Zainteresovan sam da stampam reprezentativnu horor antologiju pisaca koji su stvarali sa kraja XIX i pocetkom XX veka.
300-400 strana, sa tekstovima o svakom od njih.
Ima li nekog zainteresovanog da se prihvati tog posla.
Bilo bi lepo da uvrstene price budu dosad neobjavljivane kod nas, ali nije uslov.
To najbolje mogu da ti odrade dva coveka: ghoul i ja.
Ako se ghoul ne prihvati posla (s obzirom na njegova buduca putesestvija) mozda cu i ja moci da pronadjem vremena. Inace, samo da znas, vec neko vreme mislim da to odradim za Polaris. Sta vise, za antologiju imam gotov spisak prica, a tekstovi o piscima su najmanji problem - pisacu ih za sacopis. Literature, hvala bogu, ima dovoljno. :wink:
Znaci, stariji prijatelj ima prednost, a ako on ne moze - dogovoricemo se.
pozd.
D.
Inace, one najbolje price nikada nisu bile prevodjene na srpski, a imah bas mnogo.
Već dugo vremena nosim u glavi pomisao da odradim tako nešto, štaviše već imam kostur (pun intended) spiska dela koja bi morala da uđu u jednu ANTOLOGIJU NAJBOLJIH KLASIČNIH HOROR PRIČA, od poznog 18. veka pa do Lavkrafta.
(uz istovremeno razmišljanje o Ant. Najb. MODERNIH horor priča, od Lavkrafta do danas).
Prednosti ove prve su i u tome što je dobar deo toga, ako ne sve, public domain, tj nije nužno plaćati autorska prava.
Razlozi što to do sada nisam uradio:
1. Čekao sam da se ekonomska i svaka druga situacija u zemlji malo unormali, pa da ljudi počnu pomalo da razmišljaju i o knjigama, a da ove istovremeno ne budu ekonomski nedostižne za najveći deo ciljne grupe (a to su pre svega mlađi ljudi, studenti, nezaposleni...). Ta knjiga bi morala da ima oko 500 strana da bi stvarno bila reprezentativna, pa ni cijena ne bi bila baš 'prava sitnica'.
S tim u vezi, čekao sam i situaciju u kojoj će ogroman trud koji zahteva a) pravljenje kvalitetnog izbora; b) prevođenje tolike mase texta; i c) pisanje predgovora, bio-bibliografskih podataka itsl. moći da ima makar minimum finansijske isplativosti za onoga ko se toga poduhvati, tj. mene, da se ne bi sve svelo na suvi fanatizam i ljubav (koji mi ne nedostaju, ali preveliki je ovo posao da bi se bazirao SAMO na tome).
2. Čekao sam da pročitam još nekoliko standardnih izbora klasičnih horor priča, kako bih što više proširio svoj uvid u to polje i bio siguran da mi ništa stvarno vrhunsko nije promaklo. Još uvek radim na ovome, i imam bar još oko 2-3000 strana da pročitam pre nego što mogu stvarno da kažem: e, OVO su najbolje klasične priče ikada.
Dragi Nyarla, bez uvrede, ali nisam siguran da si ti pročitao dovoljno da bi tvoj izbor priča bio onoliko reprezentativan koliko treba da bude. Naravno da Lavkraftov esej NATPRIR. STRAVA U KNJIŽ. može da bude odličan vodič, i on je odličan kao starting point, ali treba još malo više poznavanja te oblasti da bi krajnji rezultat imao težinu i ozbiljnost koje mora da ima.
3. Čekao sam (i dalje čekam, tj radim na tome) da MAGISTRIRAM.
