgovarao. Od naših glumaca poznaje Radeta Šerbedžiju sa kojim je svojevremeno trebalo da snima neki film, a pričao mi je i o Dubrovniku za koga ga vežu lepa sećanja. Budući da je on iz Irske, koja je decenijama u velikim političkim problemima, raspitivao se i za situaciju na Kosovu, a ja sam pokušao da mu odgovorim najbolje što sam mogao - ispričao je Raša.
Ipak, i pored činjenice da snima film sa popularnim svetskim glumcima, Bukvić čvrsto stoji na zemlji.
- Redovno idem na kastinge i ako bude pravih ponuda, ostaću u Francuskoj, ali spreman sam i na drugačiji ishod. Svaki film je novi početak, a mi koji dolazimo iz zemalja van Zapadne Evrope nemamo pravo na grešku - izjavio je Raša koji je na naše pitanje da li se mogu porediti Srpkinje i Francuskinje kroz gromoglasan smeh odgovorio:
- Nikako! Pa, najlepše Parižanke su devojke iz Srbije.
Zvezda u Francuskoj
Prošle godine Bukvić je u Francuskoj snimio film ,,La Californie", koji će u Beogradu biti prikazan u okviru Nedelje francuskog filma koja se od 12. do 16. aprila održava u Domu omladine. Inače, u ovom filmu sa Rašom igraju veoma popularne francuske glumice Natali Baj i Ludivin Sanjie, a za ulogu Stefana, Bukvić je prošle godine bio nominovan za ,,Cezara", francusku filmsku nagradu, u kategoriji ,,glumac koji najviše obećava".
- Na sreću, nominovan sam za ,,Cezara", ali nije mi žao što nisam osvojio nagradu, jer mi je i ovo bio dovoljan pokazatelj da je moguće u životu nešto ostvariti. Doduše, pre početka snimanja filma ,,La Californie" problem je bio taj što sam slabo govorio francuski jezik. Dva meseca sam intenzivno učio jezik i sada koristim i žargon - kaže Raša.
Raša je odličan i vredan momak i baš mi je milo što je dobio posao u ovako visokoprofilnom projektu. On zaista ima pre svega dosta dobru i filmičnu fizionomiju i za razliku od brojnih naših glumaca nije bezličan. To naravno ovde može da prođe neprimećeno ali napolju se zapaža i koristi.
...zbog obecanja iznetog u prvom podnaslovu i u samom tekstu, ovo je, ipak, sjaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaajnnnnaaaa vest...
Zbog filma ostavljam muziku
Đorđe Balašević počinje da snima ,,Kao rani mraz"
Autor: N. Džodan | 05.04.2007 - 10:56
Đorđe Balašević trenutno privodi kraju pripreme za početak snimanja filma ,,Kao rani mraz". Ovo ostvarenje predstavlja sublimat njegovih ljubavnih priča, a za tako nešto neophodne su detaljne pripreme, zbog čega će brojna publika biti uskraćena za Đoletove koncerte u narednom periodu.
U ovom dugo najavljivanom projektu, koji je autor okarakterisao kao dugometražna igrana balada, glavne uloge bi trebalo da tumače Rade Šerbedžija, Miki Manojlović i Mira Banjac.
- To su sve velika glumačka imena i postoji načelni dogovor da oni igraju u filmu, ali dosta toga zavisi i od njihovih drugih poslovnih obaveza. Radetu Šerbedžiji se svidela ideja filma i on kao iskusan glumac i profesor dosta sugeriše u nekim delovima vezanim za scenario, a ja te sugestije prihvatam. Miki Manojlović trenutno u Italiji snima film o Dostojevskom i sa njim imam dogovor da mu ovih dana doturim scenario - kaže Đorđe Balašević u razgovoru za ,,Blic".
On ističe da će u filmu učestvovati priznati vrhunski radnici pa će tako asistent režije biti Zoran Andrić, koji je do sada radio poznate filmove kao što su ,,Karaula", ,,San zimske noći", ,,Život je čudo"...
- Prihvatio sam se ovog posla jer smatram da niko ne može bolje od mene da iznese taj senzibilitet. Ja ovaj film doživljavam kao ličnu stvar i ne želim da ga neko upropasti. Takođe, ja ne želim da započnem film nego da ga snimim. Prošle godine sam održao samo nekoliko koncerata, a ove godine možda neću nijedan, jer želim da se posvetim filmu - objašnjava Đole i dodaje da je ponosan što u čitavom projektu učestvuje cela porodica.
- Do sada se porodična manufaktura pokazala odlično. Pored Olivere, tu su naše ćerke Jovana, koja je glumica, Jelena sarađuje na scenariju i režiji, a Aleksa će morati da glumi jer ima jedna uloga pisana za njega. Što bih tražio neko drugo dete kad već imam najlepše - priča sa osmehom Balašević.
Krajem prošle godine objavljena je knjiga ,,Kao rani mraz" u formi scenarija za film, a pošto je ceo tiraž u rekordnom roku rasprodat, sledeće nedelje će se pojaviti drugo izdanje.
Šta sve čovek mora da radi ne bi li sačuvao brak... :oops:
nisam citao scenario, nazalos, pa nemam prave argumente, ali ova vest zvuci taman tako da i ja, kao veliki fan balasevic djordja, iskreno, za njegovo dobro, zelim da film "Kao rani mraz" okopni, jos kako, kao jezuska u snegu.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
Krajem prošle godine objavljena je knjiga ,,Kao rani mraz" u formi scenarija za film, a pošto je ceo tiraž u rekordnom roku rasprodat, sledeće nedelje će se pojaviti drugo izdanje.
:lol: tacno! drugari i ja smo kupili taj scenario drugarici za rodjendan pre neki dan, u znak secanja na zajednicko kulucenje na nekih 5 stepeni, u bioskopu 20. oktobar, kada smo sami samcijati gledali kako se Trifunovic ubija od alkohola u Jesen stize, dunjo moja. Inace, unutra ima simpaticnih crteza (kao da su crtani obicnom olovkom) i stoji da se, kupovinom te knjige, pomaze snimanje filma.
...dok Kalinu Kovačević gledamo u novom filmu Ljubiše Samardžića KONJI VRANI, glumica e uveliko priprema za snimanje nove serije. Reč je o GORKIM PLODOVIMA, čiji scenario i režiju potpisuje Siniša Kovačević.
-Serija je jedan zaista ozbiljan projekat, sa odličnim tekstom i jedva čekam da krene snimanje. GORKI PLODOVI će imati preko 20 epizoda, a sa snimanjem krećemo početkom leta u Beogradu- otkriva Kalina Kovačević.
*Šta je tema serije i kakvu ulogu vi tumačite?
-To je realna priča našeg današnjeg okruženja, bez ikakvog ulepšavanja, sa autentičnim likovima iz gradskog miljea. Ja tumačim lik devojke izbeglice koja se sa porodicom doseljava u Beograd, gde živi jako loše. Da bi se nekako uklopila u sredinu koja je okružuje, radi baš sve što se od nje traži. Upada u loše društvo i postaje sponzoruša. Da stvar bude gora, ulazi i u sve droge. U celoj toj situaciji jedinu podršku nalazi u bratu, koga tumači Nikola RAKOČEVIĆ. On pokušava da je spase i vrati na pravi put.
*Ko će sve igrati?
-U seriji će nastupiti pedesetak domaćih glumaca među kojima i Ljiljana BLAGOJEVIĆ, Vuk KOSTIĆ, Nikola RAKOČEVIĆ, Nenad MARIČIĆ, Branislav TOMAŠEVIĆ, Svetozar CVETKOVIĆ, Goran SULTANOVIĆ, Ljubomir BANDOVIĆ, Petar KRALJ... Naravno, reditelj je pružio šansu i većem broju mladih glumaca.
...IZVINJAVAM se zbog delimichne nepreciznosti,ovoj vesti je mesto prvenstveno na topicu o domacim TV serijama, gde ce kroz koji minut i biti premeshten, mada autori GORKIH PLODOVA najavlju da ce tih 20 i kusur epizoda izmontirati later on u celovechernji, bioskopski film stanadrdne duzine...
,,Žena bez tijela" 14. aprila počinje da se snima u Beogradu
Srpsko-hrvatski film posle 16 godina
Autor: A. Novaković | 06.04.2007 - 10:34
Snimanje filma ,,Žena bez tijela", koji će biti rađen u srpsko-hrvatskoj koprodukciji, počinje 14. aprila u Beogradu, a u filmu koji režira Vinko Brešan od naših glumaca igraće Nada Šargin, Branko Cvejić, specijalni gost će biti Voja Brajović, dok hrvatski deo ekipe čine Ivan Herceg, Predrag Vušović, Dražen Kin, Inge Apelt...
- Snimanje počinje 14. aprila u Beogradu, a glavne uloge, Martina i Desu, tumače Ivan Herceg i Nada Šargin. U ekipi koja broji više od sedamdeset glumaca nalaze se i Predrag Vušović (popularni Gazda iz serije ,,Bitanga i princeze"), Branko Cvejić, Dražen Kin, Inge Apelt, Mladen Vulić, Žarko Potočnjak, a kao specijalni gost će se pojaviti Voja Brajović. Snimanje će trajati sedam nedelja, radićemo u Beogradu, Zagrebu i još nekim lokacijama koje trenutno ne mogu da otkrijem, a ako sve bude u redu, očekujem da će film biti premijerno prikazan krajem godine - kaže za ,,Blic" Ivan Maloča, producent filma ,,Žena bez tijela", koji će biti prvi pravi srpsko-hrvatski film nakon šesnaest godina.
Inače, film se bazira na drami Mate Matišića, u kojoj Martin, hrvatski vojnik, za vreme domovinskog rata upoznaje Srpkinju Desu, koja nakon rata odlazi u Beograd, a sada već bivši vojnik dolazi u Srbiju i pokušava da je nagovori da mu se vrati.
Međutim, nakon prvih informacija da će se film snimati u Zagrebu, ali i u Beogradu, u hrvatskim medijima su se pojavili brojni negativni komentari zato što se film o domovinskom ratu snima u Srbiji.
- ,,Žena bez tijela" je ljubavna priča koja se dešava u sadašnje vreme, a ne ratni film. Sasvim je logično da snimamo u Beogradu kada se tamo dešava deo priče i da Srbe glume srpski glumci i ne vidim šta tu može da bude sporno. Uostalom, oni koji su imali problema sa tim, potpuno su se ućutali - kaže za ,,Blic" režiser Vinko Brešan, koji je poznat po filmovima ,,Maršal" i ,,Kako je počeo rat na mom otoku".
Film košta milion i po evra
Film ,,Žena bez tijela" su finansijski podržala i ministarstva kulture Srbije i Hrvatske, deo sredstava je dobijen od ,,Euroimaža", evropskog fonda za kinematografiju, a koproducenti su zagrebački ,,Interfilm" i beogradski ,,Vans", tako da je ovo prvi film koji zajedno rade neka srpska i hrvatska producentska kuća nakon 1991. godine. Inače, po rečima Ivana Maloča, film ,,Žena bez tijela" će koštati oko milion i po evra.
...evo da ja, nepozvan, odmenim kanda still usnulog Crippled Avengera u ulozi glasonoshe dobrih vesti...
Stevan Filipović sprema superherojsku TV seriju
Režiser filma Šejtanov ratnik, priprema TV seriju Potpuno genijalni tim, koja će biti bogata specijalnim efektima - sa decom i tinejdžerima iz Srbije u ulogama superheroja.
"Biće to kombinacija tinejdžerskih i superherojskih serija kao što su Nindža kornjače, Moćni rendžeri i Gospodari svemira, sa malo humora Simpsonovih", rekao je Stevan Filipović Beti, dodavši da su u toku dogovori i pregovori sa potencijalnim partnerima.
Filipović će biti režiser i koscenarista, a glavni scenarista je Staša Koprivica, tumač glavne ženske uloge u Šejtanovom ratniku.
Prema Filipovićevim rečima, na seriji bi trebalo da radi većina ekipe Šejtana, uključujući Sendija Kumalakantu, koji će ponovo biti zadužen za specijalne efekte i dizajn čudovišta.
"Za glavne uloge klinaca najverovatnije će biti uzeta nepoznata imena, scenario za pilot epizodu je gotov, a pripremamo prvi ciklus serije koji će imati 22 epizode", rekao je Filipović.
"Biće to lep eksperiment", ocenio je. "To bi praktično trebalo da bude poligon za specijalne efekte i dizajne. U TV serijama, pogotovu ovakvim, dopuštena su razna preterivanja koja na filmu ne mogu da prođu".
Ukoliko želite punu istinu o ovom projektu, znate gde da se obratite...
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/04/popboks-je-jutros-javio-da-ekipa-koja.html
...a evo kako Borislav Anđelić vidi dosadašnja postignuća Filmskog centra Srbije i poglavice čudne pojave koja se kreće pod neverovatnim imenom SVEBOR MIDŽIĆ...
O filmu niko ne brine
Borislav ANĐELIĆ, 8. april 2007
SRPSKI film i dalje tavori. Uprkos značajne društvene pomoći novim filmskim projektima, većina filmova do sada je bila veoma niskog kvaliteta, što se odrazilo na njihovu slabu gledanost. Zakoni ponude i potražnje nisu se samo odrazili na domaćoj sceni, koja je dodatno opterećena uništavanjem postojeće bioskopske mreže, nego i u plasmanu naših filmova u svetu. Podsetimo da je nekada, čak i u mnogo težim uslovima, naš film pronalazio svoje mesto i bio reprezentativni zastupnik naše kulture u svetu.
Nade u Filmski centar Srbije nisu se ispunile. Očigledno je da sudbina savremenog srpskog filma ne može biti prepuštena grupi "naturščika" okupljenih oko Filmskog centra Srbije. Loša kadrovska politika u Centru daje gorke plodove. Ako je dovođenje "menadžera" iz Amerike, scenariste Đorđa Milićevića, nekada izgledalo opravdano i razložno, sada se na osnovu učinjenog i ono dovodi u pitanje. Njegova kadrovska politika u Centru, zasnovana na dovođenju novih mladih ljudi, većinom "naturščika", koji do tada nikada nisu radili bilo šta na filmu, očigledno je propala. To je vidljivo iz rezultata.
Pri svemu tome i sam direktor je podlegao inerciji svoga "kreativnog" tima, ne trudeći se da nešto više učini, a možda nije ni mogao. Nije logično i opravdano da u godini značajnih uloženih sredstava u kinematografiju i delatnost samog Filmskog centra Srbije, direktor bude odsutan više meseci sa svog radnog mesta. On je, boraveći u Americi, svu odgovornost prepustio svom zameniku Sveboru Midžiću. Da li se Milićević obeshrabrio, umorio od tekućih domaćih problema ili ima neka važnija, lična, posla? Ali, stavljanje preteškog bremena kreiranja naše filmske politike i finansijske odgovornosti na pleća saradnika zaposlenog po ugovoru o delu, ostavljajući po strani sam pravni legitimitet ovog poteza, nije u duhu potreba Centra. Kako je Svebor Midžić istovremeno i član novoformiranog Nadzornog odbora Centra, a kao zamenik i potpisnik svih finansijskih i ostalih dokumenata, ovo rešenje u znaku "konflikta interesa" još više komplikuje čitavu stvar.
U svemu tome, u najmanju ruku čudi pasivnost Ministarstva kulture, na čelu sa ministrom Draganom Kojadinovićem, koje je i pružilo punu finansijsku i političku podršku ovoj instituciji, a čijim Upravnim odborom predsedava stručni saradnik Ministarstva za kulturu Ana Vučetić.
Primena diskrecionog prava, mimo konkursa, post festum, od strane Ministarstva, u slučaju projekta "Sveti Đorđe...", uprkos tvrdnji da je reč o projektu od nacionalnog intersa, samu instituciju i konkurs dovode u pitanje. Prošlogodišnji nastupi u Kanu i Sarajevu, uprkos izvesnom pomaku i značajnim uloženim sredstvima (oko 130.000 evra zajedno), uz najnoviji debakl odocnelim nastupom u Berlinu, uz papreni trošak (kažu oko 55.000 evra), teško da opravdaju pomenuta ulaganja, a učinak za srpsku kinematografiju je krajnje diskutabilan.
Izdavačka delatnost gotovo da je potpuno zamrla.
Nedavno objavljivanje knjige Nikole Stojanovića, koje treba pozdraviti, ne može biti alibi. Najavljene Filmografije još nema. Možda je najznačajniji projekat Filmskog centra tek najavljena saradnja sa Egzitom na stvaranju Nacionalnog filmskog festivala u junu 2007. Mada ni tom projektu nije prethodila nikakva analiza i javna rasprava. Treba imati u vidu da i neke druge filmske manifestacije na ovim prostorima imaju legitimne interese za ovaj projekat.
SAMO KONKURS
GOTOVO je neverovatno da se Centar nije bavio mnogim životnim pitanjima srpskog filma. Nikakva analiza postojeće produkcije, scenarističke i žanrovske percepcije, nivoa gledanosti tih filmova, piraterije, problema zatvaranja bioskopskih dvorana i odsustva da se mnogi od filmova, uopšte, pojave u nizu urbanih sredina u Srbiji.
Strategije prezentacije i nastupa naših filmova u inostranstvu, uz analizu postignutih rezultata, kako na festivalima, tako i umetničkim sredinama, takođe nije bilo. Izuzev uspešno sprovedenog konkursa za stimulaciju scenarija i filmske produkcije dugometražnih, a nedavno i dokumentarnih i kratkih filmova, malo šta su uradili brojni saradnici Filmskog centra Srbije.
Prve fotke vezane za ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE!!!
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/04/ivot-i-smrt-porno-bande.html
Quote from: "crippled_avenger"Prve fotke vezane za ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE!!!
dimbo, da nisi i ti počeo da koristiš jorov kalendar?
na blogu ti stoji da '17.
septembra definitivno kreće snimanje' – a koliko ja znam, u pitanju je, ipak,
APRIL.
Hm, da, pogresio sam.
Mamurluk.
Evo sad je popravljeno. Pre neki dan sam takodje pogresio jedan datum. Ne znam sta mi je.
Quote from: "crippled_avenger"Evo sad je popravljeno. Pre neki dan sam takodje pogresio jedan datum. Ne znam sta mi je.
razumeo bih da si kucao brojke, pa da ode prst na blisku tipku.
ali umesto a-p-r-i-l otkucati, nesvesno, s-e-p-t-e-m-b-a-r... to je već zabrinjavajuće... :shock:
Pišem nešto ovih dana, glavu ne dižem, tako da me moraš razumeti. Mislim, vidiš i sam na Corneru da danima nisam gledao filmove.
Eh, da, jel neko overio SELO GORI A BABA SE ŠEŠLJA: FIRE WALK WITH ME film na DVDu & po čemu se razlikuje od serije?
Tražim ideje u drugima
B. NIKOVIĆ, 15. april 2007
SLUČAJNI susret režisera Puriše Đorđevića i direktora Javnog servisa Aleksandra Tijanića, pre nekoliko dana, mogao bi da rezultira novim filmom. Naime, prvi čovek RTS pozvao je filmskog autora da "porazgovaraju o saradnji". Sada kaže Đorđević ima motiv da priprema novi film, koji bi mogao da bude po delima Biljane Srbljanović, Milorada Pavića, Davida Albaharija ili Milene Marković.
Osim spomenutih potencijalnih projekata, Đorđević priznaje da odavno ima želju da snimi i mjuzikl ili priču o ljubavi između srpske devojke koja je bila prevodilac na Kosovu i engleskog komandanta.
- Britanski vojnik se svega odrekao zbog ljubavi, a meni je posebno interesantno što im se izgubio svaki trag - objašnjava Đorđević. - Nadam se da će doći do dogovora sa Tijanićem, jer nemam više snage da snimam filmove za šest hiljada evra.
Redovno se prijavljujem na konkurse Filmskog centra, a oni me redovno odbijaju. Nisam ni od onih koji idu i traže pare i producenta. Avantura sa filmom "Dvoje" pokazala je da nije nemoguće snimiti film za šest dana i da cela ekipa radi džabe, ali ne mogu stalno da se oslanjam na entuzijazam svojih prijatelja.
Sa filmom "Dvoje" Đorđević se predstavio na Festu, a sa "Ispovedaonicom" na nedavno završenom Festivalu kratkog metra. Oba ostvarenja snimljena su po pričama Zorana Živkovića.
- Zoran piše naučno fantastične romane, što mene kao žanr ne privlači, ali bio sam opčinjen "Nemogućim pričama" - kaže Đorđević. - Kada nam je ostalo hiljadu evra od filma "Dvoje" odlučio sam da snimim i "Ispovedaonicu". Priča je jednostavna sa dva lika, koje tumače Predrag Ejdus i Dragan Mićanović. Katolička crkva nam je ustupila prostor. Dobro smo se pripremili i sve snimili za jedan dan. Tako je nastao i ovaj kratki igrani film. Zoran mi je rekao da je gledao oba filma i da mu se dopadaju. A zna se kako su pisci zahtevni. Mada sam do skoro pisao i scenarije za svoje filmove, izgleda da sam se umorio. Kao da sam se ispraznio i dosadio sebi samome sa svojim idejama. Zato sada inspiraciju tražim u delima naših sjajnih pisaca.
Picassov plakat za NERETVU...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.filmofili.com%2Fimages%2Fvesti%2FNeretva1.jpg&hash=369a142be8f478b7bd96b37f31a23352bfd62c39)
zašto neko pikasu nije reko da neretva nije u grčkoj, da se tu nisu klali kopljima?
i gde je famozni most na slici?
bem ti uMETnika: to je ko da slika pariz a ne turi ajfelovu ćele-kulu!
Quote from: "Ghoul"zašto neko pikasu nije reko da neretva nije u grčkoj, da se tu nisu klali kopljima?
i gde je famozni most na slici?
bem ti uMETnika: to je ko da slika pariz a ne turi ajfelovu ćele-kulu!
:| :| :| :| :|
Odlična vest za one koji vole loše vesti.
Iako FCS još nije objavio rezultate svog Konkursa,
evo da podelim glasinu.
Nije dobila ZONA MRTVIH.
Nije dobilo DOBA NEVINOSTI.
Nije dobio SLATKI MIRIS NAFTALINA - THE MOVIE.
Ipak, dobio jeste Koljević za ŽENU SA SLOMLJENIM NOSEM. Što je meni lično najvažnije. U ovom projektu Koljević pokušava da radi po uzoru na Inarritua i Arriagu, i sa velikim uzbuđenjem očekujem to ostvarenje.
Dobio je Điđa Karanović za film BESA, priču o srpskom učitelju koji odlazi u Prvi svetski rat i ostavlja svom slugi Šiptaru da mu pričuva ženu. Međutim, možete misliti kako mu je ovaj pričuvao.
Dobio je Goran Marković za ekranizaciju svoje drame TURNEJA. Mada, da im je poslao i razglednicu, oni bi mu dali pare da je ekranizuje.
Dobio je Pjer Žalica, za, ma koliko bizarno zvučalo, neki film o folksdojčerima :? :? . Eto vidite koliko je strašne poledice onaj film Škorpiona sniman u Bosni ostavio kada mi uzvratno moramo da omogućimo Pjeru da kod nas snima svoj home video.
Dobio je debitant Raša Pavković, koji je early nineties faca sa FDU i pretpostavljam da je to neki projekat koji je pisao sa Milanom (TRI PALME...) Puzićem.
I dobio je još neko, ne znam ko. Isto debitant ali sam zaboravio ime.
Sedao sam pre neki dan sa nekim društvom koje je imalo (ne)priliku da sarađuje sa FCS-om.Kažu da je ono što je napisao Anđelić u Večernjim samo vrh ledenog brega.
'Dakle, gospodo: svetska livada određuje moje vrednosti, a ne Srbija. Srbija je samo utočište mog kulturnog identiteta, a nikako mog nacionalizma', poručuje režiser.
Na opasku da u Kan ide sa filmom Zavet, on dodaje 'Ako me tamo prime, ha, ha, ha..', i objašnjava da je reč o jednom idealističkom filmu, koji ima veoma jednostavan zaplet, ali govori o kompleksnim stvarima.
U najkraćem, film je o jednom dečaku koji se rađa u jednom našem selu koje propada. Komisija zatvara školu u kome je jedan đak, naš glavni junak. Njegov deda ga šalje u grad da proda kravu, kupi ikonu i dovede ženu i ostaje u tom selu sa učiteljicom čekajući da unuk ispuni zavet. Dečak u gradu nailazi na devojčicu čija majka do podne radi u obdaništu, a uveče u javnoj kući. Devojčicu majčin makro želi da uvede u 'posao'. Dečak ulazi u sukob sa makroom i na kraju uspeva da izvuče devojčicu. Dolazi u selo u trenutku kada misli da je dedina sahrana, a u stvari je svadba. Deda se ženi učiteljicom.
'Tako da se sve završava hepiendom na kvadrat. Svi loši momci su poubijani na spektakularan i smešan način', rezimirao je Kusturica.
Nazad jedna lepa vest!
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/04/kako-postati-heroj-na-rts.html
STRAST BEZ POLITIKE
Iz hotela ,,Ekscelzior" izlazi makro sa svojim štićenicama. Jedna iz pratnje, unezverena i prilučno nestabilna na nogama pokušava da se vrati u hotel, ali je stroga ,,koleginica" sprečava. Nesrećna devojka vraća se u zagrljaj svom šefu.
Bila je to jedna od poslednjih scena, koju je Vinko Brešan juče snimio u Beogradu. U kadru Nada Šargin, Voja Brajović...Već danas ,,Žena bez tela" seli se na zagrebačke ulice, gde ekipa filma nastavlja snimanje.
Kratku pauzu iskoristili smo da razgovaramo sa režiserom ovog ostvarenja, u restoranu hotela ,,Ekcelzior". Kao i za prethodni Brešanov film ,,Svedoci", i oko priprema za ,,Ženu bez tela" digla se prašina. ,,Domoljupci" sa svih strana pokušali su da naprave jeftine političke poene. No, greška. Priča je ljubavna i ima mesta samo za drugu vrstu strasti.
-Priča se događa danas u Zagrebi i Beogradu i to je baš jedna ljubavna storija- kaže Brešan za ,,Novosti". –Već sam se na to navikao. Kad krenu negativne priče, to me podstiče da radim bolje. Slična situacija je bila i sa prethodnim filmom, ali sve se to preživi. Jednostavno, ne shvatam to dramatično. Tema filma nije domovinski rat, već ljudi koji se vole. Imamo čoveka koji traži ženu. Želi da joj pomogne. Vremenom se zavole. Kao i u životu,, i ova filmska ljubav nije bez prepreka i tajni, koje se moraju otkriti. Naravno, ima humora , i još dosta toga. U okruženju smo takvom kakvom jesmo, ali sigurno nije politički triler.
Film se snima po drami Mate Matešića, ali je, već u startu, dosta izmenjen scenario. Zatim je, kao koscenarista, u ,,priču" ušao i Živko Zodar, koji je istovremeno i direktor fotografije. Pisane su nove verzije, dok nisu došli do konačne, koja se sada snima i to kao koprodukcija većim delom Hrvatske i manjim Srbije.
- Izvorno je koprodukcijja iz Hrvatske, valda je odnos 80:20, ali to mnogo bolje znaju producenti.- priznaje Brešan.- Dobro je što se sve više snima koprodukcija, ali ni to ne mora da bude garancija da će se dobiti dobar film. Nagledao sam se, nažalost, filmova, kojima se prvo stvori koprodukcija, a onda se piše scenario. Ovo je, na moju sreću, drugačiji put. Na izvorištu je bilo jasno da će se snimati i u Beogradu. Da će igrati srpski glumci. To je već bilo u ideji priče. Scenario smo poslali producentskoj i distributerskoj kući ,,Vans" iz Beograda, sa kojom smo već ranije sarađivali i brzo smo se dogovorili.
,,Žena bez tela" mu je najdraže što je do sada radio, tvrdi Brešan. U poslu će uživati i narednih 37 dana na ranim lokacijama. Najviše u Zagrebu i Obrovcu. Nikada do sada, kaže, nije okupio ni toliko glumaca.. Skoro nih 50 iz Hrvatske i Srbije. Nada Šargin je na Brešana ostavila utisak posle Novkovićevog filma ,,Sutra ujutro", a Ivan Hercog mi je bio i student. Uz njih su još i Leonb Lučev, Mladen Vulić, Žarko Potočnjak, Voja Brajović igra makroa, Branko Cvejić PRODUCENTA PORNO-FILMOVA.
Na pitanje šta sve ostaje ženi kada je bez tela, Vinko Brešan odgovara:
-Puno toga. Mada je jedan portir s hrvatske televizije već uputio zamerku da mu se ne dopada nalov. Kaže:"Kako žena bez tela, pa to je sve što ja volim.". *B.NINKOVIĆ
...još malo mudroslovlja Vinka Brešana glede ŽENE BEZ TELA...
***Možete li nam reći nešto više o radnji filma?
- Znate kako kažu, đavo je u detalju, sve je važno u filmu. Do sada sam snimio 3 filma, a ovo je moje vlastito istraživanje jer prvi put radim savremenu urbanu temu koja se događa danas i prvi put radim ljubavnu priču, ali sa mnogo humora, bizarnosti, raznih čuda... SNIMANJE U Beogradu će mi ostati u veoma lepoj uspomeni. Osim ovde u hotelu, snimali smo u ,,Gozavodu" i Nemanjinoj ulici. Dobar deo radnje se događa u Beogradu jer suština priče je da Hrvat Martin nosi tajnu u sebi i želi da ispravi neke greške u životu, na porno-kaseti vidi Desu, devojku iz Beograda, i odlučuje da dođe u Beograd i pronađe je. Ovde je nalazi u lošem stanju, ali ipak i porede mnogobrojnih prepreka uspeva (neću vam reći kako) da je odvede u Hrvatsku, a tamo počinje drugi deo priče, a snimanje bi trebalo da bude završeno krajem maja.
...potom, at long last, u intervjuu BLICu V.Brešan poentira na sledeći način:"Iskreno, samobi glup reditelj od ovako dobrog materijala napravio loš film!"
...mene, lično, siže ŽENE BEZ TELA ponajpre asocira na mogući nastavak , ili naknadno art-house iščitavanje fašistoidne kiosk-pornjave SLOVENAC U BEOGRADU, naročito, ako se na uzorku KROJAČEVE TAJNE, da zaključiti da više puta pominjana Nada ŠRAGIN titty-flashing-happy umetnica...
Prošli stari majstori
B.N., 19. april 2007
REŽISERI Goran Marković, Srđana Karanović, Srđan Koljević, Pjer Žalica, Miroslav Petković i Raša Pavković do kraja godine počeće snimanje filmova, koje će finansijski podržati Filmski Centar. U Dvorani kulturnog centra, u četvrtak su na konferenciji za štampu objavljeni projeketi iza kojih će stati država.Osim igranih ostvarenja među dobitnicima su se našli i autori Aleksa Gajić i Boris Mitić, koji će snimiti animirani film "Edit i ja" i dugometražni "Afokalipsa".
Na konkursu je bilo 51 prijava, a Milena Marković dramaturg i scenarista, koja je donela odluku zajedno sa direktorom fotografije Dušanom Joksimovićem i rediteljem Ivanom Živkovićem, kaže da su se odmah izdvojila četiri projekta.
- Već pri prvom čitanju jednoglasno smo izdvojili Karanovićev projekat "Besa", Markovićevu "Turneja", Žalicinu "Tuđa krv" i Koljevićevu "Ženu sa slomljenim nosem" - rekla nam je u četvrtak Milena Marković. - Izabrali smo i dokumentarne i animirane filmove, jer smo svesni da su ti žanrovi kod nas zapostavljeni. Postoji problem oko toga šta je u stvari dokumentarni film. Kod nas postoje dokumentarne reportaže, a mi smo išli logikom, kako to zovu anglosaksonskog termina "creative documentary", što treba da bude autorsko delo. Dešavalo se prethodnih godina da dobiju podrušku ljudi koji se ne bave ovim poslom, pa su takvi bili i filmovi. Osim odabranih, izdvojila bih i projekte Mladena Matičevića, Gorčina Stojanovića, Miroslava Lekića i sigrna sam da će i oni proći na budućim konkursima.
Koljevićev film je, kaže članica žirija okrenut sadašnjem trenutku i govorim o običnim ljudima u tranziciji. U tom smeru se kreću i debitantski filmovi. Karanović, Marković i Žalica se bave univerzalnim ljudskim temama koje su uvek aktuelne.
ČEKA SE BUDžET
KOLIKO će koji film dobiti novca zavisiće od ukupnog budžeta svakog projekta. Filmski centar obavezuje se da prati i pomaže realizaciju izabranih ostvarenja, a producenti da poštuju vremenske rokove.
...mada sam, kanda, usamljen na ovom topicu malo pojašnjenja ne može da škodi, zar ne?
-Naravno da ne može! Bring it on!!!
thus...
- CRNA ZORICA je crna komedija s elementima bajke o seoskoj devojci koja donosi zlu kob svakome ko se u nju zaljubi- kažu Pavković i Mojsin.- Dešava se u okolini Beograda, a planiramo da ga pravimo u duhu filmova Roberta Rodrigueza.
***pored puta, treći scenarista ovog budućeg hidden gem-a je dama neverovatnog imena HRISTINA HADŽIHARALAMBUS!!!
Goran Mojsin je super tip. On je sa B92, tamo je radio SPORTSKI RITAM SRCA. a Hristina Hadziharalambus je vec pominjana oko nekih projekata...
...o pominjanom FCS konkursu, današnji PRESS pi[e sledeće...
Đorđe MILIĆEVIĆ, direktor Filmskog centra Srbije, rekao je da je izuzetno zadovoljan odlukom žirija.
- Filmski centar Srbije stoji iza odluke ovog žirija. Strahovito je važno što su u selekciji i dva debitanta, kao i to da jr žiri odlučio da uvrsti i po jedan dokumentarac i animirani film koji danas na svetskim festivalima nastupaju ravnopravno sa igranim filmovima.- rekao je Milićević.
Ivan ŽIVKOVIĆ rekao je da žiri bio na mukama:
- Bilo je veoma teško između pedesetak scenarija odabrati one koji će biti nagrađeni. Mogli smo da načinimo mnoge teške rezove- rekao je Živković i predložio da se oformi još jedan konkurs:
- Bilo bi dobro imati poseban konkurs za debitante- rekao je.
Inače, sredstva od 1.500.000 evra za osam filmova deluju kao visok iznos- dok se stvari ne postave u perspektivu. Naime, Srđan DRAGOJEVIĆ je ove godine za snimanje filma"Sveti Georgije ubiva aždahu" iz tekuće budžetske rezerve Republike Srbije, bez konkursa, dobio dve trećine ovog iznosa.
LJUBAVNA PRIČA O FOKSDOJČERIMA
Jedan od najzanimljivijih filmova ovogodišnje selekcije je ,,Tuđa krv", ostvarenje koje će izvesno izazvati polemike u Srbiji, ali i šire. Bosanski režiser PJER ŽALICA, u saradnji sa producentskom kućom ,,Kobra film", snimaće film o jednoj od tabu tema naše istorije, sudbini foksdojčera u Vojvodini. Okosnicu će činiti ljubavna priča između dvoje mladih, koje deli različito- srpsko i nemačko- etničko poreklo, a radnja je smeštena u vreme Drugog svetskog rata.
Jesu foksdojčeri (lisice-Nemci) u ikakvom srodstvu sa folksdojčerima? Priznajem da me mnogo više zanima sudbina onih prvih, zvuče kao zajebani shapeshifteri koji sa lakoćom oblik menjaju iz ljudskog u lisičji i koriste ovu moć da po mraku kradu živinu od poštenih vojvođanskh seljaka. George R.R. Martin je sličnu tematiku tretirao u svojoj priči Skin Trade (se tako zvala?), samo je zbog efekta lisice zamenio vukovima, a Nemce Amerikancima.
...naravno da je rech o zlosrecnim foLksdojcherima; vest sam kao ready-made samo copy-pastovao i to je to... izvinjavam se zbog greshke!!!
sluga pokorni
Izvinjavam se i ja na niskom nivou humora koji ispostavljam... :oops:
Na tom scenariju je godinama radio Đorđe Milosavljević, da bi na kraju bio doveden Kustin hack Ranko Božić da pimp-my-scriptuje celu stvar.
I onda na kraju je attachovan Pjer Žalica. Meni taj projekat zvuči onako jako frankenštajnovski, da ne kažem frankenhookerovski.
Što se izjava komisije tiče, šta reći, nije im bilo lako, čim je scenario Miroslava Lekića među boljima a Koljević im se sviđa na prvo čitanje. :D
PRESS se nešto sprema da im se najebe majke, mene jutros zvali za izjaavu, no uzdržah se.
Rashu Pavkovich znam sa fakulteta, i on je poprilichno lud tip - taj film sa Mojsinom moze da bude prijatno iznenadjenje.
Meni to što rade Pavković i Mojsin deluje kao stvar sa potencijalom.
Ali mi je Bjelin projekat o folksdojčerima do jaja bizaran. Naime, u zemlji koja je u proteklih petnaestak godina, hajde da kažemo bila umešana u neke razne kontroverzne postupke, u smislu etničkih čišćenja i sl. (nemam nameru da ulazim u polemiku o samim tim događajima) koja nisu bila bez đavla, ti odjednom krećeš da snimaš film o surovom genocidu počinjenom pre 50ak godina sa kojim smo, nekako, uspeli da se izvučemo. To zaista ne kapiram. kao da posle svih Šiptara, Srebrenica i sl. sad neko još kaže, "Hej, ne zaboravite, isterivali smo mi i Nemce!"
I to sve režira bosanski reditelj, Pjer Žalica, što je ekvivalentno tome kao kad bi neki holivudski studio pozvao Abbasa Kiarostamija da snima film o logorima za Japance osnivanim tokom WW2 u Americi (taj film je na kraju snimao Alan Parker).
Na kraju naravno sve se zaokružuje pitanjem, ko će to da gleda?
Koga to uopšte zanima?
Koji su krajnji dometi jednog takvog filmskog ostvarenja?
Quote from: "crippled_avenger"
Na kraju naravno sve se zaokružuje pitanjem, ko će to da gleda?
Koga to uopšte zanima?
Koji su krajnji dometi jednog takvog filmskog ostvarenja?
ovako:
1. sirota publikka na Sarajevo Film Festivalu 2008.
2. Jasnu Žalicu, koja merka neku bitnu ulogu i Bjelogrlićevog brata koji će moći u scenama puškaranja upotrebi nešto od neuvaljanog, zastarelog oružja koje do sada nije prodao kome već
3. krajnje domete potražiti u magičnom Yu film trouglu/trokutu 'jad-čemer-beda'
...može???
Ono što stvari čini potpuno apsurdnim u srpskim uslovima to je taj potpuni preduzetnički sunovrat srpskog filma u kome zapravo više ne postoje jasno definisani filmski kanali finansiranja filma.
Naime, ti imaš dva izvora novca. jedan je đržava. Drugi je privreda.
Pošto su državni fondovi odavno infiltrirani ljudima koji su ili ta neka vrsta kulturno-političke elite tipa Goran Marković i tradicionalnije filmske mafije iz žanra glumaca-producenata, ti si praktično odsečen od države.
S druge strane, od privrede koja nema apsolutno nikakav interes da finansira film izuzev eventualnog odliva državnih para u džep rukovodilaca (tipa, on tebi 100 000 evra para neke velike firme na ime sponzorstva, ti njemu isplatiš 30 000) ili pak reketiranja od strane države (tipa, javi ti neki zvaničnik da moraš da daš pare za film, i sad nemaš kud) uzima se nerealno veliki novac. Prosto, iako product placement nisu izmislili Srbi, naši filmovi su opterećni njime upravo zato što naše firme daju ZNATNO više para za filmove od američkih. I sad, potpuno je prirodno da tu o davanju novca odlučuju neki tipovi koji nemaju pojma o filmu, što je prirodno, pošto ni ja ne znam ništa o poslu kojim se oni bave, i potpuno je prirodno da su i njima najmiliji glumci-producenti, koji ih vode u provod, omogućuju im seks sa glumicama, odrađuju kombinacije na procenat, i sl. Te ljude privrednika zaista ne treba kriviti, oni ni ne umeju bolje, i oni u suštini nerealno puno finansiraju naš film.
E sad, postavlja se pitanje,. šta ti da radiš i kome da se obratiš, ukoliko nemaš zaleđe u ova dva smisla? Prosto je suludo da se kinematografija svede na ova dva vida poslovanja, kao sada.
Quote from: "crippled_avenger"... omogućuju im seks sa glumicama...
Da li to znači da su sve glumice kurve, kao što se priča?
Tako dobijaju pare za snimanje filma? Sponzor/donator pojebe celu žensku glumačku postavu i kaže "E, sad možete i film da snimate"?
QuoteE sad, postavlja se pitanje,. šta ti da radiš i kome da se obratiš, ukoliko nemaš zaleđe u ova dva smisla?
što vele dr.protić i n.balkanski u kultnom "teleksu": film o nasilju - nasiljem do filma.
Quote from: "DušMan"Quote from: "crippled_avenger"... omogućuju im seks sa glumicama...
Da li to znači da su sve glumice kurve, kao što se priča?
Tako dobijaju pare za snimanje filma? Sponzor/donator pojebe celu žensku glumačku postavu i kaže "E, sad možete i film da snimate"?
Znao sam da ćeš se zalepiti za to. Nije to baš tako eksplicitno, i nije uvek baš tako, ali je svakako bolje ako imaš par komada u svom arsenalu. Mislim, glumice za to služe.
Ne mogu da tvrdim da su sve kurve ali ne poznajem nijednu koja nije. :D Međutim, ne patim od takvih malograđanskih definicija. Ko smo mi da sudimo?
Zar me prati reputacija čoveka kome se pažnja probudi čim neko spomene kurve?
Reagovao sam na to, verovatno, iz pritajene želje da i ja jednog dana budem donator, te uživam u svim dobrobitima refundiranja. Šteta što mi finansijska situacija to ne dopušta. :cry:
mislim da se oto vajningerova teza da za muskarca postoje samo dve zene u zivotu - majka i kurva, mora revalovarivazovati.
sa gubitkom majcine tradicionalne uloge u modernom zapadnom drustvu, i sve vecom tolerantnoscu prema prostituciji, mislim da bi trebalo ove dve arhetipske persone zameniti, recimo, sestrom i glumicom. neki drugi predlozi?
Quote from: "crippled_avenger"Ne mogu da tvrdim da su sve kurve ali ne poznajem nijednu koja nije. :D
Daj spisak glumica koje si upoznao. :wink:
Nego, biću nepristojan, ali noćas sam sanjao Mirku (prvi put u životu, for the record). I još me je napala što sam u čarapama i sa gađenjem gledala kad nisam znao da igram kolo. A sve se dešavalo u jednoj od mojih osnovnih škola.
MILENA MARKOVIĆ u jučerašnjem PRESSu ovako obrazlaže svoj izbor...
-U projektima prijavljenim na konkurs FCS nismo tražili savremeni kontekst i aktuelne teme, već uzbudljive autorske svetove.
...potom M.M. kaže i ovo:
-Problem sa našim provincijalizmom koji se javlja u poslednjih 10-15 godina jeste što se, iz silne nesigurnosti, stvari posmatraju kroz određene ključeve, kao što je aktuelnost. Ako je priča dobra, ona može da ima veze sa svakim vremenom. Veliki filmovi i romani imaju veze sa čitavim ljudskim rodom u svim razdobljima.
...dodaje i sledeće:
- Teme odabranih projekara su univerzalne, a što se tiče kvaliteta, nezahvalno je porediti autorska dela. To nije trka, ocena zavisi i od ličnih osećanja i senzibiliteta ljudi koji su u komisiji. Ipak, naš razgovor je trajao tek oko sedam minuta kada su se bez dilema izdvojila, po kvalitetu i filmičnosti, četiri projekta.
...M.M. oseća goruću želju da dodatno objasni, otud i ove reči:
-Među njima se samo Koljevićev film direktno tiče tranzicije, ali se i ostala tri filma bave ljudskim sudbinama, problemima i strastima u smutnim vremenima, što je univerzalno.
Ona je dodala da je kriterijum bio, uz kvalitet projekta, i to koji autor stoji iza njega jer ,,ovo je mala zemlja, mala kinematografija i mora da se vodi računa o tome koliko će neki projekat koji bude snimljen da izađe van naših granica".
...ne znam zašto, ali gledajući njene "Šine" i "Paviljone", nisam stekao utisak da je Milena Marković gorljivo zagrižena za toliko prihvatljiv joj istoricizam???
...kanda joj je to preteklo od brata!!!
bave ljudskim sudbinama, problemima i strastima u smutnim vremenima, što je univerzalno
Svi jedva čekaju jedan dobar film na ovu temu.
Au,kakva glupost.Ovaj snobizam u bežanju iz aktuelnosti u univerzalne vrednosti.kakva zatucanost.Šta sve neće proći pod etiketom univerzalnost i autorskih svetova.Nama upravo trebaju aktuelne teme i savremenost a ne neko bežanje u neke univerzalne svetove.kakvi sve idioti danas odlučuju o sudbini srpskog filma.je li ovo beše bivša žena gorana markovića koja je dobila za vreme lečića ogromnu lovu za neki dokumentarac?
...ne, ta dokumentaristkinja se zove Dragana, ovo je bilo viđenje MILENE MARKOVIĆ, pesnikinje, dramskog pisca(ŠINE i PAVILJONI u JDPu, npr.), scenaristkinje(SUTRA UJUTRO), životne saputnice Olega Novkovića(KAŽI ZAŠTO ME OSTAVI, NORMALNI LJUDI, SUTRA UJUTRO), inače sestre istoričara PREDRAGA MARKOVIĆA, poslednjeg pobednika velikog finala KVISKOTEKE u pokojnoj SFRJ...
Peđa je fantastičan istoričar. ali sestra mu je takav idiot.
...DA,ovo, recimo, odbrana Milene Marković, je, u neimanju suvislih argumenata, tipično bežanje u krupne reči i, suštinski gledano, potpuno prazne koncepte...opšte mesto za domaću, manje-više intelektualnu elitu... :cry: :cry: :cry:
Izvor: PRESS
SATIRA U SRBA
Boris Mitić, autor filma "Afokalipsa", kaže da će ovaj dokumentarac o aforističarima pokriti period od više od 40 godina.
Muziku za film čine hor koji peva "Ave mafija", pesme iz "Montija Pajtona" i - numera "Beogradskog sindikata".
Srpski satirični aforizmi su na svetskom nivou i predstavljaju vrhunac humora i egzistencijalne filozofije u današnje vreme, ocenio je reditelj Boris Mitić, koji priprema dugometražni dokumentarni film o srpskoj aforistici, pod naslovom "Afokalipsa".
Autor originalnih dokumentaraca "Priti Dijana" i "Unmik Titanik", koji su prikazani na stotinak festivala u svetu i osvojili 16 nagrada, upravo je dobio sredstva na konkursu Filmskog centra Srbije za svoj novi projekat u produkciji "Dribling pikčersa" iz Beograda.
- Pokušavam da napravim film koji malo pomera granice dokumentarnog žanra. S druge strane, to je i pokušaj da se fenomen srpske aforistike izvuče iz nepravedne marginalizacije u domaćoj javnosti, a istovremeno da se predstavi inostranoj publici - rekao je Mitić.
Film će biti montirani kolaž sećanja glavnog junaka - naratora, koji se ne pojavljuje lično, već se njegova priča "iz ofa" ilustruje aforizmima i adekvatnim kadrovima.
- Okosnica su aforističari sa kojima sam sarađivao, iščitao sam oko 300 njihovih knjiga i lično upoznao oko 50 autora. Sa nekima sam postao vrlo blizak - izjavio je reditelj.
Scenario obuhvata period od 60-ih godina prošlog veka do danas. Na pitanje da li će ovaj film biti i dokument društvenih zbivanja u našoj zemlji u drugoj polovini 20. veka, odgovorio je da se to podrazumeva, ali da je reč o širem kontekstu.
Bez dnevnica za autora
Na pitanje o budžetu za ovakav projekat, Mitić je odgovorio da je procena oko 100.000 evra, ali da bi, kada bi naplaćivao dnevnice, budžet bio neverovatan.
- Svoj rad ne umem da valorizujem u kešu, a produkcijski troškovi su veliki jer to zahteva obradu ogromne količine arhiva, kao i otkup prava na korišćenje snimaka. Potrebni su mi satirični kadrovi 40 godina unazad, skupljam ih u kino klubovima, privatnim arhivama, u podrumu RTS-a...
Pored toga, moram da obiđem nekih 30.000 kilometara po Srbiji, po najsporednijim putevima, da stajem na svakih 500 metara i da slikam, tražeći autentične kadrove - svedoči Mitić.
- Film se sastoji od sat i po naracije, koja ide hronološki i prikazuje neke bitne događaje, koristi našu istoriografiju, ikonografiju i scenografiju.
Međutim, sve to nije striktno vezano samo za naše teme - rekao je on.Mitić je naveo da "ako se, na primer, u filmu priča o jedinstvu u nekadašnjoj SFRJ, ti aforizmi istovremeno mogu da se primene na jedinstvo današnje Evropske unije, ili ako je reč o sukobima iz 90-ih godina i našoj ratobornosti, neki aforizmi mogu da se odnose i na aktuelnu američku spoljnu politiku".
- Koristim naše istorijske reference kao šlagvort da bih započeo veće teme, koje ilustrujem našom "ludom" ikonografijom prepunom simboličnosti i na širem planu - izjavio je reditelj.
Muzika za film će takođe biti satirična i namenski komponovana.Mitić je najavio da će, na primer, hor pevati "Ave mafija", biće obrada numere iz "Montija Pajtona", a "Beogradski sindikat" radiće posebnu pesmu, koju će objaviti i kao svoj singl
http://www.filmofili.com/index.php?ind=news&op=news_show_single&ide=35
U produkciji INCIDENT studija, ovih dana počelo je snimanje low-budget horor filma Klabirint.
Film se snima na lokacijama u Beogradu, a snimanje će trajati do 28. aprila.
U režiji Aleksandra Maricica, ekipu glumaca čine: Ana Marković, Vladislava Vaca Ðordević, Zoran Kesić, Nemanja Rašović i Nenad Maričić.
Trejler za film možete downloadovati ovde.
Quote from: "crippled_avenger"Trejler za film možete downloadovati ovde.
...ako ste registrovani! :x :shock: :cry:
aj skini, pa turi na blog bez ograničenja... ako je čemu!
Nije vredno turanja na blog. Mada to je neki nemontiran kadar koji outstays its welcome, ne znači apsolutno ništa.
bio sam na snimanju,koje ludilo..e da vidite Zorana Kesica bio je sjajan u mucenju hehe! ne vredi videti trejler tek su poceli pre nekoliko dana..producirace se vishe low budget horora ove godine :
Podeljeno milion i po evra
Autor: M. V. | 20.04.2007 - 10:56
Četiri renomirana autora i četiri debitanta dobili su ukupno milion i po evra na upravo završenom konkursu Filmskog centra Srbije za razvoj proizvodnje domaćih dugometražnih filmova za 2007. godinu. Žiri u kojem su bili Milena Marković, Dušan Joksimović i Ivan Živković odlučio se za projekte ,,Afokalipsa", dugomatražni dokumentarac u režiji Borisa Mitića, ,,Besa" Srđana Karanovića, ,,Bacila si čini na mene" Miroslava Petkovića, ,,Edit i ja" dugometražni animirani reditelja Alekse Gajića, ,,Žena sa slomljenim nosem" Srđan Koljevića, ,,Tuđa krv" Pjera Žalice, ,,Turneja" Gorana Markovića i ,,Crna Zorica" Raše Pavkovića, Gorana Mojsina i Hristine Hadžiharalambus.
Goran Marković je u izjavi za ,,Blic" podsetio da je ,,Turneja" kao predstava ,,Ateljea 212" dobila Sterijinu nagradu. ,,Malo ko zna da je 'Turneja' prvo nastala kao scenario jer pre jedanaest godina nisam mogao da pravim film. Shvatio sam da je ponovo došao trenutak da radim taj film. To je priča o glumcima, a rat u Bosni je neka vrsta dekora."
Srđan Koljević kaže da je novim filmom na neki način nastavio tamo gde je stao sa ,,Sivim kamionom crvene boje". ,,Ovo je film o tri nemoguće ljubavi koje spasavaju ljudske živote", kaže Koljević za ,,Blic".
Autor jedinog dokumentarca na konkursu Boris Mitić ističe da bi taj film radio i da nije dobio nikakve pare. ,,Ovo je na neki način istorijski trenutak za dokumentarni film jer je on dosta dugo bio tek kratka televizijska forma. U međuvremenu je dokumentarac postao zanimljiviji od igranog filma."
,,'Crna Zorica' je crna komedija s elementima bajke o seoskoj devojci koja donosi zlu kob svakome ko se u nju zaljubi", kažu Pavković i Mojsin. ,,Dešava se u okolini Beograda, a planiramo da ga pravimo u duhu filmova Roberta Rodrigeza."
...eto nama novog podžanra u Srbijici-paramexicane, pošto Pavković obećava nešto na tragu Rodrigueza, a Srđan Koljević se namerio na Inaurrituovu mustru... :idea: :idea: :idea: :idea: :idea:
Birokratija od čelika
Autor: M. Marjanović | 24.04.2007 - 11:14
Film ,,Sedam i po" mladog reditelja Miroslava upravo je nagrađen na festivalu ,,Roma indipendent" - evropskom nezavisnom festivalu. ,,Blic" je za ovu nagradu saznao preko prijatelja iz Rima, a Momčilović na sajtu Festivala. Pozvali smo ga da mu čestitamo i saznamo šta tačno znači nagrada za debitantsko delo, ali reditelj još ne zna.
- Nisam ni mogao da saznam jer sam na Zlatiboru, a ovde sam došao da smirim nerve posle svega što mi se dešavalo. Naime, dobio sam poziv festivala i odmah tražio vizu. Međutim, za prikupljanje svih dokumenata koje su mi tražili, trebalo mi je više vremena nego što sam festival traje. Da li su to olakšice koje nam navodno daju? Umesto da imam prolaz jer moj film reprezentuje zemlju, prema stvaraocima se odnose kao da smo šverceri firmirane robe. To je ponižavajuće. Još su mi obrazložili da nemaju vremena da se mnome bave jer su u velikom poslu - svi su angažovani oko ,,Nedelje mode".
Pitamo Momčilovića, da li je možda naš ambasador u Rimu primio nagradu u njegovo ime.
- Moj film ,,Sedam i po" koji su dotirali i Gradski sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture predstavljao je Srbiju i u Maroku, Londonu, Geteborgu, Monpeljeu, Bursi, ali nikad niko iz našeg diplomatskog kora u tim zemljama nije došao da organizatorima ukaže čast, čak ni kad sam nagrađen.
A ,,Blic" pita: zašto u prošli petak popodne nije bilo nikoga u Ambasadi Srbije u Rimu da nam kaže koju reč o Momčilovićevoj nagradi. Ako je za njih vikend već bio počeo, mogli su iz pres službe da nam pošalju faks, a reditelju čestitke. Ako su uopšte znali da je naš film pozvan na festival?! Tim pre što je otpravnik poslova naše ambasade i sam stvaralac - pisac Milisav Savić.
...baba gori... a kultura se ceslja...
...evo i set-reporta Viktora Čikeša, preuzetog iz današnjeg broja TV novosti...
Kada je sredinom novembra prošle godine Darko Bajić snimio prve kadrove filma ,,Na lepom plavom Dunavu" nije mogao ni da sanja šta ga sve čeka. A čekalo ga je to da mu je glavni objekat, brod ,,Krajina", inače nekada u vlasništvu Karađorđevića, izgoreo na pola snimanja, zajedno sa delom opreme i scenografijom.
Bilo je to negde iza Nove godine. Usledila su dva meseca grčevite potrage za novim brodom, ali i dodatnim novcem, ne bi li se film ipak nekako zavšio. Čak je i na zvaničnom sajtu filma sročen apel za pomoć. Konačno pronađen je dodatni novac, napravljen dogovor i ekipa se premestila na brod koji je iz Austrije doplivio u Luku Beograd. Znatno veći od ,,Krajine", odlično očuvan, uprkos činjenici da je sagrađen pre nekih sedamdeset godina i u polvnom stanju, za razliku od ,,muzejskog eksponata" na kojem je snimanje filma započelo, novi ,,plovni objekat" ulio je novu energiju celoj ekipi.
- Ne sećam se kada sam imao ekipu koja je sa toliko entuzijazma radila neki film- kaže Bajić, okružen stranicama scenarija u kapetanskoj kabini.- Kada je ,,Krajina" izgorela, mnogi su govorili da sam to namerno napravio zbog reklame filma. A ja sam bio očajan. Na sreću pojavili su se ljudi koji su nam pomogli i zahvaljujući tome, ali i entuzijazmu čitave ekipe, film je nastavljen na ovom lepom brodu. Tako da se maler sa ,,Krajinom" završio po principu: Ko zna zašto je to dobro!
Inače, scenario za film nastao je prema pozorišnoj predstavi Nebojše Romčevića ,,Brod ljubavi", koju je je u Zvezdara teatru režirao takođe Bajić, a i većina glumaca u filmu je takođe preuzeta iz predstave.
Priča je satkanaoko ideje da se na jednom brodu okupe ljudi iz raznih delova Evrope, gde će tokom dva dana i noći, na plovidbi od Beča do Beograda, na videlo izaći sve njihove predrasude i sujete, ljubav, pohlepa i strast.
- Pomalo sam se umorio od tema u Srbiji, a ovo je evropski film sa evropskom temom- nastavlja Bajić.- O čemu čoovek u Srbiji da pravi danas film? Ovde je sve naizgled mirno i lepo, napravili smo važan istorijski iskorak u zemlji, progutali mnogo obećanja o tome kako će nam biti bolje i... Koga sada da tu kritikujete i kakav film da pravite u ovom vremenu? Zato sam se okrenuo temi koja govori o mukama malih ljudi u vremenu globalizma i tranzicije, sličnostima unutrašnjih problema koji muče te ljude, nemogućnost njihove međusobne komunikacije zbog raznih podela koje su napravljene ranije, a sad bi trebalo ponovo da komuniciraju. Ovo nije film sa velikim dramaturškim obrtima, već se tu postepeno razvijaju sudbine putnika na brodu koji na kraju doživljavaju neku vrstu oslobađanja.
Iako vidno umoran od brojnih noćnih snimanja koja traju sve do jutarnjih časova, Bajić deluje kao neko ko se bez rezerve zaljubio u svoje delo.
- Kako se i ne bih zaljubio? I maš brod, ploviš Dunavom i snimaš film sa ljudima koji se isto tako kao ti raduje onome što rade. Uostalom, i u filmu se na kraju svi zaljubljuju, pa što ne bih i ja u film.
Kao i na svakom snimanju, glavnu reč i u kadru i izvan njega vode- glumci. A na brodu je okupljena zaista impresivna ekipa, što starijih, što mlađih srpskih glumaca, a tu je i nekolicina inostranih. Budući da su svi oni već nekoliko meseci tu svaki dan, atmosfera ima nešto i od porodične prisnosti. Entuzijazam o kojem je Bajić govorio nije teško prepoznati već posle nekoliko sati boravka na snimanju.
Jedino što im donekle kvari sreću su prohlsadne noći na reci, tako da su svi manje ili više promrzli. Ali, zato šank na gornjoj palubi radi non-top. Kulturološke i ostale razlike tu brzo padaju, bez obzira iz kojeg ste dela Evrope.
Tri nemačke glumice,Ursula, Kornelija i Sara, prezadovoljne su što su se našle u ovakvom filmu. Poneće, kažu, predivna iskustva sa snimanja na ovom ,,brodu ljubavi".
Ima nešto u tom laganom ljuljuškanju na talasima.
...i još malo podataka...credit cast i slično...
Iasko je najveći deo glumačke ekipe iz Srbije, na brodu je samo jedan lik odatle, mlada Saška, bivša balerina koja se nada da će na tom putovanju zaraditi nešto novca kao prostitutka, a koju igra Ana Franić.
U ulogama ostalih putnika, Miki Manojlović igra Šveđanina Karla, Branislav Lečić je nemački trgovac Horst, Dragan Nikolić francuski izdavač knjiga, Bojana Maljević opaka Slovenka, a tu su i Goran Jevtić kao Poljak, Ivan Bosiljčić kao Rumun, Aleksandar Lazić je Grk, Jelena Gavrilović Ruskinja Nina, Ana Maljević Čehinja Jana, Zlatko Rakonjac je Mađar Janoš, Marko Savič JE Italijan i tako sve do kapetana Bugarina koga igra Ljuba Bandović.
Film bi trebalo premijeru da ima najesen.
...da li pukim previdom gospodina Čikeša, ali na cast listi više nema imena tumača, recimo, glavne uloge-Tima Seyfija!!! WARUM???
...ANYONE???
Old Vic ga je prevideo. Tim je snimao svoju ulogu. Jedino, ako zbog nekih obaveza nisu morali da ga zamene?
TEŠKO STEČENA SLOBODA
Prošle subote započelo je snimanje prvog od pet delova dokumentarno-igranog serijala o istoriji srpskog naroda, koji će obuhvatiti period od ustanka 1804. godine do nedavnog odvajanja Crne Gore.
Pod radnim nazivom ,,Srbija po svojoj hrabrosti- Kneževina Srbija", ovaj prvi deo obuhvata sedam decenija devetnaestog veka u kojima se stvarala i učvršćavala država, a time i istorijska sudbina. Biće prikazano kako se srpski narod dugo i teško sam oslobađao, kroz dva ustanka, i kako je potom teško sticao priznanje svoje slobode. Kao i u trećem delu serijala, ,,Gde cveta limun žut", koji je publika imala prilike da vidi i koji je ostvario veliki uspeh, i ovog puta narator je Dragan Nikolić.
U igranim sekvencima kneza Miloša igra Nenada Jezdić, kneza Mihaila Nebojša Glogovac, a protu Mateju Nenadovića Ptar Kralj, Adelinu Kirbi Nataša Ninković, a kneginju Persidu Milica Milša. Među ukupno dvadesetak uloga znamenitih ličnosti naći će se i Vojin Ćetković, Miki Krstović, Dragomir Čumić, Branislav Tomašević itd. Snimaće se u Beogradu, Topoli, Orašcu, Takovu i Kragujevcu, sve do sredine maja. A onda će igrane sekvence u montaži biti kombinovane sa dokumentima,umetničkim slikama, crtežima i prvim fotografijama načinjenim u Srbiji.
Scenario su napisali Milovan Vitezović i Zdravko Šotra, koji je i reditelj a direktor fotografije je Veselko Krčmar. Za produkciju filmova iz celog ciklusa zadužena je kuća ,,Košutnjak film", iza koje stoje Zoran Janković i Slobodan Terzić. Projekat podržavaju i ministarstva prosvete i sporta, odnosno kulture.
Po završetku ovog filma započeće rad na drugom delu serijala, ,,Srbiji po volji Evrope- Kraljevina Srbija", koji će obuhvatiti period od ubistva kneza Mihaila do Prvog svetskog rata.
Svaki od pet filmova biće celina za sebe, a svi će, po prikazivanju na RTS, biti distribuirani školskim ustanovama u Republici Srbiji, a onda će se pojaviti i u DVD izdanju.
...iz razgovora ANE SAKIĆ( serije AGENCIJA ZA SIS, SELO GORI,BABA SE ČEŠLJA..., filmovi LIBERO, DIŠI DUBOKO)
Šta je dalje u planu, kada su projekti u pitanju?
- Veoma se radujem nastavku snimanja serije ,,Selo gori, a baba se češlja", kao i premijerama filmova ,,Topli zec" Gorana Vukčevića i ,,Život i smrt porno bande" Mladena Đorđevića.
...da li to znači da TOPLI ZEC Gorana Vukčevića zaista postoji??? zaista-zaista???
...cripple???
pa koliko ja znam oni jesu NEŠTO snimali ali ne znam da li su snimili čitavog TOPLOG ZEKU...
plot KLABIRINTA:
kratak sinopsis:
namamljene provokativnim flajerima dve devojke odlaze u disko klub. kada primete da muzika koju DJ pusta deluje fatalno na posetioce, vec je kasno. izlaza nema, a jedini put do spasa vodi kroz Klabirint.
Posle nešto podrobnije analize rezultata ovogodišnjeg Konkursa, mislim da je njegov ishod, iako negativan na kratke staze, vrlo pozitivan i zanimljiv na duže staze.
Ako apstrahujemo Điđu i Gorana koji su neka vrsta usuda naše kinematografije već dobrih 30 godina i koji će se javljati u nekim pravilnim razmacima, oni ipak u suštini ne predstavljaju ni problem ni konkurenciju mladim rediteljima. Oni naprosto troše novac i na neki način zauzimaju mesto, međutim, kombinacije unutar kojih oni rade su ionako nedosegnute za nas. U tom spoju nostalgije, politike i regionalnog muljanja ionako ne bi bilo mesta za ZONU MRTVIH, DOBA NEVINOSTI ili nešto treće.
Kad je reč o glumcima-producentima, oni već na ovom Konkursu pokazuju da nemaju projekte, u suštini. Bjelin projekat sa Pjerom Žalicom je iznuđena balkanska koprodukcija. Iako je to tekst koji je Bjela razvijao, nije reč o autorskom filmu kao što su bila LEPA SELA, RANE, pa u neku ruku i RAT UŽIVO i MALI SVET, ili, hteli to ili ne, i IVKOVA SLAVA. Ne, ovo je neki veštački sklopljen projekat gde Pjar Žalica, po mom dubokom uverenju dolazi kao neka vrsta iznuđenog poteza za dalje muljanje po fondovima.
Isto važi i za Cviju koji je dobio pare za TECHNOTISE, ali je to s druge strane Gajićev projekat kome se Cvija znatno kasnije priključio.
Dakle, tradicionalni glumci-producenti su ostali bez nekih autohtonih projekata i čini mi se da su izgubili kontakt sa mlađom generacijom autora koji ne žele da imaju ništa sa njima.
Što se Laze tiče, on je sada zaposlen oko GEORGIJA a tu ko zna šta će biti. Čini mi se da je GEORGIJE možda poslednji njihov zaista veliki pokušaj.
U tom smislu, čini mi se da je istorija na strani mlađih i interesantnijih reditelja koji operišu mimo njih.
Eh, da, inače, bizaran detalj, već deset dana se snima ČITULJA ZA ESKOBARA, potpuno under the radar...
Vrlo zanimljivo.
...kod lude Rade u večerašnjoj Beogradskoj hronici predstavljen je amaterski, srednjemetražni film "ODNOSI:Ljubav, seks, strast, razumevanje", u trajanju od 36 minuta, urađen u formi ispovednog lažnog dokumentarca( tzv. moc-doc!), u kome jednu od uloga glumi i Boris Milivojević, a koji je režirao izvesni MOMČILO P.( nije bilo potpisa, a nisam uhvatio puno prezime!), koji rad kao referent overe u nekom od prestoničkih sudova, dok ulogu pijanca glumi i organizator snimanja, inače šef arhive u istom sudu...
...dvojac je pozvao novinare( a takvih ovde ima podosta, zar ne?) na premijeru sutra, u podne u sali 4 Doma sindikata...
...eto, tek da se zna...
...na pitanje novinarke BLICA da li će od filma ,,Šejtanov ratnik" uraditi i seriju STEVAN FILPOVIĆ odgovara:
-Ideja da se pravi spin-of serija od ,,Šejtana..." nikada nije postojala, ali je najavljena kao mini serija na TV. Odluka da li će se film prikazivati tako ili u integralnom obliku zavisi od dogovora producenata i televizije na kojoj se filmprikazuje, iako bih lično voleo da se film prikaže kao celina. Sa druge strane, ekipa uveliko radi na nastavku ,,Ratnika", koji će se zvati ,,Šejtanova osveta",
kao i na još jednom filmskom projektu za koji je upravo završen scenario i koji će izaći pre "Osvete".
Yep. Uskoro ce biti objavljeno o cemu je rec.
Завршено је снимање новог домаћег филма ,,Љубав и други злочини", играног дебија младог београдског редитеља Стефана Арсенијевића, који је реализован по сценарију редитеља, његовог колеге Бојана Вулетића, и сценаристе и редитеља Срђана Кољевића.
За филм ,,(А)торзија", Арсенијевић је освојио берлинског ,,Златног медведа", награду Европске филмске академије и номинацију за награду ,,Оскар" за најбољи кратки играни филм. Све ове награде, између осталог, омогућиле су му да дође до играног филма који реализује у српско–немачко–словеначко–аустријској копродукцији и у оквиру буџета од 1.350.000 евра.
Уз домаћег продуцента ,,Art & Popcоrn", копродуценти филма су: ,,Ајкон филм" из Немачке, ,,Amour Fou" из Аустрије и ,,Студио Аркадена" из Словеније. Филм су подржали европски филмски фонд ,,Еуримаж", Хуберт Балс фонд Ротердамског фестивала, Мрежа кинематографија југоисточне Европе, словеначки и бечки филмски фондови, а Арсенијевић је добио и средства на прошлогодишњем конкурсу Филмског центра Србије за унапређење производње домаћих играних филмова.
– Тешко је доћи до дебитантског играног филма, убедити продуценте и фондове да уложе баш у ваш филм. Кратки филмови и награде које сам освојио сигурно су помогли, а када поменете номинацију за ,,Оскара", сви су заинтересовани да вас даље слушају и сарађују са вама – истиче Арсенијевић, који је за филм ангажовао неколико страних аутора.
– Размишљајући о Новом Београду у којем сам одрастао, школовао се и снимио већину кратких филмова, схватио сам да сам временом престао да га ,,видим". Навикао сам на њега и не могу да га сагледам објективно у свој његовој комплексности и узбудљивости.
Одлучио сам да у склопу редитељског концепта за директора фотографије и сценографа изаберем ауторе који нису одавде и који ће моћи да сагледају Нови Београд објективно, и да заједно са мном изграде поетику овог филма. Тако се нужност копродукције показала као креативна врлина, каже Стефан Арсенијевић.
– Имао сам срећу да рад на овом филму прихвате Симон Таншек, словеначки директор фотографије који је радио добар део словеначког новог таласа веома присутног на светским фестивалима последњих година, од филма ,,У леру" до ,,Од гроба до гроба", и сценограф Фолкер Шефер који је радио и на филму ,,Чудесна судбина Амелије Пулен". Уз њих сам поново открио Нови Београд. Дешавало се да дођем на локацију поред које сам годинама пролазио и кажем – па ово је потпуно невероватно – истиче млади београдски редитељ. Он додаје да је основа његове нове мелодраме баланс између комедије и трагедије. ,,Љубав и други злочини" је, истовремено, и социјална драма и поетична трагикомедија, али и крими-прича у којој сви јунаци говоре о љубави.
Арсенијевић слика живот београдске жене у касним тридесетим годинама, незадовољне својим животом, која одлучује да украде одређени новац и заувек напусти Србију. Филм је прати у једном дану, од јутра до вечери, у којем се опрашта са особама које воли, чини ситне освете о којима је маштала, говори оно што је одувек желела и поклања ствари које не може да понесе са собом. Њена замисао иде по плану све док јој младић из суседства, десет година млађи од ње, не изјави љубав. И то баш у дану њеног одласка...
– Филм се бави и питањем емиграције као и тиме колико је тешко и комплексно напустити све што је чинило ваш живот и отпочети нови негде другде. Ту је и питање о животу данас, и овде, који је између два света, у вакууму званом транзиција. Све ово сам покушао да одсликам кроз љубавну причу чији су основни тонови носталгија и меланхолија. Изнад свега, ово је прича о људима – подвлачи редитељ и косценариста филма ,,Љубав и други злочини".
Главну женску улогу Арсенијевић је доделио Аници Добри, а главну мушку улогу Вуку Костићу. Поред њих двоје, у филму играју немачка глумица Хана Шванборн, Феђа Стојановић, Љубомир Бандовић, Анита Манчић, Борис Комненић, Душица Жегарац, Јосиф Татић, Иван Јевтовић, Боро Стјепановић и Милена Дравић која је красила и раније Арсенијевићеве филмове – ,,Мала јутарња прича" и ,,Једног поподнева, изненада", причу у оквиру омнибуса ,,Изгубљено-нађено".
Арсенијевић додаје да је реч о ансамбл-филму са више од двадесет улога које је писао, имајући у виду све ове глумце који су пристали да сарађују са њим.
Екипу филма ,,Љубав и други злочини" сада очекују монтажа и завршне обраде, а премијера се може очекивати почетком наредне године.
Иван Аранђеловић
[објављено: 27.04.2007. Политика]
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg403.imageshack.us%2Fimg403%2F1681%2Fljubavqq2.jpg&hash=e75a641d343c09f7f80b3cd04f381a6630b78f25)
Poster za KLABIRINT...
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/04/poster-klabirint.html
Mladi Novosadski filmski entuzijasta Svetozar Ljubojević uz pomoć "štapa,kanapa i prijatelja" snimio prvu Srpsku ekranizaciju stripa o Zagoru
Tako mi čukundede Prote i svih mi bubnjeva Fruške Gore... Srpski Zagor u akciji
Na obroncima Fruške gore i u drugim šumovitim predelima vojvođanske pitomine ekranizovan je strip o Zagoru Te-Neju, junaku šume Darkvud i nekadašnjem idolu današnjih tridesetikusurgodišnjaka, koji u starim kutijama još čuvaju majice sa žuto-crnim amblemom koji im je majka prišivala pomoću ,, bagat" mašine, kao i nevešto sastavljene tomahavke.
Autor 45-minutnog filma o Zagoru je novosadski entuzijasta Svetozar Ljubojević Ljuba, poznat i kao Ljuba Zagor, koji tumači glavnu ulogu u filmu. Pored njega, u filmu se pojavljuje još petnaestak ljubitelja kultnog stripa Serđa Bonelija, koji su nedostatak prave profesionalne opreme za snimanje nadomestili kvalitetnim kostimima (izradio ih je sam Ljubojević) i fanatičnom energijom i glumačkim poletom.
Svetozar Ljubojević za Press govori o motivima koji su ga naveli da snimi film pod imenom ,,Zagor - Poglavica bez plemena".
- Strip ,,Zagor" propratio je mladost moje generacije. ,,Blek" i ,,Komandant Mark" u jednom trenutku postali su dosadni, ali ,,Zagor" je meni i mojim prijateljima ostao na prvom mestu do danas - svedoči 29-godišnji Ljubojević, autentični predstavnik generacije ,,zagorofila". On kaže i da film ima poseban, laloški šmek.
- Film je naišao na odličan prijem u Vojvodini, jer je to nešto naše, autentično, a i ljudima je bilo zanimljivo da čuju vojvođanski akcenat u filmu koji govori o Zagoru Te-Neju - kaže Ljuba Zagor.
Potreban je mali napor mašte da se pri gledanju filma poveruje da su fruškogorski sunčani gajevi i novosadski parkovi zapravo sumračna džungla Darkvud. Ljubojević svedoči da se nije snimalo po planu, nego kada to prilike dozvole:
- Radili smo bez budžeta, i zato je rad na filmu potrajao nekoliko godina. Snimali smo na Fruškoj gori, u Koviljskom i Karlovačkom ritu i Kameničkom parku, na lokacijama koje dobro poznajem. Nismo tražili nikakve dozvole za snimanje, samo bismo uzeli kameru, seli u kola i otišli da radimo!
Na sajtu www.pressonline.co.yu ljubitelji stripa mogu da pogledaju odlomke iz filma, koji nose nazive ,,Napad mambe", ,,Don Čiko Felipe", ,,Poglavica Crni Jelen". Film se zasad nigde ne može kupiti, niti skinuti sa interneta.
Ljubiša Samardžić o domaćem filmu, bioskopima, planovima...
U Srbiji je čudo snimiti film
Autor: V. Đurić Đura | 30.04.2007 - 10:05
Jedan od naših najpopularnijih glumaca Ljubiša Samardžić poslednjih desetak godina podjednako uspešno se bavi poslom producenta i reditelja. Za rediteljsko umeće koje je iskazao na filmu ,,Konji vrani", kritika je uglavnom bila saglasna da je sazreo kao reditelj i da je svojim umećem uspeo da na pravi način sastavi priču o paoru Savi Lađarskom. No, oni koji bolje poznaju karijeru Samardžića, znaju da je on kao reditelj filmova ,,Nebeska udica" i ,,Nataša" izuzetno cenjen u svetu, a da mu je na Festivalu u Berlinu dva puta umalo izmakla glavna nagrada - zbog političkih razloga.
- Na Festivalu u Berlinu film ,,Nebeska udica" imao je najbolje kritike i najveću podršku publike, ali je neko iz vladajućih evropskih političkih krugova insistirao na tome da ne dobijemo nagradu. Naš film je govorio javno i otvoreno istinu o NATO bombardovanju, a to nekom nije išlo u prilog. U svakom slučaju, tada su svi redom hvalili moje rediteljsko umeće. Ja sam od reditelja Branka Bauera naučio da film treba režirati na tih i nenametljiv način. Veoma je potrebno stvoriti pravi sklad i harmoniju u celom timu. To sam uspeo na svim dosadašnjim projektima koje potpisujem kao reditelj. Tako sam radio i poslednji film ,,Konji vrani". Imao sam divnu saradnju i s celom ekipom glumaca i s tehničkim saradnicima - kaže Samardžić.
Film ,,Konji vrani" imao je sasvim solidan broj gledalaca do sada, ali nedovoljan da bi producent bio zadovoljan.
- Zadovoljan sam prijemom filma ,,Konji vrani". Publika je, međutim, izgubila naviku da ide u bioskop. Ja mislim da razloge za to treba tražiti u očajnom stanju bioskopa u našoj zemlji. Danas je veoma teško privući publiku u bioskope, jer su oni u raspadu. Treba dosta toga učiniti da bi se ta situacija promenila i da bi filmovi mogli da zarađuju na bioskopskim blagajnama. Meni je čudo da je film u ovakvim uslovima uopšte snimljen. Takva je situacija ovde. Što se tiče filma ,,Konji vrani", on će uskoro početi svoj festivalski život. Voleo bi da film uskoro vidi publika u Puli, u Sarajevu i Karlovim Varima. Znam da će posle toga biti veliki interes stranih kompanija da otkupe prava za prikazivanje filma ,,Konji vrani" o čudesnom svetu vojvođanskih ravnica.
Vojvođanske ravnice su katkad prepune zanimljivih anegdota. Kao posebnu poslasticu Ljubiša Samardžić nam je ispričao neuobičajenu priču o naturščicima koji su igrali u njegovom filmu.
- Dva brata blizanca iz Taraša, koji se prezivaju Marinkov, glume u filmu ono što im se dogodilo i u stvarnom životu. Naime, oni su bili oženjeni istom ženom i ona im je rodila, prvo jednom pa drugom, čak devetoro dece. Tu priču preneli smo na film.
Što se novih projekata tiče, Ljubiša Samardžić nastavlja pregovore o velikoj seriji ,,Dubrovački gusar" sa koproducentima iz Hrvatske. Za sada postoji veliki interes da se napravi ekranizacija slavnog stripa Brendona Vida (alijas Branka Vidića) iz 1937. o romantičnim avanturama gusara Nika Bartule koji je u XIX veku plovio vodama u blizini Dubrovnika i borio se s venecijanskim galijama.
Quote from: "Ljubiša Samardžić"Znam da će posle toga biti veliki interes stranih kompanija da otkupe prava za prikazivanje filma ,,Konji vrani" o čudesnom svetu vojvođanskih ravnica.
Vojvođanske ravnice su katkad prepune zanimljivih anegdota. Kao posebnu poslasticu Ljubiša Samardžić nam je ispričao neuobičajenu priču o naturščicima koji su igrali u njegovom filmu.
- Dva brata blizanca iz Taraša, koji se prezivaju Marinkov, glume u filmu ono što im se dogodilo i u stvarnom životu. Naime, oni su bili oženjeni istom ženom i ona im je rodila, prvo jednom pa drugom, čak devetoro dece. Tu priču preneli smo na film.
pa bilo bi dobro da ga vide u inostranstvu, mozda reaguju neke UN da dodju i spasu tu jadnu zenu.
...na stranu veoma bitna niska/niza populativna stopa kao opshte prihvacena civilizacijska tekovina, ali mene buni da li je ovo zakonski dopushteno???
Quote from: "otaku"Quote from: "Ljubiša Samardžić"Znam da će posle toga biti veliki interes stranih kompanija da otkupe prava za prikazivanje filma ,,Konji vrani" o čudesnom svetu vojvođanskih ravnica.
Vojvođanske ravnice su katkad prepune zanimljivih anegdota. Kao posebnu poslasticu Ljubiša Samardžić nam je ispričao neuobičajenu priču o naturščicima koji su igrali u njegovom filmu.
- Dva brata blizanca iz Taraša, koji se prezivaju Marinkov, glume u filmu ono što im se dogodilo i u stvarnom životu. Naime, oni su bili oženjeni istom ženom i ona im je rodila, prvo jednom pa drugom, čak devetoro dece. Tu priču preneli smo na film.
pa bilo bi dobro da ga vide u inostranstvu, mozda reaguju neke UN da dodju i spasu tu jadnu zenu.
Zašto jadnu? Možda je ona htela to?
Quote from: "Jake Chambers"Quote from: "otaku"Quote from: "Ljubiša Samardžić"Znam da će posle toga biti veliki interes stranih kompanija da otkupe prava za prikazivanje filma ,,Konji vrani" o čudesnom svetu vojvođanskih ravnica.
Vojvođanske ravnice su katkad prepune zanimljivih anegdota. Kao posebnu poslasticu Ljubiša Samardžić nam je ispričao neuobičajenu priču o naturščicima koji su igrali u njegovom filmu.
- Dva brata blizanca iz Taraša, koji se prezivaju Marinkov, glume u filmu ono što im se dogodilo i u stvarnom životu. Naime, oni su bili oženjeni istom ženom i ona im je rodila, prvo jednom pa drugom, čak devetoro dece. Tu priču preneli smo na film.
pa bilo bi dobro da ga vide u inostranstvu, mozda reaguju neke UN da dodju i spasu tu jadnu zenu.
Zašto jadnu? Možda je ona htela to?
[/size]
Ne budi tako bukvalan... Uostalom, mozda zena nije znala da se radi o blizancima? Prevarile je barabe.
Možda, ali sam u poslednje vreme svakako negativan prema opštem stavu kako je žena jadna i glupa. Naročito kad to žene tako predstavljaju. :lol:
Quote from: "Dr Kunac"Ne budi tako bukvalan... Uostalom, mozda zena nije znala da se radi o blizancima? Prevarile je barabe.
srpski DEAD RINGERS! aka THE BROOD! šiptarizovana verzija! makes me SHIVERS my timbers! but otaku is RABID!
U pravu si, Jake, nije lepo sto se tako zgrazam, ali u filmu su ti blizanci i zena prikazani kao neke cirkuske mecke, u jednom kadru stoje na skeli sa mongoloidnim osmesima i stvarno ne izgledaju cisto. I dalje mi nije jasno sta je toliko Samardzicu zapelo do njihove pojave i zasto je, od svih stvari iz filma, odabrao bas tu informaciju kao glavnu u plasmanu svog filma. Nebulozno je uzeti bizarnu sliku kao takvu u filmu koji nema (makar svesno) zastupljenu estetiku bizarnog, a da covek ne odreaguje u stilu ko su bre ovi i sta su joj uradili. Naravno, ne znam predistoriju dogadjaja, posto ga Samardzic plasira iskljucivo kao cirkuski kuriozitet, samo sto valjda ocekuje da ce reakcija biti: eto kako se zdravo mnoze i vole. A, ja to ne mogu da vidim ko sliku bujanja i zivota, ne verujem da je po sredi ljubav, pre ce biti da ovi dvojica nisu prosli kroz neku fazu separacije, da su im identiteti pomalo preklopljeni, da su uvek sve delili, pa onda tako i zenu. Sad, sta je njena prica, boga pitaj. Inace, moja opaska o tome da je jadna zena nema veze sa nekom mojom solidarnoscu sa zenskim svetom, niti potrebom da time sto zalim nju kazem kako ja mudro i civilizovano ne biram za partnera bracu blizance, tako sam reagovala jer je ona, u toj trojci, u manjini (njih je dvojica, dece je devetoro), pa sam zato nju izdvojila (u svom tom silnom repliciranju, ona mi deluje najhumanoidnije, pa samim tim podlozno identifikaciji).
Samardžić je to, kao i svaki drugi filmadžija ubacio tako u film jer će to film da mu proda. A plus se samo nadovezuje na Kusturicinu sliku Balkana...
...pa kanda nije baš uspeo u svom naumu jer je evo, na domaćem terenu,KONJI VRANI su zaribali na nekih 10ak hiljada gledalaca bez naznaka nekakvog čudsenog oporavka(...Dunjo moja je pre par godina prebacio magičnu cifru od 100 000 i stekao titulu graničnog serbskog blockbustera...
...a Kojadin je u dubiozi...
Ministar u raljama aždahe
D. Matović, 2. maj 2007
ČINJENICA da nema nove Vlade blokirala je mnoge ustanove kulture. Institucije o kojima brine država dobijaju novac "na kašičicu", uglavnom za tekuće troškove, pa finansiranje svakog projekta iz budžetske rezerve, za koji posebna komisija proceni da je neophodno, izaziva buru u kulturnoj javnosti. Uz nezaobilazno pitanje, da li ulaganje u ove projekte nije moglo da sačeka redovan budžet?
- Najviše zahteva za finansiranje svih projekata stiglo je iz Ministarstva kulture - potvrdio nam je ministar Dragan Kojadinović. - Ali, bilo ih je i sa drugih strana. Neki zahtevi direktno su upućeni i kabinetu premijera Vojislava Koštunice, koji odobrava sredstva iz budžeta.
Velike polemike u javnosti ovih dana izazivaju dva najskuplja projekta, za koja je izdvojeno po 80.000.000 dinara, a to su kupovina instrumenata za simfonijski, džez i narodni orkestar RTS i snimanje filma "Sveti Georgije ubiva aždahu", po scenariju Dušana Kovačevića i u režiji Srđana Dragojevića. Primedbe se odnose na to da su za ovaj film sredstva odobrena i iz drugih izvora, odnosno da RTS-u ne treba pomoć, jer već duže vreme ubira novac od TV pretplate.
- Muzički instrumenti u RTS nisu menjani mnogo godina, mnogi muzičari u orkestrima sviraju na sopstvenim. Zar nije sramota da je čuveni dirigent Zubin Mehta, posle gostovanja u Beogradu, odlučio da osnuje fond za nabavku instrumenata za RTS, a da naša država ne reaguje? Nažalost, ovde se često događa da kad očekujete pohvalu, dobijete kritiku -
objašnjava ministar. - Snimanje filma "Sveti Georgije ubiva aždahu" je koprodukcijski projekat sa Republikom Srpskom. Namera naše vlade je da pomogne Republici Srpskoj, u kojoj godinama nije snimljen nijedan film. Ako evropske institucije pomažu našu kinematografiju, zašto i mi ne bismo pomogli njihovu - ako možemo?
Ali, ni kupovina crteža Pabla Pikasa iz privatne kolekcije, za koju je vlada odobrila sredstva, nije prošla nezapaženo. Kojadinović smatra da je bolje što je crtež Pabla Pikasa, koji je autor lično poklonio Rastku Petroviću sa divnom posvetom, otkupljen za Istorijski muzej Srbije, nego da je on, kao ministar, morao da da dozvolu da se tako dragoceno delo iznese iz zemlje.
Inače, iz budžetskih rezervi izdvojen je 21 milion za Međunarodni filmski festival autorskog filma na Mećavniku, a za opremu za ozvučavanje velike dvorane Zadužbine Ilije M. Kolarca - 19.100.000 dinara. Realizacija velike izložbe "Drevne kineske umetnosti - bronza", koja je nedavno održana u Muzeju istorije Jugoslavije, pomognuta je sa 1.352.965 dinara. A, za izložbu "Kada događaji postanu prilike: aspekti racionalizma u savremenoj britanskoj umetnosti" odobreno je 4.770.000 dinara. Istorijski muzej Srbije, koji je donedavno kuburio sa izložbenim prostorom, osim prizemlja i suterena u zgradi na Trgu Nikole Pašića 11, u "kriznim" vremenima dobio je i novac iz budžetskih rezervi za dva projekta - izložbu "125 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD" i 3.300.000 dinara za otkup crteža Pabla Pikasa i naših i ruskih ikona za svoju zbirku! U Ministarstvu kulture su nam objasnili da je 2.000.000 dinara koji su iz budžeta dati za snimanje filma "Na lepom plavom Dunavu", u režiji Darka Bajića zapravo zaostala rata prošlogodišnjeg duga. Još milion dinara "otišlo" je iz budžetskih rezervi za obeležavanje Dana državnosti Srbije u Orašcu.
KAN POD ZNAKOM PITANJA?
POŠTO se bliži početak najuglednijeg svetskog festivala filmske umetnosti, Kana, naša zemlja bi trebalo da bude spremna da se predstavi na ovoj manifestaciji. A, posle dužeg odsustvovanja imamo Kusturičin film "Zavet" u zvaničnoj konkurenciji. Ministar kulture kaže da sredstva za to, iz budžetskih rezervi, još nisu odobrena. Pod znakom pitanja je učešće i na Venecijanskom bijenalu.
Poznati jugoslovenski reditelj Veljko Bulajić snimaće film o vukovarskoj ratnoj tragediji '91. i značaju tog grada u stvaranju nezavisne republike Hrvatske, najavljeno je juče u Vukovaru uoči projekcije Bulajićevog novog ostvarenja "Libertas".
Srbi snimaju film o "Bljesku" i "Oluji"
Predsednik Hrvatskog društva logoraša srpskih koncentracionih logora (HDLSKL) Danijel Rehak napomenuo je da o ulozi Vukovara u Domovinskom ratu do sada u Hrvatskoj nije snimljen niti jedan ratni film, dok su Srbija i Crna Gora do sada snimile nekoliko filmova na vukovarsku ratnu tematiku. Kako je rekao, iz Srbije je nedavno najavljeno i snimanje filma o "seobi i progonu Srba" nakon akcija "Bljesak" i "Oluja".
Biće to, kako je najavio Veljko Bulajić, njegov "testamentarni film" kojim će se i oprostiti od stvaranja novih filmova za koje je u bogatoj i dugoj karijeri taj reditelj primio brojne međunarodne i domaće nagrade.
- S filmom o Vukovaru u Domovinskom ratu želim da napravim vrhunac svoje filmske karijere - rekao je Bulajić, i dodao da je prihvatio poziv da režira film o Vukovaru jer "smatra da je vukovarska tragedija utkana u noviju hrvatsku istoriju kao njeno središnje mesto".
- Odbrana Vukovara bila je ključna za nastanak Hrvatske i zato nameravam da okupim respektabilna imena filmske industrije - rekao je Bulajić koji, kako je naveo, još uvijek nije siguran hoće li film o Vukovaru biti igranog ili dokumentarnog karaktera, niti kada bi moglo da započne njegovo snimanje.
Ideju o snimanju ratnog filma o Vukovaru podržali su i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić i premijer Ivo Sanader.
...ovo sam postovao ovde zbog zacrvenjenog dela...ko to sprema i kakav film o zbegu nakon "Oluje"???...kao i zbog toga shto me u trenutnoj postavci stvari ne bi iznenadilo da ministarstvo ili Svebor Midzic i ostali estetski rahitichari iz FCS odobre novchanu pomoc Bulajicevom novom zlodelu u nastanku pod iygovorom "istina-odgovornost-pomirenje" procesa...
Bežim od politike
Biljana Niković, 4. maj 2007
DRUŽINA putujućih glumaca upada u vrtlog rata u Bosni. Bez obzira na to strahote sa kojima se suočavaju, naoružani dečjom naivnošću uspevaju da prežive. Ova priča Gorana Markovića punila je devedesetih godina naša pozorišta. Reditelj se sada sprema da "Turneju" prenese i na filmsku traku. Budući film nedavno je dobio i "zeleno svetlo" i od Ministarstva kulture. Iz državne kase, stići će tek deo sredstava za snimanje filma, a veći deo novca Marković, kao i ostali autori, treba sam da obezbedi.
Koliko ste blizu prve klape filma "Turneja"?
Pre svega, to je prilično skup film koji je, uz to, dosta komplikovan za realizaciju. Potrebno je prikupiti još dosta sredstava da bi bio realizovan onako kako sam ga zamislio. Zasada smo u pregovorima sa partnerima u Republici Srpskoj, Francuskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, a sa RTS-om smo na pragu sklapanja ugovora o saradnji na realizaciji ovog filma i, eventualno, izradi televizijske serije.
Konkurisaćemo takođe kod "Euroimaža" i još na nekoliko međunarodnih konkursa. Ukoliko nešto od ovoga ostvarimo, snimanje bi počelo na jesen u Republici Srpskoj i trajalo bi do kraja godine tamo i u Beogradu.
Prethodno ste planirali da radite i "Parove" koji su, kao i "Turneja", igrani u pozorištu. Zašto ste u međuvremenu odustali?
Da, izgubio sam jako mnogo vremena pokušavajući da snimim taj film, ali niko nije u tom trenutku bio zainteresovan da uloži novac u jednu komediju ,,ni o čemu". To me je podsetilo na ,,Nacionalnu klasu", moj prvi scenario. Tada takođe niko nije verovao u to da nekakva komedija o reli vozačima može interesovati bilo koga. Tek posle uspeha mog prvog filma ,,Specijalno vaspitanje" dobio sam sredstva za snimanje ,,Nacionalne klase". Ko zna, možda će se i ,,Parovi" jednoga dana pojaviti...
Govorili ste da ste filmom "Kordon" zaokružili bavljenje politikom na filmu i da se okrećete drugačijim pričama. Da li su aktuelni događaji ,,krivi" što ste se vratili "Turneji"?
- "Turneja" se ne bavi politikom već oprečnim fenomenima koji se, spletom okolnosti, susreću na jednom mestu: ratom i glumom. Moji junaci su družina putujućih glumaca koja, zahvaljujući svojoj naivnosti koja se graniči sa
infantilnošću, upada u strašni vihor rata u Bosni i, zahvaljujući tim istim osobinama, iz toga izlazi živa i zdrava. Da budem precizniji, fizički zdrava...
Da li će u Srbiji ikad biti moguće da pojedinac i umetnost budu ispred onog što se kod nas naziva dnevna politika?
- Prava umetnost i misleći ljudi od integriteta jasno odudaraju od onoga što podrazumevamo pod pojmom dnevna politika. Nećete naći nijedno delo koje vredi, niti čoveka koji drži do sebe u službi te prljave rabote. Jednostavno, svakome ko poštuje sebe i pošteno radi svoj posao ispod časti je da kroči u taj brlog. Pravi umetnici isuviše cene svoje poslanstvo da bi se spuštali tako nisko.
U podelama ministarskih mesta, koje su aktuelne poslednjih meseci, najređe se spominje resor kulture.
- Gledano iz moje vizure, to je možda najvažnije ministarsko mesto. Sudbina ove zemlje umnogome će zavisiti od kulturnog nivoa njenih stanovnika. Ministar kulture neće biti samo vladin činovnik, nego čovek koji bi morao imati plan, viziju kako da promeni nabolje svoje sunarodnike i omogući im da žive evropejski. Postoje nekoliko ministara kulture u istoriji Evrope koji su uradili mnogo više nego svi ostali političari njihovog doba. Andre Malro, na primer. On je žrtvovao svoju udobnu poziciju poznatog i priznatog pisca da bi se latio birokratskog posla ministra kulture Francuske. Ali to njegovo delo ne zaostaje za njegovim knjigama.
Štaviše...
Koliko to ukazuje i na budući odnos prema srpskoj kinematografiji?
- Budući ministar kulture trebalo bi da zna da je kinomatografija možda najčvršće uporište na koje može da osloni. Srpski sineasti su već decenijama u vrhu svetskog filma. Treba samo da im pomogne da rade dalje i da omogući novim imenima da se pojave. Sve ostalo će se odvijati samo od sebe.
FILM JE DOŽIVLjAJ
Najavljuje se izgradnja nekoliko multipleks bioskopa, da li je moguće vratiti publiku i bez kvalitetnih
domaćih ostvarenja?
- Bioskopi treba da budu udobna mesta sa odličnom tehnikom i dobrom atmosferom. Nema te nacije koja ne voli sopstvenu kulturu, svoj jezik, pa ne sumnjam da bi gledaoci rado otišli na jedno takvo mesto i videli neki domaći film. Ali, ako nema bioskopa, ako je glavna informacija o filmu ulični prodavac piratskih kopija, onda nema ničega. Neka mi neko kaže da je bolje gledati neoštru kopiju ukradenu u nekom petparačkom bioskopu od projekcije na FEST-u? Gledanje filma nije puka informacija, to je doživljaj umetničkog dela. Ko nema potrebu za tim, neka kupuje filmove po haustorima i na buvljaku. Verujem da još uvek ima onih koji u njima mogu da uživaju.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/05/studentski-uspesi.html
U KANU, PORED KUSTURIČINOG, JOŠ ČETIRI FILMA IZ SRBIJE
KULTURA - Petak, Maj 11, 2007 12:09
Kinematografija Srbije će na ovogodišnjem jubilarnom 60. filmskom festivalu u Kanu, od 16. do 27. maja, biti predstavljena sa pet filmova od kojih će 'Zavet' Emira Kusturice biti u zvaničnoj selekciji, odnosno takmičarskom programu čuvene filmske smotre.
Pored Kusturičinog filma, u okviru programa Sinefondejšn biće prikazani i kratki igrani film 'Minus' Pavla Vučkovića, a kratki filmovi 'Nastup' Katarine O' Hern i 'Yin' Nemanje Valjarevića u okviru programa Šort film korner.
Dugometrazni animirani film 'Film noar' Rista Topaloskog i Srđe Penezića, bice predstvljen u okviru filmskog marketa u Kanu.
Po oceni predsednika festivala Žila Žakoba, čuvena filmska smotra će svoje jubilarno šezdeseto izdanje obeležiti na poseban način, mešavinom tradicionalnog i modernog, sa misijom da mladim generacijama stavi na raspolaganje istorijsko kulturno nasleđe.
Ovu ambiciju organizatora ilustruje takmičarski program u kojem su velika imena poput braće Koen, Kventina Tarantina, Vonga Kara Vaja ili Aleksandra Sokurova, ali i 13 novih autora iz Nemačke, Austrije, Francuske i Mađarske.
Među 22 filma takmičarskog programa naćiće se i Kusturičin 'Zavet' sa kojim se naš i reditelj svetskog glasa, posle dve godine pauze, koliko je prošlo od njegovog predsedavanja kanskim žirijem, 'vraća' festivalu koji ga je posebno proslavio.
Kusturica je među retkim rediteljima kome je pošlo za rukom da dva puta osvoji Zlatnu palmu, najveće priznanje ovog prestižnog filmskog festivala - 1985. godine za film 'Otac na službenom putu' i 10 godina kasnije za 'Podzemlje'.
Žirijem, u kojem je i prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Orhan Pamuk, predsedava britanski reditelj Stiven Frirs.
Filmsku industriju Srbije će i ove godine u Kanu predstavljati Filmski centar Srbije i to u okviru reprezentativnog dela kanskog festivala pod nazivom Internacionalno selo, gde paviljone imaju nacionalne kinematografije iz celog sveta.
U FCS su objasnili da će naš paviljon biti na usluzi svim domaćim filmskim projektima i profesionalcima koji budu prisustvovali kanskom festivalu. To će biti prilika da se na jednom mestu, pored informacije o proslogodisnjoj i ovogodisnjoj produkciji u Srbiji, poslovnim ljudima iz svetske filmske industrije predstavi i sve ono što smo u stanju da ponudimo u domenu filmske produkcije.
Predstavljanje srpske kinematografije pratiće, kao i prošle godine, bogato ilustrovan vodič kroz skoriju filmsku produkciju, spisak lokacija za snimanje filmova, produkcioni vodič sa svim relevantnim propisima i adresarom aktera na našoj filmskoj sceni.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/05/doba-na-lepom-plavom-dunavu.html
Evropa iz srpskog ugla
B. N., 14. maj 2007
INTERNACIONALNA ekipa filma "Na lepom plavom Dunavu", okupila se prvo u nedelju na brodu "Dijalog" da proslavi poslednju klapu. Na istom mestu u ponedeljak su na konferenciji za novinare bili i glumci Bojana i Ana Maljević, Ursula Goltvud Ana Franić, Jelena Gavrilović, Ivan Bosiljčić, režiser Darko Bajić i scenarista Nebojša Romčević, direktor fotografije Boris Kortinski...
- Posle osam nedelja snimanja na "Lepom plavom Dunavu", završili smo putešestvije i upoznali druge strane i našeg Beograda, Budimpešte, Beča... - rekao je Bajić. - Uživali smo na reci, ali i snimanju prvog srpskog filma o Evropi. Do sada su se oni bavili nama, a ovo je prilika da vidimo kakva je naša percepcija Starog kontinenta. Priča govori o svemu, što je danas aktuelno u Evropi. Od globalizma, imigracije, trgovine ljudima, ali govori i o ljubavi i to sve uz primese crne komedije.
U filmu će se čuti i pesme Vlade Divjana, Bore Đorđevića, Momčila Bajagića, Kikija Leksandrića i Ramba Amadeusa. Domaći i strani glumci predstaviće nam u filmu i svoje igračko i pevačko umeće.
- Glumačka podela, takođe, dosta govori o filmu - objašnjava Bajić. - Tu su Miki Manojlović, Dragan Nikolić, Branislav Lečić, nemački glumac turskog porekla Tim Sejfi, zatim Ursula, Sara iz Nemačke i najbolji australijski glumac Majk Picenli.
U produkciji filma kojoj je pomoglo i Ministarstvo kulture, osim Bajićeve kuće "Medžik lajn", učestvovao je i "Monterojal" kao i inostrani kooproducenti.
Kad je reč o Vojinom dolasku na mesto Ministra, moja procena je da će od toga najviše profitirati Goran Marković, pošto oni imaju dobar relationship, i sad kad krene megabudžetna TURNEJA da se snima, Ministarstvo će joj se naći u svakoj nevolji.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/05/opsada-sarajeva.html
PODRŠKA VLADE
VLADA Srbije obezbedila je iz budžetske rezerve četiri miliona dinara za predstavljanje naše kinematografije na predstojećem filmskom festivalu.
"ZAVET" VEĆ NA KROAZETI, KUSTURIČIN ODLAZAK JOŠ NEIZVESTAN KAN ZOVE MEĆAVNIK
DA li je i gde je ,,zapelo" u komunikaciji između organizatora Filmskog festivala u Kanu i Emira Kusturice, niko ne zna, ali - jednaka ovoj je i nepoznanica - hoće li slavni reditelj 26. maja prisustvovati projekciji svog filma na Kroazeti.
