I ?
Niko nije gledo,niko nista nije vido!??!?
Valja ,ne valja,ocel biti josh!?!?!?
Nista?
eeeeeeeeeeee,filmofili...
ja gledala jos u petak. :lol:
prvi deo filma me extra smorio (traje skoro 3h, pa su pravili pauzu od 10' posle 1.5h filma) i da nema Dzonija, Pirati ne bi bili to sto jesu....ali to vec znamo.
OK, nije Dzoni jedina stvar koja mi se dopada tamo. svidjaju mi se fajtovi koji su lepo uradjeni, sa muzikom koja budi revolucionarna osecanja i ja u svakom momentu ocekujem da se iz groba digne Fahrudin Siba Krvavac i kaze da je on, ustvari, rezirao film. :wink:
naravno, film vise manje takav da cu ga zaboraviti za 15 dana, ali jedna jedina scena sa Keithom Richardsom je antologijska.
MA i ja gledo neku budjavu bioskopsku ....
nego ajd,verovatno zbog kopije,
prvi i 2 su mi extra snimci,pa ne mogu da se odlucim koji je bolji,al mi ovaj ne znam zasto najslabiji...
ocekivo sam nekako vece spektakle i klifhangere,a ne sve tako ocigledno,i nekako mi mnogo stvari zbrzano i sta ja znam,mislim
stradanja dva od 5 lika su totalno,,,onako,,,,
ocekivo neke ludorije ono cvrc...Kraken tek tako...
Jes Dzek,Dzoni,svejedno najbolji,i on je u svakom momentu genijalan,kao i sve vezano za njega,i filmovi su takvi da jedva cekam sledecu trilogiju..
Mada mislim da sam pod utiskom 2 i dobre kopije i da mogu gledati to milion puta....moram sacekati neki dvd ove 3,da mogu da kazem bas sve sto mislim....
Ali,samo dileje ne bi nastavile bar jos jednu ,dve trilogije... :!:
ja sam ga pomenuo na topiku o HOT FUZZ, pre 3 dana.
no, pošto niko ne raguje na moje rivjue, neka to što rekoh tamo bude dovoljno, za sada i ovde.
ukratko: razočaravajući, najslabiji od dosadašnja 3 dela.
:cry:
...juče sam ga odgledao u Tuckwoodu, a pristojni uslovi projekciji ni malo nisu doprineli povoljnijem utisku jer PotC 3 su sramota od filma, iscrpljujuće i ponižavajuće gledalačko iskustvo...uz napomenu da nisam gorljivi obožavalac ni prethodna dva uratka iz serije, moram da zakljuchim da oni deluju sassvim suvislo i pažnje vredno u poređenju sa ovom mukom...treći deo donosi prežvakavanje osnovnih matrica i hrpu ponovljenih dosetki i motiva iz prethodna 2, dosta praznog hoda, neizdrživo trajanje, puno detinjastog kvazi-levičarskog prenemaganja, providnu i prizemnu metaforičnost u odnosu na sadašnjicu, napornu vizuelizaciju, lošu glumu one 2 tuke od Keire Knightley& Orlanda Blooma, nešto snošljivije šmiranje samog Deppa, višak likova, manjak bilo kakvog sadržaja koji zavređujue blagu moždanu aktivnost, dosadu u nerazblaženom obliku...ovakav kakav jeste, ovaj treći nastavak PIRATA... ne dobacuje čak ni do odrednice A.D.Kostića- "veličanstvenost detalja, besmislenost celine" i upada u okvire onoga što su prva dva dela izbegla a to je odrednica 'glupi letnji hit'...ukratko, film koji je bolelo gledati..
...in the vicinity...
Dodeljene MTV Movie Awards PDF Verzija za štampu E-mail
ponedeljak, 04 juni 2007
Image Film 'Pitari sa Kariba: Tajna škrinje' trijumfovao je na dodeli MTV Movie Awards koje su održane sinoć u Kaliforniji. "Pirates of the Caribbean: Dead Man's Chest" je dobio nagradu za najbolji film, dok je Johnny Depp dobio nagradu za najbolje glumačko izvođenje. Mike Myers je dobio MTV Generation Award dok je Sacha Baron Cohen, dobio dve nagrade,
On je nagrađen za tumačenje Borata u kategoriji najbolja glumačka izvedba u komediji i osvojio je nagradu za najbolji poljubac, koju je osvojjio sa Will Ferrell-om za film 'Talladega Nights: The Ballad of Ricky Bobby'. Nagradu za najbolju borbu dobio je film '300' odnosno najbolja scena borbe je između Gerard Butlera i "Besmrtnih". Nagradu za najbolji letnji film koji još nismo videli otišla je filmu Transfomers. Nagradu za najboljeg negativca dobio je Jack Nicholson za 'The Departed'. Nagradu za najboljeg debitanta dobio je devetogodišnji Jaden Smith za film 'The Pursuit of Happyness'.
Da, novi Pirati su (s)hit film - što i ne čudi, imajući u vidu da se u njemu pojavljuju ona dva netalentovana i neprivlačna debla Orlando Bloom i Keira Knightley. Njima treba zabraniti da glume - ako se njihov nastup uopšte može podvesti pod glumu. Majmun i papagaj su bili uverljiviji od ovo dvoje.
Quote from: "Dr Kunac"Da, novi Pirati su (s)hit film - što i ne čudi, imajući u vidu da se u njemu pojavljuju ona dva netalentovana i neprivlačna debla Orlando Bloom i Keira Knightley.
ovo je totalno promašena dijagnoza: oni su se 'pojavljivali' i u prva 2 dela, pa su, UPRKOS NJIMA, to bili vrlo OK filmovi.
3. deo nije OK, jer je scenaristički (najzad) skliznuo u ono što je, po svemu, trebalo da bude još od 1. dela (a nije bio!) - dakle, isprazna nabudžena letnja bljuzga.
najjadnije je što ni dep ovo nije mogao da izvadi: ovog puta su mu dali totalno neduhovite replike i jeftino šmiranje više ne pali. čak ni pojava njegovog ćaće nije najbolje upotrebljena, mada i takva kakva je, jeste jedan od zabavnijih momenata ovog i ovakvog filma.
QuoteImage Film 'Pitari sa Kariba: Tajna škrinje'
Je li ovo greška u kucanju i jedna od najbriljantnijih šala na ovom forumu recently?
...you yourself, be the judge...
meni nije tako los, ali su mi prethodna dva mnogo bolja....
nego...duzina filma me zamorila, pa me je mrzelo da cekam kraj spice...
ima li negde da se skine i pogleda ta scena koja se nalazi posle spice???
ako nema, moze li neko da mi je opise....
fala
Posle 10 godina, na plazi stoje Keira & dete i gledaju na pucinu. Tako nekako.
Nadam se da je to njeno poslednje pojavljivanje u Piratima, tj. da je nece biti u cetvorki, ako je bude. :lol:
Večeras konačno gledam Pitare s Karniba. Uzbuđen sam.
tesko sranje. dosadno, ljigavo tesko sranje.
bez akcije, bez normalnog zapleta, napustio sam film 20 mina pre kraja. sto Ghoul lepo rece, ubedljivo najslabiji od sva tri dela.
UZAS.... nevidjeno dosadno....
bolje je otici na "Sunce" nego na "Karibe :!:
Pogledao prvi deo davno. Jedva sam izdrzao do kraja (zadnjih 30 min. na fast forward). Toliko me je smorio da drugi a ni treci deo uopste ne nameravan ni da gledam...
Pogledao sam Pirate (i to njihov treći deo) i pomislio da je vrijeme da se možda napiše kakav revijev čitave trilogije i kako bi to trebalo da uradi neko inteligentan, duhovit i talentovan za pisanje revijeva. Dok se takav ne javi, je ću da iznesem nekoliko misli...
Sinoć nakon izlaska iz bioskopa razmišljao sam s kojom trilogijom da uporedim trilogiju Pirati s Kariba (u daljem tekstu - PISKA), jer je poznato da se trilogije najbolje porede sa drugim trilogijama (to jest, bar do sljedeće godine, kad ovo preraste u tetralogiju). Na um su mi padali sljedeći naslovi:
Indijana Džons (poređenje otpada, jerbo je Indijana Džons sve ono što je Piska trebalo da bude, a nije)
Spajdermen (poređenje otpada jer je apsolutno neumjesno bilo šta porediti sa Spajdermenom, u pitanju su filmovi sa tako malo potencijala da je pravo vanserijsko čudo to što su druga dva dijela zapravo gledljiva)
Kum (poređenje otpada jerbo osim žanra teško da postoje ikakve sličnosti. Sličnost žanrova ogleda se u tome što je Kum krimi drama, a Pirati su film sa toliko kriminalnim performansama nekih glumaca da to postaje dramatično)
Osmi putnik (poređenje otpada jer Alien(s) očigledno nisu trilogija).
Na kraju, ostalo je ono očigledno - Gospodar prstenova. Što je zapravo vrlo pogodno za poređenje. Naime, to je ono što Pirati jesu a nije trebalo da budu (naravno, to je isključivo ilustracija mog mišljenja, koje ćemo smatrati apsolutno ispravnim, u nedostatku konkretnih dokaza za suprotno). Daklem, kompletna fantazija, sa nekim dobrim stranama i nekim lošim, s tim da loše strane ponavljaju iz filma u film i na kraju u trećem dijelu čovjek jednostavno više ne može da ih trpi. U Gospodaru prstenova to su prevelika svečanost dijaloga (svi govore neke ultraduboke misli, kao da su im posljednje u životu, pa žele da budu upamćeni po nečem inteligentnom), zatim naporan lik Sema Gemdžija i konačno fakat da ti filmovi sami sebe pretjerano ozbiljno shvataju. Eh, zaboravio sam da spomenem kretenski "komik rilif" u vidu Gimlija. Ove silne mane su zasijale punim sjajem u onoj odvratnoj polusatnoj završnici trećeg filma kad sam nekoliko puta pomišljao da ispalim metak sebi u sljepoočnicu i skratim muke. Srećom, pištolj mi je u tom trenutku bio na hemijskom čišćenju.
Pirati, s druge strane, (in my unhumble opinion) sadrže pretjeranu količinu fantazijskih elemenata. Svi oni razni Dejvi Džonsovi i slične kreature meni su nekako čist višak. Već sam pomenuo Indijana Džonsa i mislim da bi takav recept sjajno funkcionisao ovde - npr. da se upotrijebe oni generički piratski stereotipi kao što su potraga za blagom, nasađivanje na glavu da se nađe mapa istog (a ista rasparčana na pet komada, koji se nalaze kod pet različitih ljudi širom svijeta), razni plot-twistovi, prevare, harizmatični kapetani, hodanje po dasci, kuke, drvene noge, eyepatchevi, papagaji, majmuni, prelijepi pejzaži, sunčana ostrva i tome slično, sa tek nešto malo fantazije da bi se čudo razlikovalo od npr. Cutthroat Islanda. Pitari s Kariba, tačno je, sadrže dosta od ovih elemenata, ali su oni na neki način ugušeni čistom fantazijom.
