Ja pogledao danas. Nije nešto. Pregledno je urađeno, ima formu filma (što je pohvalno), ali nije baš nadahnuto.
Kakvi su vaši utisci!
Hajde da razbuktamo diskusiju!
Ja imam zelju da gledam i za sada mi se svidja ono sto znam o filmu.
ja sam procitao knjigu, doduse poodavno, i nista ne valja.
(ne znam kako, kad je bila u uzem izboru za NINovu nagradu :) .)
takodjer nisam u toj knjizi video nista filmicno. jedna pomalo naporna i razvucena, uz to i traljavo napisana, varijacija izlizanih tema f.m. dostojevskog, pokoj mu dusi.
iskreno, jedva sam izdrao do kraja, a poznat sam u narodu kao strpljiv & tolerantan citalac.
narocito kad se otac odluci na kljucni korak i krene putem ubistva, meni je to bilo absolutely nedovoljno motivisano.
ne znam kako je u filmu, ali me jako zanima.
Gledao sam ga. Ocena vrlo dobar. S obzirom na kakve sam treseve od srpskih filmova navikao, Klopka ima zapanjujuce cvrst i promisljen scenario, odlicnu glumu i sasvim korektnu reziju. Zrelo ostvarenje, blagosloveno liseno patetike. Ovo se moze gledati, a da se posle projekcije ne izadje posramljen, uz osecaj da su se pare za ulaznicu mogle utrositi za nesto bolje - na primer za kupovinu DiVX-a kod lokalnog pirata.
Eventualno bih izbacio koju recenicu (minorna zamerka) i malo bih bolje upotrebio posao glavnog junaka.
Recimo da je film efektan i valjano postavljen. Nekoliko scena je visoko iznad proseka: na primer, Glogovac koji bezuspesno trazi kredit u banci.
Film se nije okliznuo sa glumom dece. Tim klincima mozes da verujes.
Ne bih da spojlujem jer bi stvarno valjalo da vise ljudi pogleda film. Tada cu se oglasiti ponovo.
Pogledao sam film i moram priznati da sam otišao da ga gledam sa žarkom željom da mi se iole dopadne.
Naime, čini mi se da je KLOPKA film koji je na neki poseban način odabran da bude ovogodišnji DOBAR SRPSKI FILM, kao što su prošle godine bili SUTRA UJUTRU i SEDAM I PO. Oni su strateški bili odabrani da budu javno plasirani kao razlog zašto treba da o(p)stane ovo stanje i kao biva kako sve nije izgubljeno i mrtvo.
Ove sezone je to Srdanov sophomore film, koji u sebe, još dodatno ima utkanu sterilnost Srdanovog lika & dela, gde je on praktično nezameren ni sa kim, relativno filmski pismen, ozbiljan i ambiciozan momak, čiji (naravno, ne preteran) uspeh, strateški svima odgovara.
E sad, nažalost, film ne isporučuje čak ni za mediokritetske potrebe ove lakirovke, započete mesecima pre filma, plasirane kako sa strane Tucka, tako i sa brojnih "internih" projekcija sa kojih su stizali samo znaci zadovoljstva i egzaltacije iako niko "relevantan" ili bar "zajeban" nije bio pripušten u montažu, zatim sa pripovestima iz Berlina koje su u našim medijima iracionalno napumpane. Za vreme berlinskog festivala apsolutno nije bilo relevantnih kritika koje su na bilo koji način izražavale egzaltaciju povodom filma. Film je možda solidno prošao u okvirima svog programa ali prosto morate se staviti u kontekst i programa i publike koja ga je gledala. To je ipak sporedni program na kome se ceo dan prikazuju neki sporedni filmovi. Uostalom o dometu ovog filma najbolje govori neka zvaničnica berlinskog festivala koja je sad gost FESTa i koja je rekla kako filmovi poput KLOPKE pokazuju da će se iz Srbije "možda nekad", kao u The Cure pesmi MAYBE SOMEDAY, naći neki film i u zvaničnom programu.
Dakle, nemojmo se zajebavati. KLOPKA je sranje, za koje smo mi primorani da poverujemo kako je second coming, iako to nije čak i za srpske okvire. I SUTRA UJUTRU i SEDAM I PO su ma koliko užasni znatno zanimljiviji i bolji filmovi.
Dakle, nisam čitao roman ali verujem da nije filmičan. Ne znam zašto je uopšte ovaj roman i ekranizovan, osim iz koristoljublja spram pisca, budući da ne nudi ama baš ništa originalno, što se ne bi moglo potpisati i scenaristinim imenom.
Kako znam da nije filmičan? Pa, možda po tome što scenario nije filmičan. Naravno, Srđan Koljević jeste moj arhinemezis, i to možda umanjuje kredibilitet mog komentara, ali ovim scenarijem je ponovo pokazao da nema talenta. A opet s druge strane, to smo znali i pre, i ne može se naprasno postati talentovan. Doduše, ovaj scenario je pisao sa svojom suprugom Melinom, koja je zanimljiva žena, pa sam pomislio da će ona blagotvorno delovati na Srđana ali nije.
E sad, zašto uopšte uzeti Srđana? Na osnovu kog Koljevićevog teksta je Srdan uopšte mogao pomisliti da ovaj upropastitelj srpskog filma ume da piše? na osnovu KAŽI ZAŠTO ME OSTAVI, SIVOG KAMIONA CRVENE BOJE ili pak adaptacije Valjarevića u NORMALNIM LJUDIMA? Golubović jeste doduše u svom debiju overio Đorđa Milosavljevića, Koljevića koji operiše sa tzv. "žanrovske" strane i u tom smislu uništava naš film, dok je Kolčjević pak više ruski tip pisca, dakle on je i pripovedač i prorok i istoričar, i filozof, ako treba.
Pored toga, sada je Koljević go-to guy pošto su ga Nemci zavoleli tako da je on sad prčkao i po scenariju Stefana Arsenijevića. Ukoliko hoćeš fondacijski keš, Kolja je srpski Paul Haggis.
Well, Kolja took us for a ride. Prvo, u ovom filmu uopšte ne znamo u kom pravcu oni hoće da nas vode. Naime, šta je tema filma? Bolest deteta? Problem kako naći 26 000 evra za operaciju? Da li ubiti čoveka kako bi spasao dete? To što mu nisi platili kad je ubio čoveka? To što će mu pomoći žena ubijenog čoveka? To su sve teme ovog filma. Na sreću dete na kraju preživi, ali film nažalost umire u teškim mukama, i čini mi se da je 26 000 trebalo dati dobrom scnaristi.
Sve ove teme koje sam naveo, one su DAKLE, sve odreda zastupljene u filmu. O da. Mi prvo polazimo iz situacije kada je dete zdravo. Pa pratimo razvoj bolesti. Pa gledamo kako traže pare na raznim (mada ne i svim) mestima. Pa gledamo dilemu. Mi pola filma čekamo ubistvo. E onda se ubistvo desi. E onda lik ima malo sam svoje dileme. Pa ga onda zajebu za keš. Pa se onda žrtvina žena (koju smo u najboljoj tradicije dekadentnog Siniše Pavića već upoznali kao ljupku komšinicu) ponudi da pomogne. Pa onda on nađe naručioce. Pa onda tako sve po redu.