Neočekivana dilema zasada nema svoje objašnjenje u javnosti. Organizatori kanskog spektakla - nisu se oglašavali na temu Kustinog (ne)dolaska na Festival na kome je naš reditelj uvek bio i više od dobrodošlog. Ni Kusta nijednom javnom rečju nije nagovestio mogućnost da se prvi susret njegovog novog filma sa publikom i žirijem dogodi ,,u njegovom odsustvu"...
O tome će, moguće, biti reči na konferenciji za novinare koja će se, kako je najavljeno, održati u četvrtak uveče, u Drvengradu na Mećavniku.
Inače, ,,Zavet" je, posle završne obrade slike i tona u Francuskoj, potpuno spreman za susret sa gledaocima i kritikom. To se ne može sa istovetnom preciznošću tvrditi i za glumačku ekipu koja je radila na filmu: ko će od njih putovati u Kan, a ko ne - znaće se tek posle Kustine odluke, jer su neki od glumaca, kako nezvanično saznajemo, već odlučili da bez Kuste - ni oni ne putuju...
U Drvengradu na Mećavniku Kuste u utorak nije bilo. On i ekipa koja radi na pank operi ,,Dom za vešanje" - imali su slobodan dan. Prema rečima dr Neleta Karajlića - sve ide po planu i sve će biti spremno za premijeru koja će se održati 26. juna u Bastilji
U produkciji INCIDENT studija, zavrseno je snimanje low-budget horor filma Klabirint.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.filmofili.com%2Fimages%2Fvesti%2Fklabirint-logo-600px.gif&hash=1bf7a874a374b086359fc830b216563f9ad7c7e2)
Film je sniman na lokacijama u Beogradu.
U režiji Aleksandra Maricica, ekipu glumaca čine: Ana Marković, Vladislava Vaca Ðordević, Zoran Kesić, Nemanja Rašović i Nenad Maričić.
Trejler za film možete downloadovati na sajtu www.filmofili.com
Ekipu filma ,,The Brothers Bloom" uhvatila bura u Bokokotorskom zalivu
Mira Banjac smirivala oskarovce
Autor: A. Novaković | 17.05.2007 - 11:06
Tokom snimanja filma ,,The Brothers Bloom" u Crnoj Gori ekipu je strašna oluja zatekla na otvorenom moru, a najprisebnija je bila naša popularna glumica Mira Banjac, koja je koristila razne trikove da bi smirila Rejčel Vajs, Edrijena Brodija, Marka Rufala i druge glumce.
- Snimali smo pored crkve koja se nalazi na litici preko puta Petrovca kada se vreme iznenada pogoršalo. Počeo je da duva jak vetar i ribari koji su nas dovezli su savetovali nam da siđemo, ali reditelj Rajan Džonson je rekao: ,,Hajde da sačekamo, vreme u Crnoj Gori je promenljivo, možda se situacija poboljša." Nakon desetak minuta smo shvatili da je đavo odneo šalu, i po oluji smo se jedva spustili sa litice, a zatim je trebalo mnogo vremena da se oprema prebaci na brodić - priča za ,,Blic" Mira Banjac.
Međutim, pravi problemi tek počinju, nevreme besni, a glumci navlače pojaseve za spasavanje i sa zebnjom gledaju u uzburkano more.
- Kada smo isplovili na otvoreno more, pojavili su se ogromni talasi, a i kiša je počela da pada kao iz kabla. Bogami, američki glumci su se prilično uplašili, mada niko nije paničio. Iako situacija nije bila nimalo prijatna, nisam se plašila jer ribari koji su bili sa nama su mi rekli: ,,Miro, sedite i opustite se, neće nam se ništa dogoditi." Da stvari budu još gore, ispostavilo se da nijedna luka, čak ni ona u Baru, zbog oluje ne može da nas primi! Dok se brod ljuljao na velikim talasima, Edrijen Brodi je počeo da oblači specijalne pantalone i cipele, a ostatak ekipe je pakovao čokolade i druge sitnice. Ja sam se izmotavala, nudila im hranu i pokušavala da popravim atmosferu. Posle više od sat vremena lutanja po otvorenom moru, napokon smo uspeli nekako da pristanemo u Budvi - kaže Mira.
Inače, Mira, koja u filmu ,,The Brothers Bloom" glumi čuvarku usamljene crkve u kojoj se skrivaju braća prevaranti (igraju ih Edrijen Brodi i Mark Rufalo), petnaest dana je snimala u Crnoj Gori i oduševljena je ekipom.
- Režiser nije želeo da budem obučena u crnogorsku nošnju pa ja u filmu nosim beli šešir i crnu pelerinu. Imala sam isti tretman kao i strani glumci, svoju prikolicu, tuš... a i prvi put sam u životu vozila čamac. Rejčel Vajs je sjajna glumica a najsimpatičnija mi je bila Japanka Rinko Kikuči koja je božanstvena devojka. I muškarci su bili zlatni, veoma su kulturni, a Marka Rufala, sa kojim po scenariju moram da razmenim nekoliko rečenica na srpskom, naučila sam nekoliko naših reči i pomalo da psuje, ništa bezobrazno - objašnjava Mira.
Tokom petnaest dana snimanja u Crnoj Gori, Mira je bila jedini srpski član glumačke ekipe, a rad na filmu je nastavljen u Beogradu gde su se ekipi priključili i Ljiljana Blagojević, Josif Tatić i Stefan Kapičić.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/05/pinkov-studio.html
Miri Banjac krenulo u životu... Ko zna, možda je i holivudska karijera na pomolu?
Quote from: "crippled_avenger"http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/05/pinkov-studio.html
Ovo izgleda veoma ozbiljno...
Quote from: "milan"Quote from: "crippled_avenger"http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/05/pinkov-studio.html
Ovo izgleda veoma ozbiljno...
PFI ain`t nothin` to fuck with :|
Samo treba videti šta sve od toga trenutno postoji uživo pošto će valjda sve biti kompletirano tek 2008.
Kicking back with Rinko Kikuchi
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/05/doba-rinko-kikuchi.html
Brajović: Javiću se Kusturici
Autor: S. L. R. | 20.05.2007 - 00:15
Brajović: Javiću se Kusturici
U svakom slučaju ću pozvati Kusturicu i pitati ga da li mu je nešto potrebno. On je veliki umetnik i veoma je važno to što on predstavlja srpski film u Kanu. Neko iz Ministarstva kulture će sigurno biti u Kanu. Nažalost, ja to neću moći, rekao je novi ministar kulture Republike Srbije, Vojislav Brajović, za ,,Blic nedelje", reagujući na Kusturičinu izjavu.
Kusturica je na konferenciji za štampu, održanoj pre tri dana na Mokroj Gori, u šali rekao da novi ministar "nema njegov mobilni telefon".
- Na tako velikom festivalu trebalo bi, pre svega, da budu stvaraoci. Zadatak Ministarstva kulture u takvim slučajevima je da, ukoliko je potrebno, ukloni prepreke, da bude servis umetnicima - ističe novi ministar.
Tako je otklonjena dilema da li će on putovati sa ekipom Kusturičinog "Zaveta" u Kan..
Kako trenutno stvari stoje, Vojislav Brajović će biti prvi ovdašnji ministar kulture koji od uvođenje višestranačja u Srbiji ne ide na premijeru domaćeg filma u Kanu.
Podsetimo, pre dvanaest godina na premijeri filma ,,Andergraund" bila je ministarka Nada Popović-Perišić, a pre tri godine podršku Kusturici prilikom premijere filma ,,Život je čudo" dao je Dragan Kojadinović.
Brajović kaže da je u ovom trenutku angažovan u više predstava u pozorištu i da neće prestati da ih igra za vreme ministrovanja.
kad pomisliš ne može gore od lečića stigne kojadin. misliš ovo je dno kad stigne voja brajović koga izgleda ministrovanje i ne interesuje previše.
evo šta tirke piše o tome:
http://www.pressonline.co.yu/kolumna.jsp?id=11103
KUSTIN POSLEDNJI KAN
Naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica premijerom "Zaveta" 26. maja stavlja tačku na takmičenje na ovom čuvenom filmskom festivalu
Naš proslavljeni reditelj Emir Kusturica danas putuje u Pariz, kako bi 26. maja prisustvovao prikazivanju filma "Zavet" na Kanskom festivalu, kojim, kako je izjavio Tanjugu, definitivno stavlja tačku na svoje učešće u takmičarskom delu čuvene filmske smotre. On kaže da je za njega, posle dvadeset i više godina, bilo vreme i ranije da odustane od konkurencije. Kusturica je jedan od retkih filmskih stvaralaca kojima je u Kanu pošlo za rukom da Zlatnu palmu osvoje dva puta. Najveće priznanje ovog festivala prvi put je dobio 1985. godine za film "Otac na službenom putu", a 10 godina kasnije i za "Podzemlje".
Nije sve u parama
Na pitanje ima li u srpskoj kinematografiji tih mlađih snaga kojima bi, kako je rekao, trebalo da oslobodi mesto, Kusturica je konstatovao da ima dobrih filmova.
- Svaki put kada neko stariji lamentira, on to radi uglavnom radi sebe, ili zato što nema dovoljno informacija. Ima dobrih filmova, evo, Berlin je otkrio trojicu - rekao je on, navodeći primer "Klopke", "Romea i Julije" i "Sedam i po".
- Gledao sam, ima dobrih filmova, biće tu filmova sigurno - dodao je čuveni reditelj, ocenivši da mala zemlja kakva je naša ne može da ima tržište i zato, smatra on, bez ozbiljne države i ozbiljnog Ministarstva kulture teško da nešto može da bude urađeno.
- Mislim da je saziv prošlog Ministarstva kulture bio jako dobar, jer je mnogo pomogao srpskom filmu. I davao novac. Samo, tu novac nije sve, kao i u fudbalu. Ne može svako ko ima para da napravi šampionski tim. Treba tu i malo znanja i malo kulturne politike, odnosno stvaranje ambijenta u kome domaći film dolazi na svoje staro oprobano mesto - zaključio je Kusturica.
- Ovo je sigurno poslednji put da sam u takmičarskoj konkurenciji. Mislim da je to iscrpljeno i da više nema nekog velikog smisla. Posebno zato što već osećam da zauzimam neko mesto koje bi moglo biti mesto za nekog mlađeg. Peti put, dosta je. Nisam odustao ranije zato što predstavljam takozvanu malu kulturu, koja mora da ima velika vrata da bi se videla i čula. Možda mi nije bilo mesto ni ove godine u konkurenciji, ali sam ipak tamo, ne samo zbog ovog filma, nego zbog kulture iz koje dolazim. Mnogo je zapaženiji film kada je u konkurenciji, nego kada nije - rekao je Kusturica.
On je izrazio nadu da će ovogodišnji festival doneti i iznenađenja.
- Nadam se da će biti onih iznenađujućih faktora, filmova mlađih ljudi, kao što sam se i ja pojavio, da će iznenada neko nov, mlad, nas sve tamo potući do kolena. Ako tako ne bude, uzbudljivost festivalu će obezbediti ozbiljna autorska imena u takmičarskom programu, kojih ima dosta. Kan, otprilike, daje dva ili tri dobra filma, ne više - napomenuo je Kusturica.
...kanda evo Voji B. novog abonenta jer...
EKSKLUZIVNI INTERVJU - Fatih Akin
JA SAM SRBIN!
Nemački režiser turskog porekla, favorit za kansku Zlatnu palmu, autor filma "Ivica neba", za Press kaže da obožava našu zemlju i da se smatra "počasnim" Srbinom
Mondenski gradić Kan, koji se svakog maja pretvara u filmsku prestonicu sveta, tokom ovog perioda raspolaže tolikom koncentracijom slavnih ljudi iz sveta pokretnih slika da i najčudniji iznenadni susreti postaju svakodnevna realnost. Tako se desilo da je nemački režiser turskog porekla Fatih Akin, autor filma "Ivica neba", koji je jedan od glavnih favorita za ovogodišnju Zlatnu palmu, u pratnji srpskog režisera Mome Mrdakovića banuo na dodelu nagrada "Junajted votka" na krovu hotela "Hilton" na Kroazeti, gde se priznanjem podičila i votka "vertikal" srpske kompanije "Si & Si".
Zašto kritika voli dosadne filmove?
Imate li favorite među filmova iz zvanične selekcije?
- U selekciji ima fantastičnih filmova. Tu pre svega mislim na izuzetan vestern braće Koen "No Country For Old Men", kojim se Koenovi vraćaju na scenu u punom sjaju. S druge strane, ima ostvarenja za koja ne znam kako su dospela ovde, u njima se praktično ništa ne dešava. Ne shvatam estetiku nekih filmova koji su favoriti kritičara. Meni je film "My Blueberry Nights" Vong Kar Vaja, koji slovi za jednog od jačih kandidata za Zlatnu palmu, dosadan. Na platnu se ne dešava ništa što bi me zainteresovalo. Kada se dogodi tako nešto, nema tih kritičara koji bi mogli da me ubede da promenim stav. Izvan glamura i šou-biznisa, izvan ovog sjaja, film je ono što se dešava između režisera i gledaoca - pojedinca.
Akin ekskluzivno za Press kaže da Srbiju smatra drugom domovinom:
- Dozvolite mi da kao Kenedi, koji je rekao čuvenu rečenicu "Ja sam Berlinac", kažem: "Ja sam Srbin"! Obožavam Srbe i Srbiju. Smatram se počasnim Srbinom, iako sam Turčin - oduševljeno je rekao Akin, prihvativši se votke i očas savladavši neobično dizajniran mehanizam za otvaranje.
Raspoloženje mu se smračilo nekoliko trenutaka kasnije, kada se prisetio trenutka koji mu je, kako je rekao, pokvario veče. Naime, Fatih Akin se posvađao sa čuvenim režiserom Džimom Džarmušom!
Fatih Akin svedoči o ovom neprijatnom doživljaju:
- Nije mi lako. Džim Džarmuš je čovek koji je snažno uticao na moj rad i veoma me je razočarao svojim stavom. Prišao sam mu i rekao koliko ga poštujem. On je promrljao nešto nerazgovetno, okrenuo glavu i otišao bez pozdrava. Nije morao da mi zahvaljuje naširoko, ali mogao je barem da kaže "Hvala" ili "Drago mi je" i da ode. Čoveče, ako ti nije do komplimenata, šta tražiš u Kanu?
Važite za favorita ovogodišnjeg festivala. Stiven Frirs, kome su bliske teme kojima se Vi bavite, predsednik je žirija u kojem sedi i Orhan Pamuk.
- Ne razmišljam o pobedi. Ne mislim da ću pobediti, jer je konkurencija veoma jaka. Tu su Kusturica, Tarantino, braća Koen, neki od najznačajnijih režisera današnjice. Mada, sve je moguće. Smatram da bi pobeda mog filma bila važna za Tursku, ali ja pre svega želim da pobedim zbog sebe i svoje umetnosti.
Vaša domovina Turska prolazi kroz period velikih političkih potresa.
- Prvo ću se ograditi od toga da je Turska moja domovina, jer sebe smatram beskućnikom. Ali, Turska mi je draga, Istanbul je najlepši grad na svetu i srce mi se cepa kada pomislim da bi toj zemlji moglo da se desi neko veliko zlo. Bojim se da se Turska nalazi na pragu događaja koji bi mogli da se završe građanskim ratom. Paradoksalno je da, iako se ne zalažem za ciljeve islamista, vojsci u tom sukobu verujem mnogo manje i ne mislim da bi intervencija armije donela išta dobro. Sa islamistima makar znamo na čemu smo, jer koriste jasne metode političke borbe.
...a evo i friško trofaznog Akina u akciji...
(//%5BURL=http://imageshack.us%5D%5Bimg%5Dhttp://img483.imageshack.us/img483/9893/fazl3.jpg)[/URL][/img]
Kroazeta čeka Kusturicu
Borislav ANĐELIĆ, 22. maj 2007
Zahvaljujući, pre svega, učešću Kusturičinog ,,Zaveta" u takmičarskom delu, kao i filma "Minus" mladog Pavla Vučkovića u konkurenciji Kinefondacije, ova godina, mnogo je uspešnija za srpski film od prošlogodišnje.
Ovdašnja štampa prepuna je tekstova o Emiru Kusturici, i dok Francuzi nestrpljivo očekuju premijeru "Zaveta", u anketi ,,Ko je, po vašem mišljenju, najbolji živi reditelj?" pored Lars fon Trira, Martina Skorsezea, Stivena Spilberga, Kloda Leluša i Mikelanđela Antonionija, našlo se i njegovo ime, uz napomenu da ,,sve što radi jeste čudesno!". Francuska štampa pokazala je interesovanje i za mladog diplomca Pavla Vučkovića, koji je pre četiri godine dobio nagradu Kinefondacije za film ,,Beži, zeko, beži".
Na popularnoj Prodaji, prikazani su filmovi ,,Klopka" Srdana Golubovića i američki ,,Film noar", naših autora Srđana Penezića i Riste Topaloskog, a na posebnom programu ,,Ugao za kratke filmove" - ,,Jin" Nemanje Valjarevića, "Nastup" Katarine O Hern i nemački film ,,Milan" naše autorke Mihaele Kezele.
Što se tiče same promocije naše kinematografije i Filmskog centra Srbije, kvalitetnih pomaka je, nažalost, veoma malo.
Ali, činjenica da se barjak Srbije vije na Kroazeti svakako da raduje sve poštovaoce i autore našeg filma. Naš štand nalazi se na lepom mestu, košta oko 18.000 evra i lako je dostupan posetiocima. Umesto skupocenog i dosta nefunkcionalnog kataloga, kakav smo imali prošle godine, promotivni materijal je ovog puta znatno bolji i efektniji. Ali, sve ostalo je po starom: brojna delegacija (njih petoro iz Filmskog centra Srbije) ne snalazi se najbolje u ozbiljnom poslu - predstavljanju našeg filma u svetu.
Naš štand, iako je koštao 18.000 evra, opremljen je skromno, bez plakata, čak i bez Kusturičinog "Zaveta"! Takođe, nedostaju prigodne publikacije o našim filmovima, a plazma televizor, koji je, naravno, "kasnio", služi, uglavnom, kao dekoracija, jer se ne prikazuju naši filmovi.
Na propagandnom flajeru o srpskim filmovima u Kanu, nepažnjom je izostavljena ,,Klopka" Srdana Golubovića, koji se prikazuje na Prodaji. Inače, u Kanu je prisutan zavidni broj naših autora, od Srdana Golubovića, Stefana Arsenijevića, Miroslava Momčilovića, Srđana Penezića i drugih, kao i mladih producenata Jelene Mitrović, Miše Mogorovića, do kritičara i producenta Nenada Đukića.
GOSTI U NOVOM SADU
PREDSTAVNICI Filmskog centra Srbije održali su radni sastanak sa Janom Vandierendonkom, generalnim sekretarom "Evroimaža". Na tom sastanku je dogovorno sastavljen takmičarski program od 14 filmova u okviru "Evroimaž" selekcije Prvog srpskog filmskog festivala, koji se od 3. do 8. jula održava u Novom Sadu.
Smešna strana podzemlja
Autor: Vladimir Đurić Đura | 23.05.2007 - 10:31
Ovih dana se privodi kraju snimanje novog domaćeg filma ,,Čitulja za Eskobara" reditelja Milorada Milinkovića, u produkciji ,,Pink Films Internationala". Film obuhvata tri priče, jednu o ljubavi momka koji je promenio pol i postao devojka, pa zaveo beogradskog kriminalca, dvojice džankija koji daju čitulju Pablu Eskobaru i nebeskih sila sudbine koje posmatraju njihove živote. Reporteri ,,Blica" posetili su ekipu koja i posle četiri nedelje rada deluje dosta sveže i spremno za rad.
U zgradi nekada raskošnog beogradskog ,,Geozavoda", u blizini železničke stanice, snimale su se rajske scene. Barokni dekor ,,Geozavoda" pretvoren je u neku vrstu turskog kupatila, dopunjen velikim količinama suvog leda koji stvara beli dim. Gledaocima izgleda kao da je pod pretvoren u oblake. Na oblacima je jedan krevet na kojem su grešnici Seka Sablić i Boris Komnenić. Njima prilazi Anđeo koga glumi Zijah Sokolović i pokazuje im vrata koja zapravo vode u pakao. Na trenutak u prostoriji se pojavljuje i naduvani gradski frik koga glumi Boris Milivojević. On odmah nestaje iz prostorije, jer je njegova poseta raju trajala zapravo koliko mu je bilo potrebno da izduva jedan dim marihuane.
U pauzi snimanja susreli smo aktere filma koji su veoma zadovoljni svojim epizodama. Zijah Sokolović je ovih dana prezauzet, doputovao je na snimanje iz Beča gde predaje glumu. Njegova dva mobilna telefona su neprekidno zvonila, a za to vreme Seka Sablić nam je otkrila šta ona, Boris i Zijah glume u filmu.
Grešnici i anđeli
- Boris Komnenić i ja glumimo grešnike koji posle smrti dospevaju na onaj svet. Na kraju filma se otkriva šta smo radili dok smo bili živi pre nego što smo postali grešnici. Zijah u filmu ima veću ulogu, on je pravi anđeo i kao takav često se tokom filma pojavljuje na javi u ključnim scenama filma - rekla nam je Seka Sablić.
Nedaleko od nje, Boris Milivojević se oblačio i šminkao za svoju scenu.
- Igram gradskog frika koji sa ortakom koga glumi Miloš Samolov iz zezanja da u ,,Politici" čitulju za Eskobara. Ta lažna šala pokrene čitav lanac obračuna u podzemlju - kaže Milivojević.
Reditelj Milorad Milinković smatra da će mu ovaj, treći film u karijeri sigurno biti najbolji do sada.
- Imao sam odlične uslove tokom snimanja. Sve teške scene smo snimili. Najteže su bile scene obračuna kriminalaca u prašnjavoj šećerani, gde je sve praštalo od fulminata i sparkova (lažne pucnjave i pirotehnike). Glumci i ekipa su nosili gas-maske, jer nisu mogli da dišu od prašine koja je negde duboka do pola metra - priča Milinković i otkriva neke anegdote sa snimanja.
Premijera na jesen
- Marko Živić se u pauzi snimanja svoje scene pored bazena igrao mobilnim telefonom, koji mu je ispao u hladnu vodu. Skočio je u bazen da bi spasao aparat i dobio aplauz od ekipe. Inače, veoma sam zadovoljan saradnjom sa glavnim glumcem Vojinom Ćetkovićem koji od ,,Zone Zamfirove" nije igrao glavnu ulogu u nekom filmu. Takođe su svoj posao sjajno uradili glumci iz Hrvatske, Tanja Garbajs i Rene Bitorojac. Pomenuo bih i da se u malim epizodama u filmu pojavljuju Drakula, pevač ,,Direktora", Maja iz ,,E-Playa", kao i Branko Frizer. Nadam se da ćemo do kraja sledeće nedelje završiti snimanje filma, a premijera bi trebalo da bude na jesen - kaže raspoloženi Milorad Milinković.
rvi Filmski festival Srbije
petak, 25 maj 2007
Prvi po redu Filmski festival Srbije biće održan u od 3. do 8. jula 2007. godine u Novom Sadu u organizaciji Filmskog centra Srbije i State of Exit. Ideja o pokretanju Filmskog festivala Srbije proistekla je iz potrebe za manifestacijom od nacionalnog značaja koja bi formirala merila kvaliteta i promovisala zaslužne filmske stvaraoce i njihovo delo u okvirima nacionalne kinematografije. Kako do sada Srbija nije imala reprezentativni filmski festival, Filmski festival Srbije je koncipiran kao najznačajnija promotivna manifestacija kinematografije čiji je cilj da bude mesto susreta najviših standarda internacionalne i lokalne filmske produkcije i kulture. Domaća filmska industrija i kultura ovim festivalom razvija nove odnose kulture i ekonomije i kreira atmosferu urbane regeneracije koja je preko potrebna našim gradovima u tranziciji.
Festival promoviše nov programski koncept Cimena city - Grad bioskop. Naime, čitav prostor Novog Sada biće pretvoren u festivalsku arenu budući da će se program festivala održavati na više gradskih lokacija kao što su Srpsko narodno pozorište, bioskop Arena, otvorena scena Katoličke porte, Trg slobode, kao i mnoge druge lokacije.
Pored redovnog takmičarskog programa koji nosi ime Nacionalna klasa, na Filmskom festivalu Srbije biće i razni prateći programi poput Danubiusa - filmova dunavskih zemalja, selekcije filmova Euroimages, kao i razne druge festivalske selekcije praćene bogatim muzičkim programom. Prvi po redu, Filmski festival Srbije ima za cilj da se narednih godina etablira u jedan od najuticajnijih nacionalnih filmskih festivala u ovom delu sveta.
Na Filmskom festivalu Srbije se predstavlja celokupna godišnja produkcija domaćeg dugometražnog igranog filma, kao i selekcija najboljih dokumentarnih, kratkometražnih i animiranih filmova proizvedenih u Srbiji. Pored bogatog fonda nagarada, festival ima za cilj da animira i ugosti sve one koji mogu doprineti razvoju, ponudi i potražnji za domaćim filmom (predstavnike fondova, producente, distributere, selektore značajnih međunarodnih festivala, stručnjake koji mogu doprineti unapređenju produkcione, distributerske i prikazivačke nacionalne mreže), kao i da postane mesto jačanja saradnje srpske kinematografije sa regionalnom, evropskom i globalnom filmskom zajednicom.
Filmski festival Srbije kroz direktnu promociju nacionalnog filma učestvuje u stvaranju pozitivne slike o Srbiji i postaje pokretač razvoja celokupne kreativne industrije u zemlji. Konceptom Grada bioskopa, Filmski festival Srbije vraća interesovanje najšire javnosti, promoviše obnovu i razvoj bioskopske kulture u Srbiji i direktno afirmiše princip najviših umetničkih i profesionalnih vrednosti i rezultata filmskih stvaraoca, vraćajući dignitet umetnicima i umetnosti.
Filmski festival Srbije je institucija i događaj od opšteg društvenog značaja koju je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, Izvršno veće AP Vojvodine i Skupština grada Novog Sada, kao i mnogobrojni sponzori.
Vučkovićev "Minus" nagrađen u Kanu
Autor: Tanjug | 25.05.2007 - 21:30
Film studenta Pavla Vučkovića "Minus" osvojio je danas treću nagradu u zvaničnom programu "Sinefondasion" 60. filmskog festivala u Kanu.
"Nagrada mi puno znači jer je potvrda da treba da nastavim da se bavim snimanjem filmova. U ovaj film je uloženo puno truda, ali je ovo dokaz da se rad isplati", rekao je Vučković Tanjugu po primanju nagrade u Kanu.
Ovo je drugi put da je Vučković nagrađen u studentskom programu kanskog festivala - za svoj prethodni film "Beži zeko beži", 2003. godine je dobio prvu nagradu.
Mladi srpski režiser se nada da će mu ovo priznanje pomoći da, kako kaže "lakše dobijem novac i bolje uslove rada za sledeći film". On se nada da će naredni, film za diplomski rad, za koji je već završio scenario, raditi "ozbiljnije", odnosno na filmskoj traci pošto je dosadašnje filmove radio na elektronici, što je mnogo jeftinije.
Šesnaestominutni film po priči Ernesta Hemingveja "Bregovi kao beli slonovi", urađen je kao vežba na trećoj godini Fakulteta dramskih umetnosti, u klasi Darka Bajića, sa glumcima koji su studenti iste godine fakulteta. "Ispit je bio da se od iste priče urade dva filma u različitim žanrovima.
"Minus" koji su izabrali selektori, je horor film, a drugi, "Početak" je melodrama", objasnio je Vučković. Zziri na čelu sa kineskim rediteljem Đia Zangkeom, prošlogodišnjim dobitnikom Zlatnog lava na festivalu u Veneciji, nagradio je Vučkovićev film uz tri druga autora, među 16 kratkometražnih i srednjemetražnih filmova u konkurenciji, čiji je selektor Loran Žakob.
Vučković deli treću nagradu sa Korejcem Hong-Sung-Honom. Prvu nagradu osvojio je Argentinac Gonzalo Tobal, a drugu mladi kineski režiser Čen Tao
...na pitanje kada će snimati scene za holivudski film "BRAĆA BLUM" u kojem igra sa Ejdrijanom Brodijem i Rejčel Vajs, Ljiljana Blagojević, pred put u Kan, je iznenadila odgovorom.
- Od snimanja neće biti ništa jer su se termini poklopili sa mojim odlaskom u Kan. Tako da sam između Holivuda i Kana izabrala Kan. Nije to bila naročita teška odluka jer je to moja obaveza prema filmu "Zavet" i prema poslu kojim se bavim. Tako je to kod nas glumaca, nekada nailazite na ovako teške izbore, ali dobro je dok može da se bira.
All Reuters Movie News
--------------------------------------------------------------------------------
Balkan romp brings happy ending to dark Cannes
Saturday May 26 10:29 AM ET
Two-time Cannes winner Emir Kusturica brought a happy ending to the film festival on Saturday with a boisterous Balkan romp, breaking the mould for a competition full of dark tales.
"Promise Me This" is the last of 22 films to be screened in the main lineup, a day ahead of the prize ceremony.
The movie is set in a remote hamlet in the hills of Serbia, where a grandfather, grandson and his buxom teacher live an idyllic existence threatened by state officials and suitors.
ADVERTISEMENT
The grandfather does his best to keep the invaders at bay with ingenious contraptions, but realises that his grandson Tsane will one day have to leave to seek a bride in the city.
Tsane's trip leads to high-speed chases, violent shootouts and even a castration as he comes up against a band of ruthless criminals, the leader of which is played by Miki Manojlovic, a long-term collaborator with Kusturica.
Set against high-tempo music from brass bands and accordions, the movie plays on contemporary themes, including the mafia's plans to build another World Trade Center in Serbia.
In one scene, two rival gangs lay their weapons down on an architect's model of the new Twin Towers.
Sarajevo-born Kusturica, vying to become the first ever director to win the Palme d'Or top prize three times, hinted he may never appear at the world's biggest film festival again.
"I was so many times here," he told reporters. "This is becoming much too much. Probably I will be making some more movies in my life, but if I'm going to be competing, I'm not quite sure."
"CRAZINESS"
He described his method of film making, saying that it was as if each film was part of a single, bigger movie.
"I spoke once with a psychiatrist who told me that it's like craziness is observed by the crazy guy," he added.
The 52-year-old took a swipe at film makers and movie goers today, saying that they often shied away from serious issues.
"Today, even if we are older, we are becoming more like global retarded teenagers who don't ask questions, who don't ask deep questions, and I'm still trying to do a little bit of this."
Promise Me This
Posted: Sat., May 26, 2007, 9:11am PTZavet (Serbia - France)
A Studio Canal release (in France) of a Rasta International/Fidelite Films production in co-production with France 2 Cinema and in association with Studio Canal. (International sales: Studio Canal, Paris.) Produced by Emir Kusturica, Maja Kusturica, Olivier Delbosc, Marc Missonnier. Directed by Emir Kusturica.
Jasna - Marija Petronijevic
Tsane - Uros Milovanovic
Bosa - Ljiljana Blagojevic
Grandfather - Aleksandar Bercek CQ
Jasna's Mother - Kosanka Djekic
Bajo - Miki Manojlovic CQ
Topuz - Stribor Kusturica
Runjo - Vladan Milojevic
(Serbian dialogue)
By ROBERT KOEHLER
'Promise Me This'
Continuing to play his brand of grotesquely exaggerated slapstick beyond all reason, Emir Kusturica actually manages to outdo the excesses of his previous pic, "Life is a Miracle," with his new slice of buffoonery about a peasant lad who finds true love, "Promise Me This." The only conceivable reason that this mess is included in the Palme d'Or lineup is as a nod during Cannes' 60th birthday to the two-time Palme winner, but it only serves to underline how far the helmer of "When Father Was Away on Business" has sunk. Kusturica's tiny but loyal Euro base will hold up commercially, but prospects elsewhere are strictly limited to ancillary.Even before credits are finished, thesps' mugging and arch comic action are already pushing the limit, merely hinting at the horrors to come. 12-year-old Tsane (Uros Milovanovic) lives in a three-person village with his grandfather (Aleksandar Bercek) and neighboring teacher Bosa (Ljiljana Blagojevic), but there's enough ruckus among them for an entire small city. Grandfather has rigged his home with Rube Goldberg devices, such as those that wake Tsane every morning (and which at one point hurtle Grandfather head-first through a window), but his big project is restoring the chapel and its bell.
Feeling suddenly that he's about to die, Grandfather makes Tsane promise that he will sell his cow Cvetka (whose testicles are removed for the occasion), buy an icon of St. Nicholas for the chapel, buy himself a souvenir and find a bride. Tsane obeys, but not after whiling away the time ogling Bosa's breasts through Grandfather's custom-made telescope. A pushy group from a government ministry proceed to bug Bosa and Grandfather, one of a few side plots that Kusturica deploys to overstuff an already bursting movie.
Tsane ventures to town with Cvetka, and quickly runs afoul of gangster Bajo (Miki Manojlovic) and his thugs, who are hatching plans to build a replacement version of the World Trade Center in Serbia. Bajo's gang steals Cvetka, but after an abrupt gunfight that defies all credibility, Cvetka is rescued and sold. Tsane's prospects look better when he eyes pretty high school girl Jasna (Marija Petronijevic), and Kusturica milks--and milks, and milks--Tsane's bumbling and supposedly charming efforts to win her affections.
These include hoisting himself up a block-and-tackle rope contraption to observe her upside down in her classroom, or allying with the lug-headed grandsons (Stribor Kusturica, Vladan Milojevic) of Grandfather's late shoemaker friend Trifun. Tsane learns that Bajo plans to force Jasna into white slavery as payoff for debts that her mother (Kosanka Djekic) owes him, but this is further complicated by a secret that the mother has kept from Jasna: She moonlights as a hooker in Bajo's raucous brother/strip club.
When Jasna is captured, Tsane helps lead the charge for her escape, leading to an endless confrontation with Bajo in Jasna's home--which is then further extended by a finale back in Tsane's village where a funeral ceremony, a wedding party (Grandfather tying the knot with Bosa) and an armed tank commandeered by Bajo come together for what's apparently Kusturica's idea of a Serbian civil war battle.
"Promise Me This" is undone by a stifling desperation to be funny at all cost and for any kind of action--no matter how wretchedly timed or ridiculous--to perpetually fill the screen. Kusturica is not only spinning his wheels with repeats of the same brand of hyperactive pratfall comedy that poisoned the wells of both "Black Cat, White Cat" and "Life is a Miracle," but he has drifted further and further away from his former taste for caustic political content. New pic is little more than a naïve adventure fantasy, taking picaresque elements and shoehorning them into the director's insistently aggressive style.
While it's true that Milovanovic and Petronijevic provide pic with its only marginally recognizable human beings as budding lovers Tsane and Jasna, the pursuit of a 12-year-old boy for a quite mature young woman (not to mention his amply displayed French kissing and a sexual romp in the trunk of a car) becomes terminally creepy. Thesps appear cast primarily for how ugly or goofy their faces appear on screen, though Bercek registers a few lighter touches as the grandfather.
As always with Kusturica, technical categories are aces, topped by Milorad Glusica's crisp lensing. Special effects include an annoying device involving a circus performer shot out of a cannon who's sent flying through the air in flapping cape and outstretched arms a la Superman. Payoff of this characteristically lame device is a dud joke before end credits.
Screenplay, Kusturica, Ranko Bozic. Camera (LTC Scanlab color), Milorad Glusica; editor, Svetolik Mica Zajc CQ; music, Stribor Kusturica; production designer, Radovan Markovic; costume designer, Nebojsa Lipanovic CQ; sound (Dolby Digital/DTS), Jean-Luc Audy; special effects designer, Nemanja Petrovic CQ; assistant director, Mirjana Nana Kusturica. Reviewed at Cannes Film Festival (Competition), May 26, 2007. Running time: 127 MIN.
Quote from: "crippled_avenger"he will sell his cow Cvetka (whose testicles are removed for the occasion),
sve je ovo lepo opisao, skroz u skladu sa mojim očekivanjima od kuste;
ali JEBO GA OTAC BLESAVI, KAKVE SU MU OVO *KRAVE SA TESTISIMA*, PA JOŠ KASTRIRANE????!!!!
review: Zavet (Promise Me This) (Cannes 2007)
tag it!Written by Boyd van Hoeij
Saturday, 26 May 2007
Balkan comedy just keeps getting zanier with every outing of its most famous filmmaking son Emir Kusturica, who presents his latest film Zavet (Promise Me This) in competition at the Cannes Film Festival, where he has twice won the Palme d'or: for the decidedly more serious Underground and When Father Was Away on Business. The Sarajevo-born director confirms with this film that, rather than a straightforward filmmaker, he is the a ringmaster of his own cinematic circus that returns each two years or so to your town with a slightly different show performed by pretty much the same group of performers. Newcomers and big fans of Kusturica's comedies will be delighted and should book first-row seats (even though Zavet completely misses the emotional resonance or satire of his best films), while returning visitors should opt for the cheap seats.
The story involves the young peasant boy Tsane (newcomer Uros Milovanovic), who is sent into town by ailing grandfather (Aleksander Bercek, from his previous film Zivot je cudo/Life is a Miracle) to sell their cow, buy a souvenir and a religious icon and find a wife for himself -- though the boy is practically prepubescent. After having eyed the breasts of Bosa (Ljiljana Blagojevic, who starred in Kusturica's debut film in 1981), the third and only other citizen of their mountain village, he takes their loyal cow and leaves.
What follows is the strictly picaresque adventure of young Tsane that only aims for laughs and cares little about such matters as economy of narrative, character development, the laws of gravity or even common sense.
The baddies Tsane encounters in the city are led by the evil "boss" played by Kusturica regular Miki Manojlovic, who currently also stars in Irina Palm as another seedy Eastern European character. The grandsons of a shoemaker friend in town are on little Tsane's side, however, as are his possible future bride Jasna (Mirja Petronijevic) and her mother, who also happens to work in the boss's bordello.
There is almost no political content to speak of bar a stray soldier's helmet used by Tsane as a container for his cat's milk, a barb at the address of NATO and the phrase "there is not enough love in this world," uttered by one of the characters after a particularly cartoony, western-style shoot-out. Gags involving complicated contraptions are many, as are various types of physical harm that befalls characters and animals of all ages and sexes. Not only the cow but all the characters are milked for all their potential and like all Kusturica films Zavet would have benefited from a tighter edit. The show must go on, Kusturica must have thought.
Zavet za kraj
Borislav Anđelić, 26. maj 2007
JUBILARNI, šezdeseti, filmski festival u Kanu na samom je kraju. Ključno pitanje ostaje otvoreno do nedelje uveče: kome će pripasti Zlatna Palma i ostale nagrade. A filmu "Zavet" našeg proslavljenog,i ovde omiljenog, reditelja Emira Kusturice, nosiocu već dve Zlatne Palme, de fakto je pripala čast da sa svojim filmom zatvori u subotu uveče takmičarski deo programa.
Novinari kojima je film prvo prikazan u subotu pre podne primili su sa pohvalama Kustino najnovioje delo, a sa oduševljenjem je reagovala i publika u festivalskoj palati. Magija Kusturičinog čudesnog sveta proradila je očigledno i ovoga puta. Njegov junak Cane (Uroš Milovanović) silazi sa planine u grad da bi ispunio dati zavet svome dedi (Aleksandar Berček), da proda kravu Cvetku, kupi ikonu Svetog Nikole i ostvari neočekivanu ljubav sa Jasnom (simpatična Marija Petronijević). Uz vizuelnu atraktivnost planinskih krajolika Srbije (dobra turistička propaganda Kustinog sela), efektnu glumu i ostalih aktera Ljiljane Blagojević, Mikija Manojlovića i Stribora Kusturice, nakićen "otkačenim" humorom snažnog nosećeg ritma i bučne muzike, film "Zavet" je našao put do publike koja ga je dočekala sa simpatijama i ovacijama. Ovaj sentimentalan istovremeno divalj i zapušten svet blještavih boja i nepatvorene životne radosti prava je suprotnost sivilu globalizacije.
O tome je na dobro posećenoj pres konferenciji koja je usledila posle projekcije, posle brojnih pohvala "Zavetu" - Kusturica koji je pred novinare došao u pratnjii svojih glumaca Mikija Manojlovića, Ljiljane Blagojević, Aleksandra Berčeka, Marije Petronijević i Uroša Milovanovića, rekao : "Trudim se da ostanem veran sebi i snimam ono što meni najviše odgovara. Filmove, poput, onih iz sedamdesetih godina, američke i evropske kinematografije u kojima su "gubitnici" nešto značili. Danas su oni od filmske industrije i trenda globalizacije marginalizovani i opšta poruka je - drži usta zatvorena. Danas i kada vas bombarduju tvrde da to čine iz milosrđa i ljubavi.O svemu tome želim nešto da kažem svojim filmovima, svidelo se to nekome ili ne. To je jedina šansa da umetnosti preživi "
Ipak,koliko god da gode i reakcije publike i filmskih kritičara, kao uostalom i čast ukazana srpskoj kinematografiji što se Kusturičin film našao na takmičarskom programu ovogodišnjeg Kana, čini se da su, organizatori ostavljajući "Zavet" za sam kraj dosta hendikepirali film u konačnom saldu. Jer, mnogi profesionalci sa Prodaje, a i velika većina predstavnika medija je već napustila festival prethodnih dana. Ali, šta je tu je. Kusturica je značajno ime svetskog filma i veliki borac, možda mu se i posreći, mada mu okolnosti ne idu na ruku.
Što se tiče opšteg utisaka o festivali moglo bi se reći da je on bio uspešan. Većina se slaže takođe da je ova jubilarna godina bila programski u znaku ukusa starog, legendarnog direktora festivala Žila Žakoba. Međutim, Kan nije imao, niti se tokom festivala, istaklo neko ostvarenje koje bi dominiralo manifestacijom i zadovoljilo sve ukuse.Mišljenja su veoma podeljena, naročito, među stručnjacima, iz
frankofonskog i angloameričkog područja, čak radikalno suprotstavljena. Kome će se carstvu privoleti ugledni međunarodni žiri, i da li će uspeti da svojim odlukama pokrije neke tradicionalne političke, autorske i ostale interese kanske manifestacije, ostaje da se vidi. Pred njima je veoma težak i nezahvalan zadatak, a kakve god da budu odluke, sigurno će izazvati mnoge burne komentare. Ali, Kan je uvek takav bio.
ČESTO U KANU
TOLIKO sam puta dolazio u Kan da sam razmišljao o tome da pitam (predsednika festivala) Žila Žakoba da mi ovde iznajmi jednu kuću!", našalio se u subotu pred novinarima nonšalantan i opušten kao i obično Emir Kusturics.
"Suviše često sam dolazio ovde. Možda ću ovde imati još filmova, ali ne znam da li ću ponovo učestvovati u zvaničnoj selekciji", rekao je.
JEDAN FILM
- NISAM se promenio. Od početka radim jedan te isti film koji još nije završen, rekao je Kusturica i dodao da mu je to jedan psihijatar objasnio kao "ludilo viđeno očima ludaka". A svoj način rada uporedio je sa šefom orkestra. - Ako hoćete da budete energičan reditelj, nije dovoljno da samo snimite film po dobrom scenariju, morate da budete šef orkestra, da budete potpuno posvećeni.
...Kusturica nije osvojio još jednu Zlatnu palmu, nisu ni braća Coen, ali evo ko jeste...
***scenario:http://www.imdb.com/title/tt0880502/
***režija:http://www.imdb.com/title/tt0401383/
***muška uloga:http://www.imdb.com/title/tt0488905///***Grand%20Prix:[url]http://www.imdb.com/title/tt1016205/
...i još...
...ženska uloga:http://imdb.com/title/tt0817225/
...nagrada žirija:http://imdb.com/title/tt0808417/
http://imdb.com/title/tt0841925/
...jubilarna nagrada:http://imdb.com/title/tt0842929/
...Zlatna palma:http://imdb.com/title/tt1032846/
Promise Me This (Promets-moi)
Jonathan Romney in Cannes
27 May 2007 22:36
Dir: Emir Kusturica. Fr-Serb. 2007. 140mins
"Never knowingly understated" continues to be the motto of Serbian madcap director Emir Kusturica. All the usual ingredients are present in Promise Me This, the latest knockabout episode of Emir's Balkan Follies - manic overacting, slapstick, wildly cartoonish characters and the usual menagerie of hapless animals (this time including cats, goats, a cow, a warthog and a turkey in a bonnet).
The formula has long seemed overworked, but at least this time Kusturica goes to work with more brio than in his previous Life Is A Miracle. A knockabout comedy rather in the vein of his 1998 film Black Cat, White Cat, Promise Me This could suffer commercially by its lack of the political dimension that made Kusturica's 1995 Cannes Palme d'Or winner a must-see film, but his fans internationally - especially his devoted following in France - will be happy to see him operating on lively form, even if there are no surprises.
A coming -of -age story with a dash of Jack And The Beanstalk, Promise Me This is the story of adolescent Tsane (Milovanovic) who lives in the country with his cow Cvetka and his eccentric grandfather (Bercek). Grandpa is trying to restore an Orthodox church, in between inventing outlandish Heath Robinson-style domestic contraptions (giving the film its best comic moments, and a touch of Wallace and Gromit).
Thinking of his imminent death, he sends Tsane off to the big city, with the cow and three promises to fulfill: bring back an Orthodox icon, buy a souvenir, and find a bride for himself. No sooner does Tsane hit the big city than the cow is stolen by a band of crooks headed by speculator Bajo (Kusturica regular Manojlovic), and falls for the lovely Jasna (Petronijevic), whose teacher mother doubles as a hooker in Bajo's brothel.
Tsane gets the cow back with the help of two goonish demolition experts (one played by the director's son Stribor, who also composed the film's score), and events proceed more than boisterously, with a rate of pratfalls and brickbats that would seem excessive in a Three Stooges short. Things end in buoyant style with two weddings, a funeral and a shootout.
Kusturica's taste for the grotesque and the strident hasn't abated over the years, nor has his somewhat questionable sense of humour: whichever way you look at it, forcible castration, even of an outright baddie, is no laughing matter. It's also an aggressively macho film – the film is essentially about an innocent losing his virginity - but that's par for the course with Kusturica. Leads Petronijevic and Milovanovic show a candid good humour and gentle energy among all the lunacy, and DoP Milorad Glusica gives the colours an appealing warmth.
Stribor Kusturica also contributes a livelier and more varied score than Kusturica films have had in a while, although the oompah factor is as high as ever. There are few surprises here, and non-aficionados will still have ample cause to grind their teeth - but they certainly won't be bored.
Production companies/backers
Rasta International
Fidelite Films
France 2 Cinema
Studio Canal
Canal +/TPS Star
World sales
Studio Canal
Producers
Olivier Delbosc
Marc Missonnier
Emir Kusturica
Maya Kusturica
Screenplay
Emir Kusturica
Ranko Bozic
from a story by
Rade Markovic
Cinematography
Milorad Glusica
Editor
Svetolik Mica Zajc
Production design
Radovan Markovic
Music
Stribor Kusturica
Main cast
Marija Petronijevic
Uros Milovanovic
Ljiljana Blagojevic
Alexander Bercek
Miki Manojlovic
Stribor Kusturica
KANSKE PADOBRANKE
Članice ženske grupe "Models" uspele da probiju obezbeđenje Kanskog festivala i slikaju se ispred paviljona Srbije
Za ulaz u "Internacionalno selo" na kanskoj Kroazeti potrebna je festivalska propusnica - osim ako izgledate kao članice ženske grupe "Models".
Zaposleni u Filmskom centru Srbije, koji se, kao i paviljoni drugih zemalja, nalazi u popularnom "šatorskom naselju" na Kroazeti, u neposrednoj blizini Festivalske palate, nisu mogli da poveruju svojim očima kada je u dobro obezbeđeni prostor, bez propusnica, nagrnulo jato polugolih devojaka, na čelu sa menadžerom Milanom Vrbićem Vrbom.
Devojke su na štandu FCS-a provele desetak minuta, koji su bili dovoljni da se fotoaparatom zabeleži nekoliko "vrućih" poza.
- Jao, što vam je ovde lepo, pa vi ste na plaži - rekla je jedna "modelsica", napućivši usne za snimanje.
Nastavak "studijskog boravka" "modelsica" u Kanu odigrao se, kako je menadžer Vrba rekao, u vili u mondenskom gradiću Antibi, nedaleko od Kana:
- Planiramo veliku žurku kraj bazena - rekao je Vrba i odjurio Kroazetom.
(//%5BURL=http://imageshack.us%5D%5Bimg%5Dhttp://img260.imageshack.us/img260/3328/mdliz8.jpg)[/URL][/img]
Fatih Akin na filmskom festivalu Srbije
sreda, 30 maj 2007
Fatih Akin, nemački reditelj i scenarista turskog porekla, biće član žirija prvog Filmskog festivala Srbije koji će biti održan od 3. do 8. jula u Novom Sadu. Značaj Akinovog učešća u žiriju festivala uvećava i upravo osvojena nagrada za najbolji scenario na ovogodišnjem
Kanskom festivalu za film "The Edge Of Heaven".
Često nagrađivan za svoj rad, Akin je poznatiji srpskoj publici po filmu ,,Glavom kroz zid" (Gegen die Wand) za koji je 2003. godine dobio Zlatnog lava Berlinala.
Fatih Akin je svoj debi ostvario 1998. godine filmom "Kurz und Schmerzlos" koji je osvojio Bronzanog leoparda u Lokarnu. Danas živi i radi u Nemačkoj.
Petočlani žiri, čiji će član biti Fatih Akin, dodeliće nagradu IBIS u trinaest kategorija u okviru takmičarske selekcije festivala pod nazivom Nacionalna klasa.
Pored ovih nagrada biće dodeljeno tri nagrade van konkurencije i Gran pri festivala koji dodeljuje tročlani žiri Eurimaža (Euroimages), fondacije Saveta Evrope za razvoj evropske kinematografije.
Fatih No More
sada je konacno sve spremno za vaskoliki trijumf KLOPKE u NS.
FILMSKI FESTIVAL U NIŠU OD 24. AVGUSTA DO 1. SEPTEMBRA
KULTURA - Sreda, Maj 30, 2007 18:04
Tradicionalni Filmski susreti u Nišu ovoga leta biće održani od 24. avgusta do 1. septembra na letnjoj pozornici Niške tvrdjave, saopšteno je danas posle konstitutivne sednice Saveta festivala.
Za predsednika Saveta 42. Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma izabran je dramski umetnik i javni radnik iz Niša Risto Bukvić.
Na sednici Saveta u Udruzenju filmskih glumaca Srbije u Beogradu dogovoreno je da organizacioni poslovi i realizacija Festivala budu povereni, kao i do sada, Niškom kulturnom centru.
Direktor tog centra Vesna Bratić biće i direktor ovogodišnjeg glumačkog festivala
LJUBIŠI SAMARDŽIĆU NAGRADA ALEKSANDAR LIFKA
KULTURA - Sreda, Maj 30, 2007 16:27
Proslavljeni srpski glumac Ljubiša Samardžić dobitnik je ovogodišnje nagrade 'Aleksandar Lifka', koju Festival evropskog filma na Paliću dodeljuje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, saopštili su danas organizatori tog festivala.
Kako se navodi u saopštenju, Samardžiću će nagrada biti uručena 16. jula na svečanom otvaranju Festivala, dok će o stranom dobitniku priznanja 'Aleksandar Lifka' javnost će biti blagovremeno obaveštena.
Samardžić je glumom počeo da se bavi u školi. Posle studija glume na beogradskoj Akademiji za film, pozorište, radio i televiziju ostvario je nekoliko zapaženih uloga u pozorištu, da bi potom dobio ulogu u filmu 'Igre na skelama' [1961].
To iskustvo motivisalo ga je da napusti pozorište i potpuno se posveti filmu.
Samo tokom 1960-ih ostvario je niz zapaženih glavnih uloga u filmovima 'Prekobrojna', 'Desant na Drvar', 'Dani', 'Lito vilovito', 'Orlovi rano lete', 'Devojka', 'San', a i u svetskim okvirima je ubrzo postao prepoznatljivo lice jugoslovenskog filma.
Godine 1967. Samardžić je postao za sada jedini srpski glumac koji je dobio nagradu 'Kopa Volpi' za najbolju mušku ulogu na Filmskom festivalu u Veneciji ostvarenu u filmu 'Jutro' Puriše Đorđevića.
Tokom sledeće dve decenije ostvario je desetine kvalitetnih uloga na filmu i televizije, a tokom 1990-ih je sa svojom produkcijskom kućom 'Sinema dizajn' stao iza filmova 'Bulevar revolucije', 'Ubistvo s predumišljajem', 'Stršljen' i 'Točkovi'.
Sa filmom 'Nebeska udica' [1999] prvi put se okušao kao režiser, i našao se u najužem izboru za Zlatnog medveda na berlinskom festivalu, a sledeća njegova dela 'Nataša', 'Ledina' i 'Jesen stiže, dunjo moja' prikazivana su sa različitim rezultatima.
Poslednji Samardžićev film 'Konji vrani', nastavak ostvarenja 'Jesen stiže, dunjo moja', trenutno se prikazuje u srpskim bioskopima.
Festival evropskog filma na Paliću održava se od 16. do 22. jula.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"FILMSKI FESTIVAL U NIŠU
Za predsednika Saveta 42. Festivala glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma izabran je dramski umetnik i javni radnik iz Niša Risto Bukvić.
Direktor tog centra Vesna Bratić biće i direktor ovogodišnjeg glumačkog festivala
wow!
sa ovim timom, ko sme da očekuje razočmarenja?!!! :shock:
:x :x :x
krah.
potop.
smrt.
ništavilo.
krš.
AU JEBOTE !!!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2F0%2Fbulbool.gif&hash=8d8308dda90de80b26c053a56a32b6571ca1d629)
KAKAV TANDEM bratic/bukvic !!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fe%2Fbigun.gif&hash=37bd77c26f1ce617d3a02656bd26e8da058ce1ea)
Znaci festival ce proci u skladu sa njihovim prezimenima..................i uz litre i litre i litre i litre alkohola !!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fs%2Fsaevilw.gif&hash=7e0979d2c7c0641ac66499e85a605e065c2344cb)
Samo da ne naleti tu i neka zozovacha !!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fz0%2Fscull.gif&hash=e01c4e98952f94bf7c6cf2baa1b1e2f686543ce5)
SINIŠI KOVAČEVIĆU 'ZLATNI VITEZ'
KULTURA - Četvrtak, Maj 31, 2007 19:10
Srpski dramaturg i režiser Siniša Kovačević dobitnik je ovogodišnjeg 'Zlatnog viteza' u kategoriji dugometražnog igranog filma na festivalu u Stavropolju.
Kovačević je tu nagradu dobio za film 'Sinovi moje braće' a Ljiljana Blagojević proglašena je najboljom glumicom za ulogu koju je odigrala u tom filmu.
Taj antiratni film, govori o jednoj srpskoj porodici u kojoj su u različitim periodima 20. veka poginuli svi muški članovi porodice.
"Gran pri' na festivalu dobio je ruski reditelj Pavel Lungin za film 'Ostrvo', a srebrnog i bronzanog viteza dobili su japanski reditelj Ten Simojama i kazahstanski Damir Manabaja.
Međunarodni filmski forum 'Zlatni vitez', održavan je u južnoj pokrajini Rusije, Stavropolju, a delegacija Srbije bila je jedna od najreprezentativnijih sa približno 50 filmova svih žanrova, od ukupno 300 iz 34 zemlje sveta.
Zziri festivala ocenio je radove u sedam kategorija [igrani dugometražni filmovi, televizijski igrani filmovi, filmovi za decu, dokumentarni, kratkometražni, debitantski i studentski, kao i animirani filmovi] a u njegovom radu učestvovali su naši reditelji i književnici Božidar Zečević, Jovan Marković, Ljiljana Šop, Đoko Stojčić, Snežana Trstenjak i Siniša Kovačević.
Do sada je festival, čija je osnovna ideja obnova tradicionalnih vrednosti karakterističnih za slovensku kulturu i moralnih ideala, održavan u Minsku, Tambovu, Rjazanju, Kalugi, Tiraspolju, Smolensku, Novom Sadu [1993], Kijevu, Moskvi, Kostromi, Jaroslavlju, Irkutsku i prošle godine u podmoskovskom Serpuhovu.
...a neu ministar nam je prava vrednica jer...
U Budvi počelo snimanje filma Marije Perović
Porodična saga ,,Gledaj me"
Autor: A. Novaković | 01.06.2007 - 11:22
U Budvi je pre nekoliko dana počelo snimanje filma ,,Gledaj me" koji režira crnogorska rediteljka Marija Perović, a u ovom trileru koji se radi u slovenačko-hrvatsko-crnogorskoj koprodukciji, glavne uloge tumače Olga Pakalović, Mijo Jurišić, Voja Brajović, Andrija Milošević i Marinko Madžgalj.
- Prvu klapu smo snimali i zalili šampanjcem u Budvi, a jedino nam je smetala kiša koja je stalno padala. Sada smo u našoj stalnoj bazi na Cetinju, veoma sam zadovoljna snimljenim materijalom. Ovaj film predstavlja veliki izazov, jer ekipu čine glumci iz cele bivše Jugoslavije. Glavne uloge tumače hrvatski glumci Olga Pakalović, koju sam znala odranije, i Mijo Jurišić, koga sam upoznala na kastingu, a tek posle sam saznala da je on prvak Splitskog narodnog kazališta. Oduševljena sam što u filmu igra i Voja Brajović koji glumi strogog patrijarhalnog oca i mislim da je ovo prava uloga za njega budući da je on odrastao u crnogorskoj porodici - rekla je za ,,Blic" Marija Perović koja je dodala da se sa Brajovićem dogovorila mnogo pre nego što je formirana Vlada Srbije u kojoj je popularni glumac izabran za ministra kulture. U filmu ,,Gledaj me" glume i Andrija Milošević, Marinko Madžgalj, Bane Popović, Mladen Nelević...
- Iako se može reći da je ,,Gledaj me" psihološki triler, to mi zvuči pomalo pretenciozno, naročito u našim uslovima. Ovo je, pre svega, porodična saga, a u centru pažnje je ljubavna priča. Pripreme su trajale dve godine i film pravimo za publiku, a ne za dvadeset veoma pametnih ljudi. Naravno, ne mogu, kao neki, unapred da kažem da će to biti remek-delo i najvažnije mi je da se film svidi ljudima koji su ga radili i našim prijateljima, a ako se desi neki glamurozni uspeh, tim bolje - kaže Marija, prva rediteljka u istoriji Crne Gore koja je pre nekoliko godina snimila veoma zapaženi film ,,Opet pakujemo majmune".
Osim u Crnoj Gori, film će se snimati i u Ljubljani, a premijerno će biti prikazan početkom sledeće godine.
Placa Milo i sakom i kapom !(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Faiw%2Fshout.gif&hash=0fb5fe2fadd977a7a66c00326dbd4790339a97a9)
Ne placa vise.
Marija je bila Milova uzdanica i onda sam prisustvovao kada su je sjebali milovci na HN festivalu.
Ko sve danas nece da snimi film.
Izgleda da pokojni Belacevic nije bio u pravu, kada je izjavio da ne moze svaka gologuzija da snima filmove.
Dunavom plove zablude
B. NIKOVIĆ, 2. jun 2007
PLOVIDBA Dunavom je završena. Glumci su se vratili u
evropske gradove, a režiser Darko Bajić montira novi film na obali reke na Dorćolu. Posle šest godina odsustvovanja iz domaće kinematografije, prethodnih meseci Bajić je ponovo bio iza kamere i snimio dugometražni film "Na lepom plavom Dunavu". Mada je u jednom trenutku sudbina filma bila neizvesna, zbog požara na brodu "Krajina", posle nekoliko meseci, ekipa se ponovo okupila i privela kraju započeti posao.
Bajić kaže, da je buntovnik inspirisan vremenom u kome živi, ali da voli da zaviri svojim filmovima u budućnost. Poput "Sivog doma", "Crnog bombardera", "Balkanskih pravila ".
- Inspirisan vremenom u kome živim napravio sam film o Evropi. To je ljudska dramu o sudaru istoka i zapada - kaže reditelj. - Nerazumevanje je obostrano. Lenjost da se pronikne u posebnost ljudskih karaktera i inspirativnu različitost njihovih tradicija, istorija, kultura i mentaliteta, čine Evropljane pogodnim za medijsku manipulaciju. Veliki i mali TV magnati su odavno zamenili istorijske činjenice sa potrebnim političkim lokalnim i globalističkim stavom. Bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri, rekao pre nekoliko dana: "Svi smo mi gledali egzodus Albanaca". Kaže: Gledao je. Dakle, vest je postala suština saznanja i prethodi svakoj istini. Gde su nestali novinari, Pulicerove nagrade, gde je nestala želja da se dosegne istina ili bar sa njom polemiše. Mediji su odavno postali bolji reditelji i od Spilberga. Čak i maštovitiji. Njihove premijere se dese čak i pre samog događaja. To je tragedija ovog vremena. Manipulacija koja funkcioniše globalno.
Verovatno su i vaši glumci koji su došli ovde da snimaju film, imali predrasude o Srbiji?
- Predrasude, etiketiranje nacije. Srbija kao medijski skandal u svetskim razmerama. Bili su veoma privlačni za radoznale glumce. Mogli su da se uvere da i u takvoj Srbiji žive normalni, inteligentni, talentovani ljudi. A domaći deo ekipe je polako rušio svoje predrasude. Tim Sejfi, koji je poreklom Turčin, a živi i radi u Nemačkoj, sa oduševljenjem je prepoznavao u našem jeziku turske reči. Kroz smeh poverenje i ljubav prema filmu, granice su se otvarale.. Nadam se da će se to desiti i kad film krene u domaće i evropske bioskope.
Domaća publika, koja je dugo bila verna srpskom filmu godinama nipodaštavana, jer su joj nuđena ostvarenja ispod svakog kriterijuma.
- Moramo da povratimo poverenje naših gledalaca. Pre svega, treba uspostaviti sistem u kome će i producenske kuće i autori imati kontinuitet koji će omogućiti kvalitet i tako nastaviti tradiciju srpske kinematografije. Greška je što je dopušteno da neki menadžeri, ljudi koji se ne razumeju u film, sitnom manipulacijom dođu do pozicije, da mogu da dodeljuju filmove diletantima. Tako su uspeli da unazade kinematografiju.
Još nije donet ni zakon o kinematografiji...
- Nedoonošenje zakona o kinematografiji, koji je spreman već četiri godine, jeste odraz apsolutne nekulture. Pokazuje da svi, koji su bili na vlasti a bavili su se kulturom, nisu shvatili zašto su bili na tom mestu. Samo da podsetim da poslednjih godina, nije renoviran nijedan bioskop, a da je tehnička baza srpske kinematografije odavno uništena.. Suština filma je da prezentira kulturu naše zemlje u svetu. Srpski filmovi, od onih studentskih, pa do ostvarenja naših vrhunskih režisera, bili su decenijama najbolji promoteri Srbije.
Koji bi trebalo da budu prvi koraci novog ministra kulture?
- Postoji asocijacija producenata, režisera, Filmski centar Srbije. Problem je samo što se na mnogim mestima nalaze ljudi bez novih konstruktivnih ideja. Da se manemo, rodbinskih, političkih i bilo kakvih veza. Kada budemo svesni da ne možemo svi postati direktori, predsednici zato što to zaslužujemo, već zato što imamo originalnu ideju šta bi to učinili bolje za profesiju ili naciju u kojoj živimo.
Sad već govorimo o odgovornosti i uspostavljanju novog sistema vrednosti, što je mnogo širi problem od srpskog filma.
- Kod nas je najveći problem da postavimo, analiziramo i vrednujemo stvari onakvim kakve jesu. Ne zato da bi se time hvalili. Nego da iskustvo koje su neki ljudi stvorili pre nas znamo na pravi način da iskoristimo. To je najveća greška našeg naroda. Kako i sami često govorimo za sebe, patimo od kratkog pamćenja. Nije kriv narod. Jednostavno nedostaje nam sistem. Onda je lako da nam svako ko dođe sa strane, bilo prijatelj ili neprijatelj nametne svoj sistem vrednosti. Sve dok ne uspostavimo pravi sistem vrednosti, bićemo poslednja zamlja u Evropi, iako to ne zaslužujemo.
Hoćete da kažete da se ovde uglavnom potenciraja ono što je loše.
- Znamo da se povinujemo kritici spolja, a ne znamo da prepoznamo pozitivne stvari koji se kod nas dešavaju. Beograd je savršena sredina. Održavao je ne samo nekadašnju Jugoslaviju, nego i ceo region. Ne samo sa kulturološke, već i sa istorijske strane. Beograd je uvek bio jezgro inteligencije i davao ideju opstanka nacija na Balkanu. Siguran sam da je Jugoslavija bila preteča spajanja ove današnje Evrope. Kao da smo kažnjeni što smo bili ispred drugih .
SRLjAMO I U UMETNOSTI
MALO se toga promenilo poslednjih godina, kao da smo sve vreme na stranputici.
- Mi stalno srljamo u svemu, pa i u umetnosti. Pre dosta godina imao sam problema da radim "Sivi dom", zato što su neki rekli da je to amerikanizam. Uvođenje na mala vrata zapadne ideologije. Danas pokušavamo da se približimo demokratiji. Da li smo tada bili ortodoksni komunisti, a danas demokrati ili nam to neko drugi nameće. Mi ignorišemo sve ono što je bilo dobro poslednjih sto ili dvesta godina u Srbiji.
"Sinovci" osvojili Kavkaz
Biljana NIKOVIĆ, 3. jun 2007
SRPSKI dramaski pisac i reditelj Siniša Kovačević vratio se iz Stavropolja sa "Zlatnim vitezom", kojeg je osvojio za "Sinovce". U konkurenciji dugometražnog igranog filma, bilo je dvadesetak ostvarenja, među kojima su dela Džona Hilkota, Alfonsa Kuarona, Mela Gibsona, Akija Kaurismakija...
Mada Kovačevića festivali ne zanimaju, priznaje da mu je imponovalo "društvo" u kome su bila najbolji filmovi iz Australije, Grčke, Finske...
- Protivnik sam takmičenja svuda, osim u sportu - tvrdi laureat. - Na osnovu kojih parametara i kriterijuma može da se ocenjuje umetničko delo? Na pozorišna i filmska takmičenja idem zato što je to jedan od načina da predstavim svoj rad. Da ga vidi što više ljudi, da se verifikuje posao glumaca scenografa, kostimografa... Onog dana kada sam dobio negativan odgovor od Venecijanskog festivala jer je film "previše srpski i predugačak", a iz Moskve da "Sinovci" mogu da budu prikazani u zvaničnoj, ali ne takmičarskoj konkurenciji, festivali su prestali da me interesuju.
Zahvaljujući upornosti producenta, ali i želji da vidi Kavkaz, Kovačević je otišao na Festival u Stavropolju, gde je, osim nagrade, dobio komplimente od svojih kolega, ali, pre svega, od publike, koja ga je burno pozdravila.
- Jedina umetnička komunikacija koju priznajem, a koja nije mondijalističko trabunjanje, je priča od pojedinačnog ka opštem - priča Kovačević. - Film ili drama mogu da budu izvanredni i univerazlni samo ako se bave sredinom iz koje dolaze. Znači, da priče budu finske, ili eskimske, ili srpske. Samo se tako doseže nivo opštosti. Nikako drugačije. Pogledajte Ljermontova, Gogolja, Čehova... Njihove priče su toliko ruske da ruskije ne mogu biti i upravo zbog toga su svetske. Suština sveta je u razlikama, a ne u globalističkoj papazjaniji. Nađite mi jednog velikog reditelja, pisca, čiji nukleus, iz koga niče njegova estetika, poetika, duhovna vertikala, nije isključivo lokalan.
Osnovni kvalitet festivala u Stavropolju je upravo u tome što osnovni koncept leži u toj različitosti. Razlike, po Kovačeviću, spajaju ljude, a sličnosti razdvajaju. Za to mu je najbliži primer i sukob u bivšoj Jugoslaviji.
- Povezuju nas osnovne ljudske vrednosti, kao što su čovekoljublje, altruizam, milosrđe - priča dramaski pisac i reditelj. - To je ono što čini baštinu celog čovečanstva. Umetnost treba da zabrine, nervira, provocira i pita, a nauka je tu da daje odgovore. Ne bavim se istorijom, čak i kada pišem, ja to zovem kvazi, paraistorijske drame. Istorija je samo okvir za traumatičnu potresnu sudbinu jednog čoveka. Da li će ta pojednačna sudbina postati metafora koju će svi razumeti, to je drugo pitanje. Loša mađarska drama nerazumljiva je i samim Mađarima. Dobar film treba da bude beleg vremena, otisak srca u prašini.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"SRPSKI dramaski pisac i reditelj Siniša Kovačević vratio se iz Stavropolja sa "Zlatnim vitezom", kojeg je osvojio za "Sinovce". U konkurenciji dugometražnog igranog filma, bilo je dvadesetak ostvarenja, među kojima su dela Džona Hilkota, Alfonsa Kuarona, Mela Gibsona, Akija Kaurismakija...
ček, ček, da li ovo STVARNO znači ono što izgleda da znači: da su, u natjecanju sa 2 najbolja filma iz prošle godine, APOKALIPTOM i CHILDREN OF MEN, SINOVCI odneli šnjur i dali 'big fuck you' gibsonu i kuaronu???!!!
strašno.
:roll: :x
Da. :!:
Quote from: "Ghoul"Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"SRPSKI dramaski pisac i reditelj Siniša Kovačević vratio se iz Stavropolja sa "Zlatnim vitezom", kojeg je osvojio za "Sinovce". U konkurenciji dugometražnog igranog filma, bilo je dvadesetak ostvarenja, među kojima su dela Džona Hilkota, Alfonsa Kuarona, Mela Gibsona, Akija Kaurismakija...
ček, ček, da li ovo STVARNO znači ono što izgleda da znači: da su, u natjecanju sa 2 najbolja filma iz prošle godine, APOKALIPTOM i CHILDREN OF MEN, SINOVCI odneli šnjur i dali 'big fuck you' gibsonu i kuaronu???!!!
strašno.
:roll: :x
:lol: pitaj Bogija dal Gibson uopste zna da mu je film ucestvovao na tom festivalu
Quote from: "otaku":lol: pitaj Bogija dal Gibson uopste zna da mu je film ucestvovao na tom festivalu
imdb javlja: gipson neutešan! džaba putovao čak u stavropolj, sedeo u publici ko kreten, čak vezao i mašnu, obuko sako, a kad proglašavali dobitnike, a ono nagrada – kovačeviću!
gipson se napio, demoliro hotelsku sobu, vređao novinare, i na kraju izjavio: 'stavropolj mene nikad više videti neće!'
jesam li vam ja pricao kada su predstvanici na zlatnom vitezu pre par godina bili smesteni u sanatorijumu?
Quote from: "crippled_avenger"jesam li vam ja pricao kada su predstvanici na zlatnom vitezu pre par godina bili smesteni u sanatorijumu?
Ne, ali jedva chekamo!!!
au, pa to je ludilo bilo nevidjeno
dakle, Kraljacic tvrdi da su pre nekoliko godina kada je on isao sa nekim dokumentarcem o Kosovu bili u nekom gradu ne znam kom, ali nije ni Moskva ni ne neki poznat grad, i da su bili smesteni u sanatorijumu.
a kao sanatorijum je za dusevne bolesnike. a oni su smesteni u nekom turistickom delu, tipa kao banja pa ima komercijalni i terapijski deo.
u svakom slucaju, u prvom trenutku su svi sokirani i bune se. napadaju upravu festivala kako imaju obraza da ih smeste u sanatorijum i ceo fazon.
medjutim, Nikola Majdak i Bozidar Zecevic krecu da se skandalozno opijaju i njihovo ponasanje ubrzo pocinje da poprima patoloske razmere. ubrzo nasa delegacija pocinje da se ponasa neuracunljivije od pacijenata i da se uklapa u ambijent.
nedugo zatim, uprava sanatorijuma se zali organizatorima festivala da je Bozidar Zecevic flertovao sa nekim pacijentkinjama, neki tvrde da ih je i fizicki spopadao, i da to stvarno nije lepo, i da ti ljudi nisu zasluzili da ih zdravi tako tretiraju.
dakle, situacija se preokrenula.
u svakom slucaju, zavrsno vece je bilo toliko divlje da je Nikola Majdak morao da bude fizicki odnet iz hotela.
Quote from: "crippled_avenger"i da to stvarno nije lepo, i da ti ljudi nisu zasluzili da ih zdravi tako tretiraju.
Stvarno nije lepo. :!:
A ja sam mislila da smo Otaku i ja obrale bostan u Vrnjačkoj banji u stacionaru za srčane bolesnike gde su skoro svim gostima za doručak regularno nuđeni lekići za srce... Otaku i ja jedva preživesmo. Ja sam zapomagala da sam mlada za srčane probleme al' me Otaku zeznula, pošto je od uzbuđenja nad situacijom počela da duboko diže, baca paru na sve strane, postalo je jako sumnjivo koliko zaista nije preskakanje srca. :wink: xjestera
Nekako matorog Majdaka nikad nisam mogao da zamislim uletvljenog.
Mada to mozda objasnjava zasto je cesto u nekim zavojima.
Kapiram da je mislio na juniora. Mislim da je on snimatelj.
ma jok bre matori!
Š - O - K ! ! ! (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.cheesebuerger.de%2Fimages%2Fmidi%2Ffrech%2Fa068.gif&hash=0b3da2e800b57ae6af6b425dada5e52d60661256)
NAGRADA ZDRAVKU ŠOTRI NA FESTIVALU U RUSIJI
KULTURA - Ponedeljak, Jun 04, 2007 21:10
Dokumentarno-igrani film 'Gde cveta limun žut' reditelja Zdravka Šotre dobio je nagradu 'Bronzani vitez' u konkurenciji televizijskih filmova na 16. festivalu 'Zlatni vitez' u ruskom gradu Kislovodsku, saopštio je 'Košutnjak film' iz Beograda.
To preduzeće je, zajedno sa Radio-televizijom Srbije, koproducent Šotrinog ostvarenja, po scenariju Milovana Vitezovića.
U oštroj konkurenciji TV programa iz više zemalja, 'Zlatnog viteza' dobila je epizoda serije 'U prvom krugu', po istoimenom romanu Aleksandra Solženjicina u režiji Gleba Panfilova, a 'Srebrnog viteza' epizoda serije 'Doktor Živago', po romanu Borisa Pasternaka u režiji Aleksandra Proškina.
"Klopka" na festivalu u Rumuniji
ponedeljak, 04 juni 2007
Film "Klopka" reditelja Srdana Golubovića, biće prikazan u utorak, 5. juna u zvaničnoj konkurenciji Filmskog festivala u Klužu (Transilvanija). Na festivalu koji je počeo u petak 01. juna i traje do 10-tog, naš film očekuju još dve projekcije - 09 i 10. juna.
"Klopka" će, potom učestvovati na prestižnom 49. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima (od 29.06 do 07. 07), gde će biti prikazan u takmičarskom programu "East of the West", a premijerne projekcije zakazane su za 30.jun i 01. jul. Film je, takođe dobio pozive za festivale u Tajpeju, Helsinkiju, Edinburgu, Stokholmu, Kopenhagenu, Solunu, gde će biti prikazan tokom leta i jeseni.
Vladimir Rajčić počinje sa snimanjem filma ,,Serbian Scars"
Holivudske zvezde u Beogradu
Autor: N. Džodan | 07.06.2007 - 10:02
Vladimir Rajčić, američki glumac, scenarista i producent srpskog porekla, najavljuje početak snimanja filma ,,Serbian Scars". Nakon što su prevaziđeni brojni problemi, ovaj srpsko-američki triler uglavnom će biti sniman u Beogradu, a glavne uloge tumače holivudske zvezde Majkl Medsen, Mark Dekaskos i Klaudija Kriščen, kao i naši glumci Sergej Trifunović, Dragan Nikolić i Nikola Kojo.
- Snimanje filma počinje 15. juna i trajaće do 19. jula, a lokacije će biti uglavnom u Beogradu i okolini. Hoćemo da prikažemo Srbiju u pozitivnom svetlu. Biće to i svojevrsna razglednica Beograda sa kadrovima u kojima će se nalaziti hram Svetog Save, Kalemegdan... - kaže Vladimir Rajčić u razgovoru za ,,Blic". On u ovom filmu tumači i noseću ulogu, a glavni negativac u filmu će biti Majkl Medsen.
- Kada smo Medsenu ponudili ulogu, on se oduševio. Nikad nije bio u Srbiji i rekao je: ,,Ne mogu da verujem, gde je to, šta je to?!" Pokazao sam mu neke slike Beograda i bio je prijatno iznenađen. On trenutno snima u Rusiji, a uskoro dolazi u Srbiju. Dopao mu se scenario, a pošto je glavni negativac, samo je pitao da li može da bude kreativan i slobodan u tumačenju svog lika. Odgovorio sam mu da ćemo dopisati još nekoliko stranica scenarija za njega ako bude potrebno - priča Rajčić i dodaje da je i glumac Mark Dekaskos trenutno izuzetno popularan u Americi.
- On odlično vlada borilačkim veštinama i to je i pokazao u brojnim filmovima. Sada on vodi najpopularniju televizijsku emisiju o kuvanju. Zbog toga mu je Majkl Medsen nedavno u šali dobacio: ,,A ti ćeš da mi kuvaš na setu!", na šta mu je Mark odgovorio da on nije kuvar nego voditelj u toj emisiji - otkriva Rajčić.
Zajedno sa holivudskim zvezdama u filmu ,,Serbian Scars", koji će režirati Brent Haf, igraće i brojni srpski glumci.
- Razgovarao sam sa Draganom Nikolićem, Nikolom Kojom i Sergejom Trifunovićem i oni su načelno pristali da igraju u filmu. Moju devojku će glumiti Jana Milić, koju smo izabrali na audiciji - zaključuje Vladimir Rajčić.
Režiser oduševljen Beogradom
Reditelj Brent Haf već desetak dana boravi u Beogradu i obavlja poslednje pripreme za početak snimanja.
- Brent je od ranog jutra do osam uveče na lokacijama. Oduševljen je Beogradom, Knez Mihailovom ulicom, Skadarlijom... Pre neki dan mi je rekao da nikada nije video toliko lepih žena u jednom danu, a i dopada mu se i domaće pivo. On se već duži period priprema za ovaj film. Dosta je čitao i raspitivao se o Srbiji, a želja mu je da je prikaže u pozitivnom svetlu - kaže Rajčić.
...BRENTu HUFFu ovo je sedma rezija, mnogo je vishe radio kao glumac, bio je bash-bash lep at some point in time, a nama je poznatiji po ovde pominjanim orasnicama GWENDOLINE mog favorita Justa Jaeckina i NINE DEATHS OF THE NINJA sa Shoom Kosugijem...
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Moju devojku će glumiti Jana Milić, koju smo izabrali na audiciji - zaključuje Vladimir Rajčić.
eto, i Holivud je, nakon Doba Nevinosti, prepoznao Ćurov potencijal Jane Milić, moje favoritkinje međ glumicama...
napred, devojko, napred, što bi rekao naš narod!
SNIMANJE FILMA 'SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU' SREDINOM JULA
KULTURA - Sreda, Jun 06, 2007 19:19
Film 'Sveti Georgije ubiva aždahu', po istoimenoj drami Dušana Kovačevića, počinje da se snima za mesec i po dana, najavio je reditelj Srđan Dragojević na konferenciji za novinare u specijalno izgrađenom selu u Deliblatskoj Pešcari.
'Ovaj projekat se meri decenijama. Pre 20.- ak godina je napisana drama, ima već desetak godina kako sanjamo da po njoj napravimo film, ali se nadam da nećemo snimati narednu deceniju', rekao je on, izražavajući veliku zahvalnost producentima i sponzorima.
Materijalnu podršku za projekat, čiji se ukupni budžet procenjuje na 4,5 do pet miliona evra, dale su vlade Srbije i Republike Srpske, a za produkciju su se udružili 'Zilion', 'Jodi', 'Delirijum' i 'Maslačak film'.
Izvršni producent Biljana Prvanović istakla je da je ekipa ponosna, ali i da oseća veliku odgovornost za projekat iza kojeg su stale dve vlade, sa nešto manje od polovine potrebnog budžeta.
Ona je precizirala da će snimanje trajati, od sredine jula, 14 nedelja, od kojih će se dve nedelje raditi u Republici Srpskoj i jedna u Bugarskoj.
Najveći deo biće snimljen u Deliblatskoj Peščari u selu koje se gradi po ideji našeg i svetski slavnog scenografa Miljena Kljakovića Kreke. Selo obuhvata više od 20 kuća, crkvu, dve kafane, kao i prateće objekte karakteristične za srpska seoska domaćinstva s početka 20. veka.
Impresivni projekat deluje autentično, a ideja je da posle snimanja nastavi da radi kao turističko etno-selo, u zavisnosti od odluke nadležnih za ekološku zaštitu.
Glavne uloge igraće Lazar Ristovski [Đorđe], Nataša Janjić [Katarina], dok će za lik Gavrila odluka biti doneta za dan-dva.
U velikom ansamblu su Milena Dravić, Bora Todorović, Zoran Cvijanović, Dragan Nikolić, Boris Milivojević, Mira Banjac, Dragan Mićanović, Nebojša Glogovac, Srđan Timarov, Milena Predić.
Pisac drame i scenarija Kovačević podsetio je da je posle filma 'Marš na Drinu' ovo prvi srpski film koji se bavi periodom Prvog svetskog rata.
'Filmska priča je proširena u odnosu na dramu i počinje već 1912. godine. Film će po našem osećanju trajati dva i po sata, a paralelno se snima televizijska serija od šest jednosatnih epizoda', rekao je on.
Kovačević je najavio da će serija biti emitovana na RTS-u krajem 2008. godine, u okviru proslave 90 godina od završetka Prvog svetskog rata.
...lepo je videti da je Sergej Trifunović otpao iz igre za ulogu Gavrila, mada eto njega nekoliko postova više u SERBIAN SCARS...
da, ali za gavrila ce biti uzet jedan actually dobar i zanimljiv underused glumac, ...
:) jedva cekam azdaju na sta ce liciti :?
Quote from: "WARLOCK":) jedva cekam azdaju na sta ce liciti :?
CGI
Quote from: "Zika Kisobranac"Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Moju devojku će glumiti Jana Milić, koju smo izabrali na audiciji - zaključuje Vladimir Rajčić.
eto, i Holivud je, nakon Doba Nevinosti, prepoznao Ćurov potencijal Jane Milić, moje favoritkinje međ glumicama...
napred, devojko, napred, što bi rekao naš narod!
:D Janu je istorija potvrdila. Bićeš zabaležen kao njen veliki supporter u ranim danima.
Quote from: "milan"Quote from: "WARLOCK":) jedva cekam azdaju na sta ce liciti :?
CGI
Kad ima toliki budget verovatno ce da uzmu nekog iz Weta,sumnjam da ce raditi nasa ekipa iz "Chiron"studia
da, ima to da bude srpski REIGN OF FIRE!
Text iz današnje PRAVDE:
Vesna Vukelić Vendi sa nestrpljenjem iščekuje da stigne novac za montažu filma "Draga Mašin u ormaru", koji je sa njom u glavnoj ulozi režirao Nebojša Pajkić, pa da ga vidi i publika.
-Taj film je stigao do montaže, ali ljudi koji ne prodaju dušu đavolu nailaze na razna iskušenja kada je novac u pitanju. Volim glumu, radim nešto i u pozorištu, ali nikada ne bih napustila pevanje zbog glume.
A, dok novac ne stigne:
-Sezona je vašara, svadbi i narodnih veselja, a ja volim narod i on me zove da pevam na takvim događajima.
Vendi... Legenda.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/06/znamo-ko-je-gavrilo.html
tekst je iz blica :?
Vladimir Rajčić počinje sa snimanjem filma ,,Serbian Scars"
Holivudske zvezde u Beogradu
Autor: N. Džodan | 07.06.2007 - 10:02
Vladimir Rajčić, američki glumac, scenarista i producent srpskog porekla, najavljuje početak snimanja filma ,,Serbian Scars". Nakon što su prevaziđeni brojni problemi, ovaj srpsko-američki triler uglavnom će biti sniman u Beogradu, a glavne uloge tumače holivudske zvezde Majkl Medsen, Mark Dekaskos i Klaudija Kriščen, kao i naši glumci Sergej Trifunović, Dragan Nikolić i Nikola Kojo.
- Snimanje filma počinje 15. juna i trajaće do 19. jula, a lokacije će biti uglavnom u Beogradu i okolini. Hoćemo da prikažemo Srbiju u pozitivnom svetlu. Biće to i svojevrsna razglednica Beograda sa kadrovima u kojima će se nalaziti hram Svetog Save, Kalemegdan... - kaže Vladimir Rajčić u razgovoru za ,,Blic". On u ovom filmu tumači i noseću ulogu, a glavni negativac u filmu će biti Majkl Medsen.
- Kada smo Medsenu ponudili ulogu, on se oduševio. Nikad nije bio u Srbiji i rekao je: ,,Ne mogu da verujem, gde je to, šta je to?!" Pokazao sam mu neke slike Beograda i bio je prijatno iznenađen. On trenutno snima u Rusiji, a uskoro dolazi u Srbiju. Dopao mu se scenario, a pošto je glavni negativac, samo je pitao da li može da bude kreativan i slobodan u tumačenju svog lika. Odgovorio sam mu da ćemo dopisati još nekoliko stranica scenarija za njega ako bude potrebno - priča Rajčić i dodaje da je i glumac Mark Dekaskos trenutno izuzetno popularan u Americi.
- On odlično vlada borilačkim veštinama i to je i pokazao u brojnim filmovima. Sada on vodi najpopularniju televizijsku emisiju o kuvanju. Zbog toga mu je Majkl Medsen nedavno u šali dobacio: ,,A ti ćeš da mi kuvaš na setu!", na šta mu je Mark odgovorio da on nije kuvar nego voditelj u toj emisiji - otkriva Rajčić.
Zajedno sa holivudskim zvezdama u filmu ,,Serbian Scars", koji će režirati Brent Haf, igraće i brojni srpski glumci.
- Razgovarao sam sa Draganom Nikolićem, Nikolom Kojom i Sergejom Trifunovićem i oni su načelno pristali da igraju u filmu. Moju devojku će glumiti Jana Milić, koju smo izabrali na audiciji - zaključuje Vladimir Rajčić.
Režiser oduševljen Beogradom
Reditelj Brent Haf već desetak dana boravi u Beogradu i obavlja poslednje pripreme za početak snimanja.
- Brent je od ranog jutra do osam uveče na lokacijama. Oduševljen je Beogradom, Knez Mihailovom ulicom, Skadarlijom... Pre neki dan mi je rekao da nikada nije video toliko lepih žena u jednom danu, a i dopada mu se i domaće pivo. On se već duži period priprema za ovaj film. Dosta je čitao i raspitivao se o Srbiji, a želja mu je da je prikaže u pozitivnom svetlu - kaže Rajčić.
Taj reziser Brent je bio jedan od glavnih glumaca u legendarnom filmu "Nine Deaths of the Ninja :!: znaci ninja nam dolazi :evil:
KLAUDIJA KRISTIJAN!!!!
Rusi ne skrivaju emocije
B. NIKOVIĆ, 7. jun 2007
Na Kanskom festivalu sa ekipom filma "Zavet" Emira Kusturice dobila je buran apauz, a na Kavkazu nagradu za najbolju glumicu u Kovačevićevom filmu "Sinovci". Ljiljana Blagojević za samo nekolkio dana, doživela je "sudar" Istoka i Zapada. Besprekorna organizacija i blještavilo na Kroazeti i prirodnost i srdačnost u Stavropolju.
Utiske sa dodele "Zlatanog viteza" odakle je doputovala proteklog vikenda, poznata glumica prenela je i u razgovoru za "Novosti".
- Nagrada ne može da ne prija kada u konkurenciji O
imate glumice poput Džulijen Mur, Dalije Hernandez iz Gibsonovog "Apokalipta", sjajnih kolginica iz japaskog i kazahstanskog filma- priča naša sagovornica.- Velika je čast i kada Vam priznanje uruči najbolji ruski glumac Aleksandar Mihailov. Prvo međunarodno priznanje dobila sam za TV film. Tada sam bila u "društvu" Beatris Dal i osetila sam da i mi možemo da se merimo sa svetom. Drago mi je što je samo "Sinovcima" uspelo da dobiju, dve nagrade - za najbolji film i glumicu.
Mada je Festival u Stavropolju jedan od značajnijih u Evropi, o njemu se po mišljenju Ljiljane Blagojević, kod nas zbog neinteresovanja medija malo zna. Možda je razlog i u tome što traje tek 16 godina, dok se Kan ili Venecija, održavavaju 60 odnosno 75 godina.
-Izgleda kao da su poslednji dinosaorusi prave umetnosti- kaže glumica.- Nema komercijale, biznisa i politike. Ne gledaju ko si, odakle si, nego samo ono što je na platnu. Kada sam otišla u Rusiju videla sam velike zvezde koje su normalne i prirodne. Stare i žive kao svi ostali. U Kanu nisam videla ni jednog starca. Bila sam možda najstarija iako ne po godinama, jer tamo su drugi zakoni i pravila. U Rusiji ne prezaju od kontakta. Da zagrle, poljube, čestitaju, puste suzu, dok u Kanu sve funkcioniše besprekrno, ali se svi drže na distanci.
Kan bez obzira na hladnoću od svih evropskih festivala, po proceni Ljiljane Blagojević najviše drži do autonomije umetnosti. Može se raspravljati o senzibilitetu žirija, ali sigurno nije potkupljen. Ima izuzetno svečanu atmosferu, koju nije kaže osetila u Venciji. Bila je i iznenađena što su u oraganizaciji festivala ljudi iz cele Evrope.
-U Kanu sam videla da je jedina prava, istinska zvezda Emir Kusturica- rekla je Ljiljana Blagojević.- Ma koliko mi znali ovde za njegova priznanja i hteli to da priznamo ili ne, to je činjenica. Dok ne vidite 200 footoreportera i novinara kako izvikuju njegovo ime. Špalir čuvenih glumaca kao što su Alen Delon, Šarlota Rempling, Katrin Denev, Fej Danavej, Šeron Stoun stoje i aplaudiraju jednom autentičnom geniju. Karte za "Zavet` prodavle su se i po 2000 evra. Dolazeći u Kan rekla sam da je mnogo lakše osvojiti prvu nego drugu ili treću Palmu. Dva puta su pobediliu Kanu samo Felini i Kusturica, koji je dobio i nagradu za režiju. Ima puno velikih reditelja, koji nikad nisu u Kanu nagrađivani. Mnogo je, ipak, važnije kada dobijte dvadesetominutni aplauz publike, nego nagradu. Kusturica ih je bar nadobijao.
Posle festivala u Francuskoj i Rusiji, Ljiljana Blagojević, posvetiće se glumačkom, ali i producentskom poslu. Sprema TV seriju, a uskoro "pakuje" i savremenu filmsku priču po tekstu i u režiji Siniše Kovačevića.
BIĆE POSLA ZA MENE
Zbog festivala Ljiljana Blagojević, odrekla se uloge u holivudskom filmu "Braća Blum"
- Desilo mi se da između Kana, Moskve i Holivuda izaberem prva dva- kaže glumica.- Žao mi je ali nijednog momenta se nism dvoumila. Ne ide se svaki dan u Kan. Velika italijanska rediteljka Lilijana Kavani treba ovde da snima. Dolaze značajna imena, biće posla. Iskreno, znam da su mi vrata otvorena, kad reditelji čuju da sam igrala u dva Kusturičina filma.
Inace SERBIAN SCARS ce se snimati krace nego sto bi trebalo da se snima DOBA NEVINOSTI... :D
Quote from: "crippled_avenger"Inace SERBIAN SCARS ce se snimati krace nego sto bi trebalo da se snima DOBA NEVINOSTI... :D
ko zna
zna. :wink:
Brent je očigledno vrhunski profesionalac i mislim da to uopšte ne treba dovoditi u pitanje.
Quote from: "crippled_avenger"Quote from: "Zika Kisobranac"Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Moju devojku će glumiti Jana Milić, koju smo izabrali na audiciji - zaključuje Vladimir Rajčić.
eto, i Holivud je, nakon Doba Nevinosti, prepoznao Ćurov potencijal Jane Milić, moje favoritkinje međ glumicama...
napred, devojko, napred, što bi rekao naš narod!
:D Janu je istorija potvrdila. Bićeš zabaležen kao njen veliki supporter u ranim danima.
Pazi, ona je jednom, u kafani, rekla da bi bas volela da saradjujemo... NIje precizirala tacno na sta misli, a i tad je jos uvek bila amoanonimna glumica, pa bi sad bilo dobro da se stvori taj utisak kod nje kako sam je ja podrzavao dok je bila Niko i Pishta, cisto da se ne uobrazi kad dospe na naslovne strane Kurira i Scandala.
Evo, akko je sretnes negde ti joj reci
za nju cemo noir ulogu ispeci
tako reci
A i super je sto na IMDBu kao trivija kod Vladimira Rajchica pise da je svirao i pevao u beogradskoj grupi Avangarda... E sad, jedina grupa ovog naziva, iz Beograda, koja je objavila prvi album negde sredinom 90ih, bila je grupa koju su chinili moji drugari iz skole - Kokan, Bogi, Pumpi, izmedju ostalih... Vlade Rajcica se jednostavno ne secam. Ili je to bila druga Avangarda...
Quote from: "Plissken"KLAUDIJA KRISTIJAN!!!!
Jao covece nisam znao ko je ona,bila je dobra u tinejdzerskim filmovima :!: moram hitno uzeti autogram,mozemo se kladiti da cu uspeti da dobijem autogram a i mozda se slikati :D
Srpski ljudi mačke
terorišu Njujork
Marina MIRKOVIĆ, 8. jun 2007
IZLOG restorana "Beograd" krase tri svinjske glave, dok gosti okupljeni oko kazana jedu pasulj, zalivaju ga (domaćom?) rakijom i nazdravljaju svom božanstvu Kraljeviću Marku! Pri tom, iako nazvani Mamlucima, ti ljudi pričaju na čistom srpskom jeziku, a čim otkuca ponoć pretvaraju se u crne pantere i napadaju Njujorčane! Reč je o jednoj od ključnih scena kultnog noar filma, "Ljudi mačke" iz 1944. godine, sa rediteljskim potpisom Amerikanca francuskog porekla Žaka Turenra. Međutim, generacije studenata u našim filmskim školama ne znaju ništa o tom neverovatnom dodiru čuvenog horora sa ovim kulturnim prostorima! Miši Nedeljkoviću, autoru najsveobuhvatnije studije noar filma, ovu i slične filmske pikanterije vezane za njegov etnički bekgraund otkrio je Čarls Hopkins, šef prebogatog filmskog arhiva na UCLA, gde je Nedeljković kao student radio na restauraciji nitratnih filmova.
- Hopkinsu, koji me je kao posvećenog radnika veoma voleo i koji bi mi, kada god nije imao novca da me isplati, "poklonio" po neku zapanjujuću lekciju vezanu za učešće Srba ili "srpskog" u istoriji filma, nije bilo jasno kako to da mi na beogradskom FDU nismo čuli ništa o filmovima ili ličnostima o kojima su u SAD napisane hiljade tekstova - priča Nedeljković - Takođe, prikupljajući materijal za knjigu o noar filmu, naišao sam na mnoštvo imena Srba koji su dali ogroman doprinos nastanku i razvoju ovog stila, a o kojima mi ne znamo ništa. Zato sam rešio da snimim dokumentarni edukativni serijal o emigrantima u noar filmu, čija će svaka epizoda biti posvećena doprinosu neke pojedinačne nacije, a Srbi u Holivudu tema su prve epizode.
Nedeljkovićev dokumentarac, na kojem radi sa koproducentom Banetom Miloševićem i režiserom Rajkom Rakićevićem, pokazaće detalje vezane za prikazivanje krvoločnih Srba - pantera koji terorišu Njujork u hororu "Ljudi mačke", koji dokazuje da su nas u Holivudu demonizovali još davnih četrdesetih. Baviće se i fascinantnom karijerom Srbina(!) Veljka Šoša alijas Breda Dekstera, jednog od "Sedam veličanstvenih" u kultnom vesternu, glumca iz slavnog noar filma "Džungla na asfaltu", i "Makaa" - u kom je igrao pored Roberta Mičama i Džejn Rasel. Sredinom sedamdesetih, u jeku slave, Šošo je sa suprugom, takođe srpskog porekla, posetio velikog ljubitelja vesterna - Tita, i u intervjuu jednom jugoslovenskom listu pričao o svom hercegovačkom zavičaju. Pravo srpsko junaštvo Dekster je pokazao kada je skočio u vodu i spasao Frenka Sinatru od sigurnog davljenja, za šta je od Crvenog krsta dobio priznanje, a od budućeg prijatelja Sinatre proročanstvo: "Ti ćeš biti zvezda!".
- Tužno je to što je slavu naše zemlje pronosio čovek koji je uvek isticao Jugoslaviju kao svoj zavičaj, a pri tom mi u njegovoj otadžbini ne znamo ništa o njemu - smatra Nedeljković - Svaka njegova biografija i članak o Deksteru na Internetu, počinje rečima: "Američki glumac srpskog porekla".
Dokumentarac će pokušati da razjasni i mit o ilegalnom prelasku u Bosnu Džona Garfilda, glumca na vrhuncu slave koji je kao simpatizer socijalističkog pokreta fasciniran borbom na prostorima Jugoslavije, 1943. godine došao ovde samo da bi čestitao Titu. Makarti ga je smesta stavio na crnu listu, a povređeni glumac ubrzo je umro, u 39. godini. Mladen Sekulović alijas Karl Malden, Garfildov studentski drug, bio je bolje sreće, jer iako srpskog porekla koje je uvek isticao potencirajući svoje prezime, nije "gajio" socijalistička uverenja, već je sa poznatim režiserom - potkazivačem "neamerikanaca" Elijom Kazanom ostvario nazaboravne filmove.
MILOVA POBEDA
NEDELjKOVIĆ je odavno želeo da obznani nedovoljno poznat istorijski kuriozitet da je Srbin zaustavio divljanje zloglasnog lovca na veštice, senatora Makartija. U tome ga je pretekao Džordž Kluni, baveći se u svom postnoar filmu "Laku noć i srećno" ličnošću kapetana američke armije Mila Radulovića - simbola sloma represije nad filmom. Dokumenatarac će predstaviti kombinaciju kadrova iz Klunijevog filma i televizijske emisije iz pedesetih koja je rehabilitovala Radulovića, koga je Makarti optužio za komunizam samo zbog srpskog porekla. Nedeljković poseduje originalne arhivske snimke odbrane Radulovića pred Komitetom za antiameričke aktivnosti.
BRACIKA REŽISER
POPULARNOST našeg geografskog prostora u Holivudu dokazuje i podatak da je Žan Negulesku za film "Mask of Dimitrios" upotrebio Beograd kao lokaciju. Naravno, poznato noar ostvarenje nije snimano u tada ratom razrušenom Beogradu, već u studiju gde je ambijent našeg glavnog grada rekonstruisan.
- Noar je nastao na kombinaciji talenata iz najrazličitijih kulturnih miljea, tako da i naš film u suštini veliča ideju multikulturalizma - objašnjava Nedeljković - Najčuveniji romantični noar film, "Kazablanka", snimio je vojvođanski Mađar poreklom, koji se zvao, Mihalj Kertes, na engleskom - Majkl Kurtiz!
Misa Nedeljkovic, doktor za noir...
Kuncino, moras da ga svrgnes!
...STEFAN KAPIČIĆ u "Storyju" najavi premijeru "Čarlstona za Ognjenku" u takmičarskoj, glavnoj selekciji upcoming festivala u Veneciji...
Režiser najavljuje istorijsku priču o meksičkom revolucionaru
Kusta želi da snimi film o Panču Vilji
Autor: A. Novaković | 11.06.2007 - 09:47
Film Emira Kusturice ,,Zavet", koji je premijerno prikazan na Kanskom festivalu, 21. juna će otvoriti 29. moskovski filmski festival, a u intervju za internet sajt festivala, Kusturica je najavio da će mu sledeći projekat biti film o Panču Vilji, čuvenom meksičkom revolucionaru!
- Nameravam da snimim film o Panču Vilji, velikoj figuri meksičke revolucije, i nadam se da ću uspeti to da ostvarim. Uostalom, ja sam ispunio sve što sam obećao. Ja sam kao Maradona u fudbalu. Radim ono što želim i imam tu privilegiju da radim koliko ja hoću. Naravno, nikada ne zaboravljam da moram da ostanem slobodan i uvek svoj. Ne znam koliko će to trajati, ali za sada uspevam da uspešno balansiram između filma i života. Zbog toga već 25 godina ostajem u filmskoj industriji - izjavio je Emir Kusturica koji je na pitanje da li je svestan da ceo svet posmatra Jugoslaviju kroz njegove filmove, odgovorio:
- Najbolje je da to ne znam. Da mislim da je to istina, umislio bih da sam velika faca, i to saznanje mi ne bi donelo ništa dobro. Naročito sada kada pokušavam da svoje filmove više otvorim prema svetu, što nije bio slučaj u prošlosti.
Doroteo Arango Arambula, poznatiji kao Francisko Vilja i po nadimku Francisko Pančo Vilja, jedan je od predvodnika meksičke revolucije. Bio je zadužen za revoluciju u severnom delu Meksika, gde je jedno vreme bio i guverner. Postao je poznat kao nemilosrdni vojskovođa, a danas mnoge ulice i građevine širom Meksika nose njegovo ime. U Americi, Vilju pamte po njegovom pohodu na jedan mali grad u Novom Meksiku koji je isprovocirao žestok odgovor Amerike. Kao jedna od najzanimljivijih figura revolucije, lik i delo Panča Vilje dugo već privlači novinare, pisce, filmske stvaraoce. Više od 30 filmova snimljeno je o njemu i njegovim delima, a u ulozi slavnog revolucionara našli su se Antonio Banderas, Jul Briner, Teli Savalas...
Vilja je umro 1923. godine, bio je veliki ženskaroš, ženio se čak 24 puta, a priča se da je iza njega ostalo mnogo zakopanog blaga koje i dan-danas neuspešno traže mnogobrojni avanturisti.
Kusturica kao glumac
U italijanskom filmu ,,Hermano", čudnoj priči o napolitanskoj mafiji koji režira Đovani Robijani, osim Radeta i Lucije Šerbedžije, kao i velikog bokserskog asa Mata Parlova, u nekoliko scena, kao glumac pojavljuje se i Kusturica. On u filmu igra lik Vladimira Čomskog, a režiser Robijani je inače Kusturičin student s njujorškog Kolumbija univerziteta.