Takođe, čak i ako prihvatimo tu postavku, Pirati je ne koriste kako treba u vizuelnom smislu. Najbolji ilustrator je ovaj posljednji film. Sve je nekako mračno, sivo, vlažno, kišovito, ali nije urađeno tako da to bude LIJEPO (u poovskom smislu) nego je jednostavno - jednolično.
Za komentar scenarija vidjeti pretprethodni pasus. Za nastavak komentara scenarija vidjeti neki od donjih pasusa koji će da se bavi glumcima.
Već sam prije spominjao da filmovi (svi, pa i ovaj treći) imaju problema sa dužinom. Ne mislim na dužinu samog filma nego na pojedine scene, koje traju duuuuuuuuugo, a to ne zaslužuju. U drugom dijelu to je npr. ono mačevanje na točku, ovde posljednja scena borbe (i još dosta toga u sredini). Mind you, ja nikad nisam bio obožavalac predugih scena makljaže, čak mi ni Helmov ponor nije bio pretjerano interesantan. Izuzetak su naravno borbe u filmovima Ralfa Bakšija, ali to se ne računa pošto on koristi rok muziku, rotoskopiju i piše bolje scenarije. Elem, neki kvalitetan montažer bi mogao dobro da se pozabavi ovim filmovima i da ih drastično unaprijedi (iskreno se nadam da niko ne čita detaljno moje revijeve, jer će da primijeti da stalno pišem jedno te isto, uključujući i ovu neduhovitu šalu).
A sada, ono osnovno - likovi. Prije nego što krenemo u opis toga, bitno je da znamo da sam ja veliki obožavalac harizmatičnih likova i da kvalitetan lik može u dobroj mjeri da izvuče film bez obzira na eventualne manjkavosti u scenariju. Činjenica da mogu da gledam Sajnfelda je valjda dovoljan dokaz. Sreća je Pitara s Kariba što naprosto obiluju takvim likovima (standardna ekipa je ovde još i pojačana) jer je potrebno mnoooooooooooogo dobre karme da bi se nadoknadilo prisustvo one dvije demonske kreature iz Pakla čije je djelovanje toliko razarajuće i usmjereno protiv filma da jednostavno nemam pojma kako ih je do đavola Gor Verbinski istrpio. Actually, imam pojma. Naime, njihove performanse zapravo i DUGUJU mnogo toga ovom režiseru, koji nam je već prije demonstrirao da mu grozna, odvratna, gadna patetika nije nimalo strana (mislim naravno na film Meksikanac). U trećem dijelu, na veliku žalost sviju, Kira Najtli dobija praktično glavnu ulogu (ravnopravno sa Džefrijem Rašom) i gomilu rajskih prilika da nam demonstrira svoju drvenu glumu, prkosne rečenice sa isturenom bradom i stisnutim zubima, i tamo gdje je tome mjesto i tamo gdje nije (a najčešće nije). Orlando Blum je kao i uvijek dosadan i nažalost on i njegova ljubovca imaju otprilike jednak screen time kao ostale legende zajedno. Užas. I katastrofa. Mislim da treba donijeti neki dekret kojim bi se Orlandu Blumu zabranilo igranje bilo kakvih uloga osim vilenjaka izuzetno brzih sa lukom i strijelom. Kiri Najtli treba zabraniti sve osim uloga u kojima će da pokazuje grudi, jer joj je to najjači (i jedini) kvalitet. Inače, kod nje je ono što loše glumi i nervira gledaoce u svakom filmu definitivno mozak.
Establišovali smo da su ova dva lika najslabija tačka (tj. tačke) filma, ali pored loših glumaca krivi su i scenaristi koji se nisu potrudili da im daju iole upotrebljive replike. Kad smo već kod scenarista, njihova preozbiljnost shvatanja samih sebe je dostigla zabrinjavajuće razmjere u ovom trećem dijelu - humora skoro da i nema, ima nešto malo kod Džonija Depa, ali i to je već postalo zamorno. Tako da, ma koliko to jeretički zvučalo, mislim da je actually dobra ideja što je njegova uloga malo srezana a Džefri Raš postao dominantan. Ne samo da obožavam tog glumca, nego mi je još i lik Barbose postao vrlo drag u prvom filmu, tako da mi je najbolji trenutak drugog filma upravo onih pet sekundi kad se Barbosa napokon pojavi. Nije loše ni što su ubacili još jednu legendu (the best fat is Chow Yun-Fat) za relativno sporednu ulogu. A kad smo već kod legendi, tu je i Keith Richards, čije prisustvo u ovom filmu je nekako... samodovoljno. Mislim, znate ono kako su svi pričali prije nego što se pojavio Prestiž: "Wow, ovo je film u kojem David Bowie glumi Nikolu Teslu!". I uopšte nije bitno KAKVA je ta uloga, tu je jednostavno fakat da Dejvid Bouvi glumi Nikolu Teslu i sam on je dovoljan da nam bude nekako toplo oko srca. Slično je i ovde - Keith Richards u ulozi Deppovog ćaće. Milina!
Sad sam otišao na neki drugi sajt, pa sam zaboravio šta još treba da piskaram. Daklem, ovo je najslabiji film (ko bi rekao!) od tri i ako žele da četvrti dio i na šta liči, moraju da nogiraju ono dvoje balavih klipana, kao i scenariste i da umjesto njih (dakle scenarista) zaposle Milesa Millara i Alfreda Gougha.
Sjajno, Harvi, zabavno, pitko i čak si počeo i pasuse da koristiš!!!!
Ja nisam gledao ni jedan deo PISKA, niti imam nameru, ali prijao je ovaj rivju.
Hej, thanks! Pasuse sam počeo da koristim nakon što su se neki ljudi žalili da ne koristim pasuse.
Inače, da još malo elaboriram - Pitari s Kariba bi trebalo da imaju veliki značaj. Naime, očekujem da drugi filmmejkeri, potaknuti velikim uspjehom ove trilogije, počnu da prave svoje gusarske avanture (istih nikad dosta), s tim da se podrazumijeva da ti filmovi budu bolji od ove trilogije (mada, da ne baljezgam previše, napominjem da se meni Pirati sviđaju, i pored svojih mana). Doduše, ja sam i nakon Gospodara prstenova očekivao navalu fantazijskih filmova, a dobili smo samo Erogena i ovu trilogiju. Da i ne spominjem da smo u straaaaaašnom deficitu kad je riječ o filmovima u kojima ekspedicija astronauta bude zarobljena na neprijateljskoj planeti (Marsu).
jebote Harvi,
napisao si sve sto sam ja mislila, a nisam znala da uoblicim.
cak i ono o Legolasu. :?
super rivju!
nego, ne rece ti nama nista o muzici?
oduvek sam tvrdio da će nešto biti od ovog harva, i to još uvek tvrdim.
nisam samo siguran – šta!
ali u svakom slučaju, ovaj gornji napis je svakako vredan pokazatelj u pravcu njegovog napretka ka--- nečemu vrednom nastajanja!
:!:
Prikaz je mnogo bolji od ovog danasnjeg u Politici od Dubravke Lakic...Od Pirata mi se samo svidja prvi deo...a lista mojih omiljenih avanturistickih filmova i dalje ostaje nepromenjena.Dakle, Indijana Dzons 3,Lov na zeleni dijamant i Covek iz Rija
Dobar prikaz, Harv.
:oops:
Quote from: "Harvester"
Dobar review :)
Dobar, Harv! Baš sam jučer rekla kćeri da ulogu Orlanda Bluma bi trebao glumiti Rafael Nadal (nadam se da na ovom topicu ljudi prate tenis... :oops: ).
Quote from: "Harvester"Daklem, ovo je najslabiji film (ko bi rekao!) od tri i ako žele da četvrti dio i na šta liči, moraju da nogiraju ono dvoje balavih klipana, kao i scenariste i da umjesto njih (dakle scenarista) zaposle Milesa Millara i Alfreda Gougha.
E, svaka ti dala!
(mada je meni prvi deo najdosadniji, a ovaj izvlachi poslednjih pola sata i ona fora sa sabljom koju svi zadivljeno pogledaju kada im padne u ruke)
Quote from: "Bab Jaga"Dobar, Harv! Baš sam jučer rekla kćeri da ulogu Orlanda Bluma bi trebao glumiti Rafael Nadal (nadam se da na ovom topicu ljudi prate tenis... :oops: ).
Ne znam za ostale, ja sigurno pratim. Odlična ideja! :!:
Indijana Džons i LOTR su remek dela - trilogije u odnosu na Pirate, a i bez odnosa sa njima.
Nisam još gledao World's End, ali sam bio prilično začuđen nezasluženim prehvaljivanjem drugog dela na ovom forumu.
Pirati S Kariba mogu se porediti samo sa novim Mumija filmovima, koji i nisu trilogija (sem ako ne uračunamo Scorpion King), nešto ambiciozniji, ali po dometima ne mnogo iznad.
Quote from: "Alex"Pitari S Kariba mogu se porediti samo sa novim Mumija filmovima, koji i nisu trilogija (sem ako ne uračunamo Scorpion King)...
Biće.
Quote from: "Alex"Indijana Džons i LOTR su remek dela - trilogije u odnosu na Pirate, a i bez odnosa sa njima.
Nisam još gledao World's End, ali sam bio prilično začuđen nezasluženim prehvaljivanjem drugog dela na ovom forumu.
Pirati S Kariba mogu se porediti samo sa novim Mumija filmovima, koji i nisu trilogija (sem ako ne uračunamo Scorpion King), nešto ambiciozniji, ali po dometima ne mnogo iznad.
e stvarno ospice mi izadju kada neko poredi Indijanu Dzonsa i Gospodare prstenaca....
strasno...
pa Scorpion King je kvalitetniji film u odnosu na Gospodara...
a da ne pricamo o Piratima sa Kariba... trilogija Pirata izgleda bolje, zabavnija je, uzbudljivija, duhovitija, kompaktnija, logicnija, inteligentnija, kraca, nepretencioznija i nadasve prijatnija u odnosu na Prstence...
a Indijana Dzons je nesto sto nije u istom rangu sa druge dve trilogije... Indi je neprikosnoven.
Dvije trilogije drzim kao neprikosnovene:
1. Indiana Jones
2. Back To The Future
Tu sad moze da se ubroji i LOTR...