U svakom slučaju, film smatra da treba da obuhvati SVE ove teme. E sad, okej, to je možda dobar skorsezijanski pristup, ali ne. Najveći broj scena spadaju u Srdanovu "Zašto ćutiš?" dramaturgiju. dakle sve su ove teme na stolu, ali junaci pretežno ćute i puše i pričaju o tako nekim nesaznatljivim stvarima iz arsenala gde si bio, šta si radio, zašto ćutiš. A onda važne plotpoint izbambusaju u montažnoj sekvenci, pa se vratimo u ćutanje. Glogman is in the house and he fuckin' rules the screen.
E sad, naravno Koljević je kao Radiohead. Taman misliš ne može da te iznenadi. Kao, sve smo videli, sve smo čuli. Ali onda ti on naiđe iz potpuno neočekivanog ugla i zada opak aperkat. Glogovac izgovara replike tipa, "Ja sam nikakav otac, ja ne mogu da pomognem svom detetu..." pa onda sve te soc-replike, Mladen Nelević igra građevinskog radnika u gunju koji se raspituje o privatizaciji, Natašu Ninković cimaju ohola bogata deca u školi, lekar i Glogovac kao jadni predstavnici srednje klase voze "reno 4", kao na tom nivou se bonduju, ...
Kao us against them. Inače, potpuno licemeran pristup temi, ako uzmemo da film radi hip reditelj reklama za banke i ostale vidove otimanja para od naroda i sin jedne od najuglednijih srpskih porodica sa velikim kontaktima i vezama. Sad oni nas uče, kako je teško biti srednja klasa.
Dakle, film je besramno loše napisan. zatim je besramno sporo glumljen, sa nepodnošljivom teskobom filmske glume koju isporučuju Glogovac i Nataša Ninković. Dete je BTW antipatično do koske i potpuno j pogrešan izbor. Glogman i Nataša su uzeli ova materijal i odlučili da razgibaju svoje glumačke mišiće. Sagoreli su u ovim ulogama.
Svakako najkkretenskija scena između njih dvoje je scena kada joj Glogovc ispriča šta se sve desilo. Mi smo to već videli, naravno. Ali ona ne zna. E sad, u američkom filmu ta scena se radi tako što on počne, a mi onda odemu u eksterijer, snimimo ih kroz prozor, vidime neku karakterističnu reakciju junaka na bolnu istinu i zatim se vratimo, u elipsi, kada je sve gotovo. Ne kod Srdana. on zna bolje od američkih reditelja. On će prikazati jednu scenu koju nikada ne vidimo. On će prevazići formu. Glogman sve ispriča, Glogman deliveruje. Nataša Ninković na to reaguje pateći u krupnom planu, Dreyere pojedi svoja muda, i forma je prevaziđena. Ali, Srdane, druže, te scene se u američkom filmu ne vide ne zato što oni nešto kriju od nas, nego zato što su nepotrebne.
Ili epizoda, Glogmanu dokurči i on lomi stvari po kući. Naravno, šta bi drugo. kad je frka dobijaš poriv da bacaš nameštaj po kući, šta bi drugo. Glogman čak i pusti suzu, onu mušku najtežu. A u paralelnoj montaži, mali potpuno ničim izazvano pobegne iz bolnice. Dođe kući. Glogman popriča sa malim, izhendluje celu stvar. Glogman je in control kad treba. Ujutru dolazi Nataša Ninković iz fazona "Jel mali tu?'" Tu je mali. Vrate ga u bolnicu. Zašto je mali begao iz bolnice? Ne znamo. Šta će nam ta scena? Da bi mali odradio rutinu, "Sve je to zbog mene..." Hm. Kolja, skoncentriši se.
Miki manojlović nudi ubistvo Glogmanu u hotelu "Moskva". hilarious dijalozi. Miki između ostalog kaže, 2računam na vašu diskreciju i u slučaju da odbijete ponudu." Tipa, "molim vas, ako ne budete ubili za mne, nadam se da nikom nećete pričati." jeste, to baš tako može.
I uopšte, otkud ta varijanta da se za ozbiljan hit bira čovek koji nije specijalista. Okej, Miki je skorman čovek, grebe sa dna. kapiram. Ali ipak, teško će high class krimosa ubiti neki civil. Miki valjda računa da je Glogman zapamtio kako se hendluje "tetka" kad je učio u vojsci. Očekivao sam repliku da će Glog izgooriti, "Ovo je CZ-57, 7,62 milimtara, najmoćniji pištolj proizveden kod nas. sada se sigurno pitaš koliko sam metaka ispalio pošto čitavih devet staje u šaržer (plus jedan u cev). Koliko sam iskoristio kad sam ubio tvog poslovnog partnera i koliko sam sada ispalio osam ili devet metaka. ja ni sam ne znam. malo sam se zabrojao u ovoj gužvi. Misliš li da imaš sreće'?"
Srdanova režija je daleko ispod očekivanja. Na B92, Gavrilo priča gluposti, to što on piše uopšte ne postoji u filmu. Kakav crni Tony Scott, kakvi crni vešti dramaturški trikovi, kakva najava mračnog trilera, flm je rađen kao bosanski Hallmark, vrlo svedeno, vidi se šta rade, vidi se ko priča. u jednom momentu sam se prenuo i rekao drugu, "Ej, u ovoj sceni Srdan režira... " Drug me umiri, "Nije, nego stavili kameru u kola..."
Film je urađen pismeno, u tom smislu da nije urađen usmeno, ali tu o nekom reditljskom pregnuću ne možemo da pričamo. Uopšte, nema tu žanra nikakvog. Ovaj film nema žanrovske elemente. ovo je srpski pseudo-realizam, sa ubistvom, scenom u policiji, praćenjem i tim nekim stvarima, ali to nije žanr. Ovaj film ne pokušava da manipuliše našim emocijama na tom nivou. Ovaj film pokušava da ispriča jednu realističku priču, mada e zna tačno koju, i u stvari nam je nepriča već pušta Glogu i Nataši da se izživljavaju, a Srdan i Koljević su možda imali neku deluziju da ćemo sad svi da se usremo od sreće što ima scena praćenja kolima.
U svakom slučaju KLOPKA je jako slab, i što je još važnije naporan film, koji ne dobacuje do evropskog standarda o kome se priča.
:lol:
Ne znam da li ću ikada gledati ovaj film (ni prvi Srdanov film nisam gledao iako ga je moja tadašnja firma sponzorisala... lenjost-ludost), ali Crippleova maliciozno-dionizijski razuzdana kritika me je izuzetno zabavila. Čak i uz svest da, istorijski gledano, sve što on kaže, ja bih rekao sasvim suprotno, ovo je bio baš fun reading. Keep 'em coming Cripple!!!
ne znam za klopku, nisam gledao i ko zna kada cu, i mozda krip nije u pravu u konkretnom slucaju, ali, kako ja to vidim, prosto boli koliko je u ovom srchanom postu NACELNO i KONTEKSTUALNO u pravu. sto, po logici, je l, umanjuje sansu da je pogresio u konkretnom slucaju ...
i da, iznenadjen sam koliko je pomenuti gdin. petrovic sa b92 uzdrzan, mlak & korektan u svojoj kritici golubovicevog filma. kao da se plasi da nekog ne naljuti, sto nije u njegovom maniru...