Maradonini driblinzi
S nestrpljenjem se očekuje dokumentarni film Emira Kusturice o slavnom argentinskom dribleru Dijegu Armandu Maradoni. Koliko je bio veliki igrač, toliko je u karijeri imao problema, često i sa drogom, a Kusturica je pokušao da napravi intimni portret slavnog asa. Film je sniman širom sveta, u Argentini, ali i na beogradskoj ,,Marakani" gde je rekonstruisan njegov čuveni lob.
- Ovaj film je veoma teško napraviti. Želim da pokažem pravog Dijega, a sve to je teško, jer je fudbal nauka neverovatne matematičke precioznosti - rekao je jednom prilikom Kusturica. Muziku za film radi slavni muzičar Manu Čao, a premijera se očekuje početkom sledeće godine.
Cak i Popboks pise:
Prva klapa "Serbian scarsa" 15. juna
Glavni producent, scenarista i tumač glavne muške uloge Vladimir Rajčić, najavio je početak snimanja filma Serbian scarsza 15. jun ove godine.
Glumačku ekipu će, pored njega i Jane Milić, činiti i Michael Madsen, Mark Dacascos, Nikola Kojo, Sergej Trifunović, Dragan Nikolić i drugi.
Radnja filma dešava se u Americi i Srbiji i prati nesrećnu sudbinu porodice rasejane po svetu nakon ratova krajem prošlog veka.
Deo filma koji će biti sniman u Beogradu radiće se u periodu od 15. juna do 19. jula dok će drugi deo biti rađen u SAD.
Ova priča o Veneciji koliko znam nije realna. Mada, ... Možda kapidža zna nešto što mi ne znamo. Jedino što je za sada uklesano u kamenu je francuski release date.
Quote from: "crippled_avenger"Ova priča o Veneciji koliko znam nije realna. Mada, ...
pričao sam juče nadugačko i naširoko sa acom r. o svemu, pa i o perspektivama OGNJENKE, i ničim nije čak ni nagovestio ovako nešto.
Mićanović kod Gaja Ričija
R. R., 11. jun 2007
JEDAN od najangažovanijih i najpriznatijih beogradskih glumaca, Dragan Mićanović, kako "Novosti" saznaju, uskoro će se naći u internacionalnoj glumačkoj ekipi filma koji režira poznati britanski reditelj Gaj Riči. Kasting za film koji ima radni naslov "Rokenrola" još je u toku, a prolaze ga najpoznatija američka i britanska glumačka imena, među kojima su i mega zvezde, poput Džordža Klunija i Breda Pita.
Reditelj koga naša publika poznaje po hitovima kao što su "Dve čađave dvocevke", po režijama kontraverznih spotova za njegovu ženu Madonu koji uvek izazivaju zgražavanje puritanaca ( "Njhat it Feels like for a Girl"), napisao je i scenario za novi film.
Dragana Mićanovića, koji ovih dana putuje u Rijeku, gde će u produkciji HNK igrati glavnu ulogu u "Lukreciji iliti Žderu", koju kao spektakl ovog leta u Hrvatskoj režira Jagoš Marković, čeka i uloga učitelja u filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu", u režiji Srđana Dragojevića. A između dva projekta naći će se u Londonu, gde će "pasti" prve klape novog Ričijevog filma. Iako je Mićanović do sada u karijeri najviše igrao pozitivne junake, popularni britanski reditelj ga je u svojoj priči video za ulogu negativca.
..."dete moga grada" je to!!!
U Engleskoj je uglavnom igrao negativce...
Treći u nizu filmova o Kenediju Hasaniju, režisera Želimira Žilnika, premijerno će biti prikazan 20. juna u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Igrani film, koji se nadovezuje na dokumentarna ostvarenja "Kenedi se vraća kući" i "Gde je Kenedi bio dve godina", pozvan je i na festivale u Veneciji, Trstu i Berlinu.
...a Željko Mitrović najavio da će u produkciji Pink Film Internationala će do februara snimiti još četiri serbo naslova...HILFE!!!
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Treći u nizu filmova o Kenediju Hasaniju, režisera Želimira Žilnika, premijerno će biti prikazan 20. juna u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Igrani film, koji se nadovezuje na dokumentarna ostvarenja "Kenedi se vraća kući" i "Gde je Kenedi bio dve godina", pozvan je i na festivale u Veneciji, Trstu i Berlinu.
Ja volim ovu franšizu i radujem se novom Žilnikovom filmu.
Quote from: "crippled_avenger"Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Treći u nizu filmova o Kenediju Hasaniju, režisera Želimira Žilnika, premijerno će biti prikazan 20. juna u beogradskom Studentskom kulturnom centru. Igrani film, koji se nadovezuje na dokumentarna ostvarenja "Kenedi se vraća kući" i "Gde je Kenedi bio dve godina", pozvan je i na festivale u Veneciji, Trstu i Berlinu.
Ja volim ovu franšizu i radujem se novom Žilnikovom filmu.
...i ja se radujem jer su prethodna dva dokazala istinitost teze da se iza mnogih genijalnih poteza krije bash jednostavno reshenje; konkretnije recheno, imash magnetski privlachan lik kao shto je Kenedi, uklonish sve suvishno iz tog rama i dobijesh odlichnu sliku...na stranu to sahto mi je Zilnik, kao nepatvoreni, pacovski prilagodljiv svim uslovima/neuslovima,filmski gerilac,jako, jako drag...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.filmskifestivalsrbije.org%2Fslike%2Ffilmovi%2F31_20070607041923.jpg&hash=aa6c416f0268a62de6bfb0246f63d35cebc1bd5f)
Karadzici su raunchy as ever :D
Premijera filma 'Moj svet pun svetlosti'
Premijera filma Andreja Aćina, 'Moj svet pun svetlosti'održaće se u Sava Centru,15. juna 2007, Amfiteatar, 20:30 h. Početkom pedesetih godina prošlog veka, Mile i Laza se upoznaju, i rešavaju da naprave "bioskop".
Laza je neverovatan filmofil, koji je u stanju da prepešači 30 kilometara do najbližeg bioskopa u kojem se prikazuje neki novi film, a Mile je zaluđenik za tehniku koji sam konstruiše svoje mašine. Mile predlaže Lazi da mu konstruiše projektor, kako bi mogli da prikazuju "filmove" koje je Laza do tada napravio. Pronalaze način da šnitove hartije, četiri prsta široke, povezuju brašnom, i da sa njih projektuju sličice, rukom iscrtane do najsitnijih detalja. Oni tada nisu mogli znati da su isti princip primenjivala braća Limijer u predistoriji filma. Mile i Laza se vode intuicijom, i kućni bioskop se rađa.
O filmu MOJ SVET PUN SVETLOSTI
Selo Ratkovo, nedaleko od Novog Sada, maj 2003. Inspirisan novinskim člankom, odlazim tamo da se upoznam sa čika Miletom Bojovićem, čovekom koji je pre skoro pedeset godina sam konstruisao svoj kinoprojektor, ne videvši nikada pre toga kako pravi projektor zaista izgleda. Vešto ručno sklopljeni projektor funkcioniše i danas. Sećanje oživljava, i davno zaboravljeno vreme počinje da se budi. Sa čika Miletom polazim na dugo putovanje, pedeset godina unazad, do samog početka prijateljstva jednog mladog pronalazača i jednog neverovatnog filmofila, koje će se vremenom pretvoriti u nepisane stranice istorije naše kinematografije. Tu istoriju danas upoznajemo, i prenosimo priču o dva potpuno nepoznata pionira filma, Milomiru Bojoviću i Lazaru Aleksiću.
Andrej Aćin
reditelj
...režiser Milorad Milinković Debeli u oktobru bi trebalo da počne snimanje svog novog filma "1,2,3", psihološkog trilera o borbi policije protiv sekti. Milinković je krajem maja završio snimanje crne komedije "Čitulja za Eskobara"...
SVETI SERĐO
Sergej Trifunović: Nisam kriv zbog gubitka uloge u filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu", želeo sam da tumačim lik Gavrila
Velika prašina podigla se oko navodnog sukoba između glumca Sergeja Trifunovića i ekipe filma "Sveti Georgije ubiva aždahu", na čijem su čelu Srđan Dragojević i Dušan Kovačević. Iako je u ovom istorijskom spektaklu trebalo da tumači jednu od najvažnijih uloga - lik Gavrila, Trifunović je u poslednjem momentu "izvisio", a spekulacije su išle dotle da se kao jedan od razloga pominjala Sergejeva navodna preterana gojaznost.
U jednom intervjuu Dragojević je objasnio da je između njega i Trifunovića došlo do kreativnog razmimoilaženja:
- Sergej je bio na kastingu za ulogu Gavrila do izvesnog trenutka, ali je došlo do razmimoilaženja u viđenju kako bi njegova uloga trebalo da bude predstavljena, tako da smo zajedno zaključili da bi samo mučili jedan drugog sarađujući, a da obojica ne bismo bili zadovoljni. To su bolne stvari koje se ponekad događaju, ali ako se već dogode, bolje da to bude u fazi kada ne ugrožavaju film.
U izjavi za Press Trifunović nije želeo da bavi komentarisanjem tvrdnje svog velikog prijatelja, ali je napomenuo da će sa snimanja "Aždahe", koje počinje 11. jula, odsustvovati "tuđom krivicom":
- Ništa od tih spekulacija nije tačno - rekao je Trifunović, i dodao: - Razišli smo se bez nekih preteranih varnica, ali hoću da napomenem da ja nisam nimalo kriv zbog toga što neću glumiti u tom filmu. Došlo je do izvesnih kreativnih mimoilaženja, za koja ne želim da kažem ko ih je izazvao, ali je izvesno da ja nisam. Želeo sam ulogu Gavrila, ali od toga sada nema ništa.
Trifunović kaže da će pokušati da obnovi ugovore za nekoliko važnih uloga koje je odbio zbog "Svetog Georgija":
- Postoji šansa da se vratim nekim od ranije dogovorenih uloga. U svakom slučaju, sada idem na more i najmanje do septembra neću da razmišljam o poslu - rekao je Trifunović za Press.
Koje li je vazne uloge odbio u srpskom filmu?
I Dragojevicu i Trifunovicu je EGO veci od Rusije,znaci bez namere da bilo koga branim,zna se da jednostavno moras da igras kako reziser svira,medjutim "slava" je Sergeja(bar on tako misli)stavila u polozaj da moze da improvizuje!!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fk0%2Fsmashfreak.gif&hash=65e1ee3dc3864e621ce15e8ca5c789fc64844c92)
Meni je Srergej rekao da je odbio neku HBO seiju zbog AŽDAHE...
Jana Milić u filmu ,,Serbian scars"
Igram Albanku koja voli Srbina
Autor: D. Dostanić | 16.06.2007 - 09:44
Mlada i seksepilna glumica Jana Milić odigrala je zapažene uloge u televizijskim serijama "M(j)ešoviti brak" i "Ljubav, navika, panika", a pre nekoliko dana dobila je glavnu ulogu u holivudskom filmu "Serbain scars" ("Srpski ožiljci"), čije snimanje uskoro počinje u Srbiji.
- Veliko mi je zadovoljstvo što sam deo ekipe i što ću imati priliku da radim nešto drugačije nego do sada. "Srpski ožiljci" su s jedne strane triler sa puno akcije, a s druge priča o ljubavi, porodici, prijateljstvu, pravim vrednostima, ali i o tome da se uvek moramo boriti u životu za ljude koje volimo. Tumačim Suzen, Albanku koja voli Srbina. Oni zajedno pomeraju granice ljubavi, vere, politike i rata. Bore se jedno za drugo i istrajni su u tome. Aleksu igra Vladimir Rajčić, koji je sjajan kolega i spona između srpskih i američkih glumaca u ovom filmu - priča Jana, koja će u filmu zaigrati pored nekolicine poznatih glumaca.
- Pored Vladimira Rajčića, imam zadovoljstvo da radim sa om (negativac koji nas juri), Makom Dakaskosom, Klaudiom Kristijanom... Od naših glumaca su tu Sergej Trifunović, Nikola Kojo... Reditelj Brent Haf sjajno radi sa glumcima - priča Jana i dodaje da snimanje počinje za nekoliko dana. Snimaće se u Beogradu do kraja jula. Premijera je planirana na jesen, i kod nas i u Americi.
Jana je domaćoj publici postala poznata ulogom negativca u seriji "M(j)ešoviti brak".
- Snimajući "M(j)ešoviti brak", naučila sam da radim sa uhodanom ekipom. Nije lako upasti, kao nov lik, u nešto što je ostaloj ekipi svakidašnjica. Na sreću, mene su dobro prihvatili i puno su mi pomogli, ne samo ekipa već i publika - kaže Jana koja se izgleda specijalizovala za role negativaca.
- U filmu Dimitrija Vojnova "Doba nevinosti", koji će se uskoro snimati, takođe igram negativca, jednu od devojaka koje pokušavaju da skrenu glavnog junaka sa puta vrline. Film se trenutno nalazi u fazi priprema, glavno snimanje će biti ovog leta, a premijera, nadam se, na jesen. Pored mene igraju i Mirka Vasiljević, Danijela Štajnfeld, Lena Bogdanović, Tihomir Stanić...
Izgled pomaže
Koliko vam izgled pomaže pri dobijanju neke role?
- Dovoljno, mada nemam pravi odnos prema tim stvarima. Trudim se da budem što kvalitetnija glumica. Ako je nekom za neku ulogu bio presudan moj izgled - super, jer ću ja dokazati ostalo. Izgled je plus, a svaka glumica koja tvrdi da ju je to omelo u karijeri, a ima ih, folira se. I dalje tvrdim da je presudan talenat, jer sve ostalo dođe i prođe - kaže Jana.
Meni je lično najzanimljiviji deo kada pomeraju granice rata... :D
Quote from: "Jana Milić "
Tumačim Suzen, Albanku koja voli Srbina.
fine male transverzale
pun mi je termos suza
mislim da cu opet povratiti u torbicu :idea:
Čuli su je kako govori engleski, a zatim kako govori srpski, ovo je delovalo kao najoptimalnija rola. :D
Nek se lepo zabavljavu,samo nemoj da pomeraju granice rata !(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2F0%2Fnewsaw.gif&hash=10051bccc7c4c2173bf1f9dfe4f10d5214d05fa8)
Dobro, pomeranje granica ljubavi, negde mogu da zamislim. Ipak, čovek očvrsne posle nekoliko meseci druženja sa Mehom Krljićem.
Međutim, pomeranja granica rata. O čemu se radi? Koriste neke vidove nekonvencionalnih oružja? Mimoilaze Ženevsku konvenciju? Ovaj film će moći da se koristi kao borbeno sredstvo? Možda kao tajno oružje tokom last standa na Kosovu? O čemu se radi?
Konačno, pomeranje granice vere. To mi tek deluje suludo.
Bottom line, zaista ne postoji ništa dovoljno glupo što čovek može da izjavi a da to novine ne prenesu u punom blesku i zamahu, bez ikakvog razmišljanja i tumačenja.
Quote from: "otaku"
fine male transverzale
pun mi je termos suza
mislim da cu opet povratiti u torbicu :idea:
xsmlove2
Otaku, ostavi dečka, pobegnimo negde zajedno. Živećemo od ljubavi, usvojićemo neko umiljato mače, obećavam da neću napraviti glupost sa nekim slatkišem što ga pokupimo usput a ako baš i ostanemo bez love, uvek možemo da naplaćujemo muškarcima pogled na akciju cura-na-curu. xknuddel
Quoteuvek možemo da naplaćujemo muškarcima pogled na akciju cura-na-curu.
:!: Ja bih to gledao i besplatno :evil:
Quote from: "Harvester"Quoteuvek možemo da naplaćujemo muškarcima pogled na akciju cura-na-curu.
:!: Ja bih to gledao i besplatno :evil:
Ne sumnjam. :!:
Hihihi! Nadam se da Ghoul neće biti previše sablažnjen ovim, on preferira man-on-man akciju.
ja nisam sklon sablažnjavanju, a glede akcije – samo nek je ima! the more the merrier!
Quote from: "Morticia"Quote from: "otaku"
fine male transverzale
pun mi je termos suza
mislim da cu opet povratiti u torbicu :idea:
xsmlove2
Otaku, ostavi dečka, pobegnimo negde zajedno. Živećemo od ljubavi, usvojićemo neko umiljato mače, obećavam da neću napraviti glupost sa nekim slatkišem što ga pokupimo usput a ako baš i ostanemo bez love, uvek možemo da naplaćujemo muškarcima pogled na akciju cura-na-curu. xknuddel
Da! Da! Da! Ali da kupimo i slatkiše usput :oops:
p.s. i ja bi kornjačicu mesto mačeta
...KURIR najavljuje dokumentarac o Tomi Zdravkoviću iz pera Draška Aćimovića a u režiji Danila Bećkovića... Tomine pesme će pevati brat mu Novica i sastav "Đerdan", a o Zdravkoviću će govoriti Danka Novović, Usnija Redžepova, Ljiljana Blagojević...
Završetak snimanja filma Hitna pomoć Gorana Radovanovića
U Beogradu danas završava snimanje igranog filma "Hitna pomoć", u režiji Gorana Radovanovića, rečeno je Beti u produkcijskoj kući "Nama"
Radovanović, autor nagrađivanih kratkometražnih filmova "Kasting" (2003) i "Pileći izbori" (2005), za "Hitnu pomoć" je napisao i scenario.
Za sažetak tog teksta, Radovanović je dobio nagradu Kinematografske mreže jugoistočne Evrope u Solunu, a za sam scenario - finansijsku podršku Ministarstva kulture Srbije.
"Hitna pomoć", sa Vesnom Trivalić, Natašom Ninković, Nenadom Jezdićem, Tanasijem Uzunovićem i Sonjom Kolačarić u glavnim ulogama, prati razvoj službe hitne pomoći u periodu od sloma Miloševićeve vladavine do danas.
Snimanje je počelo u oktobru prošle godine. Na sajtu Filmskog centra Srbije se navodi da će film trajati 100 minuta, i da bi njegova postprodukcija trebalo da bude završena do oktobra 2007. godine.
Radovanović je bio koscenarista rusko-nemačkog filma "Ruski parovoz" (1995), a bio je i saradnik u pisanju scenarija za ostvarenje "Oktoberfest" Dragana Kresoje iz 1987. godine, navodi se u svetskoj bazi filmskih podataka "Imdb".
Ministarstvo kulture Srbije je prošle godine izdvojilo 1,25 miliona evra za sufinansiranje domaćih dugometražnih filmova "Hadersfild" Ivana Živkovića, "Četvrti čovek" Dejana Zečevića, "Na lepom plavom Dunavu" Darka Bajića, "Lubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića i "Hitna pomoć" Gorana Radovanovića.
Sa izuzetkom "Hitne pomoći", ovi filmovi su već ušli u fazu post-produkcije.
Meni je onaj dio sa girl-on-girl akcijom mnogo zanimljiviji.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...KURIR najavljuje dokumentarac o Tomi Zdravkoviću iz pera Draška Aćimovića a u režiji Danila Bećkovića... Tomine pesme će pevati brat mu Novica i sastav "Đerdan", a o Zdravkoviću će govoriti Danka Novović, Usnija Redžepova, Ljiljana Blagojević...
ja sam video mrkoya pre neki dan na aerodromu kako ispraća oca u Rusiju. očigledno se radi o heroinskom problemu. mrkoye je morao da radi ovo kako bi supportovao očev habit i skupio novac za spasonosnu injekciju u Rusiji.
za fatalni shot u Rusiji :evil:
Sve desperadose put vodi iza reke Neve, pošto ih tamo čeka spas.
Cekaj bre,da nije ona Hitna Pomoc,rimejk americkog hita gde je Jezdic kao Eric Roberts,a Tanasije kao James Earl Jones !!!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Faiw%2Fclapping.gif&hash=fd92bca9b0bf25373799c67c047186c6619ed8d5)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fr%2Fgrins.gif&hash=9e00f706fde3b1869cbd764d8131ea0251b5ab62)
Eh, da, inače, bizarna stvar. čuo sam da Miloš KROJAČEVA TAJNA Avramović ima odličan scenario o automafiji.
Nisam ga čitao, ali ako je to tačno, onda to zahteva još veću osudu Laze Ristovskog kao producenta, korumpiranih ljudi iz gradske komisije koji su radili za Lazu i svih onih koji su dopustili da se čovek izbruka sa KROJAČEVOM TAJNOM u dvadesetinekoj godini i bude obeležen kao budala i neznalica, iako možda čak i nije.
Džeziranje uprkos
stvarnosti
B. NIKOVIĆ, 19. jun 2007
Slobodan Šijan pred premijeru filma "S.O.S. - Spasite naše duše": Film ima ležeran tok i tempo. Svi su nešto kul i kao džeziraju, a ono... Pokušali smo da stvorimo osećanje lagodnosti sa kojom su ljudi u nekim našim krajevima primali rat, kao da se događao nekom drugom. Osetio sam kako se strava polako uvlačila pod kožu junacima.
SUMNjAO je, do poslednje klape, da će posle toliko godina snimiti film. Slobodan Šijan, ipak, je razuverio samog sebe, a uskoro će publiku na prvom Filmskog festivalu Srbije, kada premijerno bude prikazan film "S.O.S. - Spasite naše duše". U priči, inspirisanoj i akcijom "Novosti" - "Najplemenitiji podvig godine", nema jednog, već desetak glavnih junaka, čije se sudbine prepliću.
Šijan je, kaže, više nego zadovoljan kako su glumci Slavko Štimac, Lazar Ristovski, Vuk Kostić, Katarina Radivojević odigrali svoje uloge.
- Film izgleda kao mali festival glume - kaže reditelj. - Sa nekima od tih glumaca imao sam i kontinuiranu saradnju, koliko se to kod mene može reći. Ne bih izdvajao nikog posebno, jer je svako doprineo tom mozaiku, koji, po mom mišljenju, funkcioniše odlično.
Tokom snimanja ste, verovatno, otkrivali još dosta toga o humanosti i drugim ljudskim vrlinama, ali i slabostima?
- Dosta toga sam video, recimo, dok sam radio sa Ivanom Ilićem, koji je komponovao muziku za film. Pokušali smo da stvorimo osećanje lagodnosti sa kojom su ljudi u nekim našim krajevima primali rat, kao da se događao nekom drugom. Osetio sam kako se strava polako uvlačila pod kožu junacima. Jednostavno - ljudi koji ili ne žele ili odbijaju da vide šta se događa. Taj aspekt priče mi je bio posebno zanimljiv.
Ljudi i danas odbijaju da vide šta se u stvari dešava oko njih?
- Mnogo pre ratnih zbivanja kod nas, razgovorao sam sa poznanicom iz Libana, u vreme kada je bombardovan Bejrut. Pričala mi je kako su sedeli i pili čaj dok su bombardovali drugi deo grada. Identično je kasnije bilo i kod nas. Ponašali smo se uglavnom kao da su se stvari događale nekom drugom. Nije to bilo samo sa naše, već i sa druge strane u sukobu. Svako je to primao i doživljavao na svoj način. Time sam se, takođe, bavio u ovom filmu.
Koliko je tih paralelnih stvarnosti u vašem filmu, a koliko u životu.
- Nebrojano je različitih svetova i doživljaja. U životu i u filmu. Sve se na kraju upliće u prilično surovu priču. To je upravo forma koju ja volim. Film koji ima ležeran tok i tempo. Svi su nešto kul i kao džeziraju, a ono...
Film ponekad može da bude istinitiji od stvarnosti?
- Inspirisan sam stvarnošću, ali film je, ipak, fikcija za sebe, čak i kad je dokumentarni.
Koliko ste uspeli da izbegnete dnevnu politiku, jer, snimali ste savremenu priču?
- Radio sam u maniru koji se bavi, ili se bar nadam da se bavi, nekim širim temama. Povezano je sa onim kroz šta smo prolazili, ali nisam želeo da pričam o konkretnim detaljima. Mešavina je svega onog što nam je ostalo u sećanju, što se zbivalo. Sa jedne strane, recimo, događalo se takmičenje za najplemenitiji podvig godine, dok se istovremeno kuvalo nešto mnogo ozbiljnije. Mnogi ni tada, a ni kasnije, nisu shvatili šta se to desilo.
Ko bolje prolazi u životu. Oni koji odbijaju stvarnost ili koji je proživljavaju?
- To je prilično individualno. Čovek ne može da donosi sudove u ime drugih. Mnogi u nedostatku informacija, pod pritiskom medija, nisu bili u stanju da donose drugačije zaključke. Drugi su videli mnogo dalje. Verujem da čestiti ljudi znaju da prepoznaju zlo i da su u kritičnim situacijama u stanju da ga razaberu. Ta vrsta odluke i opredeljenja upravo me je zanimala u filmu. Ne bih želeo da ljudi steknu utisak da je film težak i preozbiljan, ipak je to komedija.
MINISTAR BEZ ULOGE
DA bi film bio kompletno završen, odnosno tehnički obrađen, potrebno je da Ministarstvo kulture odobri još sredstava za "S.O.S. - Spasite naše duše".
Kada očekujete novac od Ministarstva?
- Sledeće nedelje.
Da li u filmu igra i Voja Brajović?
- E, nisam ga zvao. Zato nema sukoba interesa i biće mu lakše da nam pomogne.
...već pominjana JANA MILIĆ, ponosna vlasnica uloge Albanke Suzen zaljubljene u Srbina u soon-to-come uratku SERBIAN SCARS,voli horror...barem tako priča u intervjuu BLIC PULSu...
Jana Milić je veliki filmofil. U svojoj kolekciji ima filmove od klasika pa do najnovijih izdanja. Kaže da gleda najmanje tri filma dnevno. Posebnu strast ima prema hororima, ali dok ih gleda doživi pravi horor, zahvaljujući svom oplemlenjivaču vazduha:
- Volim da odgledam dobar horor, i to po posebnoj proceduri. Upalim samo jednu najmanju lampu, odškrinem balkonska vrata da se samo malo nešto čuje sa ulice... i gledam. Volim da se uplašim, ali ne da me oplemenjivač ubije, ha, ha, ha! To se desilo u baš takvom ambijentu, sela sam da gledam, a on je u odsudnom trenutku blesnuo i tako me prepao da sam se, kao mačka kandžama, uhvatila za krevet i dugo, dugo dolazila sebi. Ta spravica je potpuno neverovatna jer ne radi kako treba, već blešće kad se njoj hoće. Neću da je menjam jer sam ja valjda jača od jednog komada plastike.
...a evo šta JANA MILIĆ zbori o muškarcima u Srbijici nowadays...
...na pitanje da li ima dečka Jana odgovara:
- Pa šta da vam kažem, dugo, dugo nemam nikog. Kako što? Pa znate li gde živimo? Možda su moji kriterijumi previsoki, možda sam i ja malo drugačija od ostalih devojaka, ali fakat je da se sa našim muškarcima nešto dešava. Naravno, nije da ne bih želela da imama dečka, ali je takvo ,,činjenično stanje".
hmmm...
izbirljiva...
voli horor...
hmmm...
:idea:
Jana actually voli horor, to je činjenica, ali ne preterano ekstreman, više nešto tipa RING i tako to, ili serial killer filmove. FEED ju je recimo potpuno zaprepastio.
Eh, da Janin omiljeni horor je SAW...
Uffff, ne prikazuje se time kao osoba od ukusa...
Ko je rekao da jeste...
Mada, činjenica da gleda filmove je za svaku pohvalu.
Meni bi to otežalo prolaz kod nje, šta ako bi htela da pričamo o filmovima a ja skoro da ni jedan nisam gledao?
Sigurno bi se našli na temi muzike. :D Kada čuje da si ti radio blastbeatove na Bethoru, ima da se jako obraduje. Iako, smatra da je novi album Bethora blasfemija i da nije trebalo dirati Bathoryjevu zaostavštinu... Ipak je Quorthon legenda.
Quote from: "Jana Milić"Pa šta da vam kažem, dugo, dugo nemam nikog.
Zar ona, navodno, nije bila u vezi sa jednim mladim i perspektivnim režiserom?
Quote from: "crippled_avenger"Sigurno bi se našli na temi muzike. :D Kada čuje da si ti radio blastbeatove na Bethoru, ima da se jako obraduje. Iako, smatra da je novi album Bethora blasfemija i da nije trebalo dirati Bathoryjevu zaostavštinu... Ipak je Quorthon legenda.
Pa, u pravu je, nije trebalo... Ali jebiga, kako je Bethor sa zdravljem, to bi mogo da mu bude poslednji snimak u životu, pa kako ne ispuniti želju čoveku jednom nogom u grobu...
Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, osam, devet, deset, jedanaest, dvanaest, trinaest, četrnaest, petnaest, šesnaest, sedamnaest, osamnaest, devetnaest, dvadeset,...
Quote from: "crippled_avenger"Sigurno bi se našli na temi muzike.
mislim da je ovo prava pesma:
Hej, Jano
by Saban Saulic
Hej, Jano, Jano
oko uplakano
sto su Jano sunce moje
uplakane oci tvoje
Ref.
Da li zalis sreco moja
nase prvo milovanje
ili zalis suzo moja
sto ces s drugim na vecanje
Hej, Jano moja
nemoj liti suze
sudbina je tako htela
tebe Jano drugi uze
Ref.
Hej, Jano moja
i ja suze lijem
al' muskarac ja sam Jano
moram suze da sakrijem
Jebote, koliko istine u dva stiha:
Quoteal' muskarac ja sam Jano
moram suze da sakrijem
pazi, s obzirom na to da smatra kako se danas s muskarcima u srbiji "nesto desava", mozda bas misli na neprikriveno placipickanje i pederluk, pa joj treba, da prostis, jedan tvrd, a u osnovi osecajan muskarac koji zna sta mu je rodna duznost i stoga suze krije.
Ako je to istina, sad mi je još simpatičnija, bez obzira na Saw...
...da pruzimo priliku usamljenoj gospodjici JANI M. da malo predahne...
STALNO ŽIVIMO BERMUDSKI TROUGAO
Dušan Kovačević, dramski pisac: "Ovde je dugo bio običaj da muškarac voli jednu ženu, a da se oženi drugom, jer se žena uzimala za kuću, rađanje, njivu, avliju, crnčenje, čekanje i plakanje, a ne za ljubav"
Dušan Kovačević
Piše R. Radosavljević
Sredinom jula u selu Dubovac, u Deliblatskoj peščari, trebalo bi da `padnu` prve klape filma `Sveti Georgije ubiva aždahu`, po istoimenoj drami Dušana Kovačevića, koja je ušla i u antologiju pozorišta ovih prostora (od premijere 1986. skoro dvadeset godina bila je kultna produkcija Ateljea 212). Za filmsku verziju drame koja se bavi Srbijom u doba Prvog svetskog rata, i šest epizoda serije za RTS, Kovačević je dopisao još gotovo pedeset odsto priče. Film je i prva saradnja našeg najpoznatijeg savremenog dramskog pisca i scenariste, i reditelja Srđana Dragojevića, a sa finansijskim budžetom od četiri i po miliona evra, već je izdvojen kao najskuplji projekat u istoriji srpske kinematografije.
`Sveti Georgije ubiva aždahu` žanrovski pripada melodrami, koja se zasniva na istinitom događaju.
`Stanovnici u selu su podeljeni između dve suprotstavljene struje: na jednoj strani su seljani, potencijalni vojni regurti, na drugoj borci sa telesnim manama iz prethodna dva balkanska rata. Između te dve grupe vlada velika netrpeljivost. Ubrzo počinje veliki rat (Prvi svetski) i zdravi deo stanovnika sela je mobilisan. Invalidi koji su ostali u selu (pričalo se), pokušali su da se približe ženama i sestrama vojnika. Ove glasine, kao ogovaranja i neproverene vesti, stizale su do srpskih vojnika u rovovima nekoliko nedelja pre neprijateljskih napada. Da bi sprečila pobunu, srpska vlada odlučuje da pošalje invalide na front i tako smiri nagoveštenu pobunu. Ova neobična priča je veliki ratni `ram` za ljubavni trougao između mladog ratnog invalida, lokalnog žandara i njegove žene, koji se okončava kao u grčkoj tragediji`.
Snimanje filma će, kako se planira, biti završeno u novembru, a TV serija `Sveti Georgije ubiva aždahu` premijerno će biti emitovana na RTS krajem 2008, u okviru svečanog obeležavanja 90 godina od završetka Prvog svetskog rata.
IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA
Predstava `Sveti Georgije ubiva aždahu` igrala se gotovo dve decenije, mnogi delovi drame ostali su da žive kao aforizmi – `Lako je biti dobar kad mi ništa drugo ne preostaje`, `Sat kasni dva sata, kad se privikneš, radi bez greške`, `Bolje da umrem nego da mi se desi nešto`... Šta je ono najbitnije u čemu nas svet ne razume?
- Koliko smo mi nekim pogrešnim političkim potezima krivi, a koliko je ono što nam se dogodilo i što se događa usud prostora na kojem stanujemo, o tome su napisane biblioteke. I uvek ćete naći jednu opciju da mi nikada nismo krivi ni za šta, do one druge krajnosti, da smo prouzrokovali mnogo štošta. A istina je negde na sredini. Jednostavno, ovo je kao neki bermudski trougao – s vremena na vreme naiđu nekakve oluje i užasi koje lome prostor između Istoka i Zapada, gde smo podigli stanište i kuće, i kako ko prolazi tim drumom, on to poruši. Onda naiđu drugi, pa grade ponovo, i život nam prolazi u stalnom iščekivanju, i uvek je sve ispočetka, ispočetka...
Drama `Sveti Georgije ubiva aždahu` posebna je u odnosu na sve što ste napisali u karijeri, između ostalog i zbog toga što se tiče vaše porodice. Da li to znači da ima i posebnu emotivnost za vas lično?
- Veoma sam vezan za ovu dramu, jer mi je priča preneta u predanje, i verovatno se nije slučajno desilo da moj deda Cvetko Kovačević meni jednog dana ispriča te događaje. Moj deda bio je volovodac tokom Cerske bitke, prenosio je ranjene i mrtve u poljsku bolnicu pokraj Šapca. Jednom prilikom rekao mi je samo nekoliko kratkih rečenica – da su zbog ljudske pakosti mobilisani bogalji iz mačvanskih sela i odvedeni `po kazni` pravo na Cer, gde su ih gurnuli u prve borbene redove. Među tim nesrećnicima bio je i njegov brat od strica, sakat u nogu i dobar kao hleb. Nije se vratio sa Cera, a nisu ga našli ni kasnije, kao ni još 16 invalida iz sela. To je bilo sve. Nosio sam ovu priču u sebi više od dve godine, nikako nisam mogao da se oslobodim onoga što sam čuo, a onda sam je 1984/85. napisao kao istinit događaj, ali u drugom `ramu` i u drugačijim okolnostima.
Naravno da tu ima dosta emocija: događa se u kraju koji nisam izmislio, koji je realan, to je priča sa obala reke na kojoj sam odrastao, iz grada u koji sam odlazio i školovao se, a sve svoje junake sam upoznao. Oni su, manje–više, zbir raznih sudbina, i voleo bih da ovaj film rekonstruiše to vreme i događaje. Zahvaljujući scenografiji Miljena Kljakovića verujem da će se glumci osećati dobro u tom ambijentu, i da će im to olakšati muku koja ih čeka – da četiri meseca budu u kostimu ljudi iz nekog vremena pre sto godina.
Reditelj Srđan Dragojević žanrovski je najavio film kao ljubavnu melodramu. To je, takođe, potpuno različito od svega onoga što ste do sada radili?
- Film jeste barokni `ram` za tri tragične ljubavi i sudbine, a centralna priča je ljubavni trougao koji bi se, verovatno, odvijao i završio sasvim drugačije da nije bilo rata. Ali, u pojedinim delovima film će biti i dobra komedija, jer se i u periodu između ratova ljudi trude da žive normalno - dešavaju im se i lepe, i smešne, i tužne stvari, i sve ono što čini život.
Kaže se da se istorija ponavlja ili kao tragedija, ili kao farsa. Da li se i tu razlikujemo, i može li da se kaže da se kod nas ponavlja i kao tragedija i kao farsa?
- I sam sam toliko puta pokušavao da objasnim šta je problem nekog naroda na malom brdovitom Balkanu, kada jedna generacija doživi tri balkanska rata, dva svetska i jedno bombardovanje od celog sveta. To je ukupno šest ratova u jednoj generaciji. Velike i ozbiljne zemlje to ne dožive za hiljadu godina, i to je činjenično stanje. I kako sada možeš da budeš normalan, da se opustiš i da živiš svoj život, ako te svaki dan neko obaveštava o tome da su posledice prethodnog rata katastrofalne, a da je na pomolu, eventualno, novi sukob. U ozbiljnim zemljama ljudi imaju biblioteke koje su im ostale od pradede, a naše kuće bombardovane su bar dva puta tokom sto godina, i ništa nam nije ostalo u zaostavštini. To uznemirenje, nemogućnost da planiramo život na duže vreme, i kodirano sećanje da naše nesreće počinju tako bezazleno, zaista su i tragedija i farsa koju živimo.
ISTINA ZA NOVE GENERACIJE
Šta je vaša lična ambicija kada je reč o ovom filmu?
- Moja želja je da vidim ovaj film kao rekonstrukciju vremena i događaja koji su, u suštini, bili istiniti, i mislim da je najbitnije da se oživi dokumentarnost koja bi ljudima mogla da objasni mnoge stvari koje su nam se dogodile. Ovim filmom trebalo bi da se otvori nova istorijska dimenzija o događajima koji su iz političkih razloga bili sklonjeni, skriveni, cenzurisani. Mi smo o Prvom svetskom ratu učili u školi najviše dva časa, i film će, verovatno, pomoći da se to vreme približi i da nove generacije saznaju istinu. Film počinje srpsko–turskim ratom iz kojeg se ljudi u svoje selo na obali Save, na granici sa moćnom Austrougarskom, vraćaju kao invalidi. A završava se Cerskom bitkom, i po treći put pogibijom onih koji su već stradali u prethodna dva balkanska rata.
Postoji još jedna istorijska činjenica – tokom dvadesetak godina, granice Srbije vratile su se na one koje su prisutne u drami `Sveti Georgije ubiva aždahu`?
- Kada sam sredinom 80–tih pisao dramu, bile su neke drugačije granice. Danas je skoro kao onda – Drina je opet granica, švercuje se na istim mestima kao i pre sto godina. Nekada su ljudi sa obale Save gledali u Austrougarsku, sada gledaju u EU, opet smo izolovani, i čovek se pita gde je prošlo tih sto godina. Šta se desilo sa tri balkanska rata, računajući i ovaj poslednji, i dva svetska rata, a moglo bi se reći i sa interkontinentalnim ratom, mislim na NATO bombardovanje. Sve smo to preživeli da bismo se vratili na granice s početka XX veka.
U drami ste napisali da se ljudi ovde `uzimaju zbog kuće, zemlje i stoke, a ne zbog sebe`. Da li to znači da, pored te istorijske nesreće koju žive, uglavnom nisu ni emotivno srećni?
- Ovde jeste dugo bio `običaj` da muškarac voli jednu ženu, a da se oženi drugom, jer se žena uzimala za kuću, rađanje, njivu, avliju, crnčenje, čekanje i plakanje, a ne za ljubav. Muškarac se često nije ženio nekom ženom iz onih istih razloga zbog kojih je voleo, jer su te vrline, za naš mentalitet, bile i najveće mane.
Kreka gradi selo
za aždahu
Savo POPOVIĆ, 20. jun 2007
SAMO što je završio posao za američki film - "Brend Hauser" Džona Hjusaka u produkciji braće Lerner, u Bugarskoj, Miljen Kljaković Kreka je, kako kaže - neplanirano - ušao u Srbiji u novi, domaći projekat. Našeg proslavljenog scenografa domaćem filmu vratio je nakon 18 godina projekat "Sveti Georgije ubija aždahu", koji na tekst Dušana Kovačevića snima Srđan Dragojlović. Na lokaciji u blizini Bele Crkve, na površini većoj od jednog hektara, za potrebe ovog filma Kreka već šest nedelja gradi selo.
- Dosta je naporno i dosta zamorno, jer to je veliki set. Čitavo selo sa 25 domaćinstava, dve kafane i svojom crkvom. U mnogim kućama su uređeni i enterijeri u kojima se dešava radnja filma - kaže Kreka.
Priznaje da nije navikao na uslove u kojima se sve to dešava.
- To je minimum koji zadovoljava potrebe scenografije. Dosta vremena se gubi na pristizanje materijala, a ni vreme nas nije poslužilo. Ali, završićemo sve do roka - do kraja juna - kaže on.
Pejsaž ga, kaže, inspiriše, jer se tu na lokaciji između jednog širokog, plitkog rukavca sa bezbroj ptica i životinja, Dunava i lovišta, oseća kao u raju.
- Zapravo to je sjajan otvoreni studio. A glavni razlog da uđem u ovaj posao je, pre svega, tekst Dušana Kovačevića, koji je moj prijatelj pa, nije ni dolazilo u obzir da ga odbijem - kaže Kreka.
Insistiranje Dušana Kovačevića na dokumentarnosti filma i činjenicu da mačvanska arhitektura nije baš posebio zanimljiva rešio je, tako što je, lokacijski malo pomešao stilove. Kombinovao mačvansku sa elemntima moravskog stila, dodavao tremove, kuće pokrivao ćeramidom...
To je samo drugačiji dekor, koji je vezan za ovo podneblje, za 1912.
- U pitanju je epoha i to je izazov. Ni jedan domaći film koji je sniman u poslednjih 20 godina nije imao građeni dekor. Dekor za ovaj film je zapravo presedan i tu nije kraj. U Bosni nas čeka gradnja novog. Tu će se snimati drugi deo filma i zbog toga će se praviti kompletan front sa srušenim objektima, vojničkim logorima, izgorelom šumom...
Tek tamo me čeka veliki posao koji mora biti završen do početka septembra kad se snimanje filma nastavlja na "frontu". To je veliki zalogaj, možda čak ozbiljniji od gradnje sela - kaže Kreka.
MOŽE DA OSTANE
PARALELU između Kusturičinog Mećavnika i svog sela, Kreka ne vidi, jer kako kaže, Kustino selo nije građeno kao filmski dekor.
- Ovo selo je filmski dekor. Ono može da ostane, a i ne mora. Može lako da se sruši ili da ostane uz adekvatno održavanje.
HONORAR
MOJ honorar za "Svetog Georgija..." je mnogo ispod onog što dobijam u inostranstvu. Zbog toga sam imao i ozbiljne rasprave, da ne kažem sukob sa svojim agentom, koji na neki način živi od mene - kao i ja od njega. Pošto se i ovaj "izlet" desio slučajno - pristao sam da radim bez autorskih prava za TV seriju, za video-kasete... Agent se šokirao, jedna smo našli kompromis i - poželeo mi je "puno sreće".
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Našeg proslavljenog scenografa domaćem filmu vratio je nakon 18 godina projekat "Sveti Georgije ubija aždahu", koji na tekst Dušana Kovačevića snima Srđan Dragojlović.
Ne znam odakle si kopirao tekst, ali trebalo bi da šutnu urednika u dupe.
...tekst je preuzet iz Večernjih novosti;nije čuditi se greškama jer kod njih sam pročitao i da je ROSARIO DAWSON "stasiti momčina kog pamtimo kao vojskovođu u ALEXANDRU Olivera Stona"( iako fotografija koja ilustruje taj tekst(inače o mjuziklu RENT) prikazuje R.D. kaoi nimalo muževnu super-mačkicu u SIN CITY izdanju, kao i da je NATACHA ATLAS "sarađivala sa mnogim muzičarima i muzičkim grupama među kojima su Žan-Mišel Žar, Amnesti Internešnl..." ...and so on...
Aaaaa, genijalno!!! Novosti održavaju davno uspostavljeni standard!!!
:D :D :D :D
Doduše, da ne grešim dušu, ja sam u jednom press materijalu koji sam pravio od jedne švedske 'umanitarne organizacije takođe mislio da je muzička grupa, ali sam barem bio pametan pa sam ga dao na proofreading pre nego što sam ga stavio na uvid javnosti...
NOVI KONCEPT FILMSKOG FESTIVALA U SOPOTU
Filmski festival u Sopotu biće ovoga leta održan 36. put, od 9. do 13. jula, ali prvi put ne kao manifestacija Skupštine opštine Sopot, već kao 'stalna manifestacija u oblasti kulture od značaja za grad Beograd' čiji je osnivač Skupština grada.
Sekretarijat za kulturu Beograda poverio je organizaciju Direkciji Festa, a program će biti 'tranzicioni', sa namerom da to postane takmičarski producentski festival domaćih igranih filmova.
U konkurenciji će biti filmovi snimljeni tokom 2006. i 2007. godine, osim onih prikazanih na prethodnom Sopotskom festivalu. Obaveza je da kopije budu na filmskoj traci od 35 milimetara i sa engleskim titlom.
Pozvano je ukupno 18 filmova. Organizator plaća za učešće filmova na festivalu po 160.000 dinara za najnovija ostvarenja, koja još nisu bila u bioskopskoj distribuciji, a po 80.000 dinara za već prikazivane filmove.
U Direkciji Festa kažu da će definitivna lista filmova - učesnika festivala u Sopotu biti poznata 27. juna.
Program će ocenjivati tročlani međunarodni žiri koji će dodeljivati tri producentske nagrade, a žiri publike nagradiće najbolju glumicu i najboljeg glumca.
U planu je da svih pet zvaničnih nagrada donose i značajan novčani iznos, ali suma još nije objavljena.
U okviru festivala u Sopotu biće održan i netakmičarski mini program B2B [kakav postoji na Festu], sa tri premijerna filma, kao najava prelaska tog programsko-poslovnog segmenta sa Festa na naredni Sopot 2008.
Prateći program predviđa i organizaciju okruglog stola i drugih kontakata domaćih producenata i stranih gostiju, predstavnika fondova i producentskih kuća, a teme će biti budućnosti ovog Festivala, koprodukcija i plasmana domaćeg filma u inostranstvu, kao i predstavljanje Fonda za produkciju domaćeg filma grada Beograda.
KUSTURIČIN FILM 'ZAVET' OTVARA FESTIVAL U MOSKVI
Emir Kusturica doputovao je, na poziv kolege Nikite Mihalkova, u Moskvu, gde će svojim filmom 'Zavet' večeras otvoriti 29. Moskovski međunarodni festival filma [MMKF].
Na aerodromu 'Šeremetjevo', Kusturicu je dočekao je veliki broj prestavnika medija i brojni poklonici. 'Svaki put kada dođem u Rusiju shvatim da se nalazim u zemlji svojih učitelja - Dostojevskog, Čehova i mnogih drugih. Verujem da čak i za mnoge Ruse nisu tako važni kao za mene', objasnio je Kusturica.
'Srećan sam što su me pozvali da otvorim festival. No, zašto su baš mene izabrali, to ne znam', rekao je Kusturica.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...KURIR najavljuje dokumentarac o Tomi Zdravkoviću iz pera Draška Aćimovića a u režiji Danila Bećkovića... Tomine pesme će pevati brat mu Novica i sastav "Đerdan", a o Zdravkoviću će govoriti Danka Novović, Usnija Redžepova, Ljiljana Blagojević...
Spiker u filmu će biti, dakle voiceover će raditi, Miško Bilbija što ovom mrkoyevom projektu pored seljačkog daje i izdajnički šmek. :D
Poslednja voždova noć
-Poslednja klapa igranog filma "Crna zora" u režiji Bojana Ranđelovića i Bojana Todorovića pala je na autentičnom mestu gde je pre 190 godina ubijen Vožd Karađorđe. Ambiciozno dramsko-istorijsko ostvarenje, u Radovanjskom lugu pored Velike Plane biće premijerno prikazano 26.jula, na godišnjicu tragične pogibije vođe Prvog srpskog ustanka. U filmu u kome igra meštovita glumačka ekipa iz Beograda, Niša, Zaječara i Velike Plane, prema zamisli scenariste i dramaturga Dejana Petkovića treba da reintepretira događaj presudan za tok ustanka i dalju sudbinu Srbije pod Turcima. Film se bavi i pojmom Božje pravde i narodnog verovanja u prokletstvo i iskupljenje.
-Narativni deo scenarija (čita ga glumac Petar Kralj) prati hronologiju istorijskih dešavanja od pada Smederevske tvrđave do smaknuća Vožda Karađorđa, a igrani se oslanja na istoriju koliko i na predanje, ali i na postojeća dramsko-scenska dela posvećena životu i pogubljenju Crnog Vožda -navodi scenarista Dejan Petković.-Pokušali smo da poznati događaj "izmestimo" iz svoje uobičajene ravnim, a na taj način i da pomerimo liniju gledaočevog očekivanja.
Ostvarenje od pet miliona dinara, koje potpisuje produkcijska kuća "NG tim" iz Niša, finansijski su pomogle opštine Velika Plana, Aranđelovac i Medijana(Niš), kao i brojni preduzetnici i javna preduzeća. Posle premijere na lokaciji gde su se odigravale istorija i njeno pretočavanje u filmsku priču, autori pripremaju projekcije na hercegnovskom festivalu, kao i Filmskim susretima u Nišu. Planira se i redovan biskopski život.
TRADICIJA
MEŠOVITA glumačka ekipa angažovana je iz Beograda, Niša, Zaječara i Velike Plane.U filmu igraju Ivan Vučković, Igor Damjanović, Dragan Nikolić, Dejan Cicmilović, Nikola Novaković, Zdravko Maletić, Milica Milša i Ljubica - Marija Arsić. Kostim je poveren Vladanu Pekiću, scenska šminka Dragoljubu Jeremiću, dok se rediteljski par Todorović -Ranđelović pozabavio montažom i fotografijom.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Poslednja voždova noć
hm, rekao bih da je ovo isti tim koji stoji iza ČEGARSKE BITKE?
jel to gledo neko?
a ovo, stvarno ne znam kome i čemu treba, kad je jedan beskrajno bolji i umniji reditelj sa nepojmljivo boljim, vrhunskim glumcima, već reinterpretirao KARAĐORĐEVU SMRT...
I to ne jednom,vec dvaput,kroz istorijski sled dogadjaja i u seriji Vuk Karadzic......ali iskreno znajuci neke od njih(rezisere),nisam bas siguran da autori ovog dokumentarca(filma) to znaju !!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2Ffsc%2Fnono.gif&hash=4b32fb6d89d0e86f66cf109e4337f5380daa0882)
Kenedi našao dečka
B.N., 22. jun 2007
Kako je već uobičajeno za Želimira Žilinika premijera njegovog novog filma "Kenedi se ženi", prošla je bez pompe i crvenog tepiha. Pred stotinak ljubitelja filmskog izraza "večito alternativnog autora" prikazan je u četvrtak treći deo dokumentarno-igranog serijala o Kenediju Hasaniju. Posle priča "Kenedi se vraća kući" (koja govori o deportovanju naših Roma iz Nemačke), zatim "Gde je Kenedi bio dve godine" (o ponovnom ulasku na Zapad) Žilnik je predstavio preksinoć i film "Kenedi se ženi".
To je jedna u nizu slika iz naših života -rekao je Žilnik.- Kako istovremno žudimo za nekim, kako mi mislimo, boljim životom, u stanju smo da stvari dovodimo do apsurda.
U želji za boljim životom junak Žilnikovog filma, zbog finansijskih problema i otplate duga za kuću, ne preza ni da "prodaje" svoje ljubavne usluge, gospođama u godinama i muškarcima. Posle susreta sa Maksom iz Minhena, na festivalu "Egzit", u skladu sa evropskim trendovima, pokušava da ozakoni vezu sa svojim dečkom ne bi li se dokopao nemačkih papira.
Film "Kenedi se ženi" neće biti prikazan kako je rekao Žilnik na prvom Filmskom festivalu Srbije. Autor tvrdi da je uvek bio van filmskih i ostalih tokova u svojoj zemlji, što svedoči i čunjenica, da "dok drugi dobijaju stotine hiljada , on ne može za svoj film da dobije ni nekoliko hiljada evra. Za "novog Kenedija", je ipak, dobio izvesna sredstva od vojvođanskih vlasti, a film će kako kaže biti prikazan i na evropskim festivalima, među kojima je i Venecijanski bijenale.
Quote from: "Ghoul"Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Poslednja voždova noć
hm, rekao bih da je ovo isti tim koji stoji iza ČEGARSKE BITKE?
jel to gledo neko?
a ovo, stvarno ne znam kome i čemu treba, kad je jedan beskrajno bolji i umniji reditelj sa nepojmljivo boljim, vrhunskim glumcima, već reinterpretirao KARAĐORĐEVU SMRT...
Postoji dokumentarac o Phillipe Nahonu koji se zove Philippe Nahon, de l'acteur fétiche à l'icône , tako nešto Ghoul može da uradi o neuporedivo boljem & umnom Kadiji.
Romanian cinema on the rise
Foreign prod's, commercials have helped filmmakers
By KATJA HOFMANN
Romania may be the European country with the least number of films being produced each year, but who cares if two out of those six annual productions win top gongs on the fest circuit?
At the recent Cannes festival, Romanian helmer Cristian Mungiu nabbed the Palme d'Or with "4 Months, 3 Weeks and 2 Days," while the main prize of Un Certain Regard went to "California Dreamin' " by the late helmer Cristian Nemescu.
Last year at Cannes, Corneliu Porumboiu picked up the Camera d'Or for "12:08 East of Bucharest," and in 2005, Cristi Puiu also won Un Certain Regard top honors with "The Death of Mr. Lazarescu." Both pics excelled on the international fest circuit, and now that Mungiu holds the Golden Palm, there's no doubt about it: Romanian cinema is hot.
Indeed, IFC Films has picked up "4 Months" for U.S. distribution, with Wild Bunch handling international sales.
"The success of Romanian cinema over the last three years have been a surprise for everybody," says Dimitri Kerkinos, programmer of the Balkan Survey sidebar of the Thessaloniki Film Festival, adding: "Romanian filmmakers have not had a lot of support from the state and little infrastructure, but there's so much talent, and I think the problems actually spark creativity."
Kerkinos and the Thessaloniki fest can be credited with being the first to draw attention to Romanian cinema and giving the Romanian wave its momentum.
Mungiu's feature debut, 2002's "Occident," which unspooled in Cannes Directors' Fortnight, screened in Thessaloniki and won the fest's audience award.
Thessaloniki also operates the Balkan Fund, which annually hands out $13,500 in development money in that region. Each year, four projects are selected, with the next pic by Mungiu tapped this year for coin.
What's also helped Romanian filmmakers is the influx of money and know-how through foreign productions and commercials being shot in the country. For example, "California Dreamin'" was produced and financed through MediaPro Pictures, the biggest studio and production service provider in Romania. MediaPro had decided to produce local fare following the profitability of its production facilities.
Yet Romanian filmmakers don't copy their visitors from abroad.
According to Kerkinos, the new breed of Romanian pics has a very specific style: "Realism, very sparse, almost documentary-style editing and a great sense of suspense. They make films out of nothing, and they're using a common language. What we can see here is a new school of filmmaking developing."
...blizu Rumunije...
Premijera filma Hadersfild
Film "Hadersfild", nastao po tekstu Uglješe Šajtinca, premijerno će biti prikazan 5. jula na prvom Filmskom festivalu Srbije.
Film čije je snimanje upravo završeno, premijeru će doživeti 5. jula u Srpskom narodnom pozorištu u 20 časova, u okviru takmičarskog programa "Nacionalna klasa" Filmskog festivala Srbije.
"Hadersfild", prvi projekat producentske kuće Gorana Šušljika i Nebojše Glogovca "Eye to eye", režirao je Ivan Živković prema istoimenom dramskom tekstu Uglješe Šajtinca koji se igra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu već drugu sezonu.
Film je sniman 6 nedelja na lokacijama u Beogradu, Zrenjaninu, Kovinu i Hadersfildu.
"Hadersfild" će inače biti jedna od nekoliko ekskluzivnih, festivalskih premijera na Filmskom festivalu Srbije.
Radnja filma se odvija u malom gradu u Srbiji, u kome glavni junak priče, tridesetogodišnji Raša živi s ocem alkoholičarem i krpi kraj s krajem tako što daje privatne časove i vodi emisiju na lokalnoj radio stanici. Pre nego što se krstio u crkvi, njegov komšija Ivan imao je psihotične napade, a bio je i pripadnik sekte. Rašina učenica Mila je privlačna i neposredna tinejdžerka, a pri tom i njegova nova ljubavnica. Dule neuspešno pokušava da se postavi kao japi.
Monotonija njihovih života prekida se dolaskom Igora, koji još od početka devedesetih živi u Hadersfildu. Svi se oni okupljaju jedne večeri, ali ono što je počelo kao veseli susret drugova iz srednje škole vremenom prerasta u emocionalni ringišpil prisećanja i sumornog poniranja u dubinu duše. Otkriva se zlokobni pečat kojim je poslednja decenija dvadesetog veka obeležila čitavu generaciju, kao i odgovor na pitanje: Imaju li oni snage da nastave?
Uloge u filmu "Hadersfild" tumače Goran Šušljik, Nebojša Glogovac, Vojin Ćetković, Josif Tatić, Suzana Lukić, Jelisaveta Seka Sablić, Predrag Miki Manojlović i drugi.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...blizu Rumunije...
Premijera filma Hadersfild
Film "Hadersfild", nastao po tekstu Uglješe Šajtinca, premijerno će biti prikazan 5. jula na prvom Filmskom festivalu Srbije.
Film čije je snimanje upravo završeno, premijeru će doživeti 5. jula u Srpskom narodnom pozorištu u 20 časova, u okviru takmičarskog programa "Nacionalna klasa" Filmskog festivala Srbije.
"Hadersfild", prvi projekat producentske kuće Gorana Šušljika i Nebojše Glogovca "Eye to eye", režirao je Ivan Živković prema istoimenom dramskom tekstu Uglješe Šajtinca koji se igra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu već drugu sezonu.
Film je sniman 6 nedelja na lokacijama u Beogradu, Zrenjaninu, Kovinu i Hadersfildu.
"Hadersfild" će inače biti jedna od nekoliko ekskluzivnih, festivalskih premijera na Filmskom festivalu Srbije.
Radnja filma se odvija u malom gradu u Srbiji, u kome glavni junak priče, tridesetogodišnji Raša živi s ocem alkoholičarem i krpi kraj s krajem tako što daje privatne časove i vodi emisiju na lokalnoj radio stanici. Pre nego što se krstio u crkvi, njegov komšija Ivan imao je psihotične napade, a bio je i pripadnik sekte. Rašina učenica Mila je privlačna i neposredna tinejdžerka, a pri tom i njegova nova ljubavnica. Dule neuspešno pokušava da se postavi kao japi.
Monotonija njihovih života prekida se dolaskom Igora, koji još od početka devedesetih živi u Hadersfildu. Svi se oni okupljaju jedne večeri, ali ono što je počelo kao veseli susret drugova iz srednje škole vremenom prerasta u emocionalni ringišpil prisećanja i sumornog poniranja u dubinu duše. Otkriva se zlokobni pečat kojim je poslednja decenija dvadesetog veka obeležila čitavu generaciju, kao i odgovor na pitanje: Imaju li oni snage da nastave?
Uloge u filmu "Hadersfild" tumače Goran Šušljik, Nebojša Glogovac, Vojin Ćetković, Josif Tatić, Suzana Lukić, Jelisaveta Seka Sablić, Predrag Miki Manojlović i drugi.
izgleda kao pravi adreanaline rush thrill ride...
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...blizu Rumunije...
Premijera filma Hadersfild
Film "Hadersfild", nastao po tekstu Uglješe Šajtinca, premijerno će biti prikazan 5. jula na prvom Filmskom festivalu Srbije.
Film čije je snimanje upravo završeno, premijeru će doživeti 5. jula u Srpskom narodnom pozorištu u 20 časova, u okviru takmičarskog programa "Nacionalna klasa" Filmskog festivala Srbije.
"Hadersfild", prvi projekat producentske kuće Gorana Šušljika i Nebojše Glogovca "Eye to eye", režirao je Ivan Živković prema istoimenom dramskom tekstu Uglješe Šajtinca koji se igra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu već drugu sezonu.
Film je sniman 6 nedelja na lokacijama u Beogradu, Zrenjaninu, Kovinu i Hadersfildu.
"Hadersfild" će inače biti jedna od nekoliko ekskluzivnih, festivalskih premijera na Filmskom festivalu Srbije.
Radnja filma se odvija u malom gradu u Srbiji, u kome glavni junak priče, tridesetogodišnji Raša živi s ocem alkoholičarem i krpi kraj s krajem tako što daje privatne časove i vodi emisiju na lokalnoj radio stanici. Pre nego što se krstio u crkvi, njegov komšija Ivan imao je psihotične napade, a bio je i pripadnik sekte. Rašina učenica Mila je privlačna i neposredna tinejdžerka, a pri tom i njegova nova ljubavnica. Dule neuspešno pokušava da se postavi kao japi.
Monotonija njihovih života prekida se dolaskom Igora, koji još od početka devedesetih živi u Hadersfildu. Svi se oni okupljaju jedne večeri, ali ono što je počelo kao veseli susret drugova iz srednje škole vremenom prerasta u emocionalni ringišpil prisećanja i sumornog poniranja u dubinu duše. Otkriva se zlokobni pečat kojim je poslednja decenija dvadesetog veka obeležila čitavu generaciju, kao i odgovor na pitanje: Imaju li oni snage da nastave?
Uloge u filmu "Hadersfild" tumače Goran Šušljik, Nebojša Glogovac, Vojin Ćetković, Josif Tatić, Suzana Lukić, Jelisaveta Seka Sablić, Predrag Miki Manojlović i drugi.
mada, film možda legne i ljubiteljima shock cineme...
šušljik + monotonija + ringišpil prisećanja i sumornog poniranja u dubinu duše = KROJAČEVA TAJNA 2: ALKOHOLNI STUPOR
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/06/national-lampoons-gradski-konkurs-2007.html
Quote from: "crippled_avenger"http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/06/national-lampoons-gradski-konkurs-2007.html
iako razumem nezadovoljstvo (nesuđenih?) kreatora NEVINOSTI, *ne razumem* naslov i komentare vezane za pobednike, koji impliciraju neki lampooning. odnosno, ako sprdačine i ima, nije mi najjasnije u čemu se ona sastoji.
tri nagrađena projekta, opisana na blogu 'doba nevinosti', zvuče vrlo zanimljivo, zapravo, SVA TRI ĆU VRLO RADO POGLEDATI kad budu snimljeni, što zvuči sasvim fantastično kad govorimo o ovoj usranoj kinematografiji čije (novije) predstavnike uglavnom u širokom luku zaobilazim.
pazi: od 3 nagrađena, ja bih voleo da pogledam SVA TRI!!!!
voleo bih da su dali pare i vama, pa da se na delu ogledate sa 'odabranima', ali zaista ne vidim (iz priloženog) da su pobedili nedostojni, odnosno da ima nešto trulo u izboru projekata.
please clarify.
Quote from: "Ghoul"...ali zaista ne vidim (iz priloženog) da su pobedili nedostojni, odnosno da ima nešto trulo u izboru projekata.
please clarify.
Pa da, pod uslovom da su ovo pravi sinopsisi, u šta ja iskreno sumnjam.
Quote from: "Milosh"Pa da, pod uslovom da su ovo pravi sinopsisi, u šta ja iskreno sumnjam.
proklectvo!
opet sam naseo na dimbov hoax!
možda bi mu bolje bilo da na konkurse šalje ove 'lažne' projekte... :idea: ili bar da ih razvija, za svoju dušu, ako ih već niko neće, i da pokuša 'na divlje', vaninstitucionalno da ih realizuje... ili bar da umre pokušavajući!!!
e kamo lepe srece. stvarno odlicne ideje. bravo za kripla.
ĐOLE NA RTS-u
Đorđe Balašević juče potpisao ugovor o snimanju igranog filma "Kao rani mraz" i serije od šest epizoda za Medijski javni servis Srbije
Poznati srpski kantautor, pisac i scenarista Đorđe Balašević potpisao je juče u zgradi Medijskog javnog servisa Srbije ugovor sa Aleksandrom Tijanićem o snimanju novog igranog filma "Kao rani mraz" i TV serije od šest epizoda. Balaševićeva producentska kuća "Salajka" uspela je tako da, po prvi put od "razvoda", ujedini Radio-televizije Srbije i Vojvodine na zajedničkom projektu čije snimanje će i zvanično početi 15. septembra.
U pitanju je ljubavna drama za koju će Panonski mornar napisati scenario i muziku, koju će takođe i režirati, i iza koje je već stalo desetak jakih sponzora.
U ekskluzivnoj izjavi za Press, Olivera Balašević, supruga najvećeg živog srpskog pesnika, kaže da je konačno stavljena tačka na nagađanja o tome šta će se desiti sa njihovim više puta najavljivanim projektom:
- Potpisan je ugovor o snimanju dugometražnog filma "Kao rani mraz" i veoma mi je drago što je reč o zajedničkom koproducentskom projektu između javnih servisa Vojvodine i Srbije - kaže Olja Balašević, i dodaje:
- RTS i RTV imaće pravo da emituju i televizijski serijal u šest epizoda. Čitav projekat započeo je još pre dve godine, sa izdanjem CD-a muzike "Kao rani mraz". Projekat je nastavljen objavljivanjem knjige "Kao rani mraz", a sada se ulazi u završnu fazu i snimanje filma trebalo bi da počne 15. septembra.
Olja je potvrdila da će njen suprug debitovati i kao režiser:
- Dugo smo se premišljali koga da angažujemo da režira "Kao rani mraz", ali su svi eminentni ljudi iz sveta filmske umetnosti insistirali da baš Đole bude taj koji će režirati svoj film. Tako su sumnje skeptika koji nisu bili sigurni da Đole može da režira film konačno otklonjene. Prvi asistent režije biće Zoran Andrić, direktor fotografije Suki Medenčević, kostime će raditi Neša Lipanović. Kandidat za direktora filma je Branislav Brana Srdić, a i kasting će raditi najbolji u tom poslu - Bobi Dedejić, koji je do sada sarađivao sa Emirom Kusturicom - zaključuje Olja Balašević.
Kao što je ranije najavljeno, u filmu "Kao rani mraz" trebalo bi da se pojave najveća glumačka imena sa ovih prostora: Rade Šerbedžija, Miki Manojlović, Laza Ristovski, a kao jedan od saradnika pominjan je i čuveni ruski reditelj i glumac Nikita Mihalkov.
Mene interesuje hoće li biti grudi.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...uspela je tako da, po prvi put od "razvoda", ujedini Radio-televizije Srbije i Vojvodine na zajedničkom projektu ...
Olivera Balašević, supruga najvećeg živog srpskog pesnika,
opsa!
počeci međurepubličke saradnje!
breaking down the barriers!
srbija i vojvodina ponovo zajedno – pa nek puknu dušmani!
i sve to zahvaljujući najvećem živom srpskom pesniku!!!
sad će još toplije da mi bude oko srdca kad uplatim svoju mjesečnicu-harač dr. tijaniću!
:!:
Quote from: "Olja"
snimanje će i zvanično početi 15. septembra.
bas na moj rodjendan xfrog
...josh detalja i mudroserja PGa...
Đorđe Balašević nastavlja sa pripremama za snimanje filma ,,Kao rani mraz", a juče je sa suprugom Oliverom prisustvovao potpisivanju ugovora sa Aleksandrom Tijanićem, generalnim direktorom RTS-a. Tako će film posle prikazivanja u bioskopima prerasti u seriju od šest epizoda koje će sledeće godine biti emitovane na javnom servisu.
- Nekako smatram da je RTS zajedno sa TV Vojvodinom najozbiljniji partner u čitavoj priči, naravno, to ne isključuje saradnju sa drugim televizijama, ali mislim da će ovo biti sasvim dovoljno. Planirano je da snimanje počne u septembru, imaćemo 72 dana snimanja, a nakon toga dolazi montaža. Pošto je skraćen rok emitovanja filmova u bioskopima, mogao bi pred sledeću Novu godinu da se pojavi i na televiziji. Pokušaćemo da izmontiramo šest epizoda serije pošto u filmu ima dosta muzike, mislim da će biti dovoljno materijala da se uradi serija - kaže Balašević.
Da li vas brine katastrofalno stanje u bioskopima?
- I ja sam svestan šta znači DIVX, DVD, kompjuteri i svi mogući načini da se film vidi u kućnoj varijanti i jasno nam je da bioskop nije način da se zaradi od filma. Mi nismo ni ušli u film sa nekom željom za zaradom, što je malo komplikovalo odnos sa producentima i drugim koji su zainteresovani za novac koji će im se vratiti. Tako da više računamo na drugi život filma, odnosno prikazivanje na televiziji, zatim DVD izdanje...
Da li ima izmena u glumačkoj ekipi koja je bila najavljivana?
- Veliki deo glumaca će biti mladi jer to zahteva scenario, a što se tiče ovih starijih, još uvek ne bih želeo da licitiram njihovim imenima zato što su svi u fazi predugovora. Puno se pominjao Rade Šerbedžija, koji ima svoje holivudske obaveze i nadam se da će moći da dođe makar da se pojavi kao senka Alfreda Hičkoka u nekoj sceni. Ako bude trebalo, za njega ću dopisati ulogu rođaka iz Amerike koji samo preleti u avionu dvokrilcu iznad sela i mahne. Imam dilemu samo oko jedne uloge za koju sam razgovarao sa hrvatskim glumcem u Holivudu Goranom Višnjićem i ovih dana treba scenario da stigne do njega, a zatim čekamo odgovor. Jednu ulogu igra i najpoznatija slovačka glumica. Imali smo i jedan problem kada smo na kastingu izabrali poznatu češku glumicu, a ona je u međuvremenu zatrudnela. Takođe sam želeo da se i Nikita Mihalkov pojavi u nekoj ulozi, ostvarili smo kontakt, videćemo...
U kojoj meri ste dozvoljavali korekcije na scenariju?
- Pa nije ih bilo. Jedinu primedbu sam dobio od Radeta. On je pripadnik jedne škole koja smatra da treba tu da bude malo više drame, krvi i seksa, a ne toliko platonskih veza i ostalog. Ja mislim da ima seksa na svakom programu posle ponoći, tako da to nije neophodno. Hoću jedan lep, romantičan film.
Hoćete li naći vremena za odmor preko leta?
- Uglavnom su sve pripreme trenutno u toku. Olja ovih dana završava uspešno taj neki budžetski deo. Mislim da ćemo moći da priuštimo kraći odmor. Čisto da nam ostane neki trag od kupaćeg kostima na koži.
Quote from: "otaku"Quote from: "Olja"
snimanje će i zvanično početi 15. septembra.
bas na moj rodjendan xfrog
Cool! Ja sam takođe ponosan pošto dijelim rođendan sa Švarcenegerom! :!:
Ovo opet neka zajebancija !!!......dok mu ne dodje Lj.Samardzic Smoki i pomrsi ranomrzle konce.....(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fb%2Fsmiley2k.gif&hash=a56091e5bd1c2c69d48df3c2846273c3eb413745)
Quote from: "Ghoul"Quote from: "crippled_avenger"http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/06/national-lampoons-gradski-konkurs-2007.html
iako razumem nezadovoljstvo (nesuđenih?) kreatora NEVINOSTI, *ne razumem* naslov i komentare vezane za pobednike, koji impliciraju neki lampooning. odnosno, ako sprdačine i ima, nije mi najjasnije u čemu se ona sastoji.
tri nagrađena projekta, opisana na blogu 'doba nevinosti', zvuče vrlo zanimljivo, zapravo, SVA TRI ĆU VRLO RADO POGLEDATI kad budu snimljeni, što zvuči sasvim fantastično kad govorimo o ovoj usranoj kinematografiji čije (novije) predstavnike uglavnom u širokom luku zaobilazim.
pazi: od 3 nagrađena, ja bih voleo da pogledam SVA TRI!!!!
voleo bih da su dali pare i vama, pa da se na delu ogledate sa 'odabranima', ali zaista ne vidim (iz priloženog) da su pobedili nedostojni, odnosno da ima nešto trulo u izboru projekata.
please clarify.
Pa da, to je i bila ideja. Hajde da smislimo projekte koje bi svi mi voleli da pogledamo, a koji ne postoje, čak nisu ni konkurisali, i da ih proglasimo za pobednike.
I mrkoye i ja smo smislili ova tri.
Nažalost ima i par koji su otpali, recimo, teen slasher REKREATIVNA NASTAVA gde na rekreativnoj nastavi bivaju ubijena deca jedno po jedno a jedino što ih povezuje je to što znaju koje je dete siromašno i ide o trošku škole, i komedija o pedofilu koji izlazi na uslovnu slobodu iz zatvora i administrativnom greškom Zavoda za socijalni rad dobija posao u vrtiću.
Quote from: "crippled_avenger"ima i par koji su otpali, recimo, teen slasher REKREATIVNA NASTAVA gde na rekreativnoj nastavi bivaju ubijena deca jedno po jedno a jedino što ih povezuje je to što znaju koje je dete siromašno i ide o trošku škole
Zar nisi ti ovo svojevremeno najavio da ćeš da napišeš, ali kao full scenario, ne samo kao sinopsis zezanciju?
Evo, iskopao sam i topik o tome, ko je zaboravio: http://znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=1593&view=previous&sid=7054a347750379a97e05bb40d913f8d8
Jesam, ali se u međuvremenu ispostavilo da je posle početne histerije i niza velikih hitova koji su zapljusnuli srpske bioskope, srpski teen slasher ubrzo zamro. :D
Šalu na stranu, hteo sam da pišem, ali tada sam se opredelio da pišem tekstove za koje postoji zainteresovan reditelj, a za ovo nikoga nisam uspeo da zainteresujem. :oops:
Međutim, u to vreme sam bio ozbiljno zagrejan za tu ideju. Sećam se.
nego, dimbo, nikad nisi reagovao na moj predlog za scenario
48 SATI: SAHRANA
o TV ekipi koja ode u neke brdovite krajeve, recimo u timočku krajinu, da snimi emisiju o svadbi tamo nekih inbred rednecka, za koje se ispostavi da su duboko u nekim mađijama, ljuckim žrtvama, kanibalizmu, incestu i sl. zabavama seljaka u dugim brdskim noćima... većiom delom snimljeno u maniru popularne TV emisije...
da li da pokrenemo zaseban topik o ovakvim projektima i idejama koje bismo voleli da gledamo, a najverovatnije nikada nećemo?
ako mislite da vredi takav brainstorming, slobodno ti cripple pokreni... ne moraju samo horori, nego svi žanrovi...
Imajući u vidu da je trgovina ljudima jedna od najuspješnijih privrednih grana na ovim prostorima, moguće da bi (uz dobrog scenaristu) mogao da se napravi solidan film na tu temu. Npr. mladom bračnom paru neko ukrade tek rođenu bebu iz porodilišta i priča prati njihove očajničke pokušaje da je pronađu, sa sve angažovanjem raznih privatnih detektiva i tome slično, naravno uz neizbježne teške psihičke posljedice po heroje. Podrazumijeva se osjećaj beznadežnosti od početka do kraja filma i (vjerovatno) tragičan kraj. Whaddaya say?
(P.S. Vjerovatno postoji brdo stranih filmova na ovu ili sličnu temu, pa se ne stidite da preporučite neki)
Quote from: "Harvester"Podrazumijeva se osjećaj beznadežnosti od početka do kraja filma i (vjerovatno) tragičan kraj.
To sa kradjom deteta (muskog) se desava na pocetku filma; zvanicnici ubedjuju roditelje da je dete preminulo; roditelji posle par godina odistanu od svega da ne bi izgubili razum; dobijaju novo dete (zensko); 20 godina od tad prica prati njihovu cerku i njen mladalacki zivot po zurkama, haustorima, parkovima, svirkama, sa dilerima droge i one night vezama; stvar se zakomplikuje kad se iskreno zaljubi u bogatasa par godina starijeg od nje; veza traje do trenutka kad ona zatrudni i odbija da abortira, te bogatas prekida svaku vezu sa njom (odlazi iz drzave, recimo, a jos u afektu i begu kolima gazi njene i njegove bioloske roditelje, koji umiru na mestu); ona radja neko izobliceno musko dete, voli ga i pazi, jer je njeno; izobliceno dete 20 godina kasnije, na dan smrti svoje majke se zaklinje da ce se osvetiti svom ocu i krece u akciju; posle ubistva oca, on siluje ocevu sekretaricu za koju se ispostavlja da mu je polu-sestra, ona zatrudni i odluci da rodi...
Ovaj Dušmanov pitch me je poprilično zagrejao. Mislim da bih gledao taj film. :)
Koji neiskorišten talent! A ja moram gledati kojekakvi glupi banalsnosti scenarista bez mašte...
U Karlovim Varima u Češkoj počinje 42. Međunarodni filmski festival, koji će trajati do 7. jula, a na kome će biti prikazano 220 dugometražnih i blizu 40 kratkometražnih filmova iz celog sveta.
U takmičarskoj sekciji 'Istok Zapada' biće prikazan film 'Klopka' beogradskog režisera Srdana Golubovića.
Filmski festival u Sopotu
Filmski festival u Sopotu, odlukom Skupštine grada Beograda, svrstan je u red stalnih manifestacija u oblasti kulture od značaja za grad Beograd, čiji osnivač je Skupština grada. Sekretarijat za kulturu grada Beograda organizaciju ovogodišnjeg, "tranzicionog" programa Festivala poverio je "Direkciji FEST-a".
sa naznačenim osnovnim programsko – organizacionim konceptom, kojim će se već na primeru prvog festivalskog izdanja ići ka njegovoj bliskoj budućnosti:
- Takmičarski producentski festival domaćih igranih filmova, snimljenih tokom 2006. i 2007. godine, osim onih prikazanih na prethodnom festivalu u Sopotu, sa 35 mm kopijama i engleskim titlom. Učešće filmova plaća se 160.000 din. za najnovije filmove koji još nisu bili u distribuciji, odnosno 80.000 dinara za već prikazane filmove.
- Filmove će ocenjivati tročlani međunarodni Žiri koji će odlučivati o tri producentske nagrade, dok će žiri publike nagraditi najbolju glumicu i glumca. Svih pet zvaničnih nagrada donose i značajan novčani iznos.
NAGRADE
SOFEST 07 ima pet zvaničnih nagrada:
Prvu, drugu i treću producentsku nagradu za najbolje filmove. Sve tri nagrade uručuju se vodećem producentu filma. Nagradu čine velika, srednja i mala statueta SOFEST-a i novčani iznos od: 1.200.000 dinara (za prvu), 800.000 dinara (za drugu), i 400.000 dinara (za treću).
O preostale dve zvanične nagrade – za najbolju žensku i mušku ulogu – odlučuje tročlani Žiri publike koji određuju domaćin i ogranizator SOFEST-a. Nagrade čine Statueta ,,Sloboda" i novčani iznos od 200.000 dinara.
PROGRAM
Ovogodišnje, 36. izdanje SOFEST-a, biće otvoreno u ponedeljak 9. jula, filmom ,,Hadersfild", Ivana Živkovića u produkciji kuće Eye To Eye. Tokom pet dana festivala, biće prikazano 16 domaćih filmova koji učestvuju u trci za nagradu a poslednje večeri, u petak 13. juna, van konkurencije će biti prikazan film Gorana Paskaljevića Optimisti. U takmičarskom programu prvog producentskog festivala u našoj zemlji, pored već spomenutog ,,Hadersfilda", biće prikazani najnoviji filmovi iz domaće produkcije ,,Odbačen", ,,Agi i Ema", ,,Belle epoque ili Poslednji valcer u Sarajevu", ,,Peščanik", ,,S.O.S. – Spasite naše duše", ,,Film Noir" i ,,Promeni me". Za nagrade će konkurisati i publici dobro poznati filmovi ,,Hamlet", ,,Klopka", ,,Stvar srca", ,,Konji vrani", ,,A3 Rock'n'Roll uzvraća udarac", ,,Guča", ,,Crni Gruja i kamen mudrosti" i ,,Sedam i po". Reč je o filmovima snimljenim 2006. i 2007. godine koji nisu prikazani na prethodnom festivalu u Sopotu. Projekcije filmova iz takmičarskog programa planirane su za 15:00, 17:30, 20:00 i 22:00 časa.
U programu dečjih filmova (van konkurencije u terminu od 10:30), biće prikazani filmovi: ,,Upoznajte Robinsonove", ,,Most za Terabitiju" i ,,Ples malog pingvina".
PRATEĆI PROGRAMI
U okviru SOFEST-a biće održana dva okrugla stola. Na prvom, kome će prisustvovati domaći producenti, tema će biti budućnost SOFEST-a, dok će na drugom biti promovisan Fond za stimulaciju filmskog stvaralaštva grada Beograda na kome će učestvovati predstavnici komisije Fonda, predstavnik Sekretarijata za kulturu grada Beograda i predstavnik Ministarstva kulture. Medijator okruglog stola je Darijan Mihajlović, sekretar Sekretarijata za kulturu grada Beograda.
Pored toga, posetioci SOFEST-a, biće u prilici da tokom trajanja Festivala vide izložbu Alekse Gajića ,,Work in progress Technotise" u galeriji Centra za kulturu Sopot ali i da prisustvuju NOĆI TREJLERA u okviru koje će, puna tri sata, uživati u najatraktivnijim trejlerima iz najnovijih filmskih ostvarenja.
Pretposlednjeg dana Festivala, u četvrtak 12. jula u 17:00, biće održan Pozivni teniski turnir na kome će se takmičiti kompozitor Zoran Simjanović, reditelj Goran Marković i glumci Marko Živić i Bane Trifunović.
Sopot počinje da dobija neki smisao time što daje pare za učešće i za nagrade... To je OK.
Takođe, zanimljiv je event promocija Fonda, i tu može zanimljiva polemika d a se razvije koja naravno neće promeniti aposlutno ništa.
Ali, pozivni teniski turnir. To je genijalno. Pomislio bih da je to Ginger sam smislio ali sam se onda setio da Goran i Simke svako jutro igraju tenis.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/06/zlatna-ljiva-na-b92-blogu.html
Quote from: "crippled_avenger"zlatna-šljiva-na-b92-blogu.html
rekao bih da uvođenje zlatnih malina i kiselog grožđa ima smisla u kinematografiji u kojoj svake godine nastane značajniji broj DOBRIH, VRLO DOBRIH, ODLIČNIH, pa čak I IZUZETNIH filmova, tako da su oni LOŠI tek jedna od mogućih opcija za izbor.
međutim, praviti ovakav izbor ovde, gde se filmovi razvrstavaju isključivo na 'očajan' i 'ne preterano očajan' (odnosno, gde je najveći kompliment nekom domaćem filmu: 'nije baš toliko loš koliko je mogao da bude') zvuči mi krajnje besmisleno.
ipak, stoku treba prcati, pa ako bi se od ovoga izrodilo nešto sa dovoljnom medijskom pokrivenošću, tako da se ovi glasovi i rezultati pročuju i svuda javno obznanjuju (kao 'maline'), MOŽDA bi vredelo pokušati.
naravno, teško da bi iko ikada među srbima bio toliki DŽEK kao npr. ferhufen da dođe i lično primi svoju 'malinu'... ali, ko zna, možda vredi probati?
:idea:
Ja isto mislim da je to besmisleno no, eto, podrzavam svaku akciju koja ima nekakav potencijal, a ova mozda, uprkos mojoj skepsi, ipak ima.
"Promeni me"
u Novom Sadu
R. Radosavljević, 30. jun 2007
NA PRVOM festivalu srpskog filma, koji se održava u Novom Sadu od 3. do 8. jula, u glavnom programu koji je smešten pod naslov Nacionalna klasa, premijerno će biti prikazano devet novih ostvarenja. Publika će imati priliku da vidi filmove "Odbačen", u režiji Miloša Miše Radivojevića, "S.O.S. - Spasite naše duše" Slobodana Šijana, "Kenedi se ženi" Želimira Žilnika, "Bell Epoljue" Nikole Stojanovića, "Agi i Ema" Milutina Petrovića, "Peščanik" Sabolča Tolnaija, "Hadersfild" Ivana Živkovića, "Promeni me", Milana Karadžića, prvi srpski dugometražni animirani film na engleskom jeziku, "Film noir" Srđe Penezića i Rista Topaloskog.
Među autorima ovih filmova, kao jedno od iznenađenja svakako je pojava tandema Milan Karadžić - Stevan Koprivica, koji je poslednjih nekoliko godina prepoznatljiv u komercijalnoj pozorišnoj i TV produkciji. Reditelj i dramski pisac, koji su do sada potpisali nekoliko hit predstava nagrađivanih i na festivalima ("Bokeški De Mol", "Uvala u Malom valu", "Tre sorele"...), TV seriju "M(j)ešoviti brak", prvi put se pojavljuju zajedno i kao autori igranog filma.
- Više od dve decenije sam u pozorištu, poslednjih godina i na televiziji, i čini mi se normalnom posledicom da snimam film. Reč je o maloj, urbanoj priči, žanrovski napravljenoj kao romantična komedija, koja nije pretenciozna, a po dramaturškom profilu negde odgovara predstavama i serijama koje sam radio - kaže za "Novosti" Milan Karadžić.
Pored Miodraga Mime Karadžića, koji igra jedan od glavnih likova, u smešno - tužnoj drami o strahu od starosti, videćemo i Dragana Nikolića, Nedu Arnerić, mladu glumicu Ivanu Popović, Milorada Mandića Mandu... Hit mejker, kakav je Karadžić, ipak nije siguran da li će i film potvrditi komercijalni uspeh onoga što je ranije radio sa Stevanom Korpivicom.
- To se u umetnosti ne zna. Ima mnogo filmova i predstava koji se rade baš sa namerom da "uhvate" gledaoce, a to se, iz ko zna kog razloga, ne dogodi. I obrnuto. Nikada, međutim, ni Stevan Koprivica ni ja nismo išli na "sigurnu kartu" koja ima prolaz kod publike, pa tako ni ovog puta. Osim toga, da bi se kalkulisalo sa nekom komercijalom, mora mnogo više da se uloži, a ovo je, u finansijskom smislu, malo ostvarenje. Radili smo sa jednom kamerom, u scenografiji koja je ili zubna ambulanta, ili kafić, ili soba, a čitav projekat zasniva se na divnim glumcima koji su okupljeni.
Radili smo veoma brzo, čak i možda ishitreno, i to je jedino što zameram sebi kada govorimo o filmu. Naravno, nadam se da će "Promeni me" imati publiku, jer se bavi običnim ljudskim problemima koji su, u određenim godinama, tipični za sve ljude na planeti - ne postoji čovek koji se jednog momenta nije uplašio starosti, i koji nije pokušao, na razne načine, da dokaže da ne pristaje na nju. U tom strahu, spreman je da napravi mnoge, i tužne, i dramatične i smešne gestove - objašnjava Karadžić.
Pored TV Pink, među producentima filma je i Milutin Mima Karadžić, koji kaže da je "Promeni me" napravljen pod uticajem televizije i da bi, uslovno rečeno, mogao da se svrsta i u kategoriju TV filma.
- Igram porodičnog čoveka, imućnog stomatologa koji je zaljubljen u svoju ženu, ali ni on ne može da se pomiri sa činjenicom da polako stari, i tu se, naravno, odmah pojavljuje i ona druga, mlađa. To je, od prilike, lajt motiv na kojem se gradi ova komedija. A posle ko zna koliko pozorišnih i TV projekata, Stevan Koprivica, Milan i ja, napravili smo zajedno i prvi film. Bilo je vrlo zanimljivo, i nadam se da će naše uzbuđenje 7. jula osetiti i novosadska publika - kaže Milutin Karadžić.
SLIKA DORIJANA GREJA
ZA AUTORA scenarija Stevana Koprivicu, "Promeni me", u produkcionom smislu, mogao bi da se nazove i razuđenim TV filmom, o malom čoveku koji sam sebi napravi veliki problem.
- Tema je popularna - muški klimaks sa sindromom Dorijana Greja. Naša ambicija bila je da napravimo melodramu, koja će biti pitka da razbije blokadu negledanosti domaćeg filma, a s druge strane, da ne bude banalna i prizemna. Reč je o sofisticiranom humoru u kome može da se prepozna moj rukopis u odnosu na ono što sam radio za televiziju - kaže Stvena Koprivica.
Nezvanično sam saznao da je Đorđe Milićević, direktor FCS dao ostavku!
Film "Klopka" nagrađen prizanjem "Plavi Anđeo"
Na upravo završenom "Art Film Festivalu" u Trencinu (Slovačka), film "Klopka" reditelja Srdana Golubovića osvojio je nagradu "Plavi Andjeo" za najbolji dugometražni igrani film u takmičarskom programu festivala.
Goluboviću je nagradu na svečanoj ceremoniji uručio proslavljeni režiser Roman Polanski. Ovo je ujedno, četvrto medjunarodno priznanje koje je "Klopka" osvojila posle uspešne premijere na Berlinskom filmskom festivalu. Film je, tako dobitnik "Gran Prix-a" na festivalu u Sofiji, kao i priznanja za najboljeg reditelja i nagrade FIPRESC-I u Wiesbadenu.
Film "Klopka" trenutno se prikazuje u Karlovim Varima, na Festivalu "East of The West", u takmičarskom programu, nakon čega će uslediti prikazivanje na festivalima u Tajpeju, Paliću, Edinburgu, Solunu, Stokholmu..
Plastic Jam
Petak, 06.07.2007.
Od 22h premijera filma "Klabirint"
Posle projekcije, DJs:
Ewox & Fraky
Ulaz je besplatan!
"Klabirint"
Dve devojke dobijaju misteriozan poziv na klupsku žurku, sa sloganom ˝Nisu vam potrebne droge, dovoljna je muzika.˝ međutim pri dolasku primećuju da se nešto čudno događa, naime svi ljudi su tamo već po nekoliko dana, i niko se ne buni. U trenutku kad shvate da je to u stvari experiment zlog naučnika koji ispod muzičke matrice provlače hipnotički zvuk ispod 10 Hertza - jedna od njih pokušava da nadje izlaz. Dakako uz sve peripetije kroz koje će proći u tom nastojanju - umešaće se ljubav.
:lol: :lol: :lol: :lol:
Neka ubace malo jeftine lezbo-akcije i ja ću biti zadovoljan.
Quote from: "Meho Krljic":lol: :lol: :lol: :lol:
Neka ubace malo jeftine lezbo-akcije i ja ću biti zadovoljan.
Takođe!
QuoteDakako uz sve peripetije kroz koje će proći u tom nastojanju - umešaće se ljubav.
Pretpostavljam da se ovo odnosi na ljubav između glavnih junakinja?
Quote from: "crippled_avenger"Nezvanično sam saznao da je Đorđe Milićević, direktor FCS dao ostavku!
:| :| :|
treba prvo poslati inspekciju da uradi reviziju svih stvari koje je on tamo mutio!
Ponovo na turneji
Film i televizijska serija "Turneja" po scenariju i u režiji Gorana Markovića, snimaće se od oktobra u Republici Srpskoj, gde se i odvija dobar deo radnje drame igrane sa velikim uspehom u Ateljeu 212. Pozorišni komad bio je ovenčan nagradom za najbolji tekst na Sterijinom pozorju, a sada je i filmski scenario dobio prvu nagradu Ministarstva kulture. Ugovor o zajedničkoj realizaciji projekta potpisali su u ponedeljak Nikola Mirkov, direktor Televizije Srbije, i Svetozar Cvetković, osnivač producentske kuće "Testament film".
- Projekat se rodio još pre jedanaest godina, kao moja lična reakcija na užasna zbivanja, ali tada nije bilo moguće snimanje filma te je scenario prerađen u pozorišni. Priča o grupi glumaca koji početkom devedesetih kreću na "tezgu" u Republiku Srpsku, pokazuje u kojoj meri je rat, koji sam pokušao da sagledam iz malo drugačije vizure - kao apsolutno stradanje ljudskog dostojanstva, ponižavajući za sve - rekao je Marković.
- Uprkos toj nimalo veseloj temi, ovo ipak neće biti depresivan film, već je reč o komediji.
U najgorim vremenima, 1993. godine, pokušavajući da na brzinu zarade neke pare, akteri drame nepromišljeno polaze na kratku "turneju" tokom koje uleću u ratni vihor. Tako drama o glumcima i njihovim karakterima prerasta u ratnu, a ratna zbivanja ovde su samo dekor za njihove unutrašnje doživljaje.
Koproducent projekta je i Tihomir Stanić, umetnički direktor Narodnog pozorišta u Banjaluci, sa kućom "Balkan film".
...i josh on the same topic...
UGOVOR O SNIMANJU FILMA I SERIJE 'TURNEJA' GORANA MARKOVIĆA
testamentfilm Direktor Televizije Beograd, Nikola Mirkov i osnivač producentske kuće 'Testament film' Svetozar Cvetković, potpisali su ugovor o zajedničkoj realizaciji filma i serije 'Turneja', po scenariju i u režiji Gorana Markovića, koji će biti sniman od oktobra u Republici Srpskoj.
Marković, autor istoimene pozorišne drame, rekao je da je projekat zamislio pre 11 godina, kao 'ličnu reakciju na užasna događanja' sa početka prošle decenije, ali da u to vreme nije mogao da snimi film.
'Zahvaljujući Ivani Dimić, tada dramaturgu u Ateljeu 212, projekat je doživeo transpoziciju u pozorište i to uspešnu - dobili smo i Sterijine nagrade - a sada se evo reinkarnira kao film o grupi glumaca koji usred rata odlaze na 'tezgu' u ratno okruženje', dodao je Marković.
Prema njegovim rečima, tokom obilaska lokacija u pripremi filma ispostavilo se da je najpraktičnije da se sve snima u Republici Srpskoj, gde se veliki deo priče i dešava.
'Ranije nisam bio tamo i tekst sam pisao na osnovu ličnih osećanja. Čini mi se da sada scenario ima bolje 'uzemljenje', da će mu ovo preseljenje udahnuti nešto novo i obogatiti ga', rekao je on.
'Osnovna tema je kako je rat ponižavajući. Film neće imati ambicije da rekonstruiše događaje istorijski ili politički, nego će ih prikazati kroz prizmu jedne grupe glumaca iz Beograda koji kreću usred rata na neku tezgu u Republici Srpskoj', rekao je autor.
'Kreću iz različitih razloga, da za kratko vreme zarade neke pare, iz ludila, naivnosti, gluposti. Oni upadaju u haos i kroz njih će taj rat biti 'prelomljen' kao mehanizam u kojem svi doživljavaju ponižavanja, u kojme se uništava ljudskost', ispričao je on.
'To sve deluje dosta ozbiljno, čak depresivno, ali će ustvari biti komedija', istakao je Marković, najavivši da svi glumci, po scenariju, preživljavaju.
Mirkov je izrazio radost što će RTS ponovo sarađivati sa Markovićem i podsetio na uspeh prethodnog projekta 'Kordon' koji je dobio prvu nagradu na festivalu A-kategorije u Montrealu.
'Televizija nastavlja da pomaže koliko može domaći film, a i svoj program, jer će 'Turneja' doći i na naš ekran', dodao je on.
Izvršni producent Cvetković rekao je da je ovo treći projekat 'Testament filma', koji je dosad snimio dva filma Miloša Radivojevića - 'Buđenje iz mrtvih', koji je prikazan prošle godine na Festu i 17 festivala u svetu, kao i 'Odbačen', koji će imatu premijeru na prvom Filmskom festivalu Srbije narednih dana u Novom Sadu.
'Današnje potpisivanje ugovora najavljuje našu premijeru i za sledeći nacionalni festival', rekao je on, istakavši da je 'Turneja' dobila sredstva i na konkursu Filmskog centra Srbije, a da je još jedan koproducent 'Balkan film' iz Banja Luke.
Osnivač 'Balkan filma' je poznati beogradski glumac Tihomir Stanić koji je angažovan i kao umetnički direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske.
'Drago mi je da je scenograf Veljko Despotović prihvatio predlog za lokacije snimanja u Banja Luci, Derventi, Prijedoru i Kozarskoj Dubici, kao i da se reditelj odlučio za više glumaca iz banjalučkog teatra. Nadam se da će to biti dobar početak kinematografskog života u tom regionu', rekao je Stanić.
El' neko gled'o tu "Turneju" u Ateljeu 212?
Quote from: "Ghoul"nego, dimbo, nikad nisi reagovao na moj predlog za scenario
48 SATI: SAHRANA
ne moraju samo horori, nego svi žanrovi...
a '48 sati: redaljka'? vec kada smo kod drugih zanrova...
jeste da bi, u slucaju ovog zanra, scenarij bio nesto skrtiji po pitanju desavanja izuzev cisto
akcionih scena, ali mislim da i sama
akcija nudi prostora za mastovita rijesenja.
Quote from: "David"a '48 sati: redaljka'? vec kada smo kod drugih zanrova...
uh, to bi već moralo da ima podnaslov MARATONCI TRČE POČASNI KRUG 2!
a pitanje je i da li imamo adekvatne maratonce za tako zahtevne uloge!
Ili Ko to tamo zeva i Sta to tamo seva !!!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fr%2Fhappy.gif&hash=f438a5567f8731cd4002e39a48c5aeecb01f62d2)
Quote from: "Death Wish"Quote from: "crippled_avenger"Nezvanično sam saznao da je Đorđe Milićević, direktor FCS dao ostavku!
:| :| :|
treba prvo poslati inspekciju da uradi reviziju svih stvari koje je on tamo mutio!
ja sam cula da je ceo odbor kao dao otkaz.
Quote from: "otaku"Quote from: "Death Wish"Quote from: "crippled_avenger"Nezvanično sam saznao da je Đorđe Milićević, direktor FCS dao ostavku!
:| :| :|
treba prvo poslati inspekciju da uradi reviziju svih stvari koje je on tamo mutio!
ja sam cula da je ceo odbor kao dao otkaz.
Ja sam cuo da je za sutra zakazano streljanje !(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Faiw%2Fdiablo.gif&hash=32f5f75332130bccce5504f2b55a586b0aeca4e6)
Quote from: "otaku"Quote from: "Death Wish"Quote from: "crippled_avenger"Nezvanično sam saznao da je Đorđe Milićević, direktor FCS dao ostavku!
:| :| :|
treba prvo poslati inspekciju da uradi reviziju svih stvari koje je on tamo mutio!
ja sam cula da je ceo odbor kao dao otkaz.
odbor je valjda dao otkaz kada je Dragojevic dobio pare za snimanje od drzave mimo njihovog konkursa.
Đorđev odlazak je pod velom misterije.
On je navodno dao ostavku pošto je neko kao nešto hteo da iskoristi FCS, ne znam tačno šta i prošle sedmice je ta informacija bila sveprisutna na ulici.
Međutim, ubrzo je Đorđe u privatnim susretima to demantovao.
Ne znam tačno šta je razlog ostavke, a načuo sam da je ceo proces oko ostavke obustavljen pošto je Đorđe employee Ministarstva i ne može da da ostavku tek tako već to mora da se usvoji.
Međutim, meni se čini da je on verovatno napravio neki dogovor sa mafijom i da su odlučili da ostane tu. Konačno, FCS nikada nije bio manje nego kooperativan prema njihovim aktivnostima.
Ja sam cuo da je Djordje jos prosle godine hteo da podnese ostavku jer je navodno u proslogodisnju komisiju ubacen Boban Skerlic da bi dao novac za film "Na lepom plavom Dunavu", nakon cega su u filmu igrale njegova zena Bojana i njegova svastika Ana, dok je producent iz senke navodno bio njegov tast Bojan Maljevic.
Djordja su tada jedva namolili da ostane, obecavajuci mu da se slicne kontroverzne odluke nece ponavljati. Medjutim, kap je prelila casu kada je na ovogodisnjem konkursu Bjelin minion Ivan Zivkovic uspeo da izdejstvuje da novac dobiju dva produkta popularnog Draganceta, kako bi ovaj sledece godine imao sta da prikazuje na svom nacionalnom festivalu i kako bi se licno pobrinuo za kvalitet programa istog.
Djordje je prelomio i odlucio da njegova nominacija za oskara vise nece davati legitimitet takvim mutnim radnjama, pocepao svoj ugovor i zatvorio vrata fcs-a jednom zauvek...
03.07.2007.
Izvor: PRESS
HOLIVUD U BEOGRADU
Majkl Medsen i Peđa D Boj u prostoru napuštene fabrike šećera na Čukarici juče snimali film ,,Srpski ožiljci"
Sablasni prostor napuštene fabrike šećera na Čukarici juče je pretvoren u pravi Holivud, a Beograd je posle brojnih muzičkih zvezda ugostio i pravu svetsku filmsku zvezdu - Majkla Medsena.
Pijani Medsen lomio po hotelu ,,Moskva"
Iako je početak snimanja bio najavljen za osam časova, Majkl Medsen je na lokaciju snimanja stigao sa velikim zakašnjenjem. Kako su nam u poverenju rekli članovi ekipe filma, holivudski superstar je kasnio jer se po dolasku u Beograd ,,družio s flašom":
- Osoblje hotela ,,Moskva" ostalo je zapanjeno količinom pića koje je Medsen sručio u sebe prethodne večeri. Nastradao je čak i jedan šteker u njegovoj hotelskoj sobi - kaže sagovornik Pressa, koji je insistirao na anonimnosti.
Ćudljivi Amerikanac, najpoznatiji po ulogama u filmovima Kventina Tarantina (,,Ulični psi", ,,Kil Bil") glavna je zvezda filma ,,Serbian Scars" (,,Srpski ožiljci"), koji u Beogradu snima američki režiser Brent Haf. Ekipa filma, u kojoj se pored Medsena nalaze i naš glumac Vladimir Rajčić, američki majstor kung-fua Majkl Dakaskos i muzičar Peđa D Boj, ubrzano snima akciono ostvarenje u kome se prepliću balkanska ratna prošlost, zavera za uništenje čitavog sveta i, naravno, vrela ljubavna priča.
Iako je prethodne večeri, prema rečima njegovih kolega, ,,prilično presisao", čim je klapa označila početak snimanja Medsen je pokazao kako radi glumac koji iza sebe ima više od sto uloga: naloge režisera ispunjavao je bez pogovora, a akcione sekvence izvodio sa brutalnom preciznošću, koja čini da glumljeni pokreti pljuvanja na prašnjav pod šećerane i šutiranje stolice deluju kao stvarna agresivnost.
Peđa D Boj - zli naučnik Zlatan
Peđa D Boj kaže za Press da je oduševljen prilikom da glumi u ovom filmu: - To što mi je ponuđena uloga na tako iznenadan način za mene je bilo nešto neverovatno i fantastično! Činjenica da imam priliku da glumim sa jednim Majklom Medsenom govori da je moj život, prepun uspona i padova, trenutno u velikom usponu. U filmu igram doktora Zlatana, naučnika koji radi na pripremi hemijskog oružja - govori poznati muzičar i jedan od učesnika ,,VIP Velikog brata".