Quote from: "Death Wish"pa Scorpion King je kvalitetniji film u odnosu na Gospodara...
Death Wish, cini mi se da si bas ti jednom prilikom rekao da je neopisivi uzas
Cyborg neopisivo uzasnog Alberta Pyuna - remek-djelo, tako da se tvoj sud o
LOTR ne moze uzeti za ozbiljno. :evil: :wink:
Mislim, stvarno... Albert Pyun?! :shock: :x
Svako ko ovde kaže nešto protiv Alberta Pyuna imaće posla sa mnom! Pa taj čovjek je ikona superjeftinih cheesy SF filmova, a ja takve obožavam! On je Džim Vajnorski i Fred Olen Rej naučne fantastike!
A kad smo već kod trilogija (ne računajući Kuma), naravno da je Indijana Džons za ćevap ispred ostalih. Prvi dio je savršen, druga dva su maaaaaaalčice slabija (drugi zbog preduge scene potjere u rudniku, treći zbog nekih preozbiljnih dijaloga i character developmenta gdje mu mjesto nije), ali sve skupa - fantastično. To su filmovi koje mogu da gledam over and over again.
Što se tiče Back to the Future, to sam mnoooogo volio kad sam bio mali, ali i tad mi je ljubavna priča u trećem dijelu bila fuj. Pogledaću nadam se skoro sve ponovo, pa da vidimo kako izdržava test of time.
Kod LotR trilogije mislim da je samo prvi dio remek-djelo (zahvaljujući prekrasnom izgledu, sigurno vizuelno jedan od najljepših filmova ikada). Tu su već ispucani svi fazoni, tako da u ostala dva imamo u principu samo ponavljanje onog što smo već vidjeli. A Džekson vjerovatno nije ni smio da se previše poigrava sa pričom i daje joj neki autorski pečat zbog gomile pobješnjelih fanova knjige koji su spremni da skalpiraju režisera zbog jednog zareza u dijalogu. Ja mislim da je Ralf Bakši neprevaziđeni car i jedva čekam njegov novi film.
Quote from: "Death Wish"[+
pa Scorpion King je kvalitetniji film u odnosu na Gospodara...
a da ne pricamo o Piratima sa Kariba... trilogija Pirata izgleda bolje, zabavnija je, uzbudljivija, duhovitija, kompaktnija, logicnija, inteligentnija, kraca, nepretencioznija i nadasve prijatnija u odnosu na Prstence...
A Faktor 4 i Divlja magija su remek dela.
Sve u svoje vreme i svakom svoje.
Quote from: "Death Wish"
pa Scorpion King je kvalitetniji film u odnosu na Gospodara...
:x
Quote from: "Alex"
A Faktor 4 i Divlja magija su remek dela.
Sve u svoje vreme i svakom svoje.
Kakve veze ovi stripovi imaju sa ovim topikom?
Quote from: "Harvester"Svako ko ovde kaže nešto protiv Alberta Pyuna imaće posla sa mnom! Pa taj čovjek je ikona superjeftinih cheesy SF filmova, a ja takve obožavam!
Znas sta, sinoc sam sjeo da, poslije ko zna koliko vremena, odgledam Pyunovog
Kapetana Ameriku. Nekad bio los, sad je sramotno los. To 'nekad' zato sto sam kao klinac mogao da progutam svakakvu celuloidnu superherojstinu, ali cak mi se ni tad nije dopao. Sad ne mozes ni da ga strpas u toliko-los-da-je-dobar kategoriju.
Sto se tice drugih Pyunovih filmova, oni s pocetka karijere su za divno cudo i gledljivi, dok mu je najbolji film svakako -
Mean Guns. Chris Lambert VS Ice T. Ne moze bolje, zar ne? ;) Sasvim solidan film.
Quote from: "Harvester"Što se tiče Back to the Future, to sam mnoooogo volio kad sam bio mali, ali i tad mi je ljubavna priča u trećem dijelu bila fuj. Pogledaću nadam se skoro sve ponovo, pa da vidimo kako izdržava test of time.
Do not question the genius of Bob Zemeckis!
Quote from: "Harvester"On je Džim Vajnorski i Fred Olen Rej naučne fantastike!
OK, ja nekome nesto pricam, a ja i dalje u kuci drzim VHS original
Sorceress Wynorskog. :oops: :oops: Mada, Julie Strain i Rochelle Swanson, onako obnazene, u sceni... :wink: :evil:
Quote from: "Will-O'-The-Wisp"Dvije trilogije drzim kao neprikosnovene:
1. Indiana Jones
2. Back To The Future
Tu sad moze da se ubroji i LOTR...
ne moze!!! ne razumem kako bi moglo, osim sto postoje tri dela!!
zasto onda ne bi dosli u obzir i KUM, i Policajac Manijak, i Od sumraka do svitanja, i Spy Kids, i sve sto ima tri dela????
s tim da je Prstenac slabiji od svih pomenutih, kao i od Pirata sa Kariba!
a Albert Pyun.... :|
Quote from: "Harvester"A Džekson vjerovatno nije ni smio da se previše poigrava sa pričom i daje joj neki autorski pečat zbog gomile pobješnjelih fanova knjige koji su spremni da skalpiraju režisera zbog jednog zareza u dijalogu. Ja mislim da je Ralf Bakši neprevaziđeni car i jedva čekam njegov novi film.
to je naravno osnovni problem cele trilogije. Zato sto Jackson nije smeo nista da menja, imamo tri odvratno dugacka filma, od cela je vise od pola prazna prica...
osnovna stvar kod adaptacija je prilagoditi pricu novom mediju... da mi se citala knjiga to bih i uradio, a ne da gledam film od 12 sati....
Quote from: "Alex"
A Faktor 4 i Divlja magija su remek dela.
Sve u svoje vreme i svakom svoje.
ovo ne razumem...
ovo je kao vredjanje na nacionalnoj osnovi!
kad se nema argumentacija, onda se poseze za ovakvim sredstvima...
Quote from: "milan"Quote from: "Death Wish"
pa Scorpion King je kvalitetniji film u odnosu na Gospodara...
:x
u Scorpion Kingu imamo nepretencioznog junaka, a ne 4 gej patuljka!
Quote from: "Death Wish"ne moze!!! ne razumem kako bi moglo, osim sto postoje tri dela!!
zasto onda ne bi dosli u obzir i KUM, i Policajac Manijak, i Od sumraka do svitanja, i Spy Kids, i sve sto ima tri dela????
s tim da je Prstenac slabiji od svih pomenutih, kao i od Pirata sa Kariba!
Moze, bre! Ja sam svaki dio gledao bar 10 puta, i osjecao se kao... OK, to ne mogu da opisem. :lol: Ako mene pitas,
LOTR je apsolutni trijumf sedme umjetnosti. :!:
Quote from: "Death Wish"a Albert Pyun.... :|
Kao sto rekoh, zbog ovakvih stvari se tvoje misljenje ne racuna. :evil: :wink:
Quote from: "Alex"A Faktor 4 i Divlja magija su remek dela.
Mozda nisu dotle dosla, ali zbilja jesu fantasticna ostvarenja. Uostalom, Milan iz sebe vec ima bar dva remek-djela (BS i GT), tako da imam neograniceno povjerenje u tog covjeka, bar sto se tice njegovog spisateljskog umijeca. Milan je polu-bog! :!: (Sorry, Milane, Ed Brubaker je Bog! :wink: :evil: )
Quote from: "Will-O'-The-Wisp"Quote from: "Death Wish"ne moze!!! ne razumem kako bi moglo, osim sto postoje tri dela!!
zasto onda ne bi dosli u obzir i KUM, i Policajac Manijak, i Od sumraka do svitanja, i Spy Kids, i sve sto ima tri dela????
s tim da je Prstenac slabiji od svih pomenutih, kao i od Pirata sa Kariba!
Moze, bre! Ja sam svaki dio gledao bar 10 puta, i osjecao se kao... OK, to ne mogu da opisem. :lol: Ako mene pitas, LOTR je apsolutni trijumf sedme umjetnosti. :!:
pa i ja sam gledao Spy Kids koliko i ti Prstence, i ako mene pitas Spy Kids je apsolutni trijumf sedme umetnosti!
a Albert Pyun.... :| :| :|
a Milan.... :| :| :| :| :| :| :| :|
Quote from: "Will-O'-The-Wisp"Ako mene pitas, LOTR je apsolutni trijumf sedme umjetnosti. :!:
Potpuno se slazem!!!
Quote from: "Will-O'-The-Wisp"Milan je polu-bog!
Potpuno se NE slazem!!!
evo mojeg zvanicnog stava po pitanju Prstenaca... (text je svojevremeno izasao u lokalnim novinama, dok sam se bavio kritikama, povodom premijere treceg dela)
KLEKNITE PRED KRALJEM!!
Film koji je želeo da bude kralj! Kleknite pred njim! Stavite mu krunu najznačajnijeg filma naše ere. Od ovog filma nema boljeg.... Zaboravite ,,Kuma", ,,Lorensa od Arabije", ,,Građanina Kejna"... Zaboravite sve što ste do sad gledali i pridružite se opštoj euforiji. Ovaj film ima moć - jedan ,,prsten" da vlada svim filmskim kritikama. E, pa, ne baš svim...
Konačno je gotovo! Velika trilogija ,,Gospodar prstenova" započeta filmom ,,Družina prstena", nastavljena filmom ,,Dve kule", najzad je završena ,,Povratkom kralja". Finalni deo trilogije zaista je bolji od prethodna dva dela. Reditelj Piter Džekson preneo je na veliko platno hiljade stranica cenjene Tolkinove knjige pune avantura hobita, ljudi, patuljaka, vilenjaka, trolova i mnogih drugih bića Srednje Zemlje. Ipak, ovo je prosečan film prepun mana, film koji je isuviše koštao da ga publika ne bi volela! Pretencioznost ovog projekta od samog početka odredila je loš smer za realizaciju. Priča, koja je zbijena u nekih 10 sati (!), adekvatnija je televiziji, a ne filmu. TV serija od 9 epizoda bila bi zaista remek delo televizijske produkcije. U prilog toj tezi idu i specijalni efekti koji su neprikladni za ovakvu vrstu filma, i često neuverljivi. Iako su efekti u trećem delu za nijansu bolji nego u prethodnim, nedopustivo je za ovakav film da u pojedinim scenama izgleda kao video igrica. Velika mana je i izbor reditelja. Piter Džekson, autor kultnog filma ,,Loš ukus", pokazao je da se ne razume u sedmu umetnost. Opterećen činjenicom da Tolkinov roman ima milione obožavatelja, Džekson je postao opsednut detaljima. Kakav je to reditelj koji ne ume da razluči šta je važno, a šta ne? Zamislite da je, recimo, film po romanu ,,Robinson Kruso" doslovno pratio knjigu. Gledali bismo stotine kadrova njegovih namirnica i njegovog razmišljanja. Dosadno! Piter Džekson je, krajnje amaterski, propustio priliku da upečatljivo završi trilogiju. Posle krunisanja kralja film se efektno završava, ali... Posle toga film traje još oko 30 minuta (za to vreme više puta pogledate na sat), i završava se još tri ili četiri puta, da bi se na konačnom kraju prilično bledo okončao. Obožavatelji sigurno ne bi pretili Džeksonu smrću da nije završio film istom scenom kao što je i u knjizi. Ovo je film, a ko želi detalje neka pročita knjigu. To je smisao intergacije ova dva medija.
