Ovaj topik bi mogao biti zgodan za preporuku i impresije o muzici koju trenutno slušamo, a ne radi se samo o jednom song-u, a nije ni novi album (ne mora ni biti album), o čemu teme već postoje - dakle, muzika koju smo pronašli u svojoj kolekciji nosača zvuka, nabavili, pozajmili i sl.
Tears for Fears - Every Loves A Happy Ending
poslednji album TFF dobar je izbor za svakog ko voli pop 80-ih, mada je fazon nešto drugačiji, ali je album više nego OK.
My Life In The Bush Of Ghosts - Brian Eno/David Byrne
ne samo zbog "istorijskog značaja" nego zato što se uvek može slušati - ovo je klasik (stara nerenovirana verzija).
Yo La Tengo - Summer Sun
iako zahteva malo duže vreme (napor) za pravo apsorbovanje zbog previše ravno ujednačene, lagane, eterične atmosfere - isplati se.
Diana Krall - The Girl In The Other Room
delimično važi što i za prethodni album, bar u drugoj polovini gde je uticaj Elvisa Kostela primetniji - manje komercijalno od uobičajenog, ali vremenom dosada nestaje.
Suzanne Vega - Nine Objects of Desire
nije značajan kao prvi, komercijalan kao drugi album, a ni genijalan kao 99,9 F, ali vrlo dobar.
Blancmange - Second Helpings
kompilacija manje značajnog electro pop sastava 80-ih. Living On The Ceiling je klasik.
Janet Jackson - The Velvet Rope
za domaće kritičare ostaje misterija zašto se ovaj album nalazio na listama najboljih albuma američkih muzičkih časopisa te godine (a ima ga čak i na jednoj listi svih vremena). Za mene ne.
Kristali - live@studio6
možda je bolje bilo da su pesme sa prvog albuma snimili ponovo studijski za pravu kompilaciju, a ni ovako nije loše.
Ovih dana se vrtim po diskografiji Within temptation. Hm, sweet goth metal? Po prvi put mi ljudi ne padaju u nesvest kad pustim nešto svoje na okupljanjima, čak im se i sviđa. Ima nekoliko interesantnih pesmica za svaku priliku, ostalo je sweet-sevdalinka.
Gledam na preskokake snimak "War of the Worlds" koncerta od pre koju godinu. Spektakularno, mada su svi vokali 300% na plejbek.
Quote from: "Mixitron M. Storm"Spektakularno, mada su svi vokali 300% na plejbek.
E Mixi, druze, jebes taj bend onda.
Bend?
Jeff Wayne's' WotW, posle 350 godina od snimanja u studiju, uživo, jedan i po put u životu :)
Vidim da je ovo zaživelo. :)
Upravo preslušao "Gods of War" (ili God of war) album od ManOwaRa, najnoviji... trebalo mi je oko 3 minuta. Jbt, ono je zaista žalosno, da pustiš klince koji umeju da sviraju u studio i kažeš im "Dajte nešto da zvuči u _______ fazonu", bolje bi ga uradili. :(
slusam i GLEDAM Cirque du Soleil.... savrseno predivno.... a ova Olga Pikhienko je toliko dobra da to boli!!
http://www.youtube.com/watch?v=uGXnC18nlTg
Hah, moj bivši voli Within Temptation...
Ja slušam trenutno izmešano, kao i uvek Madonu, pesme za ovogodišnju Evroviziju, neki dens iz devedesetih i muziku iz Dreamgirls... LOL.
E da, juče sam ceo dan vrteo Edija Marfija i "Party all the time"... znači ladno sam mesecima slušao Sharamovu verziju te pesme, da bi se ispostavilo da je dotična samo sempl Edijevog glasa iz originala, sa novim aranžmanom... hahaha.
Džejče, ostaće vječna misterija kako pored tebe živog ja i dalje uspijevam da opstanem kao lokalni muzički neukusnik ovog foruma.
Zato što Džejk barem sluša ponešto iz osamdesetih, a ti si se zakuco u sedamdesetima.
Ja ovih dana deljem novi album Evana Parkera na Tzadiku koji je uobičajeno ludački proizvod histeričnog duvkanja u sopran-saksofon, cirkularnog disanja i modulacija. Takođe uživam u novom albumu gospodina El-Pja, možda i najboljem hip-hop proizvodu u poslednjih šest meseci koji je razigran, snažan, nežan i pomao cheesy. A i ima i poetski naziv: "I'll sleep when you're dead".
Ja sam nešto u čabru s muzikom, šta god pustim ne štima mi.
Pe toga sam uživao u Dengue feveru, a poslednje me obradovali Ništa ali logopedi koje sam drpio od Dušmana
Quote from: "zakk"Ja sam nešto u čabru s muzikom, šta god pustim ne štima mi.
Nasrni na opere.
QuoteZato što Džejk barem sluša ponešto iz osamdesetih, a ti si se zakuco u sedamdesetima
Pa dobro, ne sasvim. Slušam albume Bijelog dugmeta i iz osamdesetih.
Quote from: "Harvester"QuoteZato što Džejk barem sluša ponešto iz osamdesetih, a ti si se zakuco u sedamdesetima
Pa dobro, ne sasvim. Slušam albume Bijelog dugmeta i iz osamdesetih.
Tu i leži tvoj problem, Bregović se zakucao u kasnim šezdesetima.
OK, serem, albumi BD iz osamdesetih su bili relativno savremeni...
OTHER BANDS PLAY NanOwaR GAY![/b]
Kakvi carevi :lol:
edit
Forgive me, oh mum and dad
For the telecom sent the bill with wrath,
But i believed that the call was short
Let him who hasn't a girlfriend
Go and call the number of the bitch
Even if it is an expensive number, this number is 166 166 166
I was alone, I took the phone,
I needed time to think the number I saw on tv
Who did I hear! can I believe
A pack of horny lesbians howling back at me
I've always thought, I've always dreamed
Of magic whores to come and perform sodomy
'Cos in my dreams, it's always there
One dirty slut who takes my dick orgasming to despair
Night was black and I wanted to fuck
I've passed all night to see , Rocco's films on tv
In Netherlands the whores are close at hand
But in Italy, they're pretty hard to see
166 the number of the bitch
Hot chat line is going on tonight
You can go on , 'till the end of the road
You just have to be aware, shemales who hide out there
In the night, cars' lights are flashing bright
Bitch-hunting has begun, sexual work is done !
166 the numer of the bitch
30 euro the price for you and me
Pigs and gays, and everyone who says
" I am too arrapate, to stop to masturbate"
Take the phone, order some whores at home
They come to...make it rise and melt it down like ice
166 the number of the bitch
144 the number of the whore
To a sexy shop, I will return
And I will get more videos and hotter stuff of porn
I have the programs on pay TV
I have the hands to make libido take its course
evo, ja sam u Jello Biafra & The Melvins varijanti, cuo sam par pesama i zazvucalo mi kao neki ludjacki, osavremenjeni Ded Kenediz, pa sam svukao ceo album.
danas cu da ga usmeravam, ili sta se vec radi sa elektronima, preko slusalica tzv. mp3 plejera, popularnog vokmena, u popularnom gradskom prevozu, pa cemo da vidimo valja li sve kao sto valja najava.
pokusao sam da, u napadu revizioizma, slusam Dr Spiru i ljudska bica, ali mi ne lezi, ne vredi. "devojcice tvoja majka stvarno nije imala srece" mi se ipak vise dopada u Kazna za usi referentnom sistemu.
duplirao se post, pa da kazem kako slusam i kanadski Malajube, i osim povremenih izleta u sizoidu, nisam ni jednu pesmu upamtio.
verovatno zato sto pevaju na francuskom, hm...
Quote from: "Harvester"Džejče, ostaće vječna misterija kako pored tebe živog ja i dalje uspijevam da opstanem kao lokalni muzički neukusnik ovog foruma.
Ukus je relativan. Meni je pola stvari koje neki ljudi ovde hvale čisto govno. Ali ja sam, za razliku od mnogih muzički obrazovanih ljudi, tolerantan. :lol:
QuoteMeni je pola stvari koje neki ljudi ovde hvale čisto govno.
Što se toga tiče, mogu da potpišem.
Quote from: "Harvester"QuoteMeni je pola stvari koje neki ljudi ovde hvale čisto govno.
Što se toga tiče, mogu da potpišem.
isto i ja.
ali
a) neću reći koji su to ljudi;
b) ti ljudi bi slično rekli za moje favorite;
i c) najvažnije je da niko ne misli na istu polovinu i iste stvari...
Quote from: "Harvester"QuoteMeni je pola stvari koje neki ljudi ovde hvale čisto govno.
Što se toga tiče, mogu da potpišem.
ja ne mogu tako da kazem, jer ima stvari o kojima ljudi pricaju, a da ja ili ne znam o cemu se tu zaista radi (nisam upoznat sa autorima), ili me jednostavno takva muzika ne zanima, ne privlaci.... i ovde se u slivniku zaglavi po neko govno (jasno), ali ovaj forum nema toliko sabanskih ispada, poput mnogih ostalih foruma, pretpostavljam (muzicki forumi na kojima sam blejao su bas za uze interesne grupe)... ipak, mogu da kazem da je ovde vecina barem relativno normalnog muzickog ukusa, a medjusobne razlike u ukusima - na to ne mislim. normalne su.
Pa to isto je i Džejk rekao, samo na bosanskom.
Prvi put, poslije ima-tome-godina i serije albuma pod pseudonimom Smog, Bill Callahan izdaje album pod svojim stvarnim imenom, 'Walk on a whaleheart', i nastavlja time, naravno, tradiciju briljantnih albuma, narocito od 'Dongs of Sevotion' albuma pa sve do ovog.
Bris Billa (jedna stvar sa albuma):
http://profile.myspace.com/index.cfm?fuseaction=user.viewprofile&friendID=162751579
***
The Moaners, dvije ribe i zezanje sa bluesy ishcashenom garazom, a kod mene i njihov zadnji, blazi (poslije zesceg, prvog 'Dark Snack'; poslusati zadnju stvar na prilozenom sajtu, 'Terrier'), album 'Blackwing Yalobusha':
http://profile.myspace.com/index.cfm?fuseaction=user.viewprofile&friendID=9277516
****
...ovih dana mrsim uz opus MAPS AND DIAGRAMS, diskretnu, a bit apstraktnu, donekle ambijentalnu elektroniku..preporuka za ljubitelje ipak tvrdjih TARWATER, neshto eksperminetalnijeg MURCOFA, vokalnijih MUM ili hrabrijih BOARD OF CANADA...
U zadnje vreme od elektronike, alternative i rock-a:
Tuxedomoon - Cabin in the sky
Wall of Voodoo - Call of the West
Tuxedomoon (opet) - Ship of Fools
Donovan (nesto za promenu) - Sunshine Superman 8) (Najjača stvar ikada)
Tuxedomoon (i opet) - Holy Wars
Tuxedomoon (zauvek) - Pinheads on the move
Japan - Tin drum
Joe Jackson - SVE
Julian Cope - SVE
Frank Zappa - SVE i jos vise
Blur - Park Life
Firehose - ???
Au Pairs - Playing with different sex
Kevin Ayers - Shooting at the Moon
Beck - Odelay
Elvis Costello - SVE
e, onda ide životinjsko carstvo:
Beatles
Monkees
Turtles
Zombies
Troggs
Animals
Byrds
Dinosaur Jr.
Iron Butterfly (Ovo ne slusam, ali je dobar naziv)
Pixies
Spooky Tooth
Mamas and Papas
Stray Cats (Opet ne slušam)
And the last but not the least:
Yes, XTC, Jethro Tull, UB40, Talking Heads, Sparks ( 8) ), Stranglers, Sisters of Mercy, Joy Division, Portishead, Crosby, Stills and Nash (bez Young-a, ne sviđa mi se otkada je on došao), Mission, John McLaughlin i automatski Mahavishnu Orchestra, Joni Mitchell, Jefferson Airplane, Fall, ELP, Bee Gees 8) , Captain Beefheart, Pink Floyd... ... ...
i da ne smaram više, jer ima toga još doooosta.
Jedva sam čekao ovakvu temu da se... kako da kažem... olakšam...
Sad mi je već lakše...
A mogao bih ovako tri dana...
Čik neko da me pita PESME koje volim...
He.. he.. odo da spavam.
Ovih dana, nekako s proljeca-dana, Van Morrison i njegovo lagano, svojim vecim dijelom religiozno-kontemplativno (religiozno, ali cisto spiritualne vrste) remek-djelce 'No guru, no method, no teacher'
***
Edit: ocigledno, greska. :roll:
Quote from: "David"Ovih dana, nekako s proljeca-dana, Van Morrison i njegovo lagano, etericno, svojim vecim dijelom religiozno-kontemplativno (religiozno, ali cisto spiritualne vrste) remek-djelce 'No guru, no method, no teacher'
***
Edit: ocigledno, greska. :roll:
...tiho-tiha ruska elektronika-SLEEPY TOWN MANUFACTURE
... nije loš Sleepy town, mada ga nisam čuo mesecima...
Ovih dana mi se vrti:
Satoko Fujii Quartet - "Minerva";
ponovo sam se dohvatio TV on the Radio - "Return to the Cookie Mountain" (nisam ga slušao još od kada se pojavio);
kad se furam slušam Therapy - "One Cure Fits All";
Alabama Thunder Pussy "River City Revival" je odličan stoner;
Loscil "Plume" elektronika za mirne sate;
16 Horsepower otprilike uvek mogu da slušam;
iiii, tako..
ovih dana sam malo reprizirao COIL,
inače,
danas, prigodno:
IMPALED NAZARENE: Nothing is Sacred
...josh malo ruske, manje-vishe apstraktne elektronike- neshto starija(2004. objavljena) kompilacija elektro zvukova iz Rusije i bivshih ruskih republika-IDM ZOOM sa etikete Good Russian IDM...
...RAZNORODNO, UZBUDLJIVO I SUPTILNO!!!
Novi album i singl Jean Michel Jarrea potstakoše me da poslušam ponovo 3 njegova albuma koja imam na CD-u (ne računajući par kasetnih):
Oxygen 7-13 (1997)
kao što mu ime kaže, nastavak legendarnog prvog albuma Oxygene (koji je imao 6 numera) 20-ak godina posle. Prijatan soundtrack dnevnih aktivnosti, vrlo korektna "pozadinska" muzika na koju se povremeno može obratiti pažnja sa pristojnim interesovanjem. Više od, kako bi zlobnici rekli, muzike za reklame, a manje od značajnog ostvarenja (kakav je bio original).
***
Aero (2004)
Ovo je neka vrsta kompilacije sa ponovo snimljenim - updateovanim, produkcijski osavremenjenim i ne-previše aranžamaski izmenjenim numerama sa Žarovih najpoznatijih albuma Oxygene, Magnetic Fields, Zoolook i dr, plus nekoliko novih Aero tema. Ovaj mix (staro/novo) album može se učiniti izrazito dobrim samo onima koji se prvi put sreću sa muzikom JMJ i nj poznatim temama.
***
Metamorphoses (2000)
album za one koji sumnjaju da je JMJ sposoban za stvaranje odlične muzike. Moderan elektronski zvuk na sigurno jednom od najboljih Žarovih albuma. Po mnogo čemu drugačiji od tipičnih Žarovih albuma: ima više numera, dosta duže traje, numere nisu varijacije-nastavci jedne teme nego raznovrsne stvari, puno vokala i savremenih uticaja (dance, etno, Air...). Vrhunci albuma - kolaboracije sa Lori Anderson i Natašom Atlas.
****1/2
...u mom retrovizoru kolekcija podviga, uz Tima Bootha, najskrajnutijeg divca među songwriterima of the today- LLOYDA COLEA
Quote from: "Meho Krljic"Ja ovih dana deljem novi album Evana Parkera
Time Lapse?
Genijalshtina.
Secam se kad sam prvi put cuo ovog coveka, onda kad je izasho ludilski Shleep od Robert Wyatta, njegovo zuborenje i vrskanje je ukrasavalo jednu pesmu - ponekad se, kad posumnjam da nemam pojma i ukusa u muzici, setim svoje nepogresive intuicije koja je nekako na osnovu tog maleckog uzorka trenutno prepoznala velikog umetnika u tom cudnom idiosinkrazijskom duvkanju kako velis, i kako sam odmah znao da cu voleti ovog coveka. I odma mi lakshe. Raspitao sam se kako se zove, ko je i sta je. I video da se nisam zeznuo - saznao sam da je on uz Charlija najvazniji Parker dzez muzike a i shire. Ubrzo posle toga sam snimio sa radija njegov album sa Ned Rothenbergom. I to je bila druga epifanija. Otkrio sam coveka koga cu, znao sam, voleti i vise od Evana.
A jedan njegov album sad bas slusam, da se vratim na postavljenu temu. To je album Inner Diaspora, i takodje je objavljen za Tzadik na podetiketi Radical Jewish Culture. Na albumu sviraju, pored Nedovog benda Sync i sveprisutni Cadikovi rent-a gudachi Mark Feldman i Erik Friedlander. Mnogo lepa svirka, sta da vam kazem - najtopliji saxofonista downtown scene, dosta je on nasledio od Evana, to cirkularno disanje, ta polifona tkanja, to dugacko ponavljanje fraza sa mikro izmenama, medjutim, nije kao Evan bas potpuno hard kor u neidiomatskom, da tako rechem, pristupu, nego je vise zainteresovan da ostane u tradicionalnom harmonskom i melodijskom okviru, plus malo "prosirenih tehnika". Sto ga i cini mnogo pristupacnijim svima iole zainteresovanim za malo avanture u muzici. Plus je ovde inspiracija Klezmer i bliski istok, pa svi kazu kad im pustim, pa ovo bre nase. :)
Da, Rotenberg je tipični downtown proizvod. Parker je ipak Britanac...
Nego, preporuka: Passage to Hades, Evan Parker sa bendom Jah Wobblea, urnebesno dobro. Nije novo (izašlo recimo 1998. ili 1999.) ali opasno, groovy a free...
5:55, Charlotte Gainbourg; sasvim fino i opuštajuće, mada sve previše zvuči kao standardni Air (koji su radili na albumu) čime odvlači pažnju od vokala.
Enter Now the World, In Slaughter Natives; spori i atmosferični indastrijal s početka devedesetih, sasvim slučajno naleteh na ovo i prilično mi prija.
Blinking Lights and other Revelations, Eels; što se mene tiče Eels ne može da omane, a na ovom duplom albumu iz 2005. ima puno toga za dugotrajno uživanje, trenutno vrtim Trouble with Dreams na repeat.
Skinuh nedavno i neke Skandinavce, Cinnamon, onako na prvo slušanje malo vuče na The Cardigans...
Quote from: "Meho Krljic"Da, Rotenberg je tipični downtown proizvod. Parker je ipak Britanac...
Nego, preporuka: Passage to Hades, Evan Parker sa bendom Jah Wobblea, urnebesno dobro. Nije novo (izašlo recimo 1998. ili 1999.) ali opasno, groovy a free...
Druze Meho, ja se uvek sve slazem sa Vama, (a kako da Vam protivurechim kad ste vi pisali o dauntaunu iz prve ruke u vreme kad sam ja slusao...iron maiden npr :)), ali ja sam bas hteo da kazem kako mi je Ned bas poseban na toj downtown sceni. Rekao bih sad po spiritualnosti i manjku balasta samosvesti i ironije.
Manje koncepta, vise muzikalnosti, da tako rechem.
Slusao sam taj, izuzetno ostvarenje !
Pa dobro, možda je bolji od proseka, ali i dalje po stilu prilično tipičan :lol:
Nego, Kazutoki Umezu - znaš (za) njega? Japanac u Downtownu. Užasno dobro. Imam sve albume, reči ako ih želiš putem soulseeka.
Cekaj, on je svirao u sharmantnom japanskom neo progu (uzasna kategorija, jeste) Bondage Fruit?
I u Third Person jednom od (na jednom je i veliki Ned svirao, ne?)?
Tipichan !?!?!?
Dobro, zelim Umezua, ali samo ako ti zelis zivi Nedov album sa Slavom Ganelinom. Putem Soulseeka.
Nego, kad smo kod njega, pre neko vece sam tamo upoznao suprugu Jasona DuMarsa (zapamtite to ime), bas fina osoba.
Evo ima ovde skoro sve njegovo (Naravno, i retki snimci sa velikim, velikim Nedom).
http://www.dumarsengraving.com/me/index.html
poslednje cime sam se odusevio:
Primitive Music of the World, [compiled by Henry Cowell] (Folkways, 1962.)
fenomenalno i slikovito, autenticni audio zapisi sakupljeni sirom sveta. bolesno dobro.
Chovekoidu, dogovorićemo se putem soulseeka. Naravno da želim Neda Rotenberga, ja njega imam samo na kazetama.
A Nyarla i za tebe važi da bi valjalo da tu Cowellovu kompilaciju turiš u shared folder. Uzvratići njegovom ličnom muzikom ako te zanima.
Jasta. :lol:
Steve Coleman and Five Elements - Curves of Life neverovatna svirka! eh da sam bio na tom koncertu...
jaoj, majko, sto je to dobar koncert. Coleman je jedan od top omiljenijih saksofonista, a tek Gene Lake - kako je na ovom 'certu iskucao onaj bubanj, nikad necu shvatiti. ovaj kocert, iskreno, mogu smestiti u 20 meni najdrazih dzez albuma.
Koji je fazon da nadjes odredjene clanove na 'Soulseeku', zna neko?
Preko 'Search files' ne ide sa nickovima (ili?), a nekada ne trzaju ni na upisane bendove...
desni klik na listu prijateljskih korisnika, add user (ili nesto slicno) i upises tacno ime korisnika kojeg hoces da dodas. ja sam Cojzi, samo na slsku sam tek od sutra uvece. reinstaliram sistem, te ni Mehu nisam pustio obecano veceras.
Nyarla wrote:
Quotejaoj, majko, sto je to dobar koncert. Coleman je jedan od top omiljenijih saksofonista, a tek Gene Lake - kako je na ovom 'certu iskucao onaj bubanj, nikad necu shvatiti. ovaj kocert, iskreno, mogu smestiti u 20 meni najdrazih dzez albuma.
:|
Negoo, mene ne bejase na forumu jedno 5 meseci, a sad naslucujem neko udruzivanje clanova u svrhe zajednickog muziciranja- Nayrla, Meho, anyone else? Sta se to zbiva, tj. o kakvom zlodelu je rec?
Još uvek nismo spremni da sa svojim čedom izađemo u javnost.
Quote from: "Nyarlathotep"desni klik na listu prijateljskih korisnika, add user (ili nesto slicno) i upises tacno ime korisnika kojeg hoces da dodas. ja sam Cojzi, samo na slsku sam tek od sutra uvece. reinstaliram sistem, te ni Mehu nisam pustio obecano veceras.
Hvala, Nyarla.
Funkcionise...
Ja sam na Soulseeku - am_kowalsky.
Meho je, pretpostavljam, Meho?
Ne, Meho Krljic. Pazi na kapitalizaciju. Sacu te dodam.
Quote from: "blasphemer"Nyarla wrote:
Quotejaoj, majko, sto je to dobar koncert. Coleman je jedan od top omiljenijih saksofonista, a tek Gene Lake - kako je na ovom 'certu iskucao onaj bubanj, nikad necu shvatiti. ovaj kocert, iskreno, mogu smestiti u 20 meni najdrazih dzez albuma.
:|
Negoo, mene ne bejase na forumu jedno 5 meseci, a sad naslucujem neko udruzivanje clanova u svrhe zajednickog muziciranja- Nayrla, Meho, anyone else? Sta se to zbiva, tj. o kakvom zlodelu je rec?
mazohisticke seanse u studiju. sto drug Meho lepo rece, trenutno daleko od nastupa pred ljudima. polako... :evil:
...moje, mozda i zakasnelo, najnovije otkrice iz sveta pop depresije- ALASKA i njihov debi HAPPINESS...the refreshed bare essence of alter guitar downbeat...moze NA 10 ak sekundi da asocira na zlochince iz Coldplay, prvenstveno zbog tretmana klavira, ali, na sre'u, ovo je prava pravcijata stvar, mnogo blizi dragocenim INTERPOL, recimo...
...moji favoriti so far-ALL THE DEAD ASTRONAUTS i ROCKET SCIENCE
Čoveka bez sluha. Zarazio me koncert od petka. A, bilo je super. Trebalo je da dođete.
hmm.. Abonos,Moonsorrow, Amon Amarth,Korpiklaani.... ^^
...solo album Bretta Andersona(ex-Suede), gudačima obogaćen opušteni izlet po teritoriji kojom već dugo, a nadam se i još dugo, vlada S.P.M....kanda je veliko olakšanje javno, jasno i glasno odati počast svojim idolima...
Astarte: Demonized
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fblog.yam.com%2Fangralove%2F8f4f960d.jpg&hash=14324db160828ef80186aab7a5aed790709d23f7)
Naravno, ja za ove grčke blek metalce nisam nikad ni čuo sve dok nam njihova pevačica Tristessa nije gostovala na albumu. Ni posle toga ih ne bih slušao (ko da nemam pametnija posla) da mi nije drugar narezao njihov najnoviji album, Demonized koji sam pre par dana sebi pustio iz čiste dokolice. Holy Shit!!!! Prvo, znam da je grčka blek metal scena solidna, ali ovo je produkcijski izuzetno dobro i drugo, muzički ovaj bend ima ono nešto čime se izdvaja iz kaljuge prosečnog sveckog blek metala. S jedne strane udaraju za sve pare, onako kako ja volim (dakle nema nekog prenemaganja i pederisanja), a s druge prave izuzetno catchy melodije, pesme su im maštovite i stilski bogate. Pravo otkriće za mene.
BTW, omot im je odvratan, ali su one na ovoj slici barem smešne:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.astarteband.com%2FBAND_DEMONIZED.jpg&hash=f4650d18248af465038b31e638ee490a870d8c02)
eh,ja slusam astarte vec duze vreme...^^
Super su.. :)
A u kojoj si ti grupi?
:oops: :oops: :oops:
u ovoj:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=4225
Quote from: "Meho Krljic"Astarte: Demonized
udaraju za sve pare, onako kako ja volim (dakle nema nekog prenemaganja i pederisanja)
Pa, ne može ni da bude pederisanja kad su u cure u pitanju.
Pa, nisu sve cure, ima i momaka (al se samo one slikaju jerbo to lepše prolazi kod pretežno muške publike), a i kad kažem 'pederisanje' u ovom kontekstu, ja ne mislim na seksualno opštenje međ muškima već na mlako, neuverljivo muziciranje. :lol:
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...solo album Bretta Andersona(ex-Suede), gudačima obogaćen opušteni izlet po teritoriji kojom već dugo, a nadam se i još dugo, vlada S.P.M....kanda je veliko olakšanje javno, jasno i glasno odati počast svojim idolima...
A rubrika novi albumi?
Album je kanda dobar?
Bohren & der Club of Gore - Black Earth
g.e.n.i.j.a.l.n.o.
otomo yoshihide's new jazz ensemble - dreams
:shock:
Ako je neko ovo još slušao, nek se javi, da ne mislim više da sam lud i da sam umislio da ona likuša... ne znam kako da na zovem to... cvili (nije prava reč, ali nema veze) dok peva.
:shock:
otomo je zajeban igrac improvizacije. gomile, gomile dobrih stvari od GZ do danas. ali nisam slusao taj Dreams... potrazicu.
Hehe, pevačica o kojoj se radi se zove Phew i jedna je od najinteresantnijih pojava koje su se iz japanskog panka izrodile. Mislim, ona je još krajem sedamdesetih uletela u celu priču, ali se nije zadržavala samo na panku i nju vejvu nego je trošila i kraut rok i slične zajevancije. Ako se dobro sećam, išlo se i u Njemačku da se radi nešto sa ekipom iz Faust (možda grešim, kucam iz glave i mrzi me da googlujem).
Sarađivala je ona i ranije sa Yoshihideom, na primer na Ground-Zero Play Standards. Ali Dreams je OPASNA ploča i njeno pevanje je na njemu genijalno.
Quote from: "Meho Krljic"Ali Dreams je OPASAN album i njeno pevanje je na njemu genijalno.
:wink:
Say what??? :shock:
(Holger Czukay)...he teamed with Jaki Liebezeit and bassist Jah Wobble for the LP Full Circle and the club hit "How Much Are They." Through Wobble, Czukay also met the Japanese singer Phew, and along with Liebezeit and producer Conny Plank they recorded the 1982 album Phew.
Citat sa ove stranice:
http://www.allmusic.com/cg/amg.dll?p=amg&sql=11:kvfoxqu5ld6e~T1
Can-ovci, nisu Faust. Album imam na jednoj MP3-kolekciji albuma Can-a + Czukay-a.
Holgera Czukaya nisam slusao van Can-a. A Jaki Liebezeit (predrkan bubnjar) na par albuma ima zaista opasnih momenata sa Burntom Friedmanom. a Jah Wobble - stara kajla. skinucu ovaj album. hvala na preporuci. :lol:
...RUFUS WAINWRIGHT-Release the Stars...
...MANIC STREET PREACHERS-Send Away the Tigers...
...stihom Maje Odzaklijevske- "...vracam se na pochetak ljubavi...", hocu da kazem, ponovo pijem vodu sa izvora, slusham, neponovljivo uzvisheni OST za BEAT STREET(1984)...Granmaster Flash, Africa Bambaataa, Rockers Revenge, Arthur George, Jazzy Jay,The System...
...drugim rechima- "baptize the beat"... :lol: :lol: :lol: :lol: :lol:
...u toku sam zakasnelog istraživanja istočnoevropske elektro scene, tako da željnim tiše, slušalački zahtevnije i mozgavnije elektronike preporučujem ukrajinski elektro-pop FOTOMOTO i album Suranov,a...
U poslednje vreme od cvojih cd-a slušao sam ono što jako dugo nisam slušao, a to su uglavnom jako poznate stvari, koje baš iz tog razloga i nisam mogao dugo da slušam jer su opštepoznate, kao npr sledeće kompilacije:
Mike Oldfield - The Complete
kompilacija iz 1985-e, koju imam i na Jugotonovim kasetama stvarno je odlično sastavljena i predstavlja Oldfielda u najboljem svetlu (iz prvog i najznačajnijeg dela karijere), ima 4 celine: songove, kraće instrumentale (vesele etno poskočice itd), inserte iz dužih kompozicija i deo uživo.
Vangelis - Greatest Hits
svojevremeno sam ovaj cd kupio kao piratski cd pod nazivom Cosmos 2002. Pade mi na pamet da proverim na netu da li takav album postoji i ispostavilo se da se sadržaj poklapa sa kompilacijom Greatest Hits iz 1994-e i to dvostrukom varijantom. Uradih originalan omot - ne baš smislen naziv za kompilaciju Vangelisove muzike, iako teme jesu uglavnom poznate, ali filmska muzika je isključena (ako ne računamo dokumentarnu TV seriju Cosmos).