Mlada glumica Jana Milić (glumi Albanku Suzanu) osetila je na svojoj koži kako izgleda bliski susret sa holivudskom zvezdom. Posle jedne od vatrenijih scena, u kojoj pada u zagrljaj Majklu Medsenu, požalila se članovima ekipe: - ,,Auuuu, skroz me je izvatao!"
Režiser Brent Haf ekskluzivno za Press kaže da od ovog filma ne očekuje neki veliki umetnički domet, ali se nada da će ,,Serbian Scars" biti, pre svega, zabavno ostvarenje:
- Ovo će biti akcioni film koji će se, nadam se, publici svideti i držati je na ivici sedišta u bioskopu. To je ono što mi u Americi zovemo ,,film za uz kokice"!
O ulozi Majkla Medsena Brent Haf kaže:
- Madsen glumi klasičnog negativca. Njegov junak nije, ipak, obična ,,sirovina", već sofisticirani zločinac koji svoja nedela priprema svirajući klavir. Njegova uloga je bitna, ali nije velika. To je više ,,kameo" rola - kaže Haf, i otkriva da je za njega poznanstvo sa Peđom D Bojom najveće iznenađenje koje je doživeo tokom snimanja filma ,,Serbian Scars":
- Peđu sam upoznao jedne neverovatne večeri, kada su me prvo odveli na koncert grupe ,,Divlje jagode", da bih potom završio na žurki na vodi, na splavu ,,Olimpik". Čim sam upoznao Peđu, pomislio sam da je taj čovek istovremeno Leonard Koen, Dejvid Bouvi i Tom Vejts! Odmah sam mu ponudio ulogu doktora Zlatana, nisam imao druge - euforično govori američki režiser.
Film ,,Serbian Scars", osim na lokaciji stare Šećerane, snimaće se i na beogradskim ulicama, kao i na Kalemegdanu, a publika će moći premijerno da ga pogleda tokom sledeće godine.
N. KOSTIĆ :D
05.07.2007, BEOGRAD
Izvor: PRESS
BG HOLIVUD
Vladimir Rajčić, glumac i scenarista filma "Srpski ožiljci": Posle Medsena, u Beograd dovodim Džesiku Bil i Entonija Hopkinsa
Posle Majkla Medsena, koji ovih dana u Beogradu snima film "Srpski ožiljci", Vladimir Rajčić, glumac, producent i scenarista ovog ostvarenja najavljuje da će uskoro u Beograd dovesti i Džesiku Bil i Entonija Hopkinsa.
U razgovoru za Press Rajčić objašnjava da su "Srpski ožiljci" kruna njegove karijere i da je ponosan što će Srbi konačno u nekom holivudskom spektaklu biti prikazani u pozitivnom svetlu.
Sergej glumi Šiptara, Medsenovog mafijaša
U filmu "Srpski ožiljci" pojaviće se i Sergej Trifunović. Jedan od najboljih srpskih glumaca tumači ulogu negativca, Šiptara Agima, što je drugi put u njegovoj karijeri da se na velikom platnu bori na strani "neprijatelja s juga" (glumio i šiptarskog mafijaša u "Stršljenu").
- Sergej Trifunović je fenomenalan glumac i u "Srpskim ožiljcima" će glumiti Šiptara, mafijaša i desnu ruku Majkla Medsena. I njegova uloga neće biti glavna, ali će svakako scene u kojima se borimo protiv Trifunovića i Medsena biti više nego upečatljive - kaže Rajčić.
- Drago mi je što sam uspeo da se izborim da se jedan holivudski film snima u Srbiji, a da istovremeno Srbi ne budu negativci, već da svi vide da smo miroljubiv narod. Već na samom početku veliki filmski studiji želeli su da otkupe moj scenario, a činjenica da je "Vorner" i dalje zainteresovan za moj film veoma prija - kaže Rajčić, i dodaje:
- Snimanje je u punom jeku, i upravo se spremamo da radimo scene u kojima se ja, kao Srbin Aleks, borim protiv Majkla Medsena, koji me, kao šiptarski mafijaš Drek juri po čitavom Beogradu. Medsenovo ime u filmskom svetu znači pečat na potvrdu da je reč o pravom spektaklu, iako njegova uloga nije jedna od glavnih. Nadam se da ćemo uspeti da "Srpski ožiljci" premijerno prikažemo u decembru ove godine, i to prvo u Beogradu, a potom i u Los Anđelesu, Njujorku, Čikagu. Sjajna je vest i da smo već pozvani na sledeći Kanski festival, kao i na Sandens i Trejbeka festival.
Ekskluzivno za Press, ovaj rođeni Pećanac, koji već duže od 12 godina živi i radi u Americi, otkriva da će posle Medsena u Beograd dovesti još neke holivudske velikane:
- Na beogradsku premijeru "Srpskih ožiljaka" sa mnom će stići i holivudska zvezda Džesika Bil, inače moja najbolja prijateljica, sa kojom ću ove godine u Beogradu snimati i jednu ljubavnu dramu. U pregovorima sam da se u tom filmu pojavi i legendarni Entoni Hopkins - kaže Rajčić.
S. Jovanović
Generacija srezanih krila
ZA SEVE tvrdi da je apsolutni zaljubljenik u teatar. Glumica Aleksandra Janković, koju dobro poznaje pozorišna publika priznaje da još nije uspela da otkrije zanos pred filmskom kamerom . Režiser Miša Radivojević, ipak, ju je privoleo da zaigra u njegovom ostvarenju ,,Buđenje", a sada i u ,,Odbačnom", koji je premijerno prikazan preksinoć na Filmskom festivalu Srbije.
Kada je snimala prvi put sa Radivojevićem pojavila se samo nekoliko puta u kadru. Nije to bila uloga koju je trebalo dugo graditi, ali joj je bilo značajno, da bude deo tima, koji stvara neku sasvim drugačiju i posebnu priču. Kao i svi glumci i Aleksandra ističe da u Radivojevićevim pričama nema glavnih i sporednih likova. Svi su važan deo, bez koga se ne bi sagledala celina.
-Kod Miše se dešavaju stvari i van kadra - priča glumica.- I to je ono što je uzbudljivo. Imala sam sličan osećaj kao kad sam na probi u pozorištu. Zato sam rekla da ovo što sam radila sa Mišom postaje standard za mene na filmu. Ništa ispod toga mi niko neće podvaliti. Imam dovoljno godina i sad već i dovoljno vere u sebe. Mogu samo da budem nesigurna pred kamerama ili da se dvoumim da li je neka uloga za mene, ali sam precizno uspostavila kriterijume.
Jedan od njenih kriterijuma je i iskrenost u iskazu, koju je osetila radeći i u ,,Odbačenom". Radivojević je za Aleksandru veliki umetnik i u tome što bol, iznosi na jedan lagodan način, pa se čoveku čini da sopstvenu muku lakše podnosi.
-Većina ljudi sa ovih prostora nosi to u sebi - kaže Aleksandra Janković.- Najbolji primer za to su pre svih generacije rođene šezdesetih godina, zaleđene u nekom prošlom vremenu. Sada ti ljudi imaju 45 do 50 godina. Oni su u svom najvećem naponu, u uzletanju stali. I ja sam postala rob tog vremena i ozbiljno mi to smeta, jer vreme neumitno ide. Kao da me drži u mestu, a jednog dana će početi da me vraća u nazad .Gledam to svakodnevno u svom okruženju. Meni bliski dragi ljudi osećaju se kao da su im srezana krila. Ozbiljno sam sebi pripretila da ne smem biti više deo te priče .
KAO MILKA FORCAN
LIK koji Aleksandra igra u filmu, podseća je, kako kaže na Milku Forcan. Mada ne čita novine i ne gleda televiziju 17 godina, kaže da joj je ova žena ostala ,, u oku" i da se zato njome i bavila u filmu.
-Prototip je današnjeg vremena, verovatno odgovorna, nezaustavljiva žena - kaže Aleksandra. - Svaka joj čast, treba uspeti među tim vucima, a biti i dalje žensko.
Lažem da sam duhovit
Radmila Radosavljević, 4. jul 2007
U PROGRAMU kojim se predstavlja nova srpska produkcija, na prvom filmskom festivalu u Novom Sadu u sredu je premijerno prikazan film "Odbačen", scenariste i reditelja Miloša Miše Radivojevića. Iako je zagovornik "teze" da "umetnik danas ne može da smisli ništa strašnije od onoga što čini našu svakodnevicu", iz njegove filmske radionice ipak je izašla dramatična i bolna priča o relativno mladom čoveku, koji je izgubio sve važne vrednosti koje čine život - ljubav, prijatelje, posao, optimizam, perspektivu...Film je završen krajem prošle godine, a tematski i žanrovski predstavlja nastavak ostvarenja "Buđenje iz mrtvih", koje je prikazano u glavnim programima dvadesetak internacionalnih festivala.
U ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", reditelj čiji su filmovi od "crnog talasa" do danas obeležili značajno poglavlje eks jugoslovenske i srpske kinematografije, kaže da je "Odbačen", baš kao i "Buđenje iz mrtvih", njegova intimna, testamentarna umetnička priča.
- Nisam slagao kada sam rekao da me se i novi film lično veoma tiče, jer i ne umem drugačije da pristupam filmu - moj novi junak nema političkih, ekonomskih, nacionalnih problema, ali je čitava njegova intimna tragedija koju doživljava odraz onoga što čini našu svakidašnjicu. U "Odbačenom", kao i u prethodnom filmu, uradio sam nešto vrlo intimno - "povratio" sam celog sebe. Iako ljudima danas nije ni do čega, a sve ono što biste mogli da im pokažete na filmu u jednom dramatičnom kontekstu oni već imaju u vlastitom životu, ipak imam potrebu da pravim filmove kojima rešavam problem vlastite borbe s vremenom.
* Junak filma "Buđenje iz mrtvih" ustaje iz groba da bi popravio nešto što je uradio za života, ali se vraća u grob jednako nesrećan. Odakle toliki pesimizam?
- Posle svega što nam se dogodilo, tako sada vidim život. Moja recepcija sveta je mračna, i hvatam sebe da, kad god sam vedar i imam nadu, u stvari lažem. Mislim da danas nema velikih razloga za optimizam i ostvarenje neke moguće utopije. Svet je sam sebe zatvorio i utopio. Pripadam, međutim, onoj vrsti ljudi koji ne mogu da se pomire sa tim da film ne može da menja svet, i duboko verujem i sada da ima snagu da nas učini boljim. Ali, svestan sam i da je vedriji pogled na stvari verovatno poželjniji, pogotovu danas kada su ljudi anestezirani od svega strašnog što su proživeli.
* Kako neko ko bi privatno mogao da bude oličenje vedrog i duhovitog čoveka, može da pravi tako mračne priče i još da tvrdi da su sa ličnih, intmnih pozicija?
- Uobražavam da imam smisla za humor, mnogo volim da se smejem, najpre sebi, a onda drugima, pa neki ljudi misle i da sam duhovit. čini mi se da sam vedar čovek, i trudim se da to zadržim, ali imam utisak da više ne možemo da odvojimo privatni život od onoga što je oko nas i da smo, nažalost, izgubili zadovoljstvo življenja, ma kako ovo patetično zvučalo.
EROTSKE FANTAZIJE
* Snimili ste verovatno najlepše erotske scene u našoj kinematografiji, a od erotike niste odustali ni u dva poslednja filma tako ozbiljne tematike. Da li i danas imate potrebu da potvrđujete reputaciju "pornografa" koju ste davno dobili?
- Erotika je u svojoj suštini jako mračna, ali je i najsvetačkiji deo ljudske prirode i najjače jezgro koje postoji u čoveku - ništa u ljudskoj prirodi nije tako snažno kao potreba za erotskim, i ništa ne može da se meri sa tom željom. Ljudi žele da žive da se ne bi rastali od svoje erotske suštine, i sve što imaju u životu trampili bi za erotiku. Ali, možda je erotika u mojim filmovima samo deo erotske fantazije i neostvarenih snova, iako i danas ima onih koji sumnjaju u to.
TREĆA PRIČA
* Uveliko se već govori i o vašem trećem filmu koji bi trebalo da zaokruži trilogiju?
- Da, jer je period od 15 godina koji želim da obuhvatim u svojoj priči preširok i objektivno ne može da stane u tri - četiri sata, a ne zbog nekakve moje pretencioznosti. Za treću priču već sam sklopio ideju, a u septembru završavam scenario. Ono što je, međutim, najteže za mene, kao i za mnoge ljude koji se bave ovom umetnošću jeste kako da se oslobodim potrebe da snimam, iako mislim da je bolje da klinci rade, a da se matorci lagano odvikavaju od filma.
At its latest meeting July 1-3, the board of the Council of Europe's Eurimages Fund has agreed to back 12 new feature films with a total of $6m(Euros 4.38m).
The selections include new films from Lukas Moodysson, The Chorus director Christophe Barratier and from Palme d'Or winners the Dardenne brothers.
The films backed are:
Eleve libre, directed by Joachim Lafosse (Belgium-France)
Europolis, directed by Corneliu Gheorghita (Romania-France)
Faubourg 36, directed by Christophe Barratier (France-Germany-Czech Republic)
Home, directed by Ursula Meier (Switzerland-France-Belgium)
J.A.C.E. - Just another confused Elephant, directed by Menelaos Karamaghiolis (Greece-Portugal-Turkey-The Former Yugoslav Republic of Macedonia)
La Vida Loca Made in USA (documentary), directed by Christian Poveda (France-Spain-Mexico)
Le Silence de Lorna, directed by Jean-Pierre et Luc Dardenne (Belgium-France)
Les enfants de Timpelbach (family film), directed by Nicolas Bary (France, Belgium, Luxembourg)
Les Grandes Personnes, directed by Anna Novion (France-Sweden)
Mammoth, directed by Lukas Moodysson (Sweden-Germany-Denmark)
Pluto/Male Oslavy, directed by Zdenek Tyc (Slovakia-Czech Republic-Italy)
Sveti Georgije Ubiva Azdahu, directed by Srdjan Dragojevic (Serbia-Bosnia and Herzegovina-Bulgaria)
Support was awarded to the following distributors for specific film releases: Poool Filmverleih (Austria), Art Servis (Bosnia And Herzegovina), Art Zone (Bosnia And Herzegovina), Blitz Film & Video (Bosnia And Herzegovina), EKRAN (Bosnia And Herzegovina), Heft Production (Bosnia And Herzegovina), Ug Obala Art Centar (Bosnia And Herzegovina), Marigold Films (Bulgaria), Vadi Van Kris (Bulgaria), Ucd-Distribucija (Croatia), Asc Distribution (France), Sanartfilm (Germany), Youth Cultural Center (The Former Yugoslav Republic Of Macedonia), Asociata Moebius (Romania), Chicago Tour Srl (Romania), Clorofilm Romania (Romania), S.C. Cinecorvin Srl (Romania), Cinears (Serbia), Mcf Megacom Film (Serbia), Mirius Tuck (Serbia), Orion Invest Film (Serbia), Euro Film Dooel (The Former Yugoslav Republic Of Macedonia), Pro Vision (Serbia), Union Film (Serbia), Starlet Media (Sweden), Balkan Film (The Former Yugoslav Republic Of Macedonia), Manakifilm (The Former Yugoslav Republic Of Macedonia), Bir Film Ithalat (Turkey) and Chantier Films (Turkey).
Eurimages theatres support programme has now added Cinecity Kipa in Izmir, Turkey.
Čak i zle korporacije pokazuju razumevanje za nas...
http://www.fresh.mccann.co.yu/blog?s=blog&id=111&commented=0#txpCommentInputForm
Quotekao šiptarski mafijaš Drek
:?
Možda mu je pravo ime u tom filmu Izmet Fekali ili nešto slično?
Premijera Šijanovog filma ,,S.O.S" u Novom Sadu
Komedija o našim naravima
Film ,,S.O.S." reditelja Slobodana Šijana premijerno će biti prikazan večeras na Filmskom festivalu u Novom Sadu. ,,S.O.S. Spasite naše duše" jeste crnohumorna komedija iz vremena SFRJ, čija priča obrađuje psihološku temu - potrebu ljudi za nadmetanjem, isticanjem i trijumfom u maloj grupi.
Sedmoro ljudi učestvuje u izboru za najplemenitije delo godine. Učesnici izbora stižu u motel ,,Jezero", na granici Srbije i Hrvatske, da bi se pripremili za poslednji čin takmičenja. Iako u tom periodu, na tom delu Balkana izbijaju društveno-etnički sukobi i počinje rat u Hrvatskoj, sedam učesnika sebično insistira na tome da se takmičenje za najvećeg heroja godine nastavi. Poenta ove tragikomične priče jeste da je ova mala grupa egoista nesposobna da shvati pravu stvarnost koju uporno negira, stvarnost koja ide ka krupnim promenama u kojoj nema vremena za podvige iz prošlosti.
Glumačku ekipu filma ,,S.O.S." čine Lazar Ristovski, Dragan Bjelogrlić, Katarina Radivojević, Vuk Kostić, Slavko Štimac, Neda Arnerić, Bogdan Diklić, Predrag Ejdus, Boro Stjepanović...
Vuk Kostić se našao u ulozi jednog od takmičara.
- Igram pilota koji je spasao život jednoj devojci Milici. Ona je upala u led, i da je ja nisam spasao, bila bi mrtva. Tim činom ja se borim za podvig godine. Osim toga, pilot kojeg tumačim, ima veliki problem sa ženama u smislu da ne može da ih pročita i shvati. Celo takmičenje za podvig godine gubi svoj smisao i suštinu u onom trenutku kada takmičari počnu jedni drugima da podvaljuju. Smeštaju razne smicalice jer svi žele da pobede i domognu se novca i slave - priča glumac Vuk Kostić koji ne krije zadovoljstvo što je bio deo ekipe filma koji je režirao Slobodan Šijan.
- Ovo je, posle dugog niza godina, prvi film koji je Šijan režirao. To je čovek koji je stvorio ,,Maratonce", ,,Ko to tamo peva"... neke kultne filmove. Devedeset odsto glumca koji su glumili u tim filmovima, našli su se i u filmu ,,S.O.S.". Sve su to kvalitetni i veoma dobri glumci koji su se odlično snašli u ovoj priči, komediji koja govori o životu jedne grupe ljudi pred početak rata u Hrvatskoj - kaže Vuk Kostić.
Neočekivani lični razlozi
Direktor Filmskog centra Srbije Đorđe Milićević u petak je zvanično podneo neopozivu ostavku. U pismu koje je uputio srpskom ministarstvu kulture navode se razlozi njegovog odlaska sa čelnog mesta ove institucije kulture koja je formirana pre dve godine. Mada su, kako se priča, razlozi i lične prirode, jer je on zbog novog posla napustio dom u Americi, sigurno je došlo i do neslaganja sa Vojislavom Brajovićem, ministrom kulture.
Đorđe Milićević bio je prvi direktor Filmskog centra koji je imenovan pre dve godine sa namerom da se uvede red i sistem u domaću kinematografiju. Mada je jedne godine bilo nezadovoljnih "filmadžija", zato što nisu prošli na konkursu, naredne godine date su pare gotovo svim kandidatima. A, tek na poslednjem takmičenju konačno su stvari u Filmskom centru dovedene u red. Napravljeno je nekoliko konkursa za scenario, dokumentarni film, kooprodukcije... Posle tog izbora kao da su iz Filmskog centra stizali nagoveštaji da se stvari u našoj kinematografiji postavljaju na svoje mesto.
Posle ostavke Milićevića, ostaje da se vidi koga će, narednih dana, Ministarstvo kulture postaviti za novog direktora.
"...Počeo sam da snimam nov film, dramu "Badnje veče". Snima se u Aranđelovcu... U ovom novom filmu reč je o ideologiji koja je postojala kod nas za vreme Drugog svetskog rata, i moram da napomenem da film nema političku pozadinu. Dva brata se vraćaju kući iz rata na Badnje veče, jedan je partizan, jedan četnik...- otkriva Slobodan Ćustić nakon premijere PEŠČANIKA.
Danas smo, Žena Mehovog Života i ja bili u poseti setu novog filma Brenta Huffa SERBIAN SCARS.
Na ideju da se uopšte ide na set je došla ona, i prvo se raspitala kako se može kontaktirati Brent Huff dok je u Beogradu. Žena Mehovog Života smatra je Brent Huff u svoje vreme bio najtalentovaniji preformer koji je radio u žanru akcionog filma i ispričala mi je vrlo utemeljenu teoriju kako je njegova karijera uništena a on dezavuisan kako bi njegovo mesto zauzeo Michael Dudikoff u čemu je nemalu ulogu imao i KGB.
Na snimanju Brent Huff je odavao utisak Lazara Stojanovića američkog akcionog filma 80ih. "They snapped my spine", rekao je ovaj autentični disident kada smo ga upitali zašto se više nikada nije udružio sa Sho Koshugijem.
Šalu na stranu.
Dakle, danas smo Žena Mehovog Života i ja zaista bili na setu SERBIAN SCARSa Brenta Huffa i to ne bi li videli Michaela Madsena. Mogu da posvedočim da je ona najveći Madsenov fan koga poznajem, i ne samo da savršeno poznaje njegovu filmografiju već i njegov književni rad.
Od juče se krčkala ideja o odlasku na set, i ničega ne bi bilo da u ekipi nismo imali svog insajdera koji nam je rekao vreme i mesto kada treba da se pojavimo.
Naša ekspedicija je pošla od McDonald'sa na Slaviji sa strepnjom da li ćemo naći studio u kome se sve snima.
Oboje smo poneli fotoaparate a ja sam za potpisivanje poneo i DVD KILL BILL i VHS RESERVOIR DOGS. Nastojao sam da Madsenu ponesemo originalne kopije njegovih filmova, iako mi se čini da on verovatno shvata da je tužan onaj film koji niko ne narezuje.
Na poklon sam mu poneo i flašu domaće šljivovice sa hand made etiketom na kojoj je pisalo TO THE BEST ACTOR ALIVE AND THE LAST MAN STANDING.
Snimanje se održavalo u Foxovom studiju na zagrebačkom putu i nalaženje tog studija nije bilo toliko komplikovano kako smo u početku mislili.
U samom studiju su svi bili predusretljivi, i imali smo sreće da je naš insajder plasiran dosta visoko u hijerarhiji ekipe, odnosno da sam sreo i neke srpske filmske radnije koje poznajem.
Proveli smo nekih pola sata gledajući kako ekipa priprema scenu bez Madsena, da bi u jednom trenutku pomoćnik režije izrekao čarobne reči GET MADSEN
Sledećih sat-sat i po smo prisustvovali snimanju jedne generic scene pretnje i mučenja, ali još više Madsenovom raskravljenju. Naime, na prvi dubl je došao dosta hladno, ali je vremenom postajao sve opušteniji i šalio se sve više. Doduše, dosta je i improvizovao, i iako ekipa to odbija da prizna, u nekim kasnijim dublovima je dodavao rečenice koje dosta komplikuju sam plot i nisu samo detalj.
SERBIAN SCARS se poprilično snima sam od sebe. Ulazak Madsena i Sergeja koji ranjenom i izmučenom Steve Agnewu (Englez iz filmova Raše Andrića koji radi na B92)pokazuju zarobljenu Janu Milić, snimljen je iz pet pozicija kamere, i nijedna pozicija nije snimana iz više od dva dubla plus proba.
Doduše, moramo imati na umu da je scena toliko generic da bi i Žena Mehovog Života i ja verovatno bez čitanja teksta uspeli da je ubodemo iz prve.
Mike izgleda odlično. Smršao je. Jako je vedar, ume da se našali, i svestan je svoje pop kulturne persone tako da je vrlo samoreferentan.
Ono što je mene posebno oduševilo jeste da Madsena ne mrzi da stoji pored kamere i baca replike svojim kolegama kada su u krupnom planu, što recimo ni mnogi srpski glumci ne vole da rade. Inače, Madsen je u jednoj takvoj situaciji, na snimanju filma GETAWAY Rogera Donaldosna, skinuo pantalone ne bi li izvukao pravu reakciju od Aleca Baldwina.
Brent Huff inače na setu nosi majicu VADI BUDALU koju mu je poklonio Peđa D'Boy i jako se opbradovao kada sam mu rekao da sam ga gledao u filmu NINE DEATHS OF THE NINJA. Film je vrlo jasno koncipiran u knjizi snimanja tako da nisam primetio da Brent nešto mnogo interveniše niti da daje neke naročite indikacije glumcima.
danas je bio wrap Madsenove uloge u filmu. Ekipa ga je pozdravila velikim aplauzom a oni ih je pozvao da aplauzom pozdrave sami sebe i izvinio im se što je na početku snimanja bio malo umoran i težak za rad.
Sergej mu je tada predao piće koje sam doneo u ime cele ekipe (pošto se oni nisu setili da kupe), ali mu je posle objasnio da je to piće koja sam ja doneo. Madsen se pošteno islikao sa nama, i potpisao nam se na svemu što smo doneli.
Ono što je meni posebno snažan utisak jeste to da Madsen izgleda kao autentični bad ass i da nje uopšt geek što je jako važno, potrebni su autentični ljudi koji generišu geekdom.
U svakom slučaju, meni je ovo bilo jedno od najzanimljivijih iskustava u životu i ceo dan sam posle bio radostan.
U mojoj kolekciji neobrisanih VHSova će zauvek stajati RESERVOIR DOGS original M Export-Importa sa Madsenovim potpisom. Porodica Krljić će biti bogatija za primerak Pro Visionovog DVDa KILL BILL VOL. 2 sa Madsenovim potpisom a uskoro ćemo postovati i fotke sa seta!
Bravo momcine!
Ja sam slicno prijatno iskustvo imao pre par dana na setu u KPGT-u kada sam sa Medsenom cak i popio pice s nogu!
Inace, na samom snimanju se mnogo improvizovalo. Pricalo se da Majkl prvobitno nije znao da li snima reklamu ili film?! Tog dana su pored scena sa Sergejom i ortakom koji je slucajno dobio ulogu teroriste, snimali i viseminutno Majklovo plakanje tokom sviranja klavira!
Medsen je tog dana bio mrtvosan pijan, verovatno kao i uvek.
No da budem iskren, na snimanje sam otisao prvenstveno zbog Klaudije Kristijan koja je tek sledeceg dana doputovala u Beograd.
da se pohvalim da sam dobio autogram od Medsena :lol: ,ali vishe bi mi znacila Klaudija :cry:
Srpski ožiljci za Holivud
I. MIĆEVIĆ, 9. jul 2007
NI na 35 C u ponedeljak u hladu američko-srpska ekipa filma "Srbijan skars" (Srpski ožiljci) nije prekinula snimanje. Scene ispred crkve svetog Marka snimao je glavni negativac i najveća zvezda, holivudski glumac Majkl Medsen (jedan od omiljenih Tarantinovih glumaca). U Topčiderskom parku - Vladimir Rajčić (producent, scenarista i glavni glumac) i Tijana Plemić (u filmu američki agent) "pregovarali su" o slučaju Alekse Obilića, kojeg igra Vladimir. Sve je nadgledao reditelj Brend Haf.
Nije Medsen jedina holivudska zvezda u Beogradu. U filmu igraju i Mark Dekaskos, Džo Estevez i Klaudija Kriščjan. Srpski deo ekipe predvode Dragan Nikolić, Sergej Trifunović, Nikola Kojo, Jana Milić... Ceo film je na engleskom, a i budžet mu je više holivudski, nego srpski. Producenti ne žele da otkrivaju poslovne tajne, ali kažu da bi se samo od honorara za četiri glavne zvezde moglo snimiti desetak srpskih filmova.
Više od pola scena već je na traci, snimanje na beogradskim lokacijama trajaće još nedelju dana, a onda se ekipa seli u Čikago. Već u decembru - premijera, glamurozna, s mnoštvom zvezda i to - u Beogradu. Tek posle londonske projekcije, "Srpske ožiljke" videće i Amerika. Vladimir Rajčić, zahvaljujući kome je holivudski karavan i stigao u Beograd, očekuje dobar prijem ovog akcionog-trilera-drame i u Americi i u Evropi.
- Kada sam napisao scenario, priču o dvojici braće Srba na Kosovu, od kojih je jedan u ljubavi s mladom Albankom, "Vorner bradrs" mi je ponudio da otkupi tekst. Tad sam shvatio da je priča dobra i da bih i sam, sa svojom kućom "Vi-Pi-Ar studio prodakšn", mogao to da uradim. Obezbedio sam budžet, reditelja, glumce i - došao u Srbiju - priča nam Rajčić. - Nijedan film u Americi nije rađen kao ovaj, da pozitivno prikazuje naš narod i kulturu. To mi je bila glavna namera.
A, priča - simbolična! Dvojica braće Obilić, Aleksa i Petar (Mark Dekaskos), jedan u Srbiji, drugi u Americi, Aleksa zaljubljen u Albanku Suzanu (Jana Milić), ona u njega, pate zbog zabranjene ljubavi... Smenjuju se dinamične scene, mnogo oružja, strasti, jurnjave... Poslednje klape "pašće" u Čikagu, a već od jeseni "Srpski ožiljci" počinju festivalski i bioskopski život.
DEBITANT
MLADOJ glumici Tijani Plemić uloga u "Srpskim ožiljcima" prva je u životu. Glumu je završila u Moskvi, a na kasting za ovaj film stigla je u poslednji čas i - dobila ulogu.
- Oduševljena sam. Ništa mi nije teško. Spremim se detaljno kod kuće, naučim tekst na engleskom napamet. Saradnja odlična, a Mark Dekaskos već mi je predložio još neke poslove - ispričala nam je Tijana u pauzi između dveju scena.
ISKUSTVA
- U AMERICI živim već 17 godina, a inače sam iz Peći - priča nam o sebi Vladimir Rajčić. - Tamo se bavim glumom i produkcijom. Igrao sam do sada s mnogim zvezdama, među kojima su i Val Kilmer, Robert Dauni Džunior, Klint Istvud, Sandra Bulok... Od filmova koji su se u poslednjih godina mogli videti i u Srbiji, igrao sam u "Devojka od milion dolara", "Kis, kis, beng, beng", "Mis tajni agent"...
PROFESIONALCI
- MA, holivudski glumci uopšte nisu uobraženi niti izigravaju zvezde - kaže Jana Milić, koja igra glavnu žensku ulogu. - Od njih samo možemo da učimo. Pravi su profesionalci. I sa Majklom Medsenom, za kojeg su govorili kako je čudan, osobenjak, lako mi je da radim. Veliki je profesionalac i nikada nema posebnih prohteva. Ljubazan je prema svima - od šminkera i pomoćnog osoblja, do kolega, glumaca.
Film Vudu Popaja na DVD-ju
Distributerska kuća MCF MegaCom Film objavljuje DVD izdanje "Napad na stanicu ekspres" po scenariju Vudu Popaja, a u režiji Branislava Radovanovića i Vudu Popaja koje se od petka 13. jula nalazi u prodaji.Glavni junaci filma "Napad na stanicu ekspres" žive u disharmoniji sa mislima i govorom. Iz tog razloga ni ton se ne poklapa sa slikom, kao rezultat globalne disharmonije u kojoj se svet danas nalazi. Ova disharmonija će postojati kako u filmu čiji protagonisti streme ka slobodi, tako i u životima gledaoca koji žele tu slobodu a ne znaju od čega zapravo treba da se oslobode.
Polazeći od te ideje i poruke autor filma Vudu Popaj naglašava da je ovo je verovatno prvi film kod nas koji je sniman najpre tonski a zatim vizuelno. U snimanju su korišćene kamera, 2D i 3D tehnike kako bi vizuelni doživljaj bio što sadržajniji i bogatiji. Vudu Popaj se pojavljuje kao scenarista, glavni glumac, radio voditelj i kao korežiser sa Banetom Radovanovićem, ali i kao tvorac celokupnog radijskog programa jer film prikazuje sve forme radijskog novinarstva (studijski intervjui, snimci sa terena, špice, kvizovi...). Sve numere u filmu su parodije na domaće i strane hitove koje će se prvi put čuti u ovom filmu.
Ključni momenat dešavanja je priča o dreždalicama, jer ona otkriva da li je radnja filma java ili san. Pored profesionalaca neki od glumaca su prvi put na filmu. To su Popajevi prijatelji i poznanici koji se kako on kaže pre svega ističu po perfektnom osećaju za imitaciju i improvizaciju i nadrealnim smislom za humor.
,,Pored osnovne poruke koju nosi, ovim filmom sam želeo da plasiram naš autentičan, zdravorazumni humor koji je ispunjen žargon furgon izrazima i koji toliko nedostaje domaćim komedijama" , kaže Popaj o ideji svog prvog filma. U filmu se pored glumaca i prijatelja pojavljuju kao specijalni gosti Ana Stanić, Vanja Bulić, Zoran Kesić, Žika Milenković, Goran Šobić Sirano, Snežana Arnautović, Taurunum boys, Joca Ćuran Šućur... O tome kako su se svi našli na filmu, Popaj kaže:
,,Moj saradnik Bane Radovanović nije mogao da veruje kako se sve to snimalo, pogotovo kako sam izveo da se specijalni gosti, naše poznate ličnosti pojave na snimanju 25 minuta nakon poziva, iako je bila nedelja popodne. A kako sam ih ubedio da dodju, rekao sam im da sam voditelj na radiju i pozvao ih u emisiju".
DVD izdanje ,,Napad na stanicu Ekspres" sadrži dužu i kraću verziju filma (30') koja je prevedena na engleski, nekoliko muzičkih spotova i foto galeriju sa scenama iz filma.
SVEČANO OTVOREN FILMSKI FESTIVAL U SOPOTU - SOFEST
so-fest U Sopotu je večeras svečano počeo 36. Filmski festival, koji od ove godine nosi ime Sofest i prvi put se održava u statusu 'stalne manifestacije u oblasti kulture od značaja za grad Beograd', čiji osnivač je Skupština grada.
Festival su na platou ispred Centra za kulturu proglasili otvorenim zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanovic i glumac Goran Šušljik, u prisustvu mnogobrojnih gostiju.
Među gostima su bili ministar kulture Srbije Vojislav Brajović i drugi članovi republičke vlade, direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, upravnici više beogradskih pozorišta i druge ličnosti iz sveta filma, kulture i javnog života.
Hrustanovićeva je istakla da je Sofest postao važna kulturna manifestacija, ne samo za Beograd već i za celu Srbiju.
'Ovaj festival se kroz tri i po decenije trajanja menjao po konceptu i formi, ali je zadržao kontinuitet. Od ove godine je u dobrom društvu Festa, Bitefa, Bemusa, Sajma knjiga...'
'Uverena sam da će Sofest živeti dug život poput tih gradskih manifestacija kulture', rekla je ona.
Šušljik je zahvalio mnogobrojnim okupljenim građanima što veruju u domaći film.
'Postoji sila koja tera ljude da gledaju filmove, ali postoji još jača sila - da se prave filmovi. Film je strast i ovaj festival treba da bude posvećen toj strasti', rekao je Šušljik, pozivajući publiku da se vrati u bioskope.
Prethodno su, na specijalno osvetljeni plato ispred renoviranog Centra za kulturu, u oldtajmerima stigli učesnici festivala - reditelji, glumci, scenaristi i drugi filmski poslenici.
Ceremoniju je vodila glumica Jelena Jovičić, koja je i izvodila popularne numere iz domaćih filmova, uz pratnju Džez orkestra.
U muzičkom delu programa učestvovao je i Marko Nastić, a svečanost je završena tradicionalnim vatrometom.
Kao prvi film u konkurenciji za nagrade prikazan je 'Hadersfild' reditelja Ivana Živkovića. U takmičarskoj selekciji do 13. jula učestvuje 16 domaćih ostvarenja dovršenih u proteklih godinu dana.
Prema novom konceptu, Sofest je takmičarski producentski festival domaćih igranih filmova, sa 35 mm kopijama i engleskim titlom.
Prvu, drugu i treću producentsku nagradu - veliku, srednju i malu statuetu Sofesta za najbolji film dodeliće međunarodni žiri čiji su članovi producenti Džim Stark [SAD], Dunja Klemenc [Slovenija] i Serkan Cakarer [Turska].
Nagrade donose i novčani iznos od 1.200.000 dinara, odnosno 800.000 i 400.000 dinara.
Žiri publike dodeliće za najbolju mušku i žensku ulogu Statuetu 'Sloboda' i novčani iznos od 200.000 dinara.
Knjiga ,,Kako snimiti film" Raše Andrića
Filmski bukvar za decu i mlade
U ediciji ,,Saznaj i probaj" izdavačke kuće ,,Kreativni centar" nedavno se pojavila jedna nesvakidašnja knjiga za decu mlade. Reč je o knjizi ,,Kako snimiti film" koju je napisao poznati reditelj Raša Andrić, a ilustrovao Andrej Vojković.
Ova edicija ima za cilj da mladima približi principe pojedinih nauka i umetnosti, i stimuliše ih da sami otkriju nešto više o njima. Tako u knjizi ,,Kako snimiti film" između ostalog možete saznati: kako su se filmovi snimali nekad, a kako sad; šta je to kadar; koja je uloga režisera, a koja scenariste; šta rade direktor fotografije, scenograf, kostimograf... Lako i jednostavno čitalac prolazi kroz sve segmente snimanja filma, što je potkrepljeno kratkom teorijom filma i primerima iz filmske istorije. Pored toga, knjiga nudi i uputstva uz koja svaki ljubitelj filma može snimiti sopstveni animirani, dokumentarni ili igrani film.
Radivoje Andrić poznat je po filmovima ,,Tri palme za dve bitange i ribicu", ,,Munje" i ,,Kad porastem, biću kengur", koji se na duhovit i pristupačan način bave mladom generacijom.
Pa taj čovek je anđeo!!!
"Zlatna šljiva" - Nagrade
Dragi prijatelji filma,
Slobodno možemo reći da je "Zlatna šljiva" uspešno zakoračila u svet velikih filmskih nagrada. Upsešan početak nam je poželeo i lično osnivač čuvene nagrade "Zlatna malina":
Dear Srdjan,
Best luck with The Golden Plum Awards...
Berry Truly Yours,
JOHN WILSON
Founder/Head The Golden Raspberry (RAZZIE) Awards
Takođe moram reći da se o ovoj nagradi nije pisalo u domaćoj, ali se pisalo dosta u stranoj štampi. Prvi koji su preneli vest o nagradi "Zlatna šljiva" je najbolji hrvatski filmski sajt www.filmski.net
Ovom prilikom se posebno zahvaljujem urednici Nori.
Prilog o ovoj nagradi je imao i BBC-jev servis na srpskom jeziku.
Čast mi je i zadovoljstvo da vam saopštim da je glasanje za nagrade "Zlatna šljiva" za 2007. godinu završeno uspešno.
Odziv na glasanje bio je neverovatan. U proseku je glasalo preko 7.000 ljudi za svaku nagradu, što nas je sve zateklo i iznenadilo. Ja se, u ime žirija i svoje lično ime, zahvaljujem svima koji su učestvovali u ovoj jedinstvenoj akciji.
Žiri u sastavu Srđan Mitrović, Jelica Greganović, Sestre Bogavac, je imao veoma ozbiljan i težak zadatak koji je obavio sa velikom odgovornošću.
Ostali članovi žirija (filmski kritičar, eminentni filmski reditelj iz inostranstva, glumac) zbog pritiska koji je vršen na njih, zamolili su da im se imena ne objavljuju.
Ljubitelji filma su odlučili da nagrada "Zlatna šljiva" za najgoru glumicu dobije
MILICA MILŠA za ulogu u filmu Gde cveta limun žut
Obrazloženje:
Sve do filma GDE CVETA LIMUN ŽUT nije viđeno ovako neobično preplitanje ozbiljnosti teme, osmišljenosti autorskog pristupa i glumačkog talenta, kao kada su se na jednom mestu našli stradanje srpskog naroda, režija Zdravka Šotre i gluma Milice Milše. Pošto je dužnost prvih nagrada da trasiraju put daljem radu ove manifestacije, s ponosom možemo da istaknemo da upravo Milica Milša i njena uloga reprezentuju sve one domete koji su potrebni da bi se glumica, film i autor ovenčali našom nagradom. Toga su bili svesni i distributeri, pa je ovaj film bio distribuiran jedinstvenom metodom primoravanja đaka da ga kolektivno gledaju, a kada se tako dobro spregnu umetnost i biznis, ni nagrade ne mogu da izostanu.
Nagradu "Zlatna šljiva" za najgoreg glumca dobija:
SERGEJ TRIFUNOVIĆ za ulogu u filmu Uslovna sloboda
Obrazloženje:
Nema ničeg lepšeg od filma u kome ugledni glumci i umetnici pomognu da se postigne autentičan promašaj. Svojom ulogom u USLOVNOJ SLOBODI, Sergej Trifunović proširio je polje borbe postavši značajan kandidat ne samo u glavnim festivalskim tokovima već i u našim, nešto alternativnijim. Poslednjih godina sve više eminentnih autora i glumaca snima loše filmove i to ohrabruje našu Akademiju da još ozbiljnije radi na njihovom vrednovanju, a Sergej Trifunović će sa svojom ulogom u ovom filmu biti pravi promoter i zasluženi dobitnik prve Zlatne šljive.
Nagradu "Zlatna šljiva" za najgoreg reditelja dobija:
SINIŠA KOVAČEVIĆ za režiju filma Sinovci
Obrazloženje:
Ako ste ikada uhvatili sebe da neki film proglasite za loš zato nije "pravi film" već "snimljeno pozorište", onda nagrada za režiju mora otići loše snimljenom lošem pozorištu. Naročito, ako je i film i predstavu napisao i režirao isti čovek.
Nagradu za najgori film dobija:
Mi nismo anđeli 3
Obrazloženje:
A3 je toliko loš da čak nije dobio nijednu nagradu na Nacionalnom festivalu u Novom Sadu. Ipak, Zlatna šljiva je tu da ispravi ovaj neoprostiv previd. Ovim filmom autori su pokazali da su sposobni da zakopaju franšizu nastalu iz jedne od najčuvenijih srpskih komedija, da dovedu u pitanje i ponište sve lepe uspomene. U oštroj konkurenciji loših srpskih filmova, A3 izdvojio se kao najgledaniji i kao jedini sposoban da baci senku na sve što smo voleli.
Žiri je takođe odlučio da nagradu Zlatna šljivoivica za sveopšti doprinos filmu dobije:
IVANA MIHIĆ
Obrazloženje:
Iako relativno mlada, Ivana Mihić je već ostavila neizbrisiv trag kako svojim pozorišnim tako i filmskim ulogama, te se njeno ime prirodno nameće za prvog laureata ,,Zlatne šljivovice" za sveopšti doprinos filmu. Rođena za uloge intelektualki, Ivana je ipak krenula putem kojim se ređe ide, dokazujući se uglavnom ulogama koje su se kretale u rasponu od glupe plavuše do plavuše idiota. Ovom specifičnom glumačkom fahu Ivana se nesebično posvetila, u svakoj ulozi. Ma kako ona na prvi pogled izgledala besmislena i slična prethodnoj, Ivana je uspevala da ostvari grandiozne pomake u neobičnoj gestikulaciji, emotivnom nijansiranju sve tri nečujno izgovorene rečenice, a posebno se istakla u pronalaženju uvek novih nijansi farbe za kosu. Stidljivi počeci u ,,Varljivom letu '68." nisu nagoveštavali veličinu njene legende, a njen talenat se rasplamsao tek u ,,Oktoberfestu", tv drami ,,Roman o Londonu", da bi naprosto eksplodirao u ,,Mehanizmu" i posebno u neverovatnoj akcionoj komediji (?) ,,Kupi mi Eliota". Do dana današnjeg to ostaje njena najnezboravnija pojava, u duploj ulozi kao Ćora i Niki, najzad uspeva u naizgled nemogućem: gledalac se oseća neprijatnije i izgubljenije od nje same.
Iskreni fanovi dela gospođice Mihić tvrde da se njen talenat može na pravi način osetiti, a i čuti (pooosebno čuti), tek u pozorištu. Kada vidite da i u svom producentskom radu (,,Ona voli zvezdu") nastavlja prepoznatljivu liniju svog stvaralaštva shvatićete da ni za srpski film ni za ,,Zlatnu šljivovicu" nema zime.
"Zlatni džem od šljiva" za najgori film u istoriji srpske kinematografije je dobio film "Boj na Kosovu" reditelja Zdravka Šotre.
"Na Kosovu se neće sukobiti samo dve države, Turska i Srbija, niti dva naroda niti dva vladara nego dva kontinenta, dve vere, dva boga. Eto, u takvu borbu ulaziš, Lazare"; citat iz filma.
Obrazloženje:
Nijedna nagrada nije donešena ovako jednoglasno kao ova. Ovaj istorijski spektakl nas je sve ostavio u šoku istog trenutka kada se pojavio te već daleke 1989. godine. Film za sva vremena i sve režime. Film za sve prilike. Pred bombardovanje, za referendum, za parlamentarne izbore. Film koji ćemo gledati bar jednom godišnje, uoči Vidovdana.
U "Kosovskom boju" lepo smo mogli da vidimo kako se naši preci, još u 14. veku, vozikaju po Kosovu ravnu na IMT-traktoruš, i da je Srblja tada tehnološki bilo dosta napredna s obzirom na radijatore po kućama, a takodje da je na vreme došlo na boj, sve gledajući u ručne ,,doxe" koje su nosili u boj.
Eh da, i te zlatne kašike, naravno. Samo su nešto za(h)rđale za sve ove vekove i počele su da služe nekima za klanje...
Nagradu "Zlatna džibra" za životno delo dobija:
ZDRAVKO ŠOTRA
Obrazloženje:
Ovaj nezaobilazan Autor srpskog filma, već ovenčan nagradom za najgori srpski film svih vremena (,,Boj na Kosovu"), tvorac je najvećeg blokbastera na balkanu ("Zone Z.") dokazuje činjenicu da su poznavanje svoje ciljne grupe i simpatičan karakter najvažniji za uspeh u domaćem filmskom biznisu. Sklon temama iz nacionalne istorije, gde se ipak istorije ne drži kao ,,pijan plota", Šotra će ostati zanavek zapamćen kao prvi i jedini filmski reditelj koji je uspeo da poetiku TV emisija tipa ,,Regioni danas" prenese na filmsko platno i još na tome zaradi puno para. Ali stvarno puno para. Njegove etno-estrvagance (,,Zona Z.", ,,Ivkova slava") snimljene u dva (ista) muzeja i na pola (iste) ulice, sa plejadom naših najpoznatijih šmiranata, koji su se za ovu priliku i taj honorar posebno nadahnuli, promenili su domaće poimanje bioskopskog filma.
,,Boj na kosovu" ipak ostaje njegovo lično remek delo, film koji je toliko jedinstven u svom poimanju glume, kostima, scenografije i najzad režije da to prevazilazi svaki kemp. Jednostavno vam je neprijatno. Imajući sve to u vidu jasno je da nagrada za životno delo nije mogla da ode u bolje ruke.
Međunarodni žiri je odlučio da ove godine "Zlatnu suvu šljivu" dodeli Filmskom cetru Srbije, kao instituciji koja je uložila najveći napor za razvoj i promociju domaćeg filma do te mere, da je "transfer neprijatnosti" postala prva asocijacija pri pomenu imena ove institucije.
Od samog svog nastanka, ova impresivna institucija ulivala nam je puno poverenja, koje je svojim nesebičnim zalaganjem ona i opravdala. Kako sami kažu, oni su samo vladina organizacija koja deluje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture s namerom da omogući i upravlja procesom strateškog razvoja i rekonstrukcije kinematografije u Srbiji.
Mislili smo da je vrhunac delovanja ove institucije spektakularno predstavljanje domaćeg filma na filmskom festivalu u Kanu, kada je kupljen veliki balon koji je iznad štanda lebdeo za 17.500 evra, međutim članica žirija koja je trebalo da obrazloži nagradu, prosto je zanemela organizacijom prvog filmskog festivala u Novom Sadu. Sve što j mogla da prozbori jeste "Dajte im Šljivu"!
Šestočlani žiri u sastavu Milena Bogavac (predsednica), Jelena Bogavac, Mila Manojlović, Vuk Dautović, Igor Marković (svi opravdano odsutni) i Srđan Mitrović (stručni konsultant), sabrao je glasove blogera sa svojim glasovima, tom prilikom donoseći jednoglasnu odluku.
Specijalna nagrada: Zlatna košpica od Šljive dodeljuje se Aleksandru Radivojeviću i Nenadu Bekvalcu za životno delo, podizanje nivoa svesti kod filmske publike i opšti doprinos zaoštravanju atmosfere u srpskoj kinematografiji.
U obrazloženju nagrade, žiri ističe kako su Radivojević i Bekvalac svestrani intelektualci, uvek spremni da kažu istinu, ne samo kada je u pitanju domaći film, nego i mnogi drugi kulturni, politički i sociološki fenomeni. Dugogodišnjim radom na polju filmske kritike, teorije i prakse sedme umetnosti, uspeli su da stvore mnoge neprijatelje, ali i krug obožavalaca spreman da se bori za svaku njihovu reč. Pored kritka u mnogim časopisima i emisije ,,Šok koridor", Bekvalac i Radivojević jedini su srpski kritičari koji nastupaju i uživo, podižući pri tom filmsku kritiku na nivo izvođačke umetnosti.
Apsolutno stručni, ekscentrični, zanimljivi i hrabri, Radivojević i Bekvalac, po mišljenju žirija, zaslužuju ,,Zlatnu košpicu" i zbog toga što su najiskusniji među nominovanima. S obzirom da se nagrada dodeljuje prvi put, žiri je uzeo u obzir sve kritike i stavove ovog tandema, zaključivši da su efekat zaglavljivanja košpice u grlu kod velikog broja filmskih autora i drugih mafijaša, stvorili više nego dovoljno puta.
Žiri je pohvalio rad svih nominovanih kritičara, ističući da odluka o nagradi ne treba da obeshrabri već da podstakne razvoj ozbiljne, istinske i ostrašćene percepcije filma u Srba. Kao jedina nagrada ovoga tipa u Srbiji, ,,Zlatna košpica od Šljive" za najgoru filmsku kritiku, već od ove godine može se smatrati institucijom koja doprinosi poboljšanju domaće kinematografije.
Uz čestitke Akademiji zlatne šljive, kao i svim dobitnicama nagrada, članovi žirija ,,Zlatne košpice" izražavaju svoje zadovoljstvo zbog učešća u ovoj nadasve prestižnoj, kulturnoj manifestaciji.
Dragi prijatelji, prva godina dodele "Zlatne šljive" je za nama.
Nadam se da ste i vi bar malo uživali koliko i mi. Do sledeće godine, uživajte u domaćem filmu.
I spremajte se za glasanje.
Zabavno. Naslućujem dosta zle krvi oko ovoga, naravno...
ALI......od glupave plavuse do plavuse idiota !!!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Faiw%2Fyahoo.gif&hash=8efeb3a751777253d9cf114646b661779cf70645)
Je li ona pokazala negdje grudi?
Kišova vremena
FILM ,,Peščanik" Salboča Tolnaija, jedno je od najprijatnijih iznenađenja nacionalnog festivala u Novom Sadu. Ostvarenje izuzetne likovnosti i poetike, kroz reči i crno-belu fotografiju vraća nas u jedno drugo, vreme Danila Kiša. Jedna od glavnih uloga u filmu poverena je i Jasni Žalici, koju publika pamti i iz Paskaljevićeve ,,Zimske noći".
U oba srpska filma bosanska glumica je igrala majku i u šali kaže da je možda tužna što više nema 20 godina i ne igra mlade ljubavnice. Za utehu joj je što je srpska štampa predstalja ,,kao mladu glumicu".
Kakav je bio vaš susret sa Kišom na filmu?
- Meni se zatvaraju stvari u jedan krug. Poslednja predstava koju sam igrala, istina pre dve godine, bila je "Elektra" Kišova. Tako da sam se potpuno, ne znajući da ću snimati ovaj film, već tada bavila Kišom i jednim drugim načinom promišljanja.
Koliko vas je inspirisao, a koliko onemogućavao autoritet velikog pisca?
- Nepristojno je govoriti i dovoditi u pitanje veličinu autoriteta umetnika. Ali, ja intimno mislim da kada radite film, nužno morate da ostavite prostor za ono što je vaš doživljaj njegove literature.
,,Peščanik" je netipičan film, kao da je snimljen u nekom drugom vremenu?
- Meni je to vrlo provokativno. Tako je bilo i kada sam radila sa Goranom Paskaljevićem. Svaka situacija u kojoj mislite - ovo će biti genijalno ili totalni odron, za mene je izazov. Direktno me motiviše da istražujem, jer čini mi se da sam još duhom dovoljno mlada da zapravo svoj posao ne podrazumevam. Da nisam izvođač glumačkih radova, nego zaista tražim uloge u kojima ću kopati po sebi.
Valjda zbog nedostatka vremena, ljudi se sve manje bave sobom i drugima?
- Sve je poprimilo drugi oblik. Živimo u svetu koji je strahovito površan. Nekad su rokeri imali svoju životnu filozofiju, živeli svoju muziku. Sada nemamo podelu u tom smislu. Sve se obavlja linijom manjeg otpora. Volela bih da zadržim duh vremena u kome sam odrastala. Tada sve nije bilo tako lako i nije se sve podrazumevalo.
BITI FIN
IGRATE i u filmu Srđana Vuletića, koji će biti prikazan na Sarajevskom festivalu. Naslov ostvarenja je ,,Teško je biti fin". Zašto nam je, u stvari, teško da budemo fini i pristojni?
- Izgleda da nam je veliki problem da kažemo "hvala", "izvini". O tome, naravno, govori i Srđanom film, koji kroz lik taksiste predstavlja ,,finoću" koja nam nedostaje.
Quote from: "Harvester"Je li ona pokazala negdje grudi?
teško, pošto je pretežno igrala u tatinim filmovima.
ipak, nije ona asia arđento...
:lol:
Quote from: "Ghoul"Quote from: "Harvester"Je li ona pokazala negdje grudi?
teško, pošto je pretežno igrala u tatinim filmovima.
ipak, nije ona asia arđento...
:lol:
Ili Katarina Burman :(
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/07/dragoljub-ivkov-rip.html
Plan da Sopot bude centar srpske filmske industije
Autor: Beta | 11.07.2007. - 17:42
Plan beogradskog sekretarijata za kulturu je da u narednom periodu u Sopotu izgradi i razvije centar srpske filmske industrije, rekao je danas pomoćik gradskog sekretara za kulturu Darjan Mihajlović.
On je na konferenciji za novinare u Sopotu, gde se održava festival SOFEST, rekao da je jedan od razloga zbog čega je grad krenuo da ulaže u festival ideja da se u Sopotu razvije filmski grad, sa studijima, pratećom infrastrukturom i svim što je potrebno za njegovo funkcionisanje.
Mihajlović je ocenio da Sopot "ima sve uslove za to" i podsetio da su i u zemljama s razvijenom filmskom industrijom kompleksi studija smešteni u krugu od 50 kilometara od gradskog jezgra filmskih centara.
...a Koshutnjak i revitalizacija ondasnjeg filmskog grada???
...u najmanju ruku, zbunjen sam!!!
...novci...
Najboljima 46 miliona
PREDSTAVNICI Fonda za stimulaciju filmskog stvaralaštva grada Beograda i gradskog Sekretarijata za kulturu, na okruglom stolu održanom u okviru pratećeg programa 36. Sofesta, proglasili su imena autora najboljih scenarija kojima su iz fonda odobrena finansijska sredstva u ukupnom iznosu od 46 miliona dinara. Članovi konkursne komisije fonda: Milan Vlajčić, Gorčin Stojanović, Mirjana Mijojlić, Dragan Jeličić i Rastko Ćirić, odlučili su da osam miliona dinara iz fonda bude dodeljeno dugometražnom igranom filmu "Žena sa slomljenim nosem" scenariste Srđana Koljevića u produkciji "Baščelika". U kategoriji dugometražnog igranog, deset miliona dinara je odobreno i filmu "Blu trein" scenariste Janka Baljka u produkciji "Ideje", dok će za film "Čekaj me, i ja sigurno neću doći" po scenariju Miroslava Momčilovića a u produkciji "Brigade" iz fonda biti izdvojeno dvanaest miliona dinara.
Predsednik konkursne komisije Gorčin Stojanović rekao je da će u kategoriji dokumentarnog filma iz fonda biti izdvojeno po milion dinara za sledećih šest projekata: "Film o učešću ekipe Srbije na svetskom prvenstvu beskućnika u fudbalu" scenaristkinje Valentine Dedić, "Prahovo - Las Vegas" Jovane i Dragana Nikolića, "Tarot Srbija" Ivana Ikića, "Po savesti" Sanjina Berišića, "Sinema komunisto" Mire Turajlić i "Iskupljenje" Nikole Lorencina.
Sekretarijat za kulturu grada Beograda odobrio je pomoć u ukupnom iznosu od šest miliona dinara za šest projekata u kategoriji animiranog filma i po milion dinara za dva kratka igrana ostvarenja, dok će za dva eksperimentalna filma biti izdvojeno milion i dvesta hiiljada dinara.
Dve nagrade od po 400.000 dinara na ovogodišnjem konkursu su dodeljene kao pomoć za razvoj scenarija.
Quote from: "crippled_avenger"...srpske filmske industrije...
Srpske filmske
industrije?!?! Bu-ha-ha-ha-ha! Dobra fora.
Sa malim zakašnjenjem:
Nestašni Pliss na setu Serbian Scarsa:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg225.imageshack.us%2Fimg225%2F5918%2Fshootsz2.jpg&hash=b3d3654e0b6ff0647c7bd2794a32458cd6235ff4)
genijalna fotka! :!:
SNIMANJE FILMA 'KAO RANI MRAZ' OD SEPTEMBRA
Poznati kantautor, pisac i scenarista Đordje Balašević potpisao je u četvrtak ugovor s direktorkom Radiodifuzne ustanove Vojvodine [RUV] Dinom Kurbatvinski-Vranešević o snimanju igranog filma 'Kao rani mraz'.
Prema njenim rečima, ovo je prvi zajednički projekat Balaševićeve producentske kuće 'Salajka', RUV i Radio televizije Srbije sa kojom je taj protokol potpisan krajem juna.
Menadžer producentske kuće 'Salajka', Balaševićeva supruga Olivera izjavila je da je preliminarni budžet filma, čije snimanje bi trebalo da počne u septembru, 2,6 miliona dinara i da će biti sniman na nekoliko lokaicja - u Adi, Senti i na čenejskom Salašu 137.
Balašević je rekao da je u pitanju ljubavna drama čija se radnja zbiva pred Prvi svetski rat 1914. godine i prati sudbinu momka po imenu Vasa Ladački.
On nije želeo da poimence nabraja glumačku ekipu filma, već je najavio da su to mladi i perspektivni glumci, medju kojima će se naći i njegova ćerka Jovana.
Prvi asistent režije biće Zoran Andrić, direktor fotografije Suki Medenčević, dok je, kako je rekao Balašević, scenario 'na čitanju' kod njegovih prijatelja Mikija Manojlovića i Svetozara Cvetkovića, koji bi mogli prihvatiti 'odredjene role' u filmu.
Ostavka direktora FCS
Nepremostive razlike
Kako agencija ,,Beta" javlja, direktor Filmskog centra Srbije (FCS) Đorđe Milićević podneo je ostavku zato što se, kako je naveo u pismu ministru kulture Vojislavu Brajoviću, ne slaže s njim u načinu rešavanja problema u domaćoj kinematografiji.
,,Naše fundamentalne razlike u pristupu i metodu rešavanja zabrinjavajućeg stanja u kinematografiji Srbije su nepremostive i ne ostavljaju mi drugo rešenje nego da podnesem neopozivu ostavku na mesto direktora FCS-a", napisao je Milićević Brajoviću.
Đorđe Milićević je u pismu ministru kulture ocenio i da ,,odbacivanje i omalovažavanje" ljudi koji su bili predloženi za Upravni odbor FCS-a (Dušan Ercegovac, Dušan Janićijević, Zoran Nikolić, Vojin Dimitrijević) pokazuju ministrovo ,,nerazumevanje potrebe formiranja visokostručnog tela sastavljenog od dokazanih profesionalaca".
Ministarstvo kulture Republike Srbije odgovorilo je gospodinu Milićeviću. ,,Obaveštavamo vas da je vaša neopoziva ostavka, odnosno zahtev za razrešenje dužnosti direktora Filmskog centra Srbije je prihvaćen, i upućen Kadrovskoj komisiji Vlade. Ujedno vas obaveštavamo da će predlog rešenja o vašem razrešenju biti upućen Vladi na razmatranje u najkraćem roku."
U kratkoj izjavi za ,,Blic" Milićević je, uz potvrđeno obećanje da će ,,Blicu" dati intervju ,,krajem nedelje", kada se vrati u Beograd, rekao: ,,Ne znam kako je moje pismo dospelo u javnost. Uostalom neka imena koja su objavljena u jednom dnevnom listu, a koja navodno pominjem u pismu, nisu tačna".
Shodno zakonskim normativima direktor Milićević obavlja dužnost direktora FSC dok se ne imenuje novi čelnik ove značajne filmske institucije čije se postojanje i delatnost, saznajemo nezvanično, ne dovode u pitanje.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/07/kraj-srpske-bajke.html
Privremeno Miroljub Vučković
NA zasedanju Vlade, verifikovana je ostavka Đorđa Milićevića, dosadašnjeg direktora Filmskog centra Srbije. Na njegovo mesto kao v.d. direktora postavljen je Miroljub Vučković, zaposlen u arhivi Filmskog centra Srbije.
Vojislav Brajović, ministar kulture rekao je da se "institucija Filmskog centra Srbije ne dovodi u pitanje i da će je ministarstvo svim snagama podržati".
Da podsetimo, u jeku Nacionalnog filmskog festivala, koji se tokom protekle nedelje održao u Novom Sadu, na adresu Ministartsva kulture stigla je Milićevićeva ostavka. Već po postavljanju novog ministra kulture Vojislava Brajovića došlo je do, najblaže rečeno nerazumevanja na relaciji Brajović- Milićević. Kako se iz Milićevićeve ostavke vidi, ni posle nekoliko sastanaka ministar i direktor FCS, nisu našli zajednički jezik
" Vaše sprovođenje ankete po gradu o tome, da li bi trebalo da zatvorite Filmski centar Srbije, pokazuje duboko nerazumevanje toga šta je ova institucija, kao i njena važnost za kinematografiju, ali i Vaše nepoverenje u mene i moje saradnike." piše između ostalog u Milićevićevom pismu, koji navodi da je sadašnji ministar odbacio i predložene članove Upravnog odbora: Dušana Ercegovca, Srđana Janićijevića, Sinišu Nikolića i Vojina Dimitrijevića.
To po doskorašnjem direktoru filmskog centra pokazuje Brajevićevo "nerazumevanje za formiranje visokostručnog tela, sastavljenog od profesionalaca".
Na Milićevićeve primedbe odgovor od ministra Vojislava Brajovića, nismo uspeli da dobijemo, ukoliko najrečitiji odgovor nije - ostavka prihvaćena
NOVI DIREKTOR
Već narednih dana znaće se koga će Ministarstvo postaviti na Milićevićevo tj. Vučkovićevo mesto. U opticaju je nekoliko imena, ali do konačnog rešenja funkciju će sa radošću obavljati Miroljub Vučković.
Pobednici Sopota
SEDAM I PO :(
KLOPKA :oops:
PROMENI ME :?
Go figure...
DIREKTOR KUSTA
Vlada za v. d. direktora Filmskog centra Srbije postavila Miroljuba Vučkovića, čeka se odgovor pravog kandidata Emira Kusturice. Voja Brajović u neformalnom razgovoru ponudio Kusti funkciju
Na redovnoj sednici Vlade u četvrtak je zvanično razrešen dužnosti Đorđe Milićević, direktor Filmskog centra Srbije.
U Vladi Srbije još uvek nije doneta odluka o tome ko će naslediti Đorđa Milićevića, filmadžiju čiji je dom podjednako u Srbiji i u SAD, već je umesto toga imenovan vršilac dužnosti direktora nacionalne filmske kuće.
Na ovu funkciju postavljen je Miroljub Vučković, dugogodišnji selektor FEST-a, koji će dužnost vršioca dužnosti obavljati sve dok Vlada ne nađe podesnog kandidata za direktora.
Kako Press saznaje, jedan od favorita za funkciju direktora je, krajnje iznenađujuće, proslavljeni reditelj Emir Kusturica. Stvaralac čiji je film "Zavet" nedavno premijerno prikazan u Srbiji u sklopu Filmskog festivala Srbije, u Novom Sadu postao je nezvanični kandidat za ovu funkciju na veoma neobičan način.
Izvor Pressa saznaje da je do Kusturičine kandidature došlo maltene slučajno:
- Kusturica je vodio dug razgovor sa ministrom kulture Vojom Brajovićem. U tom razgovoru Kusturica je kritikovao stanje u srpskoj kinematografiji, da bi ga u jednom trenutku Voja Brajović prekinuo pitanjem: "Pa, dobro, hoćeš li ti da budeš direktor Filmskog centra Srbije?" Režiser je, posle nekoliko trenutaka, odgovorio: "Hoću" - navodi naš izvor.
Emir Kusturica, nažalost, nije dostupan za komentar ove vesti. Dvostruki dobitnik kanske Zlatne palme ovih dana boravi u Parizu, a njegova supruga Maja kaže da ne zna gotovo ništa o mogućem Kusturičinom postavljanju na veoma odgovornu funkciju direktora Filmskog centra Srbije:
- Nisam dovoljno upućena u pitanje da bih ga komentarisala - rekla je Maja Kusturica.
Smena direktora Filmskog centra Srbije, institucije koja je na sebe preuzela deo organizacije Filmskog festivala Srbije, koincidirala je sa talasom kritika upućenih na račun prvog Filmskog festivala Srbije, od talasastog platna i lošeg zvuka u Srpskom narodnom pozorištu, do lošeg tajminga nekih projekcija.
S druge strane, ostaće enigma kako je prvi festival uopšte i uspeo da bude priveden kraju, kada se zna da je manifestacija okončana - bez dinara na računu. U kuloarima Festivala pričalo se da je ovo bio jedan od razloga za Milićevićevu ostavku.
Ministar kulture Voja Brajović, naime, u poslednjem trenutku odlučio je da drastično "skreše" budžet Festivala, i jedini političar koji je ispunio obećanje i uplatio novac koji je sam ponudio bila je gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković.
POBEDNIK SOFEST-A 'KLOPKA' SRDANA GOLUBOVICA
Film 'Klopka' Srdana Golubovića dobio je glavnu nagradu na Filmskom festivalu u Sopotu [SOFEST].
Pored filma 'Klopka', koji je nagrađen s 1,2 miliona dinara, nagrađeni su i filmovi 'Sedam i po' Miroslava Momčilovića s 800.000 dinara i 'Promeni me' Milana Karadžića koji je dobio 400.000 dinara.
Za najbolju žensku i mušku ulogu, po oceni publike, statuete 'Sloboda' i po 200.000 dinara dobili su Milena Dravić za ulogu u filmu 'Agi i Ema' i Nebojša Glogovac za ulogu u filmu 'Hadersfild'.
Nagradu kritike FIPRESCI - Srbija dobio je film 'Peščanik' Sobolča Tolnaia.
U završnici festivala, u Centru za kulturu Sopot prikazan je, van konkurencije, film Gorana Paskaljevića 'Optimisti'.
U takmičarskom programu ovogodišnjeg SOFEST-a prikazano je 16 domaćih igranih filmova.
Festival je otvoren 9. jula projekcijom filma 'Hadersfild', a premijerno su prikazani i filmovi 'Odbačen', 'Agi i Ema', 'Belle epoljue ili Poslednji valcer u Sarajevu', 'Peščanik', 'S.O.S. - Spasite naše duše', animirani 'Film noar' i 'Promeni me'.
Za festivalske nagrade konkurisali su i filmovi 'Hamlet', 'Klopka', 'Stvar srca', 'Konji vrani', 'A3 Rock'n'Roll uzvraća udarac', 'Guča', 'Crni Gruja i kamen mudrosti' i 'Sedam i po', koji su već prikazivani u domaćim bioskopima.
Skupština Beograda uvrstila je Filmski festival u Sopotu u red stalnih manifestacija u oblasti kulture od značaja za grad, a organizacija ovogodišnjeg SOFEST-a poverena je Direkciji FEST-a.
Prva klapa "Aždahe" u ponedeljak
Prva klapa filma "Sveti Georgije ubiva aždahu", po scenariju Dušana Kovačevića, u režiji Srdjana Dragojevića, biće snimljena 18. jula u Deliblatskoj peščari, izjavila je u subotu Tanjugu izvršni producent Biljana Prvanović.
Jednu od tri glavne uloge igraće mladi Milutin Milošević, u liku Gavrila i time je glumačka ekipa kompletirana, dodala je ona.
Kako je ranije objavljeno, likove Djordja i Katarine igraju Lazar Ristovski i Nataša Janjić.
Kovačević je znatno proširio svoju dramu, koja je s velikim uspehom postavljena u "Ateljeu 212" pre dve decenije. Drama je bila koncentrisana na vreme Cerske bitke u Prvom svetskom ratu i ljubavni trougao u jednom srpskom selu, dok filmska priča prikazuje i šta je bilo pre toga, jer počinje 1912. godine.
Film će se snimati u specijalno izgradjenom selu u Deliblatskoj peščari, a scene sa fronta u Republici Srpskoj, u scenografiji Miljena Kljakovića Kreke.
Ukupan budžet procenjuje se na 4,5 do pet miliona evra. Materijalnu podršku za projekat dale su vlade Srbije i Republike Srpske, a u produkciji su se udružili "Zilion", "Jodi", "Delirijum" i "Maslačak film".
Snimanje će trajati 14 nedelja, od čega će se dve nedelje raditi u Republici Srpskoj, a nedelju dana u Bugarskoj.
Pored igranog filma, u planu je i televizijska serija od šest epizoda.
...Dom omladine u Beogradu je u više navrata organizovao projekcije ovog gerilskog, srednjemetražnog, animiranog podviga Nenda Mitića...ko nije overio, mnogo je propustio...a evo i reakcija onih portretisanih u JET-SETu...
MASAKR U "GRANDU"
Animirani film "Džet set" u kojem Marsovci ubijaju stotine folkera zasmejava Srbiju do suza, čak i narodnjaci oduševljeni
Vanzemaljci su napali "Grand produkciju" usred slavlja za "Izbor čobanina godine" i poubijali stotine folkera! Samo je pevač Boban Zdravković pukom slučajnošću izbegao masakr. Po dolasku na slavlje zatiče stravičan prizor, tela narodnjaka leže svuda naokolo.
Legenda narodne muzike Šaban Šaulić mu umire na rukama i traži od njega da osveti "Grand". Boban kreće u akciju. Odlazi kod proroka Saše Matića koji mu otkriva da na planini Igman živi govedo Sejo Kalač koji jedini može da pomogne. I dok su mu mali zeleni za petama, Boban kreće u borbu za spas "Granda", okuplja seljake i daje se u potragu za Sejom kako bi mu pomogao da ukrade od vanzemaljaca mašinu za teleportovanje i vrati vreme unazad...
Srpski "Sautpark"
Boban Zdravković: Oduševljen sam
Glavni lik, pevač Boban Zdravković, kaže da je gledao film "Džet set" i da mu se veoma svideo jer je komičan i ubedljiv.
- Ovaj film je odličan za zabavu i relaksaciju. Nemam razloga da se zbog bilo čega ljutim jer gledam na sve to sa šaljive strane. Najviše mi se sviđa deo kada se vraćamo uz pomoć vremeplova u prošlost pa promašimo vek i upadnemo usred Kosovskog boja i greškom u sadašnjost povedemo Cara Lazara - rekao nam je Zdravković.
Ovo je samo delić sadržaja animiranog filma "Džet set", koji podseća na američki "Sautpark", a koji je pola Srbije zasmejao do suza. Iako je film u bioskopima imao nekoliko projekcija i nije bio u redovnom programu prikazivanja, do sada ga je video ogroman broj ljudi jer kopije na CD-u idu od ruke do ruke. Ovaj potpuno andergraund film brzo je postao veoma popularan, fore iz filma uveliko se prepričavaju Beogradom. Zato će uskoro izaći i DVD izdanje, a jedna od televizija već je otkupila pravo na emitovanje.
Film je inače diplomski rad Nenada Mitića (23) koji je završio Višu elektrotehničku školu, smer audio i video-tehnologija. On za Press kaže da mu je ideja bila da napravi smešan film, a ne da bilo koga ispljuje. Na ideju za film došao je odlazeći na žurke gde se slušala treš muzika. Scenario je napisao sa Markom Gizdovićem Gizdom, koji daje i većinu glasova crtanim likovima. Pripreme za film podrazumevale su i gledanje narodnjačkih emisija i detaljno upoznavanje sa srpskom estradom preko interneta i štampe, nabavku pesama i fotografija narodnjaka...
"Džet set" je ozbiljna kritika na račun kiča, šunda i gluposti. Bavi se trenutnom situacijom na polju muzike, ali i u zemlji. Zato ima reči i o Hagu, a pojavljuju se i neki političari, između ostalih i bivši ministar policije Dušan Mihajlović. S druge stane, zbog neverovatne popularnosti film je i reklama za "Grand".
Niko se ne ljuti
- I da sam ih najviše ocrnio, a nisam, "Grandu" bi "Džet set" opet bio reklama. Sve što je toliko popularno je reklama - kaže Nenad za Press.
Sejo Kalač: Što baš ja najveće govedo?!
Sejo Kalač u filmu nema glas već muče. Nenad Mitić objašnjava da je Sejo prvobitno trebalo da bude brđanin, ali pošto niko nije mogao da mu da odgovarajući glas, odlučio je da Sejo ipak bude govedo i da muče. Sejo je u izjavi za Press rekao da ga je film uvredio.
- Vređa me, kako da me ne vređa kada sam predstavljen kao najveće govedo i najveći čobanin od svih u "Grandu"! Čak na kraju osvajam titulu čobanina godine! Pretpostavljam da je film delo nekog ko je mlad i ko je hteo da pljune po narodnoj muzici i "Grandu", ali gde baš mene da izabere za najveće govedo?! - čudi se Sejo.
Ipak, on priznaje da ga je film nasmejao, i dodaje da se uopšte ne ljuti jer svako ima pravo da se šali na svoj način.
Iako se moglo očekivati, nije imao nikakvih neprijatnosti zbog filma, iako su ga videli mnogi narodnjaci koji su mogli da se uvrede zbog toga kako ih je prikazao. Naime, neki se u filmu opijaju, drogiraju, privode koleginice, ponašaju se bahato... Nenad ipak kaže da protiv narodnjaka koji se pojavljuju u filmu nema ništa lično i da je samo hteo da nasmeje publiku. Koliko je u tome uspeo govori i to da ga je glavni lik Boban Zdravković čak zvao da mu čestita.
- Kad me je pozvao pitao je: "Da li je to najbolji reditelj u Srbiji?" Nisam u početku znao da je on, a onda sam mu prepoznao glas. Najsmešnije mi je bilo pri pomisli da me zove crtani lik iz filma. Rekao mi je da je oduševljen, kao i cela njegova familija i komšije - priča Nenad.
Iako ga iz "Granda" još niko nije zvao, Nenad je čuo da je "Džet set" video i Saša Popović i veoma se zainteresovao za film. Pressu je u "Grand produkciji" nezvanično potvrđeno da im se film sviđa, da nemaju ništa protiv takve vrste humora, kao i da im je to odlična besplatna reklama.
Mukanje razara
Ipak, neke koji su gledali film razočaralo je što "Grandovci" na kraju pobeđuju vanzemaljce zahvaljujući mukanju Seja Kalača koje razara mozgove Marsovaca.
- Film je realan i na kraju sam namerno ubacio taj deo kada njegovo mukanje, zahvaljujući konvertoru glasa, prelazi u pesmu. Time sam hteo da kažem da danas tu muziku može da peva bilo ko kada mu urade aranžman i kompjuterski ispeglaju glas. Pa i ovca! Ne kažem da su svi takvi i nemam takvo mišljenje o svima, ali ima nekih koji su totalno da ne poveruješ! "Grand" pobeđuje na kraju jer, da se ne lažemo, najjači su kod nas, imaju hiperprodukciju, najviše para... Ali kraj je takav kako bih mogao da napravim nastavak - objašnjava Nenad.
Pa meni to baš nije bilo naročito smiješno :( Odnosno, da budem pošten, odustao sam od gledanja poslije cirka dvije minute.
Ja sam malopre bio primoran da ga odgledam (svi ostali gosti na žurci su insistirali) i priznajem da sam se jednom nasmejao.
Heh, oduvijek si bio easily amused.
...dugo sam mozgao gde ovo da stavim, formalno ne potpada pod neki od ponuđenih topica, a ne zavređuje samostalno ćoše, ali grehota je da propadne jako je smešno...
...dakle...preuzeto iz današnjeg broja BLICA...
Goran Gajić o braku sa Mirom Furlan, filmovima...
Šta trenutno radi vaša supruga?
- Zbog snimanja serije ,,Lost" bila je na Havajima, a sada je u Londonu. Radila je na planetarno popularnoj seriji ,,Babilon 5". Završila je rad na filmu, drami ,,Izvinjenje" u kojoj se našla u glavnoj ulozi. Igra jednu mladu devojku, studentkinju koja ima aferu sa profesorom koji umire posle seksualnog odnosa s njom. Posle toga ona pokušava da se izvini njegovoj ženi. Inače, Mira je veoma je zadovoljna svojom karijerom. Ljudi je zaustavljaju na ulici, prepoznaju je gde god da se pojavimo u Americi, Engleskoj...
Nagradno pitanje: kako moze baba da glumi mladu devojku?
To sam se upravo ja spremao da pitam...
MEDSEN SE DOBRO LJUBI!
Atraktivna srpska glumica Biljana Mišić ekskluzivno za Press priča o svojoj ulozi u filmu "Srpski ožiljci", u kome tumači lik devojke Majkla Medsena
Ubica prelepog lica... Biljana Mišić na snimanju filma ,,Srpski ožiljci"
Posle višegodišnje uspešne manekenske karijere, mlada srpska glumica Biljana Mišić dočekala je svojih "pet minuta slave".
Dvadesetčetvorogodišnja plavuša, samo nekoliko dana pošto je završila glumu na Fakultetu umetnosti u Zvečanu, dobila je ulogu u američkom filmu "Srpski ožiljci". Biljana (čiji nam se lik poslednjih dana smeši i sa TV reklame za limenke) partnerka je poznatog američkog glumca Majkla Medsena u filmu "Srpski ožiljci".
- Zapravo, Majkl Medsen je moj dečko, a lik Kristine, koji tumačim, glavni je negativac u filmu - kaže Biljana za Press. - Ne mogu još da verujem da mi je partner u prvoj većoj ulozi na filmu baš ovaj holivudski velikan. Iako sam dugo u javnom poslu, budući da odavno radim kao manekenka, mislim da tek sada imam pravi povod da javno istupam, jer sve naslovne strane, bilbordi, revije, reklame, ali i manje uloge ne mogu da se mere sa činjenicom da sam bila Medsenova devojka - kaže lepa Kruševljanka, i objašnjava da se razlikuje od većine srpskih manekenki:
- Od 16. godine kao model zarađujem za život i školovanje. U toku školovanja honorarisala sam kao manekenka, isto kao što neke devojke konobarišu tokom studija. Nisam htela da se eksponiram kao većina naših manekenki, od kojih mnogo više radim, a njima je to jedino zanimanje u životu. Ipak, oduvek sam želela da budem glumica i zato sam i studirala glumu - kaže Biljana, koja je već bila zaštitno lice "Ferarija", "Mercedesa", "Ledženda", "Telekoma Srbija", Alfa banke, "klipsija" i brojnih drugih kampanja.
Biljana isključuje mogućnost da je angažman u "Srpskim ožiljcima" dobila zahvaljujući prijateljskim odnosima sa glumcem Sergejom Trifunovićem, koji je takođe angažovan u filmu.
- Prvo sam ja dobila ulogu, a Sergej je potpisao ugovor dva dana pre početka snimanja. On jeste moj prijatelj, ali mene je putem kastinga izabrao reditelj Brent Haf. Nas troje smo glavni negativci u filmu, a njima dvojici je u krvi da glume takve likove. Zbog velikog broja ponavljanja zahtevnih scena sa vatrenim oružjem, sada svakodnevno vežbam, mnogo više nego ranije.
Čak sam iščašila rame zamahujući pištoljem. Uloga Kristine je nešto između Nikite i Ume Turman u "Kil Bilu" - otkriva za Press lepa plavuša šta joj je najteže palo, a kao specijalne momente navodi filmske poljupce sa Medsenom i kaže da joj mnoge dame zavide na njima.
- Govore mi: "Vauuu, ti si se ljubila sa Medsenom." Nije mi bilo lako prvi put, jer sam se ljubila sa nekim koga sam upoznala pet minuta ranije, a pri tom sam znala ko je i koliko je veliki glumac. Strasni poljupci koji su usledili kasnije bili su sasvim okej. Štaviše, Majkl se odlično ljubi - otkriva Biljana uz smešak.
"Georgije" kao izazov
Marina MIRKOVIĆ, 18. jul 2007
NADOMAK banatskog mesta Kovin, u Deliblatskoj peščari, na lokaciji filmskog objekta "Selo", u sredu je najzad pala, i odmah potom bila proslavljena, prva klapa novog ostvarenja Srđana Dragojevića, režisera i inicijatora celog poduhvata. Dugo najavljivan i nestrpljivo iščekivan, filmski projekat "Sveti Georgije ubiva aždahu", zasnovan je na scenariju Dušana Kovačevića - a ovaj, naravno, na jednoj od najpopularnijih drama istog autora, nastaloj 1986. godine. Snimanje filma koji je od prve, davne najave, izazivao uzbuđenje u javnosti, pre svega zahvaljujući imenima režisera i scenariste, trajaće petnaestak nedelja na lokacijama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj. Scenografiju potpisuje Miljen Kljaković Kreka.
Tako će "Georgije" najzad stići i na veliko platno, posle mnogobrojnih inscenacija zahvaljujući kojima je postao i ostao jedan od najpopularnijih i uvek rado postavljanih komada na našim pozorišnim scenama, i televizijske drame koju je 1989. godine snimio Ljubomir Draškić.
Ovaj veliki nacionalni projekat, podržan od ministarstava kulture vlada Srbije i Republike Srpske, dobio je status projekta od evropskog značaja kada mu je "Evroimaž" kao finansijsku podršku odobrio sumu od 380.000 evra, što je jedan od najvećih iznosa koje je Evropski fond za kinematografiju ikada izdvojio za pomoć nekom srpskom filmu.
Već za koji mesec - najverovatnije u februaru, saznaćemo da li su bombastična imena nosilaca autorske ekipe opravdala velika očekivanja publike, i da li će "Georgije" uspeti da odgovori izazovu i nadmaši, ili makar dostigne, dosadašnje, uglavnom megahitove sa Dragojevićevim rediteljskim potpisom. A koliko god je teško dostići "Anđele", "Rane" ili "Lepa sela lepo gore", svakako je još teže u trenutku odumiranja bioskopa ponoviti uspeh kultnih ostvarenja nastalih na prepoznatljivim Kovačevićevim storijama: "Ko to tamo peva", "Balkanski šijun", "Andergraund", "Urnebesna tragedija", "Maratonci trče počasni krug", "Sabirni centar", "Specijalno vaspitanje"...
EKIPA
"SVETI Georgije ubiva aždahu" nastaje u koprodukciji istoimene beogradske produkcijske kuće i banjalučkog "Oskarfilma", a glumačku ekipu će predvoditi Lazar Ristovski, Sergej Trifunović i Zoran Cvijanović.
Radnja filma vraća nas u daleku prošlost, u osvit Prvog svetskog rata, u posavsko selo na austrougarskoj granici, i uvodi u neverovatnu, tragikomičnu priču o sasvim nesvakidašnjem ljubavnom trouglu, zasnovanu na istinitim događajima.
..i još...
AŽDAHA OD 5 MILIONA EVRA
U Deliblatskoj peščari snimljena prva klapa filma "Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića.
Juče je u Deliblatskoj peščari počelo snimanje najskupljeg srpskog filma ikada, ostvarenja "Sveti Georgije ubiva aždahu", koji po drami i scenariju Dušana Kovačevića režira Srđan Dragojević.
Prva klapa filma usledila je posle veoma obimnih priprema, koje su već značajno načele rekordni budžet od oko pet miliona evra. U Peščari je sagrađen pravi filmski studio na otvorenom - selo sa dvadesetak kuća, crkvom i dve kafane. Selo je projektovao čuveni scenograf Miljen Kljaković Kreka, koji je o svom projektu rekao:
- Ovakve građevine mogu bez održavanja da traju nekoliko godina, a ukoliko se održavaju, praktično nemaju rok trajanja!
U praksi, ovo znači da će Deliblatska peščara možda dobiti svoje prvo selo građeno u mačvanskom stilu. Tokom narednih nekoliko meseci jedini stanovnici neobičnog naselja biće članovi ekipe filma, koji će govoriti o sudbini Srbije u Prvom svetskom ratu.
Prema rečima pisca drame i scenarija Dušana Kovačevića, radnja filma će se razlikovati od predstave postavljene u Ateljeu 212 pre više od 20 godina, koja je bila koncentrisana na vreme Cerske bitke u Prvom svetskom ratu i na ljubavni trougao u jednom srpskom selu.
- Filmska priča počinje 1912. godine, bitkom između srpske i turske vojske u Prvom balkanskom ratu, i traje do Cerske bitke. Te dve godine zbivanja su dopisane, a snimaće se u specijalno izgrađenom selu u Deliblatskoj peščari - rekao je Kovačević, koji je, zajedno sa Dragojevićem, čak deset godina pokušavao da obezbedi sredstva za snimanje filma.
Čekanje je urodilo plodom i za film je obezbeđena finansijska podrška Vlade Republike Srbije, što je izazvalo određene kontroverze u filmskim krugovima, budući da su sredstva za film dodeljena mimo konkursa Ministarstva kulture.
Snimanje filma "Sveti Georgije ubiva aždahu" trajaće četrnaest nedelja. Prvi istorijski film Srđana Dragojevića i njegov do sada najambiciozniji poduhvat snimaće se i na lokacijama u Republici Srpskoj u Bugarskoj, a premijera "Aždahe" zakazana je za narednu godinu.
Umesto Sergeja - Milutin Milošević
Iako je jedna od glavnih rola u filmu, uloga invalida Gavrila, bila namenjena Sergeju Trifunoviću, nesporazumi između članova ekipe doveli su do toga da popularni glumac ostane bez ove potencijalno veoma važne uloge, ali i mnogih drugih od kojih je odustao kako bi se posvetio projektu "Sveti Georgije ubiva aždahu". Umesto Sergeja, ovu ulogu zaigraće 26-godišnji Milutin Milošević, koji je jedan od glavnih glumaca u filmskom projektu Dimitrija Vojnova "Doba nevinosti".Likove Đorđa i Katarine igraju Lazar Ristovski i Nataša Janjić.
...i još...
PALA PRVA KLAPA FILMA SVETI GEORGIJE UBIVA AŽDAHU
drago Režiser Srđan Dragojević danas je počeo snimanje visokobudžetnog filma 'Sveti Georgije ubiva aždahu' u selu koje je posebno za snimanje tog filma izgrađeno u Deliblatskoj peščari.
Prva klapa 'pala' je pri visokim letnji temperatuama, a Dragojević je za početak snimio nekoliko kadrova sa glavnim protagonistima filma, Lazarom Ristovskim, mladim glumcem Milutinom Miloševićem i hrvatskom glumicom Natašom Janjić.
Dragojević je rekao da je izuzetno zadovoljan što je posle desetogodišnjeg planiranja i nekoliko odlaganja konačno počeo snimanje filma 'Sveti Georgije ubiva aždahu', za koji je scenario napisao Dušan Kovačević, po svojoj istoimenoj drami.
'Počeli smo sa par lakih scena, što se obično radi dok se ekipa uhodava. Sve je bilo brzo i kvalitetno što obećava dobar rad', rekao je Dragojević.
On je rekao da će njegova filmska ekipa snimati u Deliblatskoj peščari 12 nedelja, zatim dve nedelje na lokacijama u Republici Srpskoj i jednu u Bugarskoj.
Filmsko selo sa 25 objekata koje je izgradio naš poznati scenograf Miljen Kreka Kljaković, koje treba da odslika vreme s početka Prvog svetskog rata, nalazi se blizu mesta gde se kanal Dunav-Tisa-Dunav uliva u Dunav, 30 kilometara od Bele Crkve.
U filmu ljubavni trougao glume Ristovski, Milošević i Janjićeva, kao i Dragan Nikolić, Bora Todorović, Milena Dravić, Mira Banjac,
Zoran Cvijanović, Boris Milivojević, Nebojša Glogovc, Slobodan Ninković i drugi.
Radnja filma obuhvata period od Balkanskih ratova do Cerske bitke 1914. godine, a iza projekta 'teškog' između četiri i 4,5 miliona
evra stale su vlade Srbije i Republike Srpske, kao i Evropski fond za kinematografiju 'Euroimage'.
Uporedo sa filmom, snima se i serija, koja če, krajem sledeće godine, biti prikazana na RTS-u.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
U filmu ljubavni trougao glume Ristovski, Milošević i Janjićeva, kao i Dragan Nikolić, Bora Todorović, Milena Dravić, Mira Banjac,
Zoran Cvijanović, Boris Milivojević, Nebojša Glogovc, Slobodan Ninković i drugi.
u, jeee, kako masovan ljubavni trougao!!!
ovo je pre neki ljubavni poliedar, masovka, džumbus u selu...
:roll: :evil:
Neki bi rekli da je to vozić.
Quote from: "DušMan"Neki bi rekli da je to vozić.
mislio sam da je vozić samo gej varijanta.
a ovde imamo mešano meso.
šta kažu stručnjaci za voziće?
Jel'?
Pa taman... Ima 8 muskaraca i 3 zene. Tri vozica, sa zenama kao lokomotivama, se sloze u jedan trougao. No, usled nedeljivosti broja 8 sa brojem 3, vozici nece imati jednak broj vagona.
spajder gavrilo izveštava sa palića i okoline:
http://www.b92.net/kultura/film/vise.php?nav_id=255720&fs=1
Uniforma je čast
NE voli mnogo da priča o sebi. U javnosti govori samo o svojim filmskim i pozorišnim rolama. Sa nepunih 28 godina Vuk Kostić već je briljirao u filmovima "Apsolutnih 100", "Život je čudo", "Klopka", "Sinovci"... Pozorišna publika ga gleda u predstavama "Velika drama", "Vila Sašino", "Jastučko", "Transilvanija", i "Zečiji nasip". Odnedavno, našao se u jednoj sasvim drugačijoj ulozi - vojnoj! Obukao maskirnu uniformu, pušku na rame, pa sa ostalim vojnicima služi armiju u kasarni u Jakovu. Rod - protiv vazdušna odbrana!
Dok njegove kolege vojsku služe uglavnom civilno, nameštajući svetla ili raspoređujući publiku u pozorištu, Vuk se odlučio za kasarnu i pešadijsku obuku.
- Veliki sam nacionalista. Volim svoj narod, grad, ulicu, porodicu, Srbiju... Vaspitan sam u duhu da je vojska čast i obaveza. I, vreme je da joj se vrati ugled - počinje Vuk Kostić svoju "vojnu" priču. - Moj prijatelj, general Petar Radojčić nagovorio me je da se prijavim, da je 28 godina krajnje vreme. Kaže, meni priliči da idem u vojsku, a ne da se foliram. I, mislim da je u pravu.
Kako izgledaju dani u kasarni, na 40 stepeni, pod punom opremom?
- Na početku su me zvali "umetnik", "ćale", čak i "čiča". Najteže mi je ustajanje, nekad u pet, nekad u šest sati. I, kupanje je samo dva puta nedeljno. Nedostaje kevina kujna. Dobro je da ima vojničkog pasulja, odličnog. Ali, ništa to nije strašno teško. Zanimljivo je. Doživljaj je kad idemo kamionom na gađanje. Klinci to gledaju na TV-u kao rialiti šou, igraju kompjuterske igrice, a mogu da dođu i sve probaju sami.
Imaš li povlašćen položaj, status zvezde?
- Nemam i ne želim nikakve privilegije. Kad svi kopaju i ja kopam, kad se svi prže na suncu i ja se pržim. Nisam nikada pre držao ašov u rukama, pa sam naučio. I to da li će te neko gledati kao zvezdu zavisi kako se čovek postavi. Ja sam običan, normalan momak. I, kad svi vide da ustajem u šest, kao i oni, stojim na suncu i kopam, prihvate to normalno.
Kakva je bila reakcija kolega i drugara kada su čuli da se spremaš za armiju?
- Ljudi koji me znaju nisu se začudili. Kažu, drugo mi ne bi ni priličilo. Nikola Kojo mi je rekao "Ako, sine", Mika Aleksić mi stavio neki dinar u knjižicu, Vojin Ćetković rekao "Tako i treba, Srbine"...
Lovac si, rukuješ oružjem, pa ti uniforma i priliči...
- Lovačku strast nasledio sam od oca. Imam petnaestak pušaka i glupo bi, a i nemoguće bilo, da se pozivam na prigovor savesti. Lovim visoku divljač, jurim muflone po šumi, a sad da se femkam zbog malo obuke...
Uniformu si već nekoliko puta oblačio na filmu, a i u pozorištu ("Velikoj drami", "Sinovcima", "Život je čudo")... Imaju li sličnosti vojnici koje si igrao sa Vukom Kostićem u pravoj kasarni?
- U "Velikoj drami" igram majora, a u Kusturičinom filmu imao sam čak i ispraćaj, bio zarobljen. Ima tu mnogo sličnosti sa stvarnošću. Sve se svodi na isto - šta ćeš da radiš kad izađeš odatle. Još kad je sve začinjeno ratom, bratoubilačkim, narodnooslobodilačkim... Igrao sam mlade momke, koji su željni života. Kao u "Sinovcima", nisu se ni zamomčili, bili sa ženom. Vojska sada, u mirnodopskim prilikama, nije ništa strašno.
Dobijaš li "voljno" za snimanja? Izlaziš li u civilu?
- Prva 24 dana obuke nisam izlazio uopšte. Nemam trenutno snimanja, a do pozorišne sezoneodslužiću svoje. Izlazim, po svojoj volji, u civilu ili uniformi, pa sam sam izabrao i da se na Filmskom festivalu Srbije pojavim u uniformi. Pa, uniforma nije sramota, već čast.
HEROJI
- ČESTO čujem kako nam nedostaju junaci, srpski heroji - priča Vuk Kostić. - Klinci znaju sve likove "Velikog brata", a niko od njih nije čuo za, na primer, Milenka Pavlovića, komandanta 204. Lovačke brigade. On se 1999. godine podigao na nebo među stotinu NATO aviona. Iz kabine je izvukao svog vojnika, jer je znao da će ko sedne u avion, poginuti.
,,Blic" sa akterima filma ,,Sveti Georgije ubiva aždahu"
Ljubav u ratnom ponoru
I pala je u Deliblatskoj peščari, tog vrelog julskog dana, prva klapa filma ,,Sveti Gerogije ubiva aždahu", po scenariju Duška Kovačevića, u režiji Srđana Dragojevića, nakon tri pokušaja i gotovo deset godina nastojanja da se ekranizuje čuvena drama. U slojevitoj priči koja se odvija u Srbiji u vreme balkanskih i Prvog svetskog rata, gde je tako krhka pozicija intimnog u odnosu na političko, je i ljubavni trougao. A tumači glavnih uloga Lazar Ristovski Milutin Milošević i Nataša Janjić u razgovoru za ,,Blic" govore o svojim junacima.
I dok se vrelina širila Deliblatskom peščarom u impresivnoj scenografiji (Miljen Kreka Kljaković) koju čini dvadeset pet objekata koji dočaravaju srpsko selo s početka minulog veka, Lazar Ristovski kao Đorđe Žandar stajao je u vojničkim čizmama i uniformi (kostimograf Marina Medenica) bez graške znoja na licu.
,,Šta smo tražili to smo i dobili" kaže za ,,Blic" Lazar Ristovski kroz osmeh. ,,Pala je prva klapa. Nek (nam) je sa srećom. Ovo je jedan od najvećih projekata naše kinematografije unazad ko zna koliko vremena. Ne samo po budžetu nego po temi, značaju, scenografiji, glumačkim imenima i po veličini dela Duška Kovačevića.
Baveći se svojim junakom, u saradnji sa Duškom i Srđanom, iznalazio sam nove valere. Naime, ne kao gubitnika od samog starta il' čoveka koji je izgubio bitku na početku priče već muškarca koji se ne miri sa činjenicom da njegova žena voli drugog, već se svojom ljubavlju bori za nju. Uloga dobija čuvenom Duškovom rečenicom 'lako mi je biti dobar kad mi ništa drugo ne preostaje'. A ima u njemu, naravno, i tog udesa srpskog čoveka koji je eto gotovo ceo prošli vek proveo u ratovima."
Snimana je toga dana scena u kojoj posilni brije Đorđa u dvorištu njegove kuće dok mu se žena Katarina, pomalo ekstravagantna slikarka i devojka iz grada, naga šeta po kući. Skreće joj pažnju na seosku sredinu u kojoj je, napominje da se odene... Brica krišom pripogledava, (ne)primećen će tuda minuti i Gavrilo, treća karika ljubavnog trougla, energični mladić i ratni invalid.
,,Gavrilo je više antijunak nego junak u okviru ove priče u kojoj je ljubav zapravo preppreka smrti", kaže za ,,Blic" Milutin Milošević. ,,Ostavio je devojku pre nego što je u rat pošao. Vratio se bez ruke, kao invalid.... Svojeglav je, neprilagođen, energičan... On bi da taj život prođe što pre ali ga njeno postojanje ipak, još uvek, čini živim i punim žudnje. Žudnje za njom, žudnje za novim jutrom. Danas smo radili scenu u kojoj on prolazi kraj njene kuće i gleda u njen razastrt veš. Krajičkom oka pogled u garderobu (zabranjene) voljene žene. Pa, čitav se kosmos može sliti u to.
Ulogu Katarine, žene koju, svako na svoj način, strasno vole i suprug Đorđe i Gavrilo, tumači Nataša Janjić, zagrebačka glumica, koja napominje da je prezadovoljna što joj je ova uloga poverena.
,,Opus Duška Kovačevića je impresivan, a Katarina, ako mogu da kažem, jedna od najmarkantnijih junakinja koje je napisao" priča za ,,Blic" Nataša Janjić. ,,Nekonvencionalna je, ispred svog vremena. Slikarka. Imuna na kompromise i ne zazire od društvenih konvencija i normi čak ni kada je brak u pitanju. Otvorena je. Brani se i bori iskrenošću! Katarina sledi svoju dušu i svoje srce u toj ratnoj melodrami gde se ljudi, kako ko ume, bore za makar jedno 'volim te'."
Između (scenografskih) vajata i kuća, kako to kroz šalu primećuje Duško Kovačević, protrčavaju i grokću autentični prasići. Sa spoljne strane vrata na gotovo svakoj kući venci belog luka. Nedaleko crkva i dve kafane. Jedna od njih, ona u kojoj se skupljaju invalidi, na samoj obali reke.
Film ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" realizuje istoimena producentska kuća u saradnji sa Vladom Srbije, Ministarstvom za kulturu Republike Srbije, Vladom Republike Srpske, Izvršnim većem Vojvodine, RTS-om, stranim kooproducentima (,,Oscar film" i ,,Camera") a dobijena je podrška ,,Eurimaža". Uloge tumače: Milena Dravić, Bora Todorović, Dragan Nikolić, Zoran Cvijanović, Mira Banjac, Boris Milivojević, Nebojša Glogovac, Srđan Timarov i mnogi drugi.
Mlađan Dinkić o filmu
Tog vrelog dana na setu u Deliblatskoj peščari bio je i Mlađan Dinkić, sadašnji ministar ekonomije koji je rekao: ,,Važno je što se ekranizuje jedan maestralan dramski tekst, naravno pretočen u scenario. Malo imamo filmova iz tog perioda srpske istorije a ,,Aždaha" je složenija i sveobuhvatnija, ide i dalje i dublje od istorijske priče. Gledao sam svojevremeno predstavu koja je ostavila jak utisak na mene. Svojevremeno sam kao ministar finansija podržao ovaj film a sada sam tu kao prijatelj.
Uh, kako volim te "skromne", koji "nikad ne pričaju o sebi", ali zato - "Brale, vidi me, vidi me, otišo sam u vojsku, u je kaki sam ja PATRIJOTA!!!11"
Meni je baš cool što je obukao uniformu, i dobro je da o tome govori javno.
ja sam čuo užasne stvari o vuku od čoveka koji je s njim išao u školu, ali ne bih da ovde obzanjujem takve stvari, iz 2. ruke, iako se radi o mega-pouzdanom čoveku, zapravo jednom od najboljih domaćih film. kritičara i dragom mi prijatelju.
keywords (za vuka): zadrti nacionalista, SPSovac, seljak, dizelaš, egomanijak, gađao rokere flašama piva i vikao 'ua, padavičari' itsl.
Hm, kad si spomenuo "užasne stvari" očekivao sam nešto malo... ekstravagantnije. Ili ima tu još nešto osim navedenog u keywordsima?
Quote from: "Ghoul"ja sam čuo užasne stvari o vuku od čoveka koji je s njim išao u školu, ali ne bih da ovde obzanjujem takve stvari, iz 2. ruke, iako se radi o mega-pouzdanom čoveku, zapravo jednom od najboljih domaćih film. kritičara i dragom mi prijatelju.
keywords (za vuka): zadrti nacionalista, SPSovac, seljak, dizelaš, egomanijak, gađao rokere flašama piva i vikao 'ua, padavičari' itsl.
Znaci, Kunac opet dezinformise ljude. :D
Pa dobro, ja koliko ga poznajem, seljak i dizelas jeste. Egomanijak nije. I to uopste nije, vrlo je normalan lik.
Sto se SPSa tice, upoznao sam ga posle SPSa, dakle ne znam.
Za gadjanje rokera ne znam, i uopste taj obicaj mi je nepoznat.
Quote from: "crippled_avenger"Za gadjanje rokera ne znam, i uopste taj obicaj mi je nepoznat.
pa ono, kao, sedi ispred dal beše dragstora ili škole sa svojim naci pajtašima i pije pivo, a kad prođu neki sa rock imidžom, ovi ih gađaju i psuju...
Ne znam ja za to da se ikome dešavalo, a odrastao sam baš u hoodu, i baš na ulici i pio pivo ispred dragstora, i bio roker, no možda tvoj pouzdani prijatelj ima neke druge informacije.