Pri tom je neprihvatljivo da glavni junaci filma, uzor za decu, Hobiti, budu cmizdravci homoseksualno nastrojeni jedni prema drugima. Prilično antipatični junaci su se tokom filma naplakali više nego junakinje ,,španskih serija", i pri tom se oni grle, vole i čežnjivo gledaju. Jedan od njih, po imenu Meri (muško ime!?), čak hvata bidermajer na venčanju!! Otvoreno koketiranje sa takvim stvarima je zaista neprimereno za dečji film (jer deca će ga neminovno gledati). Zar to da im bude uzor?
Jedina svetla tačka filma je odlična gluma ser Ian MekKelena, dok su ostali glumci pokazali da nisu u istom rangu sa njim. To se naročito odnosi na Viga Mortensena, kojem je u ovom delu dato najviše prostora.
Naravno da niko ne može pokolebati zilione obožavatelja da je ,,Gospodar prstenova" najviši domet sedme umetnosti. Ali... Posle dve godine od početka ovog filma, ljudi su valjda malo sazreli, valjda su malo razmislili. Setimo se samo dobrih trilogija kao što su ,,Indijana Džons", ,,Ratovi zvezda" ili ,,Povratak u budućnost". Junaci tih filmova nisu plakali pred svakim problemom, već su ih hrabro rešavali!
:lol:
Malo je nefer od Aleksa što je Milana uvukao u ovu raspravu, makar i posredno (makar i u dobroj nameri) jer se jedna bezinteresna diskusija pretvara u nešto ličnije. Apelujem na sve uključene da zaborave poslednjih 24 časa i nikada više ne otvore ovaj topik.
I uzgred, ja kao laik se zaista iznenađujem kada se termini poput 'apsolutni trijumf sedme umetnosti' koriste referirajući na Idijanu Džonsa, Povratak u Budućnost ili Gospodara Prstenova. Snob u meni se uvek prevrće u grobu sve pitajući se a šta su onda Hercog i Tarkovski, sto mu ljutih papričica.
Quote from: "Meho Krljic"I uzgred, ja kao laik se zaista iznenađujem kada se termini poput 'apsolutni trijumf sedme umetnosti' koriste referirajući na Idijanu Džonsa, Povratak u Budućnost ili Gospodara Prstenova. Snob u meni se uvek prevrće u grobu sve pitajući se a šta su onda Hercog i Tarkovski, sto mu ljutih papričica.
pa sigurno nisu trijumf sedme umetnosti! :evil:
Voleo bih jednu opširiniju komparativnu analizu, recimo Solarisa i Povratka u Budućnost koja bi istakla sve umetničke elemente ovih filmova i očiglednu supremaciju potonjeg naslova.
Solaris je preterano samosvesno delo koje je podbacilo svojom umetnickom tendencioznoscu...
zato su umetnicki elementi tog filma implodirali i nemoguce ih je analizirati...
Operativne reči su 'opširiniju', 'komparativnu' i 'analizu', inače sve što kažeš zvuči samo kao 'ja mislim ovako, a vi se jebte'.
Quote from: "Death Wish"Solaris je preterano samosvesno delo koje je podbacilo svojom umetnickom tendencioznoscu...
zato su umetnicki elementi tog filma implodirali i nemoguce ih je analizirati...
Imam utisak da je za tebe po automatizmu pretenciozno=loše, a nepretenciozno=dobro, gotovo potpuno nezavisno od ostalih kvaliteta (ili nedostatka istih). U svakom slučaju, ne slažem se s ovakvim gledištem, a upravo su mi najdraži baš preterano samosvesni tj. "pretenciozni" filmovi (i autori), koji naravno pritom imaju šta da kažu. Npr. Kubrick, Cronenberg, Herzog, Fincher, Lynch...
Ja mislim da je osnovno za film da lijepo izgleda i da ima grudi.
Quote from: "Milosh"U svakom slučaju, ne slažem se s ovakvim gledištem, a upravo su mi najdraži baš preterano samosvesni tj. "pretenciozni" filmovi (i autori), koji naravno pritom imaju šta da kažu. Npr. Kubrick, Cronenberg, Herzog, Fincher, Lynch...
mali je još Fincher za člansku kartu u ovoj družini, ali s ostalim se slažem.
Quote from: "Meho Krljic"Snob u meni se uvek prevrće u grobu sve pitajući se a šta su onda Hercog i Tarkovski, sto mu ljutih papričica.
Pa isto trijumf sedme umetnosti. Samo na dva potpuno razlicita nacina.
(mada ni jednog Tarkovskog nisam izdrzao do kraja, tako da se ovo gore odnosi na Hercoga)
Oh, demit!!!
Ovo nema veze sa prethodnom diskusijom o režiserima, ali upravo sam vidio da je David Koepp pisao scenario za novog Indijana Džonsa :x :x :x May the Schwarz be with us!
Argh, ne taj pomiriteljski diskurs u trenutku kad pokušavamo malo da razgorimo polemičke strasti....
Strasti shmasti.
meho, nekako bih očekivao da ti staneš u odbranu ovih 'reditelja' i heroja za intelektualno-duhovnu sirotinju, ove tamo neke zemekise, čarlse bronsone, džeki čenove, alberte pijane, vajnorske i nj. sl. a ti - iz neba pa u... hercoga i tarkovskog! :shock:
sve u svemu, mislim da je ovde dijalog nemoguć, jer se polazi sa drastično različitih pozicija o tome ŠTA zapravo jeste remek delo i ko/šta je genije, a ko/šta odradek (manje ili više vešt).
no, nerazumevanje je osnovni preduslov za dobru svađu, pa zato... naval'te!
Hm, pa ja sam i napomenuo da se to snob u meni buni. Takođe sam napomenuo da sam laik i da ja sam ne bih mogao da učestvujem u takvoj raspravi. Mislim, meni je Povratak u Budućnost drag film i Zemekisa sam zamrzeo tek sa F. Gampom (a pobru mu Dantea tek sa Blistavim Umom) ali ja zaista imam utisak da u direktnom poređenju Povratka u Budućnost sa recimo Solarisom ili dragim nam Jeder für sich und Gott gegen alle tj. Kasparom H. može dosta lako da se pokaže koliko je Zemekisova beba simbolički, filosofski i estetski slabija, odnosno da pripada nižoj kategoriji ostvarenja prvo po svojim umetničkim aspiracijama, a zatim i da je u izvedbi inferiorna...
Pa ne znam. Meni se u principu sve svodi na lichni ukus, a jednostavno ne vidim nachina da se porede dva toliko razlichita autora kao sto su Hercog i Zemekis. Ili Tarkovski i Kameron, recimo. Meni ovi ljudi, osim sto se njihova dela chuvaju na istom mediju, nemaju nista zajednichko - oni se sustinski bave drugachijim umetnostima.
(a i kao solipsista po ubedjenju, meni je svaka rasprava koja se tiche umetnosti potpuno besmislena)
Ubico diskusija!!!! Solipsizam je lepa stvar, ali da li plaća račune, a? Pitaj Štirnera, moj brajko, taj je jedva sastavljao kraj s krajem celog života!!!!
Elem, uvažavam ja svačije mišljenje ali, kako rekoh, voleo bih da čujem koju reč uverljivog obrazloženja kad se unaokolo razbacuju teške reči kao što je 'apsolutni trijumf sedme umetnosti'. Operativna reč je 'apsolutni', dakle, tvoja teza o tome da poredimo babe i žabe ovde ne vredi.
Dobro. Onda moramo da utvrdimo parametre usporedbe Hercoga i Zemekisa. Odnosno, da utvrdimo sta je to sto jedan film cini umetnickim delom, i koji su to parametri izmedju ova dva autora koji se mogu porediti. Posto ja sam nemam pojma sta film cini umetnickim delom, osim mog unutrasnjeg gat filinga i dozivljaja - nisam najbolji sagovornik.
Reda radi, da pretpostavim da je film umetnost onoga trenutka kad transcendira, odnosno, nadvladava svoju golu bioskopsku-dvd-televizijsku ljusturu, i kada postaje nesto vise od obicnog vizuelnog-auditivnog spektakla. Kada izaziva na razmisljanje, mozda? Ili pokrece neka teska pitanja? Ili natera gledaoca da shvati da se iza tih sarenih pokretnih slika krije nesto mnogo znacajnije i dublje, nedokuchivo u prvom trenutku, ali svejedno prosvetljujuce. Dakle, kada film postaje umetnost?
Posto zbilja nemam vremena za duze postove, mislim da je svemocni Aleksandar Becanovic sve rekao prije par godina, u kritici za Lord Of The Rings: The Two Towers. Evo i kritike:
FILM: Drugi dio Džeksonove trilogije rađene prema monumentalnom Tolkinovom "Gospodaru prstenova"
Povratak mitotvorenju i raskošnoj epskoj fabuli
Neki put kritika analizira semantičku konstrukciju ili kodove određenog djela, insistira na pažljivoj interpretaciji svih detalja, drugi put se, pak, samodovoljno prepušta uživanju u čistoj evidenciji, u neodoljivoj izvjesnosti onoga što je prikazano na velikom platnu: dovoljno je samo pogledati "Lord of the Rings: The Two Towers" ("Gospodar prstenova: Dvije kule") Pitera Džeksona, pa da automatski znate da se radi o savršenom ostvarenju u kojem se materijalizuje sva moć sedme umjetnosti. S obzirom na dominantne tendencije u savremenoj holivudskoj poetici, "Two Towers" se može sagledati kao Džeksonova verzija "čistog filma", na način na koji Alfred Hičkok to nije mogao ni da sanja: bogatstvo i dubina slika koje se sa impozantnom preciznošću slažu u grandioznu viziju ni manje ni više nego čitavog jednog kosmosa, jednog etičkog poretka, sistema življenja. (Takođe, određene mane koje su se mogle pronaći u prvom dijelu, "The Fellowship of the Ring", sada su neutralisane, ili barem ublažene).