VEoma zgodna recenzija, a i veoma prijatna za citanje , Cripple. :)
U svakom slucaju, i da nije toga, nemam ni najmanju zelju da gledam ovaj film. SAma ideja da u domacoj produkciji gledam temu koja je xxx puta na xxxxxxx nacina obradjena sto kod nas, sto u inozemstvu, i sto je samo po sebi jako teska i neprijatna tema za gledaoce, jer je jako introvertna i licna i ako nema ama bas niceg sto je izdvaja na izvestan nacin i uzdize na neki globalni nivo, nemam ni najmanju zelju da se zamaram s tim i da se deprimiram oko sat i po tako teskom i krajnje depresivnom temom, koja je, znajuci nasu kinematografiju i doticne glumce, verovatno obadjena na nevidjeno dosadan i razvucen nacin.
Jebote, da izvinete, koja mi je ovo skrnava recenica! :oops:
Ni sedam i po nije bas nesto, ali je bar tema i ideja koliko-toliko originalna i bar je tada konacno uradjeno nesto sto spada manje-vise u neku komediju i sto ima nesto vedrine u sebi, a nema (bar ne jako direktne i vidljive) politike.
Imajući u vidu ponuđeni materijal, režiju i svoje sposobnosti, Glogovac ne može da iznese ovaj film na svojim plećima - a pomoć od strane drugih glumaca je zanemarljiva. Naime, sve uloge osim Glogovčeve su epizodne.
Meni se, kada govorimo o glumačkim kreacijama, jedino dopala Anica Dobra. Ne kažem da se radi o antologijskoj ulozi, ali je fina dama korektno obavila svoj deo posla. Poverena uloga je nezahvalna, ali se bar nije osramotila.
Nataša Ninković u ulozi siromašne profesorke engleskog je napućena, namrgođena i s podočnjacima, i to je uglavnom to. Doduše, tekst je takav da verovatno i nije moglo da se nešto bolje izvuče iz te uloge, ali mi se ipak čini da N. N. nije bila dobar izbor. Nisam nikako mogao da saosećam s njom...
Miki Manojlović je komična pojava, scena u kojoj preko telefona preti glavnom junaku se graniči s parodijom.
Pojavljivanje ostalih glumaca je svedeno na minimum i uglavnom su sasvim nepotrebni za tok priče...
Vojin Ćetković ima jednu scenu, što mu je bilo sasvim dovoljno da se obruka.
Vuk Kostić je nešto bolje prošao, ima scenu i po, ali deluje sasvim neuverljivo u ulozi opasnog momka.
Dejan Čukić bukvalno izgovara samo jednu psovku i to je to - u filmu se ne pojavljuje duže od minuta.
Da se radi o TV filmu, ovo bi moglo da prođe - pod uslovom da se skrati za 20-ak minuta - ali Klopka nije film koji zavređuje da se pogleda u bioskopu. OK, Srdan s e pokazo bolje od autora Žurke, Krojačeve tajne i Guče, ali to jednostavno još uvek nije dovoljno dobro...
Quotečini mi se da je 26 000 trebalo dati dobrom scnaristi
Someone we know? :twisted:
Imao karte za Klopku. Razgovarao sa ženom - ili film Srdana Golubovića ili večera u Byblosu. Otišli na večeru.
Dejan Cukic je, u sustini ipak vise Danac nego Srbin, i slabo govori srpski, tako da su verovatno morali da mu svedu broj replika na minimum, medjutim cak i tu, u momentu kada psuje Glogovca pre nego sto ce ga ovaj usmrtiti, vidimo da mu srpski nije first language. Ako vec toliko zeli da se dovede u vezu sa Refnom i Spang Olsenom, bolje da je opet doveo Labovica nego sto muci ovo siroto stvorenje.
Sto se Vuka Kostica tice, njegov cameo na sahrani je citat sahrane iz APSOLUTNIH STO u kome takodje sahranjuje brata, divna posveta prvom filmu.
Šta kog đavola radi Dejan Cukić u filmu???
(Objašnjenje: Ovo je šala. Cripple u svom postu proziva Dejana Čukića, onog glumca iz Danske, dok je Dejan Cukić poznati pjevač. Zbog nekorištenja naših latiničnih slova gubi se kvaka na "č" i tako Čukić i Cukić postaju identični, što pruža mogućnost za jednu ovakvu šalu.
Copyright (C) 2007 by Harvester
You may not use, reproduce or steal any part of this joke without the written permission of the copyright owner.)
Dobro, ali Čukić jeste manje-više internacionalno prepoznatljivo ime, i suludo je angažovati ga za film u kome će samo prošetati kroz kadar. Uloga je mogla da se proširi i bez insistiranja na dijalogu, a u kranjoj liniji postoji i mogućnost naknadne sinhronizacije glasa. Ja nisam uočio naglasak u trenutku kada je izgovrao svoju repliku, ali možda mi je u tom trenutku opala koncentracija pa mi je promaklo.
Moguće da pojavljivanje Vuka Kostića u KLOPCI predstavlja svojevrsni omaž, mada to, imajući u vidu marginalni domet Apsplutnih sto, nije relevantno za ovaj film.
Nego, da li mi se učinilo ili konobaricu u radničkoj zadruzi (ili gde već) tumači Melita Bihali, koja se proslavila ulogom Olje u Maratoncima? Moguće da se pogrešio, ali Cripp će već rešiti misteriju.
Quote from: "Dr Kunac"Moguće da pojavljivanje Vuka Kostića u KLOPCI predstavlja svojevrsni omaž, mada to, imajući u vidu marginalni domet Apsplutnih sto, nije relevantno za ovaj film.
Rekao bih da je cripp mislio na sahranu filma Aps.100, ako nije - trebalo je da misli.
Melita it is.
Inače, danas sam uspeo da saznam zašto je dete pobeglo iz bolnice. Naime, pošto roditelji kažu detetu da će izaći iz bolnice kada popuni zid crtežima, ono ga popuni crtežima i samoinicijativno izađe iz bolnice. To mi je rekao čovek koji je čitao scenario, dakle greh na dušu Srdanu što nismo razumeli ovo ingeniozno karakterno rešenje.
...odgledao sam juče KLOPKU!
...kao prvo, baš kao i u slučaju uspelijeg APSOLUTNIH 100, Srdan Golubović je uspeo da stvori privid pravog filma; KLOPKA ima konture filmskog dela, sve potrebne odlike i sastojke.
...ipak ono sto je mnogo bitnije, KLOPKA je slab, žanrovski polivalentan i kukavički film, neubedljiv, iskonstruisan, nakrcan ali poprazan film, pretenciozan bez pravog povoda, neekonomičan i nekonsekventan, prepun klišea iako pokušava da ubedi gledaoca upravo u suprotno...scenario( Teofilovićev literarni predložak nisam čitao!) je odveć ilustrativan, sveden na tipološki postavljene aktere( razumno, a blago nestašno dete, poštena inteligencija, razdražljivo radništvo u očekivanju privatizacije, pokvareni novobogataši, pogubljeni lekari, bezdušni bankarski činovnici...), prepun već poznatih Koljevićevih zahvata, ovde dodatno filtriran Golubovićevom možda tehnički pismenom, ali sterilnom režijom.