Pravo da ti kažem, iako sam sklon da se našalim na temu života u "imaginarnoj Srbiji", što inače najbolje radi Meho, konstruišući fenomenalne univerzume u kojima su sve predrasude realizovane i dovedene do ekstrema, zaista mi je neozbiljno da neki ipak odrastao priča o Srbiji kao terenu na kome su se odvijali oštri klasni i politički sukobi i fizički obračuni između rokera i dizelaša.
Gimme a break...
ok, pitaj onoga iz shock corridora s kojim se družiš, pa nek ti on pojasni, možda ja nešto nisam lepo upamtio...
Nemojmo sad preterivati i predstavljati kao da se takve stvari nikad nisu desavale.
90e su bile raj za takve dogadjaje. Znam iz prve ruke barem deset slucajeva.
To se i danas desava.
Da ne pricam da sam i sam bio napadnut i brutalno prebijen na sred Knez Mihajlove pre recimo dve godine. Jedan drug mi je izboden nozem, drugom razbijen nos i slicne stvari.
Tu je i dogadjaj od pretprosle Nove Godine kad je par dizelasa izbolo dugokosog momka u jutarnjem trolejbusu i iznelo ga napolje da se dalje sveti.
Quote from: "crippled_avenger"Znaci, Kunac opet dezinformise ljude.
Ne budi b
rezobrazan. xwink2 Znaš ti dobro da nisam ja pomenuta osoba, već da je to "čovek u crnoj koži".
:D
Pa meni kad neko kaze najbolji kriticar, znam na koga pomislim...
- Ne znam tačno kada će se raditi nastavak čuvene ,,Nacionalne klase", ali bih zaista rado ponovo glumio Flojda. Znam da Goran Marković radi na tome, ali još uvek ne znam mnogo detalja. Za sada postoji ponuda da glumim jednu od glavnih uloga u njegovom novom filmu ,,Turneja".- u razgovoru za BLIC Dragan Nikolić.
Quote from: "crippled_avenger":D
Pa meni kad neko kaze najbolji kriticar, znam na koga pomislim...
Eh, uvek znaš kako da se izvučeš... xspin3
Samo u Drvengradu
AKTUELNI "Zavet" Emira Kusturice, koji će se prikazivati od 1. avgusta, naša publika će moći da vidi isključivo u dvorani bioskopa u Drvengradu na Mokroj gori! Slavni režiser zabranio je da njegovo najnovije ostvarenje bude prikazivano u ostalim bioskopima Srbije, obrazlažući svoju odluku lošim uslovima u dvoranama u kojima se održavaju projekcije a koje su, po njegovom mišljenju, "u katastrofalnom stanju".
- Elementarno pravo gledaoca je da vidi i čuje, što mu bioskopi u Srbiji ne omogućavaju - rekao je Kusturica.
"Zavet", koji je prikazan na kanskom i mnogobrojnim drugim svetskim festivalima, i koji je distribuiran u više od četrdeset zemalja, biće na repertoaru bioskopa u Drvengradu tokom naredne dve godine.
USPEŠAN NASTUP FILMA 'KONJI VRANI' NA FESTIVALU U PULI
Prva srpsko-hrvatska koprodukcija u konkurenciji za 'Zlatnu arenu' za strani film, 'Konji vrani' reditelja, glumca i producenta Ljubiše Samardžića doživeo je sinoć ovacije gledalaca u pulskoj Areni.
U najavi u predponoćnoj projekciji, voditelj je podsetio da Samardžića Puljani pamte kao legendarnog glumca onih vremena kada je stajao rame uz rame uz slavne glumce kao što su Jul Briner, Orson Vels, Ricard Barton ili Boris Dvornik.
Projekciju filma 'Konji vrani', Samardžićevo peto rediteljsko ostvarenje, više od 2.000 gledalaca propratilo je sa velikom pažnjom i dugo aplaudiralo posle odjavne špice.
Publiku su sa scene pozdravili autor filma, glumice Kalina Kovačević i Milena Vasić Ražnatović i njihov kolega Slavko Štimac.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Samo u Drvengradu
AKTUELNI "Zavet" Emira Kusturice, koji će se prikazivati od 1. avgusta, naša publika će moći da vidi isključivo u dvorani bioskopa u Drvengradu na Mokroj gori!
dođavola! baš juče doznadoh da kusta neće igrati na niškom festivalu!
vidim, moraće da radi divx (na kome se sve vidi i čuje)!
Ljubiša Samardžić zaigrao kolo na terasi hotela u Puli
Po završetku filmskog festivala u Puli, na kojem je trijumfovao debitant Kristijan Milić koji je osvojio čak osam ,,Zlatnih arena" za film ,,Živi i mrtvi", gosti su bili veseliji nego obično.
Naš proslavljeni glumac i reditelj Ljubiša Samardžić bio je ove godine u Puli sa svojim ostvarenjem ,,Konji vrani". Velika zabava po završetku smotre odigrala se na terasi hotela ,,Pula".
Gosti iz Sarajeva, direktor filmskog festivala u Sarajevu Mirsad Purivatra i Jasmin Duraković, direktor federalne televizije u Bosni i Hercegovini, rešili su da naprave nezaboravnu zabavu pa su direktno sa Baš-čaršije doneli dvesta kilograma prvoklasnih ćevapčića. Za muziku je bio zadužen ,,Mostar sevdah reunion" bend. U opuštenoj atmosferi Ljubiša Samardžić je zaigrao kolo zajedno sa prijateljima, a kada se žurka malo zagrejala, gosti iz Sarajeva su obučeni skočili u hotelski bazen.
...a evo kako niškobanjski dert-maestro drmoguza po pulskim terasama...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg511.imageshack.us%2Fimg511%2F3305%2Fpulaee0.jpg&hash=72fdbbeefb40c8410b4f3c28246fc14e6c01e5b3) (http://imageshack.us)
(//)
Oj-ha-ha! :D:D
Da ste samo mogli da ga čujete na Paliću, za ne poverovati... Čovek je pričao o "uzvišenosti sopstvenih dela", o tome kako je "devedesetih bilo puno ratova, pa je zato bilo dobrih filmova", o "putu od banalnog ka profanom", o Nebeskoj udici sve vreme, iako ga skoro niko nije pitao ništa na tu temu (i to tim tonom, kao da mu je neopravdano i za dlaku izmakao Oskar); pričao je o sebi, sebi, sebi; kako je najbolji, najveći, najlepši... Prvo je to bilo urnebesno (obzirom na citirana lupetanja), ali kasnije je smorio. Spajder je napisao super tekst gde ga je baš lepo potkačio (a nije da se Smoki i sam nije namestio).
Hoće li neko molim vas molim vas MOLIM VAS da upuca Ljubišu Samardžića? :cry:
Quote from: "Milosh"Spajder je napisao super tekst gde ga je baš lepo potkačio (a nije da se Smoki i sam nije namestio).
je li i ovo spajder tekst:
http://www.popboks.com/film/fefpalic07.shtml
on je autor, milos cvetkovic? EDIT: ok, mora da je to tvoj teks, milosh...
Quote from: "David"Quote from: "Milosh"Spajder je napisao super tekst gde ga je baš lepo potkačio (a nije da se Smoki i sam nije namestio).
je li i ovo spajder tekst:
http://www.popboks.com/film/fefpalic07.shtml
on je autor, milos cvetkovic? EDIT: ok, mora da je to tvoj teks, milosh...
evo ga Spajderov tekst, stavio sam link na topiku o Paliću:
http://www.b92.net/kultura/film/vise.php?nav_id=255720
svaka cast, hvala. skontah...
PROPEVALA BEZ PENDREKA
Milutin Popović Zahar ponudio Aniki Božić, bivšoj devojci Vladimira Božovića, ulogu u mjuziklu
Poznati kompozitor Milutin Popović Zahar pozvao je mladu manekenku Aniku Božić, poznatiju kao "bivša devojka bivšeg generalnog inspektora Vladimira Božovića", da peva u mjuziklu čije će snimanje početi u septembru.
- Zahar je toliko bio oduševljen Anikinim izgledom, da nije odoleo da joj ne ponudi glavu ulogu u prvom filmskom mjuziklu, koji će govoriti o životu Laze Kostića - kaže za Press dobro obavešteni izvor, i dodaje: - Nije mu bilo bitno ni da li zna da peva, već je "pao" na njenu lepotu.
Našu informaciju potvrdila je i Anika:
- Da, Zahar me je pozvao na kasting za tu ulogu, koji će se održati u avgustu mesecu. Međutim, on je to uradio tek kada sam mu ja rekla da sam završila muzičku školu. Prvo mi je rekao: "Šteta što ne znaš da pevaš", ali sam mu objasnila kakvo je moje muzičko obrazovanje.
Da li će doći do realizacije ne znam, jer trenutno sam u Milanu, potom idem u Kan, jer sam tamo dobila posao preko svoje modne agencije, i imam mnogo ponuda za modne angažmane - objasnila je Anika Božić.
Quote from: "Milosh""putu od banalnog ka profanom
:D
Quote from: "mrkoye"Quote from: "Milosh""putu od banalnog ka profanom
:D
to bi, zapravo, bio savršen naziv za neku buduću monografiju o ljubiši!
OD PROFANOG DO BANALNOG :!:
Ljubiša Samardžić: Od frontalnog do analnog
Quote from: "Vuk"
Dok njegove kolege vojsku služe uglavnom civilno, nameštajući svetla ili raspoređujući publiku u pozorištu, Vuk se odlučio za kasarnu i pešadijsku obuku.
- Veliki sam nacionalista. Volim svoj narod, grad, ulicu, porodicu, Srbiju... Vaspitan sam u duhu da je vojska čast i obaveza. I, vreme je da joj se vrati ugled - počinje Vuk Kostić svoju "vojnu" priču. - Moj prijatelj, general Petar Radojčić nagovorio me je da se prijavim, da je 28 godina krajnje vreme. Kaže, meni priliči da idem u vojsku, a ne da se foliram. I, mislim da je u pravu.
što je sladak. Skroz onako retro. Sa sve paricama za usput. Pretpostavljam da bi taj retro trip moglo da pokvari recimo kada bi Vukčina pitao generala Radojčića, onako uz rakiještinu i pasuljčinu, između dva vojnička prdeža, kako se to poubijaše onolki vojnici na služenju vojnog roka. Kakav je to proboj egzistencijalističkih mora u tako ponositu, uglednu armiju ko što je ova u koju se upisao Vuk. Mislim, čisto da pita, kad je već tamo i kad ima generala da ga tapše po plećima, te mogućnost da priča za medije. Recimo, mene to više zanima od toga u kolko sati se Vuku diže kurac na muflone, a svakako više od njegovih saveta mladima da ono što gledaju u igricama BRATE isprobaju uživo. Što se civilnog služenja tiče, Vuk možda ima sreće da mu se od dve ponuđene opcije diže kurac na jednu, pošto je takva srbenda junačina, a i nanosao se uniforme u kojekakvim filmićima, ali bi mogao da promisli kakvu opciju imaju oni koji nešto ne mirišu uniformu. Svakako ne mogu da ne služe vojsku, pa im preostaje da budu, kako genral kaže, foliranti. Te opcije su tako postavljene da oni koji nisu imali sreće da od mladosti steknu arsenal od 15-ak pušaka i kidišu na muflone, prosto bivaju kažnjeni.
Quote from: "Vuk"
Imam petnaestak pušaka i glupo bi, a i nemoguće bilo, da se pozivam na prigovor savesti.
Logic will break your heart, Vukčino!
Quote from: "otaku"
Logic will break your heart, Vukčino!
...oh.
THE STILLS!!! :lol: :lol: :lol:
DEVET FILMOVA U ZVANIČNOM PROGRAMU FILMSKIH SUSRETA U NIŠU
Publika 42. Filmskih susreta u Nišu, koji će biti održani od 25. do 30. avgusta, moći će da pogleda devet filmova u zvaničnoj konkurenciji, odlučio je savet festivala.
Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma u Nišu predstaviće filmove 'Agi i Ema' Milutina Petrovića, 'Belle epoque' Nikole Stojanovića, 'Klopka' Srdana Golubovića, 'Konji vrani' Ljubiše Samardžića i 'Odbačen' Miše Radivojevića.
U takmičarski program uvršteni su i filmovi 'Optimisti' Gorana Paskaljevića, 'Promeni me' Milana Karadžića, 'Hadersfild' Ivana Živkovića i 'Hamlet' Aleksandra Rajkovića.
Domaćim glumcima na niškom festivalu dodeljuju se nagrade za najbolju glumu na festivalu - Gran pri Naisa, za najbolju žensku i mušku ulogu - 'Carica Teodora' i 'Car Konstantin', kao i povelje za najbolju mušku i žensku epizodu i za debitanta na filmu.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Samo u Drvengradu
AKTUELNI "Zavet" Emira Kusturice, koji će se prikazivati od 1. avgusta, naša publika će moći da vidi isključivo u dvorani bioskopa u Drvengradu na Mokroj gori! Slavni režiser zabranio je da njegovo najnovije ostvarenje bude prikazivano u ostalim bioskopima Srbije, obrazlažući svoju odluku lošim uslovima u dvoranama u kojima se održavaju projekcije a koje su, po njegovom mišljenju, "u katastrofalnom stanju".
- Elementarno pravo gledaoca je da vidi i čuje, što mu bioskopi u Srbiji ne omogućavaju - rekao je Kusturica.
"Zavet", koji je prikazan na kanskom i mnogobrojnim drugim svetskim festivalima, i koji je distribuiran u više od četrdeset zemalja, biće na repertoaru bioskopa u Drvengradu tokom naredne dve godine.
Pogrešna Kusturičina
procena
E.V.N., 24. jul 2007
ODLUKA Emira Kusturice da film "Zavet" prikaže samo na Mokroj Gori, jer su "bioskopi u katastrofalnom stanju", izazvala je revolt Zorana Cvetanovića, predsednika bioskopskih prikazivača i vlasnika "Rode" i "Šumadije". Naime, procena proslavljenog režisera, čiji je film posle premijere u Kanu, prikazan samo na prvom Filmskom festivalu Srbije u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu, za Cvijanovića nije istinita.
Kusturičina tvrdnja, po mišljenju vlasnika dva beogradska privatna bioskopa, može da se odnosi na već odavno ugašene, a onda i privatizovane bioskope "Beograd filma", ali ne i na "Tak", "Dom sindikata", "Rodu" i "Šumadiju", kraljevački "Kvart" i novosadsku "Arenu".
- Spreman sam da organizujem besplatnu projekciju u "Rodi", da novinari, koji već ne znaju, a sigurno ih je malo, procene kavi su tehnički uslovi - kaže Cvetanović.
Cvijanović tvrdi da u svetu ne postoji savremenija oprema zvuka i slike od onog u "Rodi". Nedavno su to potvrdili i iz "Kodaka", koji su posle projekcija u Zagreba, Ljubljane i Beča, bili najzadovoljniji upravo uslovima u "Rodi".
- Takva izjava vređa ovo malo entuzijasta prikazivača, koji neprestano ulažu ogroman novac, trudeći se da i pored glavnog problema, a to je piraterija, očuvaju bioskope - rekao je Cvetanović. - U "Rodi" smo čak nauštrb manjeg broja mesta, između sedišta napravili razmak od metar i dvadeset, dok je svetu standard pet centimetara manje.
Predsednik srpskih prikaživača, kaže i da mu nije jasno kako je Kusturica, mogao izjavi tako nešto, ako su upravo za "Zavet", zbog tehničkih uslova proveravli snimljen materijal. Osim toga, podseća Cvetanović, Kusturica je pre nekoliko godina kao producent Milićevog filma "Jagoda u supermarketu", insistirao da zbog tehničkih uslova, umesto u Centru "Sava", premijera bude u "Rodi".
- U kakvom su stanju srpski bioskopi tj. bioskopi "Beograd filma" zna se godinama, ali se niko nije bavio time ozbiljno, kao ni piraterijom, zbog koje trpe najviše distributeri i prikaživači.- objašnjava Cvetanović. - Zato sam se i do sada zalagao da izdaju licence, kako bi publika znala kojoj kategoriji pripada koji bioskop i šta mogu da očekuju. To je ozbiljan problem sa kojim treba da se bavi i država, ali ne treba i ovih, nekoliko pravih bioskopa da trpi zbog toga.
B. N.
VOJA Brajović, ministar kulture u Vladi Republike Srbije:
- Verujem da Kusturica nije imao nikakvu lošu nameru, već na neki svoj način pokušava da upozori javnost na ono što se, nažalost, dešava, da se izbori za nešto što je dragoceno, i da se na zabranu prikazivanja odlučio ne bi li skrenuo pažnju i ukazao na problem. Ti svi filmovi će već na neki način doći do publike i biti prikazani, da li na televiziji, da li "zahvaljujući" pirateriji, ali džaba nam pregnuća i dostignuća u kinematografiji kao najsavremenijoj umetnosti ako ljudi ne mogu da pogledaju njihove rezultate, tj. filmove u odgovarajućim uslovima. Pitanje bioskopa veoma je kompleksno pitanje; nažalost, bioskopi u Srbiji umiru, a mi planiramo da zakonskim putem onemogućimo promenu namena bioskopskih institucija, kao što se do sada dešavalo. Inače, ja lično podržavam i postojanje svih ovih filmskih festivala, jer te male sredine doživljavaju ove manifestacije kao jedan od najdragocenijih praznika u svom gradu, i mislim da na taj način negujemo i osvežavamo bioskopsku publiku.
HERCEGNOVSKI FILMSKI FESTIVAL POSTAO MEĐUNARODNI
Filmski festival u Herceg Novom 'Herceg-Fest', koji će se održati od 1. do 5. avgusta, imaće od ove godine međunarodni karakter, najavili su njegovi organizatori.
Na hercegnovskoj Kanli kulu biće prikazano sedam filmova iz zemalja regiona, od čega su dva van konkurencije, a neki od njih su već dobitnici značajnih priznanja na evropskim festivalima.
Filmovi kojima će se predstaviti stvaraoci iz Srbije su 'Klopka' Srdana Golubovića, 'Odbačen' Miše Radivojevića i 'Guča' Dušana Milica.
Iz Makedonije će biti predstavljen film 'Kontakt' Sergeja Stanojkovskog.
Hrvatski filmovi u konkurenciji su 'Armin' Ognjena Sviličića i 'Sve džaba' Antonia Nuica, Makedonci se predstavljaju 'Kontaktom' Sergeja Stanojkovskog, dok se u sarajevskoj produkciji predstavlja film Faruka Lončarevića 'Mama i tata'.
Filmovi izvan konkurencije su 'Promeni me' Milana Karadžića i 'Libertas' Veljka Bulajića.
Umetnicki direktor festivala Zoran Živković rekao je na konferenciji za novinare da je manifestacija ove godine napravila značajan programski iskorak, jer takmičarski program sadrži najbolje filmove zemalja bivše SFRJ.
Time je ovaj festival, koji se odrržava dve decenije dobio međunarodnu dimenziju, sa tendencijom da za par godina preraste u jednu od najznačajnih filmskih smotri u regionu, kazao je on.
Živković ja naglasio da je festival promenio koncepciju, vraćajući se na izvornu iz 1987. godine, kada je nagrađivao najbolje reditelje.
O nagradama za režiju - zlatna, srebrna i bronzana Mimoza, odlučivaće filmski stvaraoci iz Slovenije, Srbije i Crne Gore - Jan Cvičković, Goran Marković i Branko Baletić.
Prateći program festivala biće retrospektiva filmova režisera Emira Kusturice.
Quote from: "otaku"Quote from: "Vuk"
Dok njegove kolege vojsku služe uglavnom civilno, nameštajući svetla ili raspoređujući publiku u pozorištu, Vuk se odlučio za kasarnu i pešadijsku obuku.
- Veliki sam nacionalista. Volim svoj narod, grad, ulicu, porodicu, Srbiju... Vaspitan sam u duhu da je vojska čast i obaveza. I, vreme je da joj se vrati ugled - počinje Vuk Kostić svoju "vojnu" priču. - Moj prijatelj, general Petar Radojčić nagovorio me je da se prijavim, da je 28 godina krajnje vreme. Kaže, meni priliči da idem u vojsku, a ne da se foliram. I, mislim da je u pravu.
A cenio sam ga zbog "Apsolutnih sto"...koja budala, nashao da se hvata gistro-nacionalizma i da kupi poene na tu foru kad mu vreme nije...ja bre mislio urban dechko (nisam nikad ranije chito nijedan njegov intervju) kad ono bruka...
Al pazi general ga nagovorio, kolki balvan mora da budesh pa da padnesh na prichu tamo nekog bolesnog generala...
Oj zivote patnjo, oj zivote bedo (nabavi nam dobar pajdo Jovanovic Chedo) :x
A ovaj Kusturica je kompleks samo takav...isto tako se bahato ponashao i kada su ga na 20-ogodishnjici Zabranjenog Pushenja izvizdali na prepunom Ushcu zbog onih unza, unza proseravanja...narod dosho da slusha stare hitove Pushenja, shto je i normalno na proslavi 20 godina postojanja benda, a ovi im uvalili zbog Kuste kitu...i onda je demonstarativno napustio binu iz fazona "Srbija josh nije zasluzila niti je spremna za ovakvu naprednu muziku - odoh ja u Rio"...
A sad poshto je shvatio u Novom Sadu da mu film nece dobro proci u Srbiji (izvaljene sve fore) sad nece ni njega da pushta a sve iz fazona kao ne valjaju nam bioskopi gistro-shatro...film moze da se vrti po Rumunijama a ne moze u Srbiji... :x
Beogradski glumac igra u ekranizaciji popularnog stripa
Radivoje Bukvić glumi u filmu ,,Largo Winch"
Beogradski glumac Radivoje - Raša Bukvić glumiće zajedno sa Mikijem Manojlovićem i Kristin Skot Tomas u francuskom filmu ,,Largo Winch", zasnovanom na istoimenom belgijskom stripu. Largo je, inače, poreklom Srbin, a snimanje filma koji režira Žerom Sale počinje 17. avgusta na Malti.
Raša Bukvić, koji je pre nekoliko meseci snimio film ,,Taken" (premijera je zakazana za januar 2008. godine u Los Anđelesu) u kojem glavnu ulogu tumači Lijam Nison, velikim koracima gradi uspešnu inostranu karijeru, a uskoro počinje sa radom na visokobudžetnom projektu ,,Largo Winch".
- Film predstavlja ekranizaciju istoimenog popularnog stripa, a zanimljivo je da je glavni lik Largo, kog igra Tomer Sisli, poreklom Srbin! Naime, zaplet počinje kada nakon ubistva milijardera Nerija Vinča, njegovi advokati pokušavaju da preotmu nasledstvo od njegovog usvojenog sina, Srbina iz bivše Jugoslavije. Važno je pomenuti da je strip nastao pre petnaest godina, kada je počeo rat u nekadašnjoj Jugoslaviji. Nakon usvojenja, milijarder je Larga dao porodici koja živi na Jadranskom moru, a ja igram Largovog polubrata, biološkog sina te porodice. Međutim, stvari se komplikuju i neprijatelji postaju prijatelji, i obrnuto... - priča za ,,Blic" Raša Bukvić.
Osim njega i Sislija, u filmu glume i Miki Manojlović i sjajna engleska glumica Kristin Skot Tomas, koja je bila nominovana za ,,Oskara" za ulogu u filmu ,,Engleski pacijent".
- U filmu koji režira Žerom Sale, Miki Manojlović igra milijarderovog vozača, u stvari čoveka od poverenja koji vozi sve, od limuzine do helikoptera. Budući da kastinzi nisu završeni, moguće je da će još neka velika filmska zvezda glumiti u filmu. Snimanje počinje 17. avgusta na Malti, radićemo još na Siciliji i u Hongkongu, a završetak snimanja je planiran za 10. januar sledeće godine. Pripreme za film su veoma uzbudljive, naučio sam da vozim policijski BMW motor, a za ulogu ću morati da se ugojim pet-šest kilograma - kaže Bukvić.
Strip ,,Largo Winch"
Autori belgijskog stripa ,,Largo Winch" su scenarista Žan van Ham i crtač Filip Frank. Osim Larga, glavni likovi su njegov otac Nerio Vinč, menadžeri Džon Saliven i Dvajt Kokrejn, kao Simon Ovronaz. Do sada je objavljeno 15 albuma, na osnovu ovog stripa 2001. godine je snimljena TV serija ,,Largo", a godinu dana kasnije objavljena je i kompjuterska igra ,,Largo Winch: Empire Under Threat".
Milica Zarić otkriva...
- Snimanje počinje 3. avgusta. Moram da priznam da je u pitanju fantastičan scenario koji sam dobila, pročitala za jednu noć i sutradan prihvatila ulogu. Film se zove ,,Zajedno", scenarista i reditelj je Mladen Matičević, poznat po ostvarenjima ,,Jedan na jedan", ,,Kako postati heroj" i seriji ,,Neki novi klinci". Priča je vezana za ljubavni trougao koji čine bračni par, suprug pisac i supruga arhitekta, i uspešni biznismen, koji menja situaciju u njihovom životu. Žanrovski, to je melodrama koja u jednom trenutku prerasta u triler. Ono što se meni najviše dopada u poruci ovog filma jeste apostrofiranje vrednosti koju ima porodica i važnosti njenog očuvanja. Priča je univerzalna i može da se dogodi bilo gde na svetu. To mi je takođe jako bitno, jer mislim da se naš film do sada nije bavio sličnim temama.
- Supruga junakinje koju tumačim, popularnog afirmisanog pisca, igra Aleksandar Srećković Kubura, a uspešnog biznismena Marka, ljubavnika, koji ulazi u trku za osvajanje voljene žene, tumači Branimir Šćepanović
... mene, lično, je Matičević pridobio efektnim "1 na 1", ozbiljno razočarao sa "Neki novi klinci", a ponovo osvojio "Kako postati heroj"...
... glede "Zajedno" iz prvobitne podele su otpali sveža porodilja, umalo pa ministarkovica Jelena Đokić i Nikola Kojo... meni je problematična fizička sličnost dva glavna muška lika ( Srećković& Šćepanović), oči mi bode i nosekanja Milice Zarić, a i ova preraspodela karijera tipa "afirmisani, popularni pisac- supruga arhitekta- uspešni biznismen" mi opasno vuče na sumanuto romantizovanje stvarnosti viđeno u, recimo, "Lisicama", "Nekim novim klincima" i/ili "Mi nismo anđeli 2"...
Iz grubosti u poeziju
APLAUZ na festivalima u Novom Sadu i Sopotu, potvrđuje po glumcu a sada i producentu Goranu Šušljiku, da je posle pozorišta "Hadersfild" uspešno ispričan i na filmskom platnu. Mada već dugo igra u teatru, priznaje da do sada nije imao tremu kao na premijeri filma, u kome, kao i u Jugoslovenskom dramskom, igra jednu od glavnih uloga.
Da se sačuva baza teksta, a da se istovremeno na filmu pokaže preciznije i više, pomogao je dobro uigranoj glumačkoj ekipi i režiser Ivan Živković.
- Pored jakih emocija i ličnih motiva da radimo ovaj film, pokazalo se da smo mi visokoprofesionalna grupa ljudi, koja voli to što radi - kaže Šušljik za "Novosti". - Vezani smo za ovaj tekst, jer se priča odnosi i na sve nas. U glumačkim karijerama se pojavljuju važne predstave, koje poremete ustaljeni tok u profesionalnom životu. Ovde se to dogodilo, pre svega, zbog Uglješinog teksta, koji nosi silovitu emociju i istinu. Pri tom zadržava interesantnu formu, koja ne opterećuje. "Hadersfild" suočava aktere i publiku, ne sa likovima, nego sa istinom koju svako mora da nađe u sebi. Jer, ako se to ne nađe, ostane samo dobra, lepa uloga. Ta vrednost se dogodila i pokrenula nas je da to ovekovečimo u ovom vremenu. Čini mi se da je film bio pravi medij zato što je dodao jaku atmosferu. Taj prostor vreme i osećanje, koji nisu rekonstruisani spoljnim nego unutrašnjim sredstvima.
Lik razočaranog i destruktivnog mladog čoveka na prvi pogled lako je opisati i prepoznati. Šušljik je čitajući scenario otkrio da, koliko god prepoznaje takve ljude oko sebe, u stvari ga i ne zna dobro, jer nosi dosta njegovih privatnih crta.
- Moja sudbina je mogla da bude upravo takva - objašnjava glumac i producent. - Isto sam rastao u malom vojvođanskom mestu. Imao sam indeks književnosti, a pokušavao više puta da upišem glumu. Dakle, verovatno je moja struktura ličnosti mogla da me odvede i tim putem, da se nije desio drugačiji niz okolnosti. To je, takođe, bio ključ razumevanja u kreiranju ove uloge. Tekst istovremeno ima i nešto što je neobjašnjivo. Nije samo pitanje istine, već i kako tu istinu govoriš. Priča je u isto vreme teška, bolna i duhovita. Između ostalog, Uglješini dijalozi su često grubi, ali u jednom trenutku prelaze u poeziju.
Film "Hadersfild", koliko god bio vezan za našu sredinu, po Šušljikovoj oceni, biće sigurno dobro primljen i na inostranim festivalima, jer se sa sličnim bolovima i strahovima tokom života suočavaju ljudi na svim meridijanima.
NISMO OTIŠLI
ŠUŠLJIK je bio rezigniran kada je u "Novostima" pročitao da je tokom proglašenja nagrađenih na Festivalu u Novom Sadu ekipa "Hadersfilda" napustila salu Srpskog narodnog pozorišta.
- To jednostavno nije istina, možda je neko odlazio do taoleta, ali smo pažljivo pratili ceremoniju koju je naš kolega Nikola Đuričko sjajno vodio - tvrdi glumac. - Odslušali smo sve odluke žirija, posle toga otišli na piće, a onda se dobro zabavljali i na žurki koja je organizovana za kraj Festivala.
Kakav crni Branimir Šćepanović, ljubavnika igra Bane Popović...
...krivi PRESS a ne mene...
...i josh malo o vojnichkim danima Vuleta Kostica...
INTERVJU VUK KOSTIĆ
SRBENDA SAMURAJ
Popularni beogradski glumac služi vojni rok ubeđen da je velika čast i svetinja biti vojnik svoje zemlje, a sebe opisuje kao "ratnika i pesnika samuraja"
Mladi beogradski glumac Vuk Kostić s pravom bi mogao da bude proglašen za najboljeg promotera Vojske Srbije.
Iz maslinastozelene uniforme ne izlazi ni prilikom javnih nastupa, i u svakom momentu ističe da je za njega srpska vojska čast i svetinja.
Pre desetak dana, posle završene vojne obuke protivvazdušne odbrane (PVO) u Jakovu, raspoređen je na dužnost pri kabinetu srpskog ministra odbrane Dragana Šutanovca, a u ekskluzivnom intervjuu za Press kaže da je ministar na njega ostavio upečatljiv utisak.
- Posle obuke, prekomandovan sam u kasarnu "Vasa Čarapić", 64. bataljon, i raspoređen na dužnost u zgradi Ministarstva odbrane. Ministra Šutanovca poznajem odranije i izuzetno je prijatan čovek.
Rado sam se odazvao njegovom pozivu, i svakako je privilegija i laska mi što neko na takvom položaju misli na tamo nekog glumca - kaže Vuk na početku razgovora, i otkriva da su vojnički dani odmor za njegovu dušu i da ih koristi da bolje sagleda realno stanje stvari u spoljašnjem svetu.
Nije puška motika
Pored uloge u igranoj seriji "Gorki plodovi" Siniše Kovačevića, već od 1. avgusta Kostića očekuje nova serija Miroslava Lekića, u kojoj će igrati - vojnika.
- Nekoliko puta sam do sada tumačio vojnike, ali sada je reč o ulozi majora specijalne antiterorističke jedinice. Mislim da će mi za ulogu koristiti to što dugo poznajem komandanta prave specijalne antiterorističke jedinice - otkriva Vuk, i veruje da glumcima za uloge vojnika veoma koristiti obuka: - Svi glumci koji su, recimo, snimali film "Spasavanje redova Rajana" boravili su u kampu, gde su prolazili obuku da bi naučili kretanje vojnika po bojištu, da ne bi šetali kao da beru ljubičice i da ne bi nosili puške k'o motike. Svetski glumac Tom Henks sigurno nije bio u vojsci, ali je takođe morao da stekne neki vojna znanja, s tim što ih je on sticao uz kavijar i šampanjac.
- Sa distance se sve mnogo bolje vidi. Odmaram se od jurnjave i ostale frke i trke. Sređujem svoje misli. Kada je reč o fizičkim naporima, oni su podnošljivi. Siguran sam da svaki prosečan momak može da izvrši svaki zadatak. Nisu to specijalne jedinice u kojima je potrebna veća spremnost.
Među najstarijim sam vojnicima i nadam se da mlađima dajem dobar primer - iskreno veruje beogradski glumac, najpoznatiji po pozorišnim predstavama "Velika drama", "Vila Sašino" i "Transilvanija", i kao akter filmova "Apsolutnih sto", "Klopka" i "Sinovci".
Vuk je ubeđen da je čast i sveta obaveza služiti vojni rok, i to u uniformi, a ne u civilu, kako to većina današnjih momaka priželjkuje.
- Čast - jer si odabran da možeš, a sveta - zato što braniš svete stvari, svoje, zemlju i prag. Ako služiš vojsku, ili budi pravi vojnik ili bolje ne idi u vojsku kao civil. U redu je civilna odbrana, ali ako si zdrav i prav, moraš da prođeš obuku.
Moj pokojni otac Mihajlo Kostić Pljaka brata i mene gajio je u srpskom duhu, na pesmama koje su između ostalog bile ilustrovane divnim vojničkim motivima. Nisam od ljudi koji bi pustili bilo koga da mu šeta po dvorištu. Nisam ni od onih što se lože, ali ako zatreba, ratovaću za svoju zemlju. Ja sam nešto kao samuraj pesnik i ratnik - uz smešak objašnjava Vuk, i dodaje da ga je ponašanje njegovih prijatelja navelo da i on odsluži redovni vojni rok:
- Idol mi je Nikola Kojo, jedan od mojih najboljih prijatelja, i kada su on i Vojin Ćetković mogli u ratnim uslovima da služe vojsku, zašto ne bih i ja u mirnodopskim.
Kada se pre pola godine strastveni lovac obreo u kasarni u Jakovu, drugari iz klase i starešine su ga prepoznali, ali on nije želeo da se po bilo čemu izdvaja. Otkriva nam da je vrlo brzo među vojnicima pronašao nove prijatelje.
- Odmah sam se skapirao sa jednim Krajišnikom, sa Beograđanima Đoletom i Durdom i sa Prelcem Draganom, koga sam prozvao Rumunješko. I mene zovu svakako, jer tako to ide u vojsci kada odjednom upoznaješ 500 ljudi.
Nema šanse imena da im zapamtiš. Rumunješko je lovac kao i ja, odličan je strelac, pogodio je 156 krugova, što je vrhunski rezultat. Nas dvojica smo već zajedno išli u lov u njegov kraj, Deliblatsku peščaru - kaže Kostić.
Ima vojnih zadataka koji nisu laki, ali Vuk svaki izvršava sa zadovoljstvom:
- Najteže je bilo prva 24 dana, kada nema izlazaka i sam proces navikavanja na ograničeno kretanje je, čini mi se, najteži. Barem je meni bio. U tom periodu nisam mogao da legnem kad hoću, da zaspim kad hoću, da se kupam i jedem kada poželim, ali i to prođe brzo.
Ja sam lutalica, skitnica i ako je neko avanturističkog duha, onda sam to ja, i kada sam ja izdržao ograničenu slobodu, onda može i svaki drugi momak.
Koji idiot...
Moš mislit kako je meni. Svaki put kad čitam intervju ovako nekog tipa, pretvaram se u ljevičara. Onda pogledam bosanski film i postajem ekstremni desničar. Takva ideološka klackalica će na kraju da mi dođe glave i jednog dana ću da poludim i uzmem pušku i napravim masakr na Trgu Krajine.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"kada su on i Vojin Ćetković mogli u ratnim uslovima da služe vojsku, zašto ne bih i ja u mirnodopskim.
šta bre sere ovaj?
'Vojin Ćetković... u ratnim uslovima služi vojsku...?'
VĆ je bio na topčideru, u jedinici u kojoj i ja (dec.98 - mart 99), i video sam ga samo jednom, u prolazu, inače je stalno bio van, spremao predstavu.
mislim, ok, ne mislim da je to nešto loše, naprotiv, čak je odabranim vojnicima dao karte za jedno izvođenje (bio sam među njima, pa sam mu tim zahvalniji za taj vanredni izlazak!): ako je obuku imao na poz. daskama, nešto sumnjam da je s puškom o ramenu bio u rovovima i zemunicama dok je nato prtkao odozgo!
Quote from: "Harvester"Moš mislit kako je meni. Svaki put kad čitam intervju ovako nekog tipa, pretvaram se u ljevičara. Onda pogledam bosanski film i postajem ekstremni desničar. Takva ideološka klackalica će na kraju da mi dođe glave i jednog dana ću da poludim i uzmem pušku i napravim masakr na Trgu Krajine.
xremyb xflowy xrofl
Valcer se ne igra ujutro
RAZLOG zašto film Nikole Stojanovića "Bel epok", odnosno "Poslednji valcer u Sarajevu", neće učestvovati na 13. sarajevskom filmskom festivalu (SFF) je neprimeren termin projekcije. To bi se moglo zaključiti imajući u vidu korespondenciju distributera "Bosna filma" i ovog regionalnog festivala.
U pismu SFF kaže se da je osvajaču Gran prija festivala u Novom Sadu ponuđeno da bude prikazan u jutarnjim časovima i to u bioskopima "Tesla" i "Miting point". Osim što je reč o neprimerenom terminu i projekcijama na koje dolazi najviše nekoliko desetina ljudi, ova dva bioskopa su tek u trećem i četvrtom rangu na SFF. Glavne projekcije se izvode u Narodnom pozorišu i na otvorenoj sceni "Metalac".
- Zaista nema smisla prikazati ovaj visokobudžetni i nagrađivani film u vašim salama pred 50 gledalaca - poručuje "Bosna film" u pismu koje je potpisao Bakri Tanović. SFF se još zamera da umesto domaćeg favorizuje regionalni film, a ne domaći kakav je slučaj na sličnim manifestacijama u Puli i Novom Sadu.
Tanović na kraju izražava žaljenje što sarajevska publika neće moći da vidi film posvećen upravo ovom gradu i počecima bosanskohercegovačke kinematografije. Ipak, dobro upućeni tvrde da je loš termin samo izgovor kako da ovaj film mimoiđe sarajevsku čaršiju.
Razlozi su različita istorijska gledišta filma, ali i autor koji za ovdašnje prilike ima previše "spornih" delova karijere i porekla. Srbin je, živeo je u Sarajevu, gde je bio potpredsednik Socijaldemokratske partije BiH (naslednika komunista), a za utočište od rata je odabrao Beograd.
... filmski odeljak MEGACOM FILMa najavljuje svoju skoru produkciju...
...projekt prvi...
Tina i Sabrina su glavne junakinje u ovoj akcionoj sagi o hrabrim specijalnim agentima Republike Srbije koji se bore protiv terorista.
Tina radi za Policiju, a Sabrina za službu Državne Bezbednosti.
U ovom filmu njih dve će biti povezane na jednom teškom zadatku otkrivanja terorističke grupe koja želi da na teritoriji Beograda isproba razornu moć najnovije generacije plastičnih eksploziva.
Tina i Sabrina upoznaju još dvojicu agenata – Boška i Đuru.
Zajedno oni rade na tome da uđu u trag Neli ,Opakom i ostalim članovima
terorističke bande koja je samo ogranak međunarodnog terorizma na teritoriji Srbije.
Tinina sudbina vezana je za Opakog koji ju je silovao još dok je bila tinejdžerka pre deset godina u domu za napuštenu decu. Njen desetogodišnji sin Marko je sve što Tina ima na ovom svetu.
Sa druge strane, mažena i pažena Sabrina se oslanja na svog brata od tetke,
Pecu, koji je snabdeva hi-tech opremom kad god ona ide na neki novi zadatak.
Dok traje tajna akcija, Đura se zaljubljuje u Sabrinu, a Tina ne može da odoli
Bošku. Naravno, njihov privatni život biće na ispitu dok svi zajedno prolaze kroz završni spektakularni obračun sa glavnim negativcima.
Da bi pobedili teroriste, Tina i Boško, Đura i Sabrina mmoraju da prođu kroz tuče, sačekuše, jurnjave vozilima po pustim drumovima, helikopterske obračune,
dramske preokrete i melodramske momente pre nego što budu konačno trijumfovali i pronašli, svaki par za sebe, svoju sreću u neizbežnom hepiendu...
...projekat drugi...
Više od decenije smo suočeni sa činjenicom da u našem okruženju žive Kinezi koji se u Srbiji bave jednim oblikom trgovine na veliko i malo. Po tome smo slični situaciji u razvijenim zemljama, sa tom razlikom što kod nas ne postoji jasno socijalno razgraničenje među konzumentima kineske robe sumnjivog kvaliteta i niske cene, i onih koji to nisu iz statusnih ili drugih razloga.
Tema ovog filma nije ova činjenica, već proces koji se odvija u drugoj generaciji Kineza koji ovde već zasnivaju porodice, postajući tako starosedeoci, ali ne i državljani Srbije jer im to naš zakon ne dozvoljava i porde sporazuma koji je Mirjana Marković (supruga pokojnog predsednika srbije Miloševića) potpisala sa Kineskim vlastima prilikom jedne od njenih poseta istoku.
Kineski trgovci u Srbiji svoju decu često poveravaju na čuvanje i vaspitavanje srpskim porodicama ili ženama koje su se specijalizovale za tu vrstu usluga. Marija je jedna od tih žena, i kroz njenu kuću je prošlo tridesetak dece od kojih se sada većina već školuje u Kini. Mene je fascinirala činjenica sa kakvom se predanošću pored troje svoje dece odnosi prema tuđoj koja se emotivno vezuju za nju smatrajući je drugom majkom, pogotovu imajući u vidu činjenicu da su njihovi roditelji po pravilu škrti u emocijama. Deca progovaraju pre srpski jezik nego kineski, dobijaju srpska imena a neretko se i krste u pravoslavnoj crkvi. Pedja (3 god.) i Vuk (8 meseci) su dva dečaka koji trenutno žive kod Marije. Roditelji ih obilaze uglavnom vikendom, kada su bolesni ili im nešto treba. Lokalna zajednica (soliter od 15 spratova u Bloku 70 na Novom Beogradu) ih veoma lepo prihvata. Sve je to dovoljno da se deca mirno asimiluju u Srbiji i da to postane, eto, još ledna socijalno-etnička anomalija u ovoj zemlji. Ali ne, zapravo, u momentu kada treba da podju u školu, deca se vraćaju u Kinu, otkrivajući svoju postojbinu kao sasvim novi svet. Tako se odvija proces retro-emigracije. Obrt nastaje u onom momentu kada počne da radi škola za kinesku decu u Beogradu, i deca došavši na prvi školski čas odbijaju da se vrate u Kinu. Ona zapravo sebe i ne smatraju kinezima u pravom smislu te reči, i povratak u za njih predstavlja svojevrstan socio-kulturološki šok...
Babica Biljana je svedok porođajnih muka tridesetak kineskih žena, koje su za razliku od srpskih privilegovane jer ne moraju ništa da rade dva - tri meseca posle porođaja, već se oslanjaju na muža u svim kućnim i drugim
poslovima. Ona je inače Marijina komšinica i radi u Zemunskoj bolnici. Njen ugao je sasvim drugačiji – ona sve to doživljava kroz profesionalnu prizmu i raduje se svakom novom detetu kao da je njeno rođeno, ne mareći mnogo za konotacije i posledice.
Profesor Pušić je oženjen kineskinjom sa kojom ima dete. Osnivač je centra za kineski jezik Konfučije na filološkom fakultetu, pri kojem grupa Intelektualaca i penzionera uči zvaničnu verziju kineskog jezika. Oni se suočavaju sa činjenicom da će to biti možda dominantni svetski jezik generacijama koje dolaze. Pripadnici su raznih socijalnih grupa i učeći kineski jezik iz raznih motiva stiču predstavu o kulturi jednog naroda na posredan način drugačiji od onog dnevno-političkog.
Stilski, ovaj dokumentarni film će biti realizovan u cinema-verite maniru, sa mnogo provedenih sati u razgovorima i upoznavanju sa protagonistima, pokretnom i uvek prisutnom kamerom malog gabarita, nevidljivom ekipom i rediteljem koji poštuje činjenicu da život nekad treba da se nesmetano odvija pred našim očima.
Faktura slike takođe treba da odražava tzv. sirovu stvarnost, bez mnogo stilizacije. Zvuk bi odražavao urbani geto u kojem zahvaljujući poziciji kineskog tržnog centra na Novom Beogradu njegovi protagonisti žive.
...projekat treći...
Po knjizi Mihaila Bulgakova
"Hart of a dog"
Scenario
Slobodan D. Pešić
Tom Macaren
Annie Gottlieb
Sinopsis:
1. Dok ostatak sveta eksperimentiše sa genetskim inženjeringom, putuje u svemir i raspravlja o ljudskim i(li) životinjiskim pravima, jedan čovek, sa PSEĆIM SRCEM, uvodi demokratiju, potrošački mentalitet i loš engleski na Balkan.
2.Beograd, Srbija,... u bliskoj budućnosti!
3. Umetnički film na lošem engleskom.
Polazeći sa stanovišta da zemlje u tranziciji prolaze i(li) služe u eksperimentalne političke I sve druge moguće svrhe, ovaj film je zamišljen kao komedija u kojoj se eksperiment bukvalno izvodi... sa nesagledivim I komičnim posledicama. Ovo je politička farsa koja se dešava danas Srbiji, u kojoj se stalno pojavljuju nekakvi doktori, eksperti koji izvode ("demokratske") eksperimente uživo, samo da bi videli šta će biti... Sa druge strane, ovo je plodno tlo za (lokalnog) ČOVEKA SA PSEĆIM SRCEM koji vrlo brzo prihvata (i modifikuje u svoju verziju) učenje o demokratiji, (domaći) mentalitet pospešuje brzom
Hranom i veoma voli da se "gadja" lošim Engleskim jezikom.
Film je zamišljen (na lošem) Engleskom, gde domaći glumci izgovaraju dijalog onako kako bi ga inače i govorili u komunikaciji sa strancima, jer ako se malo distanciramo videćemo da je Engleski jezik ušao u sve pore društva, tako da dolazi do komčnih naziva i upotrebe stranih reči tamo gde im mesto nije...
Film ce se snimati na 35 mm sa veoma malo specijalnih efekata. Akcenat je na priči i glumi. Ovo je film o nama, u bliskoj budućnosti,... koja nam se već dešava!
Policija spasla
Natašu Ninković
NATAŠA Ninković na projekciju filma ,,Klopka" na 21. Hercegnovskom filmskom festivalu stigla je uz policijsku pratnju. Saobraćajna gužva u Boki bila je neopisiva.
- Imali smo policijsku pratnju koja nas je dovela od tivatskog aerodroma do trajekta, odakle smo do Kanli kule putovali gotovo jedan sat i po - rekla je Nataša.
Ali, popularna glumica se ne žali. Kaže da se uželela Herceg Novog, jer odavno nije bila na Festivalu.
- Sve je bilo prepuno i baš mi je drago što sam došla, a sudeći po aplauzu i reakcijama, publike koje su bile sjajne, mislim da je film prošao kako i zaslužuje, rekla je glumica.
Nataša Ninković kaže i da je prema filmu ,,Klopka" nostalgična. Uprkos činjenici da je film težak, mučan i tužan, ona ga pamti po smehu i fantastičnoj saradnji sa Srdanom Golubovićem i Nebojšom Glogovcem.
Glavnu nagradu filmskog festivala u Herceg Novom, "Zlatna mimoza", dobio je hrvatski reditelj Ognjen Sviličić za film "Armin". Druga nagrada "Srebrna mimoza" Hercegnovskog filmskog festivala, sinoć je na svečanoj ceremoniji na Kanli Kuli, uručena beogradskom reditelju Milošu Miši Radovojeviću za fim "Odbačen".
U obrazloženju tročlanog žirija, koji su činili režiseri: Branko Baletić , Goran Marković i Jan Cvitkovič, navodi se da se "nagrada uručuje poznatom režiseru zbog autorske doslednosti i rediteljske hrabrosti".
U ovoj potresnoj priči o čoveku u kasnim četrdesetim godinama, u sredini koja gubi identitet poput njega, igra impozantna glumačka ekipa u sastavu: Svetozar Cvetković, Aleksandra Janković, Ljiljana Međeši, Renata Ulmanski, Ana Maljević,Milica Spasojević, Snežana Nikšić, Nenad Ćirić, Ana Franić, Tihomir Stanić, Svetislav Goncić, Sonja Vukićević, Vanja Andrić, Miodrag Krstović, Danica Maksimović, Dušanka Stojanović i Nada Vukčević. Miloš Radivojević je režiser i scenarista filma.
Beogradska premijera filma "Odbačen" planirana je za 17.oktobar.
Treća nagrada "Bronzana mimoza" pripala je Srdanu Goluboviću, reditelju filma "Klopka" za, kako se napominje u obrazloženju: "Uzbudljivu dramu,ostvarenu preciznom rediteljskom interpretacijom"...
...čudno...
BEOGRAD IZDVOJIO 21 MILION DINARA ZA 10 FILMOVA
Skupština grada Beograda izdvojila je 21 milion dinara za finansiranje 10 filmskih projekata, izjavio je gradski menadžer Bojan Stanojević.
On je na konferenciji za novinare rekao da je zamenica gradonačelnika Radmila Hrustanović dala saglasnost da Sekretarijat za kulturu zaključi ugovore sa producentima filmskih projekata radi učesća u finansiranju 10 filmskih projekata sa 21 milion dinara.
Sekretarijat za kulturu novčano će pomoći šest dugometražnih, dva dokumentarna, jedan kratki i jedan animirani film, dodao je on.
Dugometražni filmovi koji će dobiti finansijsku pomoć su 'Film o Milošu Brankoviću' reditelja Nebojše Radosavljevića, 'Četvrti čovek' Dejana Zečevića, 'Živott i smrt porno bande' Mladena Đorđevića, 'Ljubav i drugi zločini' Stefana Arsenijevića, 'Princ od papira' Marka Kostića i 'Hitna pomoć' Gorana Radovanovića.
Finansijski će biti podržani i dokumentarni filmovi 'Kako postati heroj' Mladena Matričevića i 'U početku beše reč' Boška Savkovića, kao i kratki igrani film 'Drvo, kamen, oblak' Tamare Đukić i animirani film 'Njena strana romana' Vere Vlajić
To su neke pare za postprodukciju.
Na Letnjoj pozornici u Vrnjačkoj Banji svečano počinje 31. Festival filmskog scenarija [FFS], na kojem će do 15. avgusta učestvovati deset domaćih filmova u takmičarskoj selekciji, uz više pratećih programa.
Prve večeri biće prikazani više puta nagrađivani film 'Klopka' Srdana Golubovića, po scenariju Mliene Pota Koljević i Srđana Koljevića, kao i nedavno završeni film reditelja i scenariste Milutina Petrovića 'Agi i Ema'.
U konkurenciji su i 'Bel epok', 'A3 - Rokenrol uzvraća udarac', 'Hadersfild', 'Odbačen', 'Konji vrani', 'Peščanik', 'Optimisti' i 'Hamlet'.
O dobitnicima prve, druge i treće nagrade za najbolji scenario odlučiće žiri čiji su članovi reditelj Dejan Zečević, dramaturg Vuk Pavlović i književnik Radoslav Petković.
Ove godine i tradicionalni program studentskih filmova 'Mladi lavovi' imaće takmičarski karakter. U konkurenciji su kratkometražna ostvarenja desetoro novih domaćih autora.
Na FFS-u već se ustalio i ciklus 'Istok je tamo', revija istočnoevropskih filmova, koja je započela pre nekoliko godina kao saradnja sa specijalizovanim festivalima u Kotbusu i Vizbadenu.
Taj program otvoriće sutra uveče film Ognjena Sviličića 'Armin', snimljen u koprodukciji Hrvatske, Nemačke i Bosne i Hercegovine. Narednih dana biće prikazani i filmovi iz Slovenije, Rusije, Estonije, Nemačke i Češke.
U pratećem programu pod nazivom 'Bolja prošlost' FFS predstavlja dugometražni dokumentarni film 'Zabranjeni bez zabrane'. Režiju i scenario zajednički potpisuju Milan Nikodijević i Dinko Tucaković, a film je nastao na osnovu nekadašnje istoimene akcije ovog festivala da se skrene pažnja javnosti na filmove 'iz bunkera', odnosno iz perioda 'crnog talasa'.
Tradicionalni simpozijum, čija je tema ovoga puta odnos srpskog filma i globalne kinematografije, najavljen je za 13. i 14. avgust.
Tokom festivala biće održana i Letnja škola filmske dramaturgije, koja je pokrenuta 1996. godine, a idejni tvorci bili su filmski i televizijski poslenici Slobodan Stojanović i Ljubomir Radičević.
Prvi Dan Festivala...
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/dolazak-u-vrnjaku-banju.html
Komentar premijere sa prvog dana
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=112202#112202
...DINKO TUCAKOVIC raspiruje bratstvo-jedinstvo, mamu-mu-ko-nas-ono-zavadi tipa...
DINKO TUCAKOVIĆ: FILMOM I KULTUROM DO DIJALOGA
Srpski dugometražni dokumentrani film 'Zabranjeni bez zabrane' imao je veliki uspeh na upravo završenom 6. međunarodnom festivalu Dokufest u Prizrenu, izjavio je u intervjuu Tanjugu reditelj i scenarista Dinko Tucaković po povratku sa Kosova.
Tucaković je bio gost tog festivala, zajedno sa Milanom Nikodijevićem, koautorom filma 'Zabranjeni bez zabrane' koji je posvećen periodu crnog talasa u srpskoj kinematografiji, a sutra se prikazuje na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.
'Naš film je posle premijere na beogradskom Festu učestvovao na dokumentarnom festivalu u Zagrebu i evo nastavlja da pravi mostove, što je nama jako bitno. Pokazuje se da autori i umetnici mogu da komuniciraju', istakao je Tucaković.
'Mi moramo da depolitizujemo naš život, a pre svega oblast kulture i sporta, da uspostavljamo veze sa svetom. Kultura pokušava, tamo gde je moguće, da napravi dijalog', dodao je on.
Kontakt sa organizatorima Dokufesta [održanog u Prizrenu od 6. do 12. avgusta] uspostavljen je proletos u Nemačkoj, na festivalu 'Gou Ist' u Vizbadenu, koji je posvećen istočnoevropskim kinematografijama.
'Nikodijević i ja smo u Vizbadenu upoznali direktora Dokufesta Vetona Nurkolarija. On je po vokaciji fotograf, školovan je u Americi. Sa nekoliko kolega osnovao je Dokufest više kao vic, ali je manifestacija ozbiljno zaživela. Sada ima budžet od 50-60.000 evra i veliki broj saradnika - volontera', rekao je Tucaković.
On je precizirao da festival obuhvata 'tri takmičarske selekcije - medjunarodnog programa, regionalnog programa i ono što oni zovu selekciju nacionalnog programa, znači kosovskog filma, a pored toga imaju i prateće programe'. Filmovi se prikazuju na izvornom jeziku, sa engleskim i sa albanskim titlovima.
Dugometražni dokumentarac 'Zabranjeni bez zabrane' prikazan je u regionalnom programu, u katalogu je najavljen kao ostvarenje autora iz Srbije, a projekcija je bila u glavnom večernjem terminu.
'Aplauz je trajao dobrih deset minuta. Usledio je uobičajeni program 'pitanja i odgovori', tako da smo dvadesetak minuta razgovarali sa publikom. Samo jedno pitanje ličilo je na provokaciju, i to ne političku, a glasilo je - zašto su ćutali srpski intelektualci 60-ih godina 20. veka. Odgovorio sam da naš film upravo pokazuje da nisu ćutali i da su neki od njih zbog toga čak bili u zatvoru, kao reditelj Lazar Stojanovic', ispričao je Tucaković.
On je primetio da je 'interesantno što je na Dokufestu kao član žirija radio Škeljzen Maljići, svojevremeno disident koji je bio u zatvoru zajedno sa Stojanovićem i koji se jako interesovao za ovaj film'.
Tucaković je dodao da su u gledalištu bili inostrani autori i predstavnici međunarodnih festivala, pedesetak gostiju iz Švedske, Norveške, Italije, Nemačke, a ostalo domaća publika, pretežno vrlo mlada po sastavu.
'Nas je zanimalo kako će ti mladi reagovali na nešto što ne poznaju, na priču o srpskom crnom talasu. Lepo su ga primili, shvatili su ga više kao metaforu, a manje kao film koji tretira konkretni istorijski period'.
Na pitanje o vanfilmskim utiscima sa Kosova, odgovorio je da je sve proteklo korektno.
'Zadovoljni smo prijemom. Organizatori su se potrudili da budu ljubazni domaćini. Nije bilo incidenta, mada se ne može izbeći uticaj opšte situacije. Bilo je treme i uzajmanog osećanja da smo došli u jednom delikatnom političkom trenutku'.
'Kada se sve sabere, bilo je to dobro iskustvo i primer da je važno, sa obe strane, da nema ostrašćenih ljudi. Ovo je jedan lep kontakt koji nije imao politički značaj. Ne treba preterivati, nismo mi napravili veliko herojsko delo, ali bilo je korektno, ispoštovali su nas kao autore iz Srbije. Nismo tretirani kao neprijatelji, nego kao partneri', naglasio je Tucaković.
On je primetio da 'prikazivanje srpskog filma u Prizrenu nije ekscesno' i podsetio da je pre dve godine na Dokufestu pobedio Boris Mitić sa filmom 'Priti Dajana', a lane je učestvovao film 'Šutka' Aleksandra Manića.
'Dakle, ovo je treći put zaredom da se prikazuje srpski film. Moj je utisak da je Prizren liberalniji od ostatka kosovske sredine, da su manje tenzije', rekao je Tucaković.
Opisujući put do Prizrena, preko Prištine i Suve Reke, on je naveo da je čest grafit na kućama 'Nećemo pregovore'.
'Atmosfera je prilično uzavrela, sve skupa liči na veliki vojnički logor, sa mnogo policije, helikoptera', rekao je on.
Što se tiče stanja Bogorodice Ljeviške, ukazao je da je 'zaista strašno videti spaljena vrata bogomolje okružene bodljikavom žicom'.
'Zamolili smo domaćine da nam je pokažu. Najvažnije je da su freske netaknute i očekuju se konzervatorski radovi. Razgovarali smo i sa Albancima koji su nam rekli da su bili užasnuti spaljivanjem. Oni sami te koji pale svetinje, svoje zemljake, nazivaju vandalima'.
Prema njegovim rečima, lekovito je videti da to boli i nekoga ko nije iz te konfesije i ko to oseća kao sopstveni problem.
Tucaković je, međutim, dodao da su ljudi sa festivala umetnici i intelektualci koji su završili strane škole i da ih 'ne treba uzimati kao meru opšteg stanja na Kosovu'.
2 things here:
1. "On je primetio da 'prikazivanje srpskog filma u Prizrenu nije ekscesno' i podsetio da je pre dve godine na Dokufestu pobedio Boris Mitić sa filmom 'Priti Dajana', a lane je učestvovao film 'Šutka' Aleksandra Manića."
=PITAM SE DAL SU PUŠTILI MITIĆEV 'UNMIK TITANIK' I KAKO JE ON PROŠO?!
2. "Razgovarali smo i sa Albancima koji su nam rekli da su bili užasnuti spaljivanjem. Oni sami te koji pale svetinje, svoje zemljake, nazivaju vandalima."
=DOZVOLITE DA ZAPAZIM DA JE VANDAL ONAJ KO UŠVRLJA NEKI ZID GRAFITOM ILI RAZBIJE NEKI IZLOG, A ONAJ KO ZAPALI CRKVU MANJINSKOG I PROTERANOG NARODA SA SVOJE TERITORIJE JE... IPAK NEŠTO MALKICE JAČE OD 'VANDALA'...
:x :cry:
Ghoulčino, that's the spirit!
Šaljemo te i u sledeći rat! :D
FILM 'BEL EPOK' NA FESTIVALU U VRNJAČKOJ BANJI
Reditelj i scenarista Nikola Stojanović izjavio je da je filmom 'Bel epok', koji prikazuje događaje u Sarajevu početkom 20. veka, želeo da ukaže na važnost i trajnost duhovnih vrednosti.
'U sadržaju i ideji ni danas ne bih ništa menjao. Poruka je jednostavna i glasi da su duhovne vrednosti trajnije od materijalnih.
U jednoj sceni dva lika raspravljaju da li da investiraju u otvaranje kinematografa ili u industriju oružja na kojoj počivaju carevine. Ali te su carevine propale, a krhka traka na kojoj je Anton Valič snimio, između ostalog, atentat u Sarajevu, čuva se u svim važnim kinotekama u svetu', rekao je Stojanović na konferenciji za novinare Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.
Publika festivala veoma dobro je primila ovaj film neobične sudbine, snimljen pre 17 godina, a produkciono završen tek nedavno i prikazan premijerno na prvom Filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu, gde je osvojio Gran pri.
Autor je dodao da mu je 'indirektan cilj bio da, govoreći o početku veka, kaže nešto i o njegovom kraju', jer je tada, tokom 80-ih godina 'slutio da se nešto strašno kuva ispod višedecenijskog mira i stabilnosti bivše Jugoslavije, da će stvari ponovo eksplodirati, kao na kraju perioda bel epok'.
Stojanović je naveo da je u sklopu priprema za taj film obavio obimna istraživanja u vezi sa atentatom u Sarajevu, kao i sa počecima kinematografije u Bosni, a konsultanti su mu bili Zuko Džumhur i Dejan Kosanović.
'Sam proces istraživanja bio je vrlo zanimljiv, mada sam tek mali procenat iskoristio za scenario. To nije rekonstrukcija epohe, već moje viđenje tog perioda. Želeo sam film o gradu u kojem sam proveo najlepše godine i film posvećen počecima sedme umetnosti, kroz lik snimatelja Antona Valiča', istakao je on.
Stojanović je naveo i da je prilikom izrade filma 'istorijske činjenice poštovao, a karaktere slobodno oblikovao'.
On je objasnio da je svesno u prvi plan stavio anonimne likove, dok su protagonisti atentata i druge istorijske ličnosti - u filmu epizodisti, a oni najvažniji, kao austrijski car, samo statisti.
Povodom činjenice da 'Bel epok', koji je ovoga leta prikazan i na festivalu u Puli [u regionalnom programu], nije uvršten u glavni program predstojećeg Međunarodnog filmskog festivala u Sarajevu, on je rekao da bosanski i srpski koproducenti dogovaraju za jesen posebnu premijeru u tom gradu.
'Kritikovao sam bosanskog ministra kulture Gavrila Grahovca kao oportunistu, a on je izjavio da je moj film anahron. Što se tice festivala - gde me pozovu doći ću, a ako me ne pozovu - nemam primedbe', dodao je Stojanović.
Efektne role u film 'Bel epok' ostvarili su Davor Janjić, Vita Mavrič, Radmila Živković, Petar Božović, Boro Stjepanović, Alan Nuri, Tatjana Pujin, Zvonko Lepetić, Rade Marković, Mira Banjac, Davor Dujmović, Snežana Martinović, Haris Burina.
Film 'Bel epok' sadrži i više kabaretskih tačaka, a autor muzike je Arsen Dedić.
Na festivalskoj konferenciji u Vrnjačkoj Banji bilo je reči i o filmu 'Anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac', koji su predstavili koscenarista Dimitrije Vojnov i mladi glumac Zlatko Rakonjac.
Drugi Dan:
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/drugi-dan.html
Treći Dan:
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/trei-dan.html
Naši filmovi u Sarajevu
Na predstojećem 13. ,,Sarajevo film festivalu", koji će biti održan od 17. do 25. avgusta, biće prikazano jedanaest filmova iz Srbije, uključujući i koprodukcije sa zemljama regiona.
Festival će svečano otvoriti film Srđana Vuletića ,,Teško je biti fin", rađen u koprodukciji sa Bosnom i Hercegovinom, koji će biti prikazan u okviru takmičarskog programa igranog filma. U istom programu biće prikazan i film ,,Hadersfild" Ivana Živkovića (24. avgust), za najbolji dokumentarni film takmičiće se filmovi Marka Popovića ,,Echo" i Ivana Atile ,,Lepa Tisa i ostalo" (19. avgusta), dok se u takmičarskom programu kratkog filma nalazi film ,,Minus" Pavla Vučkovića (18. avgust).
U okviru programa ,,U fokusu" biće prikazani filmovi ,,Klopka" Srdana Golubovića i ,,Sutra ujutru" Olega Novkovića (21. avgust), a u dečjem programu film ,,Princ od papira" Marka Kostića (23. avgusta). Pored filma ,,Nije teško biti fin", na Festivalu će biti prikazano još tri ostvarenja u kojima se Srbija pojavljuje kao koproducent: ,,Ribar Đorđe razgoni mrak" Vladimira Perovića (koprodukcija sa Hrvatskom), ,,Povratak mrtvog čoveka" Petra Oreškovića (koprodukcija sa BiH i Hrvatskom) i ,,Karaula" Rajka Grlića (koprodukcija sa BiH i Hrvatskom).
U programu ,,CineLink" biće prikazani filmovi nastali u produkciji Festivala, među kojima su tri projekta iz Srbije: ,,Beli, beli svet" Olega Novkovića, ,,Kako su me ukrali Nemci" Miše Radivojevića i ,,Tuđa krv" Pjera Žalice. Ove godine biće održan i prvi sarajevski ,,Talent Campus" (po ugledu na isti u Berlinu), na kojem će učestvovati i osam učesnika iz Srbije, mahom studenata Fakulteta dramskih umetnosti.
FILMU 'KLOPKA' PRVA NAGRADA NA FESTIVALU FILMSKOG SCENARIJA
Film 'Klopka', prema scenariju Meline Pota Koljević i Srđana Koljevića, u režiji Srdana Golubovića, dobitnik je prve nagrade na 31. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, saopštio je žiri.
'Klopka' je nagrađena jednoglasnom odlukom žirija, u čijem su sastavu radili: reditelj Dejan Zečević, scenarista Vuk Pavlović i književnik Radoslav Petković.
Druga nagrada dodeljena je filmu 'Hadersfild' koji je prema scenariju Uglješe Šajtinca i Dejana Nikolaja Kraljačića režirao Ivan Žiković, dok je treća nagrada pripala filmu 'Odbačen' scenariste i reditelja Miše Radivojevića.
Specijalne nagrade festivala dodeljene su mađarskom scenaristi i reditelju Šabolcu Tolnaiju, za scenario filma 'Peščanik', i scenaristi i reditelju Vladimiru Maniću za scenario filma 'Raketa', prikazanom u programu debitantskih ostvarenja 'Mladi lavovi'.
'U vremenu kada se bioskopi zatvaraju, mi nastojimo da zadržimo bioskopsku publiku, zbog čega smo i renovirali vrnjački bioskop 'Evropa', otvoren još 1956. godine', rekao je na konferenciji za novinare osnivač festivala i direktor Kulturnog centra u Vrnjačkoj Banji Boško Rudjinčanin.
Cetvrti Dan:
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/koljevi-bolji-od-ekspira.html
SKADAR NA PLATNU
Kurir istražuje zašto film "Poslednji krug u Monci 2", koji je počeo da se snima u januaru 2006, još nije završen, a po svoj prilici - neće ni biti!
Stara krilatica ko mnogo priča, malo radi ispostavila se kao tačna u pompezno najavljenom nastavku kultnog filma "Poslednji krug u Monci", rađenoj po priči jedne od najvećih beogradskih legendi, sada već pokojnog Dušana Prelevića. Redovni čitaoci Kurira sigurno se sećaju da je u poslednje četiri godine naš list pisao o svim fazama kroz koje je prošao ovaj ambiciozno zamišljeni poduhvat, pa je došlo vreme i da kažemo koju o poslednjoj - što će reći, o njegovoj verovatnoj propasti.
Jer, podsećanja radi, prva klapa "Monce 2" pala je još 19. januara 2006. godine, i od tada - ni makac. Iako je režiju preuzeo čuveni Italijan Luiđi Pereli ("Hobotnica"), Dragan Nikolić za tu priliku ponovo uskočio u lik Urketa, a najavljivano je, između ostalih, i učešće Anđeline Žoli, Monike Beluči, Leticije Kaste, Severine, Sabrine Ferili, Džeremija Ajronsa... (!), sve se okončalo po onoj narodnoj - tresla se gora, rodio se miš!
U želji da saznamo zašto je projekat stopiran, obratili smo se producentu Orhanu Dragašu, koji nam je rekao da je glavni problem Preletov scenario:
- Prele je napisao sjajan sinopsis, ali 30 strana nije dovoljno, ostalo je dosta posla oko razrade likova i priče. Svetske zvezde jesu potvrdile učešće, samo se čeka dorada scenarija. Međutim, ja se time više neću baviti. Upravo pregovaram s jednom producentskom kućom, kojoj ću najverovatnije ustupiti prava - bio je izričit Dragaš, koji nam nije pojasnio kako je moguće da jedan, kako sam kaže, "odličan sinopsis" ne može da se uobliči u valjan scenario za više od godinu dana. I, da li uopšte treba počinjati snimanje filma bez gotovog scenarija?!
No, priča oko "Monce 2" zahuktala se, da podsetimo, još pre nego što se Dragaš obreo u njoj. Preletova autorska prava prvo je otkupio Miško Mitić, koji je producirao "Zonu Zamfirovu" i "Pljačku Trećeg rajha", ali ih je kasnije prodao Draganu Iliću, da bi ih od njega kupio Dragaš, koji, kao što je jasno iz gore navedene izjave, neće ostati njihov vlasnik! Miško Mitić, koji je najupućeniji u priču oko ovog projekta, kaže da mu je žao što je obustavljen rad na filmu koji je trebalo da bude omaž Beogradu kakvog više nema:
- Preletu sam se divio i divim mu se, iako je među nama, kad sam prodao prava za film Draganu Iliću zbog nemogućnosti da posao uradim kako sam želeo, bilo nekih nesporazuma. Ali, ne zameram mu, jer je bolest uticala na njegovo rasuđivanje - kaže Mitić.
Kako god, činjenica je da Dušan Prelević više ne može da odgovara na bilo čije prozivke, a s obzirom na bolest kojoj je podlegao, jasno je da ni mesecima unazad nije mogao da se bavi "Moncom". A, kad mačke nema...
SVE JE ISTO, SAMO PARA NEMA!
"Poslednji krug u Monci 2" planiran je kao veoma skup projekat, čiji je budžet trebalo da iznosi čak 3,5 miliona evra! Za početak, Ministarstvo kulture dalo je dva miliona dinara, a Orhan Dragaš kaže da je za pripreme i prvu klapu potrošeno čak osam miliona više! On tvrdi da ništa ne duguje Ministarstvu, jer je snimanje počelo u dogovorenom roku, te da će, ako film ne bude završen - za šta pak nije utvrđen rok (?!) - novac biti vraćen, a Dragan Kojadinović, koji je bio ministar u vreme kada je ugovor potpisan, nije bio dostupan za komentar.
E ovako,sad si me slucajno zakachio i podsetio na nesto iz proslosti...........
NARAVNO DA CE PROPASTI SVAKI PROJEKAT U KOME SE NADJE GOMILA NEPISMENIH,NEOBRAZOVANIH LOPOVA I PREVARANATA.....KAO STO JE DOTICNI GOSPODIN PRODUCENT IZ NISHA I NJEGOVA KUCA !!!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Ft%2Fpissed.gif&hash=f8a831e430826f0e6d6bf40589fae2b3277a8e37)
Taj covek i njegova kuca su usli 2003-e(mislim),u organizaciju festivala Nisomnia,i jos uvek mi duguju honorar za nastup,ceo slucaj je na sudu,dobro si me podsetio da proverim dokle mu je narasla kamata......naravno tuzbu je podneo bend,zao mi je par bendova iz Bg i ostatka Srbije,koji su odustali od ganjanja po sudovima. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Faiw%2Fread.gif&hash=f9c2acb90768940d5643379429178be634ba9086)
Ne bi me iznenadilo da je G.Prelevic prerano preminuo bas zbog takvih amatera !!!!!!!!!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Faiw%2Fangry2.gif&hash=5220106a13254e53198d958f4eddf01f7f91858a)
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/vrnjaka-banja-zakljuak.html
Scenarista Srđan Koljević snima novi film
Prvi put zajedno Anica Dobra i Branka Katić
Poznati domaći scenarista i reditelj Srđan Koljević završava pripreme za snimanje svog novog filma ,,Devojka sa slomljenim nosom". Njegov debitanski film ,,Sivi kamion crvene boje" imao je izuzetan uspeh u svetu, gde je dobio preko trideset nagrada na prestižnim filmskim festivalima, a interesantno je da ću njegovom novom filmu prvi put zajedno zaigrati Branka Katić i Anica Dobra.
Koljević je proteklih desetak dana proveo na festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji, gde je u svojstvu profesora dramaturgije držao časove studentima beogradskog fakulteta dramskih umetnosti. U glavnom programu smotre u Vrnjačkoj Banji prikazan je i film ,,Klopka" za koji je pisao scenario zajedno sa suprugom Melinom, koji je i na ovom festivalu nagrađen.
- Interesantno je bilo sarađivati sa suprugom na tom scenariju. Bogami i teško. To je prava bitka. Za ,,Klopku" nastale po romanu Nenada Teofilovića, Melina je pisala neparne ruke scenarija, a ja parne. Ozbiljno smo radili i rezultat je dosta dobar. Već smo dobili nagrade na festivalima u Rusiji, Bugarskoj i Herceg Novom - kaže Koljević koji posle izuzetnog uspeha filma ,,Sivi kamion crvene boje" sprema novi film.
- Film će se raditi po mom scenariju i zvaće se ,,Žena sa slomljenim nosem". U produkciji ,,Baš-Čelika" sa snimanjem će krenuti krajem godine, a sredstva smo dobili od našeg Ministarstva kulture i na nemačkom MDM konkursu. Ponovo će to biti jedna šarmantna tragikomedija koja se dešava na beogradskim ulicama. Glavni junaci su taksista, profesorka gimnazije i apotekarka, čije se ljubavne priče paralelno prepliću tokom filma - priča Koljević i dodaje: ,,Insistirao sam na tome da sve troje imaju zaista nemoguće ljubavne priče koje ih na kraju oplemenjuju. Siguran sam da je posle decenija loše energije u ovoj zemlji mora da dođe do provale pozitivne energije. Stoga sam rešio da se pozabavim nemogućim ljubavima koje ipak daju rezultate."
U filmu se događa i ,,nemoguća ljubav".
- Radnja je sledeća - žena se zaljubi u sveštenika, koji prosto ne može da ostvari ljubav s njom. U svakom slučaju, dugo sam radio na scenariju i mislim da sam ga vešto ukomponovao. Ima u njemu dosta almodovarovskih tragikomičnih situacija - kaže Koljević i otkriva ko će igrati.
- Za sada imam glumice za dva glavna ženska lika. To su Branka Katić koja će glumiti apotekarku i Anica Dobra koja će glumiti profesorku gimnazije. Ove dve naše u svetu poznate glumice nikada do sada nisu igrale u istom filmu. Što se tiče glavne muške uloge, još uvek nisam siguran. U septembru će biti kasting i izabraću, nadam se, onog pravog. Za sada imam solidan budžet i nadam se sve uslove da nadmašim ,,Sivi kamion crvene boje" - kaže Koljević.
Srpski film otvara Cinemaniju
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/otvaranje-cinemanije.html
Predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije biće Emir Kusturica. Mada je sastav Upravnog odbora ove filmske institucije bio predložen još pre nekoliko meseci, u ponedeljak je vrh Demokratke stranke konačno pristao da Kusturica bude predsednik. Naš proslavljeni režiser, inače blizak Demokratskoj stranci Srbije, dobio je "zeleno svetlo" od političkih rivala, tako da će i u Filmskom centaru, kao i u Vladi, DS i DSS tesno sarađivati.
Osim Kusturice, u Upravnom odboru će biti i Srđan Šaper i Branimir Dimitrijević. U Ministarstvu kulture i Filmskom centru još ne znaju za ovu odluku i čekaju, kako kažu, "zasedanje Vlade, na kome će zvanično biti doneta odluka o Upravnom odboru".
Imam ideju za trejler, za hit.
Logo Tucka.
EXT. BRANA ĐERDAP - DAN
Miki Krstović govori Nikoli Koju, na brani Đerdap
Miki Krstović: MISIJA JE POČELA U SREBRENICI ALI SE TAMO NIJE ZAVRŠILA
NATPIS:
OVOG LETA
ENT. ZGRADA BIA - DAN
Kojo ide kroz hodnik BIAe
NATPIS:
BIO JE SLUŽBIN NAJODANIJI VOJNIK
ENT. LEKARSKA ORDINACIJA - DAN
Kojo na lekarskom pregledu, pokazuje lekaru metak u rebrima
Kojo: OVO JE VUKOVAR
Doktor pokaže na metak u ruci
Doktor: A OVO?
Kojo: SLOVENIJA
Mala pauza.
Kojo: UČILI SMO SLOVENCE KAKO DA JODLUJU
NATPIS:
DALI SU MU ZADATAK
ENT. KANCELARIJA ŠEFA BIA - DAN
Miki Krstović i Kojo sede na suprotnim stranama velikog stola.
Miki Krstović: OVA AKCIJA JE TIPIČNA REGRUTACIJA POD LAŽNOM ZASTAVOM
Rez.
ENT. RESTORAN - NOĆ
Kojo na ručku sa Radetom Šerbedžijom.
Kojo: DA LI BI VI RADILI ZA IZRAELSKU TAJNU SLUŽBU DOKTORE SOLOMON?
NATPIS:
KOJI JE BIO KLOPKA
ENT. KOJIN STAN - NOĆ
SAJ upada u kuću, pretresa je.
Kojo vezan za plafon, utapa se u senku.
NATPIS:
BEZ LOJALNOSTI
EXT. TRG REPUBLIKE - DAN
Kojo snajpeerom nišani Mikija Krstovića sa zgrade.
NATPIS:
BEZ GRANICE
EXT. KUĆA ŠEFA BIA - NOĆ
Kojo gađa zoljom stan Mikija Krstovića dok je narod na slavi.
ENT. KUĆA ŠEFA BIA - NOĆ
Državni zvaničnici sa svojim suprugama bačeni detonacijom, Miki Krstović iskoristio svoju suprugu kao živi štiit. Sveća i Slavski kolač u slow motionu padaju na tepih.
NATPIS:
BEZ MILOSTI
EXT. DELIBLATSKA PEŠČARA - DAN
Kojo nekoga drži na nišanu.
Kojo: ZAŠTO SI ME SAHRANIO U HLADNU, HLADNU ZEMLJU?
NASLOV FILMA:
VEČNA SLUŽBA
NATPIS:
CREDITS
Koda trejlera:
EXT. ĐERDAP - DAN
Miki Krstović na Đerdapu, prva scena.
Miki Krstović: JOŠ UVEK NEMAMO PRAVO DA NE UBIJAMO.
NATPIS:
29. AVGUST 2008
dupli post
Srpska manekenka u filmu ,,Largo Winch"
Bojana Panić osvaja svet glume
Beogradska manekenka i glumica Bojana Panić igraće jednu od glavnih uloga u filmu ,,Largo Winch" francuskog režisera Džeroma Salea. Ovo će Bojani biti druga filmska uloga nakon što je uspešno debitovala u filmu ,,Seljak Žak", legendarnom filmskom ostvarenju koji je ponovo snimljen posle šezdeset godina. Na premijeri je Bojana doživela ovacije.
- Bila je na kastingu za neku reviju i primetili su je ljudi iz sveta filma - priča Dejan Marković, direktor modne agencije ,,Wumen", čovek koji je otkrio Bojanu i nastavlja: - Dobila je ponudu za film ,,Seljak Žak", snimila ga i film je postigao solidan uspeh. Na premijeri filma primetili su je čelnici kozmetičke kuće ,,Lancom" i uzeli za svoje zaštitno lice. Sledeća koja će isti taj posao raditi je glumica Kejt Vinslet.
Nakon uloge u filmu ,,Seljak Žak", Bojana će zaigrati rame uz rame sa Kristinom Skot Tomas (,,Četiri venčanja i sahrana", ,,Engleski pacijent"), ali i Mikijem Manojlovićem u novom filmskom ostvarenju ,,Largo Winch". Film se snima prema popularnom belgijskom stripu Filipa Franka, čiji je glavni junak Largo Vinclav. Prva klapa pašće u septembru na Malti, a Bojana igra devojku po imenu Melina.
- ,,Largo Winch" je avanturističko-akcioni film. U njemu nema glavnih ženskih uloga, to je muški film koji ima dve ženske uloge. Bojana je tu ulogu dobila po mom izboru jer smo mogli da biramo - priča Dejan Marković i dodaje: - Mislim da joj ta uloga više odgovara po liku. To nije neki veliki poduhvat, ali je komercijalno veoma intresantan. U Francuskoj je ta priča iz filma veoma poznata. Snimanje počinje u septembru na Malti pa se nastavlja na Siciliji. Premijera bi trebalo da bude sledeće godine u februaru ili martu.
Za potrebe filma Bojana je išla na privatne časove francuskog jezika i jahanja.
- Išla je svakodnevno na časova francuskog kako bi mogla sve lepo da izgovara, kao i na časove jahanja. Oni su se zaljubili u nju jer ona je zaista trenutno, možda će zvučati prepotentno, ali najlepša faca u svetu - priča Dejan i dodaje da je, osim za ova dva, Bojana dobila ponude za još tri filma, ali ih je odbila.
Osim impresivne glumačke karijere, Bojana ima i veoma uspešnu karijeru u svetu manekenstva.
- Nju je primetio Karl Lagerfild i uzeo je za ,,Fendi" u Milanu. Radila je kampanje za ,,Dior", ,,Šanel"... slikala se za magazin ,,El", italijanski ,,Vog"... Potpisala je veoma vredan ugovor za ,,Panten". Bojana je zaista došla do vrha i trenutno je miks između modelinga i glume. Do sada je radila samo za Ameriku, ali, evo, sada kreće i u osvajanje Evrope jer ona u Francuskoj postaje to što treba da bude.
Iz kafića na pistu
Mlada Beograđanka Bojana Panić (21) kao modno lice otkrivena je pre tri godine, kada se pojavila u Domu omladine da potraži posao u kafiću, a ubrzo završila kao manekenka u poznatoj modnoj kući ,,Wumen".
- Ranije sam sa Đokom Kortinom držao kafić ,,Living room" u Domu omladine i jednog dana sam video devojku koja prolazi pored kafića. Prelepu devojku! Razmišljao sam da li da joj priđem ili ne i na kraju sam joj prišao. Pitao sam je ko je i šta je. Videlo se da je dete. Moram da priznam da me je zbunila njena neka nevinost i lepota, prirodna, bez trunke šmnike. Imala je šesnaest godina. Kada sam joj predložio da dođe kod mene u agenciju, nije bila zainteresovana. Posle nekoliko meseci zove me moj menadžer i kaže da je došla devojka koja je lepotica i traži posao u kafiću. Posle nedelju dana saznam da je to ona. Dogodilo se to da je njoj umro otac, da je imala tešku finansijsku situaciju i morala da traži posao. Ja sam se posle toga sreo s njenom majkom, ona se složila i ja sam odveo Bojanu u Italiju. U avionu sam joj rekao da će za dve godine biti glumica - otkriva Dejan Marković.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije biće Emir Kusturica. Mada je sastav Upravnog odbora ove filmske institucije bio predložen još pre nekoliko meseci, u ponedeljak je vrh Demokratke stranke konačno pristao da Kusturica bude predsednik. Naš proslavljeni režiser, inače blizak Demokratskoj stranci Srbije, dobio je "zeleno svetlo" od političkih rivala, tako da će i u Filmskom centaru, kao i u Vladi, DS i DSS tesno sarađivati.
Osim Kusturice, u Upravnom odboru će biti i Srđan Šaper i Branimir Dimitrijević. U Ministarstvu kulture i Filmskom centru još ne znaju za ovu odluku i čekaju, kako kažu, "zasedanje Vlade, na kome će zvanično biti doneta odluka o Upravnom odboru".
... i josh...
KADRIRANJEEmir Kusturica uskoro na mestu predsednika UO Filmskog centra Srbije, u ovo telo biće izabran i DS-ov kadar Srđan Šaper
Prijateljstvo zanat najstariji... Vojislav Koštunica i Emir Kusturica na Prvom filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu
Proslavljeni režiser Emir Kusturica najverovatnije će postati predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, a njegov izbor biće potvrđen na jednoj od narednih sednica Vlade Srbije.
Kako Press saznaje, prvobitna zamisao bila je da Kusturica bude izabran na ovu značajnu funkciju već u četvrtak, 23. avgusta, ali će izbor verovatno biti odložen za narednu sedmicu zbog predstojeće rasprave o objavljivanju ugovora o koncesiji za autoput Horgoš-Požega. Izbor Kusturice podržali su ministar kulture Voja Brajović, ali i premijer Vojislav Koštunica koji važi za velikog Kustinog prijatelja i poklonika.
Odluka da Kusturica postane jedan od čelnika "srpske kuće filma" doneta je posle opsežnih konsultacija između Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke. DSS je insistirao da na čelo FCS-a stane čovek koji simbolizuje kulturnu politiku Koštuničine stranke, dok je DS tražio da u Upravni odbor budu izabrani i ljudi bliski ovoj političkoj opciji.
Dug razgovor sa ministrom
Prvobitna zamisao ministra kulture Voje Brajovića bila je da Kusturica, "jaki čovek" srpskog filma, bude izabran za direktora Filmskog centra Srbije. Ova odluka bila je doneta nakon što je prethodni direktor FCS-a Đorđe Milićević podneo ostavku na dramatičan način, poslavši pismo ministru Brajoviću usred prvog Filmskog festivala Srbije čiji je suorganizator bio i FCS.
Emir Kusturica je nakon ostavke vodio dug razgovor sa ministrom kulture Vojom Brajovićem. U tom razgovoru Kusturica je kritikovao stanje u srpskoj kinematografiji, da bi ga u jednom trenutku Voja Brajović prekinuo pitanjem: "Pa, dobro, hoćeš li ti da budeš direktor Filmskog centra Srbije?" Kratak i (ne)očekivan odgovor glasio je: "Hoću".
Konačno je dogovoreno da u UO uđu i marketinški moguli i režiseri po profesiji - Srđan Šaper i Branimir Dimitrijević, bliski predsedniku Srbije Borisu Tadiću.
Dosadašnji vršilac dužnosti direktora Filmskog centra Srbije Miroljub Vučković izgleda da će ostati bez posla u FCS-u. Izvor Pressa blizak Vladi Srbije tvrdi da će Vučković biti smenjen ubrzo posle imenovanja novog upravnog odbora:
- Vučković i Kusturica nisu u dobrim odnosima, i gotovo je sigurno da pozicija Vučkovića, koji je samo v. d., neće prerasti u funkciju direktora. Još uvek se ne zna ko će doći na mesto direktora, ali gotovo je izvesno da će u pitanju biti kadar Demokratske stranke. Ako novi direktor i ne bude član DS-a, on će u svakom slučaju biti odabran "po ključu" i biće veoma blizak stranci iz koje dolazi i ministar kulture Voja Brajović - navodi naš izvor.
...i treći put o istom...
Kusturica na čelu Filmskog centra?
Vlada donosi odluku
Ministarstvo kulture i medija tek treba da raspravlja o predlozima za predsednika i članove UO FCS. Odluka će biti poznata posle 30. avgusta.
Filmski centar Srbije je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i medija, što znači da njegov Upravni odbor formira Vlada, a pošto Vlada ovih dana ne zaseda jer su u toku godišnji odmori, vest da će novi predsednik UO FCS biti Emir Kusturica niko nije mogao da nam potvrdi, niti da demantuje.
Istina, novi sastav UO FCS koji čine (ili su činili) Ana Vučetić, kao predsednik, a Velimir - Bata Živojnović i Zoran Cvijanović, između ostalih, kao članovi, predložen je pre nekoliko meseci. Tada se moglo čuti (nezvanično) da Kusturica nije baš rad da dođe na mesto predsednika jer smatra da je ta funkcija menadžerska. Da li se u međuvremenu predomislio, pokušali smo od njega da saznamo, ali, nažalost, na mobilni telefon se nije javljao.
U Filmskom centru Srbije, čiji je v.d. direktora Miroljub Vučković (prethodni direktor donedavno je bio Đorđe Milićević), saznali smo:
- Ako je Emir Kusturica postao novi predsednik UO FCS, veoma me raduje jer je dobro da imamo upravni odbor s kojim kao direktor treba da se konsultujem. Sa puno entuzijazma očekujem da se odbor formira, a njega sastavlja Ministarstvo kulture i medija nakon rasprave koja se vodi u Vladi. Vlada u avgustu nije zasedala, pa ako ranije nije doneta ta odluka, ona bi mogla biti potvrđena na prvoj sledećoj sednici. Do mene konačna informacija nije stigla - rekao je za ,,Blic" v.d. direktora FCS Miroljub Vučković.
Vojislav Brajović, ministar za kulturu i medije, povodom izbora novog predsednika Upravnog odbora Filmskog centra Srbije u specijalnoj izjavi za ,,Blic" rekao je sledeće:
- Emir Kusturica je neosporno veliki reditelj i veliko ime naše i ne samo naše kinematografije. Naša kinematografija može zaista da se pohvali vrsnim stvaraocima, a neki od njih u potpunom posvećenju svojim umetnostima nemaju vremena ili afiniteta za druge stvari. Kad je reč o Filmskom centru Srbije i njegovom Upravnom odboru Vlada još nije donela odluku. Ministarstvo kulture i medija će o predlozima za predsednika i članove Upravnog odbora Filmskog centra Srbije odlučiti do kraja meseca, a odluke će biti donete i stavljene na uvid javnosti posle 30. avgusta. Svaki savet i angažman Emira Kusturice će biti dragocen i malo je reći dobrodošao.
U Ministarstvu kulture i medija saznali smo da je prva sednica Vlade nakon letnje pauze zakazana za 23. avgust.
...što bi rekao Crippled Avenger- "this is where the plot thickens", zar ne???
VELIKI skandal na 13. Sarajevo film festivalu. Na jarbolima ispred Narodnog pozorišta u Sarajevu, gde su okačene zastave svih zemalja učesnica ove manifestacije, do juče nije bilo srpske zastave. Da ceo slučaj dobije epitet šokantnog jeste činjenica da se od prvog dana (17. avgusta) među zemljama učesnicama zavijorila "zastava Kosova".
Zbog ovog incidenta ambasada Srbije u Sarajevu protestovala je kod organizatora. Zato je brže-bolje u sredu oko podneva postavljena naša zastava, a srpske diplomate su zahtevale i skidanje zastave koju koriste Albanci u Pokrajini Kosovo i Metohija. Kako "Novosti" nezvanično saznaju, ukoliko organizatori ne sklone ovaj barjak, biće upućena protestna nota Ministarstvu spoljnih poslova BiH.
Možda bi činjenica da je zaboravljeno da se srpska zastava okači mogla da se okarakteriše kao nenamerna greška, ali postavljanje "kosovske zastave" nikako nije slučajnost. Pogotovo što je reč o zastavi koju su Albanci koristili do 1980. godine i koja se od zvanične zastave Albanije (crni orao na crvenoj podlozi) razlikuje tako što u levom gornjem uglu ima zlatnom bojom nacrtanu zvezdu petokraku.
Treba dodati da je i zvanični program u najmanju ruku provokativno napisan. U zvaničnim dokumentima se navodi da na festivalu učestvuje 15 zemalja, od kojih se kao jedna navodi UNMI Kosovo. Ako je i ovo slučajno - previše je.
U zavisnosti od toga kako će organizatori reagovati na proteste srpske ambasade zavisi da li će festival posetiti srpski ministar kulture Voja Brajović. Njegov dolazak je zakazan za večeras, jer je dan kasnije predviđeno da se u takmičarskom programu prikaže film "Hadersfild" Ivana Živkovića, kao i gala projekcija "Sutra ujutro" Olega Novkovića. Ukoliko se problem ne reši i ne ukloni "kosovska zastava", Brajović neće putovati u Sarajevo.
Iako je cela ova priča ostavila gorak ukus, utisak je popravila sarajevska publika, koja je gala projekciju našeg filma "Klopka" Srdana Golubovića pozdravila gromoglasnim ovacijama. Osim toga, naš reditelj će zajedno s pomenutim Ivanom Živkovićem održati predavanje mladim sineastama o svojim iskustvima prilikom pravljenja filmova. Na kraju, treba napomenuti da je Srbija na ovom festivalu predstavljena sa 11 ostvarenja i da je, zahvaljujući solidnom nastupu Filmskog centra Srbije, veoma dobro predstavljena na SFF.
SARAJEVO jednostavno obožava srpski film! Do ovog zaključka se može doći posle prikazane novinarske projekcije filma "Hadersfild" Ivana Živkovića, jer su ovacije kolega bile višeminutne i dosada najače. Čak je i moderator redovnih konferencija za novinare u glavnom - regionalnom programu 13. sarajevskog filmskog festivala (SFF) Faruk Lončarević konstatovao da je u BiH poslednjih godina od deset najgledanijih filmova uvek bar sedam srpskih.
Raspoložena ekipa filma koju su osim Živkovića činili glumačko-producentski tim Nebojša Glogovac i Goran Šušljik, kao i Vojin Ćetković i Suzana Lukić posle projekcije je odgovarala na pitanja novinara. Kao pojačanje glavnim protagonistima pridružio im se i stariji kolega, na privremenom radu na čelu ministarstva kulture - Voja Brajović, koji nije štedeo reči hvale za ovo ostvarenje i srpsku kinematografiju:
- Srbija ima ogroman kapital jer u ovom trenutku ima desetak mladih scenarista, koji prave takva dela da je glumcima i režiserima čast da ih igraju. Iako sam malo ljubomoran što nisam igrao u "Hadersfildu", mogu da kažem da ću se iz moje sadašnje pozicije potruditi da pomognem mladim umetnicima. Srećan sam što postoji "Sarajevo film festival" i učiniću sve da naše zemlje, kinematografije, kolege i ljudi nastave da sarađuju.
Ivan Živković je objasnio da je ideja filma bila da se ispriča priča o prijateljstvu:
- Pokušali smo da vratimo nekim pomalo zaboravljenim baznim ljudskim vrednostima.
Goranu Šušljiku je postavljeno pitanje da objasni srpski fenomen gde glumci često postaju producenti. On je bio kratak i objasnio da motiv nije zarada, već povećana želja da se nešto uradi. Otkrio je da je film imao budžet od 640 hiljada evra.
U pres centru je vladalo pravo oduševljenje srpskim filmom, čak su se neke kolege iz BiH usudile da daju ocenu da je "Hadersfild" glavni favorit za nagradu. Kolege je posebno fascinirala odlična gluma pre svega Nebojše Glogovca, Josifa Tatića, Gorana Šušljika i Vojina Ćetkovića.
U trenucima kada zaključujemo ovo izdanje "Novosti", ekipa "Hadersfilda" prolazi crvenim tepihom ispred Narodnog pozorišta u Sarajevu gde je zakazana večernja projekcija. Oni će se u konkurenciji deset filmova boriti za nagradu "Srce Sarajeva" vrednu 25.000 evra. Proglašenje pobednika je zakazano za večeras oko 19 časova. U kuloarima se priča da su glavni favoriti, osim našeg filma i slovenačKi "Kratki Spojevi" Janeza Lapajnea i bosansko-hrvatska koprodukcija "Živi i mrtvi" Kristijana Milića.
Čujem da je taj film Kristijana Milića ŽIVI I MRTVI jako dobar, na tragu SOUTHERN COMFORTa.
Filmski festival u Sarajevu
Ovacije za ,,Hadersfild"
Najveću pažnju publike na sinoć završenom 13. ,,Sarajevo film festivalu" privukla je projekcija filma ,,Hadersfild" Ivana Živkovića, koja je preksinoć ispraćena gromkim aplauzima i pohvalnim komentarima.
Gost Filmskog festivala u Sarajevu bio je i ministar kulture Republike Srbije Voja Brajović, koji je u izjavi za ,,Blic nedelje" rekao: ,,Oduševljenje i ovacije i publike i stručnog dela javnosti svojevrsno su priznanje ovom filmu, a rekao bih i srpskoj kinematografiji. Zahvalio sam se ovom renomiranom festivalu što smo imali priliku da u okviru njegovih programa prikažemo čak 11 ostvarenja srpske kinematografije, od dokumentarnih do igranih filmova. Ne treba zaboraviti ni podršku koju je kinematografija BiH dala srpskom filmu na Eeuroimažu. U razgovorima koje sam imao s kantonalnim i federalnim čelnicima kulture, gospodom Emirom Hadžihafizbegovićem i Gavrilom Grahovcem, došle su do izražaja njihove reči hvale, dogovarali smo se o budućoj saradnji, od gostovanja do koprodukcija. Jedan od njihovih predloga odnosio se na saradnju u oblasti muzike, od filharmonije do etno sastava. Rečju, ljudi su zaista otvoreni za saradnju. A nema dileme, napravili su, između ostalog, jedan zaista vanredan filmski festival.
Prijem koji smo napravili nakon projekcije 'Hadersfilda' bio je, kako kažu upućeni, najposećeniji na festivalu."
Konferencija za novinare povodom ,,Hadersfilda", koja je prethodila projekciji, najduže je trajala u odnosu na sve koje su održane na festivalu.
,,Pitanja su se najviše odnosila na proces rada i temu kojom smo se bavili", kaže za
,,Blic nedelje" reditelj Ivan Živković. ,,Nije bilo pitanja kakva sam možda i očekivao, u smislu provokativno političkih. Bilo je mnogo upitno-pohvalnih konstatacija i komplimenata na račun glume Nebojše Glogovca i Gorana Šušljika. Tokom druge projekcije više od pola sale bili su stranci što je, razume se, za nas veoma važno. Priča o prijateljstvu, o izgubljenoj generaciji koja usled sticaja društvenih okolnosti i (ne)prilika (ne)uspeva da uhvati korak i nađe smisao, kojom se 'Hadersfild' bavi dirnula je gledaoce."
Po rečima Gorana Šušljika, glumca i producenta, i na konferenciji i posle projekcije mnogo se razgovaralo o filmu: ,,Dosta se govorilo o njegovoj univerzalnoj tematici, o tome da se glumci pojavljuju i kao producenti, bilo je, za razliku od viđenja nekih naših kritičara, izvrsnih komentara o tome kako smo dramski tekst pretočili u scenario. Što se mog utiska tiče, moram da kažem da je Filmski festival u Sarajevu zaista kinematografska manifestacija prvog reda."
Jedina premijera srpskog dugometražnog igranog filma u Sarajevu je ,,Princ od papira" Marka Kostića. Scenaristkinja tog filma Vladislava Vojnović za ,,Blic nedelje" kaže da su prezadovoljni prijemom.
- Film ,,Princ od papira" prikazan je u okviru programa dečjeg filma. Imali smo dve pune projekcije, a posebno je atraktivna ona u Skenderiji gde je bilo 3.000 gledalaca. Pored premijere ,,Princa od papira", u Sarajevu su mi bili važni susreti sa stranim producentima, jer je u okviru CineLinka predstavljen projekat ,,Kako su me ukrali Nemci", za koji smo scenario napisali Miša Radivojević i ja - rekla je Vladislava Vojnović.
U okviru programa ,,U fokusu" prikazani su filmovi ,,Klopka" Srdana Golubovića i ,,Sutra ujutru" (2006) Olega Novkovića. Na ovogodišnjem festivalu u Sarajevu Novković je (zajedno sa koscenaristkinjom Milenom Marković) dobio nagradu CineLink za scenario ,,Beli, beli svet". U obrazloženju žirija koji se bavi ,,projektima u razvoju" navodi se da nagrađuju ,,svežinu pristupa univerzalnoj tematici moralnog poniranja i energiju projekta". EAVE CineLink stipendija dodeljena je Uliksu Fehmiu, producentu filma ,,Beli, beli svet".
Stiv Bušemi u Sarajevu
Pored Žilijet Binoš, najatraktivnija glumačka ličnost na festivalu u Sarajevu je američki glumac i povremeno reditelj Stiv Bušemi, koji je posebno zanimljiv tzv. rediteljima nezavisnih filmova.
- Ne znam zašto ja nekome izgledam kao kriminalac. Tarantino me je angažovao u ,,Uličnim psima" jer sam mu izgledao kao pravi kriminalac. Mislim, ja sam rastao i obožavam filmove Hemfrija Bogarta i Džemsa Kegnija. Ali s vremenom, pogotovo u nezavisnom filmu, kojem sam lično naklonjen, dobijao sam uloge u kojima sam igrao drugačije likove - kaže Bušemi.
Početak njegove karijere obeležio je rad kao ,,stand up" komičar po njujorškim klubovima. Tamo ga je otkrio Džim Džarmuš, ostalo je istorija...
Pobedio ,,Čovekov strah od boga"
Nagrada za najbolji igrani film na festivalu u Sarajevu pripala je turskom reditelju Ozeru Kiziltanu za "Čovekov strah od boga". Priznanje za najboljeg glumca pripalo je Saši Petroviću za ulogu u filmu Srđana Vuletića "Teško je biti fin", a za najbolju glumicu Sadet Isil Aksoj za ulogu u turskom filmu "Jaje" Semiha Kaplanoglua. Specijalna nagrada žirija (kojim je predsedavao glumac Džeremi Ajrons) otišla je u ruke Teone Strugar-Mitevske, rediteljke filma "Ja sam iz Titovog Velesa", dok je specijalno priznanje žirija dodeljeno glumici Mariji Varga za ulogu u filmu "Iskino Putovanje".
Tako se već godinama utvrđena tradicija u Sarajevu ponovila. Filmove iz Srbije odlično prihvata publika, smatraju ih favoritima - i na kraju najčešće ostanu bez nagrade.
To je vrlo zanimljiva stvar da na svim festivalima sa kojih izveštavaju naši novinari, srpski film izaziva potpunu ekstazu, a na kraju nema nagrada, pa onda i sami novinari moraju da prokomentarišu tu disproporciju između svog izveštaja i realnog stanja na terenu. Kako to da Sarajevo nije dalo nagradu filmu koji je prethodno nije dobio ni u Sopotu?