U briljantnom Džeksonovom mise-en-sceneu, kinematografski aparat ponovo ima autonomnu, činilo se već zaboravljenu mogućnost da, kako bi to rekao jedan crnogorski pjesnik u svojoj sjajnoj pjesmi, "začara" i time otkrije novi svijet. U tom procesu, gledalac nije samo "eskapistički" stavljen u položaj djeteta koji prati bez daha surovu i vizuelno beskompromisno postavljenu bajku, nego je postuliran i kao samosvjesni subjekt pred kojim se odvija egzistencijalna problematika našeg doba, pred kojim se odigrava/simbolizuje i njegova drama.
Genijalnost Džeksonove strategije leži u činjenici da je ovaj režiser, sa svega još nekolicinom istomišljenika (koji se, međutim, već odavno nalaze na komercijalnoj margini, dok je "The Two Towers" već zaradio 300 miliona dolara, čime su njegovi subverzivni potencijali upošljeni do maksimuma), ovo otkrivanje ostvaruje hrabrim povratkom u prošlost, svjetonazorski i estetski, u vremensku tačku koja prethodi krizi i koja zbog toga obećava traženu rekuperaciju. Drugim riječima, u trenutku kada se slavi dezintegrisanost, fragmentarnost, moralna ambivalencija, kada se čini da je na poraznu hipertrofiju simulacije progresa moguće jedino dati validni odgovor intonacijom nihiliste ili barem nepopravljivog cinika, Džekson se odlučuje za nepokolebljivi regres. A to, u postmodernističkom svijetu, prije i iznad svega znači: on se vraća Mitu, domišljatoj epskoj fabuli, njenoj čvrstini, ljepoti i - evo uvida koji nam je tako nedostajao - neophodnosti. Dakle, bazičnim sastojcima (američkog) filma: neosporljivosti priče i slike, ikonografiji, označiteljskoj raskoši, pa kada treba i patosu, tj. emocijama. Film opet postaje ono što i treba da bude: monumentalni opis i definicija svijeta.
I zato "The Two Towers" i, uopšte - već se može vidjeti - cijela Džeksonova trilogija, nadmašuje ograničenja postmoderne, njeno principjelno nepovjerenje u Velike Naracije, i otvara drugačiju fazu u razvoju ne samo narativne, već se može reći i realističke kinematografije, jer zahvaljujući inteligentnom prosedeu, ovaj film ostavlja i određeni, ma koliko to zvučalo paradoksalno, mimetički efekt. (Digitalno stvoreni Golum, recimo, veća je persona i bolji glumac nego tri četvrtine umišljenih holivudskih zvijezda.)
Taj neočekivani, tako dragocjeni realistički doživljaj koji nam nudi "The Two Towers", posljedica je djelovanja Priče i režiserovog vizuelnog pripovjedanja. Metapoetičko majstorstvo Džeksona ogleda se u tome što on pravi film koji apeluje na gledaoca da se uživi u ono što se događa njegovim junacima i da prihvati upravo principe po kojim se ti junaci ponašaju: samo onaj koji vjeruje u Priču i Priči, može za sebe stvoriti smisao.
Kao i kod Tolkina (ne treba posebno naglašavati da je već sama scenaristička obrada "Gospodara prstenova" podvig za sebe), ta priča je istovremeno kompleksna u narativnom pogledu, i izuzetno "jednostavna", kada su u pitanju njeni ideološki i etički zaključci. Jer, storija koja oštro dihotomizira dobro i zlo, ostavlja nadu da dobro postoji u svijetu i da se njega vrijedi boriti. U Džeksonovoj profilaciji, prethodna rečenica nema utopijski, već nikad opravdaniji optimistični prizvuk.
Aleksandar BEČANOVIĆ
---------box---------
Filmski fanatik
Ima nešto gotovo iskupiteljsko, u svakom slučaju, dirljivo i višeznačno u obznani da ovaj Džekson jeste isti onaj filmski fanatik koji je na početku svoje karijere, u privatnoj, porodičnoj produkciji snimao splater horore, u kojima su krvoliptanje i kasapljenje - kao prezreni toposi stilizacije - dovedeni do neslućenih vizuelnih visina. Auteur iz niskobudžetnog "Bad Taste" (1987) je isti majstor mise-en-scena iz visokobudžetnog "The Two Towers": potpuni trijumf kinematografije kao takve. Piter Džekson, neintegrisani Novozelanđanin koji je trenutno najvažniji mladi režiser na svijetu, potvrđuje svojim napredovanjem da su zbilja moguće filmske bajke: čovjek koji je počeo u "niskim" žanrovima, koje je ionako još više radikalizovao (uvijek se poigravajući inteligentno na granici trasha i visoke kulture) i oneobičio, sada pravi najgledanija ostvarenja na svijetu. Ne znam za ljepši primjer u sedmoj umjetnosti za tzv. poetsku pravdu.
Nadam se da ne očekuješ od mene da odgovaram na ovakva pitanja. Mislim, ja nisam išao u školu. A osim toga, fala Alahu pa su brojni ljudi plaćani da razmišljaju o ovakvim svarima (Hegel, Kant, Kloc, Ženet i još kojekakvi) još odavno dali neke interesantne i promišljanja vredne odgovore na pitanje šta je to što ljudsku rabotu ma koje vrste čini umetnošću. U svetlu tih promišljanja bi valjalo analizirati i gorenavedena dela. Mislim, ipak pričamo o apsolutu.
Edit: Eto vraga, ubacio se Will...
Quote from: "milan"Dakle, kada film postaje umetnost?
Znas kad ces na to da dobijes odgovor?
Nikad.
Kuku... Ova kritika je pogrešna na toliko mnogo načina da me bole oči nakon što sam je pročitao... Mada, priznajem, sad mi je malo jasnije što neki ljudi smatraju LOTR trijumfom sedme umetnosti. To ne znači da su i u pravu...
Ma ja odgovor ni ne trazim, niti mi je potreban. Nego bi Meho da raspiri raspravu, a ja pokusavam, nevesto, da mu pomognem u tome.
Quote from: "Will-O'-The-Wisp"...u trenutku kada se slavi dezintegrisanost, fragmentarnost, moralna ambivalencija, kada se čini da je na poraznu hipertrofiju simulacije progresa moguće jedino dati validni odgovor intonacijom nihiliste ili barem nepopravljivog cinika, Džekson se odlučuje za nepokolebljivi regres. A to, u postmodernističkom svijetu, prije i iznad svega znači: on se vraća Mitu, ... Jer, storija koja oštro dihotomizira dobro i zlo, ostavlja nadu da dobro postoji u svijetu i da se njega vrijedi boriti.
iako veoma poštujem acu b. s njim se češće ne slažem no što se slažem.
ako se ogoli bombastična retorika gornjega texta, vidi se da je hvalospev zapravo zasnovan na ideološkoj a ne estetičkoj premisi, odnosno da je 2 TOWERS tako gigantsko ostvarenje zato što - pruža nadu u vremenu bez nade.
ali, pitam ja (još uvek ideološki): nije li krajnje reakcionarno, pogubno, čak detinjasto insistirati na povratku u blaženstvo mračnoga doba samo zato što nam se aktuelni prezent ne dopada jer su podele i granice i vrednosti tako drastično zamućene i teško deljive?
da li je posao umetnika da po svaku cenu nudi nadu, čak i onda kada se čini da nade nema, pa makar i regresijom u fantaziju i mit i eskapizam tako dalekim od bilo čega aktuelnog?
nije li on time zapravo saradnik, (svesni ili nesvesni) saučesnik zlih saurona koji nam, zaista, izvan platna, ubijaju nadu?
Quote from: "Meho Krljic"Mada, priznajem, sad mi je malo jasnije što neki ljudi smatraju LOTR trijumfom sedme umetnosti. To ne znači da su i u pravu...
Meni je nemoguce pricati o umetnosti u kategorijama "u pravu" ili "nisu u pravu".
Za milion godina me niko nece ubediti da je Solaris veci trijumf sedme umetnosti od Otimaca izgubljenog kovchega.
(je l ovo raspirivanje, a?) :idea:
Quote from: "Ghoul"Quote from: "Will-O'-The-Wisp"...u trenutku kada se slavi dezintegrisanost, fragmentarnost, moralna ambivalencija, kada se čini da je na poraznu hipertrofiju simulacije progresa moguće jedino dati validni odgovor intonacijom nihiliste ili barem nepopravljivog cinika, Džekson se odlučuje za nepokolebljivi regres. A to, u postmodernističkom svijetu, prije i iznad svega znači: on se vraća Mitu, ... Jer, storija koja oštro dihotomizira dobro i zlo, ostavlja nadu da dobro postoji u svijetu i da se njega vrijedi boriti.
iako veoma poštujem acu b. s njim se češće ne slažem no što se slažem.
ako se ogoli bombastična retorika gornjega texta, vidi se da je hvalospev zapravo zasnovan na ideološkoj a ne estetičkoj premisi, odnosno da je 2 TOWERS tako gigantsko ostvarenje zato što - pruža nadu u vremenu bez nade.
ali, pitam ja (još uvek ideološki): nije li krajnje reakcionarno, pogubno, čak detinjasto insistirati na povratku u blaženstvo mračnoga doba samo zato što nam se aktuelni prezent ne dopada jer su podele i granice i vrednosti tako drastično zamućene i teško deljive?
da li je posao umetnika da po svaku cenu nudi nadu, čak i onda kada se čini da nade nema, pa makar i regresijom u fantaziju i mit i eskapizam tako dalekim od bilo čega aktuelnog?
nije li on time zapravo saradnik, (svesni ili nesvesni) saučesnik zlih saurona koji nam, zaista, izvan platna, ubijaju nadu?
Pritom se, nažalost ova gornja argumentacija zasniva na pogrešnoj premisi da se postmodernizam u umetnosti, svojom sumnjom u velike naracije na neki način suprotstavlja mitu što je sasvim netačno. Ima jedna lepa knjiga Žan-Mari Šefera koja se zove 'Zašto fikcija' koja prilično opširno obrazlaže kako i zašto postmodernizam zapravo beži od modernističke premise ukidanja fikcije i izjednačavanja života i umetnosti, pa se samim tim i mit ponovo legitimizuje kao snažna osnova (gotovo svake)naracije. Mislim, primera ima toliko da mi je idiotski da nabrajam.
QuoteMeni je nemoguce pricati o umetnosti u kategorijama "u pravu" ili "nisu u pravu".
Za milion godina me niko nece ubediti da je Solaris veci trijumf sedme umetnosti od Otimaca izgubljenog kovchega.
(je l ovo raspirivanje, a?)