Ne samo zato da bih imao VREMENA za to, nego i zato što mislim da je izdavanje takve jedne knjige korak od izuzetnog značaja za horor kao žanr, njegovu promociju i konačno ustoličenje kao legitimnog i umetnički vrednog žanra, pa zato takvu jednu antologiju a) ne treba zbrzati po svaku cenu i napabirčiti makar koje priče koje su trenutno na raspolaganju, b) priče moraju biti popraćene kratkim podacima o autoru i delu (jer mnogi od njih nikad nisu prevođeni na srpski, ili ako i jesu – prisutni su sa par prevedenih priča!) i sa ozbiljnim, kvalitetnim PREDGOVOROM koji bi tu zbirku stavio u nekakav književnoistorijski i žanrovski kontext.
Zbog toga je, mislim, bitno da sastavljač te antologije ima makar minimalnu akademsku zaleđinu iza sebe, jer štagod mislili o tome, to ipak daje bar malo autoriteta i težine tom izboru. A takva antologija bi morala da ima i tu važnu ulogu otvaranja očiju i ostatku čitalaštva i kritike, a ne samo žanrovskim zaluđenicima, tim pre što do sada još niko nije na srpskom uradio ništa slično, i što i dalje preovladava mišljenje da je horor nekakav minoran fenomen i fusnota u istoriji književnosti koja ima možda 10-ak vrednih pričica, i to mu je to...
Ova antologija, bar ova koju nosim u svojoj glavi, bi to morala da promeni.
Zbog toga mora da bude pažljivo pripremljena i kvalitetno odrađena.
Gomilu navrat-nanos sakupljenih priča može da sakupi i izda SVAKO. Ali, šta se time postiže?
Deluje zanimljivo.
Naravno da bi bilo placeno.
O kojim relacijama govorimo, zanima me, ipak?
Slazem se sa ghoulom da bi on bolje uradio posao. Zaista jeste tako. Dele nas godine iskustva u prevodilastvu i duza posvecenost samom zanru. On je pred magistraturom a mene jos more ludila na fakultetu, te od silne vanzanrovske knjizevnosti nisam stigao da procitam sve ono (tj. tih par hiljada strana na starijim engleskim dijalektima) pa da mogu da se opusteno upustim u ovakav posao.
Mogao bih to da odradim, ali ne tako dobro kao ghoul.
Eto, vec sada rezervisem to da cu da recenziram knjigu po svim mogucim sacopisima.
Samo vi to odradite i obradujte sve prave ljubitelje horor proze, ukljucujuci i mene.
Relacije su standardne, i koliko znam kreću se oko 5 DM po strani. Ispravi me ako grešim, ali mislim da je tako. Takođe, čini mi se da je univerzalna tarifa Udruženja profesionalnih prevodilaca 10 DM po strani – no, ja još uvek nisam njihov član, pa me to ne obavezuje na tu cenu.
U svakom slučaju, proveriću kako stoje stvari trenutno, i sigurno ne bih tražio više nego što je pravilo (sem ako pravilo glasi: ma dobro, naši smo, dogovorićemo se, evo daću ti 20 komada knjige umesto para, ili tako nešto).
Ionako ja fizički ne bih stigao, tj imao vremena da sve to prevedem – ja bih napravio izbor priča, napisao predgovor i sve prateće textove, i preveo u vrh glave 50% priča. Ostatak bi mogle da urade neke moje kolege sa anglistike, ili kogod je od tebi dostupnih prevodilaca voljan da se toga poduhvati, s tim što bih ja zadržao sebi pravo da budem redaktor prevoda, tj ako neko poput ABN-a sebi dopusti preteranu i ničim opravdanu slobodu da ja to ispravim/doteram bez nj. ljutnje.
Onako otprilike, a uskoro mogu i preciznije da ti kažem, ta antologija bi sadržala bar 50% do sada neprevedenih priča, a od onih koje su izašle kod nas, mnoge su u nekim izdanjima od pre 30-50 godina, teško dostupnim (ne i meni, ali prosečnom čitaocu – da).
Treba proveriti kako stoji stvar sa autorskim pravima tih srpskih (i hrvatskih) prevoda – treba li nečije odobrenje da se to prosto preštampa? Mislim, možda je glupo u Srbiji ovo uopšte pitati, ali ipak je to nekakva intelektualna svojina, i ja prvi ne bih bio srećan da vidim kako neko MOJ prevod neke priče 'ladno preštampa negde bez pitanja, odobrenja ili nadoknade...