QuotePriznanje za najboljeg glumca pripalo je Saši Petroviću za ulogu u filmu Srđana Vuletića "Teško je biti fin",
:x :x Taj Petrović je kreten od glumca, a Vuletić je kreten od režisera. Našla krpa zakrpu.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/08/bizarno-film-na-prodaju.html
OSKAROMANIJA
Počinje izbor za domaće kandidate za Oskara, favoriti "Klopka" Srdana Golubovića i "Optimisti" Gorana Paskaljevića. Dinko Tucaković: Bez ozbiljne finansijske podrške ne treba se nadati nagradi
Optimistični ,,optimisti"... Srpske filmadžije veruju da će film Gorana Paskaljevića ući barem u ,,nacionalno finale"
Približava se trenutak kada će srpska Akademija filmskih umetnosti i nauke (AFUN) doneti odluku o domaćem filmu koji će sledeće godine učestvovati u trci za Oskara, nagradu Američke filmske akademije.
Ove godine čak 21 film ispunio je uslov da uđe u konkurenciju, a za favorite svakako važe filmovi koji su već učestvovali i osvajali nagrade na prestižnim filmskim smotrama širom sveta. Filmovi "Optimisti" Gorana Paskaljevića i "Klopka" Srdana Golubovića trenutno vode u nezvaničnoj konkurenciji domaćih ostvarenja koja će moći da se nadaju osvajanju nagrade Američke filmske akademije za najbolji film van engleskog govornog područja.
Dinko Tucaković, upravnik Muzeja jugoslovenske kinoteke, kaže da, ma koji film da bude odabran, neće moći ni da "primiriše" Oskaru bez novčane pomoći.
- Plašim se da bez ozbiljne finansijske podrške neće biti moguće nadati se nagradi - smatra Tucaković. Upravnik Muzeja kinoteke, koji je već tri puta na poziv AFUN-a učestvovao u odlučivanju o srpskom predstavniku na dodeli Oskara, već ima svog favorita:
- Kada bih učestvovao u izboru, glasao bih za "Klopku" Srdana Golubovića, zato što mislim da taj film na najbolji način reprezentuje savremeni srpski film - kaže Tucaković.
Predsednik Akademije filmskih umetnosti i nauke je scenograf Vlastimir Gavrik, koji kaže da komisija do 1. oktobra mora Amerikancima da dostavi odluku o kandidatu.
- Rok za određivanje ukupnog broja potencijalnih kandidata zapravo je 23. septembar, zato što posle tog datuma filmovi više ne mogu da se prijavljuju. Razlog za ovo jeste činjenica da propozicije Američke filmske akademije nalažu da se film mora najmanje sedam dana prikazivati u komercijalnom bioskopskom prostoru za koji se prodaju ulaznice.
Ovih dana poslaćemo pozive članovima komisije, i još uvek ne mogu da kažem ko će biti ti ljudi. Nemam ličnog favorita, jer još nisam odgledao sve filmove iz domaće nove produkcije - kaže Gavrik, i dodaje da država, zvanično, nije odredila sredstva za pomoć kandidatima za Oskara, ali da, u praksi, pomoć ipak stiže.
- Kada se donese odluka o kandidatu, producenti i autori obično odu u Ministarstvo kulture, koje im obezbedi novac za put i propagandni materijal - kaže Gavrik.
Glogovac: Nisam razmišljao o Oskaru
Nebojša Glogovac, višestruko nagrađivani glumac za ulogu u filmu "Klopka", za Press kaže da nema definisano mišljenje o dodeli Oskara, ali ističe da bi blagu prednost imao "Hadersfild" da ima pravo da se takmiči.
- Radi se o čistom egoizmu, jer sam koproducent "Hadersfilda", ali ako već po pravilima on ne može da bude kandidat, bilo bi mi drago da se "Klopka" nađe u izboru. Ako govorimo o kvalitetu filmova, mislim da su "Klopka" i "Hadersfild" ravnopravni i da bi oba filma mogla da konkurišu za Oskara. Vrlo sam zadovoljan svojom ulogom u "Klopci" - rekao je Glogovac u izjavi za Press, i priznao da uopšte nije upoznat o uslovima same selekcije. - Nikada nisam razmišljao o kandidaturi za Oskara i ne znam ko uopšte odlučuje o tome. U ovoj zemlji je za sve potrebna lova, i mislim da bi država trebalo da finansira projekte takve važnosti.
Kusta neće, "Hadersfild" ne može
Vlastimir Gavrik, inače iskusni filmski scenograf, napominje da ima i autora koji ne žele Oskare ili nisu u prilici da se za njega trkaju.
- Emir Kusturica verovatno će, kao i prethodnih godina, reći da nije zainteresovan za Oskara, a Ivan Živković, autor "Hadersfilda", obavestio je AFUN da će ovaj film ući u distribuciju tek u oktobru i da zato neće moći da konkurišu - kaže Gavrik.
Dodela Oskara zakazana je za 24. februar sledeće godine.
Prava vera
ne traži dokaze
GLUMAC Nebojša Glogovac ima zaista svoj taličan dan: 30. avgusta se rodio, oženio, a sad i dobio "gran pri" niškog filmskog festivala. Ipak, mnogo je njegove radosti i zaslužene slave da bi se "spakovale " ne samo u jedan dan, već i u celu godinu - kud god da se pojavi, ispraćen je ovacijama. Pred njegovim darom, pre Niša, podigla se na noge publika u Sarajevu i na Brionima, i filmska i pozorišna.
Prvo je za ulogu Ivana u predstavi "Hadersfild" osvojio Sterijinu nagradu i nagradu "Miloš Žutić", onda mu je istoimeni film (zajedno sa "Klopkom") doneo "gran pri", a u međuvremenu, maestralno je odigrao pukovnika Vesovića u "Pijanoj noći 1918." (Krleža i Ivo Štivičić) na sceni pozorišta "Ulisis". Za sve njegove glumačke zadatke zajedničko je i to što su nastali na scenariju ili literaturi vrednoj poštovanja, pa su tako naslovi birali njega, ali i on njih...
"Klopka" i "Hadersfild" imaju jednu dobru, psihološki slojevitu priču. Izgleda da je konačno, što bi rekao jedan naš dramski pisac, prošlo vreme kada "momci iz kraja" prave filmove za "momke iz kraja"?
- Posle dugo vremena, s "Klopkom" je došao film koji ima svoj zapis, prepoznatljiv jezik, određeni rukopis - što je i značajno i potrebno našoj kinematografiji. Inače, oba ova ostvarenja imaju priče koje se mogu desiti bilo gde u svetu i koje se mogu razumeti na svim meridijanima. Komuniciraju sa širokom populacijom, nisu hermetični. A to ima veze i sa laganim buđenjem Srbije, vraćanjem na neke zdrave temelje i evropsku scenu.
U Sarajevu niste dobili priznanja, ali vas je publika oduševljeno ispratila?
- Prošli smo sjajno, svi su stajali na nogama. Ljudi su mi rekli da se to nije desilo ni na jednom filmu tokom festivala. Bila je to i najava da smo kandidati za jednu od nagrada, ali politički uslovi nisu još očigledno sazreli da se srpskom filmu da priznanje u takmičarskoj selekciji. Pobedili su turski film i sarajevski glumac.
U Zagrebu ste početkom godine imali neprijatnost u jednom kafiću, kad vas je napala grupa huligana. A, eto, na hrvatskoj pozorišnoj sceni za vas svi imaju samo reči oduševljenja?
- To su odvojene priče. Ono što mi se neprijatno desilo ne bih vezivao za sredinu. U njoj je bilo nekih divnih ljudi kao što su se našla i ta dva huligana. S druge strane, u meni su u Hrvatskoj prepoznali neki novi kvalitet koji im treba, a ja opet prostor koji je meni potreban. "Našli" smo se na Brionima, u pozorištu koje je sedam godina bilo "na hlebu i pašteti". Ipak, odnegovali su jednu vrstu zajedništva i kolektivnog zadovoljstva. Na premijeri je šest stotina ljudi oduševljeno pljeskalo i tako, iz večeri u veče, sledećih deset dana.
Vaš lik, pukovnik Vesović, autentična je ličnost. Pred njim se zaista našao Krleža, te 1918. godine. Ovaj deo priče u predstavi je "dopisao" Ivo Štivičić. Suvereno vladate likom srpskog oficira u odsudnom istorijskom trenutku ujedinjenja Kraljevine SHS?
- Ova scena je na kraju. Žanrovski je odvojena od ostatka predstave, igra se sasvim realistički. Bilo mi je najvažnije da to odigram onako kako mene dotiče, publika prepoznaje sve emocije i ono što se dešava u sceni kroz prepoznavanje i otkrivanje čoveka pod uniformom. Tekst je sjajno napisan, daje dovoljno soka... Vesović je zaista bio Apisov kum, ja sam ga napravio "herojskijim" i jačim nego što jeste. Zapravo je bio jedan hladan čovek i Krleža ga je sa strahom zapamtio za ceo život. Pretpostavljam da je u stvarnosti njihov razgovor bio mirniji, tiši. Ali ne bi bio pozorišno zanimljiv da smo ga tako postavili na scenu. Inače, Vesović nije imao neku veliku karijeru...
Malo je glumaca o kojima s toliko poštovanja govori publika, ali i kolege. Kako ste to postigli?
- Nešto sam naučio, neke okolnosti su se poklopile, sazreo sam kao glumac, neki sprat prešao. Stekao sigurnost na sceni, uz moć da neke stvari nadogradim. Ceo naš život je odnos prema ljudima, stvarima, Bogu, đavolu, prijateljima, ženama. Sve to čini čoveka i glumca: otvorenost prema istini. Strah i laž najveći su neprijatelji svakog života, pogotovo glumačkog. Među nama, na sceni, to se pogotovo vidi. Hrabrost i istina su osnovni preduslovi za veru u sebe, u Boga, u projekat. Moraš nekada da budeš slep, nepokriven, da veruješ bez dokaza. I kada nemaš sve koordinate, da znaš da brod ide prema cilju. Vera nije vera, ako ima sve dokaze. Ponekad istina može da bude samo pozorišna, ali mora da bude mašina koja radi.
Kako vam polazi za rukom da sa istom emocijom, uvek iznova, odigrate neku scenu? Da zaplačete na istom mestu?
- To je pitanje odnosa sa sopstvenim osećanjima koje glumac mora da razvija. Neće uvek pasijans da se otvori, neće uvek tvoje da ti se da - iako je tvoje. Scena o Apisu i kumu mi se od prvog čitanja zalepila. Tu je ključ Vesovića, tu je srce pod uniformom. Po naredbi je morao da ubije kuma, neminovno se našavši u rascepu između onog ljudskog i vojničkog...
Verujete da prava, iskrena stvaralačka priča mora da nađe srećne okolnosti?
- Loše i lažne stvari možda prođu, ali se same po sebi urušavaju. Kad se malo po njima raskopa, vidi se da tu nema mnogo sreće. Kad hoćeš da izraziš nešto dobro ili zlo iz sebe, kad hoćeš da ga iskreno izvrneš pred drugima - to mora da nađe put. I da ga zadese srećne okolnosti.
Jedno vreme ste se nosili mišlju da dramatizujete Hrabalov roman "Služio sam engleskog kralja", zašto?
- Oduševljen sam tom knjigom! Pročitao sam je u jednom dahu, onako kako ju je i Hrabal napisao: u nekom potkrovlju, na četrdeset stepeni, za dve nedelje. To je priča o tome kako čovek ide od ničega do ničega. A u međuvremenu, dešavaju mu se hoteli, žene, novac... Fascinantno je kako Hrabal onako češki prelazi iz realizma u poetiku, a ti se kao čitalac nađeš na neopipljivom terenu. Savršeno, divno...
Verujete u reči mitropolita Amfilohija da je "gluma težnja da se dostigne idealan lik", da se dostigne savršenstvo?
- Nije to moja teorija niti najbliža definicija, ali ima tu nešto. Neki tvrde da gluma nije zanimanje već dijagnoza. Neki glumci biraju uloge da bi sebe predstavili onakvim kakvi bi želeli da budu - heroji, ljubavnici. Drugi prilagođavaju sve likove sebi, kad ulaze na scenu prvih petnaest minuta unose svoje ime i prezime. Ima i onih koji kad treba da igraju slabiće, prikazuju ih u stilu "ne, ne, on treba, u stvari, da bude jak". I tako izvrnu celu priču. Za mene to nisu prave stvari. Najsrećniji sam kad mogu da se poništim. Kad nemam ništa s tim likom, ali mogu da ga razumem, da izmaštam i postavim ga kao živo biće u nekoj situaciji. Tad mi je najlepše. A uloga je najbolja kad je meni lepo.
ZAKON ENERGIJE
VERUJETE u Boga kao ravnotežu?
- U cilj, u harmoniju, u poetiku - da u svemu oko nas postoji neka vrsta "nad-tona". Život nam je dat, a vera i duhovitost su dve osobine koje susrećemo samo kod ljudi. Čovek može svoju inteligenciju da koristi i za pravljenje ratova, da čopor jurne na čopor, ali to nas nikako ne čini uzvišenim bićima. Religija je svojevrsna filozofija života, a Biblija tek slikovnica da bi se narodu nešto objasnilo. Gore ne sedi čika s bradom koji sve vidi, već svi naši postupci imaju akciju i reakciju, posledicu. Reč je o zakonu energije: ništa ne odlazi u ništa, niti se išta stvara iz ničega. Religija samo objašnjava - ono što postoji oko nas
Glumica Marija Jakšić se slikala za ,,Plejboj"
Ne doživljavam sebe kao zavodnicu
Zanosna glumica Marija Jakšić slikala se u izazovnim pozama za septembarski broj magazina ,,Plejboj". Marija, bez ičega na sebi, pozira u vodi, na jezerima Divčibara, a na jednoj fotografija Marija u ruci drži i pravog sokola.
- Fotografisanje je trajalo od 5 ujutru pa do 22 sata, i fizički je bilo veoma naporno - priča za ,,Blic" Marija Jakšić i dodaje: - Vrhunski sam profesionalac i opuštanje za mene nije problem. U privatnom životu sam oslobođena od stega i funkcionišem iskreno i bez laži. Lepota je Božiji atribut i nalazi se u svemu. Sebe nikako ne doživljavam kao zavodnicu, pogotovo ne provokativnu, moji ciljevi su sasvim drugi.
Iako kaže da je joj je Bog podario lepotu, ova glumica priznaje da svakodnevno vežba kako bi joj telo ostalo u dobroj formi.
- Svakodnevno vežbam. Moj dvočasovni program se sastoji od joga vežbi, specifičnih tehnika disanja i meditacije. Osim toga, znalački se hranim i ne upotrebljavam nikakve opijate - priča Marija i dodaje da je ne brine reakciji ljudi na njene slike.
- Ne brinem kako će reagovati čitaoci, njihova reakcija govori o njima. Svako reaguje u skladu sa svojom svešću. Sigurna sam da će biti svakojakih reakcija i komentara, ali znam da će biti i istinskih umetnika koji razumeju ovo na pravi način. Očekujem da će bar jedan pažljivije gledati fotografije, promisliti i videti dublji smisao.
Osim brojnih filmova u kojima je glumila, Marija se nedavno našla i u seriji ,,Agencija za SiS". Trenutno se bavi i humanitarnim radom.
- Igram glavnu i životnu ulogu u svojoj milosrdnoj organizaciji ,,Marija" koja pomaže deci bez roditeljskog staranja i deci sa posebnim talentima. Trenutno radimo niz kvalitetnih projekata. Spasti samo jedan život velika je uloga i 'imali smo se rašta roditi' - priča Marija, koja kaže da nema uzore i idole među kolegama, ali priznaje da ceni mnoge glumice.
- Nemam uzore, ali cenim mnoge glumice i iskreno se divim njihovim ostvarenjima. Pre svega se to odnosi na Meril Strip, Nikol Kidman, Šarliz Teron, Kameron Dijaz i Salmu Hajek.
Mala noćna muzika Ova dvadesetdevetogodišnja glumica na filmu je prvi put zaigrala u ostvarenju ,,Mala noćna muzika" gde je glumila striptizetu Crnku. Te 2002. godine Marija je igrala i u filmu ,,Kordon". Igrala je i u filmu ,,Mi nismo anđeli 2", serijama ,,M(j)ešoviti brak", ,,Seljaci", ,,"Agencija za SIS"...
Marija je HOT!
To je ona što se već skinula u nekoj Pinkovoj seriji? :voajersmajli:
Kojoj seriji? Kako ja ne znam ništa o tome???
To sam samo na klipu video, pa ne znam ime serije.
...
However, upravo sam malo pretražio i saznao da se radi o seriji "Seljaci".
Ako budeš dobar i brzo završiš onaj tekst, dobićeš i klipove. :lol:
E moj Harvi,propustio si najboljih dva minuta posleratne srpske kinematografije još otkako se Sneška Savić brčkala u Srećnim Ljudima.Licemerka,posle se pravdala kako je Đorđević zajebao i kako joj je obećao de će je snimati samo do ramena.
Marija za razliku od nje,nije nikog optuživala,ona je istakla kako je za tu scenu postojalo opravdanje u scenariju.
Iskusno,u maniru svih domaćih glumica koje su volele da se skidaju.Jedino se ne sećam da je legendarna Nada Vojinović("Laf u srcu","Tesna koža") ijkada posegnula za takvom vrstom odbrane.
Quote from: "DušMan"To sam samo na klipu video, pa ne znam ime serije.
...
However, upravo sam malo pretražio i saznao da se radi o seriji "Seljaci".
Ako budeš dobar i brzo završiš onaj tekst, dobićeš i klipove. :lol:
Tekst će bude gotov na vrijeme, ali za kvalitet ne garantujem. Probaću da blefom zavaram čitaoce.
A jel' mogu da dobijem čitavu seriju, zbog konteksta?
Hajde, hajde... možeš ti to kvalitetno da odradiš, videli smo svi.
Bože sačuvaj da imam tu seriju... i ovi klipovi su mi previše, pošto se pored ispod tuša obnažene (pa zatim u bade mantilu, pa zatim u 5 brojeva većoj bluzi) Marije pojavljuje i takozvani Đoša, kome ona malo prstima džara oko penisa, pa oblači čarape dajući njemu uvid u njene butine i još ga nogama odbacuje kad on pokuša da je napastvuje.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg251.imageshack.us%2Fimg251%2F381%2Fmarijanaslovnamy3.jpg&hash=e0f8f39e7dce3cb6b85268f72a579171dbc7aaf4)
Nema na čemu. 8)
ma smanji bre to sliku,vec mi sise vise iznad glave :?
Hoće to kad omatoriš. :evil:
BTW, Marija je stvarno drool material.
Video sam je u par navrata uživo.
I svi poznanici koji su je overili imaju samo reči hvale.
Inače, uopšte nije loša glumica. U tom smislu citiraću jednog kolegu, "Zvao sam tu-i-zu (uglednu glumicu, prim. CA) za ulogu, ali potajno se nadam da će da odbije pa da zovem Mariju!" To je najveće priznanje koje jedna glumica može da dobije.
Quote from: "crippled_avenger"
I svi poznanici koji su je overili imaju samo reči hvale.
:|
Slike su, naravno, već u popodnevnim časovima iscurile na net. Na EUCu je to jedan od najpopularnijih torrenata.
Tja.. Ja sam valjda omatorio i preraso Plejboj tip devojaka...
"Klopka" u konkurenciji za nagradu Felix
Fim "Klopka" reditelja Srdana Golubovića našao se u konkurenciji za nagrade Evropske Filmske Akademije (kod nas poznatije kao Felix), među četrdeset najboljih filmova snimljenih u Evropi tokom prošle godine. Tako će hiljadu i po članova Evropske Filmske Akademije biti u prilici da glasa za pet najboljih ostvarenja u različitim kategorijama, izmedju ostalih i za najbolji film.
Napominjemo da će "Klopka" biti prikazana u zvaničnom programu festivala u Torontu, najvećem festivalu na Severno Američkom kontinentu koji će se održati u periodu od 6. 9. do 15.9.2007. godine. "Klopka" će nakon Toronta biti prikazana na festivalima u Rejkjaviku, Kopenhagenu, Londonu, Sevilji, Helsinkiju, Geteborgu...
Thanks DušMane, ali taj Plejboj već imam :evil:
Šta je do đavola EUC?
Šifra za sektu koje smo pripadnici Mixitron, Shizo, Son of a Man, verovatno još poneko, i ja.
A gdje ima da se skine taj torent?
Ne možeš da pristupiš, to je lokalna mreža sbb-a.
Okačiću negde slike, pa ću ti poslati na pm, pošto vidim da izgaraš od želje. :evil:
Ako ces ovolike slike da mu saljes na PM,bolje mu ih posalji postom !(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fc0%2Fskullgrin.gif&hash=d9f3febc83543c21e1c60a3ca5fa4edcb4e3c464)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fc0%2Fskullgrin.gif&hash=d9f3febc83543c21e1c60a3ca5fa4edcb4e3c464)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fc0%2Fskullgrin.gif&hash=d9f3febc83543c21e1c60a3ca5fa4edcb4e3c464)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fc0%2Fskullgrin.gif&hash=d9f3febc83543c21e1c60a3ca5fa4edcb4e3c464)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fc0%2Fskullgrin.gif&hash=d9f3febc83543c21e1c60a3ca5fa4edcb4e3c464)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fc0%2Fskullgrin.gif&hash=d9f3febc83543c21e1c60a3ca5fa4edcb4e3c464)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fc0%2Fskullgrin.gif&hash=d9f3febc83543c21e1c60a3ca5fa4edcb4e3c464)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fc0%2Fskullgrin.gif&hash=d9f3febc83543c21e1c60a3ca5fa4edcb4e3c464)
Pošalji i meni link...
Ma do đavola, Marijine slike već imam, ali pošto vidim da vi to unutar tog vašeg kuloara uveliko razmjenjujete, kontam da možda imate slike Olivere Kovačević? :twisted:
UBISMO AŽDAHU!
Ekipa Pressa u filmskom selu u Deliblatskoj peščari prisustvovala noćnom snimanju novog filmskog spektakla Srđana Dragojevića - ,,Sveti Georgije ubiva aždahu"
Snimanje najambicioznijeg filmskog poduhvata u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija, filma ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića, u punom je zamahu. Filmsko selo u Deliblatskoj peščari, kreacija Miljena Kljakovića - Kreke, koje je niklo iz gole ledine i postalo prvo i jedino mačvansko selo u Vojvodini, poprište je grozničavog rada koji će na ovoj zabitoj lokaciji trajati još dve nedelje.
Fakti
- ,,Sveti Georgije..." po mnogima je najbolji dramski tekst Dušana Kovačevića, i godinama je sa puno uspeha igran u Ateljeu 212
- Budžet filma je između četiri i po i pet miliona evra, od kojih su polovinu u svojoj prvoj koprodukciji obezbedile Vlada Srbije (1,55 miliona evra) i Vlada Republike Srpske (750.000 evra)
- Snimanje filma počelo je 18. jula 2007, trajaće petnaest nedelja, a premijera se očekuje u maju 2008.
- Filmska priča počinje 1912. godine, bitkom između srpske i turske vojske u Prvom balkanskom ratu i traje do Cerske bitke (24.8.1914)
Zemljani put koji se od magistralnog druma Kovin - Bela Crkva odvaja ka Dunavu i vodi do sela već je dobro utaban stotinama prolazaka moto-konvoja koji svakodnevno, iz raznih hotela, motela i privatnih konaka u Beloj Crkvi, dovozi ekipu filma. Ovih dana snimaju se noćne scene, i mrkli mrak peščare razbijaju snažni reflektori postavljeni na verandi ,,kafane invalida" kraj same reke, mestu gde se odvijaju najdramatičniji trenuci ratne drame Dušana Kovačevića.
- Postavi metak u stražnjicu, daj tu više krvi i idemo još jednu probu. Tiho! - čuju se uputstva i filmske komande.
Snima se neobična, tragikomična scena: Žoji Ribaru, čiji lik tumači Bojan Žirović, vade metak iz ,,pozadine" oblivene veštačkom krvlju. Žoja vrišti i otima se, a malo siroče Vane, koga glumi desetogodišnji Predrag Vasić, drži mu glavu i teši ga. Predrag je najmlađi član ekipe, i iskusne filmadžije imaju samo reči hvale za mališana koji stoički trpi noćno snimanje i strpljivo i sa entuzijazmom ponavlja scene.
StraŠna srpska istorija
Radnja ovog filma je bazirana na istinitoj i strašnoj priči iz srpske ratne istorije. Posle završetka Balkanskih ratova u selo se vraćaju vojni invalidi. Nedugo potom počinje Prvi svetski, odnosno ,,veliki" rat. Zdravi, sposobni muškarci su mobilisani, a u selu ostaju žene i invalidi. Pred odlučujuću bitku, do regruta su stigle glasine da se bogalji ,,vrzmaju" oko njihovih žena i sestara. Najavili su pobunu, a srpska Vlada je odlučila da mobiliše invalide i da ih pošalje u prve borbene redove, tačnije, da ih žrtvuje.
- Predrag je prošao kasting kao pravi profesionalni glumac. Svi smo se oduševili njegovim glasom, koji je kao u odraslog čoveka - kaže asistent producenta Snežana Penev, koja govori i da noćna snimanja zahtevaju intenzivniji rad od dnevnog:
- Noćas snimamo tri scene. Počeli smo čim je zašlo sunce i radićemo sve do zore. Uobičajeno je da se napravi pauza za ručak, ali kada se snima noću, nema pauze. Letnje noći su kratke i nemamo vremena za to - kaže Snežana Penev.
Na setu su i drugi glumci, koji strpljivo čekaju da u toku noći njihove scene stignu na red. Boda Ninković sedi u enterijeru kafane i, u društvu drugih glumaca i tehničara, komentariše najave da će teniserka Ana Ivanović učestvovati u evrovizijskoj ceremoniji. Zoran Cvijanović koristi kratke pauze da se, sam za stolom, sabere uz čašu ,,koka kole".
- Potpuno sam fokusiran na ulogu, jer mi ovaj film puno znači. Ništa drugo ne sme da mi odvuče pažnju - kaže Cvija kratko za Press.
Tu je i glavni glumac Lazar Ristovski koji, strogog pogleda i odeven u uniformu žandara šeta po setu i na način koji pomalo uznemiruje podseća na pravog čuvara javnog reda i mira.
Ekipa filma uskoro će napustiti spektakularan filmski set kraj sela Dubovac. Sveti Georgije nastavlja da ubiva aždahu u Republici Srpskoj, gde će biti rekonstruisana Cerska bitka - u prvoj pravoj masovnoj sceni nove srpske kinematografije.
Postojim dok igram
MALO je danas žena, pogotovo onih od karijere, koje poput Mire Banjac tako lepo, ponosito i zadovoljno nose svoje zrele godine. Ne usteže se da glasno izgovori kako je već dobrano zagazila u osamdesete, da je već dve decenije u penziji, a to joj malo ko veruje, jer stalno negde putuje i snima... Ponavlja nam svoju dobro poznatu rečenicu:
- Postojaću dok budem igrala, a kada to više ne budem mogla, uvenuću kao biljka.
Jedva smo uspeli da "ubodemo" dan kada je Mira u Novom Sadu, a ne u Barandi (sat vožnje, nadomak Pančeva), gde već duže vreme snima ulogu dobre i mile prečanke Ruže u TV serijalu "Vratiće se rode" Gorana Gajića, koji se sa suprugom Mirom Furlan zbog ovog serijala vratio iz Amerike.
Čeka je, zatim, nastavak serije "Seljaci", u kojoj je već dve godine, a potom, film "Topli zec", filmski prvenac novosadskog reditelja Gorana Vukčevića i, naravno, "Kao rani mraz", prvi porodični film Đorđa Balaševića, za koga kaže da je odličan kantautor, ali prvenstveno sjajan poeta.
Kao u najboljim glumačkim godinama, ovog leta Mira Banjac preskočila je godišnji odmor. U Crnoj Gori, u martu, je imala do sada nedoživljeno iskustvo - sa rediteljem Rajanom Džonsonom snimala je visokobudžetni film "Braća Blum", a partneri sve slavna glumačka imena - Edrijen Brodi i Rejčel Vajs.
- Koliko sam zbog tog angažmana bila srećna, toliko me je ražalostila tabloidna vest kako sam, tobož, nezadovoljna honorarom, nedavno odbila da igram kod Duška Kovačevića u njegovom filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu", pa je on, navodno ljut, angažovao Micu Trofrtaljku - žali se Mira i kaže kako se baš nasekirala što dotične novine nisu želele da objave i njen demanti.
A istina je ovakva: Kovačević je naknadno za Miru dopisao ulogu, a promocija njegovog filma u Deliblatskoj peščari, poklopila se sa njenim godinu dana ranije ugovorenim obavezama u Istri, na festivalu Motovin, gde je naša vrsna glumica promovisala kulturu Vojvodine.
- Za Duška me vežu nezaboravne uloge u "Balkanskom špijunu" i "Radovanu Trećem", tako da bih kod njega igrala i bez honorara - kaže glumica koja je za svoj umetnički rad u pozorištu i na filmu dobila tri Sterijine nagrade, Dobričin prsten, filmske arene.
U našem glumačkom miljeu, poznato je da Mira Banjac nije sujetna osoba. Ne štedi komplimente za kolege, naročito je bolećiva prema mladim, talentovanim glumcima. Po povratku u Novi Sad iz beogradskog Ateljea 212, gde je provela 22 godine, bavila se i pedagoškim radom.
- Živim svoj miran, istinski jednostavan život u kojem se ne događa ništa spektakularno što bi me guralo u fokus javnosti, i drago mi je što je tako. Meni je dovoljan i susret sa nekom nepoznatom sugrađankom u nekoj od novosadskih ulica, koja me pozdravi i kaže kako me voli - veli Mira i dodaje da, kada baci pogled u retrovizor svog života, oseća zadovoljstvo.
Radila je sa kompletnom "češkom školom", od Kusturice do Gorana Paskaljevića. Naročito je ponosna na prijateljstvo sa Zoranom Radmilovićem i svojim filmskim mužem Batom Stojkovićem. Mira pita:
- Znate li da Zoran nikada svog Radovana nije igrao u Zaječaru? Govorio je da nema hrabrosti tamo da stane na pozornicu, jer je svaki Zaječarac duhovitiji od njega!
Šta Mira Banjac sebi zamera?
- To što nisam uspela da očuvam svoju porodicu na okupu i što svom sinu jedincu nisam pružila više. Uspeh nikada nije adekvatna ravnoteža za neke propuste. Žalim i što nemam unuke, ali ni to se nije dogodilo. Bog je, znate, pravedan, nikom ne daje sve.
Prihvatam hrabre uloge
SRPSKO-NEMAČKA glumica Anica Dobra, aktuelna dobitnica povelje za izuzetnu žensku ulogu Jelene u filmu "Klopka" na niškom filmskom festivalu, kaže da i posle duže karijere na filmu voli da se upušta u rad sa hrabrijim rediteljima, a "ulogu snova" ili dobro ostvarenje radila bi i za džabe. Trenutno se priprema za premijeru ostvarenja Stefana Arsenijevića "Ljubav i drugi zločini", kao i prvo pojavljivanje sa glumicom Brankom Katić u filmu Srđana Koljevića "Devojka sa slomljenim nosem". Ništa manje, zapaženo je bilo njeno pojavljivanje u "Poslednjem valceru u Sarajevu", a ne blede ni njene uloge u "Sabirnom centru", "Crnom bombarderu", "Već viđenom" na platnu, "Urnebesnoj tragediji" i "Maloj" na sceni. Listom smelo, "zadati" i ostvareni zadaci.
- Predan rad uvek daje rezultat, pa je tako bilo i sa "Klopkom" Srdana Golubovića, kome sam 100 puta zahvalila što je bio hrabar da mi poveri ulogu Jelene - kaže jedna od najpopularnijih domaćih, ali i evropskih glumica. - Svaku ulogu prihvatam kao da je prva, pa poslednja. Verujem da svi posvećeni glumci tako pristupaju poslu, ne trude se da se bave pitanjima plaćanja, ili ne barem samo tim. Tako sam rado prihvatila ostvarenje Stefana Arsenijevića "Ljubav i drugi zločini", gde igram sa Vukom Kostićem. Verujem da će i taj film redovno obilaziti festivale cele naredne godine.
Quote from: "Harvester"Ma do đavola, Marijine slike već imam, ali pošto vidim da vi to unutar tog vašeg kuloara uveliko razmjenjujete, kontam da možda imate slike Olivere Kovačević? :twisted:
Ako naiđe, prvo ću se setiti Mehe, pa onda tebe.
Inače, da ti olakšam EUC nepoznanicu (koju si stavio i u sign, kako vidim), to je skraćenica za Elite United Crew. Kao što rekoh, lokalni torrent tracker na SBBovoj lokalnoj mreži. Ne treba mešati sa Elite Hubom, lokalnim dc++ hubom na SBBovoj lokalnoj mreži. "This is a local shop, for local people!" :lol:
Slike poslate samo Avengeru, pošto nikog više ne zanimaju.
Nisam znao da Harvi i ja delimo i ovo interesovanje. Sad je još porastao u mojim očima.
Quote from: "Meho Krljic"Nisam znao da Harvi i ja delimo i ovo interesovanje. Sad je još porastao u mojim očima.
ma to je samo jeftino uvlačenje kako bi imao gde da zanoći kad dođe u Bg!
Ti mu nisi objasnio da se spavanje kod mene plaća na... poseban način?
Quote from: "Ghoul"Quote from: "Meho Krljic"Nisam znao da Harvi i ja delimo i ovo interesovanje. Sad je još porastao u mojim očima.
ma to je samo jeftino uvlačenje kako bi imao gde da zanoći kad dođe u Bg!
Eto! Sad kojekakvi cinici cinično komentarišu naš odnos :(
Quote from: "Meho Krljic"Ti mu nisi objasnio da se spavanje kod mene plaća na... poseban način?
a zašto bih? ni mene niko nije upozoravao... :( :cry:
Dobro, jeste, najslađe je prvi put baš kad je neočekivano.
Ghoul, nikada ti nije bilo čudno što nisi upoznao članove Mehovog benda? Članovi benda bi trebalo da dele sve, da imaju zajedničke prijatelje, da se druže, nikada ti nije palo na pamet da ako već neće da posede sa tobom možda žele da te među sobom podele na neki drugi način... :oops:
BTW, Marijine slike su ginekologija i akušerstvo, za svaku pohvalu...
Hm, te ginekološko-akušerske bi me možda i zanimale. Ali da su stvarno g-a a ne samo malčice exxxplicitniji Plejboj-style.
Ma ne, u stvari više je naturalizam, bez ikakve stilizacije, ona na livadi, old school...
A, onda ništa. Ja sam više u gaping & insertions fazonu. Ovo bi me samo smorilo.
Quote from: "crippled_avenger"Ghoul, nikada ti nije bilo čudno što nisi upoznao članove Mehovog benda? Članovi benda bi trebalo da dele sve, da imaju zajedničke prijatelje, da se druže, nikada ti nije palo na pamet da ako već neće da posede sa tobom možda žele da te među sobom podele na neki drugi način...
ko će upoznati SVE članove SVIH mehinih bendova? morao bih za stalno da se preselim u Bg, pa da zaredim svakog dana po jednog... i tako mesecima.
dovoljno je što poznajem članove JEDNOG (najnovijeg?) benda, onog u kome mu smetaju Nyarlathotep i Kinovia; ako su ostali ovakvi, i ne želim da istražujem dalje. sapientis sat!
a što se 'deljenja' tiče, moram da se pohvalim da sam odmah provalio skrivenu kameru iznad WC šolje. onu iznad tuš kabine sam morao malo duže da tražim...
a one mačke koje meho sad nudi na prodaju... znate ko im je otac?
he he he...
Pobogu... Pomisliće ljudi da nisi uživao. A znam da jesi, imam video snimak u kome to i sam priznaješ!
Quote from: "Meho Krljic"Pobogu... Pomisliće ljudi da nisi uživao. A znam da jesi, imam video snimak u kome to i sam priznaješ!
bio sam teško drogiran, što se na snimku lepo vidi, te stoga poričem sve što sam u takvom stanju izrekao (uključujući i ono o ljubici)!
Otkad nekoliko džointa i par linija heroina spadaju u kategoriju teške drogiranosti? Sad samo pokušavaš da se opereš od krivice koju počinješ da osećaš što si uživao kao nikada u životu, napuštajući svoja zastarela moralna načela!!
hmmm, that's not the way I remember it.
but then again, I prefer to remember things my own way, not necessarily the way they happened.
nego, jesi li ti taj koji mi svakih par dana na vrata šalje nekakve snimke sa rabotama koje se uopšte ne sećam da sam počinio?
Da ne zaboraviš...
evo vesti za Ghoulčinu!
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/09/mala-deca-mala-briga.html
Igram bez treme
NA spektakularnom obeležavanju 550 godina od smrti žene despota Đurđa Brankovića, u narodu poznatije kao Prokleta Jerina, zaigraće glumica Danica Maksimović. Još jedna istorijska uloga koju ova uvek popularna glumica realizuje posle više od 50 filmskih uloga, ali i za nju, kako kaže, ne strahuje.
Bez ozbira na to koliko iznosi njena objektivna "minutaža" na filmu, svako je pojavljivanje mini-bravura. Od danas već antologijskog "Hajduka" Alekansandra Petrovića, do kraćih epizodnih "blesaka" u "Zoni Zamfirskoj" i poslednjem ostvarenju Miloša Radivojevića "Odbačen". I pet minuta je Danici Maksimović dovoljno da se pokaže u punoj lepoti, primetio je režiser.
- Nemam tremu kada igram velike uloge, ako se dobro pripremim - kaže Danica, koja je i tokom ovogodišnjih festivala bila apsultno u žiži foto-bliceva mnogo više od mlađe koleginice. - Uloga Jerine biće vrlo značajna, to je jedna od uloga oko koje se dramske glumice otimaju, ukratko, ambiciozan glumački projekat na smederevskoj Tvrđavi.
Danica Maksimović radije govori o prošlosti nego o planovima za budućnost, kako sama priznaje. A neposrednu prošlost obeležio je rad sa prijateljima. Pre svega, u filmu "Odbačen", gde je posle čak 25 godina ponovo zaigrala sa glumcem Svetozarom Cvetkovićem.
- Mislim da me je moj prijatelj Cvetković pozvao da zaigram u filmu, samo da bi me posle 25 godina video ponovo nagu -konstatuje kroz smeh Danica Maksimović, koja se sa Cvetkovićem, "razotkrila" upravo u filmu "Hajduk", koji se smatra njenim prvim velikim pojavljivanjem na filmskom platnu.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"- Mislim da me je moj prijatelj Cvetković pozvao da zaigram u filmu, samo da bi me posle 25 godina video ponovo nagu -konstatuje kroz smeh Danica Maksimović
ovo sam već preneo, ovde:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=4836&postdays=0&postorder=asc&start=25
ovim rečima:
(ono što se u ovom izviješću ne pominje, je zabavna daničina upadica na konferenciji, da nje u ovom filmu možda ne bi bilo da cvele nije insistirao, pošto su njih dvoje pre 25 godina imali golišavu scenu zajedno, pa je sada želeo da, posle toliko vremena, ponovi iskustvo...)
ISTINA, NISU BILE RUŽIČASTE, PA NEKO MOŽDA NIJE PRIMETIO!!!!!!!!!!!!!
MILICA ZARIĆ najavljuje skori nastavak snimanja filma ZAJEDNO Mladena Matičevića:
-Da,to je melodrama koja u jednom trenutku prerasta u triler i priča o očuvanju porodice i na šta su sve ljudi spremni da bi ostali zajedno. Do sada smo snimili oko 70% filma. Inače tumačim Mariju, mog supruga Uroša igra Aleksandar Srećković Kubura, a ljubavnika Marka Bane Popović. Moja Marija, uspešni arhitekta, nalazi se u velikoj dilemi da li da nakon više od deset godina braka ostane uz supruga, poznatog pisca koji je zapao u krizu, ili da ode sa uspešnim poslovnim čovekom, koga je u međuvremenu upoznala. Sve će se razrešiti u toku samo jedne noći. Premijera filma se očekuje na proleće, a zanimljivo je da će on biti prikazan i kao vikend film na RTS-u.
...ne bih unapred dizao ruke od budućeg Matičevićevog dela, ali ovolika količina 'poznatosti' i 'uspešnosti' kanda vuče na Gorčinove LISICE a bit...
Kompletira se ekipa novog filma i TV serije (RTS) TURNEJA Gorana Markovića, koja će se snimati na lokacijama u Beogradu i u Republici Srpskoj. U priči o grupi beogradskih glumaca, sklonih raznim porocima, koja dobija ponudu da u vreme hiperinflacije, usred rata, odu na turneju po ratištima Republike Srpske uloge će tumačiti Rade Šerbedžija, Bogdan Diklić, Dragan Nikolić, Svetozar Cvetković, Tihomir Stanić, Dragan Nikolić, Aleksandar Stojković, Novak Bilbija, Ljubiša Savanović...Scenograf je Veljhko Despotović, film snima Rade Vladić, a muziku će raditi Zoran Simjanović...Producenti su Svetozar Cvetković i Tihomir Stanić, a serija od 4 epizode će biti prikazana na RTS, RTV Republike Srpske iz Banaluke i na Federalnoj televiziji Sarajevo.
QuoteRade Šerbedžija, Bogdan Diklić, Dragan Nikolić, Svetozar Cvetković, Tihomir Stanić, Dragan Nikolić, Aleksandar Stojković, Novak Bilbija, Ljubiša Savanović
Taj film vjerovatno ne bi izvukla ni tri Dragana Nikolića (izem ti nešto što je dovoljno korektno da se pušta i na RTS-u i na FTV-u)
Quote from: "EKSTREMISTA"Jedino se ne sećam da je legendarna Nada Vojinović("Laf u srcu","Tesna koža") ijkada posegnula za takvom vrstom odbrane.
Nada Vojnović zaista jeste legendarna. Danas sam čuo potpuno fenomenalnu priču o njoj, i njenoj misterioznoj sudbini i zašto se povukla sa ekrana. O tome može film da se snimi.
KRATKI FILM MINUS PAVLA VUČKOVIĆA NAGRAĐEN U IRSKOJ
Kratki film Pavla Vučkovića 'Minus' dobio je prvu nagradu za digitalno ostvarenje na Dingl film festivalu u Irskoj, saopštio je Filmski centar Srbije.
Vučkovićev 'Minus' je ove godine, na festivalu u Kanu, dobio treću nagradu u kategoriji 'Sinefondasion'. U istoj kategoriji Vučković je 2003. godine dobio prvu nagradu za kratki film 'Trči, zeko, trči'.
'Minus' je snimljen prošle godine i traje 16 minuta. To je priča o dvoje ljudi, Jeleni i Milanu, koji odlaze za vikend u planinsku kuću. Ali, Milan nestane, Jelena kreće da ga traži i izgubi se u šumama koje su pod snegom.
Pavle Vučković, student filmske i TV režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, je režiser, koproducent i scenarista ovog filma, u kojem uloge tumače Ivana Popović i Nebojša Đorđević
Omaž Mileni Dravić u Parizu
Kulturni centar Srbije u Parizu, organizovaće od 24. do 30. septembra omaž srpskoj glumici Mileni Dravić, u okviru Nedelje stranih kultura, manifrestacije čiji pokrovitelj je Ministarstvo kulture francuske vlade.
Na manifestaciji, koja je ove godine posvećena ženi na filmu, filmska karijera srpske glumice biće evocirana izložbom fotografija i filmovima «Misterija organizma», «Prekobrojna», «Devojka» i «Poseban tretman».
Za ovaj poslednji je 1980. godine dobila drugu nagradu za žensku ulogu na Filmskom festivalu u Kanu.
Na otvaranju, na kojem će se Milena Dravić obratiti publici, biće prikazan i dokumentarni film "Milena" iz 2004. godine.
U Nedelji stranih kultura, koju Ministarstvo kulture francuske vlade promoviše zato što želi da podstakne kulturne različitosti, učestvuju kulturni centri 38 zemalja, sa sedištem u Parizu.
Manifestacija omogućava da se iscrtaju imaginarne granice svetske kinematografije - od Jemena do Koreje, od Sirije i Estonije do Egipta i Irske, preko Mediterana pa sve do istočne Evrope i Bliskog istoka, ali i Južne Amerike, Skandinavije i Rusije.
Specijalan gost "Nedelje stranih kultura" u Kulturnom centru Srbije biće nemačka glumica i reditelj Margaret fon Trota.
U okviru ove manifestacije će, drugu godinu uzastopno, biti obeležen i Evropski dan jezika besplatnim, dvočasovnim kursevima koji će biti organizovani u tridesetak centara, uključujući u srpskom.
Laza Ristovski u špageti vesternu
Jedan od naših najzaposlenijih domaćih glumaca Lazar Ristovski završio je u Italiji snimanje filma ,,Sonetaula", ljubavne priče u kojoj momak sa sela završava kao kriminalac.
Sonetaula je inače velika stena na Sardiniji koja je pravi raj za ljubitelje fri klajmbinga (slobodnog penjanja). Ovaj film je po žanru i vestern i ljubavna priča, a upravo tako ga definiše reditelj Salvatore Mero, koji već nekoliko godina pokušava da završi ovaj visokobudžetni projekat. Film ,,Sonetaula" je koštao oko dva i po miliona dolara i sniman je na Sardiniji.
- Film je snimljen još prošle godine, i trebalo bi da je već u bioskopima. Posle filma ,,Mesar" u kom sam glumio sa Marijom Gracijom Kučinotom, dobio sam mnoge ponude u evropskoj kinematografiji, a jedna od njih je i za film ,,Sonetaula" koju sam prihvatio - kaže Lazar Ristovski.
Ovaj svojevrsni špageti vestern je priča o mladom pastiru sa Sardinije koji postaje kriminalac. Pošto je kao dečak otrgnut od oca i majke, odrasta u selu sa svojim dedom koji je pravi gorštak. Život sa surovim dedom ga je pretvori u pravog odmetnika. Uz našeg glumca u filmu igraju i poznati italijanski glumci Frančesko Falketo i Manuela Marteli. Premijera filma je planirana za jesen.
Mirjana Karanović u filmu ,,Ovde i tamo"
Srpsko-američka ljubavna priča
Glumica Mirjana Karanović uskoro će zaigrati u novom filmskom ostvarenju beogradskog reditelja Darka Lungulova - ,,Ovde i tamo". Osim Mirjane, u filmu će se naći i Piter Tornton, muž čuvene pevačice Sindi Loper koja radi deo muzike za ovo novo filmsko ostvarenje, a ostale uloge tumače Branislav Trifunović, Jelena Mrđa...
Radnja filma prati životnu priču jednog našeg klinca koji odlazi u Njujork da radi. Međutim, njegova devojka ne dobija vizu i ne uspeva da otputuje. Momak očajnički pokušava da je dovede u Njujork i dok radi kao nosač nameštaja upoznaje muzičara koji za određenu sumu novca pristaje da otputuje u Beograd, oženi se njegovom devojkom i na taj način je odvede u Ameriku. Za vreme boravka u Srbiji muzičar je smešten kod majke mladića koju tumači Mirjana Karanović.
- Muzičar dolazi u Srbiju i dok spava kod majke tog momka, koju ja tumačim, on se zaljubljuje u nju - priča Mirjana Karanović i nastavlja: - Tačnije, između njih se stvara posebna bliskost. Na kraju filma devojka odlazi u Njujork kod svog dečka, a muzičar u Srbiji pronalazi sreću i ljubav svog života.
Prva klapa filma ,,Ovde i tamo" pašće krajem septembra u Americi.
- Film počinje da se snima za desetak dana u Njujorku. Na proleće će se snimati u Srbiji - priča Mirjana Karanović.
Iako je jednu od glavnih uloga prvobitno trebalo da igra čuveni muzičar Tom Vejts, njega je zamenio popularni američki televizijski glumac Piter Tornton, dok njegova supruga, pevačica Sindi Loper radi deo muzike za film.
That sounds horrible. Ali možda bude ženske golotinje.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"ovaj visokobudžetni projekat. Film ,,Sonetaula" je koštao oko dva i po miliona dolara ... Uz našeg glumca u filmu igraju i poznati italijanski glumci Frančesko Falketo i Manuela Marteli. Premijera filma je planirana za jesen.
PA DOBRO BRE, KOGA OVI FARBAJU???!!! :x :x :x
FILMOVI LJUBIŠE SAMARDŽIĆA U PLOVDIVU I KRASNOJARSKU
Filmovi srpskog glumca i reditelja Ljubiše Samardžića tokom oktobra biće prikazani na televizijskom festivalu 'Zlatna rakla' u Plovdivu [Bugarska], a u novembru i na festivalu 'Novi Sloveni' u ruskom gradu Krasnojarsku.
Bugarska, a potom i ruska publika biće u prilici da pogleda filmove koje je Ljubiša Samardžić režirao i producirao, počev od 'Nebeske udice', preko 'Nataše', 'Ledine' i filma 'Jesen stiže, dunjo moja', do njegovog najnovijeg filma 'Konji vrani', saopštili su producenti.
Ljubiša Samardžić rekao je, povodom omaž programa i gostovanja u Bugarskoj i Rusiji, da je to za njega veliko priznanje, budući da se 'kao glumac mnogo bavio i režijom svojih likova i često, na sebi svojstven način, od epizoda pravio glavne uloge'.
'Od kada sam počeo da se bavim režijom i produkcijom, u prvom planu mi je prevashodno čovek, razapet između dobra i zla, nemanja i imanja, ljubavi i mržnje, morala i nemorala, poštenja i nepoštenja', naveo je Samardžić.
Golišava Marija Karan
Izazovne fotografije lepe glumice Marije Karan naći će se u oktobarskom broju magazina ,,Maxim". Pored blago erotizovanih fotografija koje krase stranice ovog magazina, Marija je za ,,Maxim" govorila o svom životu u Londonu, filmovima, Zemunu... a ,,Blic" vam prenosi najzanimljivije delove intervjua.
Da li ste Zemunka ili Beograđanka?
- Zemunka, tu sam odrasla. Kraj i ekipa iz kraja se ne zaboravljaju. Munze konza - vaistinu konza, ima tu neke istine i nekog svojevrsnog šarma.
U čemu je draž Zemuna? Šta znači biti Zemunka?
- Zemun ima mir palanke i reputaciju Divljeg zapada. Pa, kada vas takav kontrast i koncept grada odgajaju, sigurno se osećate posebnim, različitim ili bar bogatijim duhom i iskustvom. Uvek nekako ta mala Zemunka progovori iz mene. Volim Zemun i sad, razmišljajući šta da odgovorim, ispadoh ostrašćeni lokalpatriota, a nije baš tako.
Uporedite nam London i Beograd, tačnije da li ima nekih sličnosti? Razlike su više nego očigledne...
- Te razlike su i jedina prednost Londona. Ko ume bolje da uživa u životu nego mi?! Nema lepšeg grada od Beograda i lepših i pametnijih ljudi koncentrisanih na tako malom prostoru. Kada bi nam stranci dolazili i kada bismo mi mogli tamo normalno da putujemo, i Beograd bi bio isto što i druge svetske metropole. Ovako smo svet za sebe i šteta je što ga ne delimo i sa ostalima.
Koji je vaš najveći porok?
- Sve ono što vole mladi i što je ljudski. Ljubitelj sam života, pa kako i ne bih onda bila poročna? Sve te lepe poročne sitnice upražnjavam s merom.
Kako su reagovali vaši roditelji kad ste im rekli da hoćete da budete glumica?
- Tužna i besmislena priča s lepim krajem, ali možda su ljudi bili u pravu.
Da li je uloga u filmu ,,Četvrti čovek" vaša prva uloga u nekom trileru?
- Da. Sjajna priča, dobro osmišljena, pravi triler, ali prilagođen, adaptiran za nas. Nadam se da će dati neki novi sjaj srpskoj kinematografiji ili bar dobru priču, dobro izrežiranu i sjajno odglumljenu koju će ljudi želeti da vide više puta. Videćemo!
Koga glumite u filmu?
- Lik se zove Teodora, devojka koja ima hrabrosti da preda i posveti svoj život nekim idealima.
Koliko metaka ispaljujete u filmu ,,Četvrti čovek"?
- Videćete, samo jedan, i to baš u metu.
Kakav lik biste voleli da glumite u horor filmu?
- Vampiricu, al' neku, kao pozitivnu, koja želi da oslobodi svet od zla i tako ide redom i pije svima krv. Na kraju joj ostane najgori lik na svetu, mnogo zao ali i zgodan, i tu se rađa neka romansa i neki ludački ljubavni momenat... Ipak, moram da ga ubijem jer jedino tako mogu da se iskupim za svoje zločine. I onda ostanem u blagoslovenom stanju i rodim mu ćerku, koja, kad zaplače, prvo što vidimo jesu - vampirski zubi. Tako se završava film. Bilo bi kul da budem mnogo opasna vampirica i zla i da me publika ne voli sve dok ne otkrije da ja to radim iz plemenitih pobuda.
Da li postoji nešto što niste pristali ili što ne biste pristali da uradite pred kamerama?
- Sve što mislim da je glupo za lik koji igram uvek ću odbiti. A, naravno da postoje stvari koje sam odbila...
Koliko pratite fudbal, s obzirom na činjenicu da trenutno živite u zemlji u kojoj je fudbal neizbežna tema?
- Pratim, to je nekako normalna stvar. Ali ne tako ostrašćeno i obavezno.
Za koga navijate?
- Za Partizan ovde, za Čelsi u Engleskoj i Real Madrid u Španiji. Gotivim i Liverpul.
Kad da vas očekujemo u Beogradu, zauvek?
- Mislim da ga nisam ni napustila. Gde god da sam, tu je i Beograd.
Kad budem snimao horor film napravicu joj vamp.zube :evil:
...današnji KURIR piše i ovo...
ISPOD MIRE ŠIPTARI VIRE!
Glumica Mirjana Karanović, koju je svet zavoleo kao muslimanku u "Grbavici", u najnovijem filmu "Miruš" igra majku Albanca s Kosova
Hajde da kažemo, srpska glumica Mirjana Karanović ponovo je odabrala ulogu po svom ukusu - u novom norveškom filmu "Miruš", koji će premijerno biti prikazan ovih dana na festivalu u Kopenhagenu, ona igra majku petnaestogodišnjeg Albanca sa Kosova! Karanovićeva igra Havu, majku mladog Miruša (glumi ga Nazif Muaremi), koji odlazi u Norvešku u potrazi za ocem kojeg se jedva seća i nalazi ga u nevolji zbog dugova prema albanskoj mafiji.
Nema dileme da je Mira odlučila da nastavi da hoda dobro utabanim antisrpskim putevima koje je izgradila ulogom muslimanke Esme u bosanskom filmu "Grbavica", prošlogodišnjem osvajaču "Zlatnog medveda" na festivalu u Berlinu. Ta uloga joj je donela slavu i popularnost ne samo "preko Drine" već i u čitavoj Evropi. To joj nimalo nije smetalo, naprotiv, kada je prilikom dodele nagrade ponosno stajala pokraj rediteljke Jasmile Žbanić, dok je ova kao u transu tresući se na bini pljuvala po Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.
Intervjui koje je Karanovićeva nakon "Grbavice" davala srpskim medijima jasno su pokazali da ona nije videla ništa sporno u ulozi Esme. Mnogi od nas, skloni večnom praštanju, teška srca su svarili njen angažman verujući da je sloboda svakog glumca da se oproba u što više uloga, mada joj nismo zaboravili ni što je u "Svjedocima" (2003) Vinka Brešana igrala majku hrvatskog vojnika, koja malo-malo pa psuje četnike!
Uloga Srpkinje Ruže u "Gospođici" (prikazan na ovogodišnjem Festu - prim. I.Đ.) gastarbajterke u Švajcarskoj dala nam je neku nadu da Karanovićeva sebe ipak smatra građaninom naše mile zemlje, međutim, najnovija uloga Have je stvarno previše od nje. Niko od nas nije lud da poveruje u to da Albanija nema NIJEDNU glumicu, a i ako nekim neverovatnim čudom to jeste tako, zašto producenti nisu, na primer, kontaktirali Jasmilu Žbanić, potraživši preko nje neku glumicu u Bosni? U stvari, možda i jesu. Znajući koliko jake lobije Albanci imaju po svetu, neće nas začuditi ako "Miruš" i pobedi u Kopenhagenu, kao što bi sada bila potpuno prirodna stvar da Mirjana Karanović, poput Bila Klintona u Prištini, u Tirani doživi životno priznanje kada joj budu podizali spomenik.
Koji krembili! Zar nema neki zakon protiv ovakvog pisanja?
znači nije joj dosta što je pljuvala po Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, nego je još PSOVALA ČETNIKE?!!!
o, stide, gde ti je rumen?!!! :x :x :x
Ghoule, psovala je dične momke kao što si ti koji su 1999. godine radili na uklanjanju biološkog osnova za dalje iredentističke ispade na Kosmetu.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/09/janitor-in-house.html
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
Da li postoji nešto što niste pristali ili što ne biste pristali da uradite pred kamerama?
- Sve što mislim da je glupo za lik koji igram uvek ću odbiti. A, naravno da postoje stvari koje sam odbila...
Da, odbila je ulogu u jednom kratkom filmu mog druga gde je trebalo da se razgoliti. Dakle, nije bio bas Maxim, al je bio prilicno patriotski filmic sa par golisavih scena. Njena se replika (kojom je odbila mog druga) dugo prepricavala kad prevoz zakrci na Brankovom mostu: "a moze li to nekako simbolicno da se prikaze, tipa, preko grlica flase?"
Quote from: "mac"Koji krembili! Zar nema neki zakon protiv ovakvog pisanja?
KRITIKE NA PISANJE 'KURIRA' O MIRJANI KARANOVIĆ Današnje pisanje lista 'Kurir' o glumici Mirjani Karanović i njenom najnovijem angažmanu u norveškom filmu, u kome igra majku Albanca s Kosova,
oštro su kritikovali ministarstvo kulture i novinarska udruženja.Takvi tekstovi su za svaku osudu jer na najprimitivniji način komentarišu nečiji umetnički rad i uznemiravaju pripadnike drugih nacija, ocenju u ministarstvu kulture.
Marija Karan je odbila ulogu Senke u SEJTANOVOM RATNIKU...
Koga briga za tu Karanovićku! Šta je sve pokazala Marija Karan u tim fotografijama?
Ne delim ljude
po nacionalnosti
LAVINA napada na glumicu Mirjanu Karanović, koja je kao profesionalac prihvatila ponuđenu ulogu žene druge nacionalnosti, pokazuje da događaji iz novije istorije nisu zaboravljeni. Ministarstvo kulture na čelu sa ministrom Vojislavom Brajovićem juče je najoštrije osudilo napad u dnevnom listu "Kurir" na našu istaknutu glumicu, zbog toga što je prihvatila da u jednom norveškom filmu igra ulogu majke mladog Albanca. Oni su pozvali svu kulturnu javnost da reaguje na drastično kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda, jer je "tekstom ugrožena i bezbednost glumice Mirjane Karanović, budući da je faktički definisana kao nacionalni izdajnik. Takođe, u Ministarstvu kulture smatraju da su time povređena prava i slobode pripadnika drugih nacija, jer se oni definišu kao neprijatelji sa kojima ne treba imati nikakve kontakte.
Naime, ovo nije prvi put da Mirjana Karanović bude prozivana po medijima od nekih partija. Neistomišljenici su pokušali da spreče premijeru filma "Grbavica" Jasmine Žbanić u Centru "Sava", u kojem je Karanovićeva imala ulogu muslimanke, ali je na sreću sve proteklo u redu.
Povodom pomenutih događaja proslavljena Petrija, koja je trenutno u Beču, odazvala se na poziv "Večernjih novosti" i reagujući na najnoviji napad izjavila je sledeće:
- Veoma je ružno to što se dogodilo. Drago mi je što je mnogo onih koji su reagovali protiv tog napada. Bitno je ko vas napada, ali je još važnije ko je u tim trenucima na vašoj strani. I kada sve to sagledam, mogu da kažem da sam srećna osoba, jer su me moje kolege podržale. Kada sam bila mala učili su nas pristojnosti, a to znači da ne cenimo ljude prema poreklu, bogatstvu, boji kože i nacionalnoj pripadnosti. Jako me boli kada vidim da se u mojoj zemlji širi osećaj mržnje. Kao da neki jedva čekaju da se nekome dogodi nešto loše, umesto da gradimo lepe stvari, da se radujemo uspesima u svetu onih koji su na strani dobra. Često govorimo o demokratiji i mnogi se predstavljaju kao velike demokrate, a kriju se iza lažne demokratije. Apsolutno sam na strani slobodoumnih, koji su protiv fašizma. Moramo nešto da učinimo da se takve stvari ne događaju. Drago mi je da su moje kolege reagovale.
Od raspada stare bivše države i hrvatski i srpski glumci koji su radili sa ove i sa one strane, uvek su bili pod pritiskom javnosti. Sergej Trifunović je među prvima pre više od deset godina igrao Albanca u srpskom filmu "Stršljen", mada to već nije bilo popularno. Ali, tada nije bilo ovakvih reakcija. Glumci su imali veliki zazor, bez obzira na profesionalni izazov, da prihvate uloge sa suprotnih strana. Rade Šerbedžija je nedavno, kako nam je rekao u intervjuu za "Novosti", odbio da igra Radovana Karadžića u filmu "Lovački izlet" Ričarda Šeparda. A baš pre dve nedelje u našem listu demantovao je da će igrati i haškog optuženika Antu Gotovinu. Posle "Karaule" Rajka Grlića, prve hrvatko-srpske zvanične produkcije, a koji je okupio glumce iz svih eks-republika, saradnja je počela da bude uzajamna. Tako Bogdan Diklić, Dragan Bjelogrlić, spomenuta Mirjana Karanović, pa čak i ministar Vojislav Brajović upravo igraju u hrvatskim i bosanskim filmovima, a protagonisti iz Zagreba Mia Begović, Ivo Gregurović, Ksenija Pajić nastupaju u projektima koji se realizuju u Beogradu.
MIRA JE NAŠ PONOS
NAŠA redakcija juče je dobila saopštenje Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kojem izražavaju solidarnost sa Mirjanom Karanović i poštovanje za njen umetnički ugled i za njenu poziciju nezavisnog intelektualca.
- Mirjana Karanović prvakinja JDP, jedna od naših najvećih glumica, dobitnica značajnih domaćih i međunarodnih priznanja za izuzetan doprinos pozorištu i filmu, ponovo je meta napada dnevnog lista "Kurir" - piše u njihovom saopštenju. - Ovaj list ponovo se na najružniji način difamacijama, uvredama, prostaklucima i direktnim govorom mržnje obrušava na našu veliku glumicu. Time obmanjuje javnost i prlja ugled naše prvakinje, naše kuće, ali i naše celokupne kulturne javnosti. Mirjana Karanović je jedna od naših najvećih umetnica i ponosni smo što je članica naše kuće.
Quote from: "Harvester"Koga briga za tu Karanovićku! Šta je sve pokazala Marija Karan u tim fotografijama?
...glede toga, i
MIRJANA KARANOVIĆ je osamdesetih pokazala mnogo grudi (a i donje lokalitete!) u ostvarenju
MARJUČA ILI SMRT, glumeći starovremensku splitsku prostitutku, ali joj po pitanju razodevenosti, odlično parira ever-goluždrava
NEDA ARNERIĆ... eto, tek da se zna!
Pokazala ih je i prije godinu-dvije u onoj abominaciji od filma GO WEST :x Mislim na Mirjanu, naravno, a Neda ih svakako pokazuje u svakom filmu.
FILM 'KLOPKA' SRPSKI KANDIDAT ZA OSKARA
Film 'Klopka' Srdana Golubovića biće srpski kandidat za nagradu 'Oskar' američke filmske akademije, u kategoriji dugometražnih igranih filmova van engleskog govornog područja, saopštila je Akademija filmske umetnosti i nauke Srbije.
Prema uslovima američke Akademije filmske umetnosti i nauke, film je izabran među domaćim ostvarenjima koja su produkciono završena i komercijalno bioskopski prikazana u periodu od 1. oktobra do 2006. do 30. septembra ove godine.
Film 'Klopka' snimljen je u koprodukciji 'Baš Čelika' iz Beograda, 'Mediopolisa GMBH' iz Lajpciga i 'Uj Budapest Filmstudio' iz Budimpešte, prema scenariju Meline Pota Koljević.
Bosnia and Herzegovina adds It's Hard To Be Nice to Oscar list
Vladan Petkovic in Belgrade
24 Sep 2007 11:05
The Bosnian-Herzegovinian Association of Film Makers chose Srdjan Vuletic's It's Hard To Be Nice (Tesko Je Biti Fin) as the country's foreign language submission for the Academy Awards.
The drama, about a Sarajevo taxi driver who involuntarily gets mixed up in a series of complicated situations, opened this year's Sarajevo Film Festival where the Sasa Petrovic won best actor.
Vuletic's first feature Summer In The Golden Valley (Ljeto U Zlatnoj Dolini) won the Tiger Award in Rotterdam in 2004.
a evo i kritike:
It's Hard To Be Nice (Tesko Je Biti Fin)
Dan Fainaru in Sarajevo
22 Aug 2007 10:55
Dir/scr: Srdan Vuletic. Bosnia Herzegovina-Slovenia-Serbia-Germany-UK. 2007. 102mins.
Local Balkan audiences will respond cheerfully to the familiar characters and scenes in Srdan Vuletic's lively sophomore effort, but international sales agents Fortissimo Films will have a tougher time selling this well-intentioned film to international markets. The story of a cab driver striving to be a nice guy against all the odds rambles along smoothly but seems unsure which way to develop. Vuletic does a much better job at infusing life into incidents and characters than shaping the unfocused script and giving it a clear and distinct trajectory. This is as colourful an addition to festival programmes as was Vuletic's award-winning debut Summer In The Golden Valley but it may have a harder time crossing borders.
Rafko (Petrovic) is a Sarajevo cab driver who moonlights as a scout for a gang of burglers and is occasionally paid in kind by young women who are short of money, but is ultimately just a nice guy completely smitten with his new baby son whom he drives around town while earnestly explaining the meaning of life. One night after a beating from the gang for giving them the wrong address, his long-suffering wife (Lorenci) leaves home with the baby.
Desperate, he decides to change his ways. He resolves never to cheat on his wife, to stay away from criminals and to be a real family man. But when he takes a massive loan from his objectionable colleague Sejo (Hadzihafizbegovic) to buy a Renault Espace so he can be the only minivan in town and a new suit to show the world he is a new man, things start to go wrong. His first fare is a pregnant woman who he ferries to hospital, only to be accused of being the baby's father. Meanwhile, Sejo constantly tries to tempt him back into crime until a sudden development threatens to irrevocably kill any goodness left in him.
Recalling traditional Yugoslav cinema which combined sex, violence and humour into a rich humanist cocktail, Vuletic's film moves sprightly but changes directions too often. Rather than one solid story line, Vuletic piles on the local colour but it's not quite enough to sustain a full-length feature film. There are inevitable allusions to the recent Balkan war as well as the insatiable materialism which has replaced it, but as essential as these ingredients are to the plot, they cannot replace the structure itself.
That said, the film boasts gutsy performances from its cast. Petrovic, Hadzihafisbegovic and the supporting players are energetic and dedicated. Shot in a brownish tinge reminiscent of the Orwo stock used in Eastern Europe cinema, the film was an appropriate choice for the opening of this year's Sarajevo film festival, pointing out both the strongest but also the more fragile features in much of contemporary Balkan cinema.
Production companies/backers
Refresh Productions (Bosnia Herzegovina)
Studio Artcadena (Slovenia)
Yodimovie Craftsmen (Serbia)
Riva Film (Germany)
Clubdeal Ltd (UK)
Int'l sales
Fortissimo Films
(31) 20 627 32 15
Producers
Ademir Kenovic
Cinematography
Slobodan Trninic
Editor
Andrija Zafranovic
Music
Sasa Losic
Srdan Krupjel
Main cast
Sasa Petrovic
Senad Basic
Emir Hadzihafisbegovic
Daria Lorenci
Novi film reditelja Milutina Petrovića će, posle domaćih filmskih festivala, internacionalnu premijeru doživeti na Dečjem festivalu u Šlingelu.
Beograd na
dokovima Njujorka
SNIMANjE filma "Tamo i ovde" Darka Lungulova u srpsko-američkoj produkciji, počinje u subotu u Njujorku, a na proleće 2008. se nastavlja u Beogradu. Glavne uloge dodeljene su Mirjani Karanović, Branislavu Trifunoviću, Dejvidu Torntonu i čuvenoj pevačica Sindi Loper. Projekat je potpomognut od strane Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a film je 2006. godine u Solunu dobio nagradu za scenario.
Ova dirljiva, imigrantska, ali i ljubavna priča, odvija se na dva kontinenta. Film će se raditi uz punu saradnju grada Njujorka i sjajnu internacionalnu ekipu koju čine filmadžije iz Srbije, Nemačke, Italije, Amerike, Rusije...
Posebna atrakcija ostvarenja "Tamo i ovde" je poznata pevačica Sindi Loper, koja je inspirisana scenarijom komponovala i pisala tekst za pesmu, koja se inače nalazi na njenom novom albumu.
Radnja filma počinje u Americi gde Njujorčanin Robert upoznaje Branka, imigranta iz Srbije, sa kojim se dogovara da za novac oženi njegovu devojku u Srbiji radi dobijanja zelene karte.
Za prilike snimanja srpskog filma "Tamo i ovde" delovi u Njujorku biće zatvoreni. Na ovom ostvarenju sarađivaće i renomirano ime iz sveta dizajna Mirko Ilić, kao i naš poznati producent i režiser Vladan Nikolić, obojica već godinama žive i rade u Njujorku.
ITALIJANSKI FILM O AJNSTAJNU SNIMA SE U SRBIJI OD 1. OKTOBRA
Film o čuvenom naučniku Albertu Ajnštajnu italijanske rediteljke Lilijane Kavani 'Ajnštajn' snimaće se od 1. oktobra na lokacijama u Beogradu, Pančevu i Inđiji, rečeno je agenciji Beta u produkcijskoj kući 'Film 87'.
Film je već sniman tri nedelje u Italiji, a snimanje na lokacijama u Srbiji trajaće do 27. oktobra. U Srbiji će se snimati scene, koje se u filmu dešavaju u pojedinim mestima Sjedinjenih Američkih Država, kao i Beču.
Epizodne uloge u filmu dobili su i domaći glumci Slobodan Ćustić, Alek Rodić, Nenad Stojmenović, Vladimir Posavec i Zinaida Dadakin.
Radnja filma počinje u Berlinu, u vreme Ajnštajnove mladosti, prati njegov život sa suprugom Milevom Marić, poreklom iz Vojvodine, i završava njegovom smrću u Americi.
Glavne uloge u filmu igraju Maja Sansa, Vinćenco Amato, Emiliano Koltroni, Flavio Parenti.
Mini serija urađena po filmu biće prikazana u proleće sledeće godine na prvom programu RAI televizije.
Lilijana Kavani je italijanska rediteljka, najpoznatija po svom ostvarenju iz 1974. godine 'Noćni portir'. Ona je režirala i 'Riplijevu igru', film iz 2002. godine, u kome glavnu ulogu tumači DŽon Malkovič.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...današnji KURIR piše i ovo...
ISPOD MIRE ŠIPTARI VIRE!
Glumica Mirjana Karanović, koju je svet zavoleo kao muslimanku u "Grbavici", u najnovijem filmu "Miruš" igra majku Albanca s Kosova
Hajde da kažemo, srpska glumica Mirjana Karanović ponovo je odabrala ulogu po svom ukusu - u novom norveškom filmu "Miruš", koji će premijerno biti prikazan ovih dana na festivalu u Kopenhagenu, ona igra majku petnaestogodišnjeg Albanca sa Kosova! Karanovićeva igra Havu, majku mladog Miruša (glumi ga Nazif Muaremi), koji odlazi u Norvešku u potrazi za ocem kojeg se jedva seća i nalazi ga u nevolji zbog dugova prema albanskoj mafiji.
Nema dileme da je Mira odlučila da nastavi da hoda dobro utabanim antisrpskim putevima koje je izgradila ulogom muslimanke Esme u bosanskom filmu "Grbavica", prošlogodišnjem osvajaču "Zlatnog medveda" na festivalu u Berlinu. Ta uloga joj je donela slavu i popularnost ne samo "preko Drine" već i u čitavoj Evropi. To joj nimalo nije smetalo, naprotiv, kada je prilikom dodele nagrade ponosno stajala pokraj rediteljke Jasmile Žbanić, dok je ova kao u transu tresući se na bini pljuvala po Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću.
Intervjui koje je Karanovićeva nakon "Grbavice" davala srpskim medijima jasno su pokazali da ona nije videla ništa sporno u ulozi Esme. Mnogi od nas, skloni večnom praštanju, teška srca su svarili njen angažman verujući da je sloboda svakog glumca da se oproba u što više uloga, mada joj nismo zaboravili ni što je u "Svjedocima" (2003) Vinka Brešana igrala majku hrvatskog vojnika, koja malo-malo pa psuje četnike!
Uloga Srpkinje Ruže u "Gospođici" (prikazan na ovogodišnjem Festu - prim. I.Đ.) gastarbajterke u Švajcarskoj dala nam je neku nadu da Karanovićeva sebe ipak smatra građaninom naše mile zemlje, međutim, najnovija uloga Have je stvarno previše od nje. Niko od nas nije lud da poveruje u to da Albanija nema NIJEDNU glumicu, a i ako nekim neverovatnim čudom to jeste tako, zašto producenti nisu, na primer, kontaktirali Jasmilu Žbanić, potraživši preko nje neku glumicu u Bosni? U stvari, možda i jesu. Znajući koliko jake lobije Albanci imaju po svetu, neće nas začuditi ako "Miruš" i pobedi u Kopenhagenu, kao što bi sada bila potpuno prirodna stvar da Mirjana Karanović, poput Bila Klintona u Prištini, u Tirani doživi životno priznanje kada joj budu podizali spomenik.
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5962
Vladislavin tekst na ovu temu je odlican! Skroz se slazem (sem onog na kraju za ministra, al dobro).
Quote from: "otaku"http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5962
Vladislavin tekst na ovu temu je odlican! Skroz se slazem (sem onog na kraju za ministra, al dobro).
Dobar tekst. Naročito rečenica tj. završni deo duže rečenice koji upečatljivo i slikovito govori o nacionalizmu/ima: "...jedan će voleti svoju književnost i šaru na ćilimu, a drugi će, bez pročitane knjige, blatnjavim čizmama preko ćilima krenuti u rat."
Po mom mišljenju, bolje joj leže ovakvi kolumnistički tekstovi nego klasična filmska kritika.
Mala je ovo zemlja koliki je Vladislava izdajnik.
Moram da u arhivi potražim neke tekstove iz njene fašističke prošlosti.
Hiperrealistični modeli leševa za najnoviji film Srđana Dragojevića
Horor scenografija za ,,Svetog Georgija"
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.glas-javnosti.co.yu%2Ffiles%2Fimage_for_teaser%2FThumb_16lesevi1_beta.jpg&hash=0c335b1ca4cda4277836f9363ae8a3188dc996e1)
U Prijedor će tokom vikenda biti otpremljeni modeli unakaženih vojnika i konja koje su na Likovnoj akademiji u Beogradu puna tri meseca pravili majstor za specijalne efekte Miroslav Lakobrija i njegovi asistenti - Branislav Crvenković, Nenad Gajić i Đorđe LJ. Savić
Odsek za specijalne efekte filma ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" napravio je 30-ak izmasakriranih tela srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata, kako bi potpuno dočarao užas njihovog stradanja u bici s Austrijancima 1914. godine. Završno krvoproliće u ovom filmu, koji Srđan Dragojević režira po drami i scenariju Dušana Kovačevića, snimaće se mesec dana, počev od 1. oktobra, na ugljenokopu kod Prijedora u Republici Srpskoj. Tamo će tokom vikenda biti otpremljeni modeli unakaženih vojnika i konja koje su na Likovnoj akademiji u Beogradu puna tri meseca pravili majstor za specijalne efekte Miroslav Lakobrija i njegovi asistenti - Branislav Crvenković, Nenad Gajić i Đorđe LJ. Savić. Pomagala su im četiri vajara, kao i dva volontera.
Mada su posao obavljali u zgradi, pre svega u amfiteatru i livnici, jedan od njihovih jezivih eksponata - polurazneti konj - može se videti kraj dvorišnog ulaza u Akademiju. Truplo je ,,sklupčano" kraj kipa čoveka u stolici. Odmah pored je plastični, dečji automobil.
Miroslav Lakobrija je rekao Beti da je njegova ekipa jednom prilikom naslagala ,,leševe" u dvorištu i tako se slikala. Eksponate su videli i studenti Likovne akademije, a prema rečima Branislava Crvenkovića, ,,ili su bili oduševljeni, ili su se zgražavali". U amfiteatru, prevoz za Bosnu čekaju raskomadana i ugljenisana tela od lateksa, purpene i silikona. NJihov izgled - sa ranama iz kojih vire slomljena rebra i izliva se iznutrica - poklapa se sa ranijom izjavom Srđana Dragojevića da će ratne scene u ,,Svetom Georgiju" biti ,,zastrašujuće po nadrealnoj dozi brutalnosti", i da će biti uporedive sa onim u ,,Spasavanju redova Rajana".
Lakobrija, diplomirani vajar, počeo je da kreira maske i specijalne efekte pod uticajem horor filmova. Taj posao sve češće obavlja na dugometražnim projektima, a kalio je zanat snimajući kratke filmove strave i fantastike. Među njima je i kultni treš serijal ,,Pacijent".
- Ali, ovaj posao se razlikuje od onog što je Miroslav do sada radio - rekao je njegov saradnik Nenad Gajić. ,,Veći je izazov. Vizuelno i količinski ovo je pre stvar scenografije nego vizuelnih efekata. Praktično oblikujemo kadar, a užasi su hiperrealistični."
Crvenković je ukazao da rane i povrede na modelima leševa nisu obavezno anatomski moguće.
- Gledamo na to kao na likovne elemente - rekao je on, ukazujući da je u dizajniranju bilo namernog preterivanja, kako bi se kod gledalaca izazvao užas. Međutim, samoj ekipi za specijalne efekte modeli leševa ne deluju užasavajuće.
- Nisu horor kad ih svakodnevno gledaš i praviš - ukazao je Đorđe LJ. Savić, a Lakobrija je čak na jedan od ,,leševa" stavio svoje lice.
Budžet filma ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" iznosi gotovo pet miliona evra, a oko jedne četvrtine namenjeno je za snimanje završne bitke između nadiruće austrijske vojske i srpskih vojnika - invalida. Prema rečima Nenada Gajića, veliki budžet i dobri produkcijski uslovi omogućili su Lakobrijinoj ekipi da se pri izradi maski i lutaka okušaju sa materijalima za čiju nabavku, inače, ne bi imala novca.
Lakobrijina FDž ekipa putuje 1. oktobra u Bosnu, gde će na licu mesta dočaravati stradanja vojnika u ratu, uključujući gubljenje delova tela.
- Poneli smo gumene čizme, pošto ćemo sve vreme biti na kiši, u blatu - rekao je Lakobrija, dok je Savić izjavio da za njega još nisu nađene odgovarajuće čizme, pošto nosi mali broj - 38/39.
Autor:
Agencija BETA
http://www.glas-javnosti.co.yu/&r=http://www.krstarica.com/lat/katalog/Mediji/Novine/
Vorloče, svrati da cugnemo po jedan čaj od kamilice! :!:
Inače, mislio sam da se prijavim za statistu, ali visinski sam prekvalifikovan :(
Mogo si statirati ali da tvoje telo bude na pola :!:
Igram Miminu ljubavnicu
Ivana Popović, mlada glumica, tumači ulogu ljubavnice Mime Karadžića u filmu ,,Promeni me", čija je premijera večeras u Centru ,,Sava". Ovo je njena prva filmska uloga, a ističe da je bilo zadovoljstvo sarađivati sa poznatim imenima domaće glume.
- U filmu igram Becu, mladu devojku - modernu, urbanu, spontanu i ambicioznu zbog koje će Dušan (Mima Karadžić) početi čudno da se ponaša. Takođe, Beca ima i dečka Boleta (Viktor Savić) koga voli, ali zbog raznih suprotnosti često ulazi u sukob s njim i to je motiv za ono što će se dešavati sa Dušanom - priča Ivana Popović u razgovoru za ,,Blic" i dodaje da nije imala tremu na snimanju.
- Ovo je moj prvi veliki film i sviđa mi se što sam dobila ulogu devojke mojih godina sa bliskim problemima. Jedino sam se plašila da nećemo stići da snimimo film pošto smo imali kratke rokove. Snimali smo oko mesec dana i zahvaljujući dobroj komunikaciji uspeli smo sve da završimo - objašnjava ona.
Ova romantična komedija ima dosta elemenata iz svakodnevnog života, pa tako ni mladoj glumici ljubavni problemi nisu strana tema.
- Tih problema ima svako od nas privatno. U životu sam se nagledala tih problema, ali uglavnom iz tuđih iskustava. Ja se trudim da budem uvek srećno zaljubljena - priča Ivana i dodaje da joj je na snimanju najviše pomogao upravo Mima.
- Sa njim sam imala najviše scena, a on voli dosta da priča, tako da sam najviše saveta dobila upravo od njega. U filmu on jeste zavodnik, ali van toga ja ga doživljavam kao duhovitog i šarmantnog kolegu - kaže mlada glumica koja planira da uskoro položi poslednja dva ispita na fakultetu, pa da se u potpunosti posveti glumi.
Ona veruje da će film ,,Promeni me" imati brojnu publiku i dug bioskopski život.
- Pratila sam film na festivalima i publika je jako dobro reagovala. Recimo, primetila sam da su izuzetno duhoviti dijalozi između Dare Džokić i Dejana Lutkića. Film je gledljiv i pitak, tako da može i više puta da se pogleda - zaključuje Ivana koja kaže da još uvek nije postala popularna, ali da će možda večerašnja bioskopska premijera to promeniti. Inače, Ivana igra i u seriji ,,Ljubav i mržnja" čija je premijera bila juče na Televiziji ,,Pink".
Priča o zubaru
,,Promeni me" je romantična komedija o običnom čoveku u potrazi za ispunjenjem snova. Poznati beogradski zubar živi u dugogodišnjem srećnom braku. Kao ispunjen i zadovoljan čovek, prezire sve svoje prijatelje koji se bore sa ,,zaostalim sindromom puberteta". Ali kada male ljudske čežnje prerastu u nešto veće, i ne sluti da će i njega pogoditi kriza srednjih godina i strefiti ljubav... Reditelj je Milan Karadžić, scenarista Stevan Koprivica, a uloge tumače Milutin - Mima Karadžić, Neda Arnerić, Dragan Nikolić, Ivana Popović, Milorad Mandić Manda... Premijera filma je večeras u 20.30 sati u Centru ,,Sava", sutra je u Novom Sadu.
evo jednog komentara za PROMENI ME:
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/edomor-na-planeti-dosade.html
state of the union address
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/sedam-godina-izneverenosti.html
,,Промени ме"
Романтика са смислом
Филм ,,Промени ме", режија Милан Караџић, сценарио Стеван Копривица, улоге Милутин Мима Караџић, Неда Арнерић, Дара Џокић... Трајање 92 минута, производња Србија 2007.
Ау, шта ћемо сад'? Настанио се Пинк и на велики екран! Додуше не са оним – ,,Мењам (за паре) жену", сестру, бабу, нити са – убих те нежно Грандовом песмом, већ са нечим што је срећна мешавина ,,Све за љубав" и ,,Мјешовитог брака".
Медијска империја Пинк (Pink Films International) произвела је, дакле, и свој први целовечерњи играни филм, са намером да измами осмех овдашњој онемоћалој биоскопској популацији. Како она, иначе већински, време углавном проводи испред малог ружичастог екрана, питање је како је сада натерати да угаси телевизор зарад масовног одласка у наплаћени биоскопски мрак. Пинк и на ТВ-у и на филму, може дакле бити и мач са две оштрице но, није ли сваки почетак тежак?
Рачунајући на то да у нас одавно већ није лако напунити биоскопске дворане, Пинк продукција игра на карту добро утврђеног градива, уиграног ауторског тандема и великог броја одомаћених лица, готово кућних пријатеља. Нуди савремену романтичну комедију ,,Промени ме", из пера Стевана Копривице и у режији Милана Караџића (уигран добитнички тим), урбану причу из миљеа добро ситуираног слоја горње средње класе, чије припаднике не срећете често јер се не крећете по истим местима. Но, свака идентификација је могућа, где пише да је забрањено желети лепши и бољи живот, и крстарење бродом које платите у секунди када схватите да вам ваља спасавати пољуљани брак!
А љуљање брака и јесте кључни оквир ове приче о генерацијским релацијама, о старијима који покушавају да преваре и године и себе, и младима који покушавају да нађу свој пут. Главни јунаци су угледни београдски стоматолог који живи у наизглед складном браку као остварен и задовољан човек (допадљиви Милутин Мима Караџић, уједно и продуцент и стално Пинково лице) и његова супруга, зрела и лепа а преварена жена (Неда Арнерић и убедљиви повратак на велико платно) која је изненада у ситуацији да изабере између човека са којим је живела 25 година и нежељене, али примамљиве слободе. Филм се захуктава када у зубарев живот изнебуха уђе много млађа жена (ново и свеже лице Иване Поповић), и када се активира онај тако добро познати мушки пубертет у заласку, који женске ,,злобнице" неувијено називају мушким климаксом. У томе је главно извориште духовитих ситуација и реплика, скупљених из стварног живота, па и из личних искустава аутора и протагониста.
У дубине се не залази, жанр романтичне комедије, уосталом, то и не захтева. Садржајно и значењски ово је непретенциозан филм праволинијске нарације, која се на крају заокружује у сасвим пристојну и довољно релаксирајућу целину. Структура је, додуше, више телевизијска но филмска, ни глума није стилски уједначена (појединци су преигравањем промашили тему), што све иде на душу редитељу али, све у свему, сасвим га је угодно гледати. Разбибрига и романтика са смислом. Онако – зихерашки, ружичасто.
Дубравка Лакић
Videh juče ovu Dudinu kritiku u Politici i sve me obuzela neka milina.
Kadrovi prošlosti -
lekcije budućnosti
PROŠLE nedelje u Beču, stranice srpske istorije beležila je moderna, digitalna kamera. Dostojanstven, u besprekornom tamnom odelu i svečano beloj košulji, Dragan Nikolić pripovedao je priču koju je u scenario pretočio Milovan Vitezović, a rediteljski približio Zdravko Šotra. Priču o istoriji srpskog naroda u periodu od ubistva kneza Mihaila do Prvog svetskog rata - o Kraljevini Srbiji.
Tih dana snimane su neke od važnijih scena dokumentarno-igranog filma "Srbija po volji Evrope - Kraljevina Srbija", drugog od pet nastavaka dokumentarno-igranog serijala "Srbija u evropskoj porodici slobodnih država", u produkciji "Košutnjak filma".
U vojno-istorijskom muzeju, monumentalnoj građevini iz 1850. godine, najstarijem muzeju austrijske prestonice, cela sala posvećena je pomenutom istorijskom periodu. Nailazimo na crni "kabrio" automobil u kom je ubijen austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand, kao i na njegovu okrvavljenu uniformu, izloženu na centralnom prostoru u sali. Ali, kako reče narator Nikolić, o tome će pričati u sledećem nastavku (već prikazanom filmu "Gde cveta limun žut").
Kadrove brzo i vešto snima direktor fotografije Veselko Krčmar, uz pomoć Gorana Plavšića, dok reditelj Zdravko Šotra iz trena u tren dolazi do novih ideja za postavku scene. Tako se ista replika snima na dve-tri lokacije, u hodu se pronalaze nova mesta, ali, na kraju, ipak se stiže i do unapred planiranih lokacija. Iako rade veoma napornim tempom (Krčmar je čak jednu od kratkotrajnih pauza za kafu iskoristio da bi dremnuo na klupici, okupan prepodnevnim suncem) svi u ekipi uživaju u poslu. Svakodnevno su na setu i urednik Slobodan Terzić, kao i producent Zoran Janković. Svi iskreno veruju u uspeh i kvalitet projekta, koji rade punim srcem.
Ni scenaristi Milovanu Vitezoviću nimalo teško ne pada da ceo dan provede na snimanju. Pitamo ga koliko mu je vremena bilo potrebno za prikupljanje materijala.
- I malo i mnogo, imajući u vidu da je to period kom sam posvetio dvadeset godina života, dok sam samo scenario za ova dva filma ("Kneževina" i "Kraljevina") pisao jesenas i proletos - kaže nam Vitezović. - Sav materijal već je postojao u fotokopijama, na mojim policama. Nisam imao konsultante, već sam sam prošao kroz to, pomalo izbrisao lične stavove da bih dobio neutralnost i uneo više stranih istoričara. Voleo sam taj period, deo sam već obrađivao u knjizi "Šešir profesora Vujića", u seriji o Dimitriju Tucoviću, pa i u seriji "Vuk Karadžić". Tamo sam imao direktnu dramu, a sada pišem, uslovno rečeno, filmsku istoriju Srbije u poslednja dva veka - kaže nam Vitezović.
Za Zdravka Šotru u ekipi govore da ga vremenski uslovi uvek služe, tako da kad poželi sunce - dobije ga, a isti slučaj je i sa vetrom i kišom. Pa, pošto im je tih dana trebalo lepo vreme, u Beč kao da je došlo proleće. Idealni uslovi da se stari dvorski parkovi Šenbrun i Hofburg, dvor cara Franje Josifa, pokažu u punom sjaju.
- Obrađujemo period od ubistva kneza Mihaila, do Prvog svetskog rata - objašnjava Šotra. - Za pojedine delove ima vrlo malo dokumentarnog materijala, a što smo bliže našim danima, sve ga je više. Imamo priliku da obilazimo mnoga mesta i razna bojišta u Srbiji, bili smo u Kumanovu, pa obrađivali atentat u Sarajevu. Sada smo obišli vojni muzej u Beču, a svi važni državni objekti u ovom gradu su nam dostupni jer je istorija Srba u tom periodu dosta zavisila od Austrougarske, bila je vezana za nju. U ovom periodu od dvesta godina, koji obuhvata serijal naših filmova, Srbima su se dešavale mnoge stvari koje se nikada nikom drugom u istoriji čovečanstva nisu dešavale. Želim da pređem taj put od dvesta godina i vidim zašto se to dešavalo, kao i da li se moglo izbeći.
Pred dvorcem Hofburg, Dragan Nikolić pokazuje rukom odakle je na "malenu Srbiju krenula silna kaznena ekspedicija", objašnjavajući da će to "moćnoj carevini biti poslednji rat, u kom će naći svoj definitivni kraj". Zatim setno odlazi niz ulicu. Premijera ovog ostvarenja je planirana za jesen, neposredno posle premijere "prethodnice", "Srbija po svojoj hrabrosti - Kneževina Srbija".
SLIKE O NjIMA
SNIMAJUĆI, Šotra se susreo sa mnogobrojnim paradoksima, a jedan od njih je i taj što se u Srbiji ono malo sačuvanih istorijskih objekata veoma skupo daje u najam za snimanje, dok je u ostalim evropskim zemljama sve znatno povoljnije.
- Časovima smo bez teškoća snimali u dvoru Franje Josipa i princa Eugena, u Beču. Kod nas je drugačiji način razmišljanja. Stranci žele da se slika o njima širi, da se ljudi upoznaju sa njihovom istorijom, a naši kulturni objekti su teško dostupni - ogorčen je Šotra.
Kako čujem, PROMENI ME se loše otvorio
...malo je reći slabo- u subotu, na projekciji od 11.15 (a.m.) u sali "James Dean" Tuckwooda, magistar Kunac i ja smo bili jedini gledaoci...
ja sam ga gledao sa ženom u 6 popodne u takvudu, i osim nas dvoga koji smo došli da uživamo u romantici sa smislom (dakle, ne da gledamo film), bilo je još samo troje gledalaca...
Novi film Milutina Petrovića na Dečjem filmskom festivalu
Beogradska premijera filma Agi i Ema biće održana 21. oktobra u Domu sindikata u okviru Dečjeg filmskog festivala.
Reč je o ekranizaciji istoimenog romana Igora Kolarova u kojoj glavne uloge tumače dečak Stefan Lazarević i Milena Dravić.
Film je prošle nedelje prikazan na otvaranju 12. dečjeg filmskog festivala u Šlingelu (Nemačka), i već je uvršten u programe srodnih festivala u Indiji i Austriji.
U intervjuu za jučerašnju Politiku, autor filmova Zemlja istine, ljubavi i slobode i Jug jugoistok je rekao da Agi i Ema govori o tome ,,kako se posle detinjstva uvek pomalo bude sam u životu".
,,U američkom filmu Sam u kući klinac je greškom roditelja ostao sam u kući, a Agi je sam samcijat, ,,sam do koske", kako su sami svi ljudi ili nisu, o čemu se i govori u filmu", istakao je Milutin Petrović.
Kuriozitet je i da se u Agi i Emi koristi klasična muzika koju je odabrao Ivan Tasovac.
,,Mislim da nije loše da se deca u ovo vreme sretnu sa tom muzikom. Ma koliko se ovde i sada mazohistički trudili da potcenimo sebe, ma koliko nam se ustupala jedino koncesija na Guču, još uvek imamo ozbiljnu vezu sa drugim stavom nekog klavirskog koncerta iz XVIII veka", prokomentarisao je beogradski reditelj za Politiku.
ekskluzivni info o aktuelnom stanju ČARLSTONA ZA O.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/arlston-za-minhen.html
Bio sam hrabar i pogledao i treću produkciju filmskog odeljka Pinka, recimo, komediju naravi PROMENI ME u režiji Milana Karadžića. Slična je prethodnim dvema ( MI NISMO ANĐELI 2 i ANĐELI 3) po tome što i na dobronamernijeg gledaoca ne ostavlja utisak filma. Dok je Dragojevićev uradak, ,,aproprijacija" Dragotijevog remek-dela, u suštini bio predimenzionirano-multiplicirana product placement ekstravaganca (mada i PROMENI ME tome parira kroz uporno insistiranja lika Nede Arnerić da putuju na krstarenje preko ,,Jolly Tours"-a, a nešto kasnije sledi scena upravo u toj agenciji!!!), ANĐELI 3 studentska vežba koja je nekim čudom dobacila do celovečernjeg filma a koja je pokušavala da vizuelno-auditivnu agresivnost u cilju prikrivanja praznine sadržaja poturi kao (post-moderni) šarm, PROMENI ME, najlošiji od ova tri, se doima kao komprimovana verzija serije. I to loše serije. Pitanje kako je ovako mršav, bled i bezuman koncept uspeo da prođe sve, kakve-takve, ali, ipak postojeće filtere Pink korporacije. Kanda je jedino objašnjenje dokazana poslovna umešnost dua Koprivica- Karadžić. A i potreba Željka Mitrovića da se, pa makar i prečicom quicky produkcije shvaćene na ovdašnji način, etablira i kao filmski producent.
PROMENI ME je uvredljivo, poražavajuće i , za sve osim za kompletiste, mazohiste i recenzente, nepotrebno gledalačko iskustvo. To samo po sebi ne bi predstavljalo bitan i nov problem jer svačaega smo se poslednjih godina nagledali u Srbijici, ali, za razliku od APORIJE, ŽURKE i/ili KROJAČEVE TAJNE koje sagorevaju i hrabro ginu u svom sumanutom i jalovom arthouse zanosu, ovo je nepojnmljivo kukavički proizvod. Kako se teško može govoriti o suptilnoj eklektici kada je ovaj naslov u pitanju, sasvim je sigurno da je ovde reč o kukavičluku koji tera na prepisivanje i o dubokom uverenju da je srpska publika toliko regresirala da joj se sve, baš sve može proturiti. Koprivica i Karadžić ovde kreću štrpajući od, sa današnje tačke gledišta, superiorne poetike Predraga Perišića koji se upinjao da uprizori i diskretno urbanizuje preovlađujući soc-realistički čemer (i u tome je u izvesnoj meri i uspevao kroz RAD/MOJ TATA/RAZVOD NA ODREĐENO VREME ,a prevashodno kroz NIJE LAKO SA MUŠKARCIMA), potim zalaze na teritoriju Siniše Pavića, oponašajući njegovu potrebu da sve likove umreži a završavajući garnirajući taj već teško svarljivi mish-mash romantizovanjem stvarnosti po ugledu na zahvate viđene u Aćinovoj JELENI ili LISICAMA Gorrčina Stojanovića, gde su svi junaci ekonomski relaksirani, Dorćol je zbilja Manhatten... pa im samo ostaje da se zavrte na austenovskoj ljubavnoj vrtešci i posvete pitanjima iz karnalne sfere. Mima Karadžić, sirotinja je nevidljiva i , dakle, nepostojeća ovde još više iritantniji no inače, je prestonički zubar (naravno, crnogorskog porekla i varljive ijekavice kako već i priliči pravim kukavicama) koji , ponukan razvodima i preljubničkim uspesima svojih priljatelja, u samo nekoliko dana (spacijalno-temporalna neusaglašenost tek je jedna u dugom nizu boljki ovg flopa) shvata da ga krštenica stiže, te se pirlita, provodi sa mnogo mlađom pacijentkinjom, operiše uši...Ovde se scene, lišene vidljive uzročno-posledične veze, nižu u tom, čini se, beskrajnom slobodnom padu ka estetsko-značajskom dnu sa kog se i krenulo. Na nivou takve priče sve je podređeno i žrtvovano poimanju sveta karakterističnom za loše TV stvaraoce – svi likovi su povezani i vazda su spremni da u svakom trenutku ispovrnu (nimalo duhovitu, zahtevnu i/ili vrcavu) šalu, puno je lobovanja i prvoloptaških rešenja u vođenju priče (recimo, u jutarnjim satima, zubar doživi manju saobraćajnu nezgodu greškom devojke kojoj nekoliko časova potom supruga istog tog zubara u bestidno loše postavljenoj sceni slučajhno polomi zub, tako da ova pohita po besplatnu stomatološku uslugu istom tom zubaru sa početka ovog primera), ekstremno dijaloški nastrojene scene su usnimljene statično, bez oneobičavanja (ako se izuzme par uglova snimanja, tipčnih za porno-uratke) i, čini se, iz prvog pokušaja....Osim toga, tekst je gnusno pojednostavljen pun čudnih gay podtonova (zubar i njegov prijatelj, plastični hirurg, pričaju o ,,ki-ta-ma"), pun replika za pocrveneti se i najprizemnijeg, a ovde i potom cenzurisanog humora ( npr. Mira Banjac u ulozi prekaljene komunistkinje i novopečene vernice, nakon što joj Mimim asistent ubrizga injekciju za smirenje i poruči joj da ,,kulira" izgovara sledeće ,,ej-kuliram" sa potisnutim, ali čujnim ,,a" između ili pokušaj Miminog asistenta, da go, do pasa, ofarba kosu takođe golog do pasa i pognutog Mime koji prekine policajac, inače još jedan redovni posetilac ordinacije, koji poentira rekavši asistentu :"A, ti, dečko, da si dobro oprao ruke!"), jedna, recimo, željeno smešna situacija smenjuje drugu u čvrstom uverenju da se kroz upornost i tupavo udarništvo u krajnjem skoru da izmamiti koji osmeh od publike. Sveopšti kukavičluk očitava se i na manje bitnim i manje upadljivim planovima- poput izbora muzike u scenama koje bi, u skučenom prostoru i sa dvadesetak statista orkestriranih kretnji, valjda trebalo da gledaocima iz regiona dočaraju ludi noćni život u srpskoj prestonici, tako da umesto nečega iz repertoara Grand produkcije, čujemo bajate, blede hitiće grupe Luna (frakcije okupljene oko Čede Čvorka, naravno) i Tijane Dapčević. To dokazuje tezu da PROMENI ME pokušava da, prateći analogiju sa Pinkovom ponudom, očara malobrojne gledaoce na pravdi Boga zamrle franšize IDEALNE VEZE, u isto vreme namigujući društvu koje svoje probleme rešava u Agenciji za SIS. Potpuno legitimna težnja autora, ali, kao i sve ostalo u vezi sa PROMENI ME, traljavo, fušerski i ziheraški sprovedeno.
PROMENI ME je jedan u sve dužem nizu srbijanskih filmova kojima će mala gledanost biti blaga kazna i koji će popuniti rupu u Pinkovom novogodišnjem programu, a iole umnijima i verziranijima među konzumentima ovog nus-proizvoda ostaje žal što na kraju u film nisu upali Yuzna i Bernsen i naučili barabe pameti.
Редитељ Милош "Миша" Радивојевић изјавио је данас да је његов филм "Одбачен", који ће београдску премијеру имати 17. октобра у Дворани културног центра, на известан начин наставак филма "Буђење из мртвих", а да та тема о пропасти нашег друштва захтева и епилог.
"То није класична трилогија, нису исти ликови као у неком серијалу, али су исте индивидуалности, особе које носе своје различите судбине кроз три ситуације", рекао је он на конференцији за новинаре.
Док је "Буђење из мртвих" био својеврсни лични дневник и сведочење аутора о Србији из прошле деценије, "Одбачен" приказује човека који се не сналази у транзицији. У оба филма главну улогу игра Светозар Цветковић, који је са редитељем и продуцент у њиховој кући "Testament films" .
У глумачком ансамблу су Александра Јанковић, Љиљана Међеши, Рената Улмански, Тихомир Станић, Ненад Ћирић и други.
Радивојевић је изјавио да је главни лик "диван, квалитетан јунак који је одбачен, који не може да надје смисао у новом друштву, запуштеном, угроженом, невољеном".
Помињући да је радни наслов био "Жигосан", он је приметио да је тај појам грубљи, бруталнији, али да је "Одбачен" тачнији назив јер је "бити одбачен од друштва перфидније и страшније".
Трећи део бавиће се судбином деце и последицама поступака наших јунака, рекао је он, додајући да је сценарио већ готово завршен и да се екипа труди да то не буде продукционо скуп пројекат.
"Генерације нису могле да реше проблеме који су се 'гојили' више од пола века. Ова средина је оставила страшну хипотеку деци. Није то намерно, само нисмо били у стању да заштитимо своју будућност, нисмо учинили све да спречимо деградацију. Морали бисмо бар да признамо своју одговорност и да се покајемо", указао је Радивојевић.
Он је истакао да је посебно поносан на награду удружења новинара и критичара Фипресци, коју је филм "Одбачен" добио на националном фестивалу у Новом Саду.
"Храбро смо ишли у ову затворену, тешку форму. То је ауторски, некомерцијални филм и не очекујемо велику гледаност. Међутим, наш дистрибутер "Так" чини све да га достојанствено презентује оним људима који на филм гледају са друге стране", рекао је он.
Радивојевић је приметио да је "публика генерално напустила филм јер се догодило много тога и технолошки и социолошки и политички".
"Не мислим да ту постоје кривци. Онај ко је у стању да мисли само на комерцијални успех, тај има шансу. Немам ништа против таквих, али наше је полазиште другачије. Трудио сам се да не направим никакав уступак, да не размишљам шта ће рећи публика и критика, мада ми је стало до мишљења људи који прате филм и стало ми је до оног 'усамљеног гледаоца' којег је желео и један Бресон", рекао је Радивојевић.
О одличној сарадњи и разумевању са редитељем на конференцији су говорили Цветковић, Станић и Ћирић, истичући спремност да раде са њим кад год их позове. За нови филм, међутим, још нису обезбеђене финансије.
Filmska Cerska bitka
BANJALUKA – Ekipa filma "Sveti Georgije ubiva aždahu" se iz Delibatske peščare, preselila na lokalitet rudnika u Omarskoj kod Prijedora, gde je 3. oktobra počelo snimanje scena jedne od najvažnijih bitaka u istoriji Srba. Cela filmska ekipa, na čelu sa scenaristom Dušanom Kovačevićem i režiserom Srđanom Dragojevićem, oduševljena je lokacijom i majstorskom scenografijom Miljena Kljakovića Kreke.
- Priču o invalidima iz jednog malog mačvanskog sela koji su odvedeni na unapred žrtvovani front, ispričao mi je moj deda, koji je kao dečak bio volovodac za vreme Cerske bitke. Tokom naknadnih razgovora, saznao sam da ratovi odlaze i dolaze, putuju Srbijom uzduž i popreko, smenjuju se kao godišnja doba - priča Kovačević i dodaje da je ova priča kao osnova za film, doživela transformaciju, jer su što više želeli da se udalje od istoimenog pozorišnog komada.
Vođen mišlju filozofa Seneke, koji je rekao: "Posle svakog rata pojavljuju se tri armije. Jedna armija je armija invalida, druga je armija tužbalica, dok je treća armija, armija lopova", Kovačević naglašava da je "Sveti Georgije" film sa antiratnom tematikom, koji pokazuje šta svaki rat prouzrokuje i koje su njegove posledice.
- Prva nedelja snimanja u Omarskoj je prošla u izuzetnoj atmosferi, a to se vidi i na licima glumaca i celokupne ekipe - kazao je Srđan Dragojević, dodajući da je prijatno iznenađen statistima u Srpskoj, koji su veoma požrtvovano pristupili svojim ulogama.
- Uloga Đorđa žandara je atipična za vreme u kome se događa radnja filma. Igram čoveka koji je spreman na velike žrtve i veliko praštanje, u ime vere i onoga što nije svojstveno ni današnjem čoveku, ni današnjem vremenu - priča Laza Ristovski, jedan od glavnih aktera, ne skrivajući zadovoljstvo do sada snimljenim scenama.
Koproducent filma "Sveti Georgije ubiva aždahu" Vladimir Ljevar istakao je da mu je velika čast što učestvuje u ovom velikom projektu, a posebno zadovoljstvo mu je predstavljao zajednički rad sa Miljenom Kljakovićem.
Koproducentski film Srbije i Republike Srpske čiji budžet iznosi pet miliona evra, dobio je i podršku Evropskog fonda za kinematografiju u iznosu od 580.000 evra. Ova podrška predstavlja jedan od najvećih novčanih iznosa kojim je ovaj fond podržao srpski film.
Ekipa "Georgija" posle snimanja na kopovima rudnika u Omarskoj, putuje na nedelju dana snimanja u Bugarsku. Kako je najavio režiser Dragojević, posle snimanja i napornog rada, premijera filma bi trebalo da se desi na najvećem filmskom festivalu u Kanu.
SARAJEVSKI ATENTAT
POSLE završetka snimanja Cerske bitke u Omarskoj, sledi snimanje Sarajevskog atentata, koji će se, po rečima Vladimira Ljevara, snimiti u Banjaluci ispred Banskog dvora. Miljen Kljaković je već napravio crteže scenografije, pa bi krajem oktobra trebalo da počne i snimanje scene Sarajevskog atentata u centru Banjaluke.
OSTVARENJE SNA
- FILM "Sveti Georgije ubiva aždahu" je san koji traje čitavu deceniju. Samo saznanje da smo napokon blizu pretvaranja ovog divnog, strašnog i iznad svega, važnog dramskog teksta, budi u meni poriv da budem nedopustivo sentimentalan i patetičan - kaže Srđan Dragojević, dodajući da se sa podsmehom može citirati tvrdnja, da se "upornost ipak isplati".
Uskoro bi trebalo da krene snimanje BLEDOG MESECA, trećeg dela priče Ljubiše Samardžića o Savi Lađarskog, naravno, opet u banatskoj ravnici, na salašu, (i mali deo u Beogradu). Ekipa je većinom ista, a glavna uloga je opet poverena Milanu Vasiću. U trećem delu, koji je ipak priča za sebe, saznaćemo šta se desilo na kraju sa Savom, njegov odnos sa ćerkom (koju igra Samardžićeva unuka) i naravno Ančicom (igra je Kalina Kovačević). Da li će snimanje filma (i novih pet epizoda) početi na vreme, zavisi prvenstveno od finansija RTS.
... josh malo ravnicharskog pregalashtva....
Pripreme za snimanje filma ,,Kao rani mraz"
I Balašević u epizodnoj ulozi
Đorđe Balašević, poznati kantautor, vredno priprema film ,,Kao rani mraz". Direktor fotografije Suki Medenčević je došao iz Amerike, iz Spilbergovog studija, te je zajedno sa Đoletom i produkcionim timom desetak dana obilazio lokacije na kojima će se snimati. Glumci su odabrani, sledeće nedelje počinju čitajuće probe, a pored brojnih mladih i iskusnih glumaca i reditelj i scenarista Đorđe Balašević će se pojaviti u jednoj kratkoj ulozi.
Iz producentske kuće ,,Salajka" kažu da je, uprkos tome što je ekipa filma prilično nestrpljiva, dogovoreno da se sa snimanjem počne u aprilu sledeće godine. Snimanje je, kažu, zapravo samo jedna od faza procesa stvaranja filma, i pogrešno je računati prvu klapu kao početak. Skice su završene, šiju se i prikupljaju kostimi koji će verno dočarati atmosferu tog vremena. Glumci odabrani na prolećnom kastingu vežbaju tekst i u toku su čitajuće probe.
Đole je prethodnih dana upoznavao Sukija Medenčevića sa lokalitetima na kojima će se snimati film ,,Kao rani mraz". Medenčević je direktor fotografije u makedonskim filmovima ,,Golemata voda" i ,,Bal-kan-kan", a u Americi je radio petnaestak filmova za velike producentske kuće kao što su ,,Dreamworks" i ,,Pixar". Nakon razgledanja vojvođanske ravnice, odmah je odlučeno da će se film snimati na super 35 mm, formatu koji teži što širem ekranu, a razlog je upravo ravnica.
Ovo će biti bajkovita priča u kojoj neće biti negativaca niti borbe između dobra i zla, a Vojvodina je, znajući na neki način da će ovaj film biti svojevrstan omaž njenom prirodnom i ljudskom bogatstvu, nametnula ekipi filma svoju vekovnu filozofiju - ,,ne treba žuriti", ističu u kući ,,Salajka" i najavljuju da će čitaoci ,,Blica" uskoro biti upoznati sa novim detaljima vezanim za prvi film Đorđa Balaševića koji su pomogli ,,Metals banka", DDOR ,,Novi Sad", Izvršno veće Vojvodine, Ministarstvo turizma, Ministarstvo energetike i rudarstva, JP ,,Vode Vojvodine", JP ,,Vojvodina šume", Nacionalni park ,,Fruška gora". Inače, Balašević je već poodavno izabrao glumce, a sledeće nedelje počinju čitajuće probe. Pored brojnih mladih glumaca, mnogima će ovo biti vatreno krštenje na filmu. U ovom ostvarenju će igrati i veličine poput Radeta Šerbedžije, Mikija Manojlovića, Mire Banjac, Đuze Stojiljkovića... Takođe, reditelj i scenarista Đorđe Balašević pojaviće se u epizodnoj ulozi.
FILM 'KLOPKA' PREMIJERNO PRIKAZAN U BERLINU
Film 'Klopka' srpskog režisera Srdana Golubovića prikazan je premijerno u Berlinu, u sali bioskopa 'Sinemaks' na Potsdamer placu, koja je bila popunjena do poslednjeg mesta.
'Prikazivanje filma u nemačkim bioskopima je veliki uspeh. Veoma se retko dogadja da se jedan strani film distribuira sa čak 50 kopija', istakao je Golubović u izjavi za Tanjug.
On je rekao da mu pričinjava zadovoljstvo kada nemačka biskopska publika, kojoj su na raspolaganju svi svetski hitovi, odluči da kupi kartu baš za 'Klopku'.
Goste su, pre projekcije u 'Sinemaksu', pozdravili Jirgen Haze, direktor distributerske kuće za Nemačku 'Progres film Ferlaj' i ambasador Srbije u Berlinu Ognjen Pribićević.
Ambasador Pribićević je rekao da je prikazivanje filma 'Klopka' u nemačkim bioskopima značajan prodor srpskog filma na nemačko, a time i svetsko filmsko tržište i važan trenutak za srpsku kulturu koja, kako je naveo, mnogo toga još ima da ponudi Evropi i svetu.
Na premijeri 'Klopke', koja je sinhronizovana na nemački jezik, bili su režiser Golubović, pisac scenarija Melina Pota - Koljević, glumci Anica Dobra, Nataša Ninković, Nebojša Glogovac i brojni predstavnici političkog, kulturnog i javnog žvota Nemačke.
'Klopka' je film, koji je učestvovao na berlinskom filmskom festivalu 'Berlinale' i pobrao najbolje krtike nemačkih medija, kako uglednih dnevnih listova, tako i specijalizovanih, koji su o ovom filmu pisali da je 'više od hita' i 'čudo od filma', a hvaljena je i njegova umetnička strana.
Uticajni tabloid 'Bild', koji izlazi u višemilionskom tiražu, napisao je da od tog 'srpskog trilera i Holivud može da uči'.
Goluboviću je ove godine u Vizbadenu, na festivalu 'GoEast' dodeljena nagrada za najbolju režiju za film 'Klopka', kao i nagrada Medjunarodnog žirija filmskih kritičara, koji su 'Klopku' proglasili za najbolji film.
Film 'Klopka', prema ocenama kritičara, ne spada u kategoriju političkih filmova, već publiku privlači svojom estetikom.
...suprotno očekivanjima malobrojnih ovde koji su se usudili i da ga pogledaju, PROMENI ME krenuo sasvim dobro, ako ne i odlično, za srpske uslove - po podatku sa Tuckovog sajta, za prvu sedmicu - 15 191 gledalac... go figure!
nije to onoliko dobro koliko im je potrebno da to smeće učine iole rentabilnim...
Соњa Савић - 50 улога, 30 година глуме
Ко ће да буде голман?
Филмска биографија Соње Савић почиње још 1977. године и до данас броји 50 филмских и телевизијских улога (Лептиров облак, Луде године, Давитељ против давитеља, Ми нисмо анђели, Масмедиологија на Балкану, Уна, Урнебесна трагедија... и бројне ТВ серије) и бројне награде: ,,Царица Теодора" у Нишу за ,,Живети као сав нормалан свет", 1982; ,,Златна арена" у Пули, ,,Ћеле кула" у Нишу и ,,Седам секретара СКОЈ-а" за ,,Шећерну водицу", 1984; Награда у Венецији за епизодну улогу у филму ,,Живот је леп", 1985; ,,Епизодисткиња године" на 4. фестивалу словеначког филма за ,,Крух и млеко", 2001 (филм је исте године овенчан ,,Златним лавом" за дебитантски филм у Венецији); ,,Весна" – за најбољу страну женску улогу на 8. фестивалу словеначког филма за ,,Одгробадогроба", 2005.
Са друге стране је оно што наша саговорница наводи као своју биографију, а то је, мање-више – алтернативно позориште, у коме је од 1981. и у коме је остварила низ мултимедијалних пројеката, са савременицима најразличитијих креативних опредељења и изражајних праваца.
Из родног Чачка прешла си у Београд и почела глумом да се бавиш у дечјој драмској групи Радио Београда. Много си водила рачуна и о себи и о свом окружењу.
Дружила сам се са људима са Неимара које нико живи не зна. Бору Лонгу можда знају као сина Лонгиног, Срђан Миодраговић нестао је у виду ветра. Влајко Лалић се самостално развијао са Маргитом из Екатерине. Иако сам синоним за Eкатерину, нисам се са њом дружила. То имаш све у ,,Шарло те гледа", Маргита и Влајко, и овај, што је успео у свету, Погорелић. Погорелић је цео живот био заљубљен у Влајка. Цела музичка школа је била заљубљена у Влајка. Погорелић је у ствари њега имитирао. И Маргита, ћерка Равасија Стефановића, телевизијског режисера, била је са Влајком у класи, између часова су џезирали, она је њему радила пратњу. Влајко ми је на почетку рекао: ,,Мораш да научиш да живиш сама". Чувао ме је.
Осамдесет седме отишао је у Холандију, тамо су га прозвали ,,Учитељ". Вратио се осамдесет девете на ту своју једрилицу, са два друга, један је тражио ноћу да плове усред невремена. Уместо да се затворе у брод, они су поскакали у воду, и брод се брзо потопио. До пола шест ујутру једног је ветар однео на теретњак, а ову другу двојицу нису могли да пронађу...
Још док си била на Академији, почела си да глумиш?
Од треће године Академије мене су звали у нека позоришта, да будем првакиња. Глумим у ,,Пеликану" Стриндберга, на трећој години Академије или, на пример, Ибзена и ,,Не ја" Семјуела Бекета, опет на трећој години. Била сам нада југословенског глумишта.
Мене су одбацили. Почело је сексуално општење међу мушкарцима и девојкама. Дотле смо били племе, је л', и сад одједном, за годину дана, неки удови су израсли неким људима, и ту су се нашле неке: Оливере, Дубравке, Горице, Марице... ,,Ивице и Марице" су се ту нашле где се ја нисам сналазила.
Зоран Цвијановић ме стално питао да ли хоћу да прихватим ангажман у позоришту? Реко': ,,Смири се Цвијановићу. Нећу да прихватим ангажман. Мене интересује Пивара". Ја сам за ,,оф-оф-Бродвеј", Боба Вилсона, ,,Ајнштајна на плажи", Куглу глумиште... Ја сам била посебна наивка.
Боб Вилсон је држао предавање у Београду. Тада сам га снимила за мој филм ,,Плеј", кад он виче: ,,Рејмонд!", и удара ногом: ,,Хау ар ју!" Он први пут говори у ,,Хамлету", и на овом предавању деведесет шесте, a иначе он никада не говори. То је било предавање на Битефу и ја сам јурила четири диктафона да бих га на тај начин снимила. Кад сам, годинама касније, изјавила да је моје омиљено позориште Боб Вилсон, а најпосле Кугла глумиште, новинари су били забезекнути. Ја сам била нека мала звезда која је волела неко мало позориште и, одједном, ти из Кугле постају велике звезде. Жељко Зорица постаје огромна сценографска звезда на северу, у Норвешкој, Шведској. Овај Златко Бурић – Кића у Копенхагену, и као глумац, и уопште, води читаву једну генерацију младих редитеља... И шаље ми са неких острва, са неких Кариба, разгледницу, нека риба у пинку излази из плавозеленог мора, и пише: ,,Риспект"...
Годину дана пре уписа на Академију, 1977. глумила си у првом филму, Лептиров облак?
Ту глумим потпуно конзервативне, стрејт девојке. При том ја јесам врло конзервативна девојка, опседнута питањем: ,,Да ли је истина једна, и шта је истина?" Једино што сам била сигурна – да је у људима. И ето, тако потроших тридесет година да покушам да одговорим на то питање.
За тих тридесет година остварила си педесет филмских и телевизијских улога – код Слободана Шијана, Мише Радивојевића, ,,дечка који обећава"...
Шијан је занимљив сам за себе. Како сам добила улогу? ,,Шта мислите о улози?" Ја реко': ,,Ћерка свештеника, ради на радију, црно-црвено", и он каже: ,,Браво. Нађите костим", погледа ме у ноге и каже: ,,Осам сантиметара штикла". Доносили су ми комплете из Југоекспорта, од којих ми се повраћало, он је нон-стоп говорио: ,,Не! Не! Не!" Реко': ,,Ја знам једну девојку, ако хоћете, можда би могла да нам помогне?" И одемо код Вање, социолога, која је, тако, на бувљаку узимала ствари, к'о што се сада хвале ови сликари.
Алтернативно позориште?
Уместо да осамдесет четврте прославимо четрдесет пет година Брчко–Бановића, ми смо направили трагикомичну драму, мултимедију ,,Железни џез", од три сата и педесет минута, у препуној арени. Шта хоћу да кажем: ништа лепо није овде било. Од седамдесете до осамдесет шесте године ово је био један прилично слободан град, али којем су се у позадини дешавале многе ружне ствари. Мешавина деце де-беа и тих ,,из приземља", још као малолетни организовали су ,,квартовску политику". То је један страшан свет. У чему је спој између ,,људи-надстојника" и ,,људи са трећег спрата"? Овај уме да удари песницом, а овај уме да га удари ,,ганом". Кад су мангупи почели да се дрогирају, они су почели да изумиру у Београду.
Да ли си ти то тада све знала?
Не. Ја све то, тај ,,пазл", реконструишем много касније. Мене је на неки начин сачувала та невиност, али, са друге стране, та званична кинематографија – она је била одвратна. Све то су била деца партизана и све је то ,,јуриииииш", до једне мирне генерације. Влајко је своју групу звао ,,Мирни људи". Ми смо прва генерација која је могла да буде нормална. Није Марина Абрамовић. Није ни Коста Бунушевац. И, баш када је нешто могло да се нормално уради – долазе те деведесете... Ја никад више нисам срела своје пријатеље од оног дана када је Брстина рекао: ,,Много је хладно у Пивари". Када је Зоран Цвијановић рекао: ,,Ја сам се пријавио у Атеље", ,,Зашто?" ,,Да бих тражио стан од државе". Најважније је било: ,,Стан од државе". Смисао за театар и за групно живљење имали су Загреб и Љубљана. Овде никад није постојао осећај за тим подељене одговорности.
Отишла си у Њујорк, али си се вратила када је почео рат?
Ја одлазим за Њујорк тако што сам пре тога три и по, четири месеца провела у селу, пошто сам се разишла са Ное словенише кунстом. Заправо, нисмо се разишли, него је распуштен Централни комитет. Пет пута смо одиграли представу. А што се тиче те Америке, то је потпуно приватна Америка. Нинослав Ранђеловић, овај што данас прави филмове о Косову, рекао је: ,,Шта седиш у селу?" Калајић је у то доба позивао уметнике, Уроша Ђурића, Рацковића, па су звали Ђилета Марковића, да буду државни уметници, деведесет прве године. Разговарала сам са Ђилетом једну целу ноћ: ,,Да се прогласите за државне уметнике, као што је код Тита било?! Ђиле, јеси ти нормалан!" итд. И тако се то распадне. Онда, три године по улицама, од клуба до клуба, један редитељско-глумачки тандем је викао: ,,Снимаћемо четничку оду!" Кад, деведесет пете, 'опа – промена политике – у јулу почиње снимање антиратне оде. Е сад, шта је за мене занимљиво: ја не могу да пребацим седам хиљада марака, а, чујем, мој друг, Славко Штимац, добија триста хиљада марака за филм... Добро, за ,,Шећерну водицу" сам нешто добила...
У ,,Шећерној водици" се зовеш ,,Дечка". Међутим, У ,,Крух ин млеко" глумиш под својим именом, што није без разлога. У тој филмској дежели, сви су под анестезијом, ти си једини карактер који трезно, стоички носи свој крст. У оној сцени када пеглаш веш, као служавка у туђој кући, па запалиш цигарету, али дим испушташ кроз врата балкона...
Јану Цвитковићу је било стало до тог кадра. Али, то је све завршено. Ја сам у једној чудној фази када ми је остало из живота више од један, мање од три. Мој живот је потпуно уништен и разорен. Овде, ако немаш дебелу залеђину, ово је родовска заједница – нема опстанка. Ја немам никог. Ни у Чачку, ни овде. И не брине то мене. Уопште, живот ми се смучио као појава. Шта мене фасцинира? Моја баба каже: ,,Ко не дигне две куће за живота к'о да није живео." Мој идеал је била фамилија, не каријера. Та каријера је дошла са тим ј... подрумом у који нас је увела Борка Павићевић, да би ми четири године касније, после крвавог рада, и три представе, рекла: ,,Пивара креће другим путем".
Тако да су сви нестали, а они који нису причају неке глупости које нису постојале. Тако сазнајем да сам ,,била љубав нечијег живота", а тај неко живи са неким другим. Или да сам ја ,,света жена". ,,Жена која сече вене" због неког трећег човека. Што сам старија, све мање разумем. Волим што сам их испровоцирала филмом ,,Шарло те гледа", мулмедијалним документарно-играним остварењем, посвећеном незаписаним, а најинспиративнијим младим уметницима екс-ЈУ, ванинституционалцима. Он је само једном приказан, али су га сви новинари гледали, четири дана пре убиства Ђинђића. Ишла сам на Ликовну академију, и играла фудбал са тим момцима. Нисам имала појма да су они музичари (Горан Чавајда, бубњар ,,Елорга", Милан Младеновић, тада певач ,,Шарло акробате" потом ,,Екатерине", и Душан Герзић – Гера, сликар). Изјутра у пола четири, ,,Ко ће да буде голман?", ,,Ја ћу да будем голман". Немају голмана. Значи, нико од нас нема појма ко је ко. И почнемо да се јављамо по улици.
Да ли смо нешто пропустили?
Избацити све те грчеве из тела значи освестити све то што те је болело. Не стидим се суза. Оне често навиру зато што је то тај, вероватно, прелазни период, када се полако претвараш у ту стену, у тог Петра/стену... Знаш оног клинца што је дошао у манастир и викао: ,,Оче, ја волим људе! Ја волим људе!"? А ја сам заиста толико волела људе. Боже, колико сам их волела...
Недељко Н. Деспотовић
[објављено: 13.10.2007.]
EMIR KUSTURICA PREDSEDNIK UO FILMSKOG CENTRA SRBIJE
kusturica-emir Vlada Republike Srbije imenovala je Upravni odbor Filmskog centra Srbije, i na njegovo čelo postavila reditelja Emira Kusturicu, saopštilo je Ministartsvo kulture Republike Srbije. UO je imenovan na predlog Ministarstva kulture, a za članove UO su postavljeni filmski i televizijski reditelj Branimir Dimitrijević, diplomirani ekonomista Aleksandar Vlahović, novinar Marina Đurašković, dramaturg i scenarista Jovan Popović, književnik Filip David, reditelj Ljiljana Todorović, dramaturg Vuk Pavlović i ekonomista Goran Pitić.
Emir Kusturica je rođen 1954. godine u Sarajevu. Za svoje kratke filmove nagradjivan je još u srednjoj školi, a filmsku režiju završio je na Filmskoj akademiji u Pragu [FAMU]. Njegov studentski film 'Gernika', snimljen prema noveli Antonija Isakovića, pobedio je na Festivalu studentskog filma u Karlovim Varima, a tokom studija režirao je i dva kratka filma 'Jedan deo istine' i 'Jesen'.
Po zavrsetku studija radio je na Televiziji Sarajevo. Njegov prvi film 'Nevjeste dolaze' je zabranjen zbog 'eksplicitnog bavljenja seksualnim tabuima'. Nakon toga režirao je televizijski film 'Bife Titanik' koji je zasnovan na priči nobelovca Ive Andrića, i za ovaj film je dobio nagradu za režiju na nacionalnom Televizijskom festivalu u Portorožu.
U dugometražnoj igranoj produkciji debitovao je filmom 'Sjećaš li se Doli Bel', nastalom po scenariju Abdulaha Sidrana, 1981. godine, za koji je nagrađen Zlatnim lavom na Filmskom festivalu u Veneciji za najbolji debitantski film i nagradama FIPRESCI, AGIS i CIDLAC na Festivalu jugoslovenskog igranog filma u Puli 1981. godine.
Za film 'Otac na službenom putu' iz 1985. godine dobio je Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu i nominaciju za nagradu Američke filmske akademije 'Oskar' za najbolji film sa neengleskog govornog područija.
Na Filmskom festivalu u Kanu je nagrađen za režiju filma 'Dom za vešanje' kao i specijalnom nagradom 'Roberto Roselini'. Predavao je režiju na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu, a po odlasku iz BiH predaje na Univerzitetu 'Kolumbija' u Njujorku.
Njegov prvi film na engleskom jeziku je 'Arizona Dream' iz 1993. godine, sa Fej Danavej, Džonijem Depom i Džerijem Luisom u glavnim ulogama. Film je nagrađen Srebrnim medvedom i posebnom nagradom žirija na Filmskom festivalu u Berlinu 1993. godine.
Za film, 'Podzemlje' iz 1995. godine dobio je drugu Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu.
wrong topic
FILM 'KLOPKA' OTVARA ZAGREB FILM FESTIVAL
Film 'Klopka' Srdjana Golubovića otvoriće peti po redu međunarodni Zagreb Film Festival [ZFF], koji će se održati od 21. do 27. oktobra, i koji će proteći u znaku učešća većeg broja filmova i režisera iz Srbije, saopšteno je na konferenciji za novinare u Zagrebu.
Na festivalu, koji ove godine traje jedan dan duže nego prošli, biće prikazano preko 80 igranih i dokumentarnih filmova iz tridesetak zemalja, a u više festivalskih programa biće prikazano i više igranih i dokumentarnih filmova srpskih autora.
U glavnom programu biće prikazan 41 film, i to će biti njihove prve projekcije u Hrvatskoj.
U konkurenciji za nagradu Festivala 'Zlatna kolica' biće 11 celovečernjih i 15 kratkometražnih igranih filmova, kao i 14 dokumentarnih filmova.
Direktor ZFF-a Boris T. Matić rekao je da je za glavni program pregledano preko 400 filmova, od kojih su mnogi gostovali i bili nagrađivani na festivalima.
Po rečima producenta Hrvoja Laurente, ovogodišnji broj posetilaca na preko sto premijernih i repriznih projekcija u Studentskom centru i bioskopu 'Europa' mogao bi premašiti lanjskih 30.000, pa čak preći i 35.000.
Noviteti su program filmova za decu i dečjih autora 'VIP Bibijada', kao i 'Izbori' na kome će se, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom u Beogradu, prikazati više igranih i dokumentarnih filmova s tematikom izbora, medju kojima i 'Četiri kilometra na sat' Velimita Stojanovića iz 1958. godine, 'Na izbore' Milana Katića iz 1946. i 'Poludeli ljudi' Gorana Markovića iz 1997. godine.
Predstojeći parlamentarni izbori u Hrvatskoj najaviće se projekcijama predizbornih spotova hrvatskih stranaka od devedesetih do danas.
U programu 'Matineje' prikazaće se premijerni hitovi [Sicko, Okajanje, u 3.10 za Jumu ...], a u 'Klubu 100' evropski filmovi, koje je u matičnim zemljama pogledalo najmanje 100.000 ljudi, a u 'Kockicama' noviji hrvatski radovi.
U programu 'Moj prvi film' odaće se počast pomrlim režiserima Ingmaru Bergmanu, Mikelandjelu Antonioniju, Anti Peterliću, Zoranu Tadiću, Zilu Pontekorvu i Usmane Sembeneu.
Od ove godine biće posebni žiriji za igrani i dokumentarni program, s tim da je u ovom drugom i poznati srpski režiser Oleg Novković.
Dragi prijatelji,
pozivamo Vas na novinarsku projekciju filma "Agi i Ema", koja će biti održana u četvrtak, 18. oktobra u 11h u Dvorani Doma sindikata (sala 4).
Konferencija za novinare povodom premijere filma i otvaranja Dečijeg filmskog festivala "KIDS FEST" biće održana u petak, 19. oktobra u 11h u Dvorani Doma sindikata (sala 4). Na raspolaganju će vam biti: Milutin Petrović, Milena Dravić i Stefan Lazarević.
U prilogu se nalazi formular za prijavu za intervjue sa glumcima iz filma "Agi i Ema", pa vas molim da ga popunite i pošaljete na jelena.vasic@taramountfilm.com do četvrtka, 18. oktobra u 12h.
,,Odbačen" u zvaničnoj selekciji Filmskog festivala u Palm Springsu
Film reditelja Miloša Radivojevića, sinoć premijerno prikazan u Dvorani kulturnog centra, dobio je poziv za učešće na Festivalu u Palm Springsu koji će se održati od 3.- 14.januara 2008. Film je uvršten u zvaničnu selekciju festivala u okviru koje se svake godine prikaže preko 200 filmskih ostvarenja iz šesdesetak zemalja sveta. Ovo će ujedno biti međunarodna premijera filma, kao i premijera na severnoameričkom kontinentu. Film ,,Odbačen" snimljen je u produkciji Testament films iz Beograda i koprodukciji MAPA films iz Podgorice i Aatalanta iz Ljubljane. Film je, podsećamo dobitnik FIPRESCI-a, nagrade filmske kritike za najbolji film, na Prvom Filmskom Festivalu Srbije u Novom Sadu, treće nagrade za scenario na Filmskom festivalu Scenarija u Vrnjačkoj Banji, Srebrne Mimoze na Filmskom festivalu u Herceg Novom, Povelje i nagrade FIPRESCI za najbolju mušku ulogu na Filmskom festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu. U priči o čoveku u kasnim četvrdesetim godinama, koji se teško opstaje u tranzicionoj situaciji glavne uloge tumače: Svetozar Cvetković, Aleksandra Janković, Ljiljana Međeši, Renata Ulmanski, Ana Maljević, Ana Franić, Milica Spasojević, Snežana Nikšić, Nenad Ćirić, Tihomir Stanić, Svetislav Goncić, Sonja Vukićević,Vanja Andrić, Miodrag Krstović, Danica Maksimović i Dubravka Stojanović. Film se od danas nalazi na redovnom repertoaru domaćih bioskopa.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/odbaen-u-bioskopima.html
Quote from: "crippled_avenger"odbačen-u-bioskopima.html
podržavam i potpisujem preporuku:
ODBAČEN je vredno filmofilsko i BIOSKOPSKO iskustvo, film sjajne slike i zvuka i ugođaja, idite u bioskop da gledate jedan od poslednjih srpskih filmova pravljenih za VELIKI ekran, estetikom koja nema nikakve veze sa TV-om, i tematikom koja ničim ne podilazi TV-debilizovanoj publici.
naravno, POŽURITE, jer ovakav autorski film, na žalost, neće predugo biti u našim salama...
QuoteODBAČEN je vredno filmofilsko i BIOSKOPSKO iskustvo, film sjajne slike i zvuka i ugođaja, idite u bioskop da gledate jedan od poslednjih srpskih filmova pravljenih za VELIKI ekran, estetikom koja nema nikakve veze sa TV-om, i tematikom koja ničim ne podilazi TV-debilizovanoj publici.
Tako nešto sam i očekivao (ili se bar nadao), nakon što sam pročitao:
http://www.blic.co.yu/intervju.php?id=119
Malo me koji čovjek ovako impresionirao svojim razmišljanjima kao gospodin Miša. Jedva čekam da odgledam ovaj film (mada mi se javlja da to neće biti skoro). Pozdrav.
A tek da znaš kako je Miša harizmatičan uživo!
Inače, Miša je čovek koji razume savremeni film, i to je kod njega najfenomenalnije, a ono što mu ne leži poštuje.
Evo još nečeg lepog vezanog za naš film:
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/mladen-osvaja-amsterdam.html
evo, da se i ja priključim preperučivanju Odbačenog Miše Radivojevića...
ODBAČEN, scenario i režija: Miša Radivojević
,,Hvala ti što si me sve ove godine čuvao od falsifikata", kaže Zakiju, svom dileru skupih cigareta, kvalitetnog pića i filmova, glavni junak poslednjeg ostvarenja Miloša Miše Radivojevića. Zaki, međutim, priznaje da je i sam bio ,,falsifikat", da je ,,glumio Mandova", i scena dobija svoje katarzično razrešenje u kompoziciji koju Zaki svom prijatelju odsvira na harmonici. U underplayu dvojice vrhunskih glumaca može se pročitati dvostruko pomirenje. Najpre, to je pomirenje dugogodišnjih ,,prijatelja po usamljenosti" u vremenu koje ih je odbacilo jer nisu želeli da ga prihvate, a zatim i njihovo pomirenje sa tom odbačenošću. Dva čoveka koja su sav smisao pronalazili u estetskom fenomenu života, u hedonizmu i nepristajanju na laž, podvalu i bofl sveta koji je postao jeftin – priznaju jedan drugom da su izgubili.
(Osim toga, scena pokazuje kako se, kod ozbiljnih filmskih reditelja, usmeravaju glumci, koristi rediteljski ritam i dramski naboj, i naposletku – kako se na pravi način koristi harmonika.)
U tom odnosu dva dugogodišnja poznanika, koji su briljantno odigrali Svetozar Cvetković i Nenad Ćirić, leži ključ poetičkog pomeranja koje se desilo u Radivojevićevom autorskom svetu u periodu od devedesetih do danas. Protagonisti njegovih poznih radova (Ni na nebu ni na zemlji, Buđenje iz mrtvih, Odbačen) doživljavaju veliki poraz, rušenje izolovanog sveta koji su gradili u otporu prema falsifikatima i konvencijama ,,većine", a njihov poraz je neizbežan zbog toga što postaju svesni da pokušaj stvaranja eskapističkog raja u kom se od Đubrišta i Raspadanja brani hedonizmom i aristokratijom duha - nije uspeo, već je samo povređivao druge i odlagao suočavanje sa Deponijom od koje su se sklanjali.
U tom smislu treba čitati i promenu glavnog glumca. Cinizam i žestina mladog Aleksandra Berčeka, koji je, uvek sa odmakom i ironijom, oživljavao likove nošene inhibiranom pobunom prema vladajućem poretku i konvencijama (malo)građanske sredine (Kvar, Dečko koji obećava), sada je zamenjena dendijevskom rezigniranošću i aristokratskom pojavom Svetozara Cvetkovića. Bitničke brade i duge kose, obučen kao nekakav moderni outlaw, kontrolisanog izraza, daleko smirenijeg od često prenaglašene glume u Buđenju iz mrtvih, Cvetković je najzad u savremeni srpski film doneo Lik, u ozbiljnom i znakovitom sukobu koji mora razrešiti svojom Odlukom, a ta odluka je zapravo, kako je i sam Radivojević rekao, ,,odustajanje od života".
Može se reći da su razočarani intelektualci Radivojevićevih poslednjih filmova zapravo isti oni tipovi s početka, samo stariji, i u drugim okolnostima. Kada su, u rušilačkom oslobađanju sebe, rekli ljudima u svojoj okolini ono što su oduvek želeli da im kažu, i kada su u tom poduhvatu postali emocionalno prazni (čuveni završni kadar Kvara, gde Aleksandar Berček saginje glavu ispred zadnjeg stakla beogradskog tramvaja), ti likovi su otišli u ilegalu i pokušali da izgrade privatni bunker sa vlastitim vrednostima. Međutim, njihovo povlačenje takođe se pokazalo kao destruktivno po njih i po druge (oni su usamljeni, razvedeni, u zavadi sa očevima, opterećeni grižom savesti zbog svog kukavičluka), a njihov sistem vrednosti postao je upadljivo izvan vremena u kom žive i čijoj promeni više ne mogu da se prilagode.
I mada preko neprilagođenosti svojih junaka daje komentar ,,tranzicije" srpskog društva, Radivojević ipak mnogo više duguje Pekinpou i njegovim likovima čije vreme je prošlo (naročito onima iz Ride the High Country i, naravno, Divlje horde), nego aktuelnom kinematografskom trendu. Dilema Radivojevićevog junaka u Odbačenom daleko je od prozaičnih muka likova iz recentnih domaćih filmova sa temom tranzicije, ona se tiče dubljih i težih pitanja promašenih života, laži i nesporazuma među ljudima, izgubljene slobode i pogrešnih odluka koje se mogu ispraviti tek smrću (ili nakon smrti)... Sasvim pekinpoovski.
I po mnogo čemu drugom Radivojević je iznad kinematografije kojoj pripada, pokazujući svoje majstorstvo u radu sa glumcima i direktorom fotografije i upotrebivši sve ono čemu drugi reditelji nisu dorasli, ili čega ne mogu/neće da se sete: ozbiljnih ženskih likova, ili dostojanstva glumca, ili fotogeničnosti primorja... Najzad su u filmu na pravi način iskorišćeni zrela lepota i glumačko umeće Aleksandre Janković - ona glumi ženu drugog sistema (i u tome je perfektna), zavodljivu, ali odlučnu i autoritativnu direktoricu i one night ljubavnicu glavnog junaka. Igra zavođenja između nje i Cvetkovića podseća nas na onu zaboravljenu kinestetičnu odliku smislene erotike po kojoj su evropski art filmovi oduvek bili poznati. Kao kontrast scenama sa Jankovićevom, treba pomenuti da je Radivojević prikazao i holivudsku harizmu Mikija Krstovića (u ulozi negativca) - nažalost samo nagovestivši kvalitet ovog glumca koji još čeka da bude u ulozi većoj od života. Sugestivnost i dikcija Nenada Ćirića, ili potpuno izmenjena i ubedljiva Bojana Maljević u ulozi različitoj od svega što je do sada igrala, samo potvrđuju našu tezu.
Odbačen se odlikuje izvanrednom fotografijom Radoslava Vladića, koja prati luk junakove odluke i putanju njegovog ,,odustajanja", krećući se od svetlo-plave boje i staklenih površina na početku, preko mračnih ambijenata snoviđenja, simboličnih kaveza i hodnika, sve do toplih tonova Perasta i primorja, koji skoro, a isto se može reći i za Beograd, nisu izgledali tako dobro kao kod Radivojevića i Vladića.
Zbog svega pomenutog, kao i dobro vođene priče (ponegde možda opterećene nedovoljno iskorišćenim, ili čak suvišnim elementima fantastike), Odbačen Miše Radivojevića je pošten i značajan niskobudžetni art-house u opusu velikog reditelja, pravo uživanje za gledaoca koji na filmu ceni intelektualnost, autentičnu viziju, autorsku oštrinu i provokativnost.
Žiko, vidim ponela te je emocija, i to je u redu, ali u filmu ne igra Bojana već Ana M. Očigledno je Mišin film probudio sve najbolje i najgore u tebi...
:x :oops:
super, neprepoznatljiva je zato što NIJE ona... eh, ali bilo je stvarno teško zadržati svoj orgazmički potencijal nakon podsećanja na scene sa aleksandrom janković, pa je u meni spontano isplivala potisnuta žudnja za bojanom, koja se javila u ranom pubertetu, od filma Do koske
sad mi još reci da bojana maljević ne igra u do koske, i čitav moj svet će se srušiti
mene su ponele emocije, ali moja omiljena nananana nastavnica biljana srbljanović je prava stvar:
http://blog.b92.net/text/1143/ODBACEN/
ODBACEN
Divni Misa Radivojevic, snimio je novi film. Misa je jedno zlato. Iskren, talentovan, lep i pametan. Takav mu je i film.
Srpski film nisu samo letece kokosi, nisu samo muljatori u upravnim odborima, srpski film prave i skromni umetnici koji nikada nece biti postavljeni na neku funkciju, koji nikada nece sedeti ni na jednom kanabetu, koji umetnost stvaraju iskreno i iz srca, jer u to veruju, a ne samo i jedino u svet u kojem se peva i puca.
Idite i pogledajte, dok ne bude kasno.
sad me čudi kako nisam napisao da biljana srbljanović glumi u Odbačenom?
Samo za gazda Žiku
http://blog.b92.net/text/1143/ODBACEN/#k78005
Quote from: "crippled_avenger"Samo za gazda Žiku
http://blog.b92.net/text/1143/ODBACEN/#k78005
Nema tog komentara vise?
ma pomerio se na drugu stranu ali sada je suludo juriti ga...
Reporteri ,,Blica" na snimanju filma ,,Bacio sam čini na tebe"
Bjela se zaljubljuje u prostitutku
Železnički depo u Zemunu. Poslednja stanica sprejom išaranih vozova, te lokomotiva koje umorne stižu na remont. Koračamo zemljom isprekidanom šinama koje se ukrštaju, čini se bez reda, i dolazimo do usamljenog vagona oko kojeg se užurbano vrzmaju ljudi. Nastaje tišina. Čuje se samo laka škripa skalamerije na kojoj klizi kamera. Gase se svetla. Pauza je za ručak na snimanju filma Miroslava Petkovića ,,Bacio sam čini na tebe".
Reporteri ,,Blica" zavirili su na jednu klapu snimanja filma koji govori o dogodovštinama Boška, višestrukog prevaranta. Film se snima već mesec dana, a osim Dragana Bjelogrlića u ulozi Boška, igraju i Neda Arnerić, Gordan Kičić, Ivana Mihić, Boda Ninković, Saška Simić, Branka Pujić, Marko Janjić, Iskra Brajović, Eva Ras...
Radnja je sledeća: Boško vara sestru jednog veoma uticajnog čoveka koju igra Saška Simić. Ona se nesrećno zaljubljuje u Boška i seče vene za njim. Policija pokreće slučaj protiv Boška, a istovremeno taj uticajni čovek šalje svoje ljude da traže prevaratna zbog kojeg mu se sestra ubila. Gordan Kičić igra policijskog inspektora koji kreće u potragu za Boškom. Nalazi ga, ali na kraju njih dvojica postaju veoma dobri prijatelji i Boško uz pomoć novog druga izlazi na pravi put. Tokom filma, Boško se zaljubljuje u prostitutku Kaću koju igra Iskra Brajović.
Scena završnog Boškovog i Kaćinog susreta u vozu snimala se prekjuče u železničkim depoima u Zemunu. Nakon završene pauze za ručak (ekipi je servirana stara dobra kuvana hrana - pasulj i kupus), svi su se vratili na svoja mesta. Iskra, ćerka glumačkog barda Voje Brajovića, stajala je pored ulaza u depo obučena u kratak minić i beli bade-mantil, dok joj je frizerka popravljala frizuru. ,,Hajde, ljudi, pauza je gotova! Idemo, hajde, snimanje", začuo se glas jednog od organizatora filma. Brojna filmska ekipa uputila se ka hladnom železničkom depou. U jedan od mnogih vagona smestili su se Zoran Petković, direktor fotografije, producenti Nenad Ognjenović i Mirko Josifov, kamerman, tonac... Dok je jedan član ekipe nameštao svetlo, Iskra je ušla u vagon.
- Gde da sednem - upitala je ona, sela i prekrstila noge, ogledajući se u kameri. U vagon je ušao Bjela i seo preko puta nje.
- Tiše u vagonu, radi se, gasite telefone i idemo svi napolje - uzviknuo je organizator filma. Kamera može, ton može... snima se. Boško i Kaća pričali su o njenoj porodici, njihovoj budućnosti... Posle nekoliko ponavljanja, iz ćetvrtog puta scena je uspešno snimljena, a ekipa se uputila na kratku pauzu, pa ponovo na snimanje.
Film ,,Bacio sam čini na tebe" će se snimati do kraja oktobra na raznim lokacijama u Beogradu, Novom Sadu, Krčedinu... a premijera je zakazana za januar 2008. godine. Ceo projekat su finansirale Skupština grada i Ministarstvo kulture.
Iskra Brajović kao prostitutka Kaća
Moja prva filmska uloga
Mlada glumica Iskra Brajović krenula je stopama svog oca Voje Brajovića, a učešće u filmu ,,Bacio sam čini na tebe" je njena debitantska uloga.
- Ovo je moja prva uloga. Nikada ranije, osim na fakultetu, nisam igrala ni u jednom ozbiljnom glumačkom projektu. Imam dvadeset godina i dalje studiram glumu, treća sam godina. Mislim da je ovaj film odličan za početak moje karijere i drago mi je, jer imam sreću da radim sa profesionalcima i veoma dobrim glumcima. To mi mnogo znači - priča Iskra i priznaje da joj se lik prostitutke Kaće koju tumači, veoma dopada.
- Kaća je poetična vizija prostitutke. Ona je neki lajtmotiv celog filma. Drago mi je da mi je prva uloga takva, da igram baš nju i mislim da ću ovakvog ulogom ostaviti utisak na publiku, a to mi je veoma bitno. Ovaj film me je odmah kupio. Kroz njega sam shvatila da svemu treba pristupiti sa složenije strane i da se u životu ništa ne dešava slučajno.
NESTALE NADE
Bata Prelić, autor ,,Šećerne vodice", počeo snimanje filma ,,Biro za izgubljene stvari"
Reditelj Svetislav - Bata Prelić (63), autor nekadašnjeg hita ,,Šećerna vodica", posle duge pauze ponovo snima igrani film, i to po svom scenariju, pod nazivom ,,Biro za izgubljene stvari".
Prelić je izjavio da ga nije bilo u srpskoj kinematografiji gotovo dve decenije zato što je bio ,,problem preživeti uopšte u tom periodu".
- Kreativnost zahteva, ipak, neku vrstu ležernosti i nekog okruženja koje je tako usmereno. Ja nisam mogao da funkcionišem na tom planu u periodu do 2000. godine - rekao je on. - Međutim, sve vreme sam želeo da pravim film, stalno sam tražio tekstove, pa sam konačno sam napisao scenario koji se meni dopao. Biće to potpuno autorski film - istakao je Prelić.
,,Biro za izgubljene stvari" bavi se problemima ljudi koji su u potrazi ne samo za svojim punim identitetom, već i za izgubljenim vremenom, izgubljenim nadama, željama, za verom u budućnost, za ljubavlju, kreativnošću.
- Oni traže mogućnost da stvore neki novi, svoj svet. Svesni su koliko je njihova generacija izgubila u prethodnom periodu, ali ih to ne sprečava da traže i nađu odgovore na niz pitanja koja su im tako surovo nametnuta. Otud u filmu preovlađuju vedri i optimistični tonovi - najavio je Prelić. Glavne uloge, uz pripadnika starije generacije Miodraga Krivokapića, igraju mladi glumci Jelena Ilić, Andrej Šepetkovski, Bojan Lazarov, Siniša Ubović, Boba Latinović i Srđan Karanović. Snimanje je počelo 7. oktobra u Istri i nastavljeno ovih dana u Beogradu, gde će trajati do 10. novembra.
Ne osećam se kao pripadnik svoje generacije!
Na pitanje zašto je za temu svog autorskog projekta odabrao svet tridesetogodišnjaka, Prelić je odgovorio da se ,,ne oseća kao pripadnik svoje generacije" i da se dosta druži s mladim ljudima.
- Razlog je i u tome što su svi ovdašnji problemi mnogo drastičniji u dramskoj formi za generaciju ljudi koji imaju oko 35 godina, nego za starije. Mi smo se na neki način već izveštili ili smo manje patili ili smo manje egzistencijalno i duhovno ugroženi nego mladi ljudi koji su stasavali tokom groznih devedesetih - ukazao je on.
Izvanredna gingerova kritika filma PROMENI ME:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6000
Quote from: "crippled_avenger"Izvanredna gingerova kritika filma PROMENI ME:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6000
Da, zaista je pogodio u sam nerv. Highly recommended.
Ja nisam gledao film (a i sumnjam da hoću), ali Džindžer ga je napisao odlično. Još samo da je lektura uhvatila par greščica u kuckanju, ali nema veze, odličan prikaz.
Šteta što na Popboksu ne objaviše kako ga je ginger actually napisao...
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/promeni-me-critics-cut.html
Quote from: "crippled_avenger"Šteta što na Popboksu ne objaviše kako ga je ginger actually napisao...
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/promeni-me-critics-cut.html
Ti si to ispravio, pa je sada OK.
Press release - 703(2007)
Eurimages supports 11 European co-productions
STRASBOURG, 19.07.2007 -- At its 107th meeting held from 14 to 16 October 2007 in Alicante, the Board of Management of the Council of Europe's Eurimages Fund agreed to support 11 feature films for a total amount of 4 380 000 Euros.
Aeblet & Ormen - Josef Fares (Sweden), Anders Morgenthaler (Denmark) Animation film for children
(Denmark, Sweden)
Appelsinpiken - Eva Dahr (Norway)
(Norway, Spain, Germany)
Das weisse Band - Michael Haneke (Austria)
(Germany, France, Austria, Italy)
Der grosse Kater - Markus Imboden (Switzerland)
(Switzerland, Germany)
Die Fliegerkosmonauten - Marian Kiss (Germany) Documentary
(Germany, Poland)
Enter the Void - Gaspar Noé (Italy - France)
(France, Germany, Italy)
Hayaller - Nuri Bilge Ceylan (Turkey)
(Turkey, France, Italy)
Hayat Var - Reha Erdem (Turkey)
(Turkey, Greece, Bulgaria)
Ne te retourne pas - Marina De Van (France)
(France, Luxembourg, Belgium, Italy)
Snow - Aida Begic Zubcevic (Bosnia and Herzegovina)
(Bosnia and Herzegovina, Germany, France)
Trilogy II : The Dust of Time - Theo Angelopoulos (Greece)
(Greece, Italy, Germany)
Support was awarded to the following distributors
· Eurimages Films:
De Profundis - Miguelanxo Prado (Spain) Animation film for children
Distributed by ORION INVEST FILM A.D. (Serbia)
Iklimer - Nuri Bilge Ceylan (Turkey)
Distributed by HEFT PRODUCTION (Bosnia and Herzegovina)
Irina Palm - Sam Garbarski (Belgium)
Distributed by DENK SINEMA VE TANITIM (Turkey)
Kontakt - Sergej Stanojkovski (Germany)
Distributed by S.C. CINECORVIN (Romania)
La stella che non c'è - Gianni Amelio (Italy)
Distributed by BALKAN FILM ("The former Yugoslav Republic of Macedonia")
Distributed by MCF MEGACOM FILM (Serbia)
Les Amours d'Astrée et de Céladon - Eric Rohmer (France)
Distributed by MIRIUS TUCK (Serbia)
L'étoile du soldat - Christophe de Ponfilly (France)
Distributed by MANIKI FILM ("The former Yugoslav Republic of Macedonia")
La Reine Soleil - Philippe Leclerc (France) Animation film for children
Distributed by CLOROFILM ROMANIA (Romania)
Leiutajateküla Lotte (Lotte from Gadgetville) - Janno Poldma (Estonia) & Heiki Eernits (Estonia) Film for children
Distributed by OSKAR FILM (Bosnia and Herzegovina)
Distributed by KIDS FILM FEST (Serbia)
Love Fair (Gucha) - Dusan Milic (Serbia)
Distributed by EURO FILM DOOEL ("The former Yugoslav Republic of Macedonia")Riparo - Marco Simon Puccioni (Italy)
Distributed by ART SERVIS (Bosnia and Herzegovina)
Distributed by YOUTH CULTURAL CENTER ("The former Yugoslav Republic of Macedonia")
The Front Line - David Gleeson (Ireland)
Distributed by ART ZONE (Bosnia and Herzegovina)
· "Non-Eurimages" Films:
A l'intérieur - Alexandre Bustillo (France)
Distributed by BIR FILM ITHALAT (Turkey)
Gora - Omer Faruk Sorak (Turkey)
Distributed by PRO FILMS (Bulgaria)
La Môme - Olivier Dahan (France)
Distributed by TROPIK FILM & VIDEO (Bosnia and Herzegovina)
L'ennemi intime - Florent Emilio Siri (France)
Distributed by PA-DORA (Croatia)
Distributed by PRO VISION (Serbia)
Maradona, la mano de Dios - Marco Rissi (Italy)
Distributed by BELGE FILM SAN. VE TIC (Turkey)
Ne le dis à personne - Guillaume Canet (France)
Distributed by EKRAN (Bosnia and Herzegovina)
Obsluhoval Jsem Anglického Krale (I served the King of England) - Jiri Menzel (Czech Republic)
Distributed by DISCOVERY FILM AND VIDEO DISTRIBUTION (Hungary)
Promise me this - Emir Kusturica (France)
Distributed by TIGLON (Turkey)
Sasvim Licno (Totally personal) - Nedzad Begovic (Bosnia and Herzegovina) Documentary
Distributed by CHICAGO TOUR SRL (Romania)
Trivial - Sophie Marceau (France)
Distributed by UCD-DISTRIBUCIJA (Croatia)
Truands - Frédéric Schoendoerffer (France)
Distributed by TUCK VISION (Serbia)
Zavrashtane ot Normandia (Retour en Normandie/Back to Normandy) - Nicolas Philibert (France) Documentary
Distributed by VADI VAN KRIS LTD (Bulgaria)
EURIMAGES is a support fund for co-production, distribution and exhibition of European cinematographic works, established by the Council of Europe in 1988 1 (E-mail: Eurimages@coe.int – Web: http://www.coe.int/Eurimages).
Since its establishment, EURIMAGES has supported 1165 European co-productions for a total amount of more than 343 million Euros.
1 Since 29 May 2007, EURIMAGES comprises 33 member States: Austria, Belgium, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Cyprus, the Czech Republic, Denmark, Estonia, Finland, France, Germany, Greece, Hungary, Iceland, Ireland, Italy, Latvia, Lithuania, Luxembourg, The Netherlands, Norway, Poland, Portugal, Romania, Serbia, Slovakia, Slovenia, Spain, Sweden, Switzerland, "The former Yugoslav Republic of Macedonia" and Turkey.
Council of Europe Press Division
Tel: +33 (0)3 88 41 25 60
Fax:+33 (0)3 88 41 39 11
pressunit@coe.int
www.coe.int/press
šta tačno znači ova podrška filmovima koji su već završeni?
odnosno, na koji će način pare biti potrošene, na šta?
Ne razumem tačno pitanje. Koliko shvatam ovi koji su gotovi dobijaju funding da bi ih subvencionisano distribuirali na određenim teritorijama kako bi se popularizovao evropski film...
oćeš da kažeš da će euroimage, npr, da da pare da se noje i INSIDE prikažu u ovom tucetu srpskih bioskopa, uprkos činjenici da je to finansijski neisplativo, i da će oba zajedno prodati par stotina karata?
SJAJNO!!!
:!:
pa da. actually.
... Šejtinac&Živković ipak nakon duuuuuuuuuge potrage našli utočište/ skvot... whatever jer....
Distributerska kuća Tuck najavila je bogat filmski program koji će biti predstavljen domaćoj publici u decembru. Na bioskopskom repertoaru će se naći filmovi 'Beovulf', 'Hadersfild', 'Hitman', 'Zlatni kompas', 'Božić Batica', 'P.S. Volim te', 'Osmi putnik protiv Predatora 2' i 'Alvin i veverice'.
]Hadersfild
Premijera: Sava centar, 5. decembar
Start: 6. decembar
Režija: Ivan ŽIVKOVIĆ
Uloge: Goran ŠUŠLJIK, Nebojša GLOGOVAC, Vojin ĆETKOVIĆ, Damjan KECOJEVIĆ, Josif TATIĆ, Suzana LUKIĆ, Jelisaveta Seka SABLIĆ, Predrag Miki MANOJLOVIĆ
Žanr: Drama
Radnja filma se odvija u malom gradu u Srbiji, u kome glavni junak priče, tridesetogodišnji Raša živi s ocem alkoholičarem i krpi kraj s krajem tako što daje privatne časove i vodi emisiju na lokalnoj radio stanici. Pre nego što se krstio u crkvi, njegov komšija Ivan imao je psihotične napade, a bio je i pripadnik sekte. Rašina učenica Mila je privlačna i neposredna tinejdžerka, a pri tom i njegova nova ljubavnica. Dule neuspešno pokušava da se postavi kao japi. Monotonija njihovih života prekida se dolaskom Igora, koji još od početka devedesetih živi u Hadersfildu. Svi se oni okupljaju jedne večeri, ali ono što je počelo kao veseli susret drugova iz srednje škole vremenom prerasta u emocionalni ringišpil prisećanja i sumornog poniranja u dubinu duše. Otkriva se zlokobni pečat kojim je poslednja decenija dvadesetog veka obeležila čitavu generaciju, kao i odgovor na pitanje: Imaju li oni snage da nastave?
Kunac does AGI & EMA
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/agi-i-ema-premijera-komentar.html
Branislav Trifunović u Americi snima film ,,Ovde i tamo"
Srpska priča na ulicama Njujorka
Film režisera Darka Lungulova ,,Ovde i tamo" počeo je da se snima pre nekoliko dana u Njujorku. Radnja ovog srpsko-američkog filma prati jednu ljubavnu priču, a u naslovnim rolama pojavljuju se Branislav Trifunović, Mirjana Karanović, Dejvid Tornton, Sindi Loper, Antoan Pagan, Jelena Mrđa, Goran Radaković...
Priča počinje u Njujorku kada Amerikanac, bivši muzičar, saksofonista Robert (Dejvid Tornton) upoznaje srpskog imigranta Branka (Branislav Trifunović) koji na sve moguće načine pokušava da dovede svoju devojku Ivanu (Jelena Mrđa) u Ameriku. Njih dvojica se dogovaraju da za novčanu nadoknadu Robert otputuje u Srbiju, venča se sa Ivanom zbog papira i dovede je u Ameriku. Robert pristaje i odlazi u Beograd gde upoznaje Brankovu majku Olgu (Mirjana Karanović) sa kojom doživljava ljubavnu aferu koju prekida kada sazna da joj je sin uhapšen.
Prvi deo filma sniman je proteklih dana u Njujorku, na ulicama Bruklina, Menhetna, Long Ajledna... Bane Trifunović se pun utisaka vratio iz Njujorka.
- Uglavnom su se snimale scene u kojima smo Tornton i ja. Snimali su i Antoan Pagan, koji u filmu igra jednog Portorikanca koji mi je prodao kombi koji koristim za posao, jer se u filmu bavim preseljenjima. Takođe, snimala je i Sindi Loper (žena Dejvida Torntona, prim. nov.). Ja nisam snimao s njom, ali sam bio tu kada je ona snimala. Ona igra bivšu Torntonovu devojku - priča Branislav i dodaje: - Te dve nedelje u Njujorku su bile divne. Dejvid Tornton je veoma normalan, duhovit, prilično običan čovek velikog srca. Sindi je veoma duhovita, a scena koju je napravila je fantastična. Dosta smo jedni drugima pomagali, čitali i pregledali scenario zajedno. Zaista smo se svi odlično slagali.
Dejvid Tornton igra jednu od glavnih uloga u filmu.
- Dopao mi se scenario i zbog toga smo Sindi i ja prihvatili uloge. Oduševljen sam ekipom i saradnjom sa beogradskim glumcima. Tokom snimanja svi smo se družili i bili jako bliski. Ovo je jedna interesantna priča i mislim da će se mnogima dopasti - kaže Tornton.
Na snimanju prvog dela filma radila je velika ekipa u kojoj je bilo mnogo ljudi, različitih nacionalnosti. Branislav ističe da su ljudi u Njujorku znali odakle je, ali da ih to nije interesovalo.
- Ljudi su znali da smo iz Srbije, ali Njujork je toliko veliki grad da nikoga ne zanima ko si, šta si i odakle si. Na snimanju sa nama je bilo Rusa, Kineza, Japanaca, Italijana, Amerikanaca... To je tamo nebitno. Antoan Pagan mi je kada sam mu rekao Srbija, rekao - Srbibia - priča Branislav.
Tokom snimanja, filmska ekipa je imala policijsku pratnju kroz Menhetn.
- Prvi dan snimanja smo se vozili kroz Menhetn i imali smo pratnju policije. To mi je baš bilo čudno i smešno - kaže Trifunović kroz smeh i dodaje da nije imao vremena da poseti noćna dešavanja u Njujorku, ali kaže da se u Menhetn zaljubio na prvi pogled.
- Svuda je lepo, Menhetn je da se čovek zaljubi u njega. To je država za sebe. Bio je zanimljivo i u Bruklinu jer smo snimali u onom najopasnijem delu, čak smo prisustvovali i jednom hapšenju. Zanimljivo je videti taj deo, od Menhtena do Bruklina, videti šta se sve tamo dešava. Mesto koje me je takođe oduševilo je Ist Vilidž. Tu žive umetnici, ima dosta kafića i tu sam osetio neki beogradski duh - priznaje Branislav.
Film ,,Ovde i tamo" nastavlja da se snima na proleće u Beogradu, kada će se ekipi pridružiti Mirjana Karanović. Snimanje filma potpomogao je Gradski sekretarijat za kulturu Beograda.
Evo i Popboks kritike Agija i Eme:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6010
otaku je lepo napisala!
Quote from: "crippled_avenger"otaku je lepo napisala!
100% bullseye!
hate speech can't feed my kids :D
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/kominike-8-superbad-films-for-superbad.html
Rispekt za ovo:
Mislim, u krajnjoj liniji, mi imamo Mirku u filmu. Koga oni imaju, Glogovca koji glumi slinavog tranzicionog gubitnika? Gimme a break...
"Klopka" u konkurenciji za nagradu Euroimaža
Film "Klopka" reditelja Srdana Golubovića u konkurenciji je za nagradu Euroimaža (EUROIMAGE) za evropsku filmsku koprodukciju, saopštilo je danas Ministarstvo kulture Srbije.
Kako je navedeno u saopštenju, čast da ovu nagradu uruči laureatu koga će odabrati stručni žiri, pripala je mladom filmskom reditelju iz Srbije Stefanu Arsenijeviću.
Nagrada Euroimaža za evropsku filmsku koprodukciju dodeljuje se ove godine po prvi put, a biće uručena na svečanosti u Berlinu 1. decembra.
Ko je Mirka?
Snima se "Biro za izgubljene stvari"
Jedan od rodonačelnika domaće urbane filmske komedije, Svetislav Bata Prelić (Šećerna vodica, Poltron, Majstor i šampita), snima novi film.
Radni naslov filma je Biro za izgubljene stvari, a Prelić je za njega sam napisao i scenario.
Ovog puta Prelić se opredelio za ozbiljniju priču - problem mladih, urbanih, fakultetski obrazovanih ljudi koje je prethodno vreme unazadilo.
"To je priča o izgubljenom vremenu, nadama, željama, idealima, ali - nije tužan film!", kaže Prelić za Popboks.
Producenti su Vizura iz Beograda, CineBox iz Novog Sada i Fabrika iz Pule.
U filmu glume Jelena Ilić (na slici sa rediteljem), Andrej Šepetkovski, Bojan Lazarov, Miodrag Krivokapić, Boban Latinović, Siniša Ubović i Srđan Karanović.
Scenografkinja Biroa za izgubljene stvari je Zorica Čobanović, direktor fotografije Aleksandar Ivančević, a kostimografkinja Jelena Petrović.
Film se snima u Beogradu, u Istri i na arheološkim nalazištima u Anadoliji, Turska.
Premijera se očekuje krajem januara ili početkom februara.
... dok čekamo ZONU MRTVIH...
Glumica Ivana Vukčević se slikala za ,,Maksim"
Nisam imala tremu
Devojka zbog koje glumac Dragan Nikolić u filmu ,,Promeni me" ,,gubi glavu" i ostavlja svoju ženu, atraktivna glumica Ivana Vukčević našla se na naslovnoj strani novembarskog broja muškog magazina ,,Maksim". Fotografije na kojima lepa glumica prozira u provokativnim i blago erotizovanim pozama prava su poslastica za muški, ali i ženski deo populacije.
Devojka sa naslovne strane za ,,Blic" priča kako joj je bilo na fotografisanju, šta je rekao njen dečko posle snimanja, i otkriva nam u kojim će filmovima glumiti.
- Obožavam da se fotografišem, tako da mi nije bio nikakav problem da poziram. Nisam imala tremu. U principu, nisam stidljiva, ali kada su mi predložili da se malo više razgolitim, da se slikam golih leđa, nisam mogla. Garderoba u kojoj sam se fotografisala mi savršeno odgovara, dosta stvari sam donela i od kuće jer volim i privatno tako da se oblačim iako sam najčešće u trenerci. Ekipa na fotografisanju je bila fantastična. Pustili su mi muziku koju sam želela, tako da sam ja tokom slikanja sve vreme pevala... ma, super smo se proveli - priča Ivana koja je nakon fotografisanja za ,,Maksim" dobila samo reči hvale.
- Moja mama Ljilja, inače konzervativnija žena, bila je oduševljena. Čak su mi i žene dale mnogo komplimenata. Jedan drug mi je rekao da bi, da me ne poznaje, posle slika koje su izašle u ,,Maksimu", mislio bi da sam riba (smeh). A, muškarci... njima ne treba mnogo. Dovoljno je da obučeš suknju i on to ,,progutaju" - kaže devojka sa naslovne strane koja je, na žalost muškog dela populacije, u vezi.
- Imam dečka koga nisam obavestila da ću se slikati za ,,Maksim", ali sam ga upozorila da mu spremam nešto. Na kraju, sve je dobro prošlo - priznaje Ivana.
Ova lepa glumica nedavno se našla u ulozi silikonske lepotice u filmu ,,Promeni me".
- Igram devojku Dragana Nikolića koji sa mnom vara svoju ženu, koju tumači Dara Džokić. Glumim ,,silikonku" i zbog potreba snimanja morali su da mi guraju čarape u grudnjak (smeh). Dragan je divan partner, imala sam odličnu saradnju s njim, i veliki je kompliment bio kada mi je jedan takav šmeker rekao da sam šmekerka. Takođe mi je rekao da misli da ću imati blistavu glumačku karijeru. To mi je mnogo značilo - kaže Ivana koja bi uskoro trebala da zaigra u novom filmu Gorana Vukčevića - ,,Topli zec".
Prva uloga u filmu ,,Flert"
Ivana Vukčević prvi put se u srpskoj kinematografiji pojavila pre dve godine kada je zaigrala u filmu ,,Flert". Nakon nekoliko uspešnih filmskih uloga, ova glumica je zaigrala i u filmu ,,Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića.
- Tu igram jednu epizodnu ulogu, stjuardesu. Ali, veoma sam srećna što sam deo tog projekta jer ovo je jedan zaista veoma ozbiljan film, sniman i za Nemačku - rekla je Ivana Vukčević.
Pazi, ja sam toliki buff za Ivanu Vukčević da čak posedujem i VHS sa filmom ZVEZDE LJUBAVI u kome ima prilično eksplicitan snimak grudi u sceni seksa sa Bogdanom Diklićem...
mislis sa foteljom!! :evil:
ipak se jasno vidi da na toj fotelji nema nikoga... Diklic se pojavljuje tek kada Ivana ogrne sise...
SREBRNA PALMA ZA 'SUTRA UJUTRU'
Film 'Sutra ujutru' reditelja Olega Novkovića, dobio je drugu nagradu-srebrnu palmu, na 28. festivalu mediteranskog filma 'MOSTRA DI VALENSIJA'.
To je osmo međunarodno priznanje dodeljeno ljubavnoj drami koja je bila naš kandidat za oskara.
'Sutra ujutru' je do sada, pored domaćih festivala nagrađivan i u Karlovim Varima, Kotbusu, Aleksandriji i Minsku.
SINOVCI' SINIŠE KOVAČEVIĆA NA FESTIVALU U RUSIJI
Film 'Sinovci' Siniše Kovačevića učestvuje na Četvrtom međunarodnom filmskom festivalu 'Volokalamski rubež' koji će biti održan od 16. do 20. novembra u Volokalamsku, u Moskovskoj oblasti, rečeno je Tanjugu u Ruskom domu.
Uspešno umetničko ostvarenje istaknutog srpskog reditelja uvršteno je u takmičarski program igranog filma sa još devet filmova, naveli su predstavnici ruske distributerske kuće 'Mosobolkino'.
Među njima su tri ruska filma - 'Otac','Tuci neprijatelja' i 'Agitbrigada', 'Moj firer ili najveća istina o Hitleru' [Nemačka] i 'Eskadrila' [SAD].
Najboljim filmovima biće dodeljene nagrade gran-pri, za najbolju glumu, nagrada 'za ispunjenje teme moralne lepote čoveka', kao i nagrada publike.
Filmovi će biti prikazani i u drugim gradovima Moskovske oblasti.
Nije slučajno da je grad Volokalamsk izabran za mesto održavanja festivala - tu je u jesen 1941. godine bila jedna od najjačih linija odbrane Moskve, zbog čega festival i nosi naziv 'Volokalamska granica' [Volokalamski rubež], navodi agencija Itar taš.
Kako je istakla predsednica festivala, narodna umetnica Rusije Irina Skobceva-Bondačuk, filmski forum koji još nosi ime proslavljenog režisera Sergeja Bondačuka želi da pruži svoj doprinos razvoju patriotskih tema u ruskim filmovima kao i da utiče na osećanje patriotizma kod mladih.
'U pitanju je shvatanje patriotizma u najširem značenju reči, to je ljubav prema domovini i zemlji u kojoj si se rodio i živiš, da joj služiš i štitiš je', smatra ruska umetnica.
I dokumentarni filmovi, ruskih i stranih režisera, nadmetaće se za nagrade u dve kategorije .
Deca su pogledala AGIJA I EMU i PRINCA OD PAPIRA i evo šta kažu:
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/agi-od-papira.html
xbaby2 Čika Dimbo je ponovo bio nevaljao.
Naprosto smo morali da čujemo i dečji glasić. :oops:
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/10/ne-pitajte-ta-hadersfild-moe-da-uini-za.html
Prvi srpski triler
ISTINSKI kuriozitet za srpsku kinematografiju u kojoj je žanrovski film oduvek predstavljao veliku retkost, triler "Četvrti čovek" Dejana Zečevića večeras otvara beogradsku, a sutra i "Sinemaniju" u Novom Sadu.
- Koscenarista Boban Jeftić i ja scenario smo počeli da pišemo iz ljubavi prema trileru kao žanru, da bismo tokom rada na projektu vrlo brzo uvideli da je forma trilera više nego podesna da iskaže dramu jednog čoveka u onom što nas sve okružuje, odnosno u Srbiji danas - objašnjava Dejan Zečević, jedan od malobrojnih poklonika žanrovskog filma među našim režiserima. - Iako u osnovi triler, "Četvrti čovek" je prvenstveno srpski film, sa elementima postojećih žanrovskih konvencija.
Koscenarista Jeftić film naziva "pričom o moralu ispričanom u formi trilera", kojom autori poručuju da se niko ne rađa zao već takav eventualno postaje usled političkih, društvenih ili drugih neveselih okolnosti, i koja "uprkos mračnom kraju predstavlja dokaz da je iskupljenje moguće".
Nikola Kojo je samo na osnovu "kafanskog razgovora sa rediteljem, a zahvaljujući sjajnoj priči i zanatski perfektnom scenariju", prihvatio noseću rolu u filmskoj priči koja se odvija u paralelnom svetu tajnih službi, kroz koji se njegov junak probija sa teškom mukom. Probijajući se istovremeno kroz tešku maglu totalne amnezije i pokušavajući da sklopi slagalicu sopstvenog identiteta, Kojov major upušta se u igru u koju ga uvlači inspektor, oličen u Draganu Petroviću Peletu, a čiji je učesnik i Bogdan Diklić kao pukovnik. Jedini intimni, zaista ljudski odnos major uspostavlja sa Teodorom u tumačenju Marije Karan, a svojevrstan kontrapunkt njihovom svetu predstavlja Semka Sokolović u ulozi "obične, dobre žene koja se isključivo zbog svoje dobrote i humanosti uklapa u celu priču".
Uprkos svom poigravanju sa matricom žanra interpretiranog na sasvim osoben način, i potpuno jasnim asocijacijama na pojedine srpske političke trenutke, ličnosti i službe, autor ovaj film nikako ne smatra političkom, već pre svega ličnom dramom. Opisujući svoj rad sa glumačkom ekipom u kojoj su se našli i Dragan Nikolić, Miodrag - Miki Krstović, Feđa Stojanović, Boris Milivojević i drugi, odnosno uopšte režiju projekta koja okuplja tako dobre glumce, Zečević se pozvao na izjavu Džina Hekmena da je "dobar reditelj glumcima poput nekog dobronamernog teče".
NOAR MUZIKA
KOMPOZITOR Nemanja Mosurović, koji se poslednjih godina pročuo kao autor muzike za filmove "Opet pakujemo majmune", "Jesen stiže dunjo moja", "Flert", "Šejtanov ratnik", tragajući za korenima žanra tokom rada na "Četvrtom čoveku" dospeo je do noar filma i za ovaj stil tipične perspektive antiheroja. Tako je nastala muzika sasvim u stilu noar filmova američke produkcije, koja sjajno upotpunjuje Zečevićevu filmsku priču.
... i kad smo vec tu, malo trivije, the PRESS style...
KAO NA FILMU
Premijerno prikazan ,,Četvrti čovek", film koji je obeležio ljubavni život Marije Karan i Nikole Koja
Premijerom filma ,,Četvrti čovek" reditelja i scenariste Dejana Zečevića sinoć je u Centru ,,Sava" svečano otvorena ovogodišnja, petnaesta po redu ,,Loreal Pariz sinemanija". Osim što je reč o vrhunskom ostvarenju, ,,Četvrti čovek" je zanimljiv i po tome što su glavni junaci Nikola Kojo i Marija Karan postali filmski ljubavnici neposredno nakon što su imali ljubavnu aferu i u privatnom životu.
Marija i Nikola stupili su u intimnu vezu u vreme kastinga za uloge, koju su raskinuli vrlo brzo, tako da su na filmu ipak samo glumili ljubavnike, otkriva sagovornik Pressa, i dodaje: - Kojo je zbog Karanove tada bio spreman da raskine svoju dugogodišnju vezu, dok je Marija takođe ovu aferu nevešto pokušala da sakrije od svog tadašnjeg dečka. Za vreme romanse planirali su i zajednički put i nastavak karijere u Londonu, da bi, kako su u to vreme objavili neki mediji, nakon jedne večeri u beogradskoj Skadarliji otišli svako svojim putem. Nikola je posle Marije kasnije počeo da se zabavlja sa svojom sadašnjom suprugom Aleksandrom - zaključuje naš sagovornik, koji je insistirao na anonimnosti.
Mariji Karan je ovo je bilo drugo slično iskustvo, jer je pred početak snimanja filma ,,Kad porastem biću Kengur" imala romansu sa Sergejom Trifunovićem, svojim potonjim filmskim partnerom.
...a evo kako Milos Jovanovic prekracuje vreme dok pakuje/krpi/ fingira... whatever svoju SENKU a.k.a. FRAU EINSTEIN
FILM O SEKI
Snimljen dokumentarac o popularnoj folk zvezdi koji sadrži ekskluzivni intervju, ali i snimke iz pevačicinog privatnog i poslovnog života
Najpopularnija srpska folk pevačica Seka Aleksić još jednom je pokazala da je vrhunski profesionalac. Kako Press saznaje, na najnovijem Sekinom albumu ,,Kraljica", koji će krajem novembra izdati ,,Grand produkcija", naći će se i dokumentarni film koji će sadržati ekskluzivni intervju sa Aleksićevom, ali i snimke koji će pratiti nastanak poslednjeg CD-a, kao i detalje iz pevačicinog privatnog i poslovnog života.
- Iza filma koji traje 50 minuta stoji Sekin tim saradnika, ali i novosadska producentska kuća ,,Hamer prodakšn" - navodi sagovornik Pressa blizak Aleksićevoj, i dodaje:
- Dokumentarac koji je režirao Miloš Jovanović sadrži opširni intervju sa Sekom. Provokativnu priču sa njom uradio je voditelj Pinka Boško Jakovljević, a u tom ekskluzivnom razgovoru popularna pevačica detaljno je najavila album ,,Kraljica", opisavši koliko je energije i vremena potrebno da bi nastao kvalitetan muzički proizvod. Osim intervjua sa Sekom, snimljeni su razgovori sa njenim saradnicima, Sekine pripreme i vežbe u teretani, a ima i ekskluzivnih snimaka sa koncerata. Ovaj film će se naći na novom CD-u kao multimedijalna prezentacija, a po izlasku albuma, početkom decembra, biće emitovan na jednoj od televizija sa nacionalnom pokrivenošću. Inače, film o nastanku ,,Kraljice" snimljen je vrhunskom tehnikom, HD kamerama i uz profesionalnu filmsku rasvetu - zaključio je sagovornik Pressa.
BEOGRAD - Bivši ministri za privatizaciju i ekonomske odnose sa inostranstvom, Aleksandar Vlahović i Goran Pitić, rešili su da se posle muzike okušaju i u filmskoj industriji. Ovu dvojicu demokrata i ekonomskih eksperata Vlada Srbije je pre dve nedelje imenovala za članove Upravnog odbora Filmskog centra Srbije.
Aleksandar Vlahović u kratkoj izjavi Kuriru kaže da će se truditi da pomogne Filmskom centru koliko god može. On ističe da neće uzimati nikakvu nadoknadu za članstvo u tom UO već će raditi kao volonter.
- Zadatak UO nije da rukovodi firmom i zato ne očekujem nikakva naročita zaduženja u smislu operativnih poslova. Bez obzira na to što je reč o filmskoj industriji, to je posao kao i svaki drugi, pa mislim da je dobro da su i tu angažovani ljudi koji imaju ekonomsko iskustvo - objašnjava Vlahović.
Ko je pozvao Gorana Pitića i hoće li on imati neko specijalno zaduženje, nismo uspeli da saznamo ni posle višednevnih pokušaja. Na njegov mobilni telefon danima se javljala sekretarica sa identičnom porukom, koja glasi: ,,Gospodin Pitić je na sastanku, zovite sutra".
V.D. direktora Filmskog centra Srbije Miroljub Vučković kaže za Kurir da ne vidi ništa sporno u tome što su od osam članova UO čak dvojica ekonomisti i nemaju nikakve veze sa filmom.
- Kulturi su potrebna sredstva i zaista se ne treba stideti nečega što može da bude efikasno - ističe Vučković. On dodaje da Ministarstvo za kulturu ima pravo da u UO delegira koga hoće i da Filmski centar ne može da utiče na izbor članova.
- Upravni odbor je ovde dobrodošao. Siguran sam da Ministarstvo ima dobre razloge zbog kojih je postavilo Vlahovića i Pitića. Verovatno misle da su nam potrebni ljudi koji znaju šta je novac i kako do njega doći - objašnjava Vučković.
Zanimljivo je da među osam članova UO nema nijednog glumca, za razliku od ranijeg saziva, kada su tu sedeli glumci Velimir ,,Bata" Živojinović, Zoran Cvijanović, Dragan Bjelogrlić, kao i reditelji Radivoje Andrić i Dinko Tucaković. Novim odborom će predsedavati reditelj Emir Kusturica, umesto Ane Vučetić. Novi članovi odbora su reditelj Branimir Dimitrijević, novinar Marina Đurašković, dramaturg Jovan Popović, književnik Filip David, reditelj Ljiljana Todorović i dramaturg Vuk Pavlović.
OD MUZIKE, PREKO FILMA, DO...
Aleksandar Vlahović i Goran Pitić već su pokazali interesovanje za umetnost. Bivši ministri u ranijem periodu bavili su se muzikom, Vlahović kao obožavalac gitare, Erika Kleptona i Radomira Mihajlovića ,,Točka", a Pitić kao vokal grupi Mlađana Dinkića ,,Monetarni udar". Pitić, predsednik UO ,,Sosijete ženeral banke", svojevremeno je čak 15 godina pevao u različitim horovima.
Quote
Zanimljivo je da među osam članova UO nema nijednog glumca,
e pa hvala bogu da nema!
http://www.fcs.co.yu/app/Odluka%20-%20sufinansiranje%20dok,%20kratki,%20anim.pdf
Quote from: "crippled_avenger"http://www.fcs.co.yu/app/Odluka%.pdf
a što u ovom izviješću ne stoje datumi: kad je taj konkurs uopšte bio raspisan?
da sam znao za ovo, prijavio bih Onaj Jedan Projekat vezan za srpski horor film...
:cry: :x
Truba svira za Feliksa
KADA je stigla vest da je među četiri najbolja kompozitora filmske muzike u Evropi, Dejan Pejović već je uveliko radio dizajn zvuka za film "Čitulja za Eskobara". Upravo u tom poslu, kao i dogovaranju oko "rezanju" CD sa muzikom iz filma "Guča", za koju je nominovan za nagradu Feliks, nakratko smo u utorak prekinuli, potencijalnog laureata.
- Još ne mogu da verujem da sam se našao među takvim imenima kao što su Tom Tikver ("Parfem") Aleks Hefes ( "Poslednji škotski kralj") i Aleksandar Depl ("Kraljica") - kaže Pejović, dok istovremeno prati kadrove iz "Eskobara". - Pre skoro godinu dana na Berlinskom festivalu prikazan je film Dušana Milića "Guča", a publika je bila oduševljena muzikom. Ispratila me je ovacijama. Tada sam dao intervju i poznatom muzičkom magazinu "Cinema musica", a među prvima mi je na nominaciji čestitao, upravo glavni urednik ovog lista.
Dizajner, aranžer, ali pre svega kompozitor, koji se zvukom trube bavi već deceniju, kaže da je osim numera "Svilen konac" i "Pšeničica sitno seme" originalna muzika komponovana za "Guču". U Nemačkoj ovih dana izlazi i CD sa muzikom iz filma, a Pejović po dogovoru od pre dve godine, sprema svoj album i za italijansko tržište. U Americi je pre dve godine već osvojio dva prestižna priznanja meću kojima je i "Honorable mention". Radio je dizajn zvuka za "Anđele 3", za aktuelni film u domaćim bioskopima "Promeni me", a sarađivao je i sa Emirom Kusturicom.
- U Evropi, a i svetu, veliko je interesovanje za trubače, što potvrđuje i jedna od novih reklama za "koka-kolu" - kaže Pejović, koji tvrdi da je pored dosta trubačkih orkestara u Rumuniji, Bugarskoj, više nego prepoznatljiv zvuk iz Srbije, zahvaljujući Guči. - Žao mi je što se u Srbiji gubi pozicija filmskog kompozitora, već se ljudi angažuju stihijski, da bi se, eto, čula muzika u filmu.
Srpski film: od 18, samo dva bila duže od 7 dana u bioskopima
Poneka nagrada - nikakva uteha
Autor: Milan Vlajčić | 06.11.2007 - 06:00
U prvoj polovini jula, na našem Prvom nacionalnom filmskom festivalu (izgleda i poslednjem, jer su svi od njega oprali ruke, a neko i lovu), prikazano je 18 filmova nastalih između dva letnja termina. Uprkos očajnim prikazivačkim uslovima, što je poremetilo ozbiljnu percepciju godišnje proizvodnje, bila je to jedna od boljih sezona srpskog filma.
Ali, kad je početkom jeseni komisija za izbor našeg kandidata za nagradu Američke filmske akademije (,,Oskar") pogledala propozicije, ustanovila je da su u proteklih dvanaest meseci samo dva dela zadovoljila zahtev koji važi i za sve ostale: da budu sedam dana u zvaničnom bioskopskom repertoaru.
Više nije važno koga je ova komisija (o čijem sastavu nema javnih obaveštenja) odabrala. Kako je krenulo urušavanje naše distributerske mreže (samo u jednom danu je zimus prodato 14 beogradskih bioskopa u bescenje), pitanje je da li će sledeće jeseni biti nešto za izbor, osim nekoliko sapunica i populističkih slikovnica.
Urušavanje naše filmske proizvodnje i prikazivačke politike traje blizu dve decenije. A evo kako izgleda sumorna slika prelomljena kroz faze pripreme filma, postprodukcije i distribucije.
Pošto više nema ozbiljnih producentskih kuća (davno su nestale), kad se neko dočepa scenarija (najčešće reditelji sami pišu za sebe), napravi se producentska kuća i počinje lov na sponzore. Potom se pred komisijama za podršku novih filmskih projekata pri republičkom ministarstvu kulture ili sekretarijatu za kulturu Beograda pojavljuju prve radne verzije. Pošto sam bio član ovih komisija, znam da se, silom prilika, pravi redosled najboljih scenarija, od kojih će mnogi ostati pri takozvanoj prvoj ruci. Više nema mogućnosti da se prva verzija doradi (Skorseze je svoj najnoviji film nagrađen ,,Oskarom" snimio nakon dvanaeste verzije scenarija).
Počinje se sa snimanjem bez zatvorene finansijske konstrukcije, što će reći da se tokom snimanja jure novi sponzori, ponovo mole komisije da pomognu započeti projekat. I sada dolazi novi prelomni trenutak: kad se završi snimanje, filmska traka se razvija u obližnjim metropolama koje se zovu Budimpešta, Sofija, Zagreb, Lisabon, jer srpski film još nema svoju laboratoriju, niti uslove za modernu filmsku postprodukciju.
Na jednom ozbiljnom skupu sam predložio da se sva godišnja ulaganja u filmove sliju u nabavku moderne filmske laboratorije i studio za ozbiljnu postprodukciju. Gledali su me kao da sam pao sa Marsa. Ogromna sredstva odlaze u pomenute filmske centre koji su se obogatili na nama. Takvi smo mi Srbi, što reče Bata Živojinović filmskoj Štefici Cvek.
I kad film konačno valja prikazati domaćoj bioskopskoj publici, otkriva se ono što znamo od početka: izgubili smo bioskopsku mrežu, Beograd ima dva multipleks bioskopa, sa obavezama prema američkim distributerima, i još nekoliko dvorana bez dolbija i dostojne projekcije pa se onda čudimo ko je otvorio široka vrata za nabujalu uličnu i internet pirateriju. Potom, u svetskoj mreži filmskih festivala, kojih ima više od hiljadu, neki od naših boljih filmova nađu mesto u programu, ponekad padne i neka zvučna nagrada, kao slaba uteha.
I šta sad? Pouka je jasna. Valja učiniti ono što su uradili naši susedi, koji su do nedavna gledali u našu kinematografiju kao da je holivudska. A mi smo sve pozaboravljali što smo imali.
Premijerno prikazani filmovi u 2007. godini
,,Četvrti čovek" (Dejan Zečević)
,,Promeni me" (Milan Karadžić)
,,Princ od papira" (Marko Kostić)
,,Hadersfild" (Ivan Živković)
,,Belle Epoque" (Nikola Stojanović)
,,Peščanik" (Szabolcs Tolnai)
,,Agi i Ema" (Milutin Petrović)
,,Kenedi se ženi" (Želimir Žilnik)
,,Odbačen" (Miša Radivojević)
,,S.O.S. - Spasite naše duše" (Slobodan Šijan)
,,Crna zora" (Bojan Todorović, Bojan Ranđelović)
,,Made in Yugoslavia" (Miko Lazić)
,,Kako postati heroj" (Mladen Matičević)
,,Film Noire" (Srđa Penezić, Risto Topaloski)
,,Zavet" (Emir Kusturica)
,,Konji vrani" (Ljubiša Samardžić)
,,Klopka" (Srdan Golubović)
,,Crni Gruja i Kamen mudrosti" (Marko Marinković)
,,Hamlet, ciganski princ" (Aleksandar Rajković)
Izvor: Blic
čekaj, nije mi tačno jasan taj Vlajčićev predlog o laboratoriji i studiju za postprodukciju... nije to baš sasvim bez smisla, samo da dokučim šta je on u stvari predložio?
...jos jednom, ali sa vise detalja...
,,Blic" na snimanju filma ,,Biro za izgubljene stvari"
Priča o propaloj mladosti
Svetislav - Bata Prelić, autor filmova ,,Šećerna vodica", ,,Poltron", ,,Debeli i mršavi" i ,,Majstor i šampita", koji su obeležili domaću kinematografiju, trenutno snima novi film ,,Biro za izgubljene stvari". U ovom ostvarenju uglavnom igraju mlađi glumci, a film govori o izgubljenoj generaciji.
Reditelja i glumačku ekipu smo zatekli u jednom beogradskom, starom salonskom stanu, u kome je svaka soba u drugoj boji, na svakom zidu nalazi se mnoštvo umetničkih slika i starih fotografija, stari klavir u ćošku, parket koji škripi pri svakom koraku i tako otežava snimanje.
U zelenoj sobi Bata Prelić sedi na fotelji okružen mladim glumcima i statistima i daje im poslednja uputstva pred snimanje scene.
- Ovo je žurka, ponašajte se prirodno, kada se izgovaraju bezobrazne reči, slobodno se nasmejte, napravite atmosferu - priča, ustaje sa fotelje i odlazi na svoje mesto za monitorom, u drugoj sobi. Pre nego što se uključe kamere, čaše se pune voćnim sokovima, filmskim alkoholom. Svi na žurci prinuđeni su da slušaju glumca Andreja Šepetkovskog koji u ,,pripitom" stanju izgovara dugačak monolog o istoriji, o ubijanju i masturbiranju, o tome ko ima veći... Već u prvom pokušaju glumac je uverljiv.
- Svi likovi su vršnjaci i to su neki unuci komunizma, koji su odrastali u vreme ratova, zatim u vreme pokušaja stvaranje neke sekularne države i svi ti problemi utiču na čoveka tako što ga upućuju na egzistencionalne probleme i da ne obraća mnogo pažnje na duhovni sadržaj. Svi likovi zbog toga osećaju glad za metafizičkim, prihvataju se raznih poroka. Ja sam maltene ceo film pijan i osećam bunt koji je usmeren protiv društva. Taj lik je tragičan, jer ne uspeva da dođe do neke dublje spoznaje, bez obzira na svoju nadarenost i inteligenciju - kaže glumac Andrej Šepetkovski i dodaje da njemu nije bio problem da glumi mladića u alkoholisanom stanju.
- Imao sam već takvih glumačkih iskustava pa mislim da sam to dobro proučio - priča on kroz osmeh dok odlazi da ponovi scenu.
Kratku pauzu na snimanju iskoristili smo da porazgovaramo s rediteljem Batom Prelićem koji je poslednji film snimio pre sedamnaest godina.
- Nisam snimao jer je trebalo preživeti te devedesete, a ni ovih godina nije lako. Imao sam dva projekta, ali su oba propala, a imao sam i privatnih problema. Kada sam 2002. počeo da razmišljam da napravim film, bio je problem naći scenario i na kraju sam seo i napisao scenario i eto me nazad - kaže Prelić i dodaje da je teško naći sredstva da se snimi film.
- Sve što smo nakupili u filmu da ne bi izgledao sirotinjski je na prijateljskoj liniji. Ali, tako je bilo oduvek, tako sam snimio i ,,Šećernu vodicu". Ovaj film ne bi postojao bez koproducenata ,,Sineboksa" iz Novog Sada, ,,Fabrike" iz Pule i jedne manje firme iz Slovenije - objašnjava reditelj, koji kaže da film neće biti komercijalan.
- Nisam se opterećivao time, jer kod nas ionako bioskopi ne rade i potpuno je besmisleno praviti komercijalne filmove. Mislim da je realnije da publika vidi kvalitetan film. Televizija je preuzela tu boraniju od smeha, komedija i telenovela - priča Prelić.
Snimanje i u Istri
- ,,Biro za izgubljene stvari" govori o mladim, obrazovanim, urbanim ljudima koji su bili najhendikepiraniji proteklim vremenom i nisu imali detinjstvo. To je u suštini priča o izgubljenoj generaciji - objašnjava Prelić koji je scenario napisao uz pomoć Gorana Opačića, bivšeg ambasadora u Teheranu, a film je osim u Beogradu sniman u Istri, dok će jedan deo biti snimljen i u Turskoj. Uloge u filmu tumače: Miodrag Krivokapić, Jelena Ilić, Andrej Šepetkovski, Srđan Karanović...
Porodični Berlinski zid
"Agi i Ema", novi film Milutina Petrovića
Piše: Petar Jončić
Agi i Ema (2007)
Režija: Milutin Petrović
Uloge: Milena Dravić, Stefan Lazarević
Žanr: porodični
Tužna sudbina mladih reditelja u Srbiji podrazumeva njihovo dovijanje da nabave novac, uzaludno traženje sponzora, učestvovanje na raznim konkursima za stimulaciju filmskog stvaralaštva, na kojima se halapljivo bore i autori pred penzijom, ponekad profesori mlađoj konkurenciji, a čije ime u domaćem filmu već predstavlja brend. Iako se talenat za pronalaženje neophodnih sredstava za realizaciju debitantskog filma kod mladih autora znatno razvio u odnosu na generacije stasale osamdesetih, svaka pojava filma koji otkriva da se njegov reditelj dobro pomučio da ga napravi izaziva poštovanje. Reditelj Milutin Petrović se u ovo uklapa u svemu, osim u činjenici da više nije predstavnik mlađe generacije. S druge strane, on je tipična žrtva kreativnih osamdesetih, izgubljen u svom renesansnom talentu, nedovoljno sposoban da pobedi lične konflikte i smelo zakorači u apokaliptične devedesete.
Milutin Petrović je karijeru započeo na televiziji režirajući emisije o rok muzici, rok operetu Kreatori i kreature, uspešno šireći svoja umetnička preispitivanja kroz muziku grupe Heroji. Debitovao je dokumentarnim filmom Specijalno vaspitanje (1987), snimio sapunsku TV seriju Dome, slatki dome (1988) i TV film Telefonomanija (1987), a zatim, pokušavajući da stvori nezavisni film devedesetih, nestao iz sveta sedme umetnosti. Oglasio se posle više od decenije, pred oktobarske promene, u godini najveće depresije ali i najvećeg entuzijazma za umetnike osamdesetih. Njegov debitantski igrani film Zemlja istine, ljubavi i slobode (2000) jedan je od najboljih filmova eseja srpske kinematografije, dnevnička ispovest o devedesetim kroz podsvest, iluziju i san o Nedođiji. Dopunu te priče, doduše na nešto drugačiji način, Petrović ostvaruje u filmu Jug – jugoistok (2005), smelom psiho-trileru, omažu Hičkoku u kontekstu balkanskih geografskih koordinata.
Tako je Milutin Petrović stekao status srpskog Terija Gilijama, velikog pajtonovca koji se, da podsetimo, u čitavoj rediteljskoj karijeri bavio pitanjem da li je više ludaka u ludnici ili na slobodi, razvijajući tezu da su svetovi mentalno obolelih blagoslovena stanja, spas od surove stvarnosti. Poslednjim filmom Agi i Ema (roman Igora Kolarova) Petrović je samo potvrdio tu tezu, ovoga puta kroz vaspitnu, obrazovnu, idiličnu, i na prvom mestu bajkoliku sagu o dečaku koji se bori za svoje snove i starici koja ih se nikad nije odrekla.
Agi (Stefan Lazarević) je dečak koji nema srećno detinjstvo. Ratno vreme, toliko pogubno za odrastanje, zamenio je tranzicijski kontekst u kom su posao, zarada, krediti i uspešna karijera novi protivnici najmlađih. Agijevi roditelji nemaju vremena za svoje dete; stalno se sele zbog posla ne razmišljajući o posledicama. U svetu neprilagođenosti on pronalazi jedinog prijatelja, staricu Emu (Milena Dravić), izgubljenu u svom svetu, izolovanu od uticaja svakodnevice, ali zadovoljnu što je spasila dušu onda kad su je svi izgubili. Ema postaje Agijev anđeo čuvar, zamena za roditelje, srodna duša.
Ne krijući fascinaciju Egziperijevim Malim princom, Petrović nam saopštava da od dece možemo mnogo da naučimo. Ema ne potcenjuje svog sagovornika, razgovara s njim kao da je njen vršnjak, što Agi ceni. Milena Dravić je vešto uklopila svoju glumu kao profesionalac s dečijim i amaterskim nastupom Stefana Lazarevića. Oni su postali savršen filmski par koji osporava večnu opasku svakog filmskog kritičara da su filmovi o deci, delfinima i osobama ometenim u razvoju uvek patetični. Petrovićev film to svakako nije. Ali takođe nije ni remek-delo.
U filmu se povremeno oseća autorova nezainteresovanost za publiku, što pokreće pitanje da li se reditelj prema snimljenom materijalu ponašao kao Agijevi roditelji prema Agiju. Priča se na pojedinim mestima nepotrebno akcentuje, vređa inteligenciju gledalaca i otkriva dramaturšku aljkavost kad je u pitanju adaptacija istoimenog romana. Slabo napisani likovi roditelja (Ana Sofrenović i Dragan Mićanović) najveća su mana Agija i Eme. Slično je i s likom ujke (Nikola Đuričko), koji, poput papagaja, ponavlja iste komplimente na račun Agijevog odrastanja i veći deo filma spava na trosedu. Zašto je Petrović toliko puta insistirao na scenama koje iznova otkrivaju berlinski zid između roditelja i deteta? Zašto su glumci prihvatili uloge prepune opštih mesta? Paradoksalno je i to što se film Agi i Ema mnogo više obraća odraslima nego deci, a da li će ga mame i tate zaista pogledati, ili će deci pokazati put do bioskopa i pričekati ih ispred ili u nekom od obližnjih kafića, pokazaće starosna granica publike pošto film završi život u srpskim salama.
evo jednog hilerijus tumačenja Kustinog "Zaveta"... objavljeno u POlitici prošle nedelje...
Филм
Зликовци лете у земљу
Кустурица у ,,Завету" покушава да у прикривеној (многим, али јасним креативним слојевима) слици стварности заправо оцрта и разоткрије ту исту стварност. У овом антиномијском процесу крије се срж његове поетике
Сцена из филма ,,Завет"
ПОСТМОДЕРНА СРПСКА БАЈКА
После низа гломазних филмова у којима се наслућивала понекад можда и превелика амбиција и жеља за општом и несумњивом допадљивошћу и успехом, Кустурица је најновијим остварењем успео да оствари јединствену уметничку целину, кохерентан и јасан, провокативан филм којим се на известан начин овај значајан редитељ враћа на ниво својих најбољих остварења, али сада са једним новим искуством.
Радећи по једноставној причи Радована Марковића, Кустурица и Ранко Божић су направили сложен и богат сценарио који плени експресивношћу. Деда Живојин, осетивши да му се ближи смрт, шаље свог унука у град. Дечак Цане има завет да прода краву, купи икону за цркву коју деда обнавља, као и да нађе себи жену (ако је могуће) и купи нешто за успомену. Међутим, доласком у град све се компликује... Паралелно се граде две љубавне приче, у селу између деде и учитељице Босе и у граду између Цанета и Јасне. Упркос многим зликовачким наумима, љубав у хепиенду тријумфује пред олтаром сеоске цркве.
Ишчашена визура
Постоји у сложеном стваралачком поступку овог редитеља једна ишчашена визура света која многе тумаче Кустуричиног дела збуњује или одбија. У овом филму она се исказује у пуној мери. Реч је, заправо, о стваралачкој самосвести и једној посебној врсти слободе коју је редитељ доделио сам себи. То је у рецепцији Кустуричиног стваралаштва камен спотицања за многе. Углавном се очекују већ виђене ствари, при том оно што је најважније, а то је редитељева племенита намера која се види у сваком кадру филма, углавном се превиђа. Племенита намера надомешта сваки стварни или тобожњи недостатак филма, она гледаоца привлачи да у филму учествује до краја, то јест да му се препусти са поверењем.
С друге стране, Кустурица је филм компоновао као фугу и, дословно, као бекство од стварности у бајку. Компатибилност задатог и датог у овом филму је, за разлику од претходна два филма, остварена у највећој могућој мери, и то чини успех редитељског наума у грађењу ове постмодерне српске бајке.
Ту је и особен Кустуричин хумор, чуд(ес)на мешавина хумора, бурлеске, слепстика, гротеске, у барокном, пренатрпаном покретима и геговима, динамичном кадру, који се заиста представља као јединствен редитељски рукопис у свету филма.
Стрипизација и хумор
Кустурица жели своје јунаке да одведе до потпуног онеобичења, он их максимално ,,стрипизује", свесно иронишући сопствени жанр. Тиме као да хоће да каже да је данашњицу немогуће посматрати на озбиљан начин, јер само зло је такво да се са њиме треба играти; као у стрипу, где постоје позитивни и негативни јунаци, којима помоћу комичног у вишем смислу редитељ даје дубљи садржај и оквир.
Такође, својствено наивном сликару, Кустурицу занима само ангажовање унутар кадра, причање приче. Редитељ је приповедач гротескног, комичног, ефектног. Њега занима афектација кинестетичног, експресивност покрета и гега. Он такође покушава да у прикривеној (многим, али јасним креативним слојевима) слици стварности заправо оцрта и разоткрије ту исту стварност. У овом антиномијском процесу крије се срж поетике овог редитеља, заправо његов иронијски однос и према стварности и према себи самом, па и уметности као таквој, а у жељи да се одржи један озбиљан и одговоран став према свету у коме живимо, да се нађе излаз, и, у крајњој инстанци, определи за Истину.
Наизглед узгредне опаске актера у филму само су оквир који служи за бритко иронисање ,,законитости" које владају у свету данашњег капитала, али и једну истинску феноменологију зла. Редитељ, попут сваког озбиљног аутора, напросто ,,изумева" аутентичан поступак разоткривања ,,стварности". Одатле нескривени примитивизам појединих ликова, или једна помало опора критика друштва и народа, а у исто време позивање на реалан историјски фон који одзвања у позадини дешавања. Као када у једном тренутку протагониста-негативац, газда Марко, са подсмехом, каже како је омиљена навика код Срба да воле да се суде и на тај начин решавају своје размирице.
Како уштројити бика
Једна од главних теза у филму је да треба уштројити бика. Ко је бик и кога треба уштројити? До краја филма се даје одговор на то питање. Бик је заправо преварантски, лицемерни, притворни, криминални, и сваке врсте рушилачки слој и сој у нашем народу, а у ширем смислу – зло уопште. А онај ко треба да уштроји тог бика је невини, неискварени сељак у лику једног дечака, чија је рука ,,лака"? Поиграва ли се аутор, помало, овде, са још једним, овога пута националним, етичко-политичким стереотипом, штавише препознатљивом подлогом нашег историјског популизма?
Доследно је спроведена метафора о израбљивању и проституцији, од животиња које модерни мафијашки босови (да не кажемо тајкуни) преферирају, до људи, од Јаснине мајке (коју одлично игра натуршчик Косанка Ђекић), до саме Јасне (изванредна српска Лив Тајлер, Марија Петронијевић), чију девичанску лепоту и девојаштво Кустурица посебно наглашава, чувајући је од било какве обнажености изузев у сценама када она треба да буде искоришћена као роб(а). Тако је смисао једног симбола, баналног и приземног, често у служби комичног и гротескног, уздигнут до универзалног.
Стрибор Кустурица је поред изванредне улоге (старији Кривокапић) и аутор музике. Сарадња оца и сина уродила је плодом и у филму имамо низ разноврсних квалитетних музичких тема, преко народних, етно-звукова до оригинално компонованих делова који битно помажу уравнотеженом и добром темпу филма.
Остваривши можда једну од својих најимпозантнијих улога, Мики Манојловић је бриљантан у свакој појави. У улози Марка његов карактерни нуклеус изнедрио је концентрисану, беспрекорно тачну појаву карикатуралног никоговића.
Треба, међутим, указати и на неке недостатке у редитељском поступку. Има примера неодговарајућег коришћења (цитирања) извесних детаља из филмских ремек-дела, помереног контекста у коме се налазе. Тако је онтолошка слика звона сведена код Кустурице на мелодрамску основицу главних ликова деде и Босе или Цанета и Јасне.
Централна метафора Кустуричиног поетског света је свадба. Слика свадбе која се на завршетку филма, пре саме кулминације, сусреће са погребном поворком, натегнута је и спорна. Цела сцена је снимљена у ,,дионизијском" маниру, снажно, са јаким покретима камере, што има своје оправдање, али уз утисак недоречености. Има и понекад неумесних или недовољно успелих гегова као и, недовољно функционалне, шале ,,ради шале". Оно што би могло да се схвати као глумачка погрешка, поприма извесну драж наивности, па чак и то, парадоксално, доприноси оном квалитету који се може сматрати за врлину филма. Све тезе које је редитељ на почетку дао, остварене су, спроведене су до краја, тако да у овом филму нема сувишних, непотребних сцена, недоречених, започетих па недовршених идеја.
Село, парадигма Србије
Околни свет ,,јунака" (добрано лоциран на адресу наше отаџбине) показује се као место пуно замки. Нарочито село узето као парадигма за Србију претвара се у поприште свакаквих изненађења (,,Србија је велика тајна"). Земља се код Кустурице отвара и гута до пола или потпуно све који су склони злу, или су до извесне мере огрезли у њему. ,,Силе зла" у последњој сцени бивају торпедоване са врха цркве, чији кров се отвара и модификује у оружану снагу. То је једна помало претранспарентна симболика која, међутим, кореспондира ауторовој непренаглашеној високој естетизацији.
Јер, Кустуричин ,,свет" је карневализација света. То је карневалска, циркузантска уметност (артизам), и он се не либи да отворено призна да је забављач, али забављач који има шта да каже, и жели то да каже, али изнад свега жели да нам подари једну посебну веру у живот, веру у снагу оптимизма, супериорност добра, којом он у свом свету суверено влада. Зато филм ,,Завет" плени светлошћу и лепотом.
edit: napisao Милорад Ђокић, tako da i za Politiku može svako... u srbiji, u stvari, za sve može svako. :?:
Pazi, kapiram da je trebalo kopati da se nađe neko ko će rečnikom Kulturnog dodatka napisati kako je ZAVET vaistinu značajan film. Mislim, ja volim ZAVET ali iz potpuno drugih razloga, ZAVET je Kustin HUDSON HAWK u suštini.
ha ha, koja je ovo nebuloza:
"Племенита намера надомешта сваки стварни или тобожњи недостатак филма, она гледаоца привлачи да у филму учествује до краја, то јест да му се препусти са поверењем."
=drugim rečima, ovaj car nam kaže: 'zbog onoga što je autor HTEO – a nebitno je da li je i koliko to umeo – mi treba da mu se prepustimo skroz i bez ostatka!'
koji imbecil!
sviđa mi se i ova "слободa коју је редитељ доделио сам себи."
"Кустурица је филм компоновао као фугу"
=oćeš reći da se kusta ufugao?
(ne znam koliko je potonji idiom rasprostranjen i svima-razumljiv, ali meni je to apsolutno omiljeni izraz za 'tihog ubicu', odnosno nečujni ali tim smrtonosniji prdež, šire poznat kroz glagov 'puvati', tj. oblik 'upuvao se'.)
"Компатибилност задатог и датог"
=wtf?!!
ko mu je uopšte bilo šta mogao da zada, kad je čovek sam sebi dodelio neograničenu slobodu?
"свесно иронишући сопствени жанр"
=pitam se koji je to polazni žanr, koji se potom ironizuje.
"само зло је такво да се са њиме треба играти"
=ova tvrdnja bi nekog sklonog teorijama zavere mogla navesti na pomisao da je autor texta zapravo makijavelistički sledbenik sila zla koji svesno i zlobno plasira ovakve tvrdnje u svom textu kako bi vrbovao nove sledbenike (a la: 'dođite, deco, da se malo poigramo Zlom...')
"приповедач ... ефектног"
WOW!
"афектација кинестетичног"
SJAJNO!
"иронијски однос и према стварности и према себи самом, па и уметности као таквој, а у жељи да се одржи један озбиљан и одговоран став према свету у коме живимо"
=znači, čovek ironizuje sopstvenu umetnost kako bi zadržao njenu ozbiljnost? hmmm, ili je ovo neka vrlo duboka mudrost, ili totalna besmislica.
"А онај ко треба да уштроји тог бика је невини, неискварени сељак у лику једног дечака, чија је рука ,,лака"?"
=autor mora da je bio inspirisan III delom SOUTH PARK 'imagination-land sucking balls' trilogije, u kojoj nevini baters postaje ključ u borbi za štrojenje zla!
"карактерни нуклеус"!
=PRICELESS!!!
"лоциран на адресу наше отаџбине"
=lociran... na adresu...???
,,Србија је велика тајна"
=čujem da je šešelj juče ovu frazu citirao u svojoj odbrani!
"помало претранспарентна симболика која, међутим, кореспондира ауторовој непренаглашеној високој естетизацији"
=da citiram pajkićevu reakciju na jedan bekijev scenario: 'kolega, pa vi ste imbecil!'
:D :D :D
nego, ne znam da li ima neke tajne vjeze između te dve pojave, ali možda srpski film ide na bolje - ovaj topik ima 33 strane
na ovom forumu, a i inače, uvek su cvetali topici sa pljuvanjem i kenjanjem i svađanjem: što je povod omraženiji, to više postova ima.
za referencu, pogledaj topike o genijima poput npr. ričarda stenlija, da vidiš koliko tu postova/stranica ima.
dakle, srpski film, such as it is today, više je nego zahvalan za podsmeh i pljuvanje, te zato...
Paskaljević snima "Medeni mesec", prvi srpsko-albanski film
Autor: Beta | 12.11.2007 - 08:35
Srpski režiser Goran Paskaljević najavio je juče u Rimu snimanje novog filma pod nazivom "Medeni mesec", prvu srpsko-albansku koprodukciju.
Paskaljević, koji gostuje na filmskom festivalu Medfilm u Rimu, gde je sinoć prikazano njegovo poslednje ostvarenje "Optimisti", ocenio je da će zbog svog novog projekta "ponovo biti nazvan velikim izdajnikom", prenela je agencija Ansa.
On je dodao da mu je inspiracija za svih njegovih 14 filmova bila Srbija. "Moja dužnost jeste da, kao umetnik, kritikujem i govorim o onome što se događa s mojim narodom", rekao je Paskaljević.
Quote from: "Zika Kisobranac"Paskaljević snima "Medeni mesec", prvi srpsko-albanski film
a b92 pacijenti, uvek urbani i proevropsko-demokratski, te istančanog ukusa, reaguju:
Bravo gospodine Paskaljevicu, najzad da neko pocne da razmislja i o tome
kako cemo sa komsijama da zivimo, a ne kako da se koljemo. A takvu osobu samo mrznjom zaslepljeni bolidi mogu nazvati izdajnikom umesto patriotom.
(Film kao diplomatija, 12. novembar 2007 13:19)
Iskreno, jedva cekam da vidim novi Paskaljevicev film. To je
uistinu sjajan reziser i svaki njegov film je malo remek-delo. Samo napred!
(nena, 12. novembar 2007 13:58)
qpuke
...a LJUBIŠA SAMARDŽIĆ posle BLEDOG MESECA najavio i svoj novi poduhvat - remake 41 godinu starog ŠTIĆENIKA po pisaniju Jovana Ćirilova u kom je najpoznatiji Niškobanjac glumio kraj prekrasne Špele Rozin...
http://www.imdb.com/title/tt0181028/
... ni deca crvene burzoazije ne sede skrstenih ruku jer...
Baljak sprema film ,,Plavi voz"
Priča o danima kad je Tito umro
Režiser Janko Baljak na proleće sledeće godine počinje sa snimanjem filma ,,Plavi voz", tinejdžerske komedije smeštene u vreme Titove smrti u kojoj će glumiti samo debitanti, a na RTS-u će 18. novembra premijerno biti prikazan njegov film ,,Tegla puna vazduha" koji je sniman u kolubarskim rudnicima.
- ,,Plavi voz" je moj stari tekst koji je konačno zaživeo. Snimanje bi trebalo da počne u maju sledeće godine, prikupili smo deo sredstava, a trenutno smo u pregovorima sa producentima iz Hrvatske, Slovenije i Makedonije. Pokušavamo da zainteresujemo što više ljudi, jer smatram da će ovaj film biti veoma zanimljiv za gledaoce iz zemalja bivše Jugoslavije. ,,Plavi voz" je tinejdžerska komedija sa političkom crtom - dešava se u maju 1980. u razredu beogradskih maturanata i pokriva period od sedam dana nakon Titove smrti. Taj period nije dovoljno obrađen u našoj kinematografiji - rekao je za ,,Blic" Janko Baljak.
Po njegovim rečima, u filmu će glumiti isključivo debitanti, neće biti poznatih glumaca, a uskoro će širom Srbije biti organizovani veliki kastinzi. Takođe, Baljak je režirao i film ,,Tegla puna vazduha" koji će premijerno biti prikazan 18. novembra na RTS-u. Glavne uloge tumače Branislav Trifunović, Nada Šargin, Mirjana Karanović, Slobodan Ćustić, Ivan Jeftović i mnogi drugi.
- Film je sniman u kopu B kolubarskih rudnika i bavi se životnim problemima rudara u ugljenokopu. Scenario je napisala Milica Novković na osnovu svog teksta koji je stajao u fioci 20 godina. Sada je radnja smeštena u leto 2000. godine uoči petooktkobarskih promena, a tekst je samo malo adaptiran, što govori da se u prethodnih 20 godina malo toga promenilo u životu rudara, oni i danas imaju iste probleme k'o i ranije. Film se razlikuje od onoga što je poslednjih godina emitovano na državnoj televiziji. Nadam se da će ubuduće biti više autorskih filmova jer dramski program RTS-a je izgubio identitet - pa, nije sve Pavić - zaključio je Baljak.
Svi pričaju da je taj PLAVI VOZ dobar scenario.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
Baljak sprema film ,,Plavi voz"
Priča o danima kad je Tito umro
najzad jedna DOBRA tinejdžerska komendija!!! :!:
Pazi, nostalgični tonovi su jedna od snažnih linija u istoriji teen komedije i uopšte filmova o mladima. Konačno, i sam ANIMAL HOUSE je smešten u prošlost.
,,BIRO ZA IZGUBLJENE STVARI"
Režija i scenario: Svetislav – Bata Prelić
Producent filma: Svetislav-Bata Prelić
Producent filma : «Vizura production» iz Beograda.
Koproducenti : «Sinebox» iz Novog Sada i «Fabrika» iz Pule.
Direktor fotografije: Aleksandar Ivančević
Scenograf: Zorica Čobanović
Kostimograf Jelena Petrović
Glavne uloge u filmu tumače : Miodrag Krivokapić, Jelena Ilić, Andrej Šepetkovski, Bojan Lazarov, Siniša Ubović, Boba Latinović, Srdjan Karanović... Kasting je interesantan po tome što su uloge dobili glumci koji su uglavnom iz iste generacije i koji su se svojim talentom već afirmisali, iako su neki od njih možda manje poznati široj publici.
7. oktobra 2007. u Istri je počelo snimanje igranog filma «Biro za izgubljene stvari», a nastavlja se u Beogradu, gde se pretežno i dešava radnja filma.
Bata Prelić je poznat kao reditelj kultnog filma «Šećerna vodica» koji i sada, posle punih 23 godina (1984.), pleni publiku. Pored «Šećerne vodice», Bata Prelić je režirao : «Debeli i mršavi», «Majstor i šampita» i «Poltron».
«Biro za izgubljene stvari» je autorski film koji se bavi problemima urbanih, fakultetski obrazovanim mladim ljudima, starosti izmedju 27 i 35 godina. Svako od junaka filma je u potrazi, ne samo za svojim punim identitetom, nego i za izgubljenim vremenom, izgubljenim nadama, željama, veri u budućnost, oni su u potrazi za ljubavlju, kreativnošću, mogućnosti da stvore neki novi, svoj svet... Oni su svesni koliko je njihova generacija izgubila u prethodnom vremenu, ali ih to ne sprečava da traže i nadju odgovore na niz pitanja koja su im tako surovo nametnuta. Otud u filmu preovladjuju vedri i optimistični tonovi.
Završetak snimanja se očekuje do 10-og novembra, a premijera filma je planirana za početak februara meseca 2008-me.
Mladi režiser Stevan Filipović snima film ,,Šišanje"
Priča o životu navijača
Mladi reditelj Stevan Filipović, čiji je prvi film ,,Šejtanov ratnik" u produkciji ,,Hipnopolis filma" naišao na dobar prijem publike i stručne javnosti, sprema svoj drugi film. ,,Šišanje" je priča o mladom i perspektivnom čoveku koji upada u zamku zle ideologije neonacizma - postaje navijač fudbalskog tima Radnik, čiji su fanovi skinhedsi. Glavnu ulogu u filmu tumačiće mladi Nikola Rakočević, a igraju i Viktor Savić, Nikola Kojo, Nataša Šolak...
Snimljen je i takozvani tizer, neka vrsta video-preporuke za ovaj film, koji je publika mogla da vidi na velikom platnu Centra ,,Sava" pred premijeru filma ,,Četvrti čovek". Uz reditelja Stevana Filipovića, priču o obračunima bandi navijača u beogradskom naselju Voždovac, potpisuju Nataša Vranješ, Dimitrije Vojinov i Staša Koprivica (ćerka poznatog dramskog pisca Stevana Koprivice). Film ,,Šišanje" biće realizovan u nekoliko etapa. U prvoj etapi koja je do sada snimljena, glavne uloge tumače Nikola Rakočević, Viktor Savić, Nikola Kojo i Nataša Šolak. Reditelj Stevan Filipović planira da drugi deo snimanja okonča u maju mesecu naredne godine.
- Radi se o uzbudljivom akcionom filmu o obračunima navijačkih bandi u Beogradu, koje sam radio po uzoru na slavne američke filmove ,,Američka istorija" i ,,Fajt klub" (u kojima su se proslavili glumci Edvard Norton i Bred Pit). U pitanju su navijači izmišljenog kluba Radnik koji imaju svoje fanatično odane navijače, mahom skinhede koji imaju posebnu filozofiju života. Za sada sam zadovoljan saradnjom sa glumcima, a posebno sam srećan što po prvi put sarađujem sa jednim od naših najboljih filmskih glumaca Nikolom Kojom - kaže Filipović i dodaje: ,,Film ne veliča neonacističke ideje već pokazuje kako lako mlad čovek padne u mrežu opasnih ideologija".
Ono što smo mogli da vidimo u tizeru zaista izgleda zanimljivo - vojnički kratko ošišani momci, obučeni po nepisanom pravilu skindhed dizajniranog kulta u garderobu iz ,,Army Shopa", koji uključuje martinke i kratku jaknu, jure se i mlate sa policijom.
,,Šišanje" ima žanrovski veoma jasno koncipiranu priču. Mladi matematičar Novica koga glumi vunderkind Nikola Rakočević (najmlađi diplomac u istoriji FDU) prosto biva očaran ideologijom skinheda i upada u svet navijača Radnika koje predvodi harizmatični Relja (glumi ga Viktor Savić). Nikola pokušava da napreduje i da preuzme ulogu lidera među navijačima. Glavnog ideologa ultradesničarske skinheds filozofije koja uključuje rasizam, nasilje i navijačko divljanje, trebalo bi da glumi Predrag Ejdus. Nikola Kojo i Nataša Šolak su inspektorski tim koji policija šalje da obuzda opasne mlade momke.
Hm, ovo može biti nešto što će privući nekonvencionalnu bioskopsku publiku i steći status kultnog filma ako se dobro realizuje. Dobra ideja (liči na kriplovo maslo), ali sumnjam u izvedbu.
Mislim da će u svakom slučaju biti nešto potpuno neočekivano za našu kinematografiju. Materijali koje sam do sada video me ispunjavaju posebnim spokojem.
A jeste tražili dozvolu od United forcea za tu parodiju na njihov račun?
U stvari,nije mi jasno-hoće li to biti tinejdžerska komedija u fazonu Anđela 2/3 ili ozbiljan film sa popularnom pc porukom-"fašizam je najveći problem Srbije".
Ako je ovo drugo i ako je Filipoviću uzor bio jedan od najglupljih filmova ikada American history X,onda ova najava ne obećava ništa dobro.U tom slučaju i ideja da Jevrej Ejdus glumi naci ideologa gubi smisao jer taj čovek ima čak i lice poput karikatura Jevreja sa nacističkih plakata iz 2.svetkog rata.
A tek Viktor Savić kao vođa skinheda-urnebesno.
A bez prominent insajdera iz samog NS pokreta teško je verovati da ste o ovoj temi uspeli da napišete uverljiv scenario samo na osnovu tv izveštaja i poseta internet sajtovima.
Ja sam mislio da će ipak biti snimljen Šejtan 2 jer je u tom simpatičnom filmu bilo toliko neiskorišćenog potencijala da prosto vapi za nastavkom.
Kako god,ako će Filipović u Šišanju da vrati predivnu Natašu Šolak na veliko platno onda će svi eventualni propusti tog ostvarenja biti potpuno nevažni.
QuoteKako god,ako će Filipović u Šišanju da vrati predivnu Natašu Šolak na veliko platno onda će svi eventualni propusti tog ostvarenja biti potpuno nevažni.
Ali da li će pokazati grudi? Teško, ipak Stevo nije Kusta :evil:
(Baj d vej, fudbalski klub Radnik POSTOJI, mada su scenaristi vjerovatno ciljali na navijače Rada. Baš me zanima šta bi Lurd reko na ovo.)
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Glavnog ideologa ultradesničarske skinheds filozofije koja uključuje rasizam, nasilje i navijačko divljanje, trebalo bi da glumi Predrag Ejdus.
Ovaj besmisleni kliše me ispunjava posebnim nespokojem. Stacy Keach je u AHX-u igrao lik koji je baziran na pokojnom Williamu Pierceu, ali je preneti to u naše okruženje na nivou onih priča o nekakvim ostarelim vođama sekti koji iz senke vuku sve konce i zaluđuju dečurliju. Mislim, stvarno... glavni ideolog. Da je iko makar malo čitao o MO-u grupe koja bi se u ovom slučaju mogla uzeti kao osnova za gradnju neke filmske priče - Combat 18 (spoj NS ideologije, subkulture i fudbalskog huliganizma), znao bi da oni gaje model koji zovu leaderless resistance. Plašim se da će ocvali vođa fudbalskih huligana sa (pretpostavljam) Hiterovom slikom na zidu biti... kako mali Đokica zamišlja...
Johne, da li ti zaista misliš da mi apsolutno ništa ne znamo?
Jasno mi je da tema filma prosto vapi za nerdovskom histerijom i uzvikivanjem "You've got your facts wrong!" i beskrajnim uživanjem u tome što neko nešto ne zna, kako je naivan, kako je budala, kako imaš čemu da ga naučiš, ali u konkretnom slučaju ŠIŠANJA to neće biti tako.
Naravno da on nije "lider" u pravom smislu, on je popularizator nacističke ideologije, ne postoji sektašenje, ne postoje zle stare vođe koje manipulišu decom, i ovi koje mi imamo u filmu su prilično inspirisani stvarnim ljudima iz našeg miljea i ljudi koji ga poznaju će moći da prepoznaju ko je ko tu stvarno.
Naravno da smo imali insajdere u takvim pokretima, naravno da smo se konsultovali sa živim ljudima.
Ejdus uopšte neće ličiti na Piercea, Metzgera i slične momke, niti na Stacyja iz AMERICAN HISTORY X. Imaće vrlo jasan srpski uzor.
Ali, s druge strane, ne očekujte ni da će to sad biti istorijski dokument. Ovo će biti pre svega film, i ako postoji nešto što je bolje u dramaturškom smislu uvek će imati prednost nad dokumentom. Mislim da se i Steva i ja i ostatak ekipe oko toga slažemo.
Što se žanrovskog okvira tiče, ovo neće biti komedija, mada će film biti zabavan i vispren. Mislim da istinitost Stevinih filmova proističe iz izvesne hiperbole sa kojom se on na filmu izražava, i koja ga na neki način čini autorom, a pošto ne volim da uzimam strane filmove za uzor, recimo da je ŠIŠANJE najbliže RANAMA. Ni u RANAMA nije sad sve baš bilo konkretno tako kako je prikazano, ali unutar toga se vidi neki jasan autorski stav i neka autorska istinitost u pogledu na dešavanja.
Pošto se plašim da se koristim etiketom "trilera" pošto posle KLOPKE nemamo baš sreće sa tom žanrovskom odrednicom, rekao bih da je ovo jedan repertoarski film.
Uostalom, Žika je čitao scenario, on to može objektivnije da kaže...
Što se grudi tiče, ja mislim da će ih biti!
Deluje ocigledno da ce Natasin lik imati seksualne odnose sa nekim od skinasa.
DušMan je stari fetišista, nije mu dovoljno da Nataša Šolak ima seksualne odnose sa običnim svetom već to moraju biti glatko izbrijane patriote.
Imigranti u Njujorku
DIRLJIVA, imigrantska, ali i ljubavna priča filma "Tamo i ovde", reditelja Darka Lungulova, odvija se na evropskom i američkom kontinentu. Prvi deo je nedavno snimljen na njujorškim lokacijama - Menhetnu, Brodveju, Kvinsu, Long Ajlendu. Nastavak snimanja predviđen je na proleće sledeće godine, u Beogradu. Reditelj je ujedno pisac scenarija, nagrađenog na međunarodnom festivalu u Solunu.
- Scenario za ovaj film sam pisao pune tri godine - kaže Darko. - Mnogi detalji filma su autobiografski, jer sam i sam jedno vreme vozio kombi, razvozio i nosio nameštaj. Mislim da je mnogo bitno za scenario što ima kvalitet istinitog, doživljenog, s dozom fikcije.
U filmu se prepliću dve priče: beogradskog izbeglice Branka (Branislav Trifunović) u Njujorku, koji radi kao "čovek sa kombijem". Branko pokušava da dovede svoju devojku Ivanu (Jelena Mrđa). Zato šalje svog njujorškog poznanika Roberta (Dejvid Torton) u Beograd da se oženi s Ivanom kako bi dobila zelenu kartu. Robert odseda kod Brankove majke Olge (Mirjana Karanović), s kojom doživljava ljubavnu avanturu. Do razlaza dolazi onog trenutka kad Olga sazna da joj je sin uhapšen.
Reditelj i scenarista kaže da je dugo tražio glumca koji bi tumačio lik Roberta.
- Proletos sam proveo dva meseca u Njujorku, radeći samo na tome - kaže Darko. - Zahvaljujući Vladanu Nikoliću, našem producentu, došao sam u kontakt sa legendarnim njujorškim producentom nezavisnih filmova Džimijem Starkom (producent kultnih filmova Džima Džarmuša). Njemu se scenario svideo i uputio me je na nekoliko izvanrednih njujorških glumaca koje je on smatrao odgovarajućim za tu ulogu. Sa svakim od njih sam se našao lično i odgledao njihove filmove. Na kraju je izbor pao na Dejvida Torntona, fantastičnog glumca koji je radio sa Džonom Travoltom, Denzelom Vošingtonom i drugim holivudskim velikanima. Na snimanju u Njujorku se dokazalo da je apsolutno pravi izbor za lik Roberta!
Poseban doprinos filmu dala je i saradnja s legendarnom
pop-zvezdom i glumicom Sindi Loper, koja ne samo da glumi Robertovu bivšu devojku već je, inspirisana scenarijem, komponovala i pisala tekst za pesmu koja se nalazi na njenom novom albumu. Inače, Sindi ovaj album promoviše na Ibici.
- Dejvid i Sindi su svoje zajedničke scene u filmu sjajno odigrali, čak su i nadgradili ono što sam im zadao – kaže Darko. - Bilo je vrlo lako raditi sa Sindi, koja je, iako uživa status legende, predano radila i vrlo nadahnuto odigrala ulogu, a čak je dodala liku snažnu emotivnu dimenziju. Dejvid i Sindi su vrlo topli i duhoviti ljudi, i tokom snimanja svi smo se divno družili. Mnogo smo razgovarali i o predstojećem snimanju, gde će Dejvid glumiti s Mirjanom Karanović, kao i o dolasku Sindi Loper u Beograd da održi koncert.
Quote from: "crippled_avenger"DušMan je stari fetišista, nije mu dovoljno da Nataša Šolak ima seksualne odnose sa običnim svetom već to moraju biti glatko izbrijane patriote.
Ma daj... ona je pandurka koja treba da "obuzda opasne mlade momke". To tako vristi
seks sa glavnim junakom. Ili barem grupno silovanje.
Da sam fetišista, jesam... ko nije?
QuoteAli, s druge strane, ne očekujte ni da će to sad biti istorijski dokument. Ovo će biti pre svega film, i ako postoji nešto što je bolje u dramaturškom smislu uvek će imati prednost nad dokumentom. Mislim da se i Steva i ja i ostatak ekipe oko toga slažemo.
Amin! To bi valjda trebalo da je creed koji se podrazumijeva.
Steva je suviše homofoban za grupno silovanje na filmu mada sam ja na tome insistirao.
Inače kad je reč o reakciji ljudi koji su, uslovno rečeno, junaci ovog filma, mislim da su savremeni skinsi mnogo drugačiji od nekih stereotipnih pogleda na pokrete tog tipa, a naročito u odnosu na izvorne naciste koji su i uspeli da preuzmu vlast u nemačkoj. U to ime evo jednog citata Slavoja Žižeka koji me uverava da će sve proći u najboljem redu i da će im film biti zanimljiv:
One encounters the same impossible position of enunciation in contemporary postmodern racism. We all remember one of the highlights of Bernstein's West Side Story, "Officer Krupke," the song in which the delinquents provide the amazed policeman with the socio-psychological explanation of their attitude: they are victims of disadvantageous social circumstances and unfavorable family relations. When asked about the reasons for their violence against foreigners, neo-Nazi skinheads in Germany tend to give the same answers: they suddenly start to talk like social workers, sociologists and social psychologists, quoting diminished social mobility, rising insecurity, the disintegration of paternal authority, etc. The same goes even for Zhirinovsky: in interviews to the "enlightened" Western press, he also speaks the language of pop-sociologists and psychologists. That is to say, there are two main pop-scientific cliches about the rise of populist demagogues: they feed on the frustrations of ordinary people at the economic crisis, and social insecurity; the populist totalitarian leader is a distorted personality who, by means of his aggressivity, abreacts the traumatic personal past, the lack of genuine parental love and support in his childhood — the very two reasons quoted by Zhirinovsky when he is asked to explain his success: "If there were a healthy economy and security for the people, I would lose all the votes I have."; "It seems to have been my fate that I never experienced real love or friendship." This is what Lacan had in mind when he claimed that "there is no metalanguage": what Zhirinovsky or skinheads assert is a lie even if, or rather precisely insofar as, it is factually true — their assertions are belied by their very position of enunciation, i.e. by the neutral, disengaged position from which the victim is able to tell the objective truth about itself. And it is easy to imagine a more theoretically updated version of such a false attitude — a racist, for example, who claims he is not the true author of his violent verbal outbursts against the African-Americans or Jews or Arabs: the charges against him presuppose traditional metaphysical notions which have to be deconstructed; in his performative utterance, which by itself perpetrated an act of violence, he was merely referring to, quoting, drawing from the historically available stock of insults, so that the entire historical tradition, not himself, must be put to trial; the very notion that there exists a self-identical responsible subject who can be held accountable for racist outbursts is an illusion already denounced by Nietzsche who proved that the deed or rather the doing is original, and that the "doer" behind the doing is a symbolic fiction, a metaphysical hypostasis, etc.
Mislim da je American History X dobar uzor (i prilično dobar film), ali ako ostane samo na tome - kao inspiracija za jednu autentičnu domaću priču. Lično, imam velike negativne predrasude prema čitavoj navijačkoj populaciji i gađenje spram skinhed pokreta (u svim varijantama i varijacijama); ako se malo napregnem mislim da mogu da ih shvatim, ali što dalje od mene, hvala lepo. Međutim, i pored toga me prilično zanima da pogledam film koji bi u centru jednog takvog miljea imao dovoljno zanimljive i autentične likove, a nadam se da će Šišanje biti takav film i da će se izbeći insistiranje na opštim mestima srpske svakodnevice (inače, velika boljka srpskog filma, posebno drama).
Češka služba pratila Kusturicu
Režiser Emir Kusturica je u vreme dok je bio student režije u Pragu bio meta češke tajne službe, otkrili su nedavno srpskim narodnim poslanicima rukovodioci Registra predmeta bivše tajne službe u Pragu.
Češki tajni agenti su se pozabavili Kusturicom prateći Ljubomira Rajnvajna, profesora novinarstva i dugogodišnjeg dopisnika Tanjuga iz Praga i Varšave, vidi se iz dosijea iz 1974. godine.
Praćenje je počelo 16. septembra 1974. po naređenju Jaroslava Hrbačeka, načelnika specijalnog odeljenja. Plod njihovog rada je dosije od 39 stranica koji ima šifru ,,Jadran".
Prvog dana, koristeći fotoaparate i drugu tehniku, oni su pratili Rajnvajna u stopu: od Porubežne br. 29, gde je bilo sedište dopisništva, pa do restorana ,,Flora", u kojem je večerao sa suprugom.
Sledećeg dana operacija ,,Jadran" odvijala se u tri smene, od 6 do 20 časova, a u njoj su učestvovala 33 agenta i 17 automobila. Prateći Rajnvajna u stopu, prešli su ukupno 797 kilometara. Kusturica je pomenut u izveštaju od 19. septembra 1974. pošto su se njih dvojica toga dana sreli. ,,Crna družba" je dala portret Kusturice - životno doba, visina, duga kosa, boja odeće, ,,s novinama u ruci"... U izveštaju je zatim navedeno da se Kusturica uputio u snek-bar hotela ,,Alkron".
Kusturica nije jedini
Sve ove podatke, kao i dosije, srpski poslanici su imali prilike da vide u Pragu, gde su bili u organizaciji UNDP, kao primer ,,uspešne lustracije" posle plišane revolucije. Tajna služba bivše Čehoslovačke je nadgledala i mnoge druge Jugoslovene koji su bili tih godina u toj zemlji. Tajnu službu je tada opsluživalo oko 60.000 saradnika.
Osvetniče,ne reče ko vam radi muziku za film.
Šteta što je Miša Radivojević već iskoristio Patkin hit "Bolje da nosim kratku kosu" u antologijskoj sceni Berčekovog šišanja.
Pa ne zna se još uvek ko će raditi skor za ceo film. Sad su za neke materijale korišćeni neki temp trackovi, tipa Silence, Battlestar Galactica i tako neki skorovi...
Nabavio nam je Žika dosta autentične skins muzike tako da i to preslušavamo što se tiče pesama. Ali skor i pesme treba razdvojiti.
Quote from: "crippled_avenger"
Nabavio nam je Žika dosta autentične skins muzike tako da i to preslušavamo što se tiče pesama.
E pa onda okej,uplašio sam se da će Direktori raditi muziku za film.
Ma jok.
Mada, pazi, ruku na srce, dosta toga je uglavnom neupotrebljivo...
možda neko može da pomogne od starijih pankosa sa ovog foruma, a ima ih, vala je milom Bogu, jer ja nisam uspeo da nabavim kriplu onaj luđački jagodinski naci bend SAVRŠENSTVO KROZ PATNJU.
u suštini, masa te muzike je stvarno neupotrebljiva, jednostavno je produkcijski loša, a katkad zanimljiva samo na nivou desničarske provokativnosti cele stvari, i ako bi se upotrebile autentične oi! ili RAC pesme - to bi moralo ponovo da se snimi u studiju. (meni je, na primer, genijalna "Perunov bes" od bivšeg ODALA, kasnije REVOLT BGD, gde imaš loženje na taj paganizam slovenski, ali je toliko loša produkcijski i aranžerski, razvučena na preko 6 minuta, da uopšte ne znaš šta s tim da radiš.)
opet, takav fanovski pristup može biti naoštrena kama na tocilu - ja bih voleo da se u Šišanju, bar na nivou pojavljivanja, čuje muzika autentičnih srpskih oi! punk bendova, ne znam, da se pojave Prilično prazni, Vrisak generacije, Štrajkački odbor, Senfa i B.O.L, pa čak i ovi prokaženi kao naci, tipa Prota Odal, jer bi to svemu dalo neki meni privatno blizak šarm, pa da Šišanje postane nešto kao oi! punk varijanta Dečka koji obećava - ali se bojim da je takva muzika isuviše u-ground, pa i, hajde, reći ću, daleko manjeg kvaliteta od novog talasa, i da bi tako film imao čak i sasvim ograničen kult potencijal.
a ovo ipak nije projekat par ortaka koji se lože na oi!
Žiko, plašim se da si sasvim u pravu... ja imam Savršenstvo kroz Patnju na kazeti ali to je toliko loše čak i za moje neverovatno niske standarde da ne bi išlo da se stavlja u bilo kakav film. Mislim, ne komentarišem sa ideoloških pozicija (ja sam se čak malo i družio sa nekima od njih), nego naprosto, vrlo je loše odsvirano i snimljen. Jebote, ali mioram da priznam da su mi suze tekle od smeha slušajući njihov hit 'Mrzim Muslimane'.
Odal nisam slušao iako sam se znao sa jednim od njih relativno dobro... Na šta to liči/ imaš li?
dajte mi provizorni spisak bendova, albuma, ili jasan opis šta vam TAČNO treba, imam gde da pitam/nabavim ponešto od ovoga.
Žika zna spisak bendova, on je naš oficijelni muzički saradnik na projektu. :D
Slažem se sa Mehom i Žikom, to mora sve da se ponovo odsvira, pošto u ovoj formi fizički ne može da se stavi u film, ne čuje se, ne razume se,...
Kad je reč o kvalitetu, mislim da je jako važno naći pravi balans između autentičnog i filmičnog. Ako su ti bendovi takvi-kakvi su, treba da se vidi kakvi su, a opet ne treba zlostavljati publiku.
Međutim, ono što je najbitnije to je da će film imati ozbiljan skor.
Ja se nadam da će na Beokonu biti prikazan neki prvi footage sa temp skorom.
PASKALJEVIĆ ODLIKOVAN FRANCUSKIM ORDENOM UMETNOSTI
Srpski filmski reditelj Goran Paskaljević odlikovan je najvišim ordenom koji Francuska dodeljuje umetnicima svetskog renomea, saopštilo je Ministarstvo kulture Srbije.
Paskaljević je dobio Orden umetnosti i književnosti, u rangu oficira, 'za veliki kvalitet umetničkog stvaralaštva', navodi se u zvaničnom pismu Ministarstva kulture Francuske.
Paskaljević je izrazio želju da mu ovo visoko priznanje bude dodeljeno na otvaranju Međunarodnog filmskog festivala u Beogradu 22. februara 2008. godine, umesto u Parizu u Jelisejskoj palati, kako je prvobitno predviđeno, navedeno je u saopštenju srpskog ministrastva kulture.
Quote from: "Zika Kisobranac"možda neko može da pomogne od starijih pankosa sa ovog foruma, a ima ih, vala je milom Bogu, jer ja nisam uspeo da nabavim kriplu onaj luđački jagodinski naci bend SAVRŠENSTVO KROZ PATNJU.
Nisam bas stariji, ali imam. 12 pesama. Cak imam i u empetrojci.
Quote from: "DušMan"Quote from: "Zika Kisobranac"možda neko može da pomogne od starijih pankosa sa ovog foruma, a ima ih, vala je milom Bogu, jer ja nisam uspeo da nabavim kriplu onaj luđački jagodinski naci bend SAVRŠENSTVO KROZ PATNJU.
Nisam bas stariji, ali imam. 12 pesama. Cak imam i u empetrojci.
Aplouduj na repidšer or something, ljubi te čika Meho.
eto kako se vazda novi nacisti otkrivaju i na ovom forumu... ništa, očekujte policiju, čanka i marš antifašista ovih dana na vrat(ov)ima...
pa niš, dušmane, stari empetrojkisto, okači na rejpidšer, taj hit MRZIM MUSLIMANE je prosto hilerijus... kaže na kraju "spremaju se vojnici za sveti rat/muslimančina nikad ne može d ami bude brat!"
Ne moze covek da poslusa tu pesmu, a da ne pomisli na Mehu. :wink:
Odoh da (se) kacim. Samo za vas dvojicu. 8)
Quote from: "Meho Krljic"Odal nisam slušao iako sam se znao sa jednim od njih relativno dobro... Na šta to liči/ imaš li?
te rane snimke imam na nekoj kaseti i stvarno je rđav snimak... pesmu "perunov bes" sam mp3sao spec. za kripla, samo da čuje informativno, ali imam ono što je Odal kasnije postao - REVOLT BGD, neki demo sa pet šest pesama, i to je već pristojnijeg kvaliteta... recimo da je umjetnička obrada Dučićeve "Ave, Serbia" ingeniozna :!:
SKP-kraljevi.Sećam se legendarnog Arsinog intervjua nekom smederevskom fanzinu gde je ideologiju benda objašnjavao spojem Ljotića,Draže i Mladića.
Tačno je,većina produkata domaće NS scene je slabog muzičkog i produkcijskog kvaliteta da bi se koristila za film,eventualno u nekom ofu dok junaci sede na gajbi i raspravljaju uz pivo i neki svoj omiljeni demo bend.
Ono što bi moglo da se upotrebi uglavnom pripada tzv mejnstrim Oi! ekipi koja bar javno nije NS.Tu pre svega mislim na Šaht i Ritam nereda.Sa Šahtovog albuma Disko,šminka i opanci koji im je i produkcijski najbolje ostvarenje bar dve pesme su upotrebljive za film.Tu mislim na nacionalnu odu Srbijo,pripadaš nama i lokalpatriotsku Singidinum.Sa starih demosa,eventualno Beograd.
Od Ritma nereda definitivno ulična himna Heroj koja je sa sve genijalnim instrumentalnim uvodom ko stvorena za ovakvu vrstu filma.Tu su i novobeogradske Životinje čija je pesma Lep,jak i dobar đak bila hit čak i na renomiranim beogradskim radio stanicama.Na prvom demu su bili više NS orijentisani i tu je i stvar Nikad neću moći,posvećena Adiju ali je snimak slab pa je pitanje koliko je upotrebljiv.To Meho mora da ima,on je bre s njima svirao i duvao(presto je da se druži s njima jer su skinzi protiv teških droga)
Osim ovoga pada mi na pamet još Klasni problem čime biste dobili na autentičnosti jer je to maltene bio bend United forcea ali nisam siguran da li njihova najpoznatija stvar,Bunt radničke klase može da zadovolji tehničke standarde za emitovanje na filmu.
Eto,to vam je dosta predloga,e sad što se tiče prava na korišćenje njihovih pesama i dal će neko od njih da se naljuti,to je vaša stvar.
Što se stranaca tiče tu vam je izbor ogroman,Žika vam je verovatno dosta toga nabavio i tu nećete imati problem s kvalitetom snimka.Ja bih možda preporučio samo Nemce Loikaemie čije su brze i na nadrkanom švapskom odrežane pesme idealne da pokrivaju neku masovnu tuču u filmu(album Wir sind die skins-istoimena stvar).
Ideološke odrednice bendova generalno ne treba da vam predstavljaju prepreku u izboru pesama jer samo ekstremno levi(red i šarpovci) i desni skinsi bojkotuju bendove druge strane,dok većina ostalih skinsa sluša svu kvalitetnu oi muziku.(čak sam znao anarhiste koji su slušali Šrafcigere uz objašnjenje"Pa šta mogu kad mi se sviđa muzika.")
Naravno,cela ova priča ima smisla jedino ako film ne bude bio propagandni pamflet ispod čijeg bi scenarija mogla da se potpiše i Biljana Srbljanović,to jest srpska verzija holivudske komedije American History X koja široj publici neće ništa ozbiljno reći o temi kojom se bavi a ljudima koji su poznavaoci služiti za podsmeh.
Najbolji primer kako se takav film najpoštenije pravi je australijski Romper Stomper-ne osuđuje ali ni ne propagira neonacizam već iskreno i dokumentarno prikazuje realnost pa kroz takav postupak i nudi objašnjenje.Tu je i genijalni I.D. a i britanska drama Made in Britain sa Tim Rotom može da posluži.
Romper je takođe odličan primer kako da se autentično snimi ulična tuča,tamo je to toliko jako urađeno sa kamerom iz ruke da imate utisak kao da ste u sred fajta a i scena zadnjeg masovnog šibanja u Huliganskoj strasti je dobar uzor.
Od domaćih uzora,pa da,jedino Rane,šta drugo ali vam bar za uverljivost trebaju neki dobri naturščici a ne Viktor Savić.
Naravno,nadam se da ćete osim Nataše Šolak vizuelni ugođaj filma pobojšati i ubacivanjem par slatkih plavih skineta.
http://rapidshare.com/files/71168313/Savrsenstvo_Kroz_Patnju.rar.html
DušMane imaš za ovo od mene piće. A stiže i tekst o CW, verovao ili ne!!!
Što se tiče Revolta BGD, čini mi se da imam jedan demo i da sam prošle zime, vozeći se autobusom pokušavao da zadržim ozbiljan izraz na licu dok sam to slušao. Bezuspešno. Ali proveriću, možda je bio neki drugi domaći RAC/NS bend.
Ovo što je X-tremista spomenuo, imam Životinje, ali to je rip sa kasete i nije naročito kvalitetan (nego,kako novobeogradske???? Ja sam prilično ubeđen da su oni bili sa Čukarice.)... Klasni Problem, aaaaahhh, to ime priziva u sećanje neke zaista stare uspomene.... John Reynolds će se setiti šutke koju je ovaj bend uprkos skoro nultom muzičkom znanju izazvao na koncertu u nekoj novobeogradskoj mesnoj zajednici marta/ aprila davne 1990. godine... Imam samo na kaseti njihov hit 'Bunt Radničke Klase', ali i on je toliko loše snimljen i odsviran da ne bi mogao da zadovolji ni minimalne kriterijume za uvršćivanje u film...
ekstremisto, sve si tačno kazo.
ja sam kriplu upravo i upržio Beograd od Šahta kao predlog, jer tema Beograda je i kod drugih oi! bendova vazda bila popularna, a ovo je nekako najbolja pesma...
što se Ritma nereda tiče - Heroj svakako, možda Noć... oni su najzahvalniji za upotrebu u filmu, jer su em tehnički dobrog kvaliteta, em imaju te rifove naložene koji idealno podižu atmosferu kadra. (mislim da je Steva i koristio Ritam nereda u nekom tizeru koji sam ja gledao.)
kaseta sa Klasnim problemom mi je u totalno neupotrebljivom stanju, a nije mnogo bolji ni snimak obrade Bunta radničke klase koji je snimila šabačka Kontracepcija. :(
opet, od stranaca sto kuraca, ali tu je uvek pitanje autorskih prava i uvek je mrka kapa...
što se samog pristupa tiče, iz onoga što sam ja pročitao Šišanje je po duhu i pristupu skinsima mnogo bliže Romper Stomperu, ali mislim da je i bolje od toga, pošto se ovde radi pre svega o individualnoj priči, a skinsi se ne tretiraju kao eksces, što je nekako odlika većine filmova o skinsima, ko i o homoseksualcima (bez uvrede, je l), u stilu: evo priče o skinsima, i evo glavnog konflikta u filmu koji dolazi od činjenice da su oni skinsi.
u Šišanju je drugačije i dobro je tako.
...pored puta, na Tuckovom sajtu jutros osvanula i zvanicna objava premijere CHARLSTONA ZA OGNJENKU... za 1.februa naredne godine!
Gde ćeš većeg naturščika od Viktora?
A i to što kažeš,nikom ko ga je gledao ne bi palo na pamet da je on glumac.
Quote from: "Meho Krljic". John Reynolds će se setiti šutke koju je ovaj bend uprkos skoro nultom muzičkom znanju izazvao na koncertu u nekoj novobeogradskoj mesnoj zajednici marta/ aprila davne 1990. godine... ..
Marta, pretposlednja stanica 65-ice. Kako se ne bih sećao, imao sam jaknu sa šrafovima iz Elektropionira umesto nitni. Gomila malih na desnom reveru i tri dugačka na levom koja su opasno štrčala i na kojima sam posle svirke našao ostatke neke tkanine, pa sam ih potom skinuo.
Što se tiče domaćeg RAC-a, mislim da je samo album Revolta BGD upotrebljiv za film, mada možete da razmislite i o Battle Flagu (iz Niša) i njihovom velikom hitu "Digni zastavu". Digni zastavu / trećeg rajha / za večnu slavu / živela pobeda! Ima i ono - ček da se setim - ti si belac / pun ponosa / to nije lako kad je demokratija... (Š'o jes' - jes' :) ).
Dakle, ja bih u film turio to i "Ponosnu Srbiju" Revolta, ali verziju sa albuma.
...iz danasnjeg BLICA razgovor sa ISKROM BRAJOVIC, Nadom Macankovic za ovaj ministraski saziv...
Mlada glumica Iskra Brajović, glavna junakinja filma ,,Bacio sam čini na tebe"
Tata nije želeo da se bavim glumom
Iskra Brajović, mlada glumica, glavna je junakinja filma Miroslava Petkovića ,,Bacio sam čini na tebe", gde se našla rame uz rame sa Draganom Bjeloglićem, Brankom Pujić i Gordanom Kičićem. Iskra za ,,Blic" govori o svojoj prvoj ulozi, o tome koliko je teško nositi se s činjenicom da je ćerka poznatog glumca Voje Brajovića...
Dvadesetogodišnja Iskra Brajović je student treće godine glume na BK univerzitetu, a kao dete glumca, imala je priliku da se vrlo rano upozna sa svetom umetnosti.
- Imala sam nekoliko opcija kad je životni poziv u pitanju. Kao mala nikada nisam išla na dramske sekcije, a pohađala sam nižu muzičku, kao i baletsku školu. Gluma je za mene uvek bila misterija, jer su mi roditelji govorili da je potrebno prvo da sazriš, pa tek onda da se upustiš u taj svet. Moja mama je lekar i sećam se da mi je jednom rekla da ne želi da se i ja opredelim za medicinu, dok je tata bio protiv toga da se bavim glumom. Za mene je mama uvek bila veći autoritet, pa sam nju i poslušala - kaže Iskra kroz smeh i dodaje:
- Imala sam priliku da uz tatu budem na mnogim snimanjima, probama. Tako sam i ušla u taj svet i zavolela glumu iz tog drugog ugla. Tek u vreme kada sam išla u srednju školu, počela sam da razmišljam o glumi kao o svom životnom pozivu i shvatila sam da je to nešto čime bih mogla da se bavim.
Iskra kaže da je ulogu u filmu ,,Bacio sam čini na tebe" dobila sasvim slučajno.
- Jednog dana pozvala me je Duda Ćeramilac koja predaje na mom fakultetu. Rekla mi je da im je potrebna devojka sa krupnim crnim očima i da za pola sata dođem u Zemun na probno snimanje. Nekoliko dana posle toga, Duda mi je javila da sam dobila ulogu. Svojima nisam ništa ni rekla, tako da su saznali tek kada sam bila sigurna da ću početi da snimam. Što se tiče zlih jezika i priča o tome kako je moj tata urgirao za ovo ili ono, to me prati i pratiće me verovatno celog života. Najlakše mi je da se isključim i ne razmišljam o tim stvarima - priča Iskra koja za sebe kaže da je veoma stidljiva i povučena osoba i da joj je baš zbog toga što je ova uloga sušta suprotnost nje, bilo još zanimljivije.
- Kada sam prijateljima rekla da sam dobila ulogu u filmu, mislili su da da je to neka manja uloga. Međutim, kada sam im ispričala radnju filma i rekla da sam ta devojka oko koje se vrti cela priča, oni nisu mogli da veruju. Što se tiče Kaće, mog lika, ona se potpuno razlikuje od mene. Ja sam odgajena u moralnom okruženju, pa mi je bilo još zanimljivije da pokušam da se stavim u položaj takve devojke. Jedina sličnost između Kaće i mene jeste to što imamo isti pristup ljubavi. Kada volimo, volimo do kraja - priča Iskra i pojašnjava svoju ulogu.
- Kaća je mlada devojka iz Sarajeva koju je težak život naterao da se bavi prostitucijom. Međutim, ona je pozitivan lik i osvojiće simpatije publike, kao vid sažaljenja. Ona muškarcima prilazi s tužnom porukom u očima.
Iskra kaže da su joj svi iz ekipe puno pomogli.
- Reditelj Miroslav Petković i producent Nenad Ognjenović imali su strpljenja. Takođe su mi ukazali na detalje vezane za glumu na filmu, koje na akademiji nemam priliku da naučim - kaže Iskra i govori o tome kako izgleda raditi sa velikim glumcima.
- U filmu glumim sa Draganom Bjelogrlićem i Brankom Pujić, koje poznajem već dugo, i to je bila prednost, jer sam znala da me neće kritikovati ako pogrešim i da će me posavetovati kada za to bude bilo potrebe. Imala sam tremu, ali je ona uz pomoć Branke, Bjele, kao i reditelja, nestala - priča mlada glumica i kaže da će pred premijeru najveću tremu imati od sebe.
- To će biti prvi put da gledam sebe kako glumim. Biće mi veoma bitno mišljenje majke, koja mi je najveći kritičar. Kada je reč o bilo čemu - izgledu, ponašanju, mišljenju... mama je ta koja primeti sve. Takođe, osoba čiji ću sud želeti da čujem jeste moj profesor Nebojša Dugalić. Što se tiče mog oca, on mi ne deli savete, jer misli da je bolje da se sama snalazim, a to je i moje mišljenje - objašnjava Iskra i otkriva svoje želje.
- Želela bih da dobijem i neku ulogu u pozorištu. Bila bih najsrećnija ukoliko bi to bila neka istorijska ličnost a vezana za umetnost, na primer Marija Kalas. Takođe, volela bih da jednog dana budem nalik Đurđiji Cvetić, kojoj se divim i koja mi je uzor. Poštujem i rad Cece Bojković.
Ljubavna scena sa Sergejom
Kada bi mogla da bira partnera s kojim bi snimala ljubavnu scenu, Iskra priznaje da bi volela da to bude Sergej Trifunović.
- Ljubavnu scenu bih volela da odigram s nekim koga poznajem, jer bih bila opuštenija. Sergeja poznajem već dugo i mislim da bi mi bio odličan partner - priča Iskra.
NEBOJŠI GLOGOVCU NAGRADA U MINSKU
Na 14. međunarodnom filmskom festivalu u Minsku, 'Listopad 2007', nagradu međunarodnog stručnog žirija za najbolju mušku ulogu dobio je naš glumac Nebojša Glogovac za ulogu u filmu 'Klopka' Srdana Golubovića.
Srpsku kinematografiju uspešno je predstavio i film Milutina Petrovića 'Agi i Ema' kome je međunarodni žiri dodelio specijalnu diplomu za 'najbolje prikazan unutrašnji život glavnog junaka'. Taj film je, kako je javila ambasada Srbije u Minsku, bio u konkurenciji 9. međunarodnog filmskom festivalu za decu 'Listopadik 2007' koji je održan istovremeno sa 'Listopadom 2007'.
Pored ovih filmova, iz Srbije je na festivalu, u konkurenciji za nagrade, bilo prikazano i ostvarenje LJubiše Samardžića 'Konji vrani'.
Apsolutni pobednik 'Listopada' je nemački film 'Život drugih' koji je dobio prvu nagradu međunarodnog stručnog žirija i nagradu publike. On je bio najbolji u konkurenciji 21 filma iz 17 zemalja, među kojima su osim iz Srbije bila i ostvarenja i iz Nemačke, Rusije, Švajcarske, Irana, Azerbejdžana, Turske, Kirgistana, Litvanije...
Filmove je u Minsku, a prvi put i u regionalnim centrima Belorusije, videlo oko 80 hiljada gledalaca, što je apsolutni rekord te filmske smotre.
Nikada više ovde
FILMSKA verzija kultne drame Dušana Kovačevića "Sveti Georgije ubiva aždahu", u režiji Srđana Dragojevića, kako su objavili producenti filma, 4. decembra imaće poslednju klapu. Projekat iza koga su finansijski stale dve vlade - Srbije i Republike Srpske, sa finansijskim budžetom većim od četiri i po miliona evra, što je nezapamćeno za naše uslove (podršku su dale i produkcijske kuće "Zilion", "Delirijum", "Jodi" i "Maslačak film"), u startu je izdvojen u javnosti kao najskuplji i najozbiljniji u istoriji srpske kinematografije.
Film je okupio najveća imena domaćeg glumišta, a za scenografiju je bio angažovan Miljen - Kreka Kljaković, scenograf sa svetskim priznanjima (dobitnik "Cezara" i "Feliksa", koji je potpisao čuvena ostvarenja Spilberga, Žana - Pjera Ženea, Džonija Depa... i danas je jedan od najzaposlenijih scenografa od Evrope do Holivuda). On je za ovaj film podigao selo u Deliblatskoj peščari sa 25 objekata koji oslikavaju vreme s početka Prvog svetskog rata (kućama, crkvom, kafanom, enterijerima i eksterijerima), a oni koji su imali priliku da vide dekor ratišta u Bosni (dopremljeno je 50.000 kubika zemlje da bi se napravila konfiguracija za snimanje ratnih scena), kažu da ni scenografija scena "Spasavanja redova Rajana", u Spilbergovom filmu, nije urađena tako dobro. Poslednje što je uradio za ovaj film, bio je odabir lokacije za snimanje u Bugarskoj, a onda se, kako "Novosti" saznaju, povukao iz projekta. Ovaj gest utoliko je "neverovatniji" što se Kljaković, posle gotovo dve decenije ovim filmom vratio u domaću kinematografiju.
- Pre svega, privukao me je odličan tekst Dušana Kovačevića, zatim solidan budžet sa kojim je moguće bilo napraviti pomak i iskočiti iz okvira amatersko-neprofesionalne produkcije sa kojom se na ovim prostorima susrećemo već dugi niz godina, ali nažalost, u tome sam se prevario - kaže Kljaković.
* U kom smislu - zbog čega ste se, zapravo, povukli iz projekta, pred samu poslednju klapu, i posle svih komplimenata koje ste dobili u javnosti za odličnu scenografiju?
- Projekat sam napustio na samom kraju, kada je scenografska koncepcija u potpunosti bila zaokružena i izvedena, takoreći, do kraja, a likovna strana ovog projekta imala male šanse da bude ugrožena. Razlozi mog napuštanja su nekorektan i neprofesionalan odnos produkcije prema mom agentu, tačnije, prema agenciji koja me zastupa i za koju sam vezan već 15 godina. Dugovanja, bežanja od obeveza i neisplaćen honorar, bili su osnovni razlozi zbog čega je moja agencija raskinula saradnju sa ovim filmom i stopirala moj dalji angažman. Nažalost, amaterizam i neprofesionalnost uvukli su se i u ovaj film. Ovaj projekat su vodili i još uvek vode pojedinci bez većeg iskustva i znanja, a rezultat svega toga su prazna kasa, neisplaćeni honorari i velika dugovanja. Jedan komplikovan i skup film kao što je ovaj ne može se organizacijski postaviti u iste okvire kao običan, jeftini domaći film. U arhitekturi se zna da temelji različitih objekata ne mogu biti isti, oni se menjaju od projekta do projekta, pa se i ovde moralo voditi računa da šema kojom se radi jeftin domaći film ne može biti primenljiva na komplikovan i skup projekat kao što je ovaj. Neko je, međutim, bio ubeđen da posle iskustva u izgradnji jednog kokošinjca u svom dvorištu može napraviti i Ajfelovu kulu, ali to je tema za neku drugu priču.
* Ko je vaš agent?
- Mene zastupa agencija "Sandra Marš" iz Los Anđelesa, kuća koja zastupa najveće filmske scenografe na svetu, oskarovce kao što su Dante Fereti, Eugenio Zaneti i drugi... To je isuviše velika i ozbiljna agencija da se sa njom može neko poigravati. Izgleda da to produkcija ovog filma nije dovoljno ozbiljno shvatila. Moj problem je što mi se sve ovo desilo u sredini iz koje sam potekao, što sam kod agenta insistirao na ovom projektu, što sam zbog toga odbio neke druge ozbiljnije poslove, što sam se ugovorom odrekao svih svojih autorskih prava u korist ovog filma, honorara i autorstva TV-serijala, pristao na najminimalniji honorar i uspeo da ubedim agenciju da na sve to pristane i potpiše ugovor u nadi da će produkcija "Svetog Georija..." ispoštovati minimum svojih obaveza. Producent ovog filma uspeo je da izbegavanjem i tih minimalnih obaveza moje angažovanje pred sam kraj filma dovede u pitanje. To je već stvar kulture, neprofesionalnog odnosa i amaterizma o kojem sam već govorio.
* Koliko je, zapravo, koštala scenografija koju ste napravili, pošto se kalkuliše sa nekim vrlo visokim ciframa kao što je dva miliona evra?
- Ne bih voleo da scenografija ovoga projekta posluži kao pokriće za velike troškove na ovom filmu. Ona ne košta puno u odnosu na režijske i scenarističke zahteve koji su pred nju postavljeni. U pitanju je epoha, a samim tim bio je zahtevan i dekor. S obzirom na veličinu i kvalitet koji je izveden, kod laika izaziva uverenje da su to bila skupa scenografska rešenja. Suma od dva miliona evra o kojoj se priča, iskreno rečeno, prevelika je i za mnogo veće i raskošnije dekore koje sam radio na raznim mestima po svetu. Međutim, to me nimalo ne čudi, jer smo mi sredina koja je sklona mistifikaciji i preterivanju. Istina je da je za potrebe ovog filma izgrađen veliki dekor i da je to bilo i jedino pravo rešenje kako bi film dobio svoju likovnu vrednost i celinu, a produkcijsko-organizacioni problemi smanjeni na najmanju moguću meru. Po mom preciznom obračunu koji sam izveo, svi troškovi scenografije na ovom filmu ne prelaze jednu trećinu cifre o kojoj se priča.
* Da li ste razočarani zbog ovoga što se dogodilo?
- Veoma, rekao sam - sada i više nikada.... Ne bih više voleo da dolazim u ovakve i slične neprofesionalne odnose. Bolje je sve posmatrati sa strane i biti van svega što se dešava. Ako je ovo bio moj pokušaj da se jednom značajnom filmskom projektu pomogne, onda neka i ostane samo kao pokušaj, jer je moj entuzijazam na ovim prostorima i sa ovim filmom defintivno iscrpljen.
* Da li vam se ovako nešto nekada dogodilo u inostranstvu?
- Ne, nikada, a verovatno i neće.
'Feralov' intervju sa Misom Radivojevicem, 28. studenoga, 2007:
http://feral.mediaturtle.com/look/weekly1/article_sngl.tpl?IdLanguage=7&IdPublication=1&NrArticle=17000&NrIssue=1156&NrSection=15&ST1=text&ST_T1=interview&ST_AS1=1&ST_max=1
***
OsvojilI Normandiju
FILM ,,Apsolutnih sto" Srdana Golubovića i kratkometražni ,,Kuća" Andrijane Stojković, predstavljaju srpsku kinematografiju u okviru filmskog festivala koji se od 29. novembra do 6. decembra tradicionalno održava u francuskom gradu Ruanu.
Naši filmovi prikazani su u nedelju, a i pored prave oluje koja je u tom trenutku pogodila ovaj normandijski gradić, publika je ipak došla na projekciju, a kasnije za koktelom pokazala interesovanje za novu srpsku filmsku produkciju.
- Ovaj festival predstavlja najznačajnija savremena ostvarenja istočnoevropskog i srednjoevropskog filma. Prikazuje najnovije filmove, ali naše udruženje ,,Evropa filmakt" ima ,,kart blanš" da prikaže sve što smatra zanimljivim. Već treću godinu zaredom nas pozivaju da predstavimo ostvarenja srpske kinematografije, po našem izboru - ističe predsednik ovog udruženja Irena Bilić (na fotografiji).
Prošle godine, tako su prikazani ,,Majstor i Margarita" i ,,Sutra ujutro".
Srpski film je rado viđen u Ruanu. Paralelno s ovom manifestacijom, svake godine, u martu, održava se, takođe u organizaciji Irene Bilić, još jedan filmski festival, pod nazivom ,,Evropa oko Evrope". Pre dve godine, ceo ovaj festival bio je posvećen srpskom autorskom filmu, dok je prošle godine akcenat bio stavljen na našu produkciju.
- Sledeće godine festival će biti održan u nekoliko normandijskih gradova, i u Parizu, od 4. do 21. marta. Biće predstavljena značajna ostvarenja istočnoevropske kinematografije, ponovo s posebnim osvrtom na srpski, odnosno jugoslovenski film šezdesetih godina, ali ćemo predstaviti i savremenu produkciju i dokumentarne filmove iz Rusije, Srbije i Slovenije - ističe Bilićeva.
Aždaha na Dunav stanici
POSLE 92 dana snimanja na tri lokacije (prvi kadrovi napravljeni su 18. jula) - u Deliblatskoj peščari, Bosni i Bugarskoj, film, iza kojeg su stale dve srpske države, ,,Sveti Georgije ubiva aždahu", po scenariju Dušana Kovačevića i u režiji Srđana Dragojevića, vratio se ,,kući" u Beograd. Na Dunav stanici, po vremenu koje nije baš pogodovalo priči filma (nije bilo sunca, pa je reditelj, kako saznajemo, bio vrlo depresivan zbog toga), ipak su ,,pale" poslednje klape, scena sa Đorđem (Lazar Ristovski), Katarinom (Nataša Janjić) i Gavrilom (Milutin Milošević). Film koji je startovao sa budžetom od fantastičnih gotovo pet miliona evra, koji su obezbedile vlade Srbije i RS, a imao je i podršku producentskih kuća ,,Zilion", ,,Delirijum", ,,Jodi" i ,,Maslačak film", pratila je i odgovarajuća kampanja u javnosti - gotovo svi mediji sa ovih prostora, pogotovu u Srbiji i Hrvatskoj (glavnu junakinju kultne Kovačevićeve drame igra mlada hrvatska glumica), pratili su sva kretanja Dragojevića i film još u fazi snimanja izdvajali ne samo kao najskuplji i najambiciozniji projekat u istoriji srpske kinematografije, nego i kao najznačajnije ostvarenje.
Nezapamćen budžet čak i za filmske prilike u ovom delu Evrope (sa nešto malo više novca u inostranstvu snimaju se i filmovi sa oskarovcima) bio je, zapravo, garant da će ovaj film (kako su na prvoj konferenciji za novinare početkom juna u Deliblatskoj peščari obećali reditelj i producenti) po svemu biti iskorak iz naših lokalnih okvira. A to znači i po ozbiljnosti i profesionalnosti. Pored velikih sredstava i prve ,,lige" glumačkih imena, najveći adut ,,Aždahe" bio je Miljenko - Kreka Kljaković, scenograf svetskog ranga i svetskih priznanja, koji je za potrebe filma napravio dekor kakav nije viđen čak ni u ostvarenjima koja je potpisao s najpriznatijim holivudskim rediteljima.
Pa, ipak, uprkos ovako visokim ,,startnim pozicijama" i činjenici da novac i poštovanje ugovora ovog puta nisu smeli da budu problem, dogodio se peh - pred gotovo samu poslednju klapu, Kreka Kljaković povukao se iz projekta zbog neisplaćenog honorara i nepoštovanja obaveza prema agenciji ,,Sandra Marš" koja ga zastupa, iako je pre toga sa svoje strane sve učinio da budžet filma bude što bolji. Međutim, kako ,,Novosti" saznaju, Kljaković nije jedini iz ovog tima prema kome nisu ispoštovane obaveze, pa se, logično, nameće pitanje da li je budžet od skoro pet miliona evra možda - probijen. Ako jeste, na koji način je završen film i ko je dao novac (u beogradskim filmskim kuloarima govorilo se jednog momenta da Dragojević za snimanje u Bugarskoj nema novca da kupi čak ni zastavu da pokrije klima-uređaj).
Odgovore na ova pitanja, ali i na pitanje kako je utrošeno pet miliona evra, možda će javnost dobiti na konferenciji za novinare koja se večeras organizuje u Zvezdara teatru.
Uh, ova situacija sa Krekom je prilično kontradiktorna.
Naime, iako saosećam sa njim, zaista se postavlja pitanje zašto je uopšte prihvatao da radi sa pilićarima, kad je znao šta so oni do sada postigli i proizveli. Ja se slažem sa njim u mnogim stvarima, ali to je on mogao znati i pre početka rada na filmu.
Isto tako, nije se Kreka rodio u Holivudu pa da ne zna da je dugovanje para karakterističan modus operandi jugoslovenske kinematografije, da ti naprosto tako funkcioniše, da se ne osećaš prirodno dok ti neko ne duguje pare, štaviše kada su dugovanja namirena postoji izvesna neprijatnost.
Isto tako, moram priznati da sada Kreka uzima neku moralizatorksu pozicijiu, iako je do sada već tri puta radio filmove sa krajnje dubioznim finansijskim planovima, prvo PODZEMLJE koje je finansirao Sloba maltene izazvavši inflaciju zbog njega, zatim NOMAD koji je finansirao kazahstanski diktator i konačno sada GEORGIJE koji je mimo svih institucija finansirala Srbija. Mislim da on ima ponajmanje prava da poziva na moral.
No, u svakom slučaju drago mi je što ih je ovako kompromitovao.
Evo neceg sto je, izgleda, promaklo:
Jana Milić obnažena u muškom magazinu
Volim svoju ženstvenost
Autor: M. Čule | 18.11.2007 - 00:09
Fotografije glumice Jane Milić na kojima ova lepotica pozira u provokativnim pozama našle su se u novom broju muškog magazina "Maksim".
- Prvi put sam se fotografisala za muški magazin i moram da priznam da sam imala tremu. Svako bi je imao da mora da pozira bez ičega na sebi. Ali, opet, ništa mi se ne vidi (smeh).
Prvi put sam radila ovakve provokativne slike i otkrila sam nešto novo kod sebe i postala bogatija za jedno divno iskustvo - priča Jana, i dodaje da, iako se slikala za muški magazin, sebe ne smatra zavodnicom.
- Nisam egocentrična. Na slikama izgledam kao zavodnica, ali nisam takva privatno. Naravno, volim da eksperimentišem sa sobom, ali ne baš u toj meri kao na fotografijama za "Maksim". Uživam u svojoj ženstvenosti i bio mi je cilj da uradim nešto lepo i ženski - kaže ova lepa glumica, i priznaje da joj je nakon slikanja bilo najbitnije mišljenje roditelja.
- Prvo sam zvala tatu i rekla mu da ću se fotografisati za muški magazin. Rekla sam mu da ću se slikati specifično, na šta mi je on rekao da ima puno poverenje u mene. Nekoliko mojih prijatelja je bilo iznenađeno što sam uopšte pristala da se slikam gola, ali kada sam im objasnila kakve su slike, svi su bili oduševljeni - tvrdi Jana Milić.
Ova mlada glumica koja nam je poznata po ulogama u serijama "Mješoviti brak", "Ljubav, navika, panika"... uskoro će se naći u filmu "Srpski ožiljci" i u novoj seriji "Zaustavi vreme".
- Snimanje filma je bilo veoma naporno, ali lik koji glumim je sjajan, a cela ekipa je bila fenomenalna. Velika čast mi je bila da sarađujem s tako dobrim glumcima i mnogo sam naučila od njih. Takođe, za dve nedelje počinjem snimanje serije "Zaustavi vreme", čija priča prati živote ljudi koji se bave politikom, ljudima koji žive političke živote. Ja igram ministrovog portparola. Seriju će snimati beogradska producentska kuća "AVA Film" - otkriva Jana, koju takođe možemo videti i pozorišnim predstavama "Dekameron", "Let"...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.kgteen.co.yu%2Fdgnews%2Fnewsgfx%2F124.gif&hash=d609b1de968ef8be24f535752d9d4a6b96d46224)
DušMane, daj fotke!
Hocemo ja(v)no ili na prajvat?
Imam ja taj Maksim. Nije moj tip devojčica, ali nema ničeg specijalno revealing na fotkama, dakle, može i javno.
m'da... Malo butina, malo cleavagea, i izjava za pamcenje: "Ako zena kaze "NE!" a ruke su joj prekrstene, to zaista znaci ne".
http://rapidshare.com/files/74202647/jana_milic.rar.html
Aha! Sad znam šifru za aplikaciju Woman 1.0, gotove su!
Mega!!!
Ovo je smešno:
http://www.janamilic.blogspot.com/
Nikada mi nije bilo jasno šta ženskama kod kao erotskih fotki znači isturanje brade.
U jebote... sva trojica smo postovali istovremeno.
Ali ja sam dao legalan link, a ti piratski... samo da uđe u zapisnik.
Al' na piraCkom ima tri slike vishe. 8)
A kakve su mislim da ima sedam previše.
Jeste li primetili kako ne smeju da je slikaju da joj se vide sise. Naziru se na jednoj usputnoj slici... kao da je dojila trojke prethodnih šest meseci, da nema kaiš vukle bi se po podu.
Male a otromboljene, nema ništa gore.
Quote from: "Meho Krljic"Imam ja taj Maksim. Nije moj tip devojčica, ali nema ničeg specijalno revealing na fotkama, dakle, može i javno.
šta bi uopšte u ovom kontextu bilo "specijalno revealing"?
đoka tamo gde očekujemo ribu?
tri sise?
oči umesto bradavica?
:roll:
Quote from: "Ghoul"oči umesto bradavica?
rrrRRrrRRrRRRRRrrRRrRRrrrrrrrrrRRrrr
Quoteđoka tamo gde očekujemo ribu
To bi pomoglo, priznajem.
Ali mislio sam najviše da fotke nisu preterano eksplicitne za moj ukus... Više su 'umetničke' nego 'pornografske' if you catch my drift i ne bih imao problem da moje nerođeno dete dođe u kontakt s njima.
Quote from: "Meho Krljic"ne bih imao problem da moje nerođeno dete dođe u kontakt s njima.
ja ne bih imao problem ni da moje nerođeno dete ordinira na autobuskoj stanici... sve dok je nerođeno!
Završeno snimanje Svetog Georgija
Na konferenciji za novinare povodom "poslednje klape", on je 4. decembra izrazio "nadu da će se to pokazati i kada budu gotovi film i televizijska serija" i dodao da predstoji montaža "kao najdelikatniji, a možda i najlepši deo posla".
U protekla četiri i po meseca na lokacijama u Srbiji, Republici Srpskoj i Bugarskoj snimljeno je 60.000 metara filmske trake, ekipa je brojala više od hiljadu ljudi i projekat je do sada koštao oko četiri miliona evra.
Voditelj konferencije, glumac i koproducent Zoran Cvijanović istakao je da je ovaj film "prvi koji je dobio titulu projekta od nacionalnog značaja".
Finansirale su ga vlade Srbije i RS, a producent je kompanija "Sveti Georgije ubiva aždahu, DOO", uz koproducente iz Banja Luke i Sofije i podršku evropskog fonda "Eurimaž".
Dragojević je izjavio da je "umoran, ali jako zadovoljan". "Prvi put sam radio najteži žanr - melodramu. Čini mi se da smo snimili dobar i pošten film, mada je kraj još daleko, slede postprodukcija i specijalni efekti", rekao je on.
Na pitanje Tanjuga da li film čija se radnja dešava u Srbiji od 1912. do 1914. godine ima i političku dimenziju, odgovorio je da je dominantna priča o komplikovanom ljubavnom trouglu, a da su "iza toga istorijske okolnosti koje dovode do tragičnog raspleta".
"Nismo se bavili mnogo politikom, mada ona postoji u pozadini jer se radnja događa u jedno teško vreme. Pre svega smo se bavili našim junacima na koje istorija kobno utiče. To je meni bila centralna nit", rekao je Dragojević.
Povodom scene iz promotivnog materijala u kojoj srpski oficir psuje Evropu i njen odnos prema našem narodu, Dragojević je rekao da "osećaj ljudi iz 1914. godine prema toj Evropi ne mora da bude isti kao naš današnji".
"Film se bavi epohom i trenutkom koji je vrlo različit od današnjeg", rekao je on. Glumac i koproducent Lazar Ristovski, koji igra glavnu ulogu, uz mlade glumce Natašu Janjić i Milutina Miloševića, izjavio je da lik Đorđa smatra jednom od svojih životnih uloga.
"Taj lik je inspirativan jer nosi dvojnost - muški, srpski princip sa nagonom da ubije ženinog ljubavnika, ali i demokratski princip da pokuša da razume tog mladića", rekao je on.
Producent iz Banja Luke Vlado Ljevak istakao je da je učešće glumaca i tehničara iz RS u ovom projektu ključno za razvoj kinematografije u RS.
"Ulaganjem naše vlade stvoren je nacionalni filmski fond. Obećano nam je da će učešće fonda u budžetu RS godišnje biti 1,5 miliona maraka, a sa ovim projektom naši filmski radnici stekli su dragoceno iskustvo", rekao je Ljevak.
Na konferenciji je bilo puno reči o odlično obavljenom poslu i o izuzetnom značaju budućeg filma, ali je tenziju unelo pitanje zašto je iz projekta istupio slavni scenograf Miljan Kljaković Kreka.
Posle dosta kritike na račun novinara "što nemaju nešto lepše da pitaju", ipak je rečeno da još nisu isplaćeni svi honorari, ali da će biti i da zvanični finansijski obračun tek počinje.
Takođe je rečeno da će se scenografija - filmsko selo izgrađeno u Deliblatskoj peščari rušiti, po ugovoru sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.
Drago mi je da su kolege novinari pokazali kicmu posle onako nadrkanog i nipodastavajuceg ponasanja prema svojoj profesiji na necemu sto se zove KONFERENCIJA ZA STAMPU, a ne CIGO HVALI KONJA SVOGA. Navijam za film. Isto tako navijam za dostojanstvenije ponasanje njegovih tvoraca.
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
... i projekat je do sada koštao oko četiri miliona evra.
covece toliko je kostala nocna straza i rusi su bili u tripu "koliko smo dali para nismo normalni"... nadam se da ce ovo biti najbolji film ikad inace..
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/12/knjiga-senki.html
Ghoulov omiljeni pisac, kritičar, fetiš Aca Radivojević je pogledao ZAVET i slaže se sa mnom da je reč o najboljem Emirovom filmu. Dakle, nisam više usamljen! :D
"Zavet" je veliki sunovrat EK-a, cenim da je se mladi kriticari neslano sale...S druge strane, covek ima dva filma koja su usla u antologije svetskog filma, tako da pljuvali po njemu, ili ne, delo je ostalo "zapisano u vremenu" (N. B. Baja)
FILMSKI FESTIVAL U DRVENGRADU OD 14. DO 21. JANUARA
kusturica12 Prvi međunarodni 'Kustendorf film festival', čiji je osnivač reditelj Emir Kusturica, biće održan od 14. do 21. januara naredne godine u 'Drvengradu' na Mokroj Gori.
Festival u 'Drvengradu' zamišljen je kao nekomercijalna manifestacija posvećena autorskom filmu, koja okuplja istaknute svetske reditelje i studente koji tek počinju da se bave sedmom umetnošću, rekao je Kusturica na današnjoj konferenciji za novinare.
Festival je, prema rečima Kusturice, predviđen za 150 do 300 ljudi, studenata, istaknutih autora i ljubitelja filma i zamišljen kao manifestacija 'na kojoj nema mesta za masovne proizvode'.
Ministar kulture Srbije Vojislav Brajović istakao je da je resorno ministarstvo podržalo festival Emira Kusturice sa četiri miliona dinara, prikupljenih iz vanbudžetskih sredstava, jer je reč o 'kreativnoj ideji velikog autora'.
Među najavljenim gostima festivala su ruski reditelj Nikita Mihalkov, koji će otvoriti manifestaciju i predstaviti svoj novi film '12', zatim turski reditelj Fatih Akin, izraelac Eran Kolirin, ovogodišnji dobitnik 'Zlatne palme' u Kanu Kristijan Munđiju iz Rumunije i drugi.
Festival će imati takmičarski program namenjen studentima filmskih škola iz 12 zemalja: Češke, Grčke, Italije, Poljske, Slovačke, Rusije, Velike Britanije, SAD, Kube, Španije, Francuske i Srbije.
Najboljim autorima biće dodeljeno Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje,koje, prema rečima Emira Kusturice, simbolizuje suštinu kosmosa.
Na prvom festivalu biće prikazana i retrospektiva filmova Nikite Mihalkova, koja će, pored njegovog najnovijeg filma '12', predstaviti i ostvarenja 'Robinja ljubavi', 'Oblomov', 'Mehanički pijanino'.
Savremene autorske tendencije biće predstavljene kroz nova ostvarenja gostiju festivala, a istaknuti svetski reditelji svakodnevno će voditi i jednosatne radionice sa studentima.
Fatih Akin predstaviće film 'Na ivici Raja', Kristijan Munđiju svoj nagrađeni film 'Četiri meseca, tri nedelje i dva dana', dok će Eran Kolirin iz Izraela predstaviti svoje ostvarenje 'The Band's Visit'.
Gost festivala biće i rumunski glumac Rasvan Vasilesku koji će govoriti o filmu 'California Dreamin'' Kristijana Nemeskua, koji je premijerno prikazan na nedavno završenom Festivalu autorskog filma u Beogradu.
U okviru programa 'Evergrin' biće prikazan film 'Il Postino' Majkla Radforda koji je takođe najavljen kao jedan od gostiju festivala.
Svake večeri nakon filmskih projekcija i radionica biće održavani koncerti muzičkih grupa i ansambala, među kojima su Beogradska filharmonija i bendovi 'Khaćatur', 'Nervozni poštar', 'Stribor & His Poisoners', 'No Smoking Orćestra', 'Vrelo' i drugi.
Goran Marković počinje da snima film ,,Turneja"
Tragikomično putovanje glumaca u vreme rata
Goran Marković, poznati reditelj, počinje 21. decembra snimanje novog filma ,,Turneja". Ovo ostvarenje govori o grupi beogradskih glumaca koji kreću na turneju u vreme rata u Bosni i zalutaju na teritoriju zaraćenih strana. Film će se uglavnom snimati na lokacijama u Republici Srpskoj, a jedan od glavnih glumaca, Josif Tatić, ističe da je ovaj scenario pisan po istinitom događaju čiji je i on bio učesnik.
- Film u stvari prati ,,Šovinističku farsu". Mi smo s tom predstavom krenuli u Banjaluku kada je rat tek počeo. I onda, pošto taj koridor još uvek nije bio uspostavljen i siguran, jednog jutra smo zorom krenuli po nekoj magluštini i zalutali na hrvatsku teritoriju. I onda brže-bolje beži. Naravno, nismo odlutali nego smo samo naleteli, okrenuli se i pobegli, a Goran je napravio priču da je ta glumačka grupa zalutala na jednu zaraćenu stranu, pa na drugu, pa na treću. Usred tog užasa, tog građanskog rata. I to je jako zanimljiva filmska priča. Napravio je Goran divnu podelu i veoma sam srećan što ću igrati sa tim ljudima. Snimaćemo pod Kozarom tri meseca, pa ko preživi, pričaće - kaže Josif Tatić za ,,Blic".
Pored njega, u ovom filmu igraju i poznata glumačka imena kao što su Dragan Nikolić, Mira Furlan, Slavko Štimac, Voja Brajović, Jelena Đokić...
Tihomir Stanić i Svetozar Cvetković, osim što će doprineti filmu svojom glumom, i producenti su ovog projekta.
- I oni će igrati u filmu pošto će već biti tamo, na lokaciji - rekao nam je kroz osmeh nedavno reditelj Goran Marković i objasnio da ideja za film već dugo postoji.
- Pre nego što je postao pozorišni komad, to je bio filmski scenario, i to je film koji se dešava na putu. On je morao da istrpi određene promene za pozorište, a sad sam se vratio originalnom scenariju. Ta trupa je stalno na točkovima, ide iz jednog užasa u drugi i zahvaljujući svojoj blesavosti preživljava - rekao je Marković.
- To će biti film koji će govoriti o tome kako je rat ponižavajući. Neće imati ambicije da događaje rekonstruiše istorijski i politički, nego će kroz prizmu jedne grupe beogradskih glumaca, koji iz ludila, naivnosti ili iz gluposti kreću usred rata na neku tezgu u Republiku Srpsku ne bi li za kratko vreme zaradili neke sitne pare. Oni upadaju u rat i kroz njih će taj rat biti prelomljen kao mehanizam u kome svi doživljavaju ponižavanje. To možda deluje ovako ozbiljno i depresivno, ali će to, u stvari, biti komedija. Nema te stvari koja se ne može ismejati, uključujući i rat - objasnio je Goran Marković.
U planu je da se ,,Turneja" pojavi i u formi televizijske serije na RTS-u i predstavljaće proširenu verziju filma.
Kultni režiser
Goran Marković je režiser domaćih klasika kao što su ,,Nacionalna klasa", ,,Variola vera", ,,Majstori majstori", ,,Tajvanska kanasta", ,,Sabirni centar", ,,Tito i ja"... Pre pet godina snimio je film ,,Kordon" koji je takođe osvojio brojna priznanja. Marković je napisao scenario za ,,Turneju" još pre deset godina kao pozorišnu predstavu izvedenu u ,,Ateljeu 212", ali tada nije pretvorena u film zbog nedostatka novca.
Promovisan film ,,Tamo i ovde"
Srpsko-američka romansa
Povodom završetka snimanja njujorškog dela filma ,,Tamo i ovde", preksinoć je u beogradskoj galeriji ,,Ozon" priređen koktel u okviru kojeg je premijerno prikazan trejler iz ove ljubavne srpsko-američke priče režisera Darka Lungulova.
Među prvima na koktel su stigli Branislav Trifunović, glavni glumac ovog novog filmskog ostvarenja, i njegova lepša polovina Aida Alilović. Osim njih, početak premijernog prikazivanja trejlera sa nestrpljenjem su čekali i reditelj Darko Lungulov, Goran Radaković, Uroš Đurić, Dejan Zečević, Olja Ivanjicki..., dok je Mirjana Karanović došla sa zakašnjenjem.
Nakon projekcije i dugog aplauza, Branislav Trifunović, vidno raspoložen, podelio je svoje utiske sa ekipom ,,Blica".
- Vidim da je trejler odlično prihvaćen. Ipak, meni je za sada najbitnije da su ljudi koji su učestvovali u stvaranju ovog filma - Amerikanci, Rusi, Portorikanci, Kinezi... - odlično reagovali na tematiku koja je obrađena u filmu ,,Tamo i ovde". Oni su fantastično reagovali na scenario. Priča Beograda i Njujorka, dvoje ljudi koji se vole, to je moglo da se dešava bilo gde, u bilo kojoj zemlji. Ja verujem da će ovaj film biti pun pogodak.
Materijal njujorškog dela filma američka ekipa još nije pogledala.
- Materijal je donet ovde tako da Sindi Loper i Dejvid Tornton nisu stigli da ga pogledaju, ali sama činjenica da su oni glumili u ovom filmu govori o tome koliko im se cela ova zamisao dopada - kaže Trifunović i dodaje: ,,Deo filma koji se dešava u Srbiji snimaće se u martu ili aprilu. Nadam se da će biti gotov do Nacionalnog festivala filma u Novom Sadu".
FILM 'ODBAČENI' DOBIO POZIV ZA FESTIVAL SINEKVEST
Film Miloša Radivojevića 'Odbačeni' dobio je poziv za učesće u zvaničnoj, takmičarskoj konkurenciji na filmskom festivalu Sinekvest u San Hozeu u Kaliforniji.
'Odbačen' će učestvovati u selekciji Nju vižns u okviru tog festivala, koji se održava od 27. februara do 11. marta sledeće godine.
Sinekvest je svrstan u 10 najbolje vrednovanih festivala autorskog filma u svetu prema 'Ultimat film festival survajval gajdu'.
Novi film Miloša Radivojevića je već dobio poziv za učešće na festivalu u Palm Springsu u Kaliforniji, koji se održava početkom 2008. godine.
Njegov prethodni film 'Buđenje iz mrtvih' prikazan je na prethodnom Sinekvestu prošle godine, posle čega je taj film obezbedio svetsku internet i DVD distribuciju.
Rat uništava ljudskost
Film ,,Turneja" Gorana Markovića, čije je snimanje počelo juče u Republici Srpskoj, podržao evropski filmski fond ,,Eurimaž"
U Novom Selu kraj Šamca u Republici Srpskoj juče je počelo snimanje igranog filma ,,Turneja" prema scenariju i u režiji Gorana Markovića. Proslavu prve klape filma ,,Turneja" upotpunila je i vest da je na sednici Upravnog odbora ,,Eurimaža" koja je od 16. do 18. decembra održana u Parizu, ovaj značajni filmski fond pri Savetu Evrope podržao naš film sa 225.000 evra.
Reditelj Marković, autor filmova ,,Nacionalna klasa", ,,Majstori majstori", ,,Variola vera", ,,Već viđeno", ,,Sabirni centar" ili ,,Tito i ja", jedanaesti igrani film ,,Turneja" realizuje posle šest godina pauze, koliko je prošlo od filma ,,Kordon" koji je osvojio Gran pri na festivalu u Montrealu 2003. godine.
Novi film Marković realizuje u produkciji beogradske kuće ,,Testament films" glumca i producenta Svetozara Cvetkovića i banjalučkog ,,Balkan filma" glumca i producenta Tihomira Stanića. Koproducenti filma su: ,,Koncept film" iz Beograda, ,,Medžik boks" iz Novog Sada, ,,Atalanta" iz Ljubljane i ,,Fos film" iz Zagreba. Film su finansijski podržali: Filmski centar Srbije, Fond za kinematografiju Republike Hrvatske i novoosnovani Fond za kinematografiju pri Vladi Republike Srpske. Produkciju filma pomogli su: Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Federalna televizija Bosne i Hercegovine, Radio-televizija Republike Srpske i Radio-televizija Srbije za koju će biti realizovana i televizijska serija od četiri epizode.
Novi film Marković realizuje po sopstvenom scenariju koji je napisao na osnovu svoje istoimene drame. Pozorišna predstava ,,Turneja" u režiji Milana Karadžića premijerno je izvedena 1996. godine u Ateljeu 212, a Markovićeva drama nagrađena je Sterijinom nagradom za savremeni dramski tekst na Pozorju u Novom Sadu.
Film ,,Turneja" je tragikomična priča o grupi glumaca iz Beograda koja u potrazi za što bržom zaradom kreće na ,,turneju" po Srpskoj Krajini. Tokom te ,,turneje" glumci dolaze do ratnih područja u Bosni i počinju da lutaju od ratišta do ratišta, od vojske do vojske. Njihova naivnost, koja ih je i uvukla u stravične događaje, istovremeno ih i spasava, jer uz pomoć svoje glumačke veštine uspevaju da se izvuku iz tragičnih situacija koje ih na svakom koraku čekaju.
– Radnja drame i filma smeštena je u 1993. godinu i potvrđuje da je rat ponižavajući. Kroz prizmu apartne grupe glumaca koja tokom rata kreće na turneju biće prikazano koliko rat uništava ljudskost – ističe scenarista i reditelj Marković i dodaje da će ,,Turneja" ipak biti film u žanru komedije.
Pozorišnu dramu i scenario filma ,,Turneja", Marković je napisao na osnovu istinitih događaja o gostovanju srpskih glumaca u Bosni, u kojima je, između ostalih, učestvovao i Josif Tatić.
– Krajem januara 1992. godine, na dan Svetog Save, predstava ,,Šovinistička farsa" bila je pozvana da gostuje u Banjaluci. Tada su vođene ozbiljne borbe u Bosni, a mi, glumci, nismo znali šta se tamo tačno događa. Prešli smo nesiguran koridor, u jednom trenutku naš vozač je zalutao, i ušli smo na hrvatsku teritoriju. Kada smo stigli u Gospić videli smo građanski rat izbliza. Okrenuli smo se i pobegli. Od tog tragikomičnog putovanja Goran Marković je napisao komad ,,Turneja". Za potrebe filma reditelj je proširio priču i glumci u filmu prolaze kroz sve tri strane koje su nekada ratovale u Bosni – otkriva glumac Josif Tatić za naš list.
Pored Tatića, u filmu igraju: Dragan Nikolić, Mira Furlan, Slavko Štimac, Tihomir Stanić, Vojislav Brajović, Jelena Đokić, Gordan Kičić, Bogdan Diklić, Sergej Trifunović, Svetozar Cvetković, Emir Hadžihafizbegović, Senad Bašić, Branimir Popović i Stela Ćetković. Scenograf je Veljko Despotović, kostime je dizajnirala Ljiljana Petrović, direktor fotografije Radoslav Vladić, a muziku će komponovati Zoran Simjanović.
Ekipa filma ,,Turneja" snimaće uglavnom na terenima oko Šamca, Dervente, Prijedora i Gradiške, a poslednja klapa trebalo bi da padne 25. februara naredne godine u Beogradu.
Ivan Aranđelović
Nije smešno što ne boli
NA tri kilometra od Šamca, u Novom Selu u RS, u petak je započelo snimanje novog igranog filma reditelja Gorana Markovića, ,,Turneja", za koji je scenario napisao pre 11 godina. Filmska verzija crne komedije o glumcima koji usred rata iz Beograda odlaze na turneju po Bosni (priča je bila adaptirana za scenu Ateljea 212, gde se sa velikim uspehom igrala nekoliko sezona), počela je u autentičnom ambijentu koji je ostao iz ne tako davnih ratnih razaranja, i na minus 10 stepeni, što je dodatno ,,ledilo" prve utiske - gotovo sve kuće u Novom Selu su uništene, a njihovi stravični ostaci uz uzani, zaleđeni put stoje kao aveti jednog strašnog vremena i ljudskog ludila. I mada je cela ekipa ,,Turneje" već tu na terenu, sa svom pratećom i tehničkom opremom (što je, inače, veliki događaj za čitav Šamac i okolinu), vrlo je teško dokučiti gde počinje i završava scenografija za film, a gde su originalne ratne ,,kulise". Pored dela ekipe glumaca - Mire Furlan, koja je za ovaj projekat stigla iz Amerike, Dragana Nikolića, Slavka Štimca, Svetozara Cvetkovića, Tihomira - Tike Stanića, Josifa Tatića i Gordana Kičića (Jelena Đokić koja takođe igra, bila je u hotelu u Šamcu sa svojom bebom), prvog dana snimanja bilo je okupljeno i mnogo statista, rekvizitera, ljudi u maskirnim uniformama, radoznalih meštana koji nude pomoć ,,za sve što treba"...
- Dugo smo birali mesto, počeli smo da obilazimo prostor oko Kozare još u maju, a pronašli smo Novo Selo tek pre mesec i po dana, i to uz pomoć Tihomira Stanića koji je iz ovih krajeva, i zajedno sa Svetozarom Cvetkovićem i koproducent filma - kaže za ,,Novosti" Goran Marković. - To sve treba još scenografski da se dotera, iako već postoje zgodna mesta za snimanje, a i stravična. U nedelju snimamo jednu spektakularnu scenu, prvu liniju fronta, iako će takvih scena u ,,Turneji" biti veoma malo. Priča je o grupi glumaca koji iz naivnosti, ili lakomislenosti, ili nekih drugih razloga, upadaju u ,,scilu i haribdu" rata u BiH, što je izvor mnogih komičnih situacija.
Po Markovićevim rečima, ,,Turneja" će biti klasičan ,,on the road" iliti ,,putni" film - gde počinje, tamo se i završava.
- Ovo je dosta komplikovan projekat, zahteva snimanje po ciči zimi i tako će biti dva meseca, ne zato što sam mazohista nego zato što tako treba, i što je takav siže filma.
Pored raznih institucija i fondova koji su finansijski stali iza ,,Turneje" - Ministarstvo kulture Srbije, Ministarstvo kulture RS, Skupština grada Beograda, tri televizije, RTS, RTRS i Entitetski javni servis BiH, Filmski fond Hrvatske, produkcijska kuća iz Slovenije, ,,Testament film" (Svetozar Cvetković), ,,Balkan film" (Tihomir Stanić), novi igrani film Gorana Markovića dobio je još jedno veliko priznanje. Evropski fond za kinematografiju Saveta Evrope (Euroimaž) takođe je podržao ovaj projekat.
- To je vrlo značajno, ne samo finansijski nego i moralno. ,,Turneja" je, ipak, koprodukcija između Srbije i praktično RS, i ta kombinacija je u jednom evropskom fondu dobila nagradu, tako da sam sa te strane vrlo zadovoljan, a imaćemo novca i da nekako završimo film - ističe Marković.
U odnosu na predstavu koju pozorišna publika poznaje, u filmsku priču dodate su još neke scene i likovi, i sve se događa u smešnom, nakaradnom vozilu koje prolazi kroz razne nemoguće situacije.
Ono što svakako može da zaintrigira kada se govori o ,,Turneji" jeste pitanje da li je ovu, u suštini ipak ratnu priču, teže ili lakše napraviti kao komediju.
- Scenario sam napravio po anegdotskim doživljajima nekih kolega glumaca, ali to je samo polazna osnova. Sve ostalo sam naizmišljao, a vrlo teško sam podneo ove ratove - objašnjava Marković. - Mogao bi čovek da napravi o tome nešto što je drastično i užasno mučno, ili veliku ratnu dramu. Izabrao sam da napravim komediju, ali to ne znači da će stvari biti manje kritične ili manje bolne. Moj životni stav je da je i smeh oblik plača i jaukanja - ništa nije smešno što ne boli. Komedija se ne može napraviti na osnovu stvari koje u suštini nisu veoma tužne i ne tište ljude. Čovek ne može da izmisli mnogo novih tema, sve su već skoro poznate, ali može da izmisli način kako da ih obrađuje, i za mene je ovo iskustvo vrlo zanimljivo.
Ono što, takođe, stoji kao činjenica jeste da Marković, bez obzira na to što je potpisao mnoga ostvarenja koja su obeležila domaću kinematografiju, i sva su, žanrovski i stilski potpuno različita, do sada nije radio ovakav film, a ni tako veliku produkciju.
Poslednje klape ,,Turneje" očekuju se krajem februara u Beogradu (snimaće se i u Derventi, Prijedoru, Bosanskoj Dubici...), i neće se žuriti samo da bi se uhvatili važni festivali, iako je film uopšte, kako tvrdi reditelj brojnih filmskih hitova, ,,metafizička stvar". Ili, uvek ,,mačka u džaku" - nikada se ne zna šta će ispasti do kraja, ali se svi u ekipi nadaju da će napraviti dobar film.
DRUGAČIJI SVET
MIRA Furlan ističe da je uvek želela da radi sa Goranom Markovićem, i da joj je ta želja konačno ispunjena. Nijednog momenta nije razmišljala da li da prihvati ulogu ili ne.
- Mnogo se radujem ovom filmu, tu su neki meni veoma dragi ljudi, i osećam kao da sam se vratila kući - kaže za ,,Novosti".
Film je značajan i za Slavka Štimca - karijeru je započeo upravo sa Goranom Markovićem, u filmu ,,Specijalno vaspitanje".
- Posle dugo vremena opet radim sa Goranom, Mirom Furlan, Taletom, Gagom, ljudima sa kojima sam najviše radio tokom karijere. Atmosfera je dobra, vrlo smo zadovoljni, iako je tek prvi dan snimanja. U ,,Turneji" ne igram glumca, ja sam Đura šofer koji dolazi u Beograd da pokupi glumce, i koji je sušta suprotnost toj skupini. On je realan čovek, na zemlji, vozi ih, ne može se baš reći da ne razume njihovo ponašanje, ali je to ipak potpuno drugačiji svet od njegovog.
POSVETA GLUMCIMA
DRAGAN Nikolić u ,,Turneji" igra glumačkog barda koji je svima poznat iz TV serija i filmova, što mu u nekim situacijama u ovoj ratnoj priči ponekad pomogne, a nekada i odmogne.
- Ovo je film o jednoj profesiji, nažalost, ili na sreću, nismo daleko od putujućih glumaca - smatra Nikolić.
Scenarijem Gorana Markovića oduševljen je i Josif Tatić, kome je takođe veliko zadovoljstvo što igra u ovom filmu, pogotovu što, po njegim rečima, ,,svi glumci igraju jednu ulogu, nema glavnih". Za Gordana Kičića, kako ističe, velika je čast što je u ekipi ,,Turneje". - Igrao sam i u predstavi, uskočio sam u ulogu statiste sa zadatkom, i to kao student druge godine, i znam ovaj tekst. U filmu igram Laleta, plahovitog mladog glumca koji nije svestan situacije u kojoj se nalazi, a ceo film doživljavam kao veliku posvetu glumcima i glumačkoj branši, na crnohumorni, sarkastičan ali ipak vrlo human način - kaže Kičić.
Bogami, ekipa mala ali odabrana, opet je pogledala ZAVET i moram priznati da jedva čekam Žikin komentar filma pošto mislim da ima sjajne utiske...
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/12/popboks-office.html
isto to...
Najgledaniji film u srpskim bioskopima tokom 2007. godine bio je ,,Crni Gruja" Marka Marinkovića, i to je, istovremeno, bio jedini film sa više od 100.000 gledalaca, pokazuju podaci distributerske kuće ,,Tak" (Tuck).
Poređenja radi, 2006. godine bilo je pet filmova koji su prebacili tu brojku, od kojih su ,,Da Vinčijev kod" i ,,Mi nismo anđeli 3" bili gledaniji od ,,Crnog Gruje", to jest imali su koju hiljadu više gledalaca od njegovih 131.948.
Potpredsednik ,,Taka" Marko Čkonjević rekao je Beti da se u Srbiji nastavlja opšti pad bioskopske distribucije, koji ,,ima kontinuitet od 2002. godine".
Prema njegovim rečima, uzroci su piraterija, ,,izuzetno disperzivna i nekontrolisana TV ponuda - pri čemu kablovski emiteri ,,reemituju filmove sa HRT-a, ali bez zaštite" - nekontrolisana ponuda jeftinih DVD-jeva na kioscima, ali i generalno loše stanje bioskopske mreže. Bez obzira na krizu, ,,Takove" godišnje liste pokazuju da domaći filmovi redovno bivaju najgledaniji u srpskim bioskopima. Pobednik u 2005. godini ,,Mi nismo anđeli 2", bio je, sa 657.143 gledaoca, oko četiri puta gledaniji od ,,Crnog Gruje" najgledanijeg filma u ovoj godini..
,,Tržište se sunovratilo sa pet miliona gledalaca (u 2002. godini) na procenjenih 1,4 miliona u ovoj godini, pri čemu cifra nije konačna", izjavio je Čkonjević. Prema njegovim rečima, prošle godine je srpske bioskope posetilo oko 1,6 miliona ljudi. Međutim, i u takvoj situaciji, ,,Crni Guja" je ostvario znantno bolji rezultat od najgledanijig stranog ostvarenja u 2007. godini - a to su ,,Simpsonovi". Oni su na ,,Takovoj" boks ofis listi drugoplasirani film, sa 81.258 gledalaca.
Na četvrtom mestu je ,,Četvrti čovek", i još je u bioskopima. On je za šest nedelja privukao 70.645 gledalaca - 581 više od filma ,,Hari Poter i Red Feniksa" koji je u bioskopima proveo 22 nedelje.
,,Klopka, spski kandidat za ,,Oskara", najslabije je plasiran domaći film na ,,Takovoj" ,,top 10" listi, i ukupno je osmi sa 50.128 gledalaca.
,,Klopka" je prošla lošije od ,,Crnog Gruje", ,,Četvrtog čoveka", ,,Sedam i po" i ,,Promeni me", ali je i dalje gledanija od stranih blokbastera kao što su ,,Garfild 2", ,,300", ,,Kazino Rojal", ,,Šrek tri" ili ,,Borat". I svi su imali manje od 50.000 gledalaca.
ZAVET
E. Kusturica
**(*)
2+
dakle, ne mogu da verujem šta sam gledao!!!
ovo nije 'dementia 13' – ovo je DEMENTIA 300 NA SAT!
ovo je turbo-pravoslavni folk-slapstick! ne znam da li da budem fasciniran ili zgrožen, ovo je toliko retardirano i preterano da opasno prilazi granici koja deli ludilo i genijalnost!
pošto je ludo i glupo i besmisleno a opet uprkos tome/baš zbog toga zabavno – baš kao i novi argento – zamalo da mu dam istu ocenu kao TREĆOJ MAMI. ipak, ovo je predugo, i malo skraćivanja/sažimanja ne bi bilo zgoreg za fokusiraniji efekat.
kako je moguće da ovako nešto uopšte postoji?
ne pada mi na um ništa pametno, pa zato evo jedne apsurdne (i stoga ne sasvim neverovatne) hipoteze:
ovo je kao da je kusti proradio tzv. 'janjičarski sindrom' u obrnutom smeru: kao turčin koji je postao veći srbin od većine srba on je, izgleda, osetio potrebu da napravi srpskiji film od bilo kog srpskog filma, i u njega je natrpao do granice prskanja, i preko nje, sve ono što (ne) valja u domaćem filmu, ali sa tolikim preterivanjem da to deluje kao parodija, ili barem jedno trash-camp iživljavanje koje u sebi sadrži i dekadenciju i retardaciju i konceptualnu umetnost i je ne suis qua-qua!!!
:shock: :? :shock: :? :shock: :?
zapravo, imam još jednu hipotezu: šta ako je kusta sve vreme ostao njiov? ako je njegova 'konverzija' u stefana bila samo prljavi trik da može lakše da nas razara iznutra?
vilijem barouz je tvrdio da je najpodmukliji virus, odnosno najpouzdaniji način nečijeg uništenja, napraviti izvrnutu, znatno pojačanu sliku neprijatelja – pustiti mu u okruženje njegovu sopstvenu groteskno uvećanu sliku.
ZAVET je upravo to.
srpski film pred ogromnim iskrivljenim ogledalom - u distorziji koja se kao virus nudi ovdašnjem gledoacu kako bi ga iznutra uništila.
evo, ja sam i protiv svoje volje već počeo da pevušim: 'moje je srce violina, što ga diraš kad ne znaš da sviraš'!!!
VIRUS VEĆ DELUJE!!!
:? :cry:
Hate to say I told you so!
Kustin novi film je neponovljivo ludilo i voleo bih kada bi on nastavio tim putem no plašim se da će u sledećem projektu pokušati da se artikuliše, a to nije dobro, Ovo što je uradio u ZAVETU je demencija svetskih razmera i istinski relevantan film za 2007.
Najzad iscureo Odbacen. Jej.