Paaaa, recimo da je pokušaj raspirivanja. Ali je i dalje suviše relativistički. Gore smo čuli zazivanje apsolutnih kategorija, što, reklo bi se, implicira postojanje apsolutnih kriterijuma. Da čujemo ima li apsolutnih kriterijuma (a ako ne, da čujemo zašto ne) i kako se u odnosu na njih porede navedeni filmovi.
Quote from: "Meho Krljic"Kuku... Ova kritika je pogrešna na toliko mnogo načina da me bole oči nakon što sam je pročitao... Mada, priznajem, sad mi je malo jasnije što neki ljudi smatraju LOTR trijumfom sedme umetnosti. To ne znači da su i u pravu...
OK, mozemo poci od toga da je svacije misljenje kada je u pitanju filmu (ili druge vrste umjetnosti, kad smo vec kod toga) - legitimno, medjutim problem nastaje kako utvrditi cije je - legitimnije. Nije to nesto sto mozes da saberes i dobijes rezultat - bilo tacan, bilo pogresan.
Naravno, uvijek postoje neki ljudi cije ce pisanije da me natjera da film pogledam. Prije cu vjerovatni Ghoulu, Trippu ili Milosu, prije nego nekom tamo, ali to je opet zato sto u nekim stvarima imamo slican ukus, pa... Dakle, sve se svodi na ukus. Moze neko da bude doktor nauka, da mi objasni, dokaze, whatever svu genijalnost Godarovih filmova, ali dzaba mu - umrijecu od dosade nakon 20 minuta gledanja. :evil:
P.S. Sto se tice Becanovica, ne zelim da budem njegov advokat, ali tip je filozof, pa tako i promislja filmove. S druge strane, nekad se naprosto uplasim koliko je taj tip filmova gledao i sta je sve gledao.
Quote from: "Meho Krljic"Da čujemo ima li apsolutnih kriterijuma (a ako ne, da čujemo zašto ne) i kako se u odnosu na njih porede navedeni filmovi.
Nema apsolutnih kriterijuma.
nego, lako je mehu da vilozovira u rashlađenoj kancelariji, a ja trenutno sedim u kabinetu na 40ak C i sa jedinim erkondišnom u vidu otvorenog prozora :cry:
mislim, samo usput zapažam, ne vadim se na vrućinu nit išta slično...
Quote from: "Will-O'-The-Wisp"Quote from: "Meho Krljic"Kuku... Ova kritika je pogrešna na toliko mnogo načina da me bole oči nakon što sam je pročitao... Mada, priznajem, sad mi je malo jasnije što neki ljudi smatraju LOTR trijumfom sedme umetnosti. To ne znači da su i u pravu...
OK, mozemo poci od toga da je svacije misljenje kada je u pitanju filmu (ili druge vrste umjetnosti, kad smo vec kod toga) - legitimno, medjutim problem nastaje kako utvrditi cije je - legitimnije. Nije to nesto sto mozes da saberes i dobijes rezultat - bilo tacan, bilo pogresan.
Naravno, uvijek postoje neki ljudi cije ce pisanije da me natjera da film pogledam. Prije cu vjerovatni Ghoulu, Trippu ili Milosu, prije nego nekom tamo, ali to je opet zato sto u nekim stvarima imamo slican ukus, pa... Dakle, sve se svodi na ukus. Moze neko da bude doktor nauka, da mi objasni, dokaze, whatever svu genijalnost Godarovih filmova, ali dzaba mu - umrijecu od dosade nakon 20 minuta gledanja. :evil:
P.S. Sto se tice Becanovica, ne zelim da budem njegov advokat, ali tip je filozof, pa tako i promislja filmove. S druge strane, nekad se naprosto uplasim koliko je taj tip filmova gledao i sta je sve gledao.
:lol:
Ma, siguran sam da bih se ja uplašio deset puta više od tebe jer sam u životu video svega 5-6 filmova i pročitao ne više od deset knjiga, ali citirana kritika je naprosto lenjo bacanje teza koje se ni u jednom momentu niti razrađuju niti dokazuju, nego se do zaključaka stiže snagom želje, opštih mesta za koja se autor nada da su dovoljno snažna da sama od sebe posluže kao argument u
konkretnom slučaju. Moj utisak je da čovek nije imao volje niti vremena da se pozabavi filmom te je jednostavno napisao na brzinu teze o kojima nije imao vremena da razmišlja.
QuoteNema apsolutnih kriterijuma.
Pošteno. Onda nema ni apsolutnih trijumfa sedme umetnosti i mirna bačka.
Quote from: "Ghoul"nego, lako je mehu da vilozovira u rashlađenoj kancelariji, a ja trenutno sedim u kabinetu na 40ak C i sa jedinim erkondišnom u vidu otvorenog prozora :cry:
mislim, samo usput zapažam, ne vadim se na vrućinu nit išta slično...
Zapravo, ovde je malopre pala neviđena kiša, praćena gradom, pa sam ja isključio klima(v)-uređaj i otvorio prozor. Alah će, nadam se, obezbediti da oluja blagovremeno stigne i do vaših krajeva.
Quote from: "Ghoul"nego, lako je mehu da vilozovira u rashlađenoj kancelariji, a ja trenutno sedim u kabinetu na 40ak C i sa jedinim erkondišnom u vidu otvorenog prozora :cry:
mislim, samo usput zapažam, ne vadim se na vrućinu nit išta slično...
Ovde prozori nisu ni mogli da se otvaraju neko vreme, bila pljuščina sa gradom.
edit: pretekao me Meho.
Quotepraćena gradom
Kojim? Beogradom?
Quote from: "Meho Krljic"
Pošteno. Onda nema ni apsolutnih trijumfa sedme umetnosti i mirna bačka.
Ali, posto Bitak obuhvata apsolutno sve, dakle, i svaki nas pojedinachan licni svet, i svako dobro, zlo, bilo kakve kategorije, postojanje ili nepostojanje, san, javu, sve, sve, sve... onda se tu nalazi i tvrdnja da je Shtagod apsolutni trijumf sedme umetnosti, i ta tvrdnja je potpuno istinita koliko i tvrdnja da nema apsolutnih kriterijuma, ili da ima ili nema boga recimo, zato sto neki ljudi veruju u tu tvrdnju, i samim tim je cine istinitom.
Sve je i istinito i nije, i sve postoji i nepostoji.
(Hteo sam da ubacim i Sredingerovu machku u kutiji u sve ovo, ali to TEK nema veze sa prichom o apsolutu)
Kao da ima drugih gradova u Srbiji :evil:
Edit: ovo je bio odgovor Harvetu, a na Milanov ponovljeni pokušaj upropašćavanja diskusije odgovoriću u četiri oka dok budem petom mrvio DVDove sa sabranim delima Kej Parker.
Quote from: "Ghoul"ali, pitam ja (još uvek ideološki): nije li krajnje reakcionarno, pogubno, čak detinjasto insistirati na povratku u blaženstvo mračnoga doba samo zato što nam se aktuelni prezent ne dopada jer su podele i granice i vrednosti tako drastično zamućene i teško deljive?
da li je posao umetnika da po svaku cenu nudi nadu, čak i onda kada se čini da nade nema, pa makar i regresijom u fantaziju i mit i eskapizam tako dalekim od bilo čega aktuelnog?
nije li on time zapravo saradnik, (svesni ili nesvesni) saučesnik zlih saurona koji nam, zaista, izvan platna, ubijaju nadu?
Ghoule, ono o cemu Becanovic zapravo prica jeste da se nada moze nuditi samo u okviru izrazene dihotomije Dobro/Zlo, klasicnog epskog narativa, dakle gdje su granice izmedju tih binarnih opozicija jasno utvrdjene. I mislim da je tu u pravu, jer
LOTR funkcionise na prilicno rudimentarnoj osnovi - crno-bijeloj podjeli, pa je stoga lako govoriti o tom filmu u kategorijama u okviru kojih je nemoguce stavit, recimo, Fincherov
Seven ili Herzogov
Even Dwarfs Started Small. Sama Velika Pripovjest unutar
LOTR jeste u osnovi infantilna, tako da se moze iscitavati samo u okviru infantilnih kategorija o kojima ti govoris. I da, slozicemo se da danas postoje samo shades of gray, medjutim nekada je eskapizam prijeko potreban, sto ne znaci da je kao takav los. Naprotiv. :wink:
Meho, naravno da cemo se slozit da ne postoje apsolutni kriterijumi. Moje - "apsolutni trijumf sedme umjetnosti" - je vise fanovsko svrsavanje, nego neki ozbiljniji pokusaj da govorim o tom filmu.
I, kuku o cemu ja ovdje palamudim, a cekaju me dva ispita. Damn you Meho, Milane, Guleta, Death Wish i ostali! :x :evil:
[EDIT] OK, sad sam ukapirao da sam iskljucio ovaj kod, pa je zato bilo sve sjebano u postu. Necu vise. :lol:
:oops:
Izvinjavam se..
Quote from: "Meho Krljic"a na Milanov ponovljeni pokušaj upropašćavanja diskusije odgovoriću u četiri oka dok budem petom mrvio DVDove sa sabranim delima Kej Parker.
YOU WOULDN'T DARE!!!!
Quote from: "milan"
(Hteo sam da ubacim i Sredingerovu machku u kutiji u sve ovo, ali to TEK nema veze sa prichom o apsolutu)
Meow?
Quote from: "milan"Quote from: "Meho Krljic"a na Milanov ponovljeni pokušaj upropašćavanja diskusije odgovoriću u četiri oka dok budem petom mrvio DVDove sa sabranim delima Kej Parker.
YOU WOULDN'T DARE!!!!
Ma, šalim se, naravno da nikad ne bih povredio tu divnu ženu, čak ni metaforički.
po meni su filmovi alberta Pyuna apsolutni trijumf sedme umetnosti....
i vise volim Pyuna od Tarkovskog, Hercoga, a narocito Linca!
a narocito se slazem sa milanovim stavom da me niko nikad nece ubediti da je Tarkovski postigao veci domet u sedmoj umetnosti od Indijane Dzonsa npr, niti da je njegov filmski opus umetnicki vredniji od opusa MekTirnana npr. ili Kamerona...
Albert Pyun... :| :| :|
:lol: :lol: :lol:
Reči 'po meni' i 'apsolutni' može sebi da dopusti da izgovori samo jedna osoba na ovom (i onom) svetu. :wink:
Ispričavam se, a gdje sam ja? Jeli ovo možda neka alternativna realnost? :?
I ja se ispričavam :oops: Ne znam šta mi je bilo....
Opet nesto u kratkim crtama...