The Cure - Greatest hits
ovo je live (unplugged) verzija kompilacije od pre par godina i ovde Cure zvuče sjajno i sveže. Verovatno bolji izbor od studijske varijante.
i albumi:
Bryan Ferry - Frantic
nešto slabiji nego što se od Ferija očekuje ali sa nekoliko neodoljivih momenata.
Barry White - The Icon Is Love (1994)
2-3 odlična singla i veći deo albuma na solidnom nivou do zadnjeg dela gde se nekako rasplinjava. Ipak, jedan je bio Barry.
Kaiser Chiefs - Employment
verovatno ni jedan brit pop neće delovati na mene kao Parklife (Blur), ali ovo je odličan album i ako je drugi bar 80% kao ovaj...?
...ovo bi moglo i pod 'novi albumi'...
1.BRIGHT EYES- Cassadaga...posle nekoliko porcija konkretizovanijeg političkog aktivizma, možda izlišnog eksperimenta sa donekle apstraktnijom elektronikom na Digital Ash in a Digital Urn, Conor Oberst se vraća punokrvnom, na momente gospelično-simfoničnom, alt-countryju, a meni je baš, baš, baš, baš, baš drago zbog toga...
2.WILCO-Sky Blue Sky, žanrovski komšijski podvig ipak barjaktara unutar tog pod-žanra i još šire...upućenima je dovoljno reći da se već nakon par slušanja javlja par sledbenica/naslednicastarih himni Jesus, etc. i How to Fight Loneliness...
Slušam svašta ovih dana, ali ovo je baš prijatno iznenađenje. Jeste metal, ali svi smo mi pomalo metalci.
Dodheimsgard: Supervillain Outcast
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fec1.images-amazon.com%2Fimages%2FI%2F51VA9N8iH1L._AA240_.jpg&hash=df5038a76641ff9648a6df0c11472f2e1797f886)
Da budem iskren, da je bilo koji drugi bend izdao album ovakvog naziva, sumnjam da bih obratio pažnju. Ali Dodheimsgard me je naučio da obraćam pažnju. Nekada standardan old skool hardkor blek metal bend, DHG su sa prošlim albumom (dal' je moguće da je prošlo osam godina???) pokazali da su spremni da postanu prvorazredni eksperimentatori koji se ne libe kombinovanja elektronike sa svojim, sada krajnje tehniciziranim metalom. Sumnjam da ih blek metal čistunci danas vole, ali Supervillain Outcast je zrelija verzija 666 International, gde su elektronski instrumenti, semplovi i raznorazne avangardne i eksperimentalne tehnike odlično uklopljeni među sobom stvarajući, makar iluziju ozbiljne metal svirke. Metal svirke sa ambicijom da ne bude svedena samo na žanr, a opet i bez odbacivanja onoga što metal i čini uzbudljivim - snage i brzine. Da se razumemo, ovo je neviđeno pretenciozna ploča, ali i ploča koja isporučuje. Volim da čujem bend koji rizikuje, a DHG-u se rizik na ovom albumu dosta puta isplati. Ima ovde i emocije i ledene cerebrale, ima gde su 'dodatni' sadržaji samo nalepljeni na metal svirku (ali je to solidna, dobro komponovana metal svirka i dobro funkcioniše), a ima i gde su esencijalni za srž muzike. Vrlo sam zadovoljan i preporučujem.
aj da ti poverujem :)
http://rapidshare.com/files/26073680/Dodheimsgard_-_Supervillain_Outcast__2007_.rar
Ja ne tražim da mi se veruje, samo da me se obožava. I, zapamti, čak i ako ti se album ne svidi, to nije zato što ja nisam u pravu već zato što ti još nisi dostigao visine moga prefinjenog ukusa. :)
...francuski neo/anti-folk HERMAN DUNE i ocharavajuci album Giant...kao kakve-takve smernice neka posluze: mladi Leonard Cohen( u H.D. sluchaju, zenski pomo'ni vokali su tretirani slichno kao kod L.Cohena), poletniji deo opusa Vana Morrisona ili skorashnje srodne note Cat Power...
Shining - Grindstone 2007
hocu li ikada prestati da se odusevljavam njima???
tesko!
jel' to ONAJ Shining? Svecki? Crni metal? atmosfera? deljenje zileta publici na koncertima? Kakav je novi album u odnosu na stare?
ne, nisu to ti, ovo je ozbiljan i dobar bend.
fri-dzez/prog/psihometal, norvezani. neopisivo, bolesno sinematino i potpuno neponovljivo.
...slušam malo je reći podvig MARKA RONSONA, cover album VERSIONS- postmoderni mimetizam podignut na još viši konceptualni nivo, izveden sa vrhunskom veštinom te probačen kroz filter pitke a umne popičnosti...i uz sve to, veoma funky...ovo nisu puke obrade tuđih pesama, već dodatna razmišljanja na odabrane teme; na tapetu su The Smiths, The Jam, Radiohead, Kasabian, Kaiser Chiefs, Britney Spears...a pripomažu Phantom Planet, Amy Winehouse, Lily Allen, Daniel Merriweather, Kasabian...
***neka dovoljna preporuka bude to što ovako predstavljene i Coldplay bedastoće dobijaju smisao....
...iznenađenje ovog proleća, najpoletniji album u ponudi, retko celovito i krcato finim detaljima- THE FRATELLIS- Costello Music...
...više u odličnom prikazu na http://www.popboks.com/albumi/thefratellis.shtml
Caribou, 'Andorra':
http://link-protector.com/204028 Quote
...Carefully construed and embedded with gentle streaks of emotion, Caribou music is part freaky (in a jazz way), part soundtrack (in a loaded way) and part progressive (in a building way). It's also lovely and pretty and touching, so long as you don't mind a little intentionally misplaced piece or electronic affect here and there...
ERA VULGARIS, novi album Queens of the stone age. Sve kao neka vrsta priporeme za koncert za koji dan... yeeeea! :evil:
Vratio sam se poslednjem albumu Depeche Mode i ponovo ustanovio da mi se svidja. Posle mnogo godina sam se jopet uhvatio u kostac sa prvim albumom grupe Tin Machine i cini mi se da su ga britanski kriticari vise pljuvali zbog Bouvija - tada su ga mrzeli na mrtvo ime - nego zbog sadrzine. A za sadrzinu ne mogu da kazem da je losa. Stavise, dopada mi se. Bouvi i ostatak ekipe iz Tin Machine (Rivz Gabrels i bracha Sejls) su se udruzili na ljubavi prema istoj grupi - Pixies. Bouviju je bio potreban odmor od karijere superstara, a njegovi kompanjoni su strasno voleli garazni zvuk. Stekli ste sliku...
Da se nadovežem
ja sam ponovo slušao Bowiev Heathen i opet mi nije legao, tj ubeđen sam da nije ništa posebno. Deluje mi konfuzno u celini i dosadno sve do druge polovine kada kreću neke veselije pesmice, što mi je zanimljivije, ali doprinosi konceptualnom lutanju, a pesme ovog tipa bolje su funkcionisale na Black Tie White Noise. Ni produkcija - suva nekako - mi nije odgovarajuća.
100th Window je bez sumnje najslabiji regularni album Massive Attacka, mada je OK i bolje zvuči "na parče" (kad se slušaju pojedine pesme) nego u celini, kada slična (turobna) raspoloženja, zvuk, produkcija i vokali počinju da smaraju, posle nekog vremena.
Povratnički album Soft Cell-a "Cruelty Without Beaty", od pre neku godinu, je blago razočarajavući. Izuzev većine pristojnih (ali ne više od toga), nemaštovito i zastarelo aranžiranih i produciranih electro - pop pesama imamo i dva (ipak) neodoljiva singla Monoculture i The Night i standardno dobru vokalnu interpretaciju M. Almonda.
Ovo sam nažvrljezgao za blog pre neki dan, ali i ovde se uklapa... Tamo imate i slike...
Zavoloka - Plavyna (Nexsound/ Laton)
Mda... Moj život poslednjih deceniju or sou prati turobnu rutinu čitanja o novoj muzici u britanskom magazinu The Wire i baziranja potrage za novim albumima na osnovu njihovih preporuka. Lako je imati besprekoran muzički ukus kada ga zasnujete na doslovnom ponavljanju onoga što o muzici govore novinari najradikalnijeg muzičkog časopisa na planeti. Bilo kako bilo, Zavoloka je intervjuisana u poslednjem broju ove novine i, bez obzira što imam (sasvim prirodnu) averziju ka plavookim ukrajinskim devojčicama, gunđajući sam utvrdio da u kolekciji već posedujem jedno njeno izdanje (saradnju sa ženom Vladislava Delayja, Antje Greie-Fuchs) koje nisam preslušao, pa sam, sasvim razumljivo, uperio soulseek na pravu stranu i dobavio ostatak njene diskografije. Opet, ne sasvim nelogično, naterao sam se da čujem samo njen debi album Plavyna (pre njega je 'izdala' jedan mp3 album, koji joj je i otvorio vrata ka 'pravim' izdavačima) i to samo zato što je u navedenom intervjuu novinar napravio uzgredno poređenje sa Autechre. Tako je, seljak sam, i to blaziran seljak, čitava priča o mladunici koja se pali na jednostavan život na selu i narodnu pesmu, a u spavaćoj sobi pravi zajebanu elektroniku me ne bi dotakla da neko u prolazu nije nejmčekovao bend sa kojim, uostalom, novinari porede skoro sve što se u elektronskoj muzici (barem u njenom 'leftfield' krilu) pravilo poslednjih deset godina.
Iznenađenju nema mesta, Zavoloka (kojoj je to prezime), iskreno govoreći, veoma malo podseća na Autechre i nije me baš previše oduševila. Veliki deo njene muzike otpada na lepe, dobro producirane (jeftini kompjuteri i piratski softver su u mnogome poravnali odnos snaga između korporacijskih najamnika i andergraund gerile) zvuke kojima, nažalost većinu vremena nedostaje koherentan kontekst u kome bi funkcionisali. Kao i mnogo drugih ranih radova mladih elektronskih muzičara (sad ja kao ovde glumim iskustvo i mudrost), Plavyna je demonstracija autorkine opčinjenosti naizgled bezgraničnim mogućnostima koje joj na raspolaganje stavlja biblioteka plaginova za njen omiljeni muzički softver. Zvuci su prevrtani, mrvljeni, ceđeni i razvlačeni baš onako kako je to pre Zavoloke uradilo na stotine drugih DSP džankija. Ima ovde i dosta sugestivnih praznina koje su mi u pamet prizvale pomenutu Antje Greie-Fuchs i njene superiorne solo radove, ali dok se u slučaju AGF gotovo uvek može govoriti o funkcionisanju zvukova u sklopu primetne strukture (ma koliko ta struktura bila varljiva ili naprosto amorfna), kod Zavoloke ove strukture/ iluzije većinu vremena nema. Ako ćemo da potežemo akademske reference (a ima li šta prirodnije ako ste narcisoidni egomanijak sa pristupom Internetu), razlika između AGF i Zavoloke je ona razlika između neuspele umetnosti koja je haotična (re-kreira haos) i uspele umetnosti koja je haoidna (podseća na haos) a koju je sugerisao niko drugi do rahmetli Deleuze. Pa posle nek se priča da se ne trudim da ostavim utisak načitanosti.
U odbranu mlade Ukrajinke, ovaj album ima jedan broj struktuiranih delova koji funkcionišu mnogo bolje nego Zavolokin, posle svega ipak infantilni pokušaj apstraktnosti, ritmovi koje ona priziva su prijatno mehanički, a ledeni sint vetrići koji oko njih pirkaju prizivaju u sećanje Autechre ili Download od pre cirka deset godina što, iako ne zvuči naročito savremeno, u sadejstvu sa skeletalnom prazninom njene muzike, daje zadovoljavajuću kombinaciju. U dovoljnoj meri da ću potražiti novi album koji bi trebalo da je već izašao.
http://www.zavoloka.com/
Drumcorps – Grist (Ad Noiseam/ Cock Rock Disco)
Činjenica da nisam bio svestan da Drumcorps postoji (niti da je u pitanju projekat Aarona Spectrea čiji su amen brejkovima ispunjeni jungle izleti pravi melem za uši) verovatno može i treba da se dovede u vezu sa drugom činjenicom, a ta je da Drumcorps izdaju za Ad Noiseam. Nemam ja ništa protiv Ad Noiseam, au contraire, jedan moj dobar penfriend drugar izdaje za njih ali su me malo smorili svojim nebrojenim izdanjima u kojima dečaci izrasli na industrial muzici pokazuju kako su dorasli izazovima brejkbitova. U teoriji, ovo je sjajna kombinacija – surova, fašistička autoritarnost industrije i naduvana plesnost džangla – u praksi međutim, ovo u velikom broju slučajeva zamara. Breakcore muzičari barem imaju smisla za humor (retko je u pitanju i dobar smisao za humor, ali ne mogu svi da budu stend ap komidijani, ko bi se onda bavio muzikom?), Ad Noiseam puleni su prečesto preozbiljno melodramatični.
Drumcorps ipak izbegava ovu klopku što se valjda vidi i iz činjenice da je ovaj album izašao u saradnji sa Cock Rock Disco, etiketom jednog od najduhovitijih (i najtalentovanijih) likova u breakcore muzici uopšte, Jasona Forresta. Ono što je iznenađujuće, međutim, je da je Drumcorps za ovaj album nagrađen jednom od nagrada na prestižnom austrijskom Ars Electronica festivalu. Mislim, te nagrade se uglavnom dodeljuju namrgođenim, ozbiljnim konceptualnim delima, pa su ih u prošlosti dobijali likovi poput Richarda Jamesa, Petera Gabriela, Ritchieja Hawtina ili Autechre, a Drumcorps je projekat koji nastoji da spoji najbolje od svetova kao što su moderni grindcore/ math metal i moderni breakbeat/ jungle/ breakcore.
Ima tu dosta logike kad čovek razmisli: i jedna i druga frakcija se opsesivno bave brzinom, distorzijom i komplikovanim ritmičkim zahvatima, i jedna i druga su decidno infantilne, pokušavajući da zaobiđu više cerebralne funkcije koliko je god moguće i obrate se časnim mudima kao svojoj prioritetnoj publici. Retko ko je to do sada u istoriji muzike i uspeo da izvede. Čitava DHR etiketa/ generacija je iznedrila možda dva albuma prihvatljive muzike. Da, baš je tako, ne verujte svojim uspomenama na devedesete, ionako ste bili mrtvi drogirani sve vreme. Poslednjih par godina se pojavljuje dosta didžejeva i producenata koji mešaju surovi hi-bpm džangl sa distorziranim gitarama u nečemu što je gest na razmeđi blagonaklonog podsmeha i strejt-ap ljubavi, likovi poput Doormousea, Bong Ra, Scotch Egg, Lessera, da ne pominjem Curse of the Golden Vampire, su sa dosta uspeha pokazali kuda može da se ode. Drumcorps ide korak dalje mešajući semplove, brejkbitove, odsvirane gitare i otpevane vokale, te strukturu kompozicije koja barem jednako duguje grajnderima poput Agoraphobic Nosebleed ili Iron Lung koliko i neo-džanglistima Soundmurderer, Panacea ili Bong Ra.
Čudna je ovo ploča. U nekim trenucima imam utisak da Spectre pokušava da delove koji se obično smatraju nužnim zlom, u najmanju ruku uzgrednim momentima metal i grindcore pesama, kao što su intro i outro dronovi, postavi u centar svojih kompozicija. Ovo izazva vrlo čudan utisak jer su ponekad napaljivanje i obavezni payoff u vidu trešerskog prženja na kraju (sa sve vrištanjem) u brutalnoj disproporciji. Ali, ako ništa drugo, Spectre vas barem sve vreme drži u iščekivanju, ne dopuštajući da mu ploča postane predvidiva. Dakle, puno surovih brejkova, puno škripe gitara i promukog dranja, sve proterano kroz tone modernih filtera, ovo je verovatno zvuk jedne moguće budućnosti u kojoj bi revolucija koja teče bila nešto više od istorijske fraze.
www.aaronspectre.com
Venetian Snares – Pink and Green (Planet Mu)
Problem sa Aaronom Funkom nije u tome što izdaje tako mnogo muzike, nego što je prosečni kvalitet te muzike toliko visok da se pošten čovek oseća kao da se zatekao malo predaleko kada je Alah delio talenat i radne navike. Hvala ti, Aarone, hvala ti što već godinama činiš da se osećam neadekvatnim.
Primer? Pa, eto, nisam još pošteno ni svario najnoviji Venetian Snares album Printf Shiver in Eternal Darkness (na kome je nadareni Kanađanin semplovao i Vuka Draškovića), čak ni prethodni, Cavalcade of Glee and Dadaist Happy Hardcore, a on je već izdao sjajan EP, Pink and Green, koji bi mogao da bude jedna od najboljih elektronskih ploča ove godine.
Pink and Green je Funk u top formi. I istovremeno je jako fanki, ako to može da se kaže za muziku koja se tvrdoglavo drži karakterističnog sedmoosminskog ritma. U ovih pet stvari Funk uspeva da strpa više muzike nego većina savremenih producenata elektronike u čitave svoje karijere, a da njegova hipersaturacija zvukom i hipermasturbatorni mikroediting ipak zvuče koherentno, poletno, atmosferično i potpuno ispravno sve vreme. Vrlo je malo breakcore i drill'n'bass autora koji su u stanju da vas jednako zablesave čistom energijom bombastičnih brejkbitova i surovih distorziranih basova, a istovremeno ih garniraju semplovima tako besprekorno produciranim da svakog sekunda imate neku novu referencu na popularnu muziku, pop-kulturu i *gulp* život izvan nje, koju, iako ne umete da imenujete, sasvim sigurno čujete. Slušanje ovog EPja je pomalo kao sprint kroz čitavu istoriju popularne muzike nakon koga vam trebaju nedelje da sredite utiske.
Naslovna numera je još jedan uspeli, možda i najuspeliji do sada, Funkov eksperiment sa korišćenjem ljudskog glasa u svojoj muzici, i, pored sve manijačke energije, ima nepatvoren pop potencijal. Ostatak muzike je negde između mračnog džangliranja iz vremena Meathole ili Find Candace, i surovih gabba nabijanja koja su istovremeno i neviđeno duhovita. Lični favorit mi je Husikam Race Dojo sa svojom satiričnom porukom 'take drugs, smoke crack, get fucked up'. Ah, čovek prosto poželi da ima dete kako bi mu zabranio da ovakve stvari sluša, dok ih sam podmuklo troši sa velikim uživanjem.
http://www.myspace.com/venetiansnares
Dodheimsgard (ili DHG) – Supervillain Outcast (Moonfog/ The End)
Ama, znam, uz ovako komičan naziv albuma ni ja ne bih pomislio ništa pametnije od toga da je u pitanju još jedan MTV wannabe pank ili nu metal bend, ali ne, braćo i sestre pravoslavci, u pitanju je Dodheimsgard, jedan od svakako najsmelijih norveških blek metal bendova ikad.
Da ne bude zabune, smelost ove ekipe nikada se nije ogledala u generičkom paljenju crkava ili kićenju bine kojekakvim zemnim ostacima nesrećnih životinja, već pre svega u muzičkom eksperimentisanju. Jeste da su Ulver uspeli da se izvuku sa odlaskom u elektroniku, jeste da su i Mayhem u par momenata klizali u Skinny Puppy smeru, ali Dodheimsgard je bend koji je fuziju agresivnog, podzemnog metala i avangardne elektronike uspeo da izvede sa, čini mi se, najviše dostojanstva.
Od poslednjeg albuma, 666 International prošlo je zaprepašćujućih osam godina, bend je promenio postavu ali ne i stav i plodovi sazrevanja su vidljivi. Ono što je nekad bio interesantan opit mešanja ledenog severnog metala, industrije i post trip-hop atmosfera, danas je potentna životinjka u kojoj su individualni elementi uklopljeni uprkos svojim odbijajućim svojstvima. I ne samo da većinu vremena ovo odlično funkcioniše nego, bogami i pored sve užasne pretencioznosti koje ovakva koncepcija neizbežno podrazumeva, ova ploča odiše i duhom, ako već ne otvorenim humorom, koji govori da i najsuroviji eksperimentatori znaju da se našale.
Ne da je ovo humoristička ploča, naprotiv, Supervillain Outcast je, kao i svi najbolji norveški blek metal albumi bremenit tragičnim, depresivnim, prkosno očajnim, gitarska buka, semplovi, sintisajzerska distorzija i kliktanje duplih bas bubnjeva nisu tu da sakriju ranjivost čak i najmuževnijih među muževima – metalaca i satanista. Ovo je jedan emotivan album u kome i maštovito aranžirani blastbitovi (bubnjar je, nažalost, nakon snimanja albuma pretrpeo nesreću od koje su mu noge ostale paralisane) i vrištanje pevača imaju jednaku težinu patosa kao i pseudo folk momenti. Srećom, sve je ukusno odmereno pa ne mogu da se žalim na generičke moš partije (nema ih – svi momenti srednjeg tempa su tu sa razlogom) niti na prearanžirane narodnjake – naprotiv, pevač Kvohst ih izvodi jednostavno, gotovo primitivno, očuvavajući duh ako ne već formu prave narodne muzike. Vrlo dobra, vrlo pretenciozna ploča koja pokazuje kuda savremeni metal može da ode kad se otrese infantilne vernosti žanrovskim stereotipima, a kada ipak zadrži zdravu težinu, brzinu i agresivnost pravca. Ovom prilikom, pretencioznost barem ima podlogu.
http://www.myspace.com/dodheimsgard
Dead Shell of Universe – Tamo gde pupoljak vene – tamo je moje seme (demo)
Ovo je snimak, koji će, ako ima pravde ugledati svetlost dana na nekoj od poštenijih zapadnih blek metal etiketa. Ne kažem to zato što je u bendu gitare odsvirao moj saborac iz Bethora, popularni Vermis, nego zato što je ovo do sada daleko najbolja stvar koju sam čuo od domaćeg blek metala.
Ako ste se oporavili od šoka od ove bombastične izjave, valja da dodam da i The Stone i May Result i Zaklan (čiji je bunjar član i ovog projekta, ako se ne varam) cenim, ali da je tek DSOU nešto za šta sam osetio da stoji na sopstvenim nogama, da ima sopstveni identitet i ima da kaže nešto što nismo već čuli da je rekao neko iz neke druge zemlje. Pritom, nema sumnje, Tamo gde... svoje uticaje ni malo ne krije, ove tri dugačke kompozicije (dve gitarske koje traju po preko deset minuta i jedna elektronska od osam) u punoj meri odaju poštu skandinavskim (pre svega norveškim) uzorima, ali istovremeno uspevaju da prevaziđu suvo epigonstvo koje je tako često usud nas, pripadnika manjih nacija, te da se izdignu iznad prostog obožavanja Mayhema ili Dark Thronea.
Možda je ovo samo urađeno po mom ukusu. DSOU nije hiperproducirani, hiperekspresivni blek metal kakav danas čujemo od raznih dobrih i loših bendova (od Dimmu Borgir, preko Marduk, pa do Anaal Nathrakh), već korektno producirani, hladni, severnjački uzdržan spoj dužine, brzine i širine koji uobičajeno povezujemo sa starim Mayhem, Dark Throne, Gorgoroth, Emperor ili Enslaved. Melodije su setne, pevanje emotivno (da, da, ima vrištanja koliko vam duša ište, ne brinite), a bubnjevi primereno brzi i precizni. Dakle, muzika koja je istovremeno i beskompromisno agresivna ali i meditativno zamišljena – ima li šta lepše od ugodne kontemplacije usred nihilističkog rušenja svega što stoji?
Tehnički, ovo je na vrlo visokom nivou, što sam i očekivao nakon slušanja onoga što Zaklan rade (Vermis je takođe i član ovog benda) ali ono što me je prijatno iznenadilo je baš to koliko je tehnička dimenzija u drugom planu. Ova muzika pre svega dodiruje sadržajem, dok se forma primećuje i analizira tek na drugu loptu. Nije što su naši, ali ovo je jako dobro.
www.myspace.com/zanesenjak
Pig Destroyer – Phantom Limb (Relapse)
Pig Destroyer su sada neka vrsta institucije, grindcore bend za ljude od intelekta i ukusa, krunski dokaz nevidljive linije koja spaja Baudelairea, Artauda, Iggyja Popa, Marinu Abramović, Alberta Aylera, Napalm Death i Anal Cunt, kritičarska beba koja uvek dobija aplauz za svaki novi album ispunjen besom, očajem i zastrašujućom bukom. Prethodni album, Terrifyer je bio neka vrsta kristalizacije namera i htenja (sledeći prototip konceptualnog grindcorea koji je uspostavio prethodni Prowler in the Yard) pa zbog toga verovatno i Phantom Limb zvuči više kao doterivanje zadovoljavajuće formule nego još jedan titanski pokušaj da se dostigne sledeći nivo.
Daleko od toga da je ploča loša, naprotiv. Zapravo, ako nikada niste slušali Pig Destroyer, sasvim je realno očekivati da vam mozak eksplodira od čiste zajebanosti ovog albuma. Pesme su kratke i brutalne, sa gitarama Scotta Hulla koje nikada nisu bile teže i opasnije, sa bubnjevima Briana Harveyja koji melju sve pred sobom, sa JR Hayesom čije vrištanje je ono kako bi Kafka pevao da je odrastao na Sex Pistols i Whitehouse. U tradiciji originalnog grindcorea uvek su bile česte promene tempa i ritma, a Scott Hull u ovome ionako uvek preteruje, pa je ono što je važilo za Terrifyer tačno i ovom prilikom: Hull ume da napravi neke od najboljih, najlepljivijih rifova u celokupnoj metal/ core muzici ali njegove pesme uvek zvuče kao da je rifove rasporedio konsultujući isključivo Ji-Đing.
Za čitaoce sa sporijim Internetom, ovo znači da je metod komponovanja koji Hull koristi neka vrsta zloupotrebe ideje da su iznenađenja dobra stvar i da logičan tok pesme valja s vremena na vreme prekinuti nečim neprirodnim. Kod Pig Destroyer ovo se dešava bukvalno pri svakoj promeni ritma ili rifa, što kao rezultat daje albume koji bi imali jednak učinak i da su rifovi na njima poređani bilo kojim drugim redosledom.
Ipak, to su jako dobri rifovi, sva tri muzičara (plus dodati četvrti član Blake Harrison na semplovima i 'bučanju') iznose srce na teren i izgaraju dajući pesmama težinu autentičnih tragedija, ne samo glasnijeg rokenrol odrađivanja i ukupni utisak je uobičajeno povoljan. JR Hayes ostaje jedan od najinteresantnijih tekstopisaca u savremenom grindcoreu a njegovo multikanalsko pevanje je uvek nabijeno emocijom i, uz opšti zvuk koji je teži, glasniji i dinamičniji nego na Terrifyer, ovaj album ima sve elemente da bude dostojan naslednik. Sad samo da vidimo da li će Hull napraviti jednako dobar album za Agoraphobic Nosebleed.
http://shop.relapse.com/artist/artist.aspx?ArtistID=10081
Merciless – The Awakening (Deathlike Silence)
I za kraj, blast from the past. Album koji sam napamet naučio tokom dugih, samotnih stražarskih noći u osvit poslednjeg građanskog rata kroz koji smo prošli. Merciless bi danas verovatno bili sasvim zaboravljeni da se ironična sudba nije surovo poigrala sa okolnostima, pa je njihov debi album The Awakening ostao upamćen kao prvo izdanje etikete Deathlike Silence, prve nezavisne etikete koja se fokusirala na blek metal, a pod upravljačkom palicom kasnije ubijenog Euronymousa. Priču o blek metal crnini ranih devedesetih u Norveškoj i vrapci znaju, ali kladim se da ne poznajete mnogo ljudi koji su slušali ovaj album.
Merciless, naravno uopšte nisu bili blek metal bend. U ono vreme smatrani su death metal bendom, mada, kada se čovek danas vrati ovom albumu, jasno je da je u pitanju samo izuzetno sirov i prljav thrash. I ništa drugo, budimo iskreni, danas ne bismo ni prihvatili. Snimljen i izdat na samom kraju ere thrash metala, The Awakening je sedamnaest u glavu za gotovo sve što je posle uspona i pada Pantere pravljeno u domenu neo-thrash metala. Nikakvi Carnal Forge ili Haunted sa svojim trigerovanim bubnjevima i supernabudženim gitarama ne mogu da primirišu spontanoj sirovoj energiji ovih švedskih klinaca.
Negde 1992. sam u nekom švedskom death metal fanzinu čitao intervju sa Merciless koji se uglavnom fokusirao na teme kao što su jebanje krava i opijanje, i zvučao kao da ga je dao napaljeni pubertetlija. Što je naravno i bila istina. Koja nam je otkrila ili barem potvrdila još jednu veliku istinu: napaljene pubertetlije nisu ljudi sa kojima biste sedeli u kafani (zapravo, radije biste ih poslali u vojsku u nadi da će se za njih pobrinuti neprijateljski metak ili nagazna mina), ali kad je u pitanju nadrkana, nihilistička muzika puna emocija, koja istovremeno treba da bude poletna i blago karikirana, nema druge adrese na koju biste se obratili.
The Awakening je osvežavajuće jednostavna ploča. Sastoji se od nadahnutih rifova, superbrzog thrash bubnjanja i vrištanja tekstova ispunjenih bolom i beznađem. Ovo je bilo vreme pre nego što su metal gitaristi počeli da slušaju Godflesh, My Bloody Valentine i Sonic Youth, pre nego što su metal bubnjari naučili gravity roll trikove, pre nego što su pevači shvatili da je emo reč koju će MTV i MySpace pretvoriti u lozinku tinejdžerskog angsta. Gitare na ovom albumu ugodno briju, dok ih bubanj prati u nečemu što je prirodna ekstrapolacija Bathory formule treširanja, a pre nego što će blastbeat postati zahtevani standard. Pevač sve pesme peva 'na rif' ni ne pokušavajući da komplikuje nekakvim naprednim aranžmanima. Iako bubnjar ima dva bas bubanja, nema ovde zasićenja svake mikrosekunde zvuka njihovim kliktanjem, koje je death metal devedesetih kasnije standardizovao, pesme zahvaljujući tome istovremeno uspevaju da dišu, ali i da odaju utisak vratolomne vožnje predelima nekog jeftinog pakla.
Tematski ovo je uobičajen koktel motiva moći (uvek izbacivanih iz ravnoteže nihilističkim pozivanjem na bezvrednost), neusmerene mržnje (prva pesma se zove 'Pure Hate', za slučaj da nekom poruka nije bila sasvim jasna), te sveprožimajućeg očaja. Jedina spora pesma na albumu, Dying World je besprekorno emotivna meditacija o besciljnosti egzistencije kakvu samo tinejdžer odrastao na horor filmovima i metalu osamdesetih ume da napiše.
Album je i sekvenciran gotovo savršeno tako da počinje moćno a zatim prema kraju postaje sve bolji i brži. Posle predaha uz Dying World koji omogućava kratak momenat tragične (ma koliko infantilna bila) kontemplacije, sledi superbrza Bestial Death čiji su rifovi genijalni, a čija solaža podseća na najbolje momente videoigara osamdesetih, da bi za kraj stigla najbolja Merciless pesma, Denied Birth.
U demonstraciji duboke konzervativnosti tamo gde to niko ne priznaje, ali je svako očekuje, Denied Birth je priča ispričana iz perspektive svesnog fetusa koji očekuje abortus. Merciless ne samo što svom neverovatnom protagonisti u usta stavljaju pojmove koje ne bi trebalo da poznaje, već i znanje o nadolazećoj tužnoj sudbini, gotovo direktno idući na ruku hrišćanskoj crkvi i njenoj argumentaciji o večnosti duše i ubistvu koje abortus zbog toga čini. Ali to ne smeta jer je ovo još jedna prefinjeno surova, strahovito brza pesma u kojoj se motiv bola kao konačne sudbine i pančlajna jednoj kratkoj egzistenciji (ponovo treba da se setimo koliko godina su imali članovi benda u ono vreme) čini gotovo fizički prisutnim kroz koktel besnih rifova, promuklog vrištanja i bubnjeva koji prosto lete.
Devedesete će doneti uzlete death metala i grindcorea u visoko tehničke forme, kao i razvoj blek metala u nekoliko smerova, no The Awakening je dobrodošlo podsećanje na moć spontanosti i čiste ekspresivnosti. Stilovi i žanrovi dolaze i prolaze ali ploče snimljene iz muda, makar uz muda išli nerazvijen emotivni i intelektualni aparat, ma koliko formalno zastarele bile, nikada zaista ne zastarevaju. Muda su, jasno je, večna.
QuoteVenetian Snares – Pink and Green (Planet Mu)
Eto ti ga sad! A ja jos nisam nabavio ni Printf Shiver in Eternal Darkness. Rekoh, ima vremena... Za sta, pitam se sada? Hvala, Meho, sto si mi skrenuo paznju, jerbo je Aaron Funk omiljeni recentni elektro manijak, na ciju muziku bukvalno odlepim (dakle bukvalno, ne preneseno). Nikako nisam u stanju da pokapiram sve njegove ludorije, niti da skontam sta u kom trenutku slusam, a idiotski kez mi nikako ne spada sa face dok se trudim i uzivam. :)
A trebalo bi svakako da overim i Pig Destroyer, legende su to, nekad voljene. :)
Japan - Tin Drum
Po meni najbolje Sylvianovo ostvarenje. :!: Mislim, razlikuje se dosta od njegove solo karijere, koja ume da bude dosadnjikava (mada, nije da nema dobrih stvari - recimo sa Fripp-om ima dosta dobrih stvari)...
SRX wrote:
QuoteJapan - Tin Drum
Po meni najbolje Sylvianovo ostvarenje. Mislim, razlikuje se dosta od njegove solo karijere, koja ume da bude dosadnjikava (mada, nije da nema dobrih stvari - recimo sa Fripp-om ima dosta dobrih stvari)...
Sta rece, covece... c,c,c,c... :shock:
Dakle, kao sto i sam znas, a ipak si poredio, Japan nije Sylvian vec i Karn, Barbieri i Jansen. Sto se "dosadnjikavosti" tice - nekako mogu da razumem da to kazes za Approaching Silence ili Alchemy, ali za
Brilliant Trees, Dead Bees on a Cake, ili Nine Horses-Snow Borne Sorrow, pa za ono sto je radio sa
Holger Czukay-em ili Ryuichi Sakamoto-om... to nikako nije dosadno.
Tin Drum je odlican album, album sa kojim su se raspali, i koji autorski jeste bio najvecim delom Davidov. Takodje, meni omiljeni, malo ispred Gentlemen Take Polaroids. :)
...slušam novi podvig (ne, tačnije PODVIG!!!) Ryana Adamsa EASY TIGER...krcat još uvek iskrenim americana sentimentima, širokim orkestracijama a dodatno obogaćen zadivljujućom dramatičnošću u glasu samog Adamsa...teško mi je pao njegov raskid sa ljubicom mi Parker Posey, ali, kanda, vredelo je, i to samo tako...IZUZETNO ZANOSNO!!!
David Sylvian - In Praise Of Shaman
-Tour 1988, recorded in Hammersmith Odeon, London, 30th May. (bootleg, soundboard recording, zvuk je vrhunski!)
Setlist:
-Ancient Evening
-Incantation
-Orpheus
-Before The Bullfight
-Taking The Veil
-Weathered Wall
-The Boy With The Gun
-Riverman
-The Grand Parade (Mark Isham from the album Castalia)
-Band Introduction
-The Ink In The Well
-Nostalgia
-Forbidden Colours/Backwaters
-Brilliant Trees
-Steel Cathedrals
-Let The Happiness In
-Gone To Earth
-Awakening
Band:
David Sylvian
Richard Barbieri
Steve Jansen
David Torn
Robbie Aceto
Mark Isham
Ian Maidman
Nemam dovoljno reci hvale za ovaj koncert. Mogu samo da zalim sto (verovatno) nikada necu cuti ovo uzivo.
dobih sinoc mailom, a nemam blage da li je svjeze izdat ili ima tome mjeseci [u ovoj godini], pa za sve one koji slusaju sylviana [ja ne u solo-varijanti, jos od izlizavanja slusanjem 'tin dum' ploce], za solo-radove mu nemam zifci, po mojim kriterijima isuvise pretenciozan arty-farty:
David Sylvian, Nine Horses - Money For All (2007)
http://rapidshare.com/files/44101704/9Hor06.rar
¨
To je EP (2 nove pesme i remixi) jos iz januara. Vec smo ga pominjali negde...
Tnx for sharing, anyway. :wink:
Evo, ja apdejtovo svoje lupendranje onamo:
http://cvecezla.mojblog.co.yu/1/šta-sam-slušao-ovih-dana/102219.aspx
Ali ću i ovde zalepiti pošto se uklapa u temu. Na blogu imate i slike...
Skulldisco Soundboy Punishments (Skulldisco)
'Fenomen', ili barem stil koji poznajemo pod imenom dubstep a koji se pop-kulturom širi poput nekog pritajenog ali zajebanog šumskog požara je odličan dokaz koliko su informacione tehnologije napredovale u poslednjih desetak godina i kakve to posledice ima na kulturu i civilizaciju. Činjenica da je u pitanju muzički stil maltene sasvim ograničen na geografski uzano područje nekoliko četvrti u Londonu (uz incidentna pojavljivanja u drugim engleskim gradovima), a koji vrlo uspešno hara leftfield muzičkim medijima cele planete mnogo govori o tome koliko je univerzum popularne kulture mnogo pomeren u virtuelnu sferu poslednjih godina. Devedesetih godina imali smo jungle i drum'n'bass kome je trebalo mnogo više vremena da se nametne kao planetarni fenomen. Tek krajem devedesetih ova muzika je ozbiljnije prodrla u pop-kulturu iako je već u prvoj polovini decenije harala londonskim klubovima a oko polovine dekade širila se po TV reklamama na ostrvu. Amerikanci su tek u dvadesetprvom veku saznali šta je jungle.
Kao kontrast tome, dubstep, reč koju znamo manje od dve godine, se raširio po medijima mnogo brže, metastazirajući pre svega kroz prašumu blogova i Internet-foruma, medija ne-kontrolisanih od strane bilo kog kulturnog/ umetničkog/ biznis autoriteta. Priča je potekla iz naroda i došla do tog istog naroda uz blagu pomoć budnijih 'pravih' medija (na primer The Wire ili Pitchforkmedia.com). Istovremeno, i sama muzika nikada nije imala lakši posao da pronađe put do slušalaca. Dok su pre deset godina mladi i gladni drum'n'bass producenti i DJevi svoje demo-snimke ili mikseve još uvek morali da umnožavaju koristeći kasete ili CD-Rove, narasla broadband infrastruktura i snižene cene hostinga i saobraćaja na Internetu značile su za dubstep da se protok svežih MP3jki direktno ispod čekića odvijao nikada lakše niti brže. Dubstep je žanr koji, reklo bi se svi, od medija koji su propustili da drum'n'bass prepoznaju na vreme i okite se titulom vizionara, do publike koja svoje informacije kao i muziku nalazi na sajtovima poput last.fm, žele da prihvate kao svoj.
Što mene pomalo pogađa jer u svemu što sam do sada čuo, vrlo malo toga je zvučalo dovoljno uzbudljivo da moje staro, umorno srce istinski ustrepti. Još tačnije, kad već spominjem drum'n'bass, veliki deo dubstepa koji sam imao prilike da čujem zvuči kao drum'n'bass star deset godina, sa ritmovima svedenim na polovinu udaraca.
Naravno da ovo nije samo po sebi loše, uostalom, spartanska uzdržanost i surova disciplina nekih od producenata iz onog vremena porodila je neke dobre ploče (Photek, Johnny L, Decoder itd. itd.), ali jako veliki, neugodno veliki deo dubstepa koji sam čuo zvuči kao da su njegovi autori sazreli daleko pre vremena i direktno iz stadijuma ideja uleteli u stadijum rutinirane proizvodnje pesama, bez međufaze u kojoj bi inspiracija i eksperimentisanje novim konceptima doneli istinska remek-dela. Znam da je možda i kliše reći, kada govorite o plesnoj muzici, da vam pesme zvuče kao da ne idu nikuda, ali, zaista, mnogo dubstepa je samo pametno raspoređena matrica udaraljki i bas-linija sa ponekim udarcem u klavijature i nekim orijentalnim semplom. Krvi, jaja i vizije tu pomalo nedostaje.
Aiiii, rasteoretisah se ja ovde kao da znam o čemu pričam. Svejedno, ovaj uvod bio je potreban da bih lakše postavio ovaj dupli CD o kome sada pričam u pravi kontekst. Još jedan od primera evolucije koju dubstep prikazuje je i činjenica da njegovi najbolji eksponenti već imaju albume. Burial je prošle godine dobio vrlo dobre kritike i pozicije na godišnjim listama, pa se čak i meni ta ploča prilično dopala. Setimo se da u prvih nekoliko godina jungle i drum'n'bass priče albumi nisu ni postojali a da ova muzika izvan žanrovskog geta nije bila uopšte tretirana kao materijal za slušanje i shvatićemo koliko je koraka dubstep ispred.
U svakom slučaju, izdanje o kome ovde pričamo nije album već kompilacija singlova i pesama sa raznih kompilacija urađena od strane dvojice od najzanimljivijih predstavnika dubstepa. Applebim i Shackleton su vlasnici etikete Skulldisco i generalno muzički frikovi (bivši prodavci ploča) koji su svoju ljubav prema britanskoj elektronici (Shackleton je na jednom forumu čiji sam član vrlo lepo pričao o svojoj ljubavi spram Godflesh) i etno muzici prilično uverljivo pretočili u seriju singlova koji se na skali uspelosti kreću od zanimljivih do ubitačnih.
Muzika Appleblima i Shackletona se ne razlikuje drastično od onoga što prave vedete žanra (Benga, Burial), sve je u teškim, surovim bas-linijama i složenim ritmovima, sa dosta etničkih preliva, ali kod njih dvojice se primećuje i ekstra-napor da se stvarima da jedna grublja oštrica. Ako vam je Burialov album bio previše fini (a znao je da bude na momente, kao Photek u svojim 'džezerskijim' momentima), ova kompilacija odiše jednom pankerskijom notom. Ritmovi su jeftini ali komplikovani, zvučnom slikom često znaju da promaknu distorzirane sintisajzerske teksture, ima prostačkih ali prijatnih dub momenata a bas-linije su surovo, nepokolebljivo debele. Appleblim i Shackleton naglašavaju da nisu iz Croydona (kao najvažnija imena dubstep scene) i da je to razlog što njihova muzika ima originalnu formu.
Shackleton je sklon i uplitanju bliskoistočnih motiva u svoju muziku. Njegov najveći hit, 'Hamas Rule', koji i otvara ovu kompilaciju prepun je etničkih udaraljki (tabla, daire), sadrži jednostavnu orijentalnu temu odsviranu na harmonici (verovatnije, zapravo, harmonijumu), kao i sempl koji spominje Alaha. Nije ovo usamljen primer oslanjanja na orijent u dubstepu, ali kod Shackletona utisak je da je stvar za nijansu proživljenija nego kod drugih. Tako je i 'Blood on my hands' neka vrsta košmarne meditacije o apokaliptičnom sukobu istoka i zapada simbolisanom u prizoru tornjeva koji se ruše. Ova pesma, pored toga i jako podseća na Photeka i demonstrira koliko Shackleton duguje njegovoj klaustrofobičnoj atmosferi lavirinta izlomljenih ritmova, pretećih basova i nelagodnih šumova. Drugde, kao na primer u 'Hypno-Angel', spiritualno pevanje se bori za prevlast protiv distorzirane sint-linije.
Appleblim je, sa svoje strane nešto siroviji u zvuku i njegove pesme karakterišu agresivniji ritmovi i preteći, grubi sintisajzerski rifovi. Obojica, naravno, najviše energije isporučuju kroz bas-linije.
Nije preterano reći da je bas-linija najvažniji deo dubstep pesme i Appleblim i Shackleton im posvećuju dužnu pažnju. Njihove bas-linije su moćne, brutalne, nemoguće za ignorisanje i vrlo često je ključna muzička i umetnička informacija pesme sadržana baš u bas-liniji. Reggae, jungle, drum'n'bass, dub, sve ove muzike oslanjale su se na bas-liniju kao srce pesme ali u slučaju dubstepa i, još preciznije, u slučaju ova dva momka, bas-linija je malter koji sve ostalo povezuje da ne odleti na sve strane. Ona je osnova pesme, njen ključni muzički iskaz. Slušanje ova dva diska na sistemu koji filtrira basove ovoj muzici daje jednu sasvim drugu, čak pogrešnu dimenziju. Ne činite ovu grešku!!!!
Pored ostalog, ova kompilacija sadrži i remiks 'Blood on my hands' koji je uradio Ricardo Villalobos i, ma koliko ja njega voleo, njegova osamnaestominutna minimal-techno verzija ove pesme je prilično tanka na supstanci.
Appleblim i Shackleton tek treba da daju svoje najbolje ploče. Ova kompilacija zaokružuje jedan plodan period njihovog rada, prikazuje da pored divlje inspiracije i povremenog tumaranja kroz mrak njih dvojica ipak imaju šta da kažu, u nekim momentima i na izvanredan način. Sada valja podvući crtu, zasukati rukave i proizvesti istinska remek dela. Soundboy Punishments ih ima, pored nekih kompetentnih kompozicija i ponekog ćorka. Uzbudljiva kompilacija i dokument o jednom žanru koji je, još uvek, u nastajanju.
http://www.skulldisco.com/
http://profile.myspace.com/index.cfm?fuseaction=user.viewprofile&friendid=37801419
Skream: Skream! (Tempa/Universal)
Drugi dubstep proizvođač koji mi se prilično dopada je Ollie Jones, alias Skream koji me je prilično zadovoljio singlovima na kojima je pokazao da ima duha i da voli rege. Ili obrnuto, šta već dođe prvo. Njegov debi album je relativno nedavno reizdat za Universal i naleteo mi je baš idealno za slušanje u ovim vrelim danima.
U kontrastu sa većinom dubstepa koji sam imao prilike da čujem, Skreamova muzika nije nužno mračna i klaustrofobična. Mislim da on shvata koliki je kliše ideja da plesna muzika koja nastaje u podzemlju (dobro, u spavaćim sobama) Londona mora obavezno da bude depresivna i teskobna, pa je njegov dubstep, u odnosu na sabraću mu, raspoložen prilično dobro.
Naravno, ja mrzim dobro raspoloženu muziku i dokaz Jonesovog talenta je što uspeva da napravi ovakvu muziku a da ona zvuči dostojanstveno i sasvim ispravno. Recimo njegov najveći hit 'Midnight Request Line', koji upravo sada slušam dok kucam je u osnovi nošen jednostavnom, razigranom sintisajzerskom melodijom koja je detinjasta na jedan tako... manijački fokusiran način da sa sobom ne nosi nikakav balast namernog 'onaivljavanja' muzike već se čuje kao čista igra tonovima koja čoveku čista srca i dobrih namera jako prija.
Drugde, recimo na sledećoj 'Blue Eyez', Jones potpuno neprikriveno sebi u zadatak stavlja pravljenje regea u spavaćoj sobi. Naravno da jamajčanski studio, deset veselih muzičara i deset kila gandže nisu isto što i kompjuter u zamračenoj sobi u Croydonu, ali ova pesma nije zapravo pravi rege. Ona je više destilat regea, identifikovanje, izolovanje i pametan raspored njegovih ključnih elemenata na način na koji to jungle nikad do sada nije uradio. I dalje su veoma prisutni dobro raspoloženje i potpuna neagresivnost ove muzike koja je zadovoljna time da bude savršeno oblikovana, bez potrebe da se nameće kojekakvim trikovima. A mislim i da su moji zvučnici stavljeni na ozbiljnu probu basovima u ovoj stvari. Vrlo ozbiljnu probu.
Sve me ovo navodi na pomisao da Jones kroz svoju, naoko vrlo prostu muziku, zapravo pokušava da promisli veliki deo pop-kulture, da sa njom komunicira, pa i da je rekonstruiše tako da neki već stereotipni tropi zasijaju novim životom. A i duhovit je. Obe teze dokazuje, recimo 'Tapped' koja praktično parodira ritmičke strukture 'mejnstrim' dubstepa i na kojoj MC po imenu JME pokazuje zašto britanski reperi nikada neće biti shvaćeni u Americi.
Nešto veći efekat možda će postići 'Check-It' na kojoj Warrior Queen odlazi opasno preblizu narodnoj muzici a da bih je ja i dalje posmatrao kao tvrdu ženu sa londonskih ulica, no i ovu pesmu ne treba shvatati preozbiljno, naročito sa načinom kako Jones iz rege atmosfere prelazi u dementno krljanje. Reklo bi se da je ovo neka vrsta parodiranja obaveznih hitova televizijskog potencijala koje svaka prava underground dance ploča mora da ima. No, čini mi se da će mi u pamćenju ipak najviše ostati srećnije, prijatne pesme poput 'Kut-Off' ili 'Dutch Flowerz'. Naročito je ova prva karakteristična sa svojim nenormalnim sint-linijama koje zvuče kao Kraftwerk koji usred koncerta dobijaju kolektivni infarkt. 'Auto-Dub' je mogla da bude i razrađenija, ali njene dub ambicije su na pravoj strani ograde (da upotrebim američki izraz) a uostalom i naslov sugeriše da je u pitanju samo skica. Jedini pravi promašaj albuma je poslednja, 'Summer Dreams on Trumpet' koja je kilavi drum'n'bass sa trubom koji verovatno treba da tridesetogodišnjake odavno ispale iz fazona primami imitacijom muzike na koju su se ložili pre deset godina i zainteresuje ih za taj neki dubstep. Čak i kad je kilav, Skream je očigledno proračunat i svrhovit...
Ono što sam po pitanju bas-linija rekao i za Skulldisco drugare, važi i za Skreama, basovi su ovde apsolutno ključni deo kompozicija i smer u kome se oni kreću menja i značenje čitave pesme, snagom obrušavanja tona vlažne, teške zemlje. Ako je dubstep muzika koja generalno treba slušaoca da podseti kako je bilo ležati u materici i razmišljati o svetu koji će uskoro prekinuti idilu, Skreamova muzika barem ovoj ideji daje jednu optimističnu, podsticajnu crtu.
http://www.tempa.co.uk/art_skream.html
http://www.myspace.com/skreamuk
Don Cherry: Eternal Rhythm (MSP Records)
Don Cherry je jedan od onih ljudi sa njujorške jazz scene koji je, i pored toga što je svirao sa najvećima, vrlo uspešno prerastao ulogu 'desne ruke', postao cenjen lider i vizionar i muzici dao neke od najsmelijih, koncepcijski najotvorenijih ploča svog vremena. Naravno, za to je morao da ode u Evropu, ali dobro, umetnost traži žrtve.
Ovaj album skoro četrdeset godina kasnije (izašao je 1969. godine u Nemačkoj) prikazuje Cherryja u naponu kreativne snage i eksperimentatorske žudnje. Izašao iz najprestižnije free-jazz škole (mislim, šta ima prestižnije od toga da ste svirali na albumu po kome je ceo pravac dobio ime?) Cherry je dolaskom u Evropu i blagorodnim širenjem muzičkih i kulturnih horizonata koje je ionako bilo trend u Njujorku onog vremena, rešio da radikalne muzičke i civilizacijske teorije odvede korak dalje. Ako je free jazz došao do tačke na kojoj je, kao avangarda, mogao da muziku oslobađa balasta bilo koje tradicije i vrati je u stanje blaženstva koje donosi sam zvuk, onda je sledeći korak (barem tako vele postmodernisti) svakako mogao biti slobodan pristup različitim, nesrodnim tradicijama i njihovo stapanje, kombinovanje i ukrštanje. Cherry i Sonny Sharrock su ovoj ploči doneli težinu autoriteta dvojice među najvećim imenima američke jazz avangade a tamo su ih dočekali puni entuzijazma evropski muzičari spremni da odbace stid što se usuđuju da se mešaju u 'crnačku' muziku. Cherry je, naravno, anticipirajući moguću kulturološku nelagodnost i pripadajuću muzičku ukrućenost, većinu pravila u samom startu izbacio kroz prozor, odlučujući se za totalni pristup muzici.
Ako Coltraneov ikonički album 'Ascension' stoji u istoriji popularne muzike kao monument koji simbolizuje zvuk gomile muzičara oslobođenih stega žanra i puštenih da se divlje poigraju, onda je 'Eternal Rhythm' koncepcijski korak dalje. Trejnov album je i dalje neka vrsta džeza, džeza koji insistira na primalnoj ekspresivnosti. 'Eternal Rhythm' sadrži i džez među svojim zvukovima, ali on ne insistira ni na nužnom kolektivnom izrazu, niti na realizaciji ličnosti muzičara (ego je uvek bio jaka komponenta Coltraneove muzike u svim kombinacijama muzičara), niti na žanru. Ovo je muzika koja nastaje iz sitnih zametaka etničkih ili pop-motiva. Muzika u kojoj gamelan jugoistočne Azije posle saplitanja kroz nekoliko sekundi psihodelične konfuzije upada u nepogrešivo američki bluz, u kome su usamljene pastirske flaute i surovi free-jazz freakouti razdvojeni sa samo nekoliko koraka Cherryjeve psihogeografije. Kasnije decenije daće nam Otomoa Yoshihidea, Johna Zorna i Billa Laswella koji će različite pop i etno žanrove mešati lakoćom klinca koji nasumično klikće na pesme na svojoj plejlisti, dajući nam ponekad spektakularno dobru muziku, ali Cherryjeva vizija totaliteta je daleko manje proračunata, daleko naivnija, pa i čistija.
Naravno da ovde ima puno traženja, eksperimenata sa neizvesnim ishodom (i posle ovoliko decenija), čak i ćorsokaka, ali ovo je ploča koja ne prestaje da osvaja svojom istraživačkom energijom, a mnoge uspele epizode na njoj su tim lepše što im osećaj potrage daje veću važnost. Cherry je, kao i mnogi drugi američki jazzeri onog vremena (bračni par Coltrane, Miles Davis, čikaški AACM), pa i šire, američki muzičari i umetnici raznih formata, bio usred faze opijenošću idejom spajanja kultura, tradicija i izražajnih formi u jednu globalnu kulturu čija bi spiritualnost u sebe uključivala sve od Isusa i Muhameda, preko Johna Lennona, animizma i budizma, pa do raznih malih duhova, bogova i gurua. Napredni severozapad Evrope na kojem se nastanio pokazao se kao plodno zemljište za njegovu potragu za totalnim zvukom, totalnom muzikom i globalnom kulturom svih ljudi. To što ništa od svega ovoga kao rasa još nismo dostigli ipak ne može biti samo njegova greška. 'Eternal Rhythm' je ploča koja podseća kako je dobro živeti u vremenu koje nam omogućava da ovakve ideje ne samo zamislimo nego i na kratko vreme, čak i čujemo!
Da je world muzika u docnijem periodu sledila smele, ambiciozne puteve koje su utrli Cherry, supružnici Coltrane i njihovi saborci, danas bismo živeli u malo boljem svetu. Čak i ovako, 'Eternal Rhythm' je označio početak ere nesputanog eksperimentisanja Dona Cherryja u kome su nastale mnoge fantastične ploče prepune najdivnijih kombinacija tradicionalnih muzika i avangarde. Ako ovaj album danas zvuči pomalo naivno ili sirovo, ne treba biti snob!!! U njegovoj srži su zameci svega onoga što će doći!
http://www.discogs.com/release/655577
Edit: greške u kuckanju
Danzig - prvi album
Za mene je Glen obrnuti Elvis :twisted: ako kapirate shta ocu da kazem...mnogo jak vokal, mada ljudi uglavnom vishe vole Misfits fazu meni je ipak u Danzigu mnogo chistiji vokal i zato mi je to mnogo mocnije i jache...
Ja sam od onih koji vole samo Misfic fazu (i to izuzimajući Legasi ov Brutaliti) a Danzig i Samhain ne mogu da smislim. Ima čovek glasinu ali to je nekako sve što mi se kod njega sviđa...
Po mom mišljenju, Danzig je glasovno bliži Džimu Morisonu nego Elvisu, što ne znači da potonjeg nema. Drugi Danzig je posveta Doorsima, što se vidi i po stilu i po omotu.
Uzgred, Legacy of Brutality nije odraz nikakve faze u Misfitsima, u pitanju je frankenštajnovska tvorevina od pre-Walk Among Us pesama + nekoliko starijih. Čak nije u pitanju ista postava. Naime, Misfitsi za života nisu objavili album koji je trebalo da se zove Static Age, ali je od toga nastao Beware EP i nekoliko godina kasnije su se restlovi + još nekoliko pesama pojavili kao Legacy of Brutality. Odličan album, inače.
Meni su prva četiri Danziga sasvim podnošljivi; Lucifuge je verovatno najbolji, mada ni prvi nije za bacanje. 4P je dobar onako na prvu loptu, za fanove i one koji to marginalno jesu. Ranije sam ga voleo, ali evo baš pre neki dan sam vozio do posla i nazad slušajući ga i prilično se smorio. Onaj polu-hit Going Down to Die dvajes puta bolje zvuči pod opijatima nego trezan na plus milion u hladu.
Samhain je zato totalno neslušljivo sranje. Kao i Danzigi bez Čaka Bizkitsa.
Slušam Mazzy Star, jer ako pustim Cat Power odo skroz u bedak.
...sa ogromnim zakašnjenjem, starting this morning, slušam i još dugo, dugo slušaću i diviću se se superiornoj lepoti i sadržajnosti alt-country albuma Our Troubles End Tonight by Lucky Jim...
... da je Lurd (još uvek) ovde, on bi me razumeo!!! :( :( :(
kak se zovu one koke iz britanije što su bile na exitu
:idea: :?:
nešto na P ili T
imaju finu web stranicu koja odmah počne pjevati :roll: :oops: :( :cry:
htio bih da ih slušam ali ne znam kak se zovu
Quote from: "Truba"kak se zovu one koke iz britanije što su bile na exitu
:idea: :?:
nešto na P ili T
imaju finu web stranicu koja odmah počne pjevati :roll: :oops: :( :cry:
htio bih da ih slušam ali ne znam kak se zovu
Pretpostavljam da misliš na The Pipettes?
http://www.youtube.com/watch?v=ZlZUOOnJ5hU
:D
eh to su te :!: :!: hvala
Evo malo sa moga bloga (tamo imaju i slike)
http://cvecezla.mojblog.co.yu/1/šta-sam-slušao-ovih-dana/105918.aspx
Merzbow: Merzbear (Important Records)
http://www.importantrecords.com/releases/imprec136_release_page.htm
Masami Akita je poslednjih skoro pa deset godina napustio svoje prebiranje po otpadu i ogromnu količinu analognih pedala i sintisajzera i muziku pravio gotovo isključivo koristeći svoj Apple notebook računar. Naravno, ovo je izazvalo različite reakcije širom globalne zajednice noise geekova. Jasno, neki od albuma koje je Akita izdao u svojoj ranoj digitalnoj fazi bili su traženje pravog puta i svakako ne remek-dela, ali su krici da je Akita izdao scenu i da više ne pravi noise nego 'craptop' muziku bili svakako preterani. Uostalom, njegove ploče su uvek imale jedan dnevnički kvalitet i bilo bi glupo očekivati da prelazak na novu tehnologiju ne bude propisno ovekovečen izdanjima na kojima autor pokušava da izađe na kraj sa novim jezikom.
Whatever, u međuvremenu je Akita napravio toliko remek-dela da je cela rasprava postala sasvim besmislena. A sada, na svom šestom Merz- izdanju za Important records (neka od prethodnih su Merzbird, Merzbeat, Merzdub...) Akita se vraća svom 'tradicionalnom' zvuku i ponovo laća analognog EMS sintisajzera (koji nam je tako efikasno spržio centralni nervni sistem na nekim klasičnim Merzbow izdanjima, poput recimo Pulse Demon) i gitare proterane kroz nekoliko pedala.
Akitin opis za svoj gitarski zvuk, junk-guitar, je, kao i obično veoma duhovit i veoma dobro pogođen. Merzbear je povratak korenima u više nego jednom smislu, na primer ni na ovom albumu nema naslova pesama, a ritmičke strukture i loopovi koji su tako često korišćeni poslednjih godina ovde se uopšte ne pojavljuju. Umesto toga, Merzbear je jedna dugačka, bučna, duboko psihodelična avantura gitare distorzirane preko granica svih normala i uhvaćene u zamku podivljalog wah-waha. Sintisajzerska distorzija podvlači Akitino džemovanje na šestožičanom instrumentu i celoj ploči daje ugodan, anarhičan, ali tečan osećaj.
Ugodan?? Da, naravno, ne verujte recenzijama po Internetu koje ovu ploču opisuju hipertrofiranim jezikom nepodnošljive buke. Ako ste ikada u životu slušali Merzbow, Merzbear će za vas biti jedno prijatno, toplo, čak intimno iskustvo. Naravno da je ovo bučna ploča, ali njene frekvencije i njena dinamika su takve da uhu prijaju mnogo više nego što ga kažnjavaju. Iz nje pre svega izlazi toplina i ljubav prema neprekinutim, haotičnim strujanjima čistog zvuka i, iako je Akita snimio mnogo boljih albuma od ovog, iako je ovo pomalo i igranje na oprobanu kartu, nema sumnje da će svakom starijem ljubitelju buke prijati.
Možete preslušati isečke ovde: http://www.boomkat.com/item.cfm?id=33232
Merzbow: Coma Berenices (Vivo Records)
http://vivo.pl/merzbow/merzbow_coma.htm
Kada Akita ima jednu ideju, on je obično, brže-bolje istraži na nekoliko albuma koji izađu u kratkom vremenskom roku. Može mu se. Em ljudi vole da ga slušaju pa i izdavači vole da ga objavljuju, em on ipak nikad nije snimio album koji bi bio bezvredna gomila već izlizanih ideja. Njegova muzika je uvek odraz njegovog unutarnjeg života, njegove čiste volje, ako verujete Šopenhaueru i Ničeu, pa je tako i ploča na kojoj on samo isprobava ideje ne znajući šta bi sa njima mogao da uradi često izvor zadovoljstva za slušaoca.
Kejs in point: Coma Berenices, na poljskoj etiketi Vivo je odmah za petama Merzbearu po tome da su zvuci na ovom albumu 'organskiji' po generalnom tonu. Ovde se da primetiti i ponešto ritmičkih struktura (pre svega pulsiranja masivnih sintisajzerskih srca) ali je ponovo glavni akcenat na surovo distorziranim gitarskim i sintisajzerskim polivanjima.
Coma Berenices ima nešto mračniji omot i naslove kompozicija ('Revenge on Humanity', na primer) što je u suprotnosti sa recentnim albumima koji su bili posvećeni razoraznim pticama i drugim životinjama iz Akitinog života i okruženja, ali je muzika daleko manje turobna ili surova nego što bi se očekivalo. Ovo je više mračna psihodelija nego okrutni nihilistički obračun sa zvukom, pa je tako i kompletna atmosfera više drogirano prijateljska nego hladno mrska. Ovome mnogo doprinosi i činjenica da već na prvoj kompoziciji ('Earth Worms') Akita iz svoje gitare izvlači nešto što je gotovo pa prepoznatljiva melodija. Možda je u poslednje vreme slušao ploče Masayukija Takayanagija koji je i sam kroz nagomilane decibele brutalne distorzije znao da protisne i po koju melodiju. A možda i nije. Sa Akitom čovek nikada ne može da bude načisto, čak ni kada svoje motive za ovaj ili onaj potez otvoreno otkriva. Ovde čak ni to nije slučaj i ova ploča je mračan, ali prijatan komad ekstremne buke, namenjen pre svega gurmanima.
Možete poslušati isečke ovde:
http://www.boomkat.com/item.cfm?id=39000
Deadbeat: Journeyman's Annual (~scape)
http://www.scape-music.de//Release/details/scape/scape46
Stefan Betke (poznatiji pod umetničkim imenom Pole) je poslednjih par godina izbacio nekoliko albuma koji nisu zvučali preterano dobro. Nisu bili ni totalno smeće naravno, ali nedostajala im je čistota koncepcije i besprekorna minimalnost forme koja je krasila prva tri Pole albuma. Dobro, čovek se zasitio pomalo sterilnog digitalnog duba i pokušao malo da proširi svoju zvučnu paletu, što je hvalevredan potez. Možda bismo mu novije ploče slušali drugačijim ušima da im nisu prethodila onakva remek-dela. Bilo kako bilo, Betkeova etiketa ~scape je ostala firma na koju treba obraćati pažnju i koja s vremena na vreme ume da izbaci sjajne ploče.
Kao u slučaju novog albuma Deadbeat (aka Scott Monteith). Ovo je Deadbeatov četvrti album, ako se ne varam, pod ovim imenom i dočekao me je sasvim neočekivano, takoreći iza ugla dok sam prebirao po svojim najnovijim muzičkim ulovima. Da budemo iskreni: minimal techno i digitalni dub, izmešani na način kako se to već godinama radi u germanskom trouglu (etikete ~scape, Raster-Noton i Basic Channel) je već toliko istražen žanr da je utisak da ga danas prave kompjuterske skripte podešene pre sedam-osam godina u koje muzičari potpisani na pločama samo povremeno ubace po koji novi parametar. Ne kažem da tu izlazi mnogo LOŠE muzike, ali opet, proporcionalno je vrlo malo onoga što čoveka može da obori s nogu.
Deadbeatov novi album, snimljen posle dve godine ekstenzivnih turneja sa svojim vernim notebookom kao jedinim drugom, nije ploča od koje slušalac posle pet sekundi popije patos. Ali se daljim slušanjem pomaljaju njeni kvaliteti. Journeyman's Annual je vrlo lako mogao da bude još jedna uobičajena kombinacija laganih elektronskih ritmova, zavodljivo loopovanih sinti tema, sve razmazano mekanom četkicom digitalnih efekata. Umesto toga, Monteith osnovnu digidub formulu osvežava i revitalizuje uvođenjem elemenata koji ovom tihom, nenametljivm muzičkom žanru daju neočekivano mnogo mišića.
Ovde ne mislim samo na semplove akustičnih gitara i duvača (Monteith je kanađanin iz Montreala koji je od acid-rocka, preko industriala došao do savremene plesne muzike, pa je prisustvo članova Goodspeed You! Black Emperor neveliko iznenađenje), već pre svega na neprikriveno koketiranje sa reggaeom, dancehallom i (naravno) dubstepom u muzici koja je neka vrsta krosovera između bedroom/ geek muzičara sa laptopovima i grubljih, uličnijih formi plesne muzike. Naravno, preovlađuje Monteithov uglađeni, blagi pristup, ne treba od ove ploče očekivati yardcore raskalašnost, ali odmereni digitalni dub pomešan sa nešto razigranijim ritmovima, preliven plemenitim sokom najfinije minimal techno sorte (čuju se ovde i Raster-Noton, a bogami i Pan Sonic uticaji), pa onda nadeven teškim basovima na kraju balade daje jednu uspelu, potentnu smešu.
Dok je prva kompozicija, 'Lost Luggage' najava onoga što sledi i suptilno navlačenje slušaoca da prihvati Deadbeatovu ponuđenu ruku, već je druga, 'Melbourne Round Midnight' ništa manje nego zapaljiva sa svojim dinamičnim reggae nabodima i prostim, a krljačkim basom koji, zajedničkim naporima ovu muziku čine podjednako interesantnim za noćna slušanja na slušalicama, ali bogami i za neku razigranu klupsku akciju.
Od te tačke, Monteith se oslobađa pa dobijamo sve i svašta na meniju: 'Refund me' je prvi njegov pokušaj da u svoju muziku ukomponuje MC-ja, u ovom slučaju Britanca Bubbza koji je malo, ah, metiljav, ali muzika preko koje sipa više nego isporučuje potrebnu energiju. Uspeliji je 'Deep in the Country', u osnovi Deadbeatov najčistiji pokušaj dubstepa gde MC Moral Undulations mora da se izbori sa klaustrofobičnom atmosferom i digitalnim efektima koje preko njega baca producent. Ipak, najbolji vokalni momenat je gotov pa čista dancehall kompozicija 'Gimme a little slack' gde Jah Cutta isporučuje fantastično zapaljivo ragga pevanje preko izvanredne ritmičke matrice (uprkos ništa manje nego ispraznom tekstu). Monteithovi dub skillovi ni jednog trenutka nisu pod znakom pitanja a oseti se tu i nasleđe kanadskog industriala i moram da priznam da mi je dobar deo vremena padalo na pamet kako bi ovako zvučao The Bug kada bi Kevin Martin malo popustio svoj brutalni mačo stisak kojim priteže dancehall muziku. A poređenje bilo čega i bilo koga sa KMartom je za mene veliki kompliment.
Pored navedenih, najuspeliji delovi albuma su i moćna 'Turbolence' koja je mračna, a izuzetno popaljiva, kao i izvanredan remiks pesme 'Black Stacey' Saula Williamsa koji jedan prosečan-do-solidan gitarski komad pretvara u odličnu plesnu tačku čuvajući kompletnu dramatiku Wiliamsovog pevanja.
Journeyman's Annual nije ploča koja će na bilo koji način promeniti svet, ali u trenutnoj galaksiji digitalnog duba i minimalnog technoa izdvaja se svežinom i snagom. Sasvim dovoljno za preporuku.
http://www.myspace.com/deadbeatcomputermusic
http://www.techno.ca/deadbeat
Mochipet: Girls Love Breakcore (Daly City Records)
http://www.dalycityrecords.com/
Ahhh, breakcore, savršena muzika za istorijski trenutak u kome se kao civilizacija nalazimo... S jedne strane tu je besomučna referencijalnost na pop kulturu vremena prošlih i sadašnjih, obožavanje i ismevanje kiča i solidna doza ironijskog odmaka potrebna da bi se sve to shvatilo. S druge strane tu je dionizijska, pankerska, sasvim ljudska, ranjiva i nikako visokokonceptualizovano-obezmuđena ljubav prema čistim fizičkim i mehaničkim elementima muzike: brzini, volumenu, snazi.
Ima tu mnogo smeća, da se odmah razumemo. Mnogo breakcore umetnika izgleda upada u stereotip geeka koji nema prijatelja do svog laptopa i onih par ludaka sa kojima na Internetu razmenjuje semplove i pokazuje koji je novi plagin za svoj muzički softver nabavio, pa im je i muzika analno narcisoidna, natrpana detaljima koji su tu da prikažu koliko je vremena proveo programirajući ritmove, prezasićena semplovima i pop referencama koje proleću pored slušaoca naprosto prebrzo da bi imale efekta i sve u svemu, svodi se na elektronsku verziju izdrkanog prog-rocka.
Mochipet (alias David Wang) je svakako neko ko je i sam grešio po ovim osnovama, neke od njegovih ploča su bile visokoenergetske, ali u krajnjoj liniji sterilne smeše munjevito editovanih gomila semplova i isforsiranog humora, no sa Girls Love Breakcore je našao pravu formulu. Ne mogu da kažem, taj čovek mi je bio simpatičan još pre par godina svojim albumom mashupova gde je materijal koji je koristio za semplovanje kombinovao isključivo na osnovu imena (recimo Johnny Cash i Cash Money Millionaires) pa sam uvek imao vremena za njegova izdanja i povremeno bio nagrađen izvanredno urađenim pločama. Međutim, sa Girls Love Breakcore, Wang postavlja nove standarde.
U nekom alternativnom svetu ne bi bilo sumnje u vezi toga da li je Wang avangardni muzičar. Na kraju krajeva, njega veoma zanimaju akustike svojstva zvuka a ovo je ploča koja Pekinšku Operu uspeva da preoblikuje tako da se bez problema uklopi uz agresivni ritam savremene plesne muzike, čuvajući oba kulturna identiteta u istoj meri. Međutim, ovo je i ploča koja počinje besprekornom (ali zaista besprekornom) parodijom na muziku Justina Timberlakea kojom, uzgred, Mochipet na svoj geeky način pokušava (i, uh zamalo i uspeva) da bude više fanki od Timbalanda i više seksi od samog Justina, ovo je ploča gde je opsednutost brzinom i bukom daleko iznad bilo kakve diskurzivne konceptualizacije, ovo je ploča gde ćemo čuti ekstenzivna objašnjenja o tome kako je imati seksualni odnos sa konjem.
Nije ovo lako za slušanje, ako ne volite abrazivne zvučne ispade i surovo brzu elektronsku muziku. Ali ako ste spremni da se prepustite Wangovoj magiji, uživaćete. Njegova kontrola nad breakbeatovima je savršena i pesme su mu opasno fanki, njegovi jungle izleti (recimo 'Tumbacore' ili 'Wafflecore') su brzi, poletni, uzbudljivi i što je najvažnije, harmonski tako ispravni. Mochijeve harmonije imaju mnogo više veze sa primitivnim rave i punk rešenjima koje je rani jungle rado koristio, nego sa 'intelligent drum'n'bass' smaranjima druge polovine devedesetih koja su bila bazirana na jednako razblaženom jazz rocku iz sedamdesetih. I na tome sam mu zahvalan.
Drugde, Wang je sasvim sposoban i za (samo za nijansu) manje eksplozivne, ali jednako uspele muzičke podvige, kao u sjajnoj 'Flappercore' koja svojim jazz mirisom i sjajnim duvačima podseća na šta bi luzeri kao što je Lou Bega ličili da nisu luzeri. Već pomenuta (ali ne po imenu) 'Beijing Operacore' je naprosto urnebesna i pokazuje kako Wang lako zvuk rasprsne u sitnu prašinu, a zatim tu prašinu rasporedi tako da slušaoca naprosto zalepi za zvučnik energijom čistog, detinjastog popa koji pored ušiju proleće svom suptilnošću mlaznog aviona.
Brojna lista gostiju nabraja neka od poznatih imena ekstremnije muzike (Oto Von Schirach, Aaron Specte, Doormouse, ali i Weasel Walter) i ovom albumu daje dobrodošlu atmosferu eksperimentisanja. Nije da Wangov pristup, idealan za ljude sa kratkom pažnjom nije interesantan, ali ovo je toliko brza, toliko agresivna muzika da slušalac neizostavno mora da se zamori, pa su različita rešenja koja donose različiti ljudi dobrodošla rešenja. Pravi primer je remiks 'Botan Ricecore' u kojem Aaron Spectre slušaoca prosto ubija ponirućim basovima i militantnim jungle breakbeatovima. Ima ovde svačega i stvari ostaju sveže (pred kraj Wang komada i Metallicin 'Blackened'. Zato što mu se može!!), ali ne očekujte da će i u jednom trenutku napad popustiti. Ovo su surovi jungle, brutalni gabba-techno i muzika iz crtanih filmova pedesetih godina umotani u jednu zapaljivu, eksplozivnu smešu. Nije za svakoga ali jeste za ponovljena, posvećena slušanja!!!
Ono što je možda i najbitnije: takozvana inteligentna plesna muzika (IDM) je poslednjih godina dala mnogo ploča koje su dosadni, formalni opiti na polju (nekakve) avangarde kojima pop-forma ne pomaže da odgovore na pitanje zašto uopšte postoje kada su bolji primeri istog razmišljanja napravljeni godinama i decenijama ranije. Mochipet nam daje protivotrov za neveselost koju takva muzika u čoveku može da izazove. Njegov novi album je infantilan, avangardan, uzbudljiv, kompleksan i glup, sve u isto vreme. Milina.
http://www.myspace.com/mochipet
P.S. Uspeo sam da napišem čitav prikaz a da ni jednom ne spomenem Aarona Funka što doživljavam kao poseban uspeh. Upisaću sebi bonus poene, hvala lepo.
Malevolent Creation: Doomsday X (Nuclear Blast Records)
http://www.malevolent-creation.com/
I za kraj, malo metala. Valja se.
Dakle, death metal...Da ste me pitali negde 1994. nikad vam ne bih rekao da ću u 2007. godini ne samo pisati o death metalu već i da ću pisati prikaz novog albuma Malevolent Creation. The more things change the more they stay the same, rekli bi mudraci (koji pritom znaju i engleski). Death metal je zaista svoj kreativni vrhunac doživeo tu negde oko polovine devedesetih i već tada ga je black metal zasenjivao širim filosofskim i smelijim stilskim pristupom. Ipak, hardcore fanove death metala ne treba potceniti i ako ovo već nije dominantan fenomen u današnjem underground metalu, death metal se ipak drži kroz mrežu izdavača, medija i ljudi koji ga vole i cene.
Malevolent Creation (potekli u Njujorku, emigrirali na Floridu gde je početkom devedesetih bio epicentar death metal potresa) su bili jedan od boljih bendova ranih devedesetih jer su umeli da budu jednako oštri i agresivni kao i najsurovije kolege a da svemu dodaju jednu crtu artikulisane ozbiljnosti koja ih je potencijalno činila interesantnim i slušaocima izvan uskih granica žanra. Naravno da to danas zvuči staromodno.
Kroz godine i brojne promene postave Malevolent Creation su izdavali bolje i lošije albume. U najboljim momentima (recimo Retribution, Eternal i In Cold Blood) bili su nezaustavljiva metal mašina sa izuzetnim uvetom za zapaljive rifove, beskompromisno brzim pesmama (Derek Roddy je, na kraju krajeva svirao bubnjeve na In Cold Blood) i tekstovima koji su delovali kao da, za razliku od tekstova većine kolega, govore o nečemu opipljivom. Nažalost, bilo je tu i dosta ispodprosečnih ploča. Poslednji album, Warkult iz 2004. godine je bio zanatlijski solidan ali isprazan.
Doomsday X se zato može smatrati pokušajem pravljenja preokreta. U bend se vratio pevač Brett Hoffman tako da je sada postava nešto 'autentičnija' i zaista, prvih par pesama uspevaju da protutnje kroz zvučnike i uši kao u najboljim danima death metala koji je imao ne samo šta da pokaže nego i šta da kaže.
Svojevremeno sam u trenutku nadahnuća Malevolent Creation umeo da opišem kao 'Slayer sa blastbeatovima'. Ove formulacije se valja setiti u momentima kada ova ploča blista. Na primer, 'Cauterized' koja album otvara je briljantno agresivan komad zle, mračno melodične muzike (na kraju krajeva ova pesma ima solo pre nego što pevanje i započne) u kojoj Hoffmanovo brzo pevanje odlično leži surovo preciznim blastbeatovima što ih bubnjar Dave Culross baca kao da to nije nikakav napor. Naredna, Culture of Doubt je još bolja jer kombinuje sjajno odrađene melodije sa brzinom, a zatim i odlično izvedenom promenom tempa. Međutim, stvari vrlo brzo udaraju o liniju osrednjosti.
Već negde kod treće pesme, 'Deliver my Enemy' postaje očigledno kako će se stvari odvijati dalje. Rubin i Fasciana su u stanju da napišu mnogo rifova koji zvuče pristojno, ali kristalno je jasno da nemaju dovoljno inspiracije da i jedan od njih učine večnim. Kroz zanatlijski napravljene aranžmane smenjuju se već milion puta oprobani trikovi. Stvarima ne pomaže ni to što je Hoffmanovo pevanje prilično izlizano, a i što se on ni malo ne trudi da osmisli pevačke aranžmane već striktno peva 'na rif'. Moram da priznam da sam uvek više voleo Blachowiczeve brutalne vokale na albumima kad je Hoffman bio u zatvoru ili naprosto nije imao vremena za bend. Blachowicz je zvučao kao izuzetno besan čovek koji urla, Hoffman zvuči kao metal pevač koji štedi svoj već prilično istrošeni glas.
Jedan od najvećih problema ovog benda je što su u pitanju sve dobri muzičari sa puno znanja o žanru koji sviraju. To znači da čak i najbanalnije stvari koje sviraju zvuče korektno, ali i da ih je ovo uspavalo i da ni ne pokušavaju sebi da postave nove granice koje bi valjalo preći. To se oseća na čitavom albumu a najjače u instrumentalu 'Prelude to Doomsday' koji je nabacana hrpa rifova i tema koje ne idu nikuda. Nažalost, za dobar deo albuma se može isto reći, iako dobrih momenata ima (poslednja, 'Bio Terror' je prilično old-skool i prilično ubedljiva u svojoj grindcore žestini).
Nisam presrećan ovom pločom, mada je bolja od Warkult. Možda je gostovanje gitariste Slipknot Micka Thompsona na 'Deliver my Enemy' zakasneli dokaz mejnstrim potencijala koji su Malevolent Creation nekad imali, ali danas oni spadaju samo u jednu malenu tržišnu i stilsku nišu. Ipak, pošto sam ih još pre deset godina bio otpisao, obratiću pažnju i na njihov naredni album. Dođavola, nikad se ne zna.
Slušati ovde: http://www.rhapsody.com/malevolentcreation/doomsdayx
Eto, kupih i ja mp3 plejer i sada mogu lepo da slušam muziku u mp3 formatu, koju imam uskladištenu na diskovima, a koju su mi ljudi davali - donosili i koja se vremenom gomilala.
Mp3 plejer ispade dosta dobra stvar za nekog ko živi u "provinciji" a ko pomoću istog može da se odbrani od kvazinarodnjaka i ostale, skoro isključivo, očajne muzike koja dopire sa svih strana, iz restorana, prodavnica, sa razglasa...
A dobija se i dodatno vreme (koga nikad dovoljno) za slušanje muzike, jer može da se sluša na javnim mestima, pa i na poslu :) , neuporedivo lakše i praktičnije od starih dobrih diskmena. Doduše, slušanje (preslušavanje) je ponekad površno /nekad ne/.
Punio sam plejer sledećim stvarima:
Buble, Ferry, Air (već prebačeno na diskove, videti: novi albumi)
Pat Matheny,Dave Bruebeck, BB King - Move to the Groove
Ovo je oficijelno izdanje (iako ne deluje tako), verovatno neke manje kuće i to LIVE. Uprkos naglom prelazu sa džeza D. Bruebecka (Blue Rondo A La Turk - briljantno) na bluz BB Kinga ovo zvuči izuzetno jer su i numere i izvođenja vrhunski. Pošto ove stvari nemam u studijskim verzijama prebacivanje na cd (cd audio!) je već odrađeno.
*****
Pat Metheny Group (2002) - Speaking of Now
Veoma dobar album koji (da ne bi bio dosadan) zahteva da mu se posveti malo više pažnje, jer je reč o kompleksnoj muzici - džezu u širem smislu - ali ne i hermetničnoj. Ričard Bona zadužen za vokale i dr.
****
Diana Krall - All for You (1996)
When I Look In Your Eyes (1999)
"Relaksirajući" standardi vocal jazza kao da su soundtrack za filmove Vudi Alena (ili Blejka Edvardsa). Ne može se naći neka zamerka albumima, a izbor pesama na When I Look In Your Eyes mi više odgovara (malo su življe), pa će prvi ići na cd.
Simply Red - Stay (2007)
Iako album deluje iskusno, zrelo i sa uspelim (nešto drugačijim od naviknutih) aranžmanskim rešenjima (ima bluesy gitara itd), činjenica je da Haknela talenat za pravljenje upečatljivih pop melodija napušta. Iako Symply Red nije onaj SR još od vremena sa početka 90-ih od kada nisu grupa, već solista pod istim imenom - ovaj album je prosečan.
**1/2
Eric Clapton & JJ Cale - The Road To Escondido (2oo6)
Danger, koja otvara album je odlična stvar, ali me ostatak nije impresionirao. Dobro jeste, ali i nekako mlako. Malo jača doza energičnosti ne bi bila na odmet.
***
Ana Popovic - Comfort To The Soul
Energija ne nedostaje Ani Popović i ovaj cd je u pravom smislu reči vrlo dobro blues ostvarenje i korak napred u odnosu na prvi.
****
David Byrne - Feelings (1997)
Mogao bi da se izvuče vrlo dobar mini album. Ovako je razvodnjen nekim ništa-naročito pesmama. U zvuku se prepoznaje rad tipova iz grupe Morcheeba - previše upeglana produkcija i elektronika (koja srećom nije preterano prenatrpana raznim zvucima kao na njihovim zadnjim albumima). Neodoljiva pesma: Miss America
***
Thievery Corporation - The Cosmic Game [2005]
Nisam baš detaljno preslušavao, ali u suštini ništa slabije od prethodnih albuma. Samo što to više nije tako trendy a ni originalno, a nema nikakvih promena (electro - lounge - chill out - dub - etno etc), pa više zvuči kao nastavak/produžetak nego novi album.
I ovde se pojavljuje David Byrne.
INXS - Switch
Neočekivano a prijatno iznenađenje i jedan od ubedljivijih povratničkih albuma. Bio je u pravu Death Wish na topiku o INXS - ovako potentan komercijalan album nisam čuo od 80-ih.
Još uvek nemaju "dubinu" i "supstancu", ali ko njih sluša zbog toga?
***(*)
Oasis - Stop The Clocks 2CD 2006
Moja idealna kopilacija bila bi jednostruka i morala bi da se nađe i neka sa Be Here Now. Onaj dupli živi od ranije je bio upečatljiviji.
Morrissey - Ringleader Of The Tormentors 2006
Samo jednom preslušah i rekao bih da je još bolji od prethodnog povratničkog. Ili mi se čini?
Rokeri s Moravu (oko 160 pesama)
Nažalost nisu sa cd-a nego presnimci sa ploča i kaseta. Neke pesme su toliko dobre (svirka, aranžmani, produkcija, tekstovi i pevanje) da je teško poverovati, znam.
:lol: :lol: :lol: Auh, Srbine, ala ti se poznaju godine. No, dobro, sakupilo bi se ovde jedno sat vremena pristojne muzike (ne računam RsM, naravno). No, svakako mi je drago da si se upustio u dekadentnu avanturu muzike on the go u MP3 formatu. Kad se već mi trujemo, što ti da se spaseš? :lol:
Ian Brown - sva 4 do sada izdata albuma. Jedva cekam peti i naravno koncerat u subotu. :!:
The Magic of Pegasus
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fa808.ac-images.myspacecdn.com%2Fimages01%2F54%2Fm_b4fd5ac53ec87eb732d6493f39123f57.gif&hash=af4cc800f0e6afd85a658a6e0bed611e306cb84b)
http://www.myspace.com/themagicofpegasus
preslatki su. :oops:
Brineš me :cry:
:lol:
Quote from: "Meho Krljic":lol: :lol: :lol: Auh, Srbine, ala ti se poznaju godine. No, dobro, sakupilo bi se ovde jedno sat vremena pristojne muzike (ne računam RsM, naravno). No, svakako mi je drago da si se upustio u dekadentnu avanturu muzike on the go u MP3 formatu. Kad se već mi trujemo, što ti da se spaseš? :lol:
Da se razumemo, mogao sam ja da slušam mp3 muziku na računaru više godina unazad, ali pošto na kompu imam neke standardne (loše) kompjuterske zvučnike, muzička kartica integrisana (a i sam mp3...), računar nije priključen na stub a muzički stub od onih starih koji ne mogu mp3, samo sam preslušavao ponekad, jer sam slušao muziku na pristojnijem uređaju, što ću praktikovati i dalje kad sam kod kuće.
nema sad ovo - ono. :lol:
Evo malo noviteta da potsetimo Njarlu da je nekad slušao ortodoksniji metal :lol:
ono što zavređuje pažnju (sve iz ove godine)
Symphony X - Paradise Lost (AUU!!)
Allen & Lande - The Revenge
Stormental - Unleashing The Madness
Nuclear Blast Allstars - Into the Light
Anubis Gate - Andromeda Unchained
Sieges Even - Paramount
Nightingale - White Darkness
Shadows Fall - Threads Of Life
...nadahnjujuće iskren i poletan album THE STAGE NAMES by OKKERVIL RIVER...
...rečit, pošten i precizan prikaz istog možete pročitatai ovde
http://www.popboks.com/albumi/okkervilstage.shtml
Jen Gloeckner
http://www.myspace.com/jengloeckner
Preslusao celo izdanje... Vrlo zanimljivo i opusteno... Samo kad bi uvela jos jedan teremin, bilo bi isto kao Dorit Chrysler. :)
Evo tipično dosadnog nabrajanja s moje strane. Skinuto sa mog bloga, a tamo imaju i slike
http://cvecezla.mojblog.co.yu/permalink.aspx?id=110826
Agoraphobic Nosebleed/ Kill the Client split 7 inč (Relapse)
Pretpostavljam da je ovaj singlić izašao za Relapse, jer tako piše na Wikipediji, mada, naravno Relapseov websajt kao da ne zna ništa o tome. Jebote, da nema soulseeka i filesharinga koji industrija rado naziva krađom, kako bih ikada saznao da ovo izdanje postoji i gde bih ga kupio???
U svakom slučaju, Agoraphobic Nosebleed su bend koji je naterao mnogo ljudi (mahom novinara) da o grindcoreu u dvadesetprvom veku pričaju na ozbiljan način, što je uspeh gargantuovskih proporcija kada se uzme u obzir kako je grindcore poslednjih godina dosadan, generički predvidiv i naizgled pravljen samo od strane porno/ horor/ exploitation geekova koji su zadovoljni idejom da prave muziku koja je po inventivnosti, energiji i ekspresivnosti nekoliko vekova iza onoga što su polovinom osamdesetih radili prvoborci žanra. U takvom okruženju, ANb su uspeli da ostave vidan lični pečat ne samo nadahnutim korišćenjem ritam-mašine u muzici koja se uvek busala u grudi hvaleći se kako raspolaže najbržim bubnjarima, već i osećajem stvarne opasnosti koju su uspeli da izkomuniciraju muzikom i tekstovima. Droga je smrt, kako nas je naučio Sosko, ali Jay Randall nas već godinama podseća na reverzibilnu prirodu jednačine a to je da je i smrt, jebiga, droga. Tako da su njegove drogirane vizije smrti (i svakojakog nasilja i psihodeličnih bizarnosti) uvek bile primamljive.
Poslednjih par godina ANb je bio u nekoj vrsti katalogiziranja i osvežavanja svojih radova, tako da su posle EP-ja 'Altered States of America' (koji je sadržao 100 pesama u 20 minuta, moliću lepo) usledile remasterovane i remiksovane verzije starih hitova. Tako je ovaj split singl sa KTC jedinih novih pet minuta muzike koje su Hull i Randall napravili još od 2003. Hull je nešto ranije ove godine izbacio novi album sa svojim drugim bendom, Pig Destroyer (i o tome sam pisao ovde) a o novom albumu ANb se još uvek ništa ne zna osim da će izaći ove godine i da će se izgleda zvati 'Domestic Powerviolence'. Haha, dovitljivo. No, muzika na splitu sa Kill the Client je, ako ne radikalno inovativna a ono barem dovoljno brza, zapaljiva i besna da sugeriše da će, kad god da se pojavi, novi album bostonskog dvojca biti vredan pažnje.
Tri pesme na ovom malenom parčetu vinila su veoma brze, ali više u hardcore thrash smislu nego u mašinskom cybergrindcore stilu koji se sa ANb uglavnom automatski povezuje. Iako neprirodno brzih blastbitova ima (pre svega u suludoj 'Assault Rifle' koju možete čuti na njihovoj MySpace strani), iako su Hullovi gitarski rifovi uobičajeno brutalni i oblikovani od prenapregnutog betona i čelične armature, generalna estetika je ipak bliža nekakvom obožavanju DRI i sličnih američkih pank bendova ranih(ji)h osamdesetih nego surovoj metalskoj mosh žurci. To ne znači da mosh delova nema, naprotiv, oni su ovde možda i bolji nego brzi delovi i sasvim mirne duše mogu reći da ove tri brze i kratke pesme imaju više identiteta nego većina recentnijeg autputa ovog dvojca. Velikim delom za ovo je zaslužno pevanje. Jay Randall (ako je ovo uopšte on, jer meni zvuči kao da ovo peva neka mlada pankerka) zvuči razbijački, besno, ubistveno brzo, a opet njegovo pevanje je više 'pankersko', manje 'grajndersko' nego ikada u karijeri. Prilično sam iznenađen ali zadovoljan. ANb se lako izvlače iz klišeiziranog ponora 'grindcore benda sa ritam mašinom' i koriste raspoloživa sredstva da prave dobre pesme čija je ubistvenost posledica pomenutog identiteta, ne samo pukih tehnoloških kapaciteta.
S druge strane, Kill the Client su tipičan primer klišeiziranog grindcore benda sa ritam mašinom. Nije ovo zaista loše, ne verujem da bi Scott Hull pristao na split sa bendom koji je... sranje... Ali nije ni nadahnuto. Robotski brzi ritmovi, nerazaznatljive predistorzirane gitare, klišeizirano dvoglasno pevanje... KTC bi me verovatno oborili s nogu da je danas 1989. godina. Ali nije.
http://www.myspace.com/agoraphobicnb
D!O!D!O!D! - Ghost Temple (PSF)
http://www.psfmm.com/product/10548
Pobogu... Znao sam da bend koji u imenu ima više od tri uskličnika, pa još izlazi za PSF neće baš biti akustičarska ekipa koja obrađuje hitove Ljube i Asima u novim, sanjivijim aranžmanima, ali količina krvoločne brutalnosti koju ovaj album sa perverznim uživanjem baca pravo u lice nedužnog slušaoca je... zapanjujuća.
PSF su japanska etiketa koja izdaje uglavnom japanske umetnike. I za D!O!D!O!D! sam isprva mislio da su Japanci jer me je njihova muzika prevashodno podsetila na neke od najsvetlijih primera japanske slobodne improvizacije, pre svega na krvave stilske vežbe Masayukija Takayanagija ili na nuklearni gitarski meltdaun Keijia Hainoa. Međutim, ups, D!O!D!O!D! su dva klinca iz Kine i jedan od retkih nejapanskih bendova na PSF-u. 'Ghost Temple' je zapravo izašao još 2005. za tiketu 2pi a PSF ga je reizdao i učinio dostupnijim masama žednim radikalnog free improva prošlog Decembra. Dakle, ne pričamo o baš najsvežijoj ploči ali verujte mi na reč kada vam kažem da uzbudljivijih i brutalnijih tridesetak minuta muzike niste imali priliku da čujete tokom 2007. godine.
D!O!D!O!D! su, dakle dvojac koji upotrebljavajući samo električnu gitaru i bubnjeve uspeva da proizvede toliko buke da u pojedinim momentima čovek neoštećena sluha ima potrebu da strgne slušalice sa ušiju, baci ih na pod, izgazi a zatim u strahu pobegne u ulaz obližnje zgrade. Strah je realan. Ovo je album koji je u stanju da posle svega skoči sa asfalta, pojuri za vama, pronađe gde stanujete, provali u kuću i seksualno vas napastvuje u krevetu.
Gitara/ bubnjevi su i inače draga kombinacija u ovoj muzici. Rudolph Grey je sa svojim Blue Humans uspostavio arhetip koji su zatim mnogi sledili, ekstrapolirali i unapređivali. Britanski Ascension je stvari pogurao u ekstrem. Thurston Moore je i Lee Ranaldo su individualno radili sa Williamom Hookerom (Ranaldo sa boljim uspehom) a Thurston je svojevremeno sa Tomom Surgalom (Blue Humans) i Williamom Winantom na bubnjevima snimio i dosta hvaljeni 'Piece for Jetsun Dolma'. Poslednjih par godina norveški dvojac MoHa! uspeo je da mnogima od nas ubrza puls i donese osmeh na lice (potrudiću se da se osvrnem na njihov novi album prvom prilikom, ili ovde ili u nekom priznatijem mediju). Ništa čudno, ma koliko da volite 'ozbiljan', negesturalni improv, kombinacija razularene distorzirane gitare i freetime bubnjeva je nešto što ljudsko srce, ma koliko staro i potamnelo bilo, uvek može da dotakne.
A u Aziji stvari su vazda bile još ekstremnije. Masayuki Takayanagi i Kaoru Abe su još sedamdesetih godina proizvodili takvu buku da se uvek kada slušam njihove žive albume pitam kako to da ih publika nije zapalila od besa tokom nastupa. Keiji Haino je stvari oterao još dalje u pravcu psihodelije i ludačkih testova ljudske izdržljivosti. D!O!D!O!D! su kao Keiji Haino na kreku, koji dok doručkuje amfetamine radi samom sebi transplantaciju jetre i nervira se jer mora da popuni poresku prijavu do podneva jer će inače veliki brat provaliti njegovu unosnu trgovinu oružjem, drogom i belim robljem. D!O!D!O!D! su kompaktni, brutalni i mladalački neobuzdani. Pesme su veoma kratke, podsećajući na Keijia Hainoa pre svega zvukom, ali ambicija ovih momaka uglavnom nije da grade dugačke, mističke zvučne katedrale surovih iskušenja. Umesto toga, njihove kompozicije su svirepo ekonomične, sasvim lišene sala, one sabijaju uvod, razradu i cumshot u nekoliko desetina sekundi, prepuštajući gustini zvuka da odradi ono što bi kod Hainoa bio zadatak horizontalne strukture.
Li Jianhong je gitarista za koga će se još čuti. Njegova kontrola nad mikrofonijom je zastrašujuća. Ne da će vam muzika koju proizvodi delovati na bilo koji način kontrolisano, naravno, ali način na koji ovaj momak usmerava vrišteće furije feedbacka pravo ka slabim tačkama slušaoca je zadivljujući. Retko mi se dešava da sednem i raščlanjujem tehnike koje noise muzičar koristi da bi proizveo muziku koju čujem, ali kod Jianhonga je ovo neizbežno. Šta je to dođavola upravo uradio? Čime udara u magnete kad tako pište? Da li je on to otkinuo ručicu tremola??? Istovremeno, Huang Jin na bubnjevima uspeva da isprati sve njegove gitarske vratolomije ostavljajući na slušaoca utisak da istovremeno sluša i totalnu kakofoniju ali i telepatski koordiniranu borbu dvojice mladih Kineza protiv čitave horde vrištećih demona. Intenzitet zvuka je toliki da je na prvih nekoliko slušanja pažnja slušaoca posvećena uglavnom divljenju komadićima ove celine, oštrini ove ivice ili čvrstini one stene u topografiji zvuka. Tek posle par slušanja imate mogućnost da se posvetite i strukturi kompozicija koja je, iako jednostavna, visoko intuitivna i zadovoljavajuća. Kao Keiji Haino koji svira hardcore punk!!!
Možda najbolji element ovog albuma je to što na njemu nema stajanja, nema kontemplacije, nema promene pristupa. Sve se svodi na beskompromisnu, krvavu, bučnu improvizaciju koja slušaoca nema kada da zamori ili mu otupi osećaj za bol u svojih jedva pola sata znojave, prljave svirke. Ovaj album je kao doza čistog otrova za bubašvabe umućena u čašici vinjaka i onda ubrizgana u oko iglom još krvavom od prošlonedeljne orgije sa kozama. Čista zabava na najprljaviji moguć način.
http://www.myspace.com/dododband
Hijokaidan i Borbetomagus – Both noises end burning (Victo)
Neupućeni ili samo nepristojni ljudi me često pitaju 'A kako u nojzu razlikuješ dobru od loše muzike?' Odgovor na ovo je toliko prost da me je sramota da im ga saopštim: 'Lako. Uzmeš i slušaš.' pa umesto toga pričam o strukturi kompozicije, estetici incidenta, kontrapunkta gestova i generalno lupetam bezveze. No, poenta je i dalje tu: loša noise muzika postoji, daleko premašuje dobru po učestalosti i da se prepoznati tako što zaista slušate noise i posle šegrtovanja u periodu u kome vam sve zvuči isto, izgradite ukus tako da počnete da shvatate o čemu se tu radi i šta tu valja a šta ne.
Ili samo možete da verujete meni na reč. Recimo, snimak nastupa dva kultna noise benda na prošlogodišnjem Victoriaville festivalu avangardne muzike u, jelte, Kanadi je opravi primer lošeg noisea. Stvari su još eklatantnije s obzirom da se radi o imenima koja su za ovaj žanr uradila jako mnogo.
Hijokaidan su za mene možda najdraži noise 'bend'. Ovo kažem čiste savesti s obzirom da Merzbow i Masonna ne mogu da se nazovu bendovima toliko koliko identitetima. Hijokaidan su za razliku od jednako slavne japanske sabraće uvek imali imidž benda i, što je možda bitnije, uvek koristili relativno konvencionalne instrumente da prizovu iz naelektrisanog vazduha svoje demonske uragane buke. Jojo Hiroshige je uvek bio neka vrsta mentora tokijske ali i japanske noise scene, njen koordinator, i jedan od glavnih esteta i mislilaca iz cele ekipe. Hijokaidan su snimili meni moguće i najdraži noise album ikada, urnebesni ' Noise From Trading Card' na kome je i Masami Akita lično demonstrirao svoje dementne bubnjarske skillove.
S druge strane, Borbetomagus su jedan od retkih američkih noise bendova koji je još u osamdesetim godinama imao neku vrednost i koji je potrajao da do danas tu vrednost potvrdi. Njihov 'snuff jazz' pristup koji već decenijama podrazumeva kombinaciju dva urlajuća saksofona i raskomadane električne gitare nije nikada bio ni blizu azijskim nivoima brutalnosti ali jeste imao dignitet i identitet koji su nedostajali skoro svim ostalim američkim noise bendovima iz osamdesetih.
Kako to, onda, da je ovaj album tako... dosadan? Pa, moram da priznam da u određenoj meri krivim Borbetomagus za to. I pored svega, oni su bend koji ima povremene bljeskove briljantnosti razdvojene sa mnogo sivkastog tapkanja po mraku. Na ovom nastupu su u svojoj najsivljoj fazi, gde 'buka' podrazumeva samo nekoherentnost i volumen, a ne katarzično rušenje forme i ekstatičku promenu paradigme. S druge strane, iako priznajem da nije lako snimiti i miksovati sedmoro ljudi koji svi proizvode što je više moguće buke u istom trenutku, opet ću primetiti da snimatelj, producent i mikser naprosto nisu obavili dovoljno dobar posao. Zvučno, ovaj album je muljav, nejak, dopuštajući slušaocu da zvuke čuje ali ne i da među njih uđe, što je nužno da bi se ikako uživalo u noiseu. Strukturalno, nažalost, utisak je da ljudi posao odrađuju kako znaju i umeju, da se niti dobro čuju niti imaju naročitu želju da jedni druge čuju. Buka ovde pre znači kakofoniju sedmoro osoba koje nešto rade u isto vreme nego kataklizmu urušavanja individualnih identiteta u crnu jamu ZVUKA.
Oh, naravno, svi uobičajeni elementi su tu. Jojove i Millerove gitare cvile i kukaju, saksofoni pište, tu je fidbek koji stiže iz elektronskog arsenala Toshiji Mikawe, a Junko Hiroshige naizgled beznaporno izvlači svoje prepoznatljive užasavajuće visoke vriske. Ali to je to, to su samo elementi. Nema ovde zajedničke muzike ili zajedničke vizije, potrebne da buka postane nešto više od nasumičnosti incidenata. Možda je uživo ovo delovalo uverljivije. Skoro sigurno jeste, ali na ploči element spontane, akcidentalne atmosfere ovog nastupa naprosto ne može da se čuje. Eto, ako ste se pitali kako se prepoznaje loš noise, kupite ovaj album.
http://www.victo.qc.ca/setcata/pdf/infocd106.pdf
Death Unit i Prurient – Terminal Cases 2x3 inča (Archive)
http://www.secondlayer.co.uk/index/p4060.htm
Gore već rekoh da je američki noise dugo godina bio krajnje problematičan, uhvaćen u raskoraku između nikad završenog puberteta i slepog obožavanja Japana. Tek pre nekoliko godina stvari su počele da dolaze u red a uspon Wolf Eyes u medijima koji inače ne obraćaju mnogo pažnje na buku znači da i drugi interesantni bendovi mogu da računaju na publiku koja se ne sastoji samo od kojekakvih exploitation geekova. I to je dobro, jer Wolf Eyes svakako nisu najbolji američki noise bend u ovom trenutku (mada su očigledno dobri ljudi) a greota bi bilo da se imena poput Nautical Almanach, Hair Police (i jedni i drugi vezani za Wolf Eyes na više načina) ili Death Unit nikad ne čuju izvan kruga usko specijalizovanih slušalaca.
Death Unit su posebno interesantni jer je pre svega u pitanju neka vrsta zapadne noise supergrupe (koncept kome bih se pre samo dve-tri godine gorko nasmejao, a zatim bih mu pucao u lice) – članovi benda su ili članovi nekih od najboljih noise sastava današnjice (Mouthus, Hair Police) ili su naprosto izvanredne noise individue (Chris Corsano, Carlos Giffoni). I ne samo to. Ime Death Unit je toliko glupo i reklamerski jednodimenzionalno da je skoro nemoguće da čoveku ne izmami osmeh na lice. Pogotovo kad muzika to ime uspe da višestruko opravda. Dosadašnja dva albuma DU su bile izvanredni sešnovi dinamične, brutalne, ali ne i nesofisticirane slobodne improvizacije (dva furiozna bubnjara, mnogo distorzija, elektronike i efekata), a udruživanje sa Prurientom (Dom Fernow, koji inače vodi noise etiketu Hospital Productions) za potrebe ovog nastupa i izdanja se pokazalo kao više nego plodno.
Dve poduže kompozicije koje ovde imamo priliku da čujemo trebalo bi da zadovolje potrebe noisera sa dve suprotne strane spektra. U prvoj glavnu reč imaju Death Unit i ona je još jedan uspeo primer kolektivne improvizacije koju vodi zajednička vizija i uspeva da stvori nešto što je više od zbira pojedinačnih elemenata. Bubnjevi se ovde lomataju i kotrljaju nestvarnom brzinom a debeli slojevi distorziranih gitara i kojekakve elektronike su kao grmljavina iz samog pakla. Ono malo publike koja prisustvuje nastupu pokušava da kraj kompozicije pozdravi sa nekakvim entuzijazmom međutim jasno se čuje da su naprosto srećni što su ostali živi. U drugoj kompoziciji, međutim, Prurient diktira smer i ona je, čak, zanimljivija ponuda u ovom pakovanju. Fernow i inače voli da kombinuje svoj glas sa distorziranom elektronskom bukom a ovde zvuči poput nekog robotskog proroka katastrofe. Kombinacija njegovog low-tech monologa i zloslutnih oblaka elektronske tmine koje okolo veze zajedno sa ostatkom ekipe zvuči kao soundtrack za neki jeftin a neodoljivo privlačan naučnofantastični horor film. Kontrast u odnosu na prvu kompoziciju koja je bila sva u znoju i mišićima je interesantan, ali ovde je zapravo sama struktura dovoljno snažna da deluje zrelo i važno sama za sebe. Kada se kasnije stvari ipak malo razrade i u celu priču se ubrizga malo prljavog benzina, stvari dolaze do vrlo zadovoljavajućeg zaključka. Vrlo dobar primer ploče snimljene od strane ljudi koji bi imali puno pravo da rabe tek otkrivene nove pristupe bez mnogo varijacija, a koji u varijacijama ipak uživaju, i uspevaju da muziku time učine plemenitijom.
Slušati semplove ovde:
http://www.secondlayer.co.uk/tracks/p4060.htm
Josef Anton Riedl - Josef Anton Riedl (Creel Pone)
http://www.discogs.com/release/588383
Josef Anton Riedl je rođen 1927. godine i spada u, recimo, drugu ekipu kompozitora elektroakustičke muzike iz njenog zlatnog perioda. Iako je učio od Carla Orffa i Pierrea Schaffera, iako se jako inspirisao Edgarom Vareseom, Riedl nikada nije ubrajan u vedete ove muzike koja je, kad se sve sabere i oduzme, u jednom momentu uspela da bude onoliko modernjikava i fensi koliko je to akademskoj kompoziciji u dvadesetom veku uopšte bilo moguće da postane.
Možda je delom u pitanju i to da Riedl nije napravio mnogo muzike. Možda je u pitanju to da je dosta vremena trošio na koordiniranje javnih događaja koji su promovisali novu muziku (na primer serija koncerata Neue Musik München - Klang-Aktionen). Možda je i to što svoje kompozicije skoro nikada nije doživljavao kao dovršene, vraćajući im se i dorađujući ih godinama, praveći unapređene, modernizovane verzije. A možda je i lepo živeo od pravljenja muzike za Siemens, pa nije morao mnogo da se trudi.
Šali se čika Meho, Riedl je svakako bio jedno od najzanimljivijih nemačkih imena iz najuzbudljivije faze u nemačkoj avangardnoj muzici i to što nije osvojio svetsku slavu kao neke kolege ili što nije iza sebe ostavio stotine kompozicija sa druge strane je nadoknađeno suvim kvalitetom muzike koju možemo čuti na ovom disku.
Creel Pone je inače jedna krajnje opskurna firma koja danas objavljuje izgubljene (i ne sasvim izgubljene) bisere elektroakustike u apsurdno malim tiražima od po pedeset primeraka. Ideja je da se uradi stotinu ovakvih izdanja (identično dizajniranih, osim broja) na kojima ne treba da se zaradi novac već da se omogući da umetnost živi u novom dobu. Ili tako nešto. Divni ljudi.
Zašto je Riedl zanimljiv? Pa, ako ne računate to da je u pitanju polujevrejin koji se borio na strani Hitlera u Drugom svetskom ratu onda sigurno treba pažnju obratiti na to da je u pitanju akademski kompozitor koji nikada nije napisao ni jednu jedinu sonatu, koncert, simfoniju ili nešto slično 'tradicionalno'. Veoma posvećen ideji improvizacije i istraživanju akustičkih svojstava muzike, Riedl je kroz čitavu karijeru kompozicije stvarao kombinujući tehnologiju i improvizaciju i gledajući šta će da ispade, zaobilazeći formalni kompozitorski identitet skoro sistematski. Ne da je u tome bio usamljen, ipak slušanjem ove kolekcije njegovih najvažnijih radova nema sumnje u tome da je Riedl bio jedan od najboljih u toj igri.
Daleko od gigantskih elektroakustičkih komada Edgara Varesea ili Karlheinza Stockhausena, Riedlove kompozicije su uglavnom skromnog trajanja od nekoliko minuta, ali su natrpane akcijom, idejama, čak životom. 'Polygonum' i 'Nr3' koje otvaraju ovaj disk su, naravno, komadi odabrani da testiraju slušaoca i razdvoje dečake od muškaraca. Ili će manje pripremljen potrošač barem imati taj utisak. Riedlova muzika se u mnogome oslanja na incident kao na regionalno središte pojedinih delova kompozicije i ono što se događa pre i posle njega je u ropskom gravitacionom odnosu sa tim centrom. U prve dve kompozicije će manje pripremljeno uho, pak, čuti samo seriju događaja koji naizgled nemaju nikakve veze jedni sa drugima i između kojih postoji samo ne-baš-savršena tišina. Ipak, nije tako. Riedl tišinu koristi samo da bi uho zaveo i naterao da pronađe lepotu u zvukovima i događajima niskog intenziteta kojima je njegova muzika ispresecana. U ove prve dve kompozicije, glasni, nasilniji delovi su samo zaključci jednog minuciozno razvijanog narativa, ne njegov sav sadržaj.
A kad smo već kod sadržaja, Riedl na vrlo osvežavajući način kombinuje 'organske' zvuke (na primer glosolalijske izgrede ljudskih usta, grla i jezika) sa 'čistom' elektroakustikom skrečovanih traka i oscilatora. Kada na red dođe njegova možda najpoznatija kompozicija, 'Paper Music', ovaj neprirodni ali neodoljivo zavodljivi brak zvukova utrčava u svest slušaoca brzinom od 300 kilometara na sat i tamo započinje sumanuti boks meč kombinovan sa stepovanjem i teatrom surovosti. Ako je Riedl ikada napravio 'hit', to je 'Paper Music' sa svojom besnom, a opet kontrolisanom improvizacijom i svojim bogatstvom tekstura i oblika. Elektronske Studije koje je uradio krajem pedesetih i šezdesetih su takođe prisutne na ovom disku pokazujući za nijansu jednostavniji zvučni svet ali ništa manju dubinu ideja i ambicija. Riedl dosta zahteva od slušaoca, ali istovremeno i pruža jako mnogo, prateći svoju jedinstvenu, čistu viziju. Ovde nema naklona trendovima niti posrtanja u pozeraj ili glumu. Samo čist zvuk koji pleše među vašim ušima. Divno.
Pan Sonic – Katodivaihe (Blast First Petite)
http://www.secondlayer.co.uk/index/p4060.htm
Bogami sam se pitao šta će Pan Sonic uraditi posle magnum opusa (na četiri CD-a, pritom) koji je bio 'Kjesto'. Dobro, radili su štošta u međuvremenu, ali ovo im je prvi 'pravi' album i, zapanjujuće, ne samo što su uspeli da očuvaju sve elemente koji su Kjesto učinili tako interesantnim, nego su ih i pročistili, dotegli i pritom ubacili neke nove. Tako da imamo posla sa jednim od najboljih albuma koje je finski dvojac ikada snimio.
Pan Sonic su, još u vreme dok su bili dovoljno mali da se zovu Panasonic, bili jedno od najinteresantnijih finskih muzičkih čuda kombinujući ručno pravljen elektronski instrumentarij sa dubokom posvećenošću ideji robotskog minimalnog technoa koji je pritom, neobjašnjivo, uvek bio nezaustavljivo fanki. Pan Sonic muzika je uvek delovala kao stariji, primitivniji, ali na čudan način oštroumniji brat nemačkog minimalnog tehna, odbijajući čak i te, hah, minimalne naklone 'pravoj' muzici koji su se na etiketama Raster-Noton, Basic Channel i Chain Reaction očitavali u sintisajzerskim harmonijama i povremenim dub momentima. Pan Sonic je uvek cenio čistotu sinusoidnog tona, ali i prljavštinu distorzirane ritam mašine, klinički odsečene ritmove ali i hendriksovski blatnjavu distorziju.
'Katodivaihe' (katodna fraza) je pravi katalog svih najboljih momenata iz razvoja Pan Sonic ideje, osvežen nekim potpuno neočekivanim momentima koji se u bogatu (a spartanski disciplinovanu) muzičku sliku uklapaju na zapanjujući način. Kada se među klateće mehaničke ritmove i sintisajzerske distorzije na prvoj kompoziciji, 'Virta 1' umešaju i ogromni, topli zvuci violončela, utisak da ste stupili u neki čudan ali ne i neprijatan košmar Fernanda Corone je dovoljan da vas zbuni. 'Ali... ovo je Pan Sonic... Odakle im ideja da upotrebe drveni gudački instrument???' I dok se vi čudite, žena svira (islanđanka, sudeći po imenu: Hildur Gudnadottir). A to je tek prva kompozicija. Negde pola sata kasnije ćete imati priliku i da čujete kako Pan Sonic prave muziku bez ritma i naizgled sasvim bez strukture, oslanjajući se samo na najgolji skelet zvuka. Sve ostalo između je klasičan Pan Sonic, u životnoj formi. Moćni, a opet uvredljivo prostački ritmovi, bas bombe od kojih imate utisak da ste se upravo uneredili (a možda i jeste!!!), najzapaljiviji gitarski rifovi koji nikada nisu odsvirani na gitari... Ova ploča ima sve i pokazuje da i posle više od jedne decenije, i posle selidbe u Španiju i prihvatanja laptopa kao instrumenta, Mika i Ilpo i dalje napreduju i iznenađuju. Ne propustiti.
http://www.phinnweb.org/panasonic/
Dissecting Table – Religious (UPD)
http://www002.upp.so-net.ne.jp/upd/
Ichiro Tsuji je uvek bio jedan od najinteresantnijih japanskih noise muzičara. Pored toga što, kao i mnogi drugi, već decenijama sam sebi objavljuje izdanja na etiketi Ultimate Psychological Description, njegov pristup stvaranju muzike je uvek bio... istraživački, nesputan, svež. Nije da kod njega nije bilo sasvim dovoljno albuma i kompozicija zasnovanih na talasima distorziranog fidbeka, ali Tsuji se uvek odlikovao ambicijom da proba nove stvari, ode u stranu na kojoj nikad nije bio, uradi nešto neočekivano.
'Religious' je samo jedan od osam albuma koje je Dissecting Table izbacio na UPD-u ove godine, u formi CD-r izdanja koje se može kupiti samo putem narudžbine i koje se više ni tako ne može nabaviti. Iako ovakva, poluamaterska, a polugerilska izdavačka strategija može da zazvuči kao da imamo posla sa nekakvim autističnim diletantom, istina je na sasvim drugoj strani. Dissecting Table nikada nije zvučao bolje, jače, životnije.
'Noise' ili, nedajbože 'industrial' etiketa koje se najčešće lepe Tsujijevom stvaralaštvu deluju kao daleko previše restriktivne u odnosu na bogatstvo zvuka koje nudi 'Religious'. Ovo je samo 'muzika' u najboljem smislu te reči. A može se podvesti po pojam 'noisea' odnosno 'buke' samo zato što je ponosno oslobođena od žanrova, formi, pravila. Tsuji ovde pokazuje kakva je razlika između njega i, recimo Marka Knopflera, Čede Čvorka, Bokija Miloševića ili Wyntona Marsalisa. Knopfler je gitarista, Čeda Čvorak klavijaturista, Boki Milošević klarinetista, a Marsalis stariji – saksofonista. Tsuji nije ništa od toga. On je muzičar. Njegov instrument je zvuk sam i manje je važno kojim alatkama postiže materijalizaciju svoje vizije.
'Religious' isprva zvuči kao ploča koja se sastoji samo od solo improvizacija na sintisajzeru. Fino, velikani u rasponu od Sun Ra pa do francuskih elektroakustičara su nam pokazali da ovo može da bude lepa stvar. Međutim, 'Religious' je mnogo više od toga. Zaista, ono što isprva zvuči kao neprekinuta, realtime improvizacija kasnije zvuči kao da je, možda postprocesirano. Ili samo editovano ili, uh... ništa od toga? U jednom neočekivanom momentu brčkanje u toplom moru sintetizovanih tonova i efekata pretapa se u svirku nekakvog čudnog kamernog sastava koji ima, hm, violinu i gitaru??? I to je incident za koji nema objašnjenja niti se on ponavlja.
Tsuji ima fantastičnu kontrolu nad svojom muzikom, strukture u njoj niču i ruše se beskrajnom lakoćom a izvanredno korišćenje efekata sugeriše da nemamo posla sa srećnim početnikom već sa duboko promišljenim veteranom. Ritmički čvorovi pojavljuju se i zarobljavaju slušalačku pažnju svojom lepotom (da, lepotom). Tsuji je u ovakvim momentima poput nekog blagosloveno dementnog Philipa Glassa koji je odbacio zašećereni šarm melodija i hipnotiše slušaoca čistom magijom ponavljanja nekoliko sitnih ali ne i tihih zvukova. Japanski noise je dugo vremena počivao na ideji trivijalnog koje je izdignuto na nivo fetiša a zatim preokrenuto u čist događaj (Masami Akita, Akifumi Nakajima) i Tsuji prati ovu ideju besprekornim rukovanjem šumovima i njihovim parazitskim senkama koje im daju elektronski filteri sintisajzera. Guste, bučnije elemente ovog albuma takođe odlikuje pažljivo rukovanje najsitnijim detaljima, pa se za Tsujija noise, paradoksalno pretvara u vežbu u muzičkoj suptilnosti usred izobilja šuma, umesto u zversku, svirepu ekspresiju. Povremeno ćete biti sigurni da na ovoj ploči čujete glasove. Povremeno ćete biti ubeđeni da razumete šta vam govore. A povremeno ćete znati da su to glasovi foka!!! Magično!!!!
Kuupuu – Yokehra (Dekorder)
http://www.dekorder.com/artists/kuupuu.html
http://www.dekorder.com/releases/016/
Već sam na ovom mestu prilično jasno izrazio svoju ljubav ka finskom 'freak folku', toj čudnoj kombinaciji savremene avangarde i najčistije naivne razrogačenosti mladih očiju. Kuupuu je devojčica po imenu Jonna Karanka i u, za ovu scenu tipičnom stilu je većinu svojih snimaka napravila na kućnoj opremi, bez pokušaja da pripada bilo kakvom žanru, izdajući ih na kućno rezanim CD-rovima. Dekorder su ove snimke prikupili i dali im propisno izdanje 2003. godine, a 'Yokehra' je prvi od ta dva LP-ja koji su ove snimke predstavili široj publici.
Dakle, pričamo o četiri godine starom izdanju još starijih snimaka. I ono i danas zvuči kao prozor u potpuno novi svemir. Sve stvari koje su mi se ikada dopadale u ovoj finskoj muzici i kod njenih najboljih predstavnika poput Kemialliset Ystavaet ili Avarus (čiji je Jonna član) destilovane su u prelepe nekolikominutne vinjete na ovoj fenomenalnoj ploči. Ovo je muzika atmosfera, minijaturnih gestova i zamrznutih slika, ali nije ni sterilna ni statična. Umesto toga ona je, naprotiv topla, šarmantno neuredna, usredsređena na zvuk i njegove mutacije onako kako je dete u stanju da se usredsredi na šaru na zidu i u njoj vidi čitav svet.
Kako Japanci prave od smeća iz svog okruženja umetnost (maltene direktan citat Masamija Akite) tako i Jonna Karanka koristi raskošan spektar instrumenata, i 'instrumenata' da sklopi svoje minijaturne palate zvuka. Nekad je to samo sanjivi drone, nekada hipnotički loop, nekada zametak folk pesme u kojoj glas i nekakav žičani instrument sa svega nekoliko zvukova prizivaju nasleđa kultura o kojima ne znamo ništa ali ih poznajemo... Najimpresivniji element je dijamantski oštra intuicija gđice Karanke kojom se identifikuje minimalna količina elemenata kojima će se iz vazduha prizvati avet pesme. Nema veze da li ona 'stvarno' zna da svira gitaru ili sintisajzer kad joj je dovoljno da na njima ponavlja svega dva tona i da od toga nastane muzika kakvu mnogi muzičari sa preskupim produkcijama i u svemirskim studijima ne umeju da načine. Ponavljanje stvari čini dubljima, a kada Karanka ponavlja svoje male, lepe loopove to je kao Steve Reich, samo seksi. Kuupuu je čista čarolija zvuka i uzdržane, elegantne a opet prljave i životne lepote.
http://www.myspace.com/kuupuu
http://www.myspace.com/lussu
John Zorn - Six Litanies for Heliogabalus (Tzadik)
I da za danas završimo Zornom... Kada jednog dana ovaj čovek umre, obdukcija će, nadamo se utvrditi od čega je to, dođavola, on bio napravljen. Biti genije je jedno ali više od dve decenije praviti bestidno avangardnu i konzistentno izvanrednu muziku, pokrivati neviđen spektar žanrova, baviti se na elegantne načine filmom, književnošću, teatrom i drugim umetnostima, biti politički i spiritualno radikalan koliko i umetnički... Pa, to skoro da niko osim Johna Zorna nikada nije uradio...
U svojoj šestoj deceniji ovaj nadareni i disciplinovani ludak, kompozitor i saksofonista i dalje izdaje izvanredno zanimljivu muziku raznih autora na sopstvenoj etiketi, Tzadik, i i dalje uspeva da godišnje izbaci najmanje desetak sopstvenih ploča, živeći od radikalne kulture, bez kompromisa u ma kom pogledu.
Zornu povremeno zameraju akademsku sterilnost u tretmanu pop-muzike. Zaista, nekada je možda i ima, ali poslednjih nekoliko meseci Zorn je i poštovaoce iznenadio parom albuma ('Moonchild' i 'Astronome') koji su ispali ništa manje nego brutalno ekspresivni i daleko od sterilnog iako je pop muzika na njima podvrgnuta surovoj disciplini. Trio prekaljenih muzičara i Zornovih dugogodišnjih saradnika (Trevor Dunn iz Melvins na basu, Joey Baron na bubnjevima i Mike Patton na, hm, vrištanju) je na ova dva albuma izveo koloplet Zornovih kompozicija kombinujući teški gitarski noise (bez gitare), avangardni pank i, pa ne znam, crtanofilmovski teatar surovosti? Sa albumom posvećenom rimskom imperatoru Heliogabalusu Zorn proširuje koncept projekta i uspeva da proizvede novi klasik u svom opusu.
Osnovnom triju sa prethodne dve ploče Zorn ovde dodaje tri pevačice ('hor'), veterana downtown scene Jamiea Safta na klavijaturama, još većeg veterana, bivšu bubnjarku, Ikue Mori na elektronici, a i sam im se pridružuje na alt saksofonu. Muzika je i dalje zasnovana na brutalnom prebijanju trija originalnih muzičara ali se proširuje na sve strane i, koliko da gubi na organskoj tečnost, toliko dobija na, za Zorna karakterističnoj postmodernističkoj širini, oštrini i brzini.
Trik je u Zornovom tretmanu komada pop muzike kao gradivnih elemenata avangardne moderne kompozicije i ovaj album zvuči više kao Naked City nego skoro bilo šta drugo što je Zorn radio još od dvadesetog veka. Muzika se kreće kroz dobro razrađene, tamne pasaže surovog bubnjarskog prebijanja i bas-tutnjave, začinjene Pattonovim grlenim gušenjem i kricima, da bi sledećeg časa skliznula u nervozni džez. Tu su i razrađeni kraut-rok pasaži, tu je i noise, pank, metal, ali sve je uklopljeno u osnovni narativ tako da naspramno pozicioniranje elemenata nije tu samo da bi šokiralo i dezorijentisalo nego naprosto zato što za ovu muziku granice ne postoje. Tri ženska glasa kompozicijama daju malo preko potrebne topline, kako ne bi sve delovalo preteće i okrutno, ali Mike Patton je ipak nešto po čemu će većina novih slušalaca pamtiti ovaj album.
Pattona nikad nisam voleo u njegovim 'rok' bendovima. Iako neosporno divlje talentovan, on je u svom pevanju ipak pre svega glumac. Ali su zato njegovi avangardni radovi, sa Zornom, solo ili sa drugim muzičarima, veoma često ispadali prava remek-dela. Na ovom albumu će prvo u sećanje prizvati svoje prvo studijsko gostovanje kod Zorna, na albumu 'Elegy' koji je star nekih 15-16 godina, svojim mučnim, stegnutim kricima. A zatim će nastaviti da demonstrira fantastičnu kontrolu nad svojim grlom i glasnim žicama. Čak i old skool fanovi Naked City koji nikada nisu Pattonu priznavali da je išta više od pukog (inferiornog) imitatora Eye Yamatake će morati da priznaju da Mike na ovoj ploči blista punom snagom. Zornu to ne treba objašnjavati pa je jedna od kompozicija napisana samo za solo vokal.
Pored toga, Zornovi ljubitelji koji se poslednjih godina žale kako je gazda sasvim zapostavio saksofon u zamenu za komponovanje, ovde će doći na svoje. Između Dunnove grmljavine, Baronovog swingovanja i prebijanja, Pattonovog vrištanja, Morinih i Saftovih elektro razmena i lepih ženskih vokala, Zornov saksofon se probija kao munja kroz olujnu noć, sekući i bodući sa žestinom koju je imao i pre trideset godina. Kada Zorn na ovoj ploči zasvira to je ponovo pokolj po kakvima ga pamtimo. I sve je ponovo u redu. Ali ne kao da vreme nije prošlo. Naprotiv, vreme je prošlo, a Zorn je još više sazreo i napisao ploču koja će nas po ko zna koji put iznenaditi. Pa, malo li je???
bicu nesto kraci od Meha, stoga:
Earth - Hibernaculum (2007)
Om - Pilgrimage (2007)
... standardno dobro.
Pelican - City of Echoes 2007
... fancy, sve lepo komponovano, odsvirano i snimljeno, ali jos kilavije i bezlicnije od prethodnog albuma. Sta ja sa tim Dzastinom?
QuotePattona nikad nisam voleo u njegovim 'rok' bendovima.
a Mr. Bungle??? :(
Tu mi je na ivici..
Da, novi Pelikan je baš nekako kilav i beskrvan... Dosta su obećavali pre nekoliko godina ali sad su težak smor postali... Džastinu izlazi novi Jesu EP za par nedelja.. Nemam ni od toga neka iščekivanja.
ni ja, iskreno.
nego, zakazuj probu ovije dana. Nidza i ja kompletirali stvar, a stize i utra giga-mega stoner fuzz iz UK. :wink:
Iduce nedelje, dok se vratim sa Kosmeta.
Nije baš 'slušam ovih dana' (ali i jeste), al kad nemamo topik 'Koncert koji sam sinoć gledo'. Tako da evo ovde, kako smo se Cripple, Nyarla i ja fino proveli:
http://cvecezla.mojblog.co.yu/permalink.aspx?id=112083
...ja sam, nažalost, potpuno propustio ovogodišnji DISPATCH, ali se uvek rado setim onog, mislim, 2002. godine kad su se nanizali svi meni mili&dragi - MURCOF, TARWATER, TUJIKO NORIKO... sećanje mi hlapi, ali beše divine!!!
Meho, odličan prikaz koncerta, MoHa! su zaista bili fantastični!
A Lasse Marhaug je pokazao da laptop muzičar mora da bude i glumac da bi publiku naterao u vrištanje i skakanje.
Džindžere, mene izjeda tuga što nisam overio Monolake ni u jednoj od varijanti ove godine. Ali, jebiga, život prolazi, ne treba ga trošiti na kajanje...
zaista jeben koncert!!!
prosto vise dostojan jednog ringringa, nego daleko konvencionalnijeg dis-patcha. moha su me iz gaca izbacili, bukvalno, a lasse je bio zaista meditativno ugodan, malkice predvidiv, ocekivanih varijacija, sa zaista finim, teatralnim i agresivnim otomowannabe (sa naglaskom na wannabe) zavrsetkom.
sta znam, meni je monolake prosek zanra u kojem gravitira. fino, mirisljavo, ali nista epohalno. vratimo se barem 15 godina unazad FSOLu, ORBu, najranijem Aphexu... monolake je zaista samo gotivan fazon, fina koncepcija, solidna realizacija, ali zaista nista novo, zbog bilo cega posebno. tako je barem iz mog ugla slusanja.
inace, bio sam i u nedeljuna tribini o novim tehnologijama u experimentalnoj elektronskoj muzici, gde su se mogli videti razni novi gadgeti... one bolesne kamere i rubikonove kocke sto reaguju na promenu nijensi boja, reactable tableinterface sint (hehe, u BGu zahvaljujuci i meni, da se malo pokurcim, jer sam upravo ja organizatoru proletos ukazao na reactable)...
ali me sjebala kretenska promocija jebenog Ableton LIVE, popularnog muzickog softvera. nije da ga ne volim, iako sam tek povrsni korisnik LIVEa svestan sam koliko kvalitetan izlaz ima, ali sam zaista navucen na savrseni Nuendo3... mnogo su, bre, srali kako Ableton moze ovo ili ono, da se koristi kao komp. aranzer, midi sekvencer, da je VST kompatibilan, da se koristi kao editor zvuka, za finu produkciju, kao sint-izvor zvuka, i sta sve ne, kenjase sat vremena o obicnom custom made midi kontroleru koji je lik spravio i doneo da hvali uz Live... ali, pobogu, ljudi, pa sve sto su oni nabrojali postoji barem vec 10 godina unazad, untar ostalih popularnih multipurpose audio softvera (Cubase, Nuendo, FLS, Reason... da ni ne pomislim na ProTools) ovi se se tako israli, kao da je Ableton Live alfa i omega audio softvera, kao da nikada pre njega nesto tako nije postojalo. jebiga, ovakva komercijalna, bukvalno pijacna promocija je totalno usrala uzitak nakon mastanja i uzivanja u unikatnim, exoticnim muzickim spravama.
Quote from: "Meho Krljic"A Lasse Marhaug je pokazao da laptop muzičar mora da bude i glumac da bi publiku naterao u vrištanje i skakanje.
Džindžere, mene izjeda tuga što nisam overio Monolake ni u jednoj od varijanti ove godine. Ali, jebiga, život prolazi, ne treba ga trošiti na kajanje...
kad malo bolje razmislim o monolakeu, overio sam njegovu zvucnu, interaktivnu instalaciju, koju je batica postavio u CZKD. ok zajebancija, drndas kontrolu polje od 16x16 tastera, sa ucitanim ambientalnim i glitch semplovima, 16ostepenim, 16okanalnim programiranim sempler-sekvencerom, i fixnim tempom.... ok za raju da cacka, nabada i zabavlja se u kakofoniji monolake ambient zvukova, ali sem zaista sjajnog vizuelnog dojma instalacije, sprava je skoro neupotrebljiva u neke muzikantsko-kreativne svrhe.
Kristinu brate Kovach, mnogo jak ovaj novi album jachi od Aleksandrinog ladno... :!:
jedva nađoh topik...
www.myspace.com/svartegreiner
za depresivne ambijentalce, da vas satera još dublje :)
ne znam zašto sam se setio ovog benda iz nju džerzija sa kojim sa nekada davno, za fanzin, radio intervju, a oni bili tako fini pa mi poslali i svoju singlicu sa 4 pesme. od te singlice nisam čuo ništa o njima, i sad vidim da su sve vreme svirali i objavljivali.
e, sad, možda zbog sentimentalnosti, možda zbog žaketa, ali FLATUS mi zvuče drugačije od gomile pop-punk američkih bendova i ovih dana baš uporno slušam ove četiri pesme sa njihovog my spacea.
ko voli ove naše Čovek bez sluha, svideće mu se i Flatus.
http://www.myspace.com/flatusnj
...Božićno jutro uz The Definitive Collection rahmetli Tammy Wynette, la reina herself!!!
(osim Shatnera, a Has Been je zaista ok album, verovali ili ne) slušam novi Autechre, pa sam uzeo da se malo podsetim i ranijih albuma; shvatio sam da mi i dalje najviše prijaju rani radovi, a u tom smislu mi je savršeno legao i ovaj novi, malko "opušteniji" (u odnosu na par prethodnih) album, jedino što su numere nekako prekratke.
Da, ovo je više kao neki Gescom nego proper Autechre album. Ali ima baš dobrih momenata a i meni lično je odgovarala kratkoća pesama utoliko što, kako i rekoh u Popboks prikazu, to dobro dođe da čovek može da lepo čuje šta se to sve u njima događa. Inače, sviraju ti u Četvrtak u Zagrebu, pa ako si dokon...
A trenutno slušam soundtrack za Devil May Cry 4 koji je, naravno, preteran i tinejdžerski nadrkan kao i sama igra.
Angelo Badalamenti - Twin Peaks: All New Season Two Music
Ovo se pojavilo prošle godine ali ja sam tek sada registrovao... Elem, pregršt muzičkih tema (ukupno 22) kojih nema na onom prvobitnom saundtreku, apsolutna preporuka.
http://www.last.fm/user/nerazuman
Pošto i zaboravljam šta mi sve prolazi kroz winamp, oval last.fm mi dođe jako zgodno.
Elem, danas sam slušao Another Animal, gde peva Whit Crane iz Ugly Kid Joea -- još uvek nije krepao, bilivit or not, a ni glas mu. A album nije neugodan, mada mi i nije nešto...
Pre toga UKJ radio, ili Faith No More radio na Last.FM-u -- divna je ta "play similar artists" opcija...
Pre toga, hm, the Long Blondes, Muse, That 1 Guy, album "Cake od Death" od Lija Hejzelvuda, onda Herrschaft -- neki francuski (?) indastrial -- i John 5 -- jako preporučujem njegov "The Devil Knows My Name".
Pre toga, novi Testament, i stari Loudness, i onda se lista gubi u moru Red Sparrowesa, koji bi se mislim čak i Milošu dopali ;)
Quote from: "zakk"...i onda se lista gubi u moru Red Sparrowesa, koji bi se mislim čak i Milošu dopali ;)
Pa, ako zaista više vuku na taj neki shoegaze post rok nego na metal onda ću da probam, što da ne... a kako su tebi legli The Long Blondes?
Ma, jok, RS su kesa, što bi rekli mladi. Slušaj Om.
Quote from: "Milosh"Quote from: "zakk"...i onda se lista gubi u moru Red Sparrowesa, koji bi se mislim čak i Milošu dopali ;)
Pa, ako zaista više vuku na taj neki shoegaze post rok nego na metal onda ću da probam, što da ne... a kako su tebi legli The Long Blondes?
Pa nije baš shoegaze, više im pogled bludi u daljini :)
The Long Blondes: pa, ištu mi se da ih čujem opet, recimo da je to dovoljno dobar pokazatelj :). Bolje mi je legao "Someone to Drive you Home" nego "Couples", uglavnom zbog "Lust In The Movies" i "Giddy Stratospheres", koju bih mogao na ripit...
Quote from: "Meho Krljic"Ma, jok, RS su kesa, što bi rekli mladi. Slušaj Om.
Hm, mogao bih se zakleti i da sam preslušao Om i da imam. Kad ono - ne.
Skinuo sam Red Sparowes, preslušao malo i meni je to sasvim okej, mada priznajem da mi nisu uši preterano istrenirane tim post rok (ili šta već) zvukom, pa stoga ne bih dalje elaborirao; a sad ću poslušati i Mehu pa ću skinuti i Om da čujem kako to zvuči...
www.myspace.com/diabloswingorchestra
:!: :!: :!: :!: :!: :!: :!: :!: :!: :!: :!:
Krajem 80-ih časopis Pop Rock napravio je listu najboljih domaćih albuma te dekade. Nešto kasnije i magazin Ritam i B92. Ove liste su se razlikovale, prilično, kao i profili časopisa i kvalitet i muzička obrazovanost novinara koji su za njih pisali. Oba časopisa su se teško ogrešila o POP muziku, ne uzevši u obzir neke sjajne pop albume koji su se morali naći na svakoj listi, koja teži da bude relevantna, poput prvog albuma grupe BOA, Denis & Denis - Čuvaj se, Slomljena stakla - Ljubav je kad... itd
Jedan od najboljih (jazz)pop albuma i albuma ex-YU i srpske popularne muzike uopšte je i
BEL TEMPO - BEL TEMPO
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg59.imageshack.us%2Fimg59%2F2258%2Fprednjasl2.jpg&hash=c7170b3bfe586affe4e3a12b47be90c419073e7c)
Slušam ovih dana i ne mogu da se naslušam:
AGF - Words Are Missing (AGF Producktions)
Majka deteta Vladislava Delaya je meni uvek bila sjajan umetnik, a na ovom albumu je u boljoj formi nego ikad.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.mz-web.de%2Fks%2Fimages%2FmdsBild%2F1079432778432l.jpg&hash=27c2e946b6bbed18bd9914ff7cd26620057009dc)
Iako je Antye sjajna pevačica, meni je uvek bilo zanimljivo kako pravi elektronsku muziku koja zvuči kao da maltene ne zna na koju bi stranu svakog sledećeg momenta krenula a opet uvek ide na pravu stranu. Ovaj album je još efikasniji i fokusiraniji nego raniji albumi. Na njemu Antye uopšte ne peva, niti čak priča (kako je radila na recimo Westernization Completed) ali je njen glas semplovan i korišćen u elementima ritma, kao bas linija ili kao melodija. Savršena ploča. Evo, koga zanima, može poslušati AGF na Last FM-u:
http://www.last.fm/music/Antye+Greie-Fuchs
ili, ako ste baš bezočno nemorani kao ja, možete skinuti ceo album odavde:
http://rapidshare.com/files/126134153/agf_-_words_are_missing__agf_produktion_-_2008_.rar
...ja sam Vladislava Delaya istrajno pratio neko vreme, u svim njegovim pojavnim oblicima, vremenom sam se zamorio (a, kanda, i on sam), ali AGF je uvek bila i ostala neršto posebno...elektronska alternativa, ali bez kvaziintelektualnog pozeraja, drago mi je da vidim da ne odustaje, jer ona u meni uvek budi one rane Dispatch titraje, imao sam priliku i da je uživo slušam u Pešti (beše to jedno od najlepših večeri u mojim zrelim godinama)...
...hvala M.K. na preporuci, album "privoljen na hard" (izraz, courtesy of Crippled Avenger), a utiske javljam čim pre...
Otrilike isto i ovde važi. Mada mi je onaj poslednji album Uusitalo bio odličan. Ali AGF je zaista poslednjih nekoliko godina napravila seriju izuzetnih ploča i nadmašila svok, er, dečka...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg234.imageshack.us%2Fimg234%2F912%2Ffoldervp6.jpg&hash=21c63339a126a57ca8c9a0b80e897305681a7efd)
Novi Laibach. Meho oce li bit rivjua na POBOKSU ? :!:
Podsetio sam se celokupne diskografije Stereolab-a. Sjajno. Kakav šmek. Svejedno radi li se o "sirovijoj" fazi Mars Audiac Quarteta ili "prefinjenijoj" Margarine Eclipse; kod njih čak i kraftvertovska robotika zvuči seksi.
Ponovo otkrila Apokaliptku i njihove obrade.
Quote from: "Son of Man"Novi Laibach. Meho oce li bit rivjua na POBOKSU ? :!:
Slutim da hoće, ali slutim da je neću ja pisati. Ja se više bavim svarima koje niko drugi neće da sluša. Lajbah je suviše overgraund za moj resor....
Al zato Ragga Twins (
Raga Twins Step Out, izašao za Soul jazz koji jebote, ne znaju da izdaju lošu ploču)!!!! Kakvi carevi. Za sedamnes godina ovo im je tek drugi album i to naravno skrpljen od kojekakvih snimaka iz kojekakvih vremena.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi25.tinypic.com%2F2r797r7.jpg&hash=1073461b623e83d2db7f79c14a0444eab1dbcbf3)
Divna ploča, nabijena energijom i ritmovima koji nisu ni ragga ni jungle ni garage, a sve su to po malo, te glasovima koji su SUROVI.
Evo je ovde, ko je zainteresovan:
http://rapidshare.com/files/127698299/ragga_twins-ragga_twins_step_out__promo_cd_-2008-r2r.rar
Pošto sam se trenutno zasitio pop muzike i elektronike, ovih dana samo ću slušati najprefinjenije iz carstva mraka: Elliota Goldenthala. Ne priča se ovde puno o filmskoj muzici, sem nekih Miloshevih postova, ali iako su "najbolji soundtrackovi" opšte mesto na većini foruma o kulturi, nisam primetio da se Goldenthal spominje često. Ali zato se spominju često Zimmer i njegovi učenici (bivši Media Ventures), iako su "samo bleda kopija, dečji model ili ropsko podražavanje" Goldenthala i njegovih učitelja, da se izrazim Tolkinovim rečima. Više o tome kada dođem kući uveče.
Uhh... ovo je trebao biti jedan post, međutim, problemi sa pristupom kada nisam kod kuće. Dobro, stali smo kod Elliota Goldenthala.
On je najistaknutiji pripadnik struje koja ima specifičan stav prema filmskoj muzuci. Učio je kod Aarona Coplanda, koji je i sam pisao filmsku muziku, a kao preteču priznaje i Torua Takemitsua, takođe jednog od najvećih. Ono što on i Takemitsu imaju zajedničko je sledeće:
1. ne postoji razlika između koncertne i filmske muzike i ko ne zna unapred šta je šta neće primetiti slušajući,
2. "...I don't have any differentiation in my head between tonal and atonal, I either hear melody or I hear sonority," reče sam Goldenthal. Kada neko to iskaže na ovako lep način, ono što se nameće čak i neupućenom je da će u njegovim delima verovatno čuti više ovog drugog nego melodije.
Pošto je u pitanju zaista raznovrstan kompozitor, ja ću ovde skrenuti pažnju samo na ono što je meni najprivlačnije, u prevodu, prilično bizarno za prosečnog slušaoca. To su dela koja me u nekim trenucima zaista podsećaju na pravljenje zvučnih skulptura, grotesknih i prelepih u isto vreme. Masivno, moćno, preteće, večno prisutno... Victorious Titus- definicija moćnog u muzici.
Ali, redom. Alien 3, Michael Collins, Titus, Final Fantasy: The Spirits Within od filmova (po nekima i Intervju s vampirom), oratorio Fire Water Paper, opera Grendel (koju još nisam čuo i pokušavam da je nabavim, iako ne postoji izdanje), to je sve slično po pristupu i atmosferi, tj. kome se dopadne jedno, dopašće mu se sve (za Grendela pretpostavljam, tako mi je rečeno).
Alien 3 je svojim religioznim tonovima, kombinovanim sa upotrebom indastrijala promenio pristup modernoj filmskoj muzici. Michael Collins je... pa, recimo samo da mislim da je Howard Shore sa skorom za The Lord of the Rings pokušao da bude veći kalif od kalifa, neuspešno. Prepoznatljivi instrumenti i teksture iz Aliena kombinovani sa irskom muzikom i eteričnim vokalom Sinead O'Connor. Američka filmska akademija ne misli tako, ali oni su Institucija Pogrešnih Odluka svetskog renomea :wink: . Kada bih pravio svoju listu 100 najboljih soundtrackova, vrlo malo zajedničkog bih imao sa njima, ako išta. Trebalo je da Goldenthal komponuje za Jacksonov film. Titus je retrospektiva čitave Goldenthalove karijere do tog trenutka: post-modernistička "umetnička" muzika sa povremenim uplivima džeza, elektronske muzike, etno-muzike, čak i roka, na tren. Sat vremena čiste ekstaze, koji bi Zimmerovog Gladijatora (ista godina, 2000.) sabio u prah, ugazio u kašu i ostavio besnim psima da raskomadaju patrljke. Verovatno su se kritičari sažalili i dali silne nagrade ovom drugom. Itd, itd, da ne tupim više. Počuo sam sinoć nešto od toga u dobrom muzičkom okruženju, posle mnogo meseci odvikavanja od istog i morao sam da podelim entuzijazam.
Ovo je sve subjektivno, na kraju, ali moram da odam priznanje taurus-joru, koji reče negde da izuzetno ceni muziku iz Aliena 3, tako da nisam prvi koji ovo spominje.
Super je Goldenthal i šteta što ne komponuje malo više. Titus, Alien 3 i Final Fantasy (upravo skidam neku extended verziju skora) su veličanstveni, a zanimljivi su i svi odreda komponovani za Džordanove filmove (mada bih Michaela Collinsa baš morao da se podsetim, odavno sam film gledao, a nisam posle toga preslušavao muziku...). Inače, Titus je besramno plagiran u skoru za 300, i na kraju je čak došlo do nekakvog vansudskog dogovora, pa je Warner (ili ko je već bio izdavač) stavljao disclaimer na diskove. Krivac je nesrećni Tyler Bates koji je napravio isto sranje u skoru za Doomsday gde je maznuo temu iz 28 Days Later, mislim stvarno...
Da, čuo sam za tu frku oko skora za 300, ali nisam nešto istraživao da saznam šta je bilo s tim.
Da bih voleo da Goldenthal snima više, to nije sporno (ali ne po cenu kvaliteta, naravno). Međutim, on ipak ima više dela nego što je vidljivo slušaocima, jer komponuje za koncertne dvorane (ređe, istina) i Brodvej (češće, ali praktično nenabavljivo). A do nekih filmskih radova je teško doći i u mp3 i u CD obliku. Jebiga, life is a bitch...
Bas sam se sinoc podsetio diskografije Jurassic Five.
Ne slušam puno hip-hopa, osim Aesop Rocka, ali prepoznajem ovo kao old-school i ono što me je kupilo je duh optimizma koji izbija sa njihovih albuma, kao i neuobičajeni semplovi kao što je zvuk flaute.
Baš me zanima šta fanovi hip-hopa misle o njima.
Smeju im se, naravno.
Ja se nikad zapravo nisam nešto preterano bavio J5-om, mada ne mogu da kažem da mi se ne dopadaju, samo da ima mnogo drugog hip-hopa koji mi se sviđa mnogo više. Možda i jeste problem u tom optimizmu, heh heh heh.
Ok, to mogu da razumem. I ja sam naklonjen mračnim stvarima, ne samo u muzici, ali ponekad volim da se podsetim da ima i drugih osećanja.
"Dark is the best color in music," reče jedan moj poznanik.
Ma, da, hoću da kažem, to je stvar ukusa... Mene su u hip-hopu uvek ložili siledijskiji izvođači, ali posle sam otkrio Ninja Tune i tako to. Dakle, ne smem da tvrdim da sam isključiv, tako da, generalno nisam nikakav hejter Jurassic Five, ali nisu mi nigde pri vrhu hip-hop prioriteta. (Za razliku od Aesopa koji jeste pri vrhu. Ali sam vrh je rezervisan za zajebanije likove od njega. :lol: )
Meni, u stvari, najviše leži Scott Herren, ali on često izlazi iz svake kategorizacije.
Meni je on bio potpuno otkrovenje sa prvim P73 albumom. Ali je posle počeo da štancuje iste matrice, sve zapanujuće zanatski urađene ali nekako bez mnogo duše...
Ovih dana od hip-hopa uglavnom slušam Nasovu i Doomovu kolaboraciju iz prošle (?) godine, Nastradoomus. Zaista, klasik modernog doba. :lol:
Trujem se ovi dana hrvatskim bendom 'Djubrivo' i hitom 'Vaša kćerka je kurva': http://ie.youtube.com/watch?v=Q79pAEoce2w
Iz nekog razloga na ove vrućine dobro legne japanska psihodelija:
Kido Natsuki - Disco Space Baby (iako vidim da sam u imenu arhive napisao Natuski) je divan čovek i muzika mu je između ozbiljnog tripa i teške sprdnje. Vrlo lo-fi, gitare, ritam mašine i efekti, te poneki krik. Ali prija duši. Već naslovi pesama su genijalni:
http://rapidshare.com/files/134513899/kido_natuski_-_Disco_Space_Baby.rar
Dragon Blue - Hades Park
Ovo je malo ozbilnije, pesme su struktuiranije i ima pravog pevanja (i to ženskog) ali ne iritira, ali valja. Ovo sam ujurio uglavnom zbog gostovanja Otomoa Yoshihidea i on, naravno, svojom gramofonskom čarolijom oplemenjuje štimung bar 65%:
http://rapidshare.com/files/134513903/Dragon_Blue_-_Hades_Park.rar
Ajde da se i ja javim, iako sam u žešćoj gužvi ovih dana. Sa ovim spominjanjem Japanaca podsetio si me da ponovo preslušam ono na šta sam najponosniji u svojoj kolekciji: Yoko Ueno - Shizen Gensho (Prirodni fenomeni), koji se sastoji od pesama posvećenih prirodnim pojavama, kao što su kiša, grom, vetar, sneg ... Koristi hor ženskih vokala koji, ponekad, koriste reči, ali takođe i onomatopeje.Meni je taj album fucking awesome.
Skinućemo!!!!!!!!!!!!!!1
Leonard Koen,Tom Waits,Nick Cave...laganica...to mi trenutno najvise odgovara...
Ја мало овог првог наведеног, мало Wu-Tang Clan, Rzu...
D RZA, d DŽZa, di Ol Drti Bza!!!
Тај рад! :D
...SHIVAREE - Tainted Love : Mating Calls & Fight Songs , briljantne obrade ne toliko izakanih pesama, ... poslušajte samo koliko je dostojanstva pridodato Michaelu Jacksonu, recimo...
Malo sam se ponovo pozabavio sa Diamandom Galas. Proslo je puno godina od slusanja njenog legendarnog The Litanies Of Satan gde je svoju dusu predala Gospodaru Tame posvetivsi mu iskrene lirike morbidne ljubavi. I doista njeno poigravanje sa satanizmom je mnogo ozbiljnije nego u slucaju hevi metala, jer kako rekose u Bibliji, antihriscanstvo uvek dolazi iz kruga hriscanstva, a ne van njega. :evil:
Heh... http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6650 :oops:
Razočaran sam što Milosh, kao zvaničan Popboks bot, nije ovo već objavio. :cry:
Meni se bend sviđa, ali ja poznajem autora teksta (koji me je mesecima gnjavio da preslušam Lollobrigide), pa nisam objektivan. :!:
Poznaješ? Pa zar to nisi ti?
Naravno da je to on... Da ne spominjem da sam mu jedno pedeset puta rekao da za prikaze albuma NE TREBA da se stavljaju naslovi. On je to ipak učinio i sad će svi da misle da se album zove Seks nam je dosadan...
Hej, sex sells...
Zapravo sam mislio da će mi uredništvo maknuti naslov, ali eto... biće da mnogi vole seks!
Ja da imam album, stavio bih seks u nasov! I drogu!
Quote from: "DušMan"Ja da imam album, stavio bih seks u nasov! I drogu!
...i mange, zar ne? :wink:
Quote from: "DušMan"Ja da imam album, stavio bih seks u nasov! I drogu!
Ma, na kraju izbaciš i naslov i ostanu samo S&D!!! :D
I dobiješ - SID!
I onda biraš da li ćeš da radiš tribjut Pistolsima ili Flojdima!
Quote from: "Milosh"...i mange, zar ne? :wink:
pssssst... Ne otkrivaj sve moje ideje i nerealizovane projekte.
Nedavno sam otkrio Club 8, nešto kao švedski Saint Etienne, i već mi je među omiljenim bendovima...
Hm, ja drzim da kao i nesto pratim, ako ista onda bar kroz stampu, muziku zemlje u kojoj sada zivim, ali za ovaj, Milose, tvoj Club 8 za sada jos ne cuh (sta cu, mozda sam ovo o "pracenju sveCke scene" samo uobrazio)... OK, vidjecu o cemu se radi.
Inace, za potencijalne shvedofile, u SveCkoj se ovih dana najvise slusaju s panegiricima ocijenjeni novi albumi Anne Tärnheim i Fride Hyvönen, a novi album su izdali i, cak u samoj Svedskoj inace slabo masovnije poznati, iz Hladne porijeklom odlicni neo-psyche bend Dungen, ovdje sa pjesmama "Solen stigger upp" ("Sunce izlazi") i "Familj":
http://www.youtube.com/watch?v=FXojCYfw6RM
http://www.youtube.com/watch?v=Zvtn0d5AUA8
A shtos mene tice, od onog sto sam slusao danas, ali i, uopste, sto sam najvise slusao ovih zadnjih dana, slijede njih dva:
- My Morning Jacket i njihov pretposljednji, "Z" album;
- kao i Willy aka Mink DeVille-a i njegovu kompilaciju "Colection" (izbor stvari sa njegovih ranih albuma, od CBGB-faze/pseudo-new wave pocetaka iz '77., pa zavrsno do '80.).
Za one koji su zainteresovani da cuju DeVill-ea, jednog istinskog rockenrollera (najblaze receno) osebujnog stila i personalnosti, a nisu do sada za njega znali ili ga nisu do sada culi, jedan njegov "hit" iz bas tih istih pocetaka, "Spanish stroll" ('77.):
http://www.youtube.com/watch?v=QWHc8ZoVdOk
Ko npr. voli autenticnost R'n'R kicherice jednih The Cramps (doduse, dosta radikalnijih u izricaju od DeVille-a), prepoznace i voljece slicnu im senzibilnost i estetiku kod gornjeg
(pico)pjevca.
Lisa Gerrard - The_Best_Of_Lisa_Gerrard
new order - technique
Ladytron - velocifero
Rick Astley - Greatest Hits
cherry poppin' daddies, ou jea!!
sledece nedelje su u zagrebu i ljubljani, i u decembru u sofiji. sta mi to govori? da nas zaobilaze.
koliko me je obradovalo okasnelo padanje u moje šake 'novog' (iz 2007!) albuma LEATHERSTRIPA – toliko me je isti razočarao, naljutio, nasmejao (sic!) i naterao da ga istog časa bacim u korpu.
sramotno.
samoparodija (nečega što, da budemo iskreni, ni ranije nije baš uvek odolevalo granicama nenamerne komedije).
pomislivši da sam možda, kao miloš, omekšao i da je to razlog što mi oni sirovi pokušaji riljanja ne gode, reših da (takođe s kašnjenjem) dam šansu 'novom' KJURU (4.13 DREAM) – ali ispade da mi je to podjednako neslušljivo.
mada ne iritira kao LS, takođe mi ne golica nijednu od muzičkih ero-zona, prosto, ostavlja me ladnim, pa se i to sprema za korpu...
sad me čeka oko 10Gb neofolk & dark ambient radova raznih umjetnika...
:!:
e, al zato barem novi COIL nije izneverio!
nije na nivou MUSICK TO PLAY IN THE DARK, čak ni žanrovski ('veselija' je!), ali – ne razočarava.
:!:
Quote from: "Ghoul"e, al zato barem novi COIL nije izneverio!
nije na nivou MUSICK TO PLAY IN THE DARK, čak ni žanrovski ('veselija' je!), ali – ne razočarava.
:!:
Ček, koji
novi Coil, misliš na Ans iz 2007. ili nešto drugo? Što se tiče Leather Stripa, preslušao sam većinu albuma zaključno sa Legacy of Hate and Lust i zaključio da mi je to dosta, ima finih momenata, ali se i mnogo ponavljaju; jesam li propustio nešto?
Riz Ortolani. Svi znaju za Morriconea, ali ne i za ovog italijanskog kompozitora koji je, slično Morriconeu, komponovao muziku za brojne špageti vesterne, horore, giallo trilere, drame... Tek se upoznajem sa obimnim opusom tj. polako ga skidam sa neta, pa ako bi neko da posebno preporuči neki njegov saundtrek (sem opštepoznatog Cannibal Holocausta) neka se oglasi...
Osim filmske muzike, preslušavam ovih dana i albume benda Port Royal, i mada se ne razumem nešto preterano u tzv. post-rok, ovo mi je baš fino leglo, uključujući i najnoviji remix album...
Mira Calix, zanimljiv idm sa malčice pevanja tu i tamo i ponekim zvukom iz prirode, a povremeno ode u ambijent...
Pre neki dan sam nabasao na bend koji umesto bubnja (ili ritam mašine) koristi tap dancing! Zvuči skroz simpatično, a zovu se Tilly and the Wall i imaju tri albuma...
ovo je jedan dugacak link za pesmicu koju se svirali neki moji drugari... odslusajte i kazite mi vase misljenje... meni se dopada!
http://www.youtube.com/watch?v=kTXLfPTrfFI
dovoljan je samo onaj watch?v=... deo do prvog &
Ovih dana tokom pregledanja silnih ispita dosta sam slušao nekakav tehno pod nazivom Tajna 13 kristalnih lobanja or something. Pojma nemam šta je to, uglavnom u pitanju je više izvođača koji nešto drndaju dok u pozadini neki klipani nešto baljezgaju o kristalu i tim nekim lobanjama. Tehno inače nije moja šolja čokoladnog mlijeka, ali ovaj album (?) nije loš kad želite da vam nešto bubnji u ušima a ne odvraća previše pažnju.
Blue Oyster Cult, album Imaginos iz 1988. Posebno numera Astronomy. Vredelo ga je skinuti sa NET-a.
Quote from: "akhnaton"Blue Oyster Cult, album Imaginos iz 1988. Posebno numera Astronomy. Vredelo ga je skinuti sa NET-a.
tek sad ulaziš u Kult?
oni su stari lavkraftovci!
imaju 10ak pesama koje nisu previše zastarele od doba kada su pravljene i koje još uvek volim da čujem.
od onoga što nije na IMAGINOSU - godzilla, flaming telepaths i još tako to.
Quote from: "Ghoul"Quote from: "akhnaton"Blue Oyster Cult, album Imaginos iz 1988. Posebno numera Astronomy. Vredelo ga je skinuti sa NET-a.
tek sad ulaziš u Kult?
oni su stari lavkraftovci!
imaju 10ak pesama koje nisu previše zastarele od doba kada su pravljene i koje još uvek volim da čujem.
od onoga što nije na IMAGINOSU - godzilla, flaming telepaths i još tako to.
Ma ne ulazim tek sada, nego nisam ima vremena (čitaj flat net-a) da bi dopunio kolekciju.
...na playlisti za odlazeći dan sledeće svežine:
* A Camp - Colonia
* Candi Stanton - Who is Hurting Now
* M83 - Saturdays = Youth
* Morrissey - Years of Refusal
...i na prvom mestu, naravno, LOVE, ETC, promo singl za matovski album Pet Shop Boys!
E Nomine - Das Omen, Lucifer...
Ja slušam Ennio Morricone - Crime & Dissonance, u pripremi za njegov nastup u Subotu.
Meni je Fever Ray hit...
Ja se vratio u neko malo starije vreme...
http://www.youtube.com/watch?v=Xo-vh_q1xQQ
http://www.youtube.com/watch?v=Q_pW_-SQjZ4&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=9bcK1u6FUds
Gledao sam juce snimak koncerta Deep Purple iz 2006. godine "They All Came Down To Montreux". Malo je bajato, ali je dobro zvucalo zahvaljujuci Steve Morseu koji prasi toliko dobro, da je uspeo da u citavu stvar unese zivot. Naravno, da bih mogao da slusam kako to prilici ovakvoj grupi (oko 100 decibela), morao sam da stavim slusalice, inace bi dosli specijalci...
Naletio sam na internet radio-stanicu http://www.krautrock-world.com koja pusta izuzetno dobru krautrock muziku, te ovih dana slušam isključivo to.
"Toplo" preporučujem svim ljubiteljima ovakve muzike.
Evo spiska pjesama sa tog radija koje sam slušao ovih dana:
28.02.2009.
-Strawberry Alarm Clock - Strawberries Mean Love (3:02)
-Orange Peel - You Can't Change Them All (18:16)
-Nektar - Over Krakatoa (5:07)
-Polytoxicomane Philharmonie - Sotto Voce (14:22)
-Chillum - Fairy Tale (8:08 )
-Scorpions - Lonesome Crow (13:31)
-Gentle Giant - Prologue (6:14)
-Porcupine Tree - Phase I (12:55)
-Cravinkel - If I Sing A Song For You (3:48 )
-City - Aus Der Ferne (5:13)
-Jethro Tull - Aqualung (7:31) (neka verzija sa 25th Anniversary Box Set (Disc 3))
-Randy Pie - England, England (We Can´t Come) (4:37)
-Serpentina Satelite - Kommune (23:33)
-Ash Ra Tempel - Freak 'n' Roll (19:14)
-Eric Burdon & The Animals - Good Times (2:59)
-Curved Air - Situations (6:24)
-Triumvirat - The Hymn (7:12)
-Eela Craig - A Spaceman Came Travelling (4:53)
-Carolyn Hester Coalition - Buddha (Was Her Best Man) (2:22)
-Tapiman - Practice (3:23)
-Novalis - Sommerabend (Live77) (18:53)
-David Gilmour - Take a Breath (6:47)
01.03.2009.
-Djam Karet - Scenes From The Electric Circus (7:08 )
-David Gilmour - Shine on You Crazy Diamond (12:07)
-Ten Years After - I've Been There Too (5:45)
-Group Image - Moonlit Dip (5:44)
-Curved Air - Vivaldi With Cannons (1:37)
-Walter Rossi - Ride the Wind (7:54)
-Xhol - Breit (23:51)
-Psychic Ills - Witchcraft Breaker (2:12)
-Soma - The Conquest Of Albion (8:14)
-Mammatus - Dragon Of The Deep Part One (8:23)
-Virus - Revelation (12:11)
-Mystic Siva - Find Out Why (4:52)
-Cravinkel - Candelight (3:11)
-Man - Codeine (7:45)
-Fraction - Come Out Of Her (4:56)
-Yes - A Venture (3:20)
-VA-Nacht der langen Röcke-I - Van der Graaf Generator - Man Erg (11:09)
-Jethro Tull - So Much Trouble (2:30)
-Gypsy - The Vision (7:28 )
-VA SdKl 38 - John McLaughlin - Marbles (4:12)
-Phoenix - Negru Voda - Balada (14:56)
-Damon - Do You (3:03)
-Grobschnitt - A.C.Y.M (6:57)
-Eloy - Return Of The Voice (5:23)
-Witthueser & Westrupp - Hinueber Wall' Ich (2:54)
-Purple Overdose - When you talk about me (5:01)
-Rare Earth - (I Know) I'm Losing You (10:57)
-Camel - Mystery Tour (5:18 )
-Ardo Dombec - Unchangeable Things (6:01)
-Moby Grape - He (3:38 )
-Ufo - Prince Kajuku (3:55)
-Baumstam - Girl I Want To Stay (2:37)
-Hypnos 69 - Point Of No Return (7:43)
-Electric Orange - Stillstand (10:17)
-Grapefruit - The Right Direction (2:54)
-The Seeds - Can't Seem To Make You Mine (3:04)
-Steve Hillage - Hurdy Gurdy Man (6:33)
-Hidria Spacefolk - Amos Ame (9:30)
-Fresh Blueberry Pancake - Stranded (4:51)
-Birth Control - Pick On Me (6:34)
-Straight Shooter - My time- your time (8:11)
-Electric Riders - Cellophane girl (4:12)
-Quintessence - Cosmic Surfers (3:49)
-Strawberry Alarm Clock - Sea Shell (3:06)
-35007 - 22 25 (8:32)
-VA Electronic Spacaballs Vol. 81 - Enigma - Mea Culpa (Fade to Spirit Mix) (6:18 )
-VA Electronic Spacaballs Vol. 81 - Mike Oldfield - Platinum (14:28 )
-VA Electronic Spacaballs Vol. 81 - Fanger & Schönwälder - Wild Joe's Stromschlag (10:04)
-VA Electronic Spacaballs Vol. 81 - Ron Boots - A Walk in the Rain (13:31)
-VA Electronic Spacaballs Vol. 81 - Klaus Schulze - Andromeda 1 (6:11)
-VA Electronic Spacaballs Vol. 81 - Klaus Doldinger - Tatort Titelmusik (3:19)
-VA Electronic Spacaballs Vol. 81 - Tangerine Dream - Huckebees Dream (10:49)
-VA Electronic Spacaballs Vol. 81 - Tangerine Dream - Leviathan (7:01)
-VA Electronic Spacaballs Vol. 81 - Patrick Kosmos - Polar Star (6:04)
-VA Electronic Spacaballs Vol. 81 - zeitloop - magick slow (in this town) (10:27)
-VA Electronic Spacaballs Vol. 81 - Jean Michel Jarre - Alive In Bourges (23:35)
02.03.2009
-Krokodil - Dabble In Om (9:39)
-Hypnos 69 - Married to the Sea (1:52)
-Electric Orange - Traumana (4:57)
-La Revolucion De Emiliano Zapata - Now Listen This Song (6:02)
-Out Of Focus - World's End (10:01)
-Pax - Smoke On The Water (Bonus - Deep Purple) (5:27)
-Poseidon - Spoonful (Bonus Track) (1:04)
-Yes - Clap [studio] (4:02)
-Cornucopia - Spot On You, Kids (12:21)
-Majic Ship - Too Much (3:35)
-Gypsy - Tomorrow Is The Last To Be Heard (4:23)
-Angel - Mariner (4:23)
-Jethro Tull - Sossity, You're A Woman (2:16)
-Birth Control - Sundown (10:01)
-Johnson Noise - Strange Smell (3:14)
-Saint Thomas Pepper Smelter - Corazon Embromado (3:55)
-Randy Pie - Kitsch (6:30)
-Homer - Four Days And Nights 'Without You' (4:22)
-Siddhartha - Tanz im Schnee (5:14)
-Steve Hackett - Hands of The Priestess (Part1) (3:28 )
-Freedom's Children - Slowly Toward The North Part 1 (6:59)
-Alrune Rod - Kender du det (6:14)
03.03.2009.
-Van Der Graaf Generator - Afterwards (4:58 )
-Hell Preachers Inc. - Time Race 1 (2:28 )
-Camel - Lady Fantasy- Encounter-Smiles for You-Lady Fantasy (12:46)
-Axis - Sewers Down Inside (6:18 )
-Octopus - Son Of Sorrow (6:32)
-Psychic Ills - Diamond City Redux (4:20)
-Iron Butterfly - It Must Be Love (4:27)
-Os Mundi - Triple (5:10)
-Listening - You're Not There (4:09)
-Out Of Focus - Hey John (9:44)
-Chango - Walk On Hell (8:05)
-Saint Thomas Pepper Smelter - El Boogaloo De La Pimienta (3:10)
-VA Psychedelic Jewels Vol. 12 - Iron Butterfly - Iron Butterfly Theme (6:58 )
-Quatermass - Entropy (0:42)
-Snakegrinder - Freedonian Hate Dance (Jesus Was A Plumber) (7:19)
-P205 - Major God (9:50)
-Kingston Wall - Welcome to the Mirrorland (3:47)
-Purple Overdose - Orange journey (5:55)
-Jackal - In The Heavens (4:05)
-Fantasyy Factoryy - Traveller (4:43)
-Pancake - Just Miss Your Smile (3:31)
-Traffic Sound - Inca Snow (5:14)
-Ashra - Ice Train (7:46)
-Pell Mell - Alone (9:25)
-Arthur Brown's Kingdom Come - Superficial Roadblocks (6:58 )
-Electric Sandwich - I Want You (5:30)
-Bridget St John - Hello Again (Of Course) (4:11)
-Bokaj Retsiem - So Bad (6:04)
-Beggars Opera - Silver Peacock Intro (0:23)
-Ton Steine Scherben - Komm schlaf bei mir (4:01)
-Blindside Blues Band - Guilty (7:32)
-Twenty Sixty Six And Then - Spring (13:02)
-Porcupine Tree - Halo (4:39)
-Chambers Brothers, The - In The Midnight Hour (5:33)
-Eloy - Le Reveil Du Soleil-The Dawn (6:49)
-VA Nacht der laaangen Röcke 1-09 - Karmic Society - You Doo Right (17:11)
-Gandalf - Tears Of Ages (Live) (3:00)
-Captain Beyond - Armworth (1:49)
-Janus - Yesterday Has Turned To Shapeless Life (4:38 )
-Grobschnitt - Könige der Welt (9:28 )
-F.D.Project - The Return of O. (10:35)
Ha? Me likey!
A ovo si zapravo trebao da staviš pod "Harvestere, reaguj" :D
Izes ti to kada nema muzike Popol Vuh.
Iron Butterfly, Scorpions...daj.
Da, al zato ima Eloy i Hidria Spacefolk!
Btw, ono su najraniji mogući Scorpsi, koji su potpuno drugačiji bend od današnje predstave o njima... Ne znam dal si čuo te stari, nisu loše...
http://www.youtube.com/watch?v=1-7iBvKV5vw i related videos su pricless :)
Klaus Majne izgleda kao onaj "Zbogom, Kikindo" lik :D
BAUHAUS - Stigmata Martyr
Ovih dana isključivo Džukele i Gobline, pomalo KBO...
Siguran sam da nikog nije stvarno briga šta ja slušam ovih dana pa zato samo ostavljam link za svoj najnoviji blog post (http://cvecezla.mojblog.rs/p-slusam-ovih-dana-19-mart-2009/151876.html). Koga to interesuje, već će se nategnuti da klikne.
evo ja sam kliknuo da podržim mehu, iako sam siguran da su u pitanju neki opskurni avangardni elitistički neslušljivi drkadžijci.
Apsolutno.
Upravo slušam muziku iz filma Animal House. Igra Bosna, pa sviraju himnu :twisted:
Već drugi dan vrtim Marilyna Mansona i Portrait of an American Family.
Pre toga sam preslušao Stevena Hanningtona aka Stevu Šumadinca, zrno ludila pokupljeno sa http://exyupoprockmadness.blogspot.com/ :)
Pre toga sam slušao poslednja dva albuma Sparksa (http://www.allsparks.com/) (moj prvi kontakt sa Sparksima), i baš mi se dopao Hello young lovers.
Zabavne stvari:
Alcest (http://www.alcest-music.com/), francuski black metal gone shoegaze i album Souvenirs d'un autre monde.
Novi Mono (http://www.mono-jpn.com/), Hymn to the immortal wind
Quote from: "Meho Krljic"Apsolutno.
Kad smo kod takvih, ima li preporuka za Ring-Ring? Meni se doplao ono što si mi narezo, a što sam propustio prošli put :/
The Necks svakako. U procesu sam pravljenja kompilacije kojom ćemo najaviti i ovogodišnji festival, pa ću je ovih dana aploudovati na RS i podeliti sa zainteresovanima.
...kod mene ear-friendlier poslastice - PET SHOP BOYS - Yes i ROYKSOPP - Junior...
Quote from: "Meho Krljic"The Necks svakako. U procesu sam pravljenja kompilacije kojom ćemo najaviti i ovogodišnji festival, pa ću je ovih dana aploudovati na RS i podeliti sa zainteresovanima.
Moze, hvala. Imam vec 2 albuma, a ne bi mi smetao ni jedan dajdzest njihove diskografije, naprotiv...
Hm, dajdžest The Necks je problem pošto njima kompozicije traju između dvadeset i osamdeset minuta.... Imam sve albume, ali radije bih ti sve to aploudovo negde nego da se mučim oko dajdžestiranja.
Hahaha, pa jeste, u pravu si sto se tice duzine i broja pjesama po albumu...
Kontao sam na jednu kompilaciju po tvom izboru, ali bilo sta da postavis dobro ce doci (ja imam "Drive By" i "The Boys").
Ljudi, chekirajte ovaj bend kada vam vec Meho na tacni nudi, nece vam biti zao.
http://www.allmusic.com/cg/amg.dll?p=amg&sql=11:axfpxqegldke
***
Zahvaljujuci Mehinom trudu, zalaganju i dobroj volji, svi oni koji su zainteresovani da cuju The Necks - a ovaj bend je vrijedan bar toga (biliv mi, u protivnom napravicete veliku gresku!), mogu to sada uraditi daunlodom nekih od albuma sa obimne donje liste njihovih auplouda:
http://rapidshare.com/files/212832228/2004._Mosquito__See_Through_.part1.rar.html
http://rapidshare.com/files/212824339/2003._Photosynthetic___Live_In_Moscow_2002_.rar.html
http://rapidshare.com/files/212823161/2003._Drive_By_.rar.html
http://rapidshare.com/files/212816983/2002._Athenaeum__Homebush__Quay___Raab___Live_In_Australia_And_Europe_.part3.rar.html
http://rapidshare.com/files/212811285/2002._Athenaeum__Homebush__Quay___Raab___Live_In_Australia_And_Europe_.part2.rar.html
http://rapidshare.com/files/212803219/2002._Athenaeum__Homebush__Quay___Raab___Live_In_Australia_And_Europe_.part1.rar.html
http://rapidshare.com/files/212796231/2001._Aether_.rar.html
http://rapidshare.com/files/212789723/1999._Hanging_Gardens_.rar.html
http://rapidshare.com/files/212773940/1998._The_Boys___Soundtrack_.rar.html
http://rapidshare.com/files/212766592/2004._Mosquito__See_Through_.part3.rar.html
http://rapidshare.com/files/212765892/1996._Silent_Night_.rar.html
http://rapidshare.com/files/212736303/1994._Aquatic_.rar.html
http://rapidshare.com/files/212734945/1990._Next_.rar.html
http://rapidshare.com/files/212713176/1989._Sex_.rar.html
http://rapidshare.com/files/212713177/1998._Piano_Bass_Drums___Live_In_Australia_.rar.html
http://rapidshare.com/files/212833613/2004._Mosquito__See_Through_.part2.rar.html
Uz javnu zahvalu Mehi na ovom benovalentnom chinu...
Naravno, da ne bude zabune, pošto sam ja ipak neki javni promoter Ring Ring festivala, ako skinete neki od ovih albuma, morate posle da ga kupite na koncertu!!! :lol:
po svemu sudeći, ono što NEĆU da slušam ovih dana, niti u bliskoj budućnosti, jeste LAST.FM RADIO:
Your free trial to Last.fm Radio has ended. Subscribe to continue listening to non-stop, personalised radio.
Subscribe to Last.fm
Non-stop, personalised radio
Only €3.00 per month.
FUCK YOU, SAYS I!
Opa. Nisam ni znao da se bave i ekstoršnom na Last.fm-u. Svinje. Ustaše. Neljudi.
Syntax - Meccano Mind (2004)
http://rapidshare.com/files/26717096/Syntax_-_Meccano_Mind__2004_.rar
nadam se da je dobro kodirano ako nije editujem
Dobro je, dobro je. Nije to neka mudrost ako čak i ja umem da ga uradim.
Eh, da, 'Syntax' su na neki nacin ex 'Fluke', neke njihove kompozicije su koriscene u raznim igrama i serijama.
Podsećam se nekih stvari. Doyleove muzike za Henryja V, recimo. Ne znam kako neko može da sluša razne Gregson-Williamse, Williamse, Gregsone (?) i slične posle OVOGA.
Otkrih nešto po imenu The Kilimanjaro Darkjazz Ensemble (http://www.myspace.com/tkde)
The Kilimanjaro Darkjazz Ensemble is a mutant mix of what has inspired us musically, and especially visually.
TKDE started off as an audiovisual project back in 2000, influenced by old silent movie directors such as Murnau and Lang, but also the animations of Jan Svankmeijer or the films of the Quay Brothers.
Jason Köhnen and Gideon Kiers, started creating soundtracks to old silent movies (Nosferatu, Metropolis) and progressively composed new music inspired by these images which eventually became TKDE.
Trombonist Hilary Jeffery (originally from the UK, residing in Amsterdam) joined in 2004 and introduced Swiss born Nina Hitz ...
The debut album 'The Kilimanjaro Darkjazz Ensemble' was recorded with this line up, and was released on UK electronica label Planet Mu early 2006.
TKDE expanded to six when Eelco Bosman and French vocalist Charlotte Cegarra joined the ensemble in 2007. In 2009 Chrome Hoof's Sarah Anderson added the ensemble as violinist.
Mutations EP @ http://sharebee.com/aaf627bf
Zanimljivo je da je mene pre nekoliko godina jedan Kenijac ubeđivao da je KDJE afrički bend... A baš i nije. Ali su soldini.
U poslednje vreme često slušam neke MADE TO MEASURE albume a pogotovu HECTORA ZAZOUA ( umro u januaru ove godine. R.I.P.)
MADE TO MEASURE VOL.20 HECTOR ZAZOU "Geologies"
MADE TO MEASURE VOL.5 HECTOR ZAZOU "Geographies"
MADE TO MEASURE VOL.2 HECTOR ZAZOU "Reivax Au Bongo"
MADE TO MEASURE VOL.1 MINIMAL COMPACT BENJAMIN LEW AKSAK MABOUL TUXEDOMOON
+ moji najnajomiljeniji :
HECTOR ZAZOU "Chansons Des Mers Froides"( predivni glasovi LENE WILLEMARK, TOKIKO KATO, LJOUDMILE KHANDI, JANE SIBERRY...)
HECTOR ZAZOU & HAROLD BUDD "Gliph" :!:
Ovih dana sam izgleda nešto sentimentalno raspoložena. Verovatno je to razlog što provociram uspomene( kako bi to rekla jedna meni draga osoba :lol:) slušajući muziku sa CRAMMED etikete:
MADE TO MEASURE VOL.6 MIKEL ROUSE BROKEN CONSORT "A Walk In The Woods" :!: sjajan sjajan album. Preporučujem, ako ga do sad niste slušali.
MADE TO MEASURE VOL.19 BENJAMIN LEW & SAMMY BIRNBACH "When God Was Famous" Sa ovog albuma bih danima, bez prestanka, mogla da slušam stvari kao što su "Pourquoi Que Je Vie" ili "Response" ili "Ravenna"...ili sve :lol:
+PASCAL COMELADE (mnoooogo dobro, imam sve njegove albume)
"Swing Slang Song" ( 1999. with PJ HARVEY) :D
"Detail Monocrome" (1984)
Ova dva vrtim već nekoliko dana, glas PJ me uvek ratuži i oduševi i poremeti i ....
Quote from: vilja on 22-08-2009, 02:41:36
MADE TO MEASURE VOL.6 MIKEL ROUSE BROKEN CONSORT "A Walk In The Woods"
Fragment ovoga sam tamo negde '92-'93 slučajno sa radija snimio na poslednjih petnaestak minuta neke kasete ("Muzika po meri" se zvao ciklus, posle sam shvatio da je to bila MTM serija) i to mi je bilo dosta da mi odmah postane jedna od najomiljenije muzike. I sad volim da to poslušam, stvarno je genijalno. Skoro sam naleteo na nešto što se zove "A Broken Consort" pa sam ga skinuo, mislivši da je Mikel Rouse - ipak nije bio, ali je svejedno ispalo da je i to strava dobra muzika.
The Essence
the essence - how you make me hate (http://www.youtube.com/watch?v=sO1lG9W6l9s#normal)
Eh da, Nothing Lasts forever je odličan album. Hehe...šašavi holanđani koji se lože na THE CURE... :)
..juče se i zvanično pojavio novi album Hope Sandoval i družbe...odlično su se pokazali...
http://popboks.com/tekst.php?ID=7616 (http://popboks.com/tekst.php?ID=7616)
http://www.youtube.com/watch?v=CC1akiqx614&feature=related
CRIME & THE CITY SOLUTION Moments :D
http://www.youtube.com/watch?v=w0vT1W6bfzM&feature=related
CRIME & THE CITY SOLUTION The Dolphins & The Sharks :!:
http://www.youtube.com/watch?v=-j9xtEFoydI&feature=related
EINSTÜRZENDE NEUBAUTEN Haus Der Luge
+THIS IMMORTAL SOULS
DIE HAUT
THE BIRTHDAY PARTY
EDITORS - In This Light and On This Evening (2009)
...redefinicija pametnog chill out-a - Bonobo - Black Sands...
Novi Slash - ok
Novi Ratt - nije za mene
Novi Patton - ok ali nije za mene
Novo nešto:
keckec & acid folk orchestra 6 momaka SPOT (http://www.youtube.com/watch?v=gWdBNnJ3Wg8#)
ovi su neki kao onomatopeja wannabe :)
mmm, onomatopeja :)
ONOMATOPEJA IDEJA - AUTODIDAKTA (http://www.youtube.com/watch?v=IzMlivZnNhQ#)
Svaki put se iskidam od smeha kolko ovaj lik liči na Smrkju :)
najjace. ima da namolim rodjaka sa radija da urade jedan OI specijal.
elem.
ocjete hc?
http://www.youtube.com/watch?v=eb6FZE_RbYo&feature=related
Elvir Laković Laka - Brko [ Official Video / Spot ] (http://www.youtube.com/watch?v=W1kt9h4-HL8#)
AAAA!
Kid 606 je uspeo da me izuzetno prijatno iznenadi i izvuče iz blazirane poze svojim najnovijim albumom na koga mi je Miloš skrenuo pažnju.
Songs About fucking Steve Albini (http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7989)
Therapy?
Quote from: zakk on 08-04-2010, 13:37:39
Elvir Laković Laka - Brko [ Official Video / Spot ] (http://www.youtube.com/watch?v=W1kt9h4-HL8#)
AAAA!
Obozavam Laku!!!!
sladak spotic ,pesmica nako,sve jedno jedva cekam ,,Stvorenje,,
Laka - Punomoc (http://www.youtube.com/watch?v=XAqW5tdHAuI#)
savrsen spot-pesma
LUSTMORD, LUSTMORD...pa još malo LUSTMORD... :lol:
+APOPTOSE :D
MEGAPTERA :!:
LETUM 8-)
MORTHOUND xuzi
u, al si mu ga dala po tegobi...
ovijeh dana:
zone - sword of the sun
kerber - ratne igre
ianva - italia: ultimo atto
tickmayer formatio - wilhelm dances mcmxcii
v.a. - cambodian rocks vol. 1
mene nešto uvatila nostalgija, pa repriziram 1 od svojih omiljenih, i inače, albuma - FORMA TADRE: NAVIGATOR.
A Place to Bury Strangers - preslušavam celu diskografiju.
Preslušavam Hot Leg (album Red Light Fever), naslednika The Darknessa. Nije loše...
vrtim ovaj album...
Stan Getz & Charlie Byrd-Jazz Samba (1963)
Jazz Samba was the first major bossa-nova album on the American jazz scene, and is often called the best-selling jazz album of all time. It was the real start of the bossa-nova excitement in America, which peaked in the mid-1960s. Though Stan Getz was the featured star of the album, it was very strongly inspired and designed by the guitarist Charlie Byrd. They were joined by two bassists (Keter Betts and Charlie's brother Gene (Joe) Byrd), and two drummers (Buddy Deppenschmidt and Bill Reichenbach) for the recording at All Souls Church, Unitarian in Washington, DC on 13 February 1962, and it was released on 20 April 1962 as Verve LP V6-8432. Although it is often described as music by Brazilian composer Antonio Carlos Jobim, only two of the seven tracks on the album are Jobim compositions ("Desafinado" and "One Note Samba (Samba de Uma Nota So)"), the rest being by other Brazilian composers and by Charlie Byrd. Getz won the Grammy for Best Jazz Performance of 1963 for the track "Desafinado", and went on to make many other bossa-nova recordings, most notably with Joao Gilberto and Astrud Gilberto, and most famously The Girl From Ipanema.
http://rapidshare.com/files/312042354/Stan_Getz___Charlie_Byrd-Jazz_Samba_1963_.rar
večeras se trujem folk metalom...
francuski:
Hantaoma - Malombra (http://www.youtube.com/watch?v=lsiCs_MbJMM#)
američki:
Devil in the kitchen - Heather's Concussion (http://www.youtube.com/watch?v=-kIDxZwZFQ0#)
mađarski:
Dalriada: Hazatérés (http://www.youtube.com/watch?v=4fgqWtQGgSA#)
španjolski:
Las Mil Y Una Noches - Lándevir (http://www.youtube.com/watch?v=ni4GsHxevdg#)
ukrajinski:
Litvintroll - Пан Манэлiг (http://www.youtube.com/watch?v=vcNesebDwOs#)
Sluša se Bouvi, izvanredan i ingeniozan, nevidjeno harizmatičan, još vise seksi.
Secam se kad sam otkrila film The man who fell to earth(koji takodje ima do jaja saundtrek) pre par godina, a ubrzo potom i čula pesmu Space oddity, zavjek i navjek zaljubila se u muziku koju pravi ovaj čovek.
Recimo, liriks je vrhunski u:
David Bowie My Death (http://www.youtube.com/watch?v=EDwi0eUfvII#)
Svaki redak.
@red sonja
u ovom konkretnom slucaju je zak brel, odnosno scott walker ili vec ko god da je prepevao je ovo na engleski:
Jacques Brel - La mort (http://www.youtube.com/watch?v=oxgpvpPZLAU#)
Scott Walker - My Death (http://www.youtube.com/watch?v=OfvFa8KexRw#)
Nisam te razumela, kažeš nije Dejvidova pesma u originalu?
Pa u stvari, sad kad mu guglam diskografiju sedamdesetih stvarno je nema ni na jednom od albuma.
Mada mi toliko liči na njega.
noup, nije. ni pesma, ni tekst.
Pisem bas recenziju Diskretnih heroja i moram da priznam da ovaj album nece skoro van mog plejera.... Hip hop ne slusam nikako, ali ovo je odlican album!
Kako je je**no dobro kada mozes da se pocastis albumom koji je izasao pre skoro 40 godina i da ga cujes po prvi put ... xcheers
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.thrasherswheat.org%2Fgifs%2Ftime-fades-away-cover.jpg&hash=8c1af73c3e548d08d3d5b70074adfc74bab41e2b)
Jedan od najboljih "izgubljenih" rock and roll albuma EVER! Veliki sam fan Nila Janga, ali sam eto tek pre par dana dosao do ovog izdanja... :|
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fespionage-blog.com%2F2%2Fwp-content%2Fuploads%2F2009%2F05%2Fthe-xx.jpg&hash=faf4fd68527f00c5091f764dc5f22722a9dcd0e8)
The XX - Infinity (http://www.youtube.com/watch?v=FJeOxQuPiwg#)
The xx - VCR (http://www.youtube.com/watch?v=gI2eO_mNM88#ws)
The xx - Crystalised (http://www.youtube.com/watch?v=Pib8eYDSFEI#ws)
Northern Portrait
http://www.youtube.com/watch?v=MGZchLvem3Q
http://www.myspace.com/northernportrait (http://www.myspace.com/northernportrait)
THE SMITHS za 21. vek!
Trek With Quintronic
Musique Perdue: Trek w/ Quintronic "Take it off" (http://www.youtube.com/watch?v=5GvQ27zlnSY#)
Cuo sam ih danas na nekoj post-punk kompilaciji i naravno posto su mi se dopali krenuo sam da izguglam sta ima on informacija na netu o njima. Kad ono ispade da sam vec jednom isto tako naisao na ovaj bend, i da sam trazio informacije na netu o njima... Ono Mozila mi prikazuje da sam vec jednom (ili vise puta) nekada ko zna kada bio overio sve linkove na Discogs, You Tube, My Space, itd. A ja se uopste ne secam da sam to ikada slusao, trazio, gledao ... Scary!
The Woggles (from KNIGHTS OF FUZZ) (http://www.youtube.com/watch?v=izUc8TdC6gQ#ws)
Meni su "the Woggles" opasno legli.
The Woggles "Its Not About What I Want (Its What You Got)" (http://www.youtube.com/watch?v=3TxVZl_zbuk#)
Orchestral Manoeuvres in the Dark
History of Modern (Blue Noise, 2010)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg98.imageshack.us%2Fimg98%2F78%2Fomdc.jpg&hash=cd4a9510d3d5d5b63a7f10a24195ff73c2f25f98)
Posle 14 godina, vratili su se pioniri britanskog elektro-popa OMD, i to u punom sastavu - Andy McCluskey, Paul Humphreys i "druga dvojica". Po starom lošem običaju, novi album History of Modern krenuo je da ređa loše i osrednje kritike, pokazujući neobjektivnost, nenaklonjenost i površnost u preslušavanju, pojedinih kritičara, uz po neki izuzetak (magazin Q). Dolazimo do paradoksa da izvođači koji danas dominiraju top listama dobijaju bolje ocene za lošiju muziku, a da se OMD seciraju po najvišim kriterijumima, prestrogo.
Album History of Modern otvara efektna New Babies - New Toys, koja slušaoca/ljubitelja navodi na razmišljanje - kako bi zvučalo da su ceo album uradili u tom, nešto žešćem, fazonu? Kako nisu, umesto toga ponudili su nam raznovrstan album, čije pesme podsećaju na razne OMD faze, uz nešto malo novina i neočekivanosti. Uvodna pesma demonstrira i dobru, savremenu produkciju i zvuk, koji karakterišu ceo album.
Naredne tri pesme - If You Want It & History of Modern Part I&II, na tragu su poslednjih albuma OMD - trilogije iz 90-ih, perioda u kome je Andy McCluskey samostalno zastupao OMD ime, krećući se teritorijom sofisticiranog komercijalnog zvuka. Numera If You Want It, možda nije najsrećnije rešenje za prvi singl, jer iako radiofonična, pomalo podseća na Walking on the Milky Way sa Universal-a (1996), ali je u poređenju sa njom bledunjavija. Druge dve, naslovne, su OK, mada ne dosežu bolje numere sa potcenjenog Sugar Tax-a (1991).
U pomenute "novine", pored New Babies - New Toys, možemo uračunati i vrlo dobru Sometimes, na kojoj peva i pevačica Jennifer John, gde OMD zvuče drugačije - zbog vokala, ali i prizvuka alternativnog dance-pop zvuka.
RFWK, posveta Kraftwerku, tipičan je emotivni OMD komad. New Holy Ground, sa svojim koračanjem u funkciji ritma, podseća na sposobnost benda za eksperiment i inovativnost, koje su neretko demonstrirali. Slično se može reći i za poslednje 3 numere Green/Bondage of Fate/The Right Side, odličnu završnicu albuma (izgleda da su neki recezenti odustali od pažljivog slušanja, dotle), koja nam vraća OMD iz 80-ih, manje komercijalne, inovativnije i uticajnije nego kasnije (i omiljenije kod kritike), gde se posebno ističe osmominutna The Right Side.
Ali, pre poslednje 3 su i pretposlednje 3 numere: The Future, The Past, and Forever je brža, komercijalnija stvar, koja nekima nije legla, kao previše muzički i tekstualno banalna; ja uvek pozdravljam hitične pesme, a ova funkcioniše i u kontekstu albuma. Sister Mary Says je još jedna dobra, poletna stvar. Poslednja numera (ne na albumu, u analizi) spada u pomenutu "neočekivanost" - Pulse je provokativna sexy pesmica kakvu možemo očekivati od današnjih pop i RnB zvezda, a činjenicu da je izvode OMD, na OMD način, shvatam kao uspešan bizaran humor, koji samo doprinosi raznovrsnosti (nekima se to, treba li reći, nije svidelo) - nema razloga da nešto što je dobro za Britney, ne bude i za OMD (podsetimo se da je Andy McCluskey radio sa Atomic Kitten u poslednjoj deceniji).
Ni jedan OMD fan, koji se prepusti slušanju albumu neće biti razočaran, naprotiv, najverovatnije prijatno iznenađen ubedljivim povratkom. Nadam se zapaženijem od vrlo dobrog ABC albuma Traffic iz 2008. Kvalitetno, raznovrsno, uz poneke slabije momente, ali nikako slabe, samo manje-više dobre. Da li će privući nove slušaoce? Veliki mediji danas nisu naklonjeni inteligentnom popu, pa verovatno ne više od bilo kog od njihovih starijih albuma, koji klinci mogu pronaći na netu.
***1/2
Calexico - The News About William (Acoustic) (http://www.youtube.com/watch?v=Qfz2L4OPfGQ#ws)
The Chameleons UK
Jedan od najboljih rock bendova EVER!
Eh Sivka ----------Calexico.................YESSSSSSSSSSSSSSSS!
http://www.youtube.com/watch?v=32udqal_lyQ&feature=player_embedded
:|
The Denver Gentlemen - Blue Parrot (http://www.youtube.com/watch?v=I55VRcb2ul4#)
Uuuuuuuuuuuuuuu OdličnO! :)
Slim Cessna's Auto Club - Pine Box (http://www.youtube.com/watch?v=GCmZErK2lC0#)
dobra zajebancija,kači dalje!
Slim Cessna's Auto Club - Limon (http://www.youtube.com/watch?v=ogQjfJwabqA#)
Margita Je Mrtva - Serbische Elektroniq (http://www.youtube.com/watch?v=lVN9fkgj9bo#)
Slim Cessna's Auto Club Hold On (http://www.youtube.com/watch?v=AQP2ChNur-A#)
I malo
FABRIKA - LUDOLF NEUM I NJEGOV PARANORMALNI DŽUBOKS (2002) (http://www.youtube.com/watch?v=wSG3rzbZrA4#)
napunjeno vrijeme (http://www.youtube.com/watch?v=TYLk1OFlDe0#)
http://www.youtube.com/watch?v=sEPouBnFFgA&feature=player_embedded#at=64 (http://www.youtube.com/watch?v=sEPouBnFFgA&feature=player_embedded#at=64)
Kate Nash - Pumpkin Soup (http://www.youtube.com/watch?v=LCr81kVTdqE#ws)
The Dandy Warhols - We Used To Be Friends (http://www.youtube.com/watch?v=YrnA8LgA3co#noexternalembed)
Slim Cessna's Auto Club - Cranston (http://www.youtube.com/watch?v=_hTZ_2DJXtQ#)
Jack Oblivian - Chills and Fever (http://www.youtube.com/watch?v=rgJyjchT4Dc#)
E lepo si se setio :)
Odličan Џек!
Kings of Leon - Come around sundown
JET - She's a Genius OFFICIAL MUSIC VIDEO (http://www.youtube.com/watch?v=IVA799gKNzo#)
I ovo mi je ok skroz!
Ah, melodičnost južnjačkog folk-gota... hvala ti Džejn Džensen.
The Scarlet Furies-Safe in Arms (http://www.youtube.com/watch?v=L7iULhG-3Ms#ws)
The Del Lords - Judas Kiss Live 1990 (http://www.youtube.com/watch?v=VW9nzl53ezo#ws)
The Del Fuegos - I Still Want You (http://www.youtube.com/watch?v=Vw2s6fw8ATY#)
Jedan od zanimljivijih novih bendova. Totalno retro zvuk.
Pistolero's trip (Wooden Shjips - Lucy's Ride) (http://www.youtube.com/watch?v=79OEndFaOUI#)
wooden shjips - motorbike (http://www.youtube.com/watch?v=J51nLudoM6A#)
Lucy is NICE :)
Horowitz Plays Scriabin Etude Op. 8 No. 12 (http://www.youtube.com/watch?v=pPTe1xMB9Uk#)
Deftones - Change [ HQ | Lyrics ] (http://www.youtube.com/watch?v=GdxgwzHUyOM#)
Black Uhuru - Utterance (http://www.youtube.com/watch?v=3C5WSFx2JaU#)
Beastie boys-Paul's Boutique
NTM-jappuie sur la gachette
Opus III - Mind Fruit
Ana never-s/t
Dinosaur jr-Bug
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.dominorecordco.com%2Fimages%2Fartists%2Fanna_calvi%2F300_300%2Fannacalvi_annacalvi_web.jpg&hash=34d31f6158ad55d3a3c3ff9af36891a3fddbed46)
Anna Calvi - Anna Calvi
http://www.fileserve.com/file/3ZMnUru/ANNA_CALVI_-_ANNA_CALVI.rar
Da vidimo kakva je Anna, hvali je britanska štampa onoliko...
...Brian Eno je zvezde kuje... ima tu dosta od Badalamentija iz Twin Peaks dana... prija uhu...
Da, evo slušam je, zaista, ima Badalamentija, a ima, vere mi i PJ Harvey odjeka, koji se valjda morao naći tu zahvaljujući Robu Ellisu. Ja nisam neki preteran ljubitelj ovog stila, ali slutim da oni koji jesu kod Anne mogu da nađu baš mnogo razloga za radost. Teatralna je, ali ima s čim da potkrepi tu teatralnost.
Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 24-02-2011, 13:40:37
...Brian Eno je zvezde kuje... ima tu dosta od Badalamentija iz Twin Peaks dana... prija uhu...
Ako je tako, onda ću morati da ovo preslušam.
skidam album poslusah first we kiss mene eto podseti na moriseja pa i na dzef baklija
Hmm...ako sam dobro razumela: Anna Calvi liči na Badalamentija i PJ Harvi i Morisija i...Džefa Baklija...? :? Ne, ne verujem da će to meni da se svidi... :(
Inače, ovih dana obnavljam gradivo, slušam C.O. Caspar, albume:
-Reports From This Lunatic Asylum
-Pass The Time
-Chants Of Change
-Thus Long Lights Light
-From The Secrecy
-Helix Of Exist
Ovaj matorac pravi opasno dobru muziku... :lol:
C.O. Caspar: Coc Ass (http://www.youtube.com/watch?v=BDHp0NfeQpc#)
Quote from: Gudeja on 24-02-2011, 19:51:07
Hmm...ako sam dobro razumela: Anna Calvi liči na Badalamentija i PJ Harvi i Morisija i...Džefa Baklija...? :? Ne, ne verujem da će to meni da se svidi... :(
Inače, ovih dana obnavljam gradivo, slušam C.O. Caspar, albume:
Taj je čuven i relevantan. I Allmusic se baš raspisao o njemu. Za razliku od gorepomenutih amatera.
Cinizam je lepa zabava ali ne treba preterivati.
COC je sjajan i zaslužuje ekspoužr.
Aaaa...Alex je bio ciničan... :lol: Nije mi bilo zanimljivo pa se nisam previše udubljivala. :lol: :lol: :lol:
Inače, da sad ne ispadne kako sam potcenjivala Badalamentija, PJ i Morisija, jer nisam. 80-ih i 90-ih sam i to slušala, bilo mi novo, zanimljivo, uzbudljivo. Tad sam bila mala...Ehh, otad je dosta vremena prošlo, danas slušam neke drugačije stvari i normalno je (barem meni) da me nešto što na njih liči više ne oduševljava... Nisam, recimo, od onih koji su se zaglavili negde u 80-im slušajući disko hitove i takve stvari...Radoznala sam, volim svašta nešto novo da čujem...eto. :lol:
Dobro, ja moram sad malo da zaštitim Aleksa, ipak smo ispisnici, on je hteo da bude duhovit na kotroverzan način i malo začne raspravu o ukusima i svetonazorima u muzici. Nije ništa loše mislio, pristojan je to čovek.
Oh, ok...ako tako kažeš, verujem ti na reč...ipak si ti ovde tata... :)
To je, siguran sam, novost za sve ostale, koliko i za mene.
Seljačka Buna okačila demo od pet pesama na net:
http://www.mediafire.com/?4dwi61lva8zzhe7
Ako verujete zakku i meni, obavezno štivo. -_-
Quote from: Meho Krljic on 26-02-2011, 00:31:19
To je, siguran sam, novost za sve ostale, koliko i za mene.
Nadam se da nije sporno šta sam pod onim 'tata' mislila: neko kome se veruje, ko je upućen i mnogo zna, jednom rečju autoritet. Sad, može biti da je to za tebe novost...ali ne i za ostatak foruma. Čak i novi ovde to ubrzo shvate, između ostalog i iz komentara starih forumaša: Scalopa, Libeat, Bobana...Eto, Mušet te čak i u priči pominje...nije to bez razloga... :lol: Ma, to ovde svi znaju, ali niko nije bio toliko netaktičan (kao ja), pa da ti neuvijeno kaže. :lol: :lol: :lol:
E, nemoj sad da se ljutiš na mene...nisam mislila ništa loše...
Ma ne ljutim se, nego nemojmo preterivati. Meni se veruje samo na ime impresivnih brkova, sigurno ne na ime znanja.
Ko nema u glavi ima u fejšl heru. :lol:
Ja ulažem u svoje jake strane.
Quote from: Gudeja on 26-02-2011, 23:23:02
Nadam se da nije sporno šta sam pod onim 'tata' mislila: neko kome se veruje, ko je upućen i mnogo zna, jednom rečju autoritet.
Sad to kažeš, 24 sata posle originalne izjave, koji su bili pakleni za Mehu (Meha, Mehoa?) jer je morao da se kući pravda i objašnjava kome je on to tata. Tj. nije.
Pa to. Morao sam da se prebrojavam opasno.
Heh, koji je piroman ovaj Alex... :lol:
Meho, ako si se stvarno štrecao jer sam te nazvala tatom, mora da si bio nevaljao... ;)
Šalu na stranu, verujem da je i tvojima kod kuće sasvim jasno kakva vrsta tate možeš da budeš na Sagiti...tako da se povodom Alexovog komentara izjašnjavam: not guilty. :)
Quote from: Meho Krljic on 27-02-2011, 00:00:30
Meni se veruje samo na ime impresivnih brkova, sigurno ne na ime znanja.
Možda si ti u pravu, ali se ja s tim ne slažem... :)
Brkovi su moj jedini detalj vredan poštovanja, pa možda i zavisti.
Ma, nisam se štrecao for real, ali nemojmo preterivati, kako rekoh, moje mišljenje je uglavnom bezvredno, pa ga tako i treba tretirati.
†‡† - GHETTO ASS WITCH (RITUALZ) (http://www.youtube.com/watch?v=y96ZT9CRcFc#)
Ovih dana slušam Džejmsa Hila (James Hill), kanadskog umetnika koji svoju muziku stvara isključivo na majušnoj gitari poznatijoj kao ukulele (http://en.wikipedia.org/wiki/Ukulele).
Zvanična internet prezentacija (http://www.ukulelejames.com/)
Par izvedbi:
Billie Jean (http://www.youtube.com/watch?v=u778gSi94N4#ws)
James Hill - One Note Samba (http://www.youtube.com/watch?v=FO7spLjad3k#)
Bulgarian Raphsody (http://www.youtube.com/watch?v=EWBhn1sWtuE#ws)
Nije muzika ali je trecu nedelju u mom plejeru ...
Rodney Dangerfield No Respect Part 1 (http://www.youtube.com/watch?v=ipIEhFV-ajA#)
@Usul ,nije ni cudo da ga slusaas danima ,sjajan je sjajan!!! KRADEM :lol:
The Freckle Song - The Pearl Trio [Larry Vincent] (http://www.youtube.com/watch?v=pNcjs30BZTs#)
:!:
Otkrih (sa velikim zakašnjenjem) postojanje grupe Digital Samsara
Malo muzike za slušanje
http://www.soundcloud.com/digital-samsara (http://www.soundcloud.com/digital-samsara)
Pa da, bilo je samo pitanje vremena kada ce ovo postati tema za pesmu:
Hladno Pivo - 07 Kirbaj i kotlovina (http://www.youtube.com/watch?v=k_9QExaVEpM#)
QuoteNačelnik općine, odriješio kesu za veliku feštu u malom mjestu,
kraj zvonika, velika bina večeras Hladno pivo, sutra Severina.
Uuuuuuu Severina, uuuuuuu kotlovina.
Skockane majke psuju pijane tate, klinci u oblaku od šećerne vate,
i sve me te slike začas vrate,
do prištavog čudaka kategorije pero-laka,
što u zagrljaju rodnog kraja, nikad nije im'o zraka.
Kirbaj i kotlovina, dobro došla pripizdina....
Licno sam ovog leta (kao i nekoliko prethodnih) bio na gomili ovakvih festi i nije da su toliko lose! Jeste da na ovakvim festama bude svakakvog sveta ali toceno hladno pivo i vruce ljute pljeskavice u hladu parka u centru sela, dok se ocekuje izlazak na binu Ateista, Partibrejkersa ili Kelta uvek podrazumeva dobar provod! Pa makar se nasli u Tomasevcu, Starcevu ili Crepaji ... :-)
Inace Svijet glamura sam dismissovao prilikom prvog slusanja i znam da niko od mojih drugara nije sacuvao folder nakon preslusavanja, ali danas mi je album ponovo stigao u plejer i moram priznati da se radi o solidnom izdanju. Bice da su me onomad razocarale prve dve pesme ... Check it out!
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi51.tinypic.com%2Fkceana.jpg&hash=116e8fc950cb11cdb255d8a6ff3c766868f1543d)
http://soundcloud.com/cyberopticsdub/cyberoptics-megatron-vomit-4 (http://soundcloud.com/cyberopticsdub/cyberoptics-megatron-vomit-4)
jako dobar mix
Download - http://www.mediafire.com/?h4iqj5ijcsrf93a (http://www.mediafire.com/?h4iqj5ijcsrf93a)
odlican nastup Battles na Route du Rock festivalu
http://liveweb.arte.tv/fr/video/Battles_Route_du_Rock/ (http://liveweb.arte.tv/fr/video/Battles_Route_du_Rock/)
http://vulpvibe.bandcamp.com/album/the-quick-brown-fox (http://vulpvibe.bandcamp.com/album/the-quick-brown-fox)
Godinama su mi antipaticni The Horrors i ja im tek danas po prvi put dajem sansu ...
PS
Posle nekoliko pesama imam osecaj da ce Horrors od mene dobiti tretman koji su onomad dobili The Libertines. Bend Pita Doertija me je prilicno nervirao dok je bio na vrhuncu popularnosti, da bi mi pre par godina odjedno veoma prirastao srcu ... I sada imam slican osecaj - odlicni su The Horrors!
AUT - EKATARINA VELIKA (1986) (http://www.youtube.com/watch?v=CxQ6UgRvfJQ#)
Neverovatan album! Susta perfekcija!
LI1986VE
Odličan francuski alternativni rock (coldwave, gothic, shoegaze ... recimo) ASYLUM PARTY.
http://www.discogs.com/artist/Asylum+Party (http://www.discogs.com/artist/Asylum+Party)
Imaju samo dva albuma, pesme im pomalo liče na The Cure (naročito bas gitara), JAMC (produkcijski), The Mission (kod onih više gothic pesama), i tako te kasne osamdesete ... Znači sve to što volim u rocku je pomalo zastupljeno. Inače pevaju na engleskom, ali imaju pesme i na francuskom.
PS
Inače ovo je još jedan od bendova koje ne bih ni otkrio ni imao da nije internet piraterije i cool blogova ... xjap
http://systemsofromance.blogspot.com/2007/11/asylum-party-mre.html (http://systemsofromance.blogspot.com/2007/11/asylum-party-mre.html)
Pa mogu ja i sam da se baškarim na ovom topiku ... Inače nastavljam sa gustiranjem francuskog touching pop-a. Ovih dana otkidam na Little Nemo:
Little Nemo - L'Heure D'Hiver (http://www.youtube.com/watch?v=GqVufchYTOo#)
http://www.discogs.com/artist/Little+Nemo (http://www.discogs.com/artist/Little+Nemo)
xanix
TEMPEST
Bob Dylan
Meni jedan od albuma godine, fenomenalna muzika i čini se sasvim nov glas Boba Dylana!
https://www.youtube.com/watch?v=PqL5vSFFwxw (https://www.youtube.com/watch?v=PqL5vSFFwxw)
Kayo Dot - Stained Glass EP
Legendarni Toby Driver, violinistkinja Mia Matsumiya & co. Avangardni rok sa elementima akademske muzuke u komponovanju. Driverov prethodni bend se zvao Maudlin of the Well i bio je više metal.
Folk, folk, folk i folk - doduše, ponekad u hibridnim i mutiranim oblicima: Iron & Wine, Lester the Fierce, Melentini (mračno i minimalistično), Chico Unicornio... ovaj poslednji je iz Perua i dosta koristi čarango, lokalni žičani instrument nalik na ukulele. Ako je njegova muzika najbolja za obećavajuće jutro, Iron & Wine je za umorno popodne, Lester za strastveno veče i Melentini za gluvo doba noći.
Da pomenem i ovo usput: gorepomenuta grčka pevačica Melentini, nekrunisana kraljica dark folka, na svojoj Fejsbuk stranici je ukazala na turski bend Light in Babylon kao na jedan od najboljih uličnih bendova koje je ikad čula. Mada oni imaju par snimljenih (studijskih?) albuma, zaista zvuče fantastično uzivo (anplagd, ako već tako hoćete):
https://www.youtube.com/watch?v=aKJvbTEnp0I
(https://www.youtube.com/watch?v=aKJvbTEnp0I)
Munn, jedan od najboljih bendova iz dalekog nam Ekvadora. Elektroakustika, trip-hop, dauntempo... muzički ništa novo, ali prijatni su za čuti, i nekako mi se čini da se španski jezik savršeno uklapa u te žanrove. Verovatno će obradovati sve fanove Portishead-a. Njihov debitanski (i do sada jedini) EP, Espirales, može se skinuti besplatno odavde (http://munn.bandcamp.com/)!
Uživo:
https://www.youtube.com/watch?v=ZmqpF2qRyWA (https://www.youtube.com/watch?v=ZmqpF2qRyWA)
Danas je bilo vreme za mrak! xgrim Izdvojio bih:
- Linea Aspera, najbolji novi minimal synth/coldwave bend, nažalost ne više aktivan (mada njegova dva člana jesu, u drugim projektima):
Linea Aspera - Malarone (http://www.youtube.com/watch?v=E1JplpqHkPw#ws)
- Sequence Theory Project, jedna sjajna grčka dark hop/trip hop grupa iz koje potiče Melentini (čiji solo-album je najbolja verzija mračnog kabarea koju sam skoro čuo):
Sequence Theory Project - Civilization Collapse (http://www.youtube.com/watch?v=5-Nx_4Ge73U#)
(ima tu i drugih kandidata, ali ostavljam ih za kasnije)
I, kao bonus, ne-potpuno-nevezan-za-temu, EMA (Erika M. Anderson):
EMA: "The Grey Ship" (Live at the Mercury Lounge) (http://www.youtube.com/watch?v=PU5jBkEHNJ8#ws)
Osim toga, (pre)slušao sam Tomorrow's Harvest od Boards of Canada, onda jedan stariji album od odličnog argentinskog elektro-pop benda Olga, Bobrek Soundsystem (orfstep kao turski odgovor na dubstep :lol: ), estonski dream-pop duo The Sinclair Sinclair, folk projekat Baobab, podsetio se ponečeg od britanskog Attrition... i to sve danas. xnerd
Rhapsody in Blue- Part One (http://www.youtube.com/watch?v=0B2Vmdvf6lo#)
Da ne bih ovde zatrpavao, ja sam na blogu pojasnio šta sve slušam sa sve linkovima do semplova, pa koga zanima može da klikće:
Šta sam slušao ovih dana: 23. Jun 2013 (http://cvecezla.wordpress.com/2013/06/23/sta-sam-slusao-ovih-dana-23-jun-2013/)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Foi39.tinypic.com%2F4lk9kk.jpg&hash=1193f92feb0d5a2e7a8e5c8cbaee98ac3ae7fb70)
Inače, ima za svakog ponešto: dubstep, dancehall, noise, moderna kompozicija... svašta!!!!
https://www.youtube.com/watch?v=uPUqqEQLS7M (https://www.youtube.com/watch?v=uPUqqEQLS7M)
Šta sam slušao ovih dana: 30. jul 2013. (http://cvecezla.wordpress.com/2013/07/30/sta-sam-slusao-ovih-dana-30-jul-2013/)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Foi43.tinypic.com%2F2mcuknd.jpg&hash=a844d623e8276bbaa9070a8f472fd6066e879ff0)
Ima svačega, gitara, hip-hopa, kuće, džungle...
Pittman je odličan!
Jeste, ozbiljno ga vrtim već jedno mesec dana.
https://www.youtube.com/watch?v=vOsUZUlGiLo (https://www.youtube.com/watch?v=vOsUZUlGiLo)
https://www.youtube.com/watch?v=uRrViaK2pPE (https://www.youtube.com/watch?v=uRrViaK2pPE)
:)))))))
i došli ovi libanci u london da snimaju ovakve pesme, čuli negde bitlse i oće da snimaju muziku
i došli u london u neki studio, i snimali sve to lepo nedelju dana i kaže producent na kraju. dobro sve ispalo kako valja, ko će sad sve ovo da plati?
a oni kažu : da plaaaaaaaaatiiii???! :o :o :o
www.youtube.com/watch?v=f71DWpgO9uw (http://www.youtube.com/watch?v=f71DWpgO9uw#)
Uh, ovaj novi Morisijev album je daleko najslabiji u njegovoj karijeri. Mnoge pesme su ponižavajuće ispod njegovog nivoa ... Tuga!
Ali je zato novi La Roux fantastičan. Trouble in Paradise, prva liga!