...gluma je posebno loša- Glogovac je neubedljiv, a njegova gluma je stagy i što je najgore, dosadana, Nataša Ninković je naprosto iritantna( njih dvoje, inače brat i sestra u THE SAVIOR, su perfect match po neverovatnim podočnjacima!!!), P.M.Manojlović kanda glumi ostarelu hot-line vedetu( i on i Glogovac čeznu za posetom iole veštijem stomatologu!!!), Vuk Kostić, jedna od najodurnijih pojava u inače odurnom serbskom filmu, je u okvirima minijature, bled i besmislen, Anica Dobra glumi najbolje koliko joj je dopušteno, Dejan Čukić( inače, dosta dobro barata srpskim, provereno!) je besramno protraćen, Bogdan Diklić glumi Bogdana Diklića sa pola gasa...
... pohvala efektnoj fotografiji Aleksandra Ilića i diskretnoj muzici nekog nemačkog notokepca!!!
...i da, slazem sa Cripplovom ocenom da je kanda postignut dogovor da KLOPKA bude, poput SEDAM I PO i SUTRA UJUTRO prethodne godine, ovogodishnji dobar srpski film jer je svima ochito da ovde stvari tako funkcionishu, ali Golubovic je pobornicima takvog dogovornog ludilsa ipak dao nekoliko razloga da se ne osecaju potpuni licemeri za hvalospeve- ti njegovi aduti su gotovo svi kozmetichke, nikako sushtinske prirode!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Mislim da je jako važno da se taj dogovor elita koji je postignut oko ovog filma razobliči pošto sam duboko ubeđen da ovaj film zaista nije zdrav pravac razvoja srpske kinematografije niti je na bilo koji način pogodan za njen oporavak.
Srpska kinematografija moze da ima mnogo pravaca i izraza, a i treba da ih ima ukoliko hoce da postane uistinu velika i bogata.
Neka se svako bori za svoj pravac i izraz. Neka se svako bori za kvalitet onog sto gura, a vreme ce pokazati koje su vrednosti bile prave.
Neki pravci i izrazi ce propasti. Neki ce nastaviti da postoje. Neki ce mutirati u nesto trece. Neki ce kroz kvantitet dogurati do kvaliteta. Niko ne moze da vidi lice sutrasnjice.
Neka cveta hiljadu cvetova, a kad sve politike prodju - pobedi kvalitet.
Live and let live.
Pošto si ti citirao Maoa, ja moram da se vratim pokojnom Trockom, "Cilj opravdava sredstvo dok god postoji nešto što opravdava cilj".
Ili da se vratimo jednom radikalnom tumačenju Maove ideologije iz pera omladine okupljene oko Frakcije crvene armije:
"A clear dividing line must be drawn
between ourselves and the enemy." (Mao)
"I would emphasise the point that anyone who is not prepared to conduct a proper investigation loses any right to discuss the matter." (Mao)
The current systemic crisis has its origins in the nature of the system itself, not just its mechanics. Resulting from the all-consuming goal of profits, the capitalist system has become ever more parisitic and exploitative. The disintegration of social life has accelerated due to entire sections of society becoming disadvantaged and having needs that the State can no longer cater for. It is only possible to stem the unquiet and dissent arising from this situation by manipulating the media and imposing State repression on a massive scale. The political crisis caused by the student rebellion and the Black Power movement in America; the spreading unrest resulting from student protests in Europe; the resurgence of a workers' and peoples' struggle with a new and radical agenda – culminating in the explosion of May '68 in France; the deep crisis in Italian society and the resumption of discontent in Germany – all this is indicative of the current situation.
IL Manifesto: The Necessity of Communism, from Thesis 33
If you want to know a certain thing or a certain class of things directly, you must personally participate in the practical struggle to change reality, to change that thing or class of things, for only thus can you come into contact with them as phenomena; only through personal participation in the practical struggle to change reality can you uncover the essence of that thing or class of things and comprehend them.
Marxism emphasizes the importance of theory precisely and only because it can guide action. If we have a correct theory but merely prate about it, pigeonhole it and do not put it into practice, then that theory, however good, is of no significance.Mao Tse Tung: On Practice
"Either you are part of the problem or part of the solution. There is nothing in between. The whole shit has been researched and examined from all sides already. I'm of the opinion that the majority of things in this country are not in need of any more analysis or study." (Cleaver*)
Hmmm, hoćeš reći da za čika Maoa, to jest njegove cvetove, važi nimalo maovska maksima: "I ćorava koka ponekad ubode zrno"? :lol:
Dijalog sa Memetom K. na jednom drugom topiku me je ponukao da pomsilim u pravcu, kakva bi bila KLOPKA da je režirao Darjko bajić, inače veliki Srdabnov učitelj i guru koga se Srdan sada odriče. Shvatio sam da bi, ma koliko to bizarno zvučalo, bila bolja, ne zato što bi bila inteligentnija već bi prosto bila zanimljivije urađena.
Dakle, Srdan je dotakao nedostižno, tzv. sub-Bajić level.
Berlin
The Trap
Klopka (Serbia - Germany - Hungary )
By DEBORAH YOUNG
A Film House Bas Celik (Belgrade)/Mediopolis (Leipzig)/UJ Budapest Filmstudio KFT coproduction. (International sales: Bavaria Film Intl., Geiselgasteig.) Produced by Jelena Mitrovic, Natasa Ninkovic, Alexander Ris, Jorg Rothe, Laszlo Kantor. Directed by Srdan Golubovic. Screenplay, Srdan Koljevic, Melina Potakogevic, based on a play by Nenad Teofilovic.
Mladen - Nebojsa Glogovac
Marija - Natasa Ninkovic
Jelena - Anica Dobra
Milos - Miki Manojlovic
An ordinary man becomes a killer to save the life of his child in "The Trap," a psychologically dense if rather contrived tale of post-Milosevic Serbia directed by Srdan Golubovic ("Absolute Hundred.") Aiming at being a dignified, socially relevant drama, the film struggles through a set-up of film noir/gangster movie tropes until becoming more engrossing in its second half. With Anica Dobra and Miki Manojlovic in the cast, this cleanly lensed Serbian-German-Hungarian co-production could elbow its way into limited theatrical release, before making its main haul in the ancillary markets.
Underpaid engineer Mladen (Nebojsa Glogovac) and his wife Marija (Natasa Ninkovic) are a young middle-class couple living with their 10-year-old son in Belgrade and struggling to make ends meet. When the boy is diagnosed with a life-threatening illness that requires immediate surgery abroad, they are at a loss to find $30,000 for the operation. With no other option, Marija swallows her pride and puts an appeal in the paper for donations.
The only person who answers the ad is the mysterious Milos (Miki Manojlovic), who makes Mladen an indecent proposal: the money in exchange for murdering a business rival. At first Mladen is repulsed, but when the boy's condition becomes critical, he has second thoughts.
Based on a play, script by Srdan Koljevic ("Sky Hook") and Melina Potakogevic takes place mostly in cramped interiors and a few sloped streets in downtown Belgrade. The claustrophobic atmosphere heightens the moral and dramatic choice Mladen must make, but offers little in the way of visual excitement. That TV feeling creeps into the hospital scenes where the anxious parents talk to the doctor, as well as the trumped-up quarrels between Mladen and Marija at home, which are inserted only for dramatic convenience.
More interesting is watching nice-guy Mladen's slow descent into a moral black hole of criminality and cowardice. In a culminating scene of genuine tension, he bursts into Milos' over-furnished house and turns on him like a vicious animal, driving home the theme of collapsing moral values.
Other nice touches highlight the bizarre social universe of Belgrade, where expensive SUVs roam the streets beside rusty tin cans from the Socialist era, and where one little boy begs his parents for a mobile phone on his way to school, while a child his age begs for money at traffic lights. These acutely observed details beam a sharp image of life in today's Serbia.
Principals Glogovac and Ninkovic are troopers who approach their roles with deadly seriousness and professionalism. As the ambiguous Milos, Manojlovic is a fascinating study of a hollow man constructed out of lies. Most memorable character, however, played by Anica Dobra, is a gangster's beautiful, sensitive wife who befriends Mladen because she believes he's a good man.
Camera (color), Aleksandar Ilic; editors, Marko Glusac, Dejan Urosevic; music, Mario Schneider; production designer, Goran Joksimovic; costume designer, Ljiljana Petrovic; sound (Dolby digital), Branko Dordevic. Reviewed at Berlin Film Festival (Forum), Feb. 13, 2007. Running time: 106 MIN.
With: Marko Durovic, Dejan Cukic, Vuk Kostic, Bogdan Diklic, Milorad Mandic, Vojin Cetkovic, Mladen Nelevic, Boris Isakovic
The Trap (Klopka), d. Srdan Golubovic :: :: This was overhyped because of all the foreign markets buying it up left and right, and I'm sorry I had such high hopes. Inaccurately billed as a modern Serbian noir, this strictly utilitarian suspense drama focuses on an urban couple who are desperate for cash to get their son a life-saving operation. Suddenly, a stranger approaches the increasingly detached dad and tells him he'll pay big for the murder of someone he's never met. Yep, that's the extent of what makes this noir, and while the technical execution is crisp enough to win over mainstream foreign-film audiences, the unravelling of events is telegraphed as if we've never seen a Hitchcock. [*SPOILER ALERT*] The only truly surprising moment -- when our hero breaks down and confesses his crime to the victim's wealthy wife after she pays for the operation as a good samartian -- seems terribly weak after seeing the same emotional collapse play out in the arms of his own wife. Lighten the film's tone, replace the father with Marianne Faithful as an equally despairing grandmother (sick child and all), and voila, you have Irina Palm.
http://cinephiliac.com/2007/02/little_dieter_n.html
Stvarno mi nije jasno što su se ljudi masovno podelili u dva tabora od kojih jedni neumereno hvale ovaj film, dok ga drugi preko svake mere pljuju? Za srpske prilike ovo je blago iznad proseka i, uz sve mane, ipak vredi pogledati.
http://www.popboks.com/film/klopka.shtml
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Holivud snima
srpsku "Klopku"
Biljana NIKOVIĆ, 17. mart 2007
U KLOPKU je posle Berlina i Sofije upao i Holivud. Na adresu bračnog - scenarističkog para Koljević, ove nedelje stići će i zvanična ponuda jedne američke producentske kuće, za kupovinu autorskih prava filmske priče "Klopka". Tako će film, koji je posle festovske premijere, sada na redovnom repertoaru domaćih bioskopa, uskoro dobiti i holivudsku verziju. Za Srđana Koljevića, to je i pored brojnih nagrada, kako priznaje, najveće priznanje do sada. U šali dodaje da je to i prilika da srpska "Kloka", postane kultni film, kao što se to desilo Abenaverovom ostvarenju "Zatvorenih očiju", kada su u Holivudu po njemu snimili mnogo lošiju kopiju "Vanila skaj".
Dok čekaju potpisivanje ugovora sa Amerikancima, Melina Pota i Srđan Koljević, ne pakuju samo kofere za Vis Baden, već i nove projekte. Jača polovina bračnog para sprema se da režira trostruku ljubavnu priču "Žena sa slomljenim nosem", a lepša polovina piše savrmenu "lav stori" u Berlinu sa nemačkim režiserom Ditrihom Brigemanom, koga poznajemo po filmu `Devet scena".
- Na Festivalu u Sofiji su nam predali Gran pri za "Klopku", a onda sam prešao na drugu binu da mi uruče potvrdu da sam dobio sredstva i na njihovom konkursu za moj novi film- priča Srđan.- "Devojku sa slomljenim nosom", već je podržao Filmski fond iz Nemake i njihova Arte televizija. ovde imam dogovor sa kućom Srdana Golubovića "Baš čelik" i sada čekam rezultate konkursa Filmskog centra Srbije. Ako film kod nas prođe, uskoro krećem sa snimanjem. Kao i "Kamion" ovo će biti road muvi, ali beogradski. To je pozitivna priča u kojoj glavni lik taksista, povezuje tri ljubavna događaja.
Koljevići smatraju da je da je posle vremena ratova, destrukcija , došlo vreme kada klatno mora da pređe na pozitivnu stranu i da sada od mržnje mora da se krene ka ljubavi.
UNIVERZALNA PRIČA
- U " Klopci" koja je na neki način tranzicijiski film, emocije su u prvom planu- objašnjava Melina.- Ono što je čini univerzalnom pričom je intimna drama. Počeli smo od Teofilovićevog romana "Klopka", ali to je bio samo početak. Ustvari sve je krenulo od moje radio drame sa kojom sam bila u Italii na "pri Italija". Stavili smo druge likove i zaplet. U svakom filmu je neizbežno prisutno nešto iz priča koje doživiš i čuješ. To se nataloži negde u svesti i onda naiđe trenutak kada se pretoči u priču. "Klopka" je jako emotivna priča. U stvari preko tih emocija inostrana publika povezuju svoju sociojalnu situaciju sa našom. Mnogi kažu da je ozbiljan film, ali ne izlaze sa mukom iz bisokopske sale već sa osećanjem katarze. Zabluda i pogrešna usmeravanja u životu ne daju nam da sagledamo svet u celosti, već samo svoje parče života. To smo hteli da pokažemo u "Klopci" i koliko možemo proširimo ta gledišta. Svi živimo u mnogo paralelnih svetova i mislimo da ako nešto učinimo u svom univerzumu, to nema posledice na druge. A ima, itekako. Takav je i Inauritov film "Vavilon", koji na drugičiji način o tome govori.
Po Srđanovim rečima na primeru "Klopke" kao ozbiljanog, ali nije i težakog već istinitog filma pokazuje se kod nas publika poslednjih decenija potcenjuje :
-Ljudi ne žele da gledaju samo komediju. Kad kažem da je ovo ozbiljan film, mislim na način da nas on podseća na osnovne ljudske vrednosti. Emotivne, humanističke, moralne.
Ljudi i kod nas žele i imaju potrebu da ozbiljno razmišljaju o životu,kaže Melina. Kada već to političari ne rade onda običnim ljudima, kao i do sada, preostaje da se okrenu pozorištu i filmu, gde mogu da postavljaju pitanja i dobiju odgovore. Intelektualno, kulturno i javno mnjenje treba da bude svesno, po njenom mišljenju, da je naš narod i pametan i odgovoran.
ŽENSKO PISMO
- TU se otvara još jedna tema, a to je borba protiv provincijalizacije - nadovezuje se Srđan.- Kad ljude svedeš na preživljavanje, zatvaraš ih u geto. Paradoks je što ljudi napolju prepoznaju, kao sada preko "Klopke" da ovde ispod baruštine, postoji jedan normalan život. Zato se ni u Berlinu, ni u Sofiji nije pričalo o politici. Niti o Srbiji u onom starom kontekstu. Gledao se film kao film. Kao da smo konačno izašli iz jedne fioke u koju nas stalno stavljaju. Postali smo odjednom ravnopravni, kao da dolazimo iz jedne normalne zemlje.
Za Melinu potvrda toga je i reakcija Brazilica, Francuza, Amerikanca, koji su u Berlinu rekli, da prvi put vide duhovnu bazu i realne ljude iz Srbije, sa kojima se prepoznaju i čija im priča nešto govori.
Verovatno je i zbog tog, nežnijeg pristupa priči, koji je unela Melina "Klopka" jače emotivno obojena, sa čime se slaže i Koljević. Kaže da mu je bivši student nedavno rekao da mu je ovo najbolji scenario, jer ga je pisao sa suprugom.
-Ima istine u tome, jer u ovakvoj vrsti scenarija postoji i muški i ženski deo priče. Kad se objedine dolazi se do suštine. Melina je pružila nešto što ja ne bih mogao da dohvatim ili bih shvatio posle puno rada. Rezultat je dobar, ali moram da priznam da je bilo i naporno. Znali smo da u braku postoji mnogo razloga za svađu, ali smo radeći ovaj film pronašli još jedan-zaključuje Srđan i u šali dodaje - Ali da bi brak opstao, sada lepo svako sedi za svojim kopjuterom i piše svoj scenario.
PROMENILI ZANIMANjE
Melina kaže da je Srđan, posle bogatog scenarističkog opusa, sa "Sivim kamionom, crvene boje" definitivno prešao u režisere. Mada ga voli kao piscu i ima privilegiju da prva pročita njegov scenaario, divi mu se kao režiseru, pre svega zbog dobre komunikacije sa glumcima.
- Mi smo u stvari zamenili profesije - podseća Srđan.- Melina je završila pozorišnu režiju i postala pisac,a ja sam završio dramatirgiju, a sada sam i filmski režiser.
...hvala na pomoci!!!
Čitav dosije mora biti odložen na jednom mestu!
Holivudski producenti traže prava za rimejk "Klopke"
Na adresu filmske kuće "Baš Čelik", producenta filma "Klopka" Srdana Golubovića, stigle su zvanične ponude dve američke producentske kompanije za otkup prava za snimanje američke verzije ovog filma.
Procenjuje se da bi budžet američke verzije filma mogao biti između 15 i 20 miliona dolara, što bi podrazumevalo učešće poznatih glumačkih imena.
Producentska kuća "Baš Čelik" ustupiće prava na period od 18 meseci za početak realizacije američke verzije filma.
Od početka distrubucije film "Klopka" u Srbiji je videlo 34.000 gledalaca.
Quotekao što se to desilo Abenaverovom ostvarenju "Zatvorenih očiju"
:x
Quote from: "Harvester"Quotekao što se to desilo Abenaverovom ostvarenju "Zatvorenih očiju"
:x
dobro kad nisu rekli 'abenedeovom'... :roll:
OK, hajde da pitchujemo kast.
Ja bih išao iz striktne B-varijante,
Glogmana zamenjuje Charlie Sheen
Natašu N. Sherilyn Fenn
Mikija James Remar
...lepo od tebe shto si nakon 21 godine ponovo ujedinio Carlosa i Audrey, mada im se ni prethodna kolaboracija nije bash neshto pokazala...http://imdb.com/title/tt0092240/
...i ja bih se yadrzao u B zabranu, ali bih dodao i malo patriotic touch-... just to spice it up a bit...
Glog- Casper Van Dien
Ninka- Catherine Oxenberg
Manulac- Eric Roberts...
...Dobra- Heather Graham( mislim da je u medjuvremenu i ona pala u ovu kategoriju!!!)
Ovaj naslov je ipak bliži Srdanovoj poetici
http://imdb.com/title/tt0088115/
Dobru treba da zameni Kara Unger
Kakvi smaraci, vidi ovo...
Na Filmskom festivalu "Zerkalo" u Moskvi nagrada za najbolju režiju pripala Srdanu Goluboviću za KLOPKU!
Da film "Klopka", nastavlja da ređa priznanja, dokaz je i najnovija filmska nagrada, pristigla iz Rusije!
Na Filmskom festivalu "Zerkalo" u Moskvi, reditelju filma Srdanu Goluboviću pripalo je priznanje za najbolju režiju!
Na festivalu, koji se održava u čast jednog od najvećih sineasta u istoriji kinematografije Andreja Tarkovskog (1932-1986), u periodu od 06. do 13.jula, prikazano je 170 filmova.
Žirijem festivala presedavao je slavni reditelj Teo Angelopulos.
Srdan Golubović odgovara na pitanje BLICa –,,Kako vidite situacoji u srpskoj kinematografiji?"
- Nažalost, ne baš najbolje. Ideja nekoh ljudi da je srpski film jedna značajna evropska kinematografija, nažalost, nije tačna u ovom trenutku. To je, kao i monoge političke zablude koje su se ovde decenijama dešavale, laž u koju su mnogi ljudi verovali. Mi smo, rekao bih, nacija darovitih filmskih stvaralaca, ali to nije dovoljno da bi kinematografija bila dobra. S druge strane stoji nešto zbog čega se zahvaljujem festivalu i žriju- reč je o hrabrosti da preppoznaju da postoji nova generacija autora od Olega Novkovića, Stefana Arsenijevića, mene, Ivana Živkovića, Raše Andrića, Srđana Koljevića i drugih, zatim nova generacija glumaca... Kao sredina, trebalo bi da se ponašamo, recimo, kao rumunska kinematografija- da podržavamo jedni druge, jer tek u jednom kontinuitetu filmskih dela da postanemo relevantna snaga u evropskom filmu.
...auto copy-paste za one koji ne zalaze na manje bitne topice pod odrednicom RAZONODA...vredi ponavljanja!!!
..."Glavnu nagradu filmu "Klopka" na 36. filmskom festivalu u Sopotu doživljavam i kao priznanje savremenom srpskom filmu!" reče SRDAN GOLUBOVIĆ...
***bitno pojašnjenje- "Klopka" je nagrađena u (jedinoj) festivalskoj selekciji filmova proizvedenih u Srbiji 2006. i 2007.
Variety javlja:
Seagal Trapped in a Remake
Steven Seagal is eyeing to star in the remake of critically acclaimed Serbian film The Trap. Nu Millennium head honcho Avi Lerner announced Thursday that Seagal will star and executive produce the remake of Srdan Golubovic's crix fave, and the company is looking to attach either Michael Olowitz or Don E. Fauntleroy for a late March start date. In this remake, Seagal will star as an ex-CIA agent turned construction engineer whose child needs a heart transplant. Since he can't raise the funds for the surgery a group of shady investors hire him to murder their competitor. The pic will lens in Bulgaria and Hong Kong. ,,We will try to raise the ante in movie violence and bring Seagal back to hard-R roots", boasts Lerner. Seagal is repped by CAA. Golubovic by WMA.
MORA DA SE ŠALIŠ!!!!
what's next, dolf lundgren u rimejku 4. ČOVEKA?
:D
Quote from: "Ghoul"MORA DA SE ŠALIŠ!!!!
Poznat je kriplov smisao za humor. :lol:
ja sam glavni sucker za Kripove sale... uvek nasednem!
mada se i dalje nadam da je vest istinita.... :lol:
...vecreas sam dobavio ovu kvebecku svezinu, rings a few bells...
http://www.imdb.com/title/tt0790602/plotsummary
Navodno je KLOAKA ušla među devet za oskara...
Onda pretpostavljam da je konkurencija dno dna. Pogledao sam večeras Kloaku i nisam video ništa vredno plaćanja bioskopske karte. Živeli pirati!
evo šta kaže tuck newsletter:
Domaći film "Klopka", u režiji Srdana Golubovića, ušao je u užu konkurenciju za prestižnu nagradu američke filmske akademije, Oskar. "Klopka" se nalazi u konkurenciji 9 filmova van engleskog govornog područja a konačan spisak nominovanih biće saopšten 22. januara.
Na listi su i filmovi "The Counterfeiters" iz Austrije, "The Year My Parents Went on Vacation" Brazil, "Days of Darkness" iz Kanade, "Beaufort" iz Izraela, "The Unknown Woman" iz Italije, "Mongol" iz Kazahstana, "Katyn" iz Poljske, i "12" iz Rusije.
Ne mogu da verujem da su preskočili Rumune koji su ove godine imali dva izuzetna filma (California Dreamin' i 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana koji je i predložen Akademiji od strane Rumuna), kao i Francuze (oni su predložili Persepolis što je možda bila greška, pošto su imali i svuda prilično ishvaljeni Le Scaphandre et le papillon).
Pa jebiga, ocigledno je KLOPKA najbolji film samo sto mi to ne shvatamo...
u ovoj mutnoj konkurenciji KLOPKA još i ima sasvim razumne šanse da UĐE u 5, a možda čak i da dobije ujka oskara (kao kompenzaciju za KOSOVO)!
možda već postoji interni dogovor amera i njihovih šiptarskih miniona da se neovisnost o nama i ovisnost o njima proglasi u vreme dodele oskara, pa da sve rts vesti bruje o KLOPCI-oskarovcu umesto o KLOPCI u koju smo upali s tim jebanim kosovom...
:idea:
samo se vi smejte, ja sam siguran da će klopka dobiti oskara.
Ceo plot je smislila BIA kako bi kaznila sam krem američke kulture time što će ih izložiti gledanju filma KLOPKA i na neki kamikaze-način osvetila američku podršku kosovskoj iredenti.
ne bih da pričam o tome, ti znaš da su moje veze sa BIA-om prilično bliske.
Golubović: Imamo šansu
SRPSKI film "Klopka" Srdana Golubovića ušao je u uži izbor od devet filmova kandidovanih za "Oskara", od kojih će pet biti zvanično nominovano za najbolji film na stranom jeziku za ovogodišnje nagrade Američke filmske akademije.
- Srećan sam što je moj film ušao među devet najboljih filmova izvan engleskog govornog područja - rekao je u sredu Golubović za "Novosti". - Veliki favoriti, poput kanskog pobednika "Četiri meseca, tri nedelje i dva dana", otpali su. Iako smo autsajderi, mislim da imamo šansu. Dodela "Oskara" uvek je imala neko iznenađenje. Ovo je prvi naš film posle Kusturičinog "Oca na službenom putu" koji je uspeo da uđe u uži izbor.
Najbolji film snimljen van engleskog govornog područja bira se u dve faze. Od 63 filma, koliko su nominovale nacionalne kinematografije, u drugi krug je, uz "Klopku", ušlo još osam filmova, od kojih će pet biti zvanično nominovano za "Oskara". Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu Američke akademije za film, pored "Klopke" u uži krug kandidata za nominacije ušli su filmovi "Falsifikatori", iz Austrije, "Godina kada su moji roditelji otišli na odmor", iz Brazila, kanadski "Dani tame", izraelski "Bofor", italijanski "Nepoznata žena", kazaški "Mongol", poljski "Katin" i ruski "12" Nikite Mihalkova.
Nominacije za 80. nagradu Američke filmske akademije biće saopštene 22. januara, a ceremonija uručivanja "Oskara" planirana je za 24. februar.
Golubović bolji od Vudija Alena
Uticajni američki filmski časopis ,,Hollywood Reporter" pre nekoliko dana je objavio veoma pohvalan poduži tekst o Golubovićevom filmu.
,,'Klopka', srpski kandidat za 'Oskara' za najbolji strani film, bio je jedan od najboljih filmova prikazanih na ovogodišnjem festivalu u Palm Springsu", piše na početku teksta autora Stivena Farbera. Upoređujući ,,Klopku" sa filmom ,,Kasandrin san" Vudija Alena, Farber kaže da u oba filma finansijski očajan čovek biva nateran da ubije potpunog neznanca, ali da Alenov film, iako ima glumačke zvezde poput Juana Mekgregora, Kolina Farela i Toma Vilkinsona, na kraju postaje mučan i mlitav. ,,S druge strane, 'Klopka' je sjajan triler čija napetost ni u jednom trenutku ne jenjava", piše Farber. Kritičar prestižnog časopisa kaže da su ,,reditelj Golubović i prvoklasna glumačka ekipa svoj posao uradili na prelep način". ,,Golubović nas svojim elokventnim i intimnim kadriranjem navodi da se uživimo u narastajući očaj protagoniste. Osim toga, i scenario i režija obiluju ubedljivim momentima. (...) Čak i u vreme u kojem strani filmovi ne prolaze dobro u Americi, ovaj film nudi dovoljno napetosti da publiku duboko uključi u film sve do njegovog kraja. Moralna dezintegracija glavnog lika Mladena pruža jedinstveno filmsko iskustvo", zaključuje kritičar ,,Hollywood Reportera".
Srdan je bio na konvenciji Borisa Tadića.
Buđenje filma
DAN posle velikog uspeha domaćeg filma Srdana Golubovića i vesti da se "Klopka" našla u užem izboru od devet ostvarenja za nagradu "Oskar" za najbolji film van engleskog govornog područja, još se sležu emocije kod režisera Srdana Golubovića i njegove filmske ekipe.
- Ovo je daleko od naših očekivanja - rekao je nam Golubović.
* Da li očekujete da pored Mihalkova i Vajde napravite iznenađenje?
- Velika je čast da se sa takvim ljudima nađem u društvu. "Oskar" je manifestacija puna iznenađenja i sve zavisi od ukusa članova filmske akademije.
* Mislite li da se nagrade dodeljuju po regionalnom principu?
- Nikada ranije nije bilo kalkulacija po regionalnom nivou, starim zaslugama. Tržišni uslovi su ti koji diktiraju pravila.
* Kako ocenjujete rano ispadanje kanskog pobednika?
- To je veliko iznenađenje, smatram da je to izuzetno dobar film. Mada američka publika ima specifičan ukus i tematika abortusa nije im interesantna.
* Da li će američki rimejk vašeg filma postići uspeh?
- Mi se oko toga više ništa ne pitamo. Sve zavisi od toga ko će to režirati i kakve će glumce da izaberu.
* Da li će "Klopka" otvoriti vrata za srpske filmove u Americi?
- Srpski film se budi. Imamo jako mlade i perspektivne režisere. Žao mi je što naša publika tek posle međunarodnog uspeha vidi da kvalitet ima i u svom dvorištu.
PLANOVI
* KADA da se nadamo novom filmu?
- Verovatno će to biti 2009. godine. Radim na scenariju i verovatno će to biti stara i oprobana ekipa sa Srđanom Koljevićem.
Ne gledam domaće filmove.
U stvari, ne gledam loše i nezanimljive filmove, pa tako ispadne da ne gledam naše filmove. Loše i neprofesionalne reklame, trejleri i kampanje, glupi inserti i neinteresantne tematike me uspešno drže na distanci. Ali, na svakih 5-7 godina, u proseku, odem u bioskop da pogledam neki domaći film, da vidim jel se situacija nešto promenila. Trebalo bi da to budu filmovi za koje imam poseban osećaj da bi mogli da budu dobri, ali pošto taj osećaj nemam nikad, obično su to filmovi za koje me neko nagovori da odem da ih pogledam da bi mu pravio društvo.
Jedan od retkih srpskih filmova koje sam gledao 2000-tih je Apsolutnih 100 (ako ne i jedini).
Sećam se da sam izašao nezadovoljan iz bioskopa, ali ne mogu tačno da se setim da li sam procenio film kao jedva prosečan ili malo bolji loš film.
Sećam se jedva prosečne režije, slabog scenarija i apsolutno katastrofalne pojave (ne mogu reći glumca, jer čovek - Vuk Kostić nema nikakvih dodirnih tačaka sa glumom) u glavnoj ulozi.
I onda se pominjaše nekakve nagrade, čak i talentovan glumac u tekstovima (a tip nije znao da govori ni u intervjuima), ali nikad pisanija o domaćim filmovima nisam uzimao za ozbiljno.
Ne znam zašto ali nekako mi deluje da bi Klopka trebalo da bude bolja. Voleo bih da bude nominovan za oskara, jer bi me to potstaklo da pogledam film i vidim ko je tu u pravu, jer iako imam veće poverenje u američku kritiku i filmsku akademiju od domaćih komentatora, ipak imam i sopstveno negativno iskustvo sa dotičnim režiserom.
U euforiji dodele Oskara zapostavljaju se recimo BAFTA nagrade,koje su cesto mnogo realnije,nezavisnije i apoliticne....tu nazalost nema naseg kandidata:
Foreign language: The Diving Bell and the Butterfly; The Kite Runner; The Lives of Others; Lust, Caution; La Vie En Rose.
... Kusturici se baš razvezao jezik these days...
KOSOVO ZA OSKARA
Emir Kusturica tvrdi da će Srdan Golubović dobiti zlatnu statuetu samo ako Amerika aminuje otcepljenje južne pokrajine
Režiser Emir Kusturica, osnivač filmskog festivala Kustendorf, koji se do 21. januara održava u Drvengradu na Mokroj Gori, rekao je da su mediji u Srbiji uglavnom pod uticajem pet odsto političara kojima domaće vrednosti ne znače ništa:
- Kod nas u Srbiji i na Balkanu uopšte postoji problem rasprodaje domaćih vrednosti. To se čini na lukav i podmukao način, jer pet odsto političke volje drži 90 odsto medija u Beogradu. Paradoks je što tih pet odsto zadaje teme na koje onda reaguju svi ostali, i tako kreiraja društvenu klimu - rekao je dvostruki kanski dobitnik, koji se osvrnuo i na svoju čestu temu - nevladine organizacije.
- Neki su dobili zadatak da nas blate i umanjuju naš značaj, da nas uklapaju u sliku sveta koji diktiraju razne nevladine organizacije - rekao je Kusturica, pominjući ,,razne Soroše, špijunčine, bagru, plaćenike iz ,,kruga dvojke" i druge pripadnike tzv. beogradske elite". - Sada treba i Kosovo da otcepe, i to uz naš osmeh. Čitava tajna nove svetske vlasti jeste u tome da ti uzme ono najvažnije, a da se ti osmehuješ - ukazao je Kusturica.
I pitanje povodom izbora srpskog filma ,,Klopka" u uži izbor za nagradu Oskar, Kusturica je povezao s politikom i Kosovom.
- Jako mi je drago zbog tog filma, smatram da ima dobar zaplet i interesantnu formu. Može se desiti da se dobro završi po Srdana Golubovića, jer Amerikanci uključuju u Oskara svoju ideološku strukturu. Dakle, ako otcepe Kosovo, daće Srdanu Oskara, a ako ostane Kosovo, onda nema nagrade - izjavio je Kusturica.
On je podsetio na početak festivala, čiji je osnivač, sa simboličnom sahranom komercijalnog hita ,,Umri muški".
- To je bila konceptualna ideja, s ciljem da pokaže profil ovog festivala. Ima načina da se odbranimo od holivudske dominacije, a jedan od glavnih jeste tradicija - rekao je on.
SRBIJA JE MINIMALNI DEO TRŽIŠTA
Opera ,,Dom za vešanje", koja je u Francuskoj postigla veliki uspeh, biće prikazana u Beogradu u maju. Povodom odluke da ipak postavi operu u Beogradu, Kusturica je rekao da su emocije prevagnule nad kapitalističkom logikom tržišta:
- Srbija je za nas minimalni deo tržišta, ali imamo mnogo prijatelja i ljudi koji žele da je vide - rekao je Kusturica.
Projekat je francuske producente koštao oko dva miliona evra, ali je i zarada bila velika jer su karte koštale oko 120 evra, a ukupno je bilo oko 50.000 gledalaca. Za Beograd je planirano 12 izvođenja, a karte će koštati od 2.500 do 3.500 dinara.
QuoteU euforiji dodele Oskara zapostavljaju se recimo BAFTA nagrade,koje su cesto mnogo realnije,nezavisnije i apoliticne....tu nazalost nema naseg kandidata:
Foreign language: The Diving Bell and the Butterfly; The Kite Runner; The Lives of Others; Lust, Caution; La Vie En Rose.
Samo jedan od tih pet filmova je uopste u poziciji da se takmici za oskara, la vie en rose.
nema apoliticnih nagrada!
a sve su podjednako zavisne od onih koji ucestvuju u glasanju. :wink:
Samo par dana pre zvanične nominacije za Oskara, Emir Kusturica je, bez ustezanja, izjavio da će ,,Klopka", srpskog reditelja Srđana Golubovića, dobiti Oskara za najbolji film sa neengleskog govornog područja samo ako Amerikanci otcepe Kosovo od Srbije. Kosovo je i dalje u sastavu Srbije, ali je srpski film ostao ,,kratkih rukava". Iako je ušao u nominaciju prvih devet filmova, a ne u izbor prvi pet, kako se očekivalo, Srdan Golubović nije razočaran. Naprotiv, za Kurir kaže:
- Nisam razočaran, jer biti u konkurenciji velikih kinematografija i ući u prvih devet filmova veliki je uspeh. Treba gledati istini u oči. Mi smo mala zemlja, naša kinematografija je mala. Od Kusturičinog uspeha pa do danas nigde nas nema. Na sve to uticala je i trenutna politička situacija u svetu. Sve u svemu, i ovo je veliki uspeh za srpsku kinematografiju.
Vidi ti Srdana... Sad je skroman, he, he... Ali, u pravu je: veliki je uspeh što je Klopka ušla u TOP 9.