Da citiram mog voljenog Herzoga: "For me there are what I call 'essential' films: kung fu, Fred Astaire, porno. 'Movie' movies, so to speak. (...) Someone like Jean-Luc Godard is for me intellectual counterfeit money when compared to a good kung fu movie." [cudo od knige - Herzog On Herzog, str. 138] I u ovome i u onome sto pirca Death Wish ima istine. Samo je pitanje sta ce od toga vrijeme aminovati. Ono je jedini sudija.
Mada, Internet je promijenio sve. Zaboravljeni dragulji su se konacno probili do publike. Jebi ga, ja mogu da obozavam koliko god hocu Stanleyjevog neprikosnovenog Dust Devila ili Bainov maestralni Dark Waters, ali pitanje je da li ce ti filmovi biti ista vise od fusnote u istoriji filma. S druge strane, smarac poput Godara ce da vlada. :x
Dakle, samo bih volio da mi neko objasni zasto je Robocop manje vrijedan od, recimo, Solarisa. Ja ne kapiram tu logiku. I ko uopste ima pravo/moc da "legitimizira" da je nesto uradjeno na pravi nacin? Ko su ti ljudi? Ciji je to ukus?
Ou, kam on... Mislim, ja sam prvi pitao da se meni objasni šta pomenute serijale čini apsolutnim trijumfima sedme umetnosti. I niko to nije učinio, i umesto toga smo došli do zadovoljavajućeg odgovora da nema apsolutnih kategorija i da je to samo po nečijem subjektivnom mišljenju. Što je skroz okej. Nemoj ti sad da postavljaš isto pitanje u samoodbrani.
Quote from: "Will-O'-The-Wisp"I ko uopste ima pravo/moc da "legitimizira" da je nesto uradjeno na pravi nacin? Ko su ti ljudi? Ciji je to ukus?
Ah, da dodam... Naravno da ne treba slepo verovati autoritetima i da oni nisu niti treba da budu zamena za sopstveno kritičko promišljanje ali ja sam veliki protivnik olake relativizacije. U zapadnoj misli (ograničavam se na nju jer mi je najmanje nepoznata) postoji prilično jasna istorija razvoja i promišljanja ideje estetskog u umetnosti i umetničkog u predmetima i pojavama. Nekako mi je gej da sve to jednim jedinim gestom guramo u stranu i kažemo da istorija počinje od nas...
Osim toga, mi ovde uopšte ne pričamo o ukusima nego o, još jednom podsećam, 'apsolutnim trijumfima'.
U bre, malo sam bio odsutan i sad vidim gomilu postova, koje ću kasnije detaljno da pročitam, ali prvo da odgovorim:
Kada sam pomenuo Divlju magiju i F4 mislio sam na ukus Death Wisha i njegovu oduševljenost istim - pri tome ja ove stripove svrstavam u tinejdžerske - mada se, znam, Milan ne slaže - šta ću mu ja - ne slažemo se ni oko ciljne grupe većine superherojskog stripa - dok je Gospodar prstenova - opet, po meni - za odrasle.
Druga moija rečenica - svakom svoje i sve u svoje vreme - upravo znači da svako ima svoj ukus i da ono što Death Wishu ne valja može da valja meni ili obrnuto, a ono "sve u svoje vreme" odnosi se na razliku u godinama između mene i DW i na činjenici da se ukus i interesovanja sa godinama (obično) menjaju i razvijaju.
Pazi, ja ti opet ponavljam da sam ono rekao kao fan, usputno. To sto se ti 'vatas za ovo kao da sam ja iznio tezu mog doktorata i da sad moram to sa sve prilozenom literaturom da branim, to je neka tvoja potreba, I guess. E, sad kako da ti objasnim kako sam se osjecao dok sam gledao taj film? Ono sto mogu da ti kazem jeste da sam umalo nisam upiskio kad se u 3. dijelu kralj Teoden srucio sa konjanicima. Vjeruj mi da nista grandioznije nisam vidio. Dakle, ona scena - i uopste osjecaj koji se vuce tokom citave trilogije da gledam nesto neponovljivo - meni jeste nesto apsolutno najvece sto sam vidio na filmu. Figure of speech, dude. Mozes da se 'vatas za semantiku, a i ne moras. Uostalom, ako kazes da si odgledao deset filmova u zivotu, kako znas da ne postoji tamo neki "apsolutni"? OK, ovo i ja sad serem, ali tako ti je kako ti je.
Medjutim, ti si pokrenuo jos jednu pricu, a tice se toga da se neki artsy-fartsy filmovi veci od cisto-entertainment filmova zato sto su... What?!
Sto se tice estetskog promisljanja u zapadnoj kulturi, prilicno mi je poznato. Proslog semestra muda su mi otepala ne bi li sazvakao i one koje volim, ali i neke druge autore zarad predmeta estetika. I vjeruj mi, tek nakon sto sam to izucio, TEK mi onda vise nista nije bilo jasno zasto je nesto vise, a nesto manje lijepo - i otkud svemu tome vrijednost. Lijepo osjetis, to sam jedino ukapirao. Tebi je nesto lijepo, meni nije. I obratno. Tek kasnije mozes da estetskom predmetu ucitavas sto ti je volja, ne bi li odbranio sopstvenu tezu.
OK, istorija ne pocinje od nas, medjutim neke paradigme se mijenjaju - ovjeri slikarstvo, nigdje vecih promjena u shvatanju lijepog. I ti si rekao da se "snob" u tebi probudio citajuci ovu diskusiju. E, samo mi reci jedno: na cemu si izgradio (filmskog?) "snoba" u sebi, ako velis da si ovjerio tek desetak filmova?
Pa, da sam pogledao više filmova ne bih bio snob nego poznavalac, pretpostavljam. :?:
Samo da se razumemo, nisam JA pokrenuo priču da su artsy-fartsy filmovi veći od entertainment flickova već sam pitao da mi se pokaže po čemu su to entertainment flickovi vrhunci filmskog stvaralaštva. Sve što sam dobio su bili odgovori 'pa, meni se to dopada', što je fer i sasvim u redu, ali i dalje bi me zanimao odgovor formulisan jezikom koji bi mu dao makar privid objektivnog promišljanja. Predložio sam pomenute akademske gigante kao uslužnu referencu na sisteme i metode analiziranja umetnosti koji bi eventualno poslužili da se lakše formuliše traženi odgovor, ne kao ljude koji odgovor već imaju.
To sto ti trazis zahtjeva dosta vremena. Pokrenuli smo kompleksno pitanje koje, bojim se, nema zadovoljavajuci odgovor... No, mozda ga i dobijem za koju nedelju. Odvojio sam da procitam - cim se jebeni ispiti zavrse! - Gilligan Unbound Paula Cantora, profesora knjizevnosti (spec. sekspirologija) na Harvardu, koji ovdje obradjuje par jako popularnih TV serija, ne bi li pokazao kako one zapravo na isti nacin i isto tako duboko zadiru u odredjena filozofska, politicka i sl. pitanja kao i - pazi sad! - Sekspirova djela. [Domaci akademici se prevrcu u grobu.] Bice zanimljivo, a mozda i se neke stvari i iskristalisu.
Ah, a ja sam u zivotu upoznao toliko snobova koji zbilja poznaju materiju, samo izigravaju intelektualni nobles. OK, sad si mi objasnio da postoje i snobovi bez pokrica. Super! Svaki dan covjek nesto novo nauci. :!: :evil:
Reč snob je skraćenica od sine nobiles, što, jelte, znači 'bez plemenitog porekla'. Ja sam takav na intelektualnom planu.
Ja, naravno nigde nisam tvrdio da entertainment filmovi ne mogu da imaju visoku umetničku vrednost ali me je zanimala demonstracija.
Evo ovako nešto sam imao na umu, dakle nešto što bi sledilo formu sledećeg primera (ne nužno i izvedene zaključke):
QuoteOtimače Izgubljenog Kovčega sam gledao skoro u isto vreme kada i Tajnu Kaspara Hausera, iako su filmovi napravljeni u razmaku od nekoliko godina. Oba filma su ostavila veliki utisak na mene, oba i danas ubrajam u omiljene, ali, kada se danas osvrnem unazad, Hercogov film je značajniji, dublji i naprosto bolji iz najmanje dva razloga. Prvi je što na simboličkom planu ide na mesta koja Spilbergov film ne ume ni da zamisli, drugi što to čini sledeći liniju estetske čistote neukaljanu potrebama da se oslanja na žanr ili druge formalne zahteve.
Otimači Izgubljenog Kovčega su avantura koja se prati bez daha i koja u gledaocu dotiče one delove kolektivne svesti toliko dugo oblikovane legendama i pripovestima. Kao svojevrsna kompilacija citata i omaža avanturističkim filmovima četrdesetih i pedesetih godina, ovaj film ima određenu metatekstualnu vrednost. Kao priča, on uglavnom reciklira motive poznate iz mitologije, pripovedajući o nevoljnom heroju koji na svome putešestviju geografsko putovanje dopunjuje, a zatim zamenjuje inicijacijskim. Homerova Odiseja služi kao očigledan predtekst, ali Otimači Izgubljenog Kovčega postojeće motive samo reciklira ili pojednostavljuje, svestan da je samo jedno od brojnih iščitavanja originalnog mita. Džojsov Uliks često se navodi kao primer dela koje je Homerov ep iskoristilo da ispriča zaista novu priču, koristeći postojeće motive da na njima izgradi nove, te konstruišući sopstvenu simboliku. Spilberg se uglavnom drži opštih mesta popularne kulture koja, pak slede opšta mesta evropske kulture, unatrag barem do klasičnih učenja Sokrata i Platona.
Samim tim, iz Otimača Izgubljenog Kovčega naučio sam lekcije koje su mi dali i mnogi drugi filmovi, knjige, stripovi uz koje sam odrastao, jednostavne lekcije kulture zapadne hemisfere: dihotomiju dobra i zla neraskidivo vezanu kauzalnošću judeohrišćanskog morala; vezu između lepog i istinitog prikazanu kroz vezu grotesknog i zlog; relativnost samog zla u odnosu na iskupljujuću moć kajanja. Ovi motivi, poznati nam još iz Svetog Pisma su u Spilbergovom filmu deo stereotipne strukture pripovedanja o herojskoj potrazi, strukture u kojoj su simbolički arhetipovi snagom ponavljanja redukovani na žanrovske tipove a simbolika diktirana formom priče.
Kao kontrast, Tajna Kaspara Hausera polazi od nule, izgrađuje sopstveni arhetip, prilagođava formu simbolici i kao poduku daje nešto što je istovremeno i novo i starije od mitologije koja je u osnovu većine pop-kulture. Iz Hercogovog filma naučio sam da je logika stvar vere. Lekcija koju sam, za razliku od odmah prepoznatih motiva Otimača Izgubljenog Kovčega razumeo tek mnogo kasnije i koja je na daleko fundamentalnijem nivou odredila način na koji posmatram društvo i svet oko sebe.