Realno gledano, čak i kad bi se sa prevođenjem počelo odmah, ne verujem da bi ta zbirka bila spremna za štampu pre pozne jeseni ili možda i zime.
hm... da li mi zivimo u istoj zemlji? 5 DM? 10 DM?
Ja sam platio 5 DM prevod "Crnog cveta" na engleski koji je GOTOVO PERFEKTAN i koji je ladno prihvacen u USA za objavljivanje.
Cene o kojima pricas vaze za "retke" jezike: holandske, danske, grcke... za engleski ja ne znam nikog, ali NIKOG ko dobija preko 2 eura za stranu, a ogromna vecina radi za 1 euro.
Nego, kljucno pitanje je koliko bi takav izbor zaista bio dobar.
U pitanju su vrlo stari i vrlo obradjivani autori, na netu postoji desetine i desetine slicnih, a mozda i istih izbora i bezbroj tekstova. Po cemu bi se taj tvoj izbor razlikovao, isticao, bio poseban da bude prezentiran?
Ovo nije trik pitanje, jednostavno me zanima.
Sta je tvoja tacka gledista?
Tvoje licno misljenje nakon hiljada procitanih stranica ili verovanje odredjenim autoritetima u toj oblasti za koje si se osvedocio da imaju "slicno" ili "prihvatljivo" misljenje?
Postoje jednostavni principi da se sastavi neka antologija a da ne procitas nijednu pricu i da cak nemas mnogo predznanja o oblasti koju nameravas da uradis.
Budući da još uvek živimo u zemlji u kojoj je srpski zvanični jezik, samo ću citirati samog sebe:
'U svakom slučaju, proveriću kako stoje stvari trenutno, i sigurno ne bih tražio više nego što je pravilo'
Dakle, ako je pravilo 2 evra, so it is.
Zašto mislim da bi moj izbor bio bolji nego nekog ko nije pročitao nijednu priču i nema veće predznanje iz te oblasti?
Pa, pošto me već prati imidž neskromne i nadmene osobe, preskočiću ovde taj fini uvod u stilu: 'jao, ma ja sam samo jedna kap u moru, neprijatno mi je da hvalim samog sebe, sigurno postoje i veći poznavaoci od mene...' itsl.
Naravno da postoje veći poznavaoci od mene (komada 3-5), ali oni do sada nisu pokazali volju da ovako nešto urade.
Ono čime ja mogu da utemeljim svoj izbor jeste velika gomila pročitane horor teorije (ne Danse Macabre vrste 'teorije' nego ozbiljnih književnoistorijskih studija najvećih svetskih autoriteta na tom polju), puno razmišljanja i nešto malo pisanja na tu temu, te velika gomila pročitanih horor priča, od nasumice nabacanih 'zbirki' do nekih od najautoritativnijih antologija prvoklasnih urednika i izdavača.
Upoređujući njihove izbore sa onim što znam i što sam pročitao mogao sam da vidim manje ili veće nedostatke u svima njima – neke su suviše anglocentrične i imaju zanemarljiv ili nikakav broj Francuza, Nemaca, Rusa, Španaca i dr, neke su suviše otvorene u svom poimanju šta je horor a neke previše uske u tom istom shvatanju, dok neke nemaju nikakvu početnu definiciju nego trpaju sve živo pod 'horor', neke su suviše PREDVIDIVE i konvencionalne u svom izboru (čitaj: preštampavanju svima znanih naslova) dok poneke umeju da budu i originalne i da 'iskopaju' nekog zaboravljenog i masama nepoznatog autora sa pričom koja itekako zavređuje da bude uključena... itd. itd.
Ukratko, mislim da sam dovoljno upućen u to (u stručnom smislu) i dovoljno načitan da mogu da napravim jednu prilično potpunu i zaokruženu antologiju koja bi dala pravi i što potpuniji presek horor žanra i na tematskom i na autorskom i na nacionalnom nivou tako da se najrazličitiji pristupi žanru mogu naći na jednom mestu, a da svi budu i umetnički vredni i, što je običnom čitaocu najbitnije, da priče budu JEZIVE, kvalitetne, nezaboravne... A da to opet ne bude gomila deža vija, i svima poznatih priča. Jer, postoje mnogi autori iz offa, sa nekim genijalnim biserima za koje malo ljudi zna i koji ne spadaju one stalno preštampavane priče u sličnim knjigama.
Dakle, moj izbor ne bi bio zasnovan ni na jednom posebnom autoritetu, bio to Lavkraft, Montegju Samers, Džojs Kerol Outs, Oxfordova antologija ili neka šesta – rukovodio bih se sopstvenim ukusom baziranom na sopstvenom čitalačkom iskustvu i poznavanju, kao i iskustvom ranijih priređivača sa čijim izborima sam upoznat.
E sad, koliko bi taj izbor bio 'dobar' je relativna stvar – bio bi dobar po kriterijumima koje ja sam uspostavim, s tim što su oni ipak zasnovani i na nekim objektivnim činiocima a ne samo mom ličnom ukusu.
Ne znam koji su to 'jednostavni principi da se sastavi neka antologija' ' odnosno, da, NEKA antologija se može napraviti i tako što pozajmiš od nekoga 3-4 takvih izbora, preuzmeš one priče koje se svuda ponavljaju i dodaš još nekoliko od autora čija su ti imena poznata, et voila – L'ANTOLOGIE EST ICI!
Završiću ponovo citirajući samog sebe: 'Gomilu navrat-nanos sakupljenih priča može da sakupi i izda SVAKO. Ali, šta se time postiže?'
Sve zavisi od toga kolike su ti i kakve ambicije s tom knjigom.
Solidnu prodaju ćeš postići i tim manje-više nasumičnim, instinktivnim ili ne znam kakvim izborom – dakle, pare nećeš izgubiti, čak ćeš verovatno i zaraditi (priče su džabe – samo čekaju da ih neko preuzme!).
Ja sam moje ambicije izneo u prethodnom postu, pa ne bih da preterujem u samocitiranju...
pravi ste trgovici nema šta :?
prevođenje s engleskog je oko 5 maraka
s tim da je bolje platiti više da se ne bi desilo da neko nešto traljavo prevede :shock:
barem ja tako mislim :roll:
Ne znam kako stoje stvari sa hororom ali znam da u SF-u postoji mnogo cuvenih i znacajnih prica koje su kasnije ispricane mnogo bolje i kada bi se pravila antologija najboljeg SF-a XX veka npr. imali bismo problem sta sve tu staviti u smislu prevazidjenosti.
Ako se radi horor antologija da bi isli autori i price koje su znacajne po tome stu su prve uvele neki fenomen (duhovi, zombiji, vukodlaci) ili bi se birali najbolji dosezi u tim podzanrovima ili mozda oni koji su dali nekakvu nadgradnju.
Stvar uopste nije tako jednostavna, znam, ali mnogo je veci problem sta i kako odabrati, kakav pristup izabrati, nego ostalo.
Takodje, nije nebitno ni kojoj publici se obracamo. Da li nam je namera da privucemo ljude hororu na duge staze, da li hocemo da pokazemo kvalitet horora ili hocemo da ispostujemo neke istorijske zasluge?
Da mi zivimo u zemlji gde bi bilo moguce napraviti deset nekakvih horor anotlogija, onda bi nasa odgovornost bila mnogo manja.
Elem, sta mislis o podnaslovu ANTOLOGIJA STRAVE I UZASA, da se vratimo tom izvornom, dugogodisnjem nazivu za horor zanr, posebno sto bi predmet antologije bile price koje su na takav nacin i opisivane.
Antologija koju ja imam na umu, i koju ću sigurno, ovako ili onako, ovde ili onde, i uraditi u vrlo bliskoj budućnosti, NEĆE se uopšte zamarati ISTORIJSKIM zaslugama: što bi običnog čitaoca preterano zanimao Bajronov 'Fragment of a Novel', zvanično prva PRIČA o vampirima (napisan one famozne noći kad se začeo i FRANKENŠTAJN...), sem kao kuriozitet - jer je priča kao priča – osrednja, i ako apstrahujemo to KO ju je, KADA i pod kojim okolnostima napisao, stvarno nije bitna po sebi.
Osnovno merilo mi je KVALITET, tačnije 2 kvaliteta – književni i žanrovski. Biraću priče u kojima su ova 2 ujednačena, tj istovremeno u jednakoj meri prisutna. Pod žanrovskim kvalitetom (književni valjda ne moram da objašnjavam?) podrazumevam to da priča ispunjava osnovnu svrhu horora – da PLAŠI, ili se bar ozbiljno trudi u tome. To znači da neću insistirati – kako rade pojedini snobovski sastavljači – na 'ozbiljnim', naglašeno artističkim pričama po svaku cenu, ukoliko je procenat horora u njima zanemarljiv i krajnje simboličan. Pada mi na um priča Henrija Džejmsa A ROMANCE OF CERTAIN OLD CLOTHES – odlična priča sama po sebi, dakle u književnom smislu nema joj se šta zameriti, ali neznatna ambivalentno-natprirodna natuknica javlja se tek u poslednjem pasusu. Hvala bogu, izbor koji mi je na raspolaganju nudi dovoljno priča koje su i sve vreme i hororične i literarne.
Takođe, neću se rukovoditi 'Svetim kravama', odnosno pojedinim pričama koje se kod mnogih uporno favorizuju kao klasici na račun manje poznatih priča istog autora. Konkretno, dobar deo zvaničnika uvršćuje u ovakve antologije priču Artura Mejkna THE GREAT GOD PAN. To je, po meni, priča sa genijalnom idejom koja je gotovo pokvarena prozaičnim načinom na koji je obrađena. Istorijski značajna jeste (smele sexualne aluzije i perverzije, za to doba, itsl.), nije bez svojih kvaliteta, ali ću uvek umesto nje radije odabrati manje pominjanu THE WHITE PEOPLE... Čak i sa većim prostorom nego što ću imati u takvoj antologiji, pada mi na pamet bar još par boljih Mejknovih priča koje bih uvrstio pre no ovaj 'klasik'.
Toliko je toga što nikad nije objavljeno na srpskom, ili ako i jeste, to je u nedostupnim izdanjima iz '50ih i 60ih, da me kvalitet izbora koji ću napraviti nimalo ne brine, već jedino kako strpati u jednu jedinu knjigu makar minimum najvećih klasika i vrhunski kvalitetnih priča, a da rezultat ne bude dimenzija i ubitačnih moći jednog MONOLITA?
Nemam ama baš ništa protiv termina 'strava i užas' sem što je neekonomičan (horor je kraći i opšteprihvaćen), a i nekako mi zvuči blago degradirajuće, neozbiljno, kao kad se recimo vestern zove 'kaubojac'.
Quote from: "ghoul"
Nemam ama baš ništa protiv termina 'strava i užas' sem što je neekonomičan (horor je kraći i opšteprihvaćen), a i nekako mi zvuči blago degradirajuće, neozbiljno, kao kad se recimo vestern zove 'kaubojac'.
mudro zboriš :roll:
QuoteZainteresovan sam da stampam reprezentativnu horor antologiju pisaca koji su stvarali sa kraja XIX i pocetkom XX veka.
Sva ohrabrivanja i lepe zelje, ali, zanima me, otkad Joyce Carol Oates spada u pisce/spisateljice koji/e su stvarali /e krajem 19. i pocetkom 20. veka? Zena jeste matora, ali toliko matora nije.
' Sva ohrabrivanja i lepe zelje, ali, zanima me, otkad Joyce Carol Oates spada u pisce/spisateljice koji/e su stvarali /e krajem 19. i pocetkom 20. veka? Zena jeste matora, ali toliko matora nije.'
Jebote, kad Boban odvali nešto ovako, to mu otpišem kao simpatičan pokušaj peckanja, podsticanja diskusije, ispitivanja reakcije sagovornika i tako to.
Ali kad se ti ovako zaletiš sinko, to je onda samo KAO TELE PRED RUDU.
Evo rečenice koja te je navela da još jednom demonstriraš svoju brzopletost:
Dakle, moj izbor ne bi bio zasnovan ni na jednom posebnom autoritetu, bio to Lavkraft, Montegju Samers, Džojs Kerol Outs, Oxfordova antologija ili neka šesta
Pojašnjenje za telad koja trče pred rudu:
Govorio sam o autoritetima po pitanju izbora najkvalitetnijih antologija – M Samers je uredio SUPERNATURAL OMNIBUS, Outsova je AMERICAN GOTHIC TALE, Oxfordova ant. se do skora mogla naći i u PLATOU, a Lavkraft je pomenut kao autor eseja koji sam ovde negde naveo kao mogući vodič za svakog sastavljača antologije.
Dakle, evo i CRTEŽA: nisam govorio o piscima koji su stvarali tad i tad, nego o uzorima za sastavljanje izbora najboljih horor priča.
Već si se toliko puta opekao pokušavajući da ispravljaš Ghoula u oblastima u koje se on razume daleko bolje od tebe, da je patološki mazohizam s tvoje strane jedino rešenje za misteriju tvojih novih pokušaja u tom pravcu.
A i priznaj, niko te ne prca ovde tako dobro kao ghoul! Niko ti ne udara slađe cajpere!
YOU LOOOOOVE IT!
Šta će ovo na Deponiji? Heh, a posle se priča o marginalizaciji žanra?
Nisam ja lud! Forum je, kad vam kažem!
NISAAM JAAA LUUUD!!!
(That wasn't part of our deal, Blackheart! THAT WASN'T PART OF OUR DEAL!!!)
10 godina je prošlo kao tren...
Quote from: Ghoul on 17-03-2003, 02:34:19
što bi običnog čitaoca preterano zanimao Bajronov 'Fragment of a Novel',
А у међувремену је "Одломак романа" преведен (бај АБН) и објављен.
Quote from: Alexdelarge on 06-01-2013, 19:52:28
10 godina je prošlo kao tren...
šta je to ljudima koji stvaraju za večnost?
Quote from: Джон Рейнольдс on 06-01-2013, 20:19:20
Quote from: Ghoul on 17-03-2003, 02:34:19
što bi običnog čitaoca preterano zanimao Bajronov 'Fragment of a Novel',
А у међувремену је "Одломак романа" преведен (бај АБН) и објављен.
jeste, u međuvr. je na srpski prevedeno 5-6 naslova koji bi došli u obzir za ovakav izbor, u antologijama HOROR PRIČE i FANTASTIČNE PRIČE.
nažalost, one su rađene po tipičnom srpskom principu - proizvoljan izbor (vrhunska dela pored nekih trećerazrednih), anoniman priređivač, odsustvo bilo kakvog, ma i najmanjeg pratećeg materijala (uvod, pogovor, napomene, bio-bibliografije...) - ukratko, entuzijastični amaterizam.
a ni prevodi nisu baš najbolji, koliko sam visokoobdarenim prelistavanjem mogao da opazim.
Да, има тих hit & miss антологија подоста. Ту су још и "Ноћне приче", па "Вампир 1816" где је изашао "Одломак" али и остале приче настале те вечери, а мени су океј Тисине "Приче страве и мистерије": Pickman's Model, Wicked Captain Walshawe, The Bodysnatcher, The Beast with Five Fingers, The Monkey's Paw.
bar b zna šta je antologija