Quote from: "Alex"U bre, malo sam bio odsutan i sad vidim gomilu postova, koje ću kasnije detaljno da pročitam, ali prvo da odgovorim:
Kada sam pomenuo Divlju magiju i F4 mislio sam na ukus Death Wisha i njegovu oduševljenost istim - pri tome ja ove stripove svrstavam u tinejdžerske - mada se, znam, Milan ne slaže - šta ću mu ja - ne slažemo se ni oko ciljne grupe većine superherojskog stripa - dok je Gospodar prstenova - opet, po meni - za odrasle.
Druga moija rečenica - svakom svoje i sve u svoje vreme - upravo znači da svako ima svoj ukus i da ono što Death Wishu ne valja može da valja meni ili obrnuto, a ono "sve u svoje vreme" odnosi se na razliku u godinama između mene i DW i na činjenici da se ukus i interesovanja sa godinama (obično) menjaju i razvijaju.
Aleks, druze, a koliko ti imas godina?? cisto informativno pitam...
ja sam inace kao mladji cenio mnogo vise ljude kao sto su Tarkovski, Forman, Linch, Hercog...
sada ih ne cenim uopste....
ja sam jedan od onih koji vise vole Stiva Karvera od Bergmana, if you know what I mean!!
vise volim Cinemaniju nego FEST.
a do tog stava se i moze doci samo s godinama... (fuck, zvucim kao da imam 50 a ne duplo manje!)
Nije ništa sporno Death Wish
od tebe, na ovom forumu, valjda niko nema više različit filmski ukus od mog
kao Meho i ja u muzici
kao Milan i ja u stripu
kao Cornelius i ja u književnosti (usuđujem se da kažem, mada nije za poređenje, jer nismo ni blizu po poznavanju)
imena filmova i reditelja koje ti voliš ja se trudim da ne pamtim (i uspeva mi - mnoga i ne znam)
iz mog ugla to je trash, ali svako voli neki trash (što reče Meho)- ja volim disco hitove 70-ih npr.
iz tvog ugla to nije trash, nego ono najbolje i to je OK (za tebe)
recimo topik o Bronsonu je meni nezanimljiv, jesam ja gledao podosta filmova sa njim, ali samo 3-4 su mi u sferi interesovanja (može svako da pretpostavi, reč je o vestern i još po nekim klasicima), još par vrlo dobrih i to je to, ali ni jedan iz Death Wish opusa
Kad sam ja imao 21 godinu (91-e), čini mi se da tada je izašlo prvo izdanje Svetla u tami - postojala je šansa da zastranim i postanem ortodoksni ljubitelj (samo) žanrovskog filma.
Ali nisam mogao da budem neiskren prema sebi. Ja najbolje poznajem američki žanrovski film, jer mi je on bio najviše dostupan, ali realno ja volim (možda malo manje) da (po)gledam i "umetnički" film - i evropski, neamerički, nežanrovski itd...
Za mene te podele i ne postoje - meni su Hoks, Lukas, Zemekis, Kameron u istoj ravni sa Trifoom, Bertolučijem, Tarkovskim, Hercogom i ne smatram (kako Milan reče) da oni rade potpuno različite stvari .
Quote from: "Meho Krljic"Pa, da sam pogledao više filmova ne bih bio snob nego poznavalac, pretpostavljam. :?:
Samo da se razumemo, nisam JA pokrenuo priču da su artsy-fartsy filmovi veći od entertainment flickova već sam pitao da mi se pokaže po čemu su to entertainment flickovi vrhunci filmskog stvaralaštva. Sve što sam dobio su bili odgovori 'pa, meni se to dopada', što je fer i sasvim u redu, ali i dalje bi me zanimao odgovor formulisan jezikom koji bi mu dao makar privid objektivnog promišljanja.
E. ovo je barem jednostavno. Naprimer, ja smatram najboljim filmom svih vremena Andreja Rubljeva Tarkovskog, a u tom sa mnom se slaže Đorđe Kadijević ergo sam u pravu. :lol:
:lol:
Baba, šta reći sem veliko si spadalo.
Quote from: "Bab Jaga"Naprimer, ja smatram najboljim filmom svih vremena Andreja Rubljeva Tarkovskog, a u tom sa mnom se slaže Đorđe Kadijević ergo sam u pravu. :lol:
da, baba, ali ja se ne slažem.
šta ćemo s tim?
Quote from: "Ghoul"da, baba, ali ja se ne slažem.
šta ćemo s tim?
Ljudi smo, dogovorit ćemo se ;)
You're all gone nuts!
svi, sem babe! :!:
Posto sam ja zanatlija operisan od umetnosti,
Napomenucu samo neke stvari koje ste zaboravili,
gresnici nijedni,
a to je ono Umece u Zanatskoj delatnosti...
batali rec umetnost....
Verujte da bi me najezio da danas odgledam dobar Fantasy film ali bez idiotskih efekata...
Uzmite napr Konana...filma cije ne dijaloge nego komplet izgovorenih recenica ima toliko da ih sve naucis napamet nakon 3 gledanja..Ja Pirate i nisam doziveo odmah nego tek nakon nekoliko gledanja...ne stignem bre sve da popamtim buljeci u efekte ,pa mi recenice promaknu....pa tek posle se uzivim u muziku,pa ne vidim sliku...i toliko toga napricaju izgovore,kerefekiraju...
LOTR....u redu,Lova efekti...duzina.....al nema on tu atmosferu kao kad bre Kamerun ti priblizi likove,pa se pogubis gledajuci film sta ce bude sad...obozavam ih ja,al stvarno malo pederaja,nigde riba,da mrdaju krecu se nesto rade...i one sto ima stoje i tupe ga...
A i mi mnogo tupimo i ocekujemo...
Fali mi u onom zanatskom delu kad slucajno prolazim pored bioskopa,ugledam plakatu Pitch Black,pocesem se i zapitam,kako ja nisam cuo za ovo jeftino drugorazredno SF sranje,sa tako hipnotisucom tematikom,udjem u bioskop,zapalim cigaru narucim pivo,i uzivajuci u jevtinoci filma,popizdim kad se film zavrsi,samo zato sto se zavrsio!OCU JOS!
I bajdvej, Prvi pirati su mi Originalni zbog Jack Sparrowa,
drugi ipak imaju scenario do jaja i samo su unapredili i podigli pricu,svaka cast....ali treci,lepo receno,imo sam osecaj kao kod
Van Helsinga....uguseno prenatrpanoscu efekata i neizdvajanjem bitnih stvari....misliiim,Dejvi Dzouns u 2 delu je col tip u 3 jajara,pozadinac,ma idite bre....cak mi je smetalo ono multipliciranje Sparrowa...kad bolje pogledam,ipak preterano,on je genijalan kao kobajagi sporedno spadalo sa provalama...
I dalje mi je taj lik jedan od najjacih ikada vidjenih u filmovima...
i jedva cekam 4 deo!!!!I Extended verzije!!!
Quote from: "Meho Krljic"Evo ovako nešto sam imao na umu, dakle nešto što bi sledilo formu sledećeg primera (ne nužno i izvedene zaključke):
QuoteOtimače Izgubljenog Kovčega sam gledao skoro u isto vreme kada i Tajnu Kaspara Hausera, iako su filmovi napravljeni u razmaku od nekoliko godina.
itd.
nego, reci ti meni, ko je ovo pisao?
teza je jednostavna, ali mi se dopada kako je uoblicena i argumentovana.
Mda, pa valjda je očigledno ko je pisao?
ez far ez ajm konsrnd, odličan 5, sa dve ispravke: odvajanje "pak" zapetama, kao i zapeta posle "poznati nam još iz Svetog pisma". :wink:
voleo bih da čujem i prošireni esej, koji će analizirati i objasniti "podređivanje forme simbolici" u Kasparu Hauzeru. to jest, esej o Kasparu.
Ne preterujmo. Ne umem ja to.
...u udžbeniku morfologije engleskog jezika koji sam bio prinuđen da bistrim na fakultetu 'snob' je objašnjeno kao engleski clipping kao 's'(taken from 'smart')+ 'nob'(taken from 'noble') koji je vremenom zadobio drugačije značenje od polaznih osnova...kanda usled zavere levičarskih snaga...
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...u udžbeniku morfologije engleskog jezika koji sam bio prinuđen da bistrim na fakultetu 'snob' je objašnjeno kao engleski clipping kao 's'(taken from 'smart')+ 'nob'(taken from 'noble') koji je vremenom zadobio drugačije značenje od polaznih osnova...kanda usled zavere levičarskih snaga...
Ebiga, ja nisam išao na fakultet, pa je gorenavedeno objašnjenje ono kako je to nama, krupnookim srednjoškolcima objasnio profesor filosofije. Ako je on lagao nas, i ja lažem ostatak sveta.
...why so angry???
...postoji verovatnoca da sam i ja, hocu reci moji uchitelji, u krivu...
E, jebiga, jedan post u životu ne nakitim nasmejanim žutim lišcima emotikona i odmah ispadam gnevan. For d rekord: uopšte mi nije bila namera da zazvučim besno, razdraženo, iznervirano niti išta slično. Srbije mi. :lol: :lol: :lol: :lol:
hm, da, Ginger, jesi "u krivu", posto eng. snob dolazi od lat. s(ine) nob(ilitate).
mislim, bar tako su mene ucili nekad davno.
:lol:
...razmimoishli smo se za nijansu, neka greshka ide na moju mnogonapacenu, vazda greshnu dushu... :oops: :oops: :oops: :oops: :oops:
ma ja, kao zakleti protivnik oftopika, reagujem samo zbog Johnnyja (Deppa), nadajuci se da ce se ova tema vratiti pravim korenima.
:lol: :lol:
Mi grešnici ionako treba da se držimo zajedno, evo ruke, Džindžere!!!
...ma, evo xbigok!!!
Quote from: "lilit_depp"hm, da, Ginger, jesi "u krivu", posto eng. snob dolazi od lat. s(ine) nob(ilitate).
mislim, bar tako su mene ucili nekad davno.
:lol:
...znači, Olga Mišeska-Tomić was lzing through her teeth???
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Quote from: "lilit_depp"hm, da, Ginger, jesi "u krivu", posto eng. snob dolazi od lat. s(ine) nob(ilitate).
mislim, bar tako su mene ucili nekad davno.
:lol:
...znači, Olga Mišeska-Tomić was lzing through her teeth???
Ich kann nicht mit Sicherheit behaupten, dass DIES ganz absolut richtig ist, aber so habe ich damals in der Schule gelernt.
:wink: