ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

krenuo je sajt www.filmskifestivalsrbije.org , ima na njemu svašta, uključujući i program.

vidim da planiraju prikazivanje bar 2 za forumaše i žanrovce relevantna naslova: švankmajerov spoj poa i de sada: SILENI, i mađarski bizar-fest TAXIDERMIA.
bilo bi super kad bi doveli švankmajera kao gosta.
ili barem (verovatnije) ovog mađara.

tu je i novi šijanov film...

"Pored redovnog takmičarskog programa koji nosi ime Nacionalna klasa, na Filmskom festivalu Srbije biće i razni prateći programi poput selekcije filmova Euroimages-a, kao i razne druge festivalske selekcije praćene bogatim muzičkim programom.

Prvi po redu, Filmski festival Srbije ima za cilj da se narednih godina etablira u jedan od najuticajnijih nacionalnih filmskih festivala u ovom delu svetu."


kakva su vaša očekivanja?

mislim, ipak je bjela the big boss.

evo tima koji će u utorak 05.06. da priča na konf. za štampu:

Dragan Bjelogrlić, predsednik UO FFS

Ivan Lalić, zamenik predsednika UO FFS/predstavnik EXIT-a

Svetlana Jovičić, direktor FFS

Dragan Jeličić, programski direktor FFS

Bojan Pajtić, predsednik Izvr šnog veća AP Vojvodine

Sandra Suša, gl. odg. urednik zabavnog programa RTS-a

Sagor Me šković, PR menadže r EXIT-a/moderator

Ovaj festival bi bio super kad bi još imali i kinematografiju. Ovako on ostaje kao skupa verzija Palića.

Sajt festivala je mala seoska zabava...

Ovo su filmovi koje ce prikazati?
Hajde prvih 10 i domacih filmova, ali ovoliko Kusturice na jednom mestu...
I jos Kosa, the Doors, Groznica subotnje veceri, Briljantin... ko ce to da gleda? 10 klinaca u hipi/whatever fazonu, kojima nije bilo dovoljno besomucno vrtenje istih naslova na divxu?

A3 – Rock'n'Roll uzvraća udarac
Agi i Ema
Belle Epoque
Guča
Hadersfild
Hamlet
Klopka
Odbačen
Peščanik
S.O.S.- Spasite naše duše
De Profundis
Dolina
Dragnet
Eve Giden Yol
Family Hero
Hotel Tivoli
Iberia
Irina Palm
Klimt
Kontakt
Ober
Sileni
Taxidermia
The Front Line
Transe
Arizona Dream
Crna mačka, beli mačor
Dom za vešanje
Otac na službenom putu
Sjećaš li se Dolly Bell
Super 8 mm Stories
Život je čudo
Izrazito ja
Kolt 15 gap
Mlad i zdrav kao ruža
Pejzaži u magli
Briljantin
Buena vista social club
Groznica subotnje večeri
Hod po ivici
Kosa
Njujork, Njujork
The Doors
Little Secrets

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/06/buena-vista-nacionalni-festival.html

Znaci Niske Filmske Susrete niko vise ne jebe 2%...a ovo 100% finansiraju ovi iz Exita.A u Nisu ce potkraj leta orgijati Ali Risto Bukvic i 40 pijanih razbojnika !!!(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Faiw%2Fofftopic.gif&hash=e565b240f9a65e36908665a4467700b4bbd1290e)

...glede Filmskih susreta u Nišu, izabran je novi savet, čiji  pun,novi saziv izgleda ovako: Voja Mirić, Dušan Janićijević, Minja Filipović, Miki Krstović, Jovan Šurdilović, Vesna Stanković, Slobodan Krstić i Vesna Bratić(direktor festivala)...

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...glede Filmskih susreta u Nišu, izabran je novi savet, čiji  pun,novi saziv izgleda ovako: Voja Mirić, Dušan Janićijević, Minja Filipović, Miki Krstović, Jovan Šurdilović, Vesna Stanković, Slobodan Krstić i Vesna Bratić(direktor festivala)...

wow!
savet za sva vremena!  :P  :shock:  :cry:

Agi i Ema.  xjump

Narode, PROMENI ME je confirmed za Festival. Sada stvari postaju intrigantne pošto čujem da je film totalni experience...

Misliš PromJeni me. Ili se Mima ućutkao pošto je dobio Premijera. :evil:
Da, prati ga loša priča... iskreno, zar stvarno želimo da gledamo mješoviti brak feat. kriza srednjih godina?

Zvanično se pušta na jesen, zajedno sa skoro završenim Eskobarom.

Prvo ide ESKOBAR pa onda PROMENI ME. Mislim, to dovoljno govori kakav je film, posto je PROMENI ME prvi snimljen.

...kad već nije niko od mladih profesionalaca, da ja skrenem pažnju da je, sudeći prema programu domaćica, BELLE EPOQUE, ukleti film Nikole Stojanovića, konačno gotovo i oslobođen iz federalnog Sarajeva...posle punih 16 godina!!!

ovo je cool


http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/06/kad-porastem-biu-danilo-bekovi.html

Poslednji sarajevski
valcer igra u Užicu

M. Cvetković, 17. jun 2007

- U Užicu je u petak uveče odrzžna prva projekcija filma "Bel epok", odnosno "Poslednji valcer u Sarajevu" koji je reditelj Nikola Stojanović,po sopstvenom scenariju snimio pre 17 godina. Film govori o Sarajevu pred Prvi svetski rat, o pripremama atentata na Franca Ferdinanda i istovremeno je priča o Antonu Valiču, prvom bosanskom filmskom snimatelju koji je 1914. godine snimio autentične kadrove atentata na austrijskog prestolonaslednika.
Film sniman 1990. godine u Sarajevu, Travniku, Beogradu, Beču i Zagrebu, a čija je obrada počela 1991. godine, par meseci pre rata u Bosni i Hercegovini, doživeo je pravu ratnu sudbinu.
- Tokom opsade Sarajeva, postojala je velika opasnost, da snimljeni materijal bude uništen. Filmski negativi bili su u "Jadran filmu" u Zagrebu, a radni materijal u "Bosna filmu" u Sarajevu. Onda je producent Bakir Tanović odlučio da materijal uzme, prebaci ga u svoju kuću i tako sačuva od uništenja. Koliko je taj njegov potez bio sudbonosan za film, govori i podatak da su tokom rata svi radni materijali za montažu koji su se nalazili u "Bosna filmu" - uništeni - kaze izvršni producent Mihailo Todorović, iz užičkog "Maja filma", jedan od najzaslužnijih za završetak Stojanovićevog filma.
U "Poslednjem valceru u Sarajevu" igraju Davor Janjić, Radmila Živković, Vita Mavrić, Petar Božović, Boro Stjepanović, Nebojša Kundačina, Alen Nuri, Tatjana Pujin, Senad Bačić, Slobodan Ćustić, Filip Šovagović, Zvonko Lepetić, Rade Marković, Mira Banjac, Davor Dujmović... Muziku sa film napisao je Arsen Dedić.
Prvoj projekciji u Užicu prisustvali su reditelj i producent kao i glimci Davor Janjić, Petar Božović, Radmila Živković, Boro Stjepanoviđ, Mira Banjac...

Quote from: "crippled_avenger"ovo je cool


http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/06/kad-porastem-biu-danilo-bekovi.html

dobra stvar.

gomila male dece sa malim kamerama... :D

Imao sam vrlo vulgaran komentar na račun tog dijela o opsadi Sarajeva, ali sam se suzdržao. Kako sam samo fin...

Quote from: "Harvester"Imao sam vrlo vulgaran komentar na račun tog dijela o opsadi Sarajeva, ali sam se suzdržao. Kako sam samo fin...

šalji na pm, ja nisam fin. :wink:  :evil:

Lektira srpskog filma

Na ovogodi šnjem, prvom po redu, Filmskom festivalu Srbije, koji će se odr ž ati od 3. do 8. jula, poseban akcenat je stavljen na istoriju i razvoj srpske kinematografije. Kako bi festivalskoj publici pribli žio neke od najranijih i najznačajnijih ostvarenja nacionalnog filma, Filmski festival Srbije predstavlja programski ciklus projekcija pod nazivom ,,Lektira srpskog filma".

U okviru pomenute selekcije, na platnu Otvorenog bioskopa u Miletićevoj ulici, biće projektovani neki od filmova koji predstavljaju temelje srpske kinematografije. Značaj ove selekcije dodatno uvećava to što će nakon nekoliko decenija, pojedini nemi filmovi u selekciji, ponovo imati živu muzičku pratnju na klaviru.

Tako će se među naslovima ,,Lektire srpskog filma" ponovo moći gledati filmovi kao š to su ,, Sa verom u Boga" (1932) Mihajla Popovića, ,, Nevinost bez zaš tite" (1943) Dragoljuba Aleksića, ,,Slavica" (1947) Vjekoslava Afrića, ,,Subotom uveče" (1957) Vladimira Pogačića, ali i kultni filmovi kao što su ,, Sakupljači perja" (1967) Aleksandra Petrovića ili ,,Život je lep" (1985) Bore Dra škovića.

Među naslovima se svakako izdvajaju oni najstariji poput filma ,,Jedna seoska srpska svadba" (1911), ,,U rlih Celjski i Vladimir Hunjadi" (1911) i ,,Letenje Avijatičara Đovanija Vidmera" (1912), sva tri filma Svetozara Botorića, tada šnjeg velikog filmskog stvaraoca. Svakako će posebnu pa žnju privući i verovatno prvi srpski film ,,Karađorđe" (1911) Čiča Ilije Stanojevića, ili čak naslov ,,Karađorđe po drugi put među Srbima" u realizaciji Jugoslovenske kinoteke, dokumentarni film iz 2003. godine o pronalasku dugo izgubljenog prvog srpskog filma.

Izborom filmova koji predstavljaju prve korake koje je načinila srpska kinematografija, Filmski Festival Srbije poku šava da se odu ži naš im filmskim veteranima, bez čijih ostvarenja ne bi bilo ni savremenog srpskog filma. Promene do kojih je do š lo u izboru tema, kao i razvoj tehnologije jasno su uočljivi kada se uporede sa filmovima selekcije Nacionalna klasa, ali sa druge strane, upravo to poređenje ukazuje na ono vanvremensko u njima.

Vi še informacija na: www.filmskifestivalsrbije.org

Okej, sada i zvanično, uz dogovor sa PR službom FFS.

Festival srpskog filma fantastike gostovaće sa trosatnim "best of" programom na Filmskom festivalu Srbije.

Mesto: "Bioskop dvorište", to jest sportski tereni Sokolskog doma, u najstrožem centru Novog Sada.

Vreme: noć između 8. i 9. maja, od 01:00.

Pošto priroda programa "Bioskopa dvorište" ne predviđa mogućnost da se istorijat i svrha putujućeg Festivala srpskog filma fantastike predstave publici i učesnicima FFS, to bi trebalo da bude učinjeno na konferenciji za štampu, dan ili dva pred emitovanje filmova. Vreme, mesto i drugi detalji biće naknadno objavljeni.

Program je sastavljen, postovaću ga sutra (na posebnom topiku koji sam otvorio na podforumu "Fanovi, klubovi, manifestacije"...)

Tokom sledećih nedelju-dve, a pred početak FFS, na sajtu "Lazara Komarčića" biće otvorena posebna sekcija posvećena Festivalu srpskog filma fantastike, i tu će ubuduće moći da se nađu sve informacije o njegovom delovanju.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Poslednji sarajevski
valcer igra u Užicu

M. Cvetković, 17. jun 2007

- U Užicu je u petak uveče odrzžna prva projekcija filma "Bel epok", odnosno "Poslednji valcer u Sarajevu" koji je reditelj Nikola Stojanović,po sopstvenom scenariju snimio pre 17 godina. Film govori o Sarajevu pred Prvi svetski rat, o pripremama atentata na Franca Ferdinanda i istovremeno je priča o Antonu Valiču, prvom bosanskom filmskom snimatelju koji je 1914. godine snimio autentične kadrove atentata na austrijskog prestolonaslednika.
Film sniman 1990. godine u Sarajevu, Travniku, Beogradu, Beču i Zagrebu, a čija je obrada počela 1991. godine, par meseci pre rata u Bosni i Hercegovini, doživeo je pravu ratnu sudbinu.
- Tokom opsade Sarajeva, postojala je velika opasnost, da snimljeni materijal bude uništen. Filmski negativi bili su u "Jadran filmu" u Zagrebu, a radni materijal u "Bosna filmu" u Sarajevu. Onda je producent Bakir Tanović odlučio da materijal uzme, prebaci ga u svoju kuću i tako sačuva od uništenja. Koliko je taj njegov potez bio sudbonosan za film, govori i podatak da su tokom rata svi radni materijali za montažu koji su se nalazili u "Bosna filmu" - uništeni - kaze izvršni producent Mihailo Todorović, iz užičkog "Maja filma", jedan od najzaslužnijih za završetak Stojanovićevog filma.
U "Poslednjem valceru u Sarajevu" igraju Davor Janjić, Radmila Živković, Vita Mavrić, Petar Božović, Boro Stjepanović, Nebojša Kundačina, Alen Nuri, Tatjana Pujin, Senad Bačić, Slobodan Ćustić, Filip Šovagović, Zvonko Lepetić, Rade Marković, Mira Banjac, Davor Dujmović... Muziku sa film napisao je Arsen Dedić.
Prvoj projekciji u Užicu prisustvali su reditelj i producent kao i glimci Davor Janjić, Petar Božović, Radmila Živković, Boro Stjepanoviđ, Mira Banjac...

iz prve ruke, tako reci, iz bijele brade i velikog iskustva, od samoga reditelja, saznajemo da je saradnik na scenariju bio nebojsa pajkic.
u jednoj od scena pojavljuje se i mali adolf hitler.
hm...

...u NACIONALNU KLASU ubacheni i KONJI VRANI i Zilnikov KENEDI...ukupno 18 naslova...

Zavet (van takmičarske konkurencije)
režija: Emir Kusturica
uloge: Marija Petronijević, Uroš Milovanović, Ljiljana Blagojević, Aleksandar Berček...

Hadersfild
režija: Ivan Živković
uloge: Goran Šušljik, Nebojša Glogovac, Vojin Ćetković...

Belle epoque
režija: Nikola Stojanović
uloge: Davor Janjić, Radmila Živković, Vita Mavrič, Petar Božović, Filip Šovagović, Mira Banjac...

S.O.S – Spasite naše duše
režija: Slobodan Šijan
uloge: Lazar Ristovski, Bogdan Diklić, Slavko Štimac, Katarina Radivojević, Milutin Mićović...
Film noar (prvi srpski dugometražni animirani film za odrasle)
režija: D. Džud Džons, Risto Topaloski

Promeni me
režija: Milan Karadžić
uloge: Mima Karadžić, Neda Arnerić, Dragan Nikolić...

Peščanik
režija: Sabolč Tolnai
uloge: Slobodan Ćustić, Nebojša Dugalić, Jasna Žalica...

Odbačen
režija: Miloš Miša Radivojević
uloge: Svetozar Cvetković, Aleksandra Janković, Nenad Ćirić...

Agi i Ema
režija: Milutin Petrović
uloge: Milena Dravić, Stefan Lazarević, Dragan Mićanović...
Među filmovima koji su već bili prikazani u proteklih godinu dana, a na Filmskom festivalu
Srbije se nalaze u selekciji ,,Nacionalna klasa", zajedno sa filmskim ekipama koje ih predstavljaju,
publici i žiriju festivala će se predstaviti sledeća ostvarenja:

Optimisti (van takmičarske konkurencije)
režija: Goran Paskaljević
uloge: Lazar Ristovski, Mira Banjac, Petar Božović...

A3 - Rock'n'roll uzvraća udarac
režija: Petar Pašić
uloge: Nikola Pejaković, Srnan Todorović, Uroš durić...

Kako postati heroj
režija: Mladen Matičević
uloge: Mladen Matičević, Brana Radović, Goran Terzić...

Guča
režija: Dušan Milić
uloge: Marko Marković, Aleksandra Manasijević, Mladen Nelević...

Klopka
režija: Srdan Golubović
uloge: Nebojša Glogovac, Nataša Ninković, Anica Dobra, Miki Manojlović...

Made in Yu
režija: Miko Lazić
uloge: Saša Drakulić, Slobodan Boda Ninković, Velimir Bata Živojinović, Milorad Mandić Manda, Nataša Ninković...

Konji vrani - Jesen stiže dunjo moja 2
režija: Ljubiša Samardžić
uloge: Milan Vasić, Kalina Kovačević, Milena Vasić – Ražnjatović, Ljubiša Samardžić, Ivo Gregurević, Slavko Štimac...

Hamlet
režija: Aleksandar Rajković
uloge: Igor dornević, Petar Božović, Miodrag Fišeković...

Kenedi se ženi
režija: Želimir Žilnik
uloge: Kenedi Hasani, Salji Hasani, Beni Haliti...

PROMOCIJE KNJIGA NA FFS-U:

Mesto: pivnica Gusan, Zmaj Jovina 4 (u pasažu)


utorak, 03.07.07.

Hladan čaj uz debatni kolutić - debatni krug, sa Aleksandrom Davićem
Tema: Smrt filma i digitalni Vaskrs
17:00 - 18:30

U sagledivoj budućnosti doći će trenutak kada će filmska laboratorija otići u muzej. Perspektiva prelaska na digitalnu tehnologiju i dosadašnja iskustva sa HD tehnologijom.
--------

sreda, 04.07.07.

U brdima, horori (srpski film strave), Niški kulturni centar
15:00 - 16:30

"U brdima, horori" je studija koja se bavi recepcijom horora kao žanra u Srbiji, kao i ovdašnjom žanrovskom produkcijom u rasponu od kultne Leptirice (1973) do Šejtanovog ratnika (2006)...

Učestvuju:
Verica Novakov, glavni urednik izdavacke delatnosti Niškog kulturnog centra
Dejan Dabić, urednik filmskog programa Niškog kulturnog centra
Dejan Ognjanović, filmski kritičar, autor knjige U brdima, horori


Režija: Akira Kurosava, Filmski centar Srbije
17:00 - 18:30

Neke knjige su samo jedna u nizu pisanih dela, a neke su studije kroz koje je autor proživljavao jedan deo svog života. Podloga za ovo delo je doktorska teza autora Nikole Stojanovića, koju je odbranio još 2001. godine i od tada kreće požrtvovan i studiozni rad na knjizi koju danas imamo pred sobom - Režija: Akira Kurosava.

Nikola Stojanović će po prvi put u Novom Sadu predstaviti svoju najnoviju knjigu, gradu na čijoj Akademiji je ujedno i profesor. Za sve one za koje su filmovi Akire Kurosave bili nadahnuće u kreiranju sopstvene estetike, kao i za one za koje je ovaj čudesni autor nepoznanica, čitanje "Režija: Akira Kurosava", kao i njena prezentacija biće put u estetizovani, jako autorski obojeni svet Akire Kurosave, ali i svet našeg priznatog autora Nikole Stojanovića koji je deceniju svog rada i života posvetio njemu.

Učestvuju:
Nikola Stojanović, filmski režiser, autor knjige Režija: Akira Kurosava.
Branimir Stojanović, Koordinator odeljenja za izdavaštvo Filmskog centra Srbije
--------

četvrtak, 05.07.07.

Emir Kusturuca - kult margine, Studentski Kulturni Centar
15:00 - 16:30

Povod za razgovor je premijera najnovijeg filma Emira Kusturice Zavet, kao i omaž ovom autoru na Filmskom Festivalu Srbije, ali i delo "Emir Kusturuca - kult margine", Gorana Gocića koje je pokrenulo brojne rasprave, a od strane Filipa Frenča, Observer uvršćeno u pet najznačajnijih knjiga u Velikoj Britaniji za 2002. Dopunjeno izdanje ove knjige, prošle godine je u okviru svoje filmska edicija "Vrtoglavica" objavio Studentski kulturni centar, a publika festivala će imati priliku da se bolje upozna ne samo sa filmovima Emira Kusturice već i da putem razgovora sa autorom knjige spozna svetski femomen Emir Kusturica.

O samoj knjizi najbolje govori sam predmet ove studije, naš svetski priznati filmski autor Emir Kusturica:
"Impresionaran sam kvalitetom pisanja u ovoj knjizi. Činjenica da je moj anarhični koncept i iracionalni stav spram života racionalizovan u mojim filmovima, veoma je dobra opservacija. Napisani materijal mi je pomogao dok sam, razmišljajući o budućim projektima, ponovo prolazio kroz različite faze svoje karijere".

Učestvuju:
Goran Gocić, publicista, autor knige Emir Kusturuca - kult margine
Dejan Nikolaj Kraljačić, dramaturg, urednik knjige Emir Kusturuca - kult margine


Filmski centar Srbije vam predstavlja ...
17:00 - 18:30

Na promociji ćete biti u mogućnosti da se bliže upoznate sa delima koje je Filmski centar Srbije u okviru svoje izdavačke aktivnosti realizovao, kao i sa delima koja nam predstoje iz ove izdavačke kuće.

Ovom priliko biće najavljena knjiga (koju je Filmski centar Srbije izdao kao suizdavač u saradnji sa Kreativnim centrom) "Kako snimiti film?", Raše Andrića. Ovo delo je jedinstven praktikum koju je autor namenio mlađoj publici, ali i svima koji želele da naprave svoje prve korake u svet filma.

U okviru ove prezentacije biće najavljeno izdanje "Serbian Cutting", Mihaila Ilića – Ilketa, kapitalno delo o post novotalasovskim kretanjima u svetskom filmu sa posebnim akcentom na fenomen koji današnji teroretičari nazivaju zlatno doba srpske kinematografije - crni talas, kao i knjiga koja se na svoj osoben način bavi istom epohom u razvoju filmske umetnosti, ali iz drugog aspekta "Crni talas", Bogdana Tirnanića.

Učestvuju:
Branimir Stojanović, Koordinator odeljenja za izdavaštvo Filmskog centra Srbije
Mihailo Ilić – Ilke, montažer i autor knjige Serbian Cutting
--------

petak, 06.07.07.

Hladan čaj uz debatni kolutić - debatni krug, sa Aleksandrom Davićem
Tema: Bioskop ili download
15:00 - 16:30

Download filmova sa interneta, filmovi na DVD-u i perspektiva bioskopa.


Jedna tema jedan film
17:00 - 18:30

Retki su autori filmske muzike čija su dela nastavila da žive i mimo njihovog filmskog porekla. Setimo se pesama "Flojd" (film- Nacionalna klasa) ili "Tango argentino", iz istoimenog filma, koje već imaju status domaćeg evergreen-a, a komponovao ih je Zoran Simjanović. Autor će ovom prilikom predstaviti svoje novo izdanje "Jedna tema jedan film", četvorostruki box set koji se sastoji od tri cd-a i jednog dvd audio, a obuhvata muzičke teme iz filmova za koje je Zoran Simjanović komponovao muziku počevši od 1977 godine, do danas. O svom iskustvu kao jednog od najznačajnijih kompozitora primenjene filmske muzike govoriće uz audio-vizuelnu prezentaciju sam autor Zoran Simjanović.

Učestvuje:
Zoran Simjanović, kompozitor
--------

subota, 07.07.07.

Enciklopedija svetskog filma, Fondacija Filmska enciklopedija i Filmski centar Srbije
15:00 - 16:30

Filmski centar Srbije je u saradnji sa Društvom filmskih kritičara Beograda pokrenut rad na referentnom književnom izdanju koje će sumirati dosadašnju istoriju filma, ali i postati zamajac novih pravaca i uvida u filmskoj teoriji - "Enciklopedija svetskog filma". U okviru promocije biće prezentovan ovaj ambiciozni četvorogodišnji projekat čija je ideja da postavi nove standarde pisanja o filmu.

Učestvuju:
Bogdan Zlatić, filmski publicista, direktor Fondacije Filmska enciklopedija
Svebor Midžić, zamenik direktora Filmskog centra Srbije, koordinator naučno- izstraživačkog rada na Enciklopediji svetskog filma
Maja Vujović, dramaturg i filmski kritičar, redaktor međunarodnog izdanja Enciklopedije svetskog filma
Momčilo Rajin, publicista, direktor kancelarije Enciklopedije svetskog filma
Dragan Jeličić, filmski publicista, urednik Enciklopedije svetskog filma


Motovun - knjiga postanka
17:00 - 18:30

Tokom malog sajma filmskog izdavaštva biće prisutan paviljon Motovunskog filmskog festivala, koji je u sklopu svog rada objavio knjigu "Motovun - knjiga postanka", autora: Rajka Grlića, Igora Mirkovića i Nikole Zinića, a koju će ovom prilikom predstaviti.

Ova knjiga govori o tome kako je jedan mali filmski festival prerastao u okupljalište čitave generacije. "Motovun - knjiga postanka" je mozaik sačinjen od tekstova, fotografija, novinskih tekstova, anegdota, uspomena, koje svjedoce o Motovun film festivalu kao mestu specifične atmosfere, ali i mestu koje je u neveselo post-ratno vreme svojoj publici ponudilo prostor za iskazivanje slobodoumlja i za veselje u neveselom okruženju.

Učestvuju:
Rajko Grlić, režiser, umetnički direktor festivala i autor knjige Motovun - knjiga postanka
Igor Mirković, direktor festivala, autor knjige Motovun - knjiga postanka
--------

nedelja, 08.07.07.

Knjiga/Scenario/Film
15:00 - 16:30

Ove godine se dogodio presedan u domaćoj kinematografiji. Dva filma su snimljena kao ekranizacije književnih dela, "Klopka" (Srdan Golubović, režiser i Nenad Teofilović, pisac) i "Agi i Ema" (Milutin Petrović, režiser i Igor Kolarov, pisac). Ova pojava je u srpskoj kinematografiji, sem par izuzetaka, davno zaboravljena. Svi se žale da nema dobrih fimova, da su dijalozi neuverljivi, a same priče dramaturški loše motivisane, a opet kao da autori i producenti retko imaju poverenje u domaće pisce, kao prostor za pronalaženje novih i svežih ideja.

Da li filmski autori i producenti nemaju poverenja u pisce? Koliko je uopšte uspešan ovakav vid saradnje dve različite umetnosti? Kakvo je iskustvo pisaca čija su dela ekranizovana? - ovo su neke od tema ove debate. Učesnici su pisci po čijim delima su se ove godine snimili filmovi, kao i autori istih.

Učestvuju:
Jovan Ristić, novinar, moderator Knjiga/Scenario/Film
Srdan Golubović, režiser filma Klopka
Nenad Teofilović, pisac knjige Klopka
Srđan Koljević i Melina Pota Koljević, scenaristi filma Klopka
Milutin Petrović, režiser i scenarista filma Agi i Ema
Igor Kolarov, pisac knjige Agi i Ema


Hladan čaj uz debatni kolutić - debatni krug, sa Aleksandrom Davićem
Tema: Copy left
17:00 - 18:30

Prava na slobobodnu upotrebu i umnožavanje u bilo kom mediju. Sve o autorskim pravima, kako ih kršiti ili ih se pridržavati. Kome ovaj fenomen,i na koji način koristi a kome ne?

A kao delimičnu ilustraciju tribine o Ghoulovoj knjizi U brdima, horori, pogledajte program:

"The Best Of Festival Srpskog Filma Fantastike"
Novi Sad, Sportski tereni Sokolskog doma
Program "Bioskop Dvorište"
Noć između 8. i 9. jula, početak u 00:30

Trejler:

RIBLOK IZ DUNAVA/ Riblock of The Danube (1,5 minuta)
Miroslav Lakobrija i Vladimir Milošević (nezavisna produkcija)
Iz rečne prljavštine na ušću Save u Dunav, izašao je kiklop. Krenuo je na Beograd.  

Filmovi:

1. SLATKI MIRIS NAFTALINA/A Sweet Scent Of Mothballs (18 minuta)  
Jelena Tvrdišić (FDU, 2005)
Ona je mlada, lepa, i dobro situirana – od davno poginulih roditelja nasledila je novac i kuću. Ničim nije sputana, ali je usamljena. Oko nje se muvaju propali slučajevi, dok prava ljubav, suviše pristojna da bi se nametnula, godinama čeka u komšiluku. Pomoć stiže neočekivano, s one strane groba. U dvostrukoj, glavnoj ulozi pojavljuje se Sonja Kolačarić.    

2. ONI SU.../They Are... (6 minuta)
Autorska grupa "Mladi kadrovi" (nezavisna produkcija, 2001)
Parodija na TV seriju The X Files i pomamu za vanzemaljcima koju je ona izazvala. Glavni junak, kojeg tumači Miroslav Lakobrija, pokušava da uspostavi kontakt sa tuđinskom rasom, što će dovesti do neočekivanih posledica...

3. RAKETE/Rockets (23 minuta)
Vladimir Mančić (FDU, 2006)
Malo je poznato da su 1999. godine na braniku naše otadžbine bili i ljudi sa ekstrasenzornim sposobnostima. Pod komandom Vojske Jugoslavije, ti rodoljubi i ESP patrioti branili su goloruki srpski narod od NATO agresora! Ovo je krajnje istinita priča o njima i njihovom vrlom komandiru Guzini... sa elementima mjuzikla!    

4. ÜBER SOLDAT (12 minuta)
Vladimir Milošević (nezavisna produkcija, 2005)  
Nacisti su napravili savršenog vojnika. Evo ga u sadašnjosti, na meti su mu dvojica mladića. U glavnoj ulozi je Miroslav Lakobrija, autor maski u ovom filmu.

5. PACOVI U ZIDOVIMA/Rats In The Walls (20 minuta)
Milan Konjević (FDU, 1994)  
Četiri ranjena vojnika leže u bolničkoj sobi. Izmučeni umovi čuju čudne zvuke... ili je to nešto u zidovima? U filmu igra Rastko Lupulović, nekada velika glumačka nada i bivši član benda "Kanda, Kodža i Nebojša".

6. PACIJENT/The Patient (4 minuta)
Autorska grupa "Mladi kadrovi" (nezavisna produkcija, 1997)
Šta je to ružno i zubato, pa još juri devojke po parkovima? Prvi deo treš horor serijala koji je nanizao pet segmenata, uključujući jedan prikvel, a snimljena je, u koprodukciji sa Slovenijom i Hrvatskom, specijalna epizoda »Pacijent protiv reketara iz pakla«.

7. ŽUR ŽIVIH MRTVACA/Party Of The Living Dead (15 minuta)
Siniša Dugonjić (nezavisna produkcija, 2005)
Prašnjav i nezvan muški gost na žurci punoj usamljenih devojaka. Jedna od njih je "nevidljiva" i stidljiva. Velika je ljubav na pomolu, ali i neke druge stvari...  

8. OH, NE!/Oh, No! (9 minuta)
Srđan Stojanović (filmski klub "Riječi mladih", 1987)  
Mama i baka su otišle iz stana, i taman je mladi buntovnik zapalio pljugu, kad se srpski "Osmi putnik" urotio protiv njega. Oh, ne!  

9. STAR WARS FAN (1,5 minuta)
Relja Trajković (nezavisna produkcija, 2004)
Pošto je u dahu odgledao originalnu trilogiju "Ratova zvezda", naš heroj, ljubitelj "Ratova zvezda" otišao je u park da se prošeta. A tamo su ga čekale mračne sile... Vrhunski primer dobrog vica, uz umešnu upotrebu digitalne animacije.

10. PENA ZA BRIJANJE/Shawing Foam (25 minuta)
Mladen Đorđević (CKV "Kvadrat", 2000)
Pripadnice vladajućeg plemena Žena sa planete Erotikon 6 došle su na Zemlju da preurede tamošnje stanje koje remeti red u kosmosu. Jedna od oblasti njihovog delovanja je Srbija, koju potresa rat na Kosovu u predvečerje  NATO bombi...

11. PACIJENT 2: POVRATAK PACIJENTA/The Return Of The Patient (5 minuta)
Autorska grupa "Mladi kadrovi" (nezavisna produkcija, 1999)
Ono ružno i zubato, što juri devojke po parkovima, upalo je kod zubara. Šta li mu je to trebalo... Višestruko nagrađivano ostvarenje "Mladih kadrova"; istinski klasik srpskog treš horora.

DANIČKI UŽAS (trilogija)  
12. Dunwitch Horror (10 minuta, 2004)  
13. Dunwitch Horror – Endgame (4 minuta, 2004)  
14. Dunwitch Horror – The Bloodline (14 minuta, 2005)  
U pitomi seoskim predelima, tri srpske staramajke bajaju uz pomoć drevne, okultne knjige. I svašta prizovu. Snimljeno prema motivima novele Haurda Filipsa Lavkrafta.

15. PACIJENT 0/The Patient 0 (14 minuta)
Miroslav Lakobrija (nezavisna produkcija, 2006)
Nemačka okupacija Beograda. Ona je mlada devojka. On je nacistički naučnik. Ona u njemu vidi ljubav svog života. On u njoj vidi projekat svog života... A iz njihovog spoja može se roditi šta drugo do... Ambiciozna prikvel epizoda najčuvenijeg treš-horor serijala iz Srbije.  

16. ŽIVI MRTVACI/The Living Dead (22 minuta)
Mladen Đorđević (FDU, 1999)
NATO agresija. Projektili sa osiromašenim uranijumom. Radijacija. Srpsko selo. Mrtvi ustaju iz grobova.

17. GEJ KILER/The Gay Killer (7 minuta)
Vanja Čanković (nezavisna produkcija, 2005)  
Fašista se krije u liku običnog čoveka. Nemoj biti drugačiji u njegovim očima.

Od ove večeri, zahvaljujući Zakku, imamo i veb prezentaciju Festivala srpskog filma fantastike u okviru sajta Lazar Komarčić.

http://www.lazarkomarcic.org.yu/fsff

Za sada je jednostavno i funkcionalno, na Vikiju, a biće i mnogo bolje. Potpuno sam svestan da nam je potreban veoma zanimljiv i sadržajima bogat sajt, koji će privlačiti publiku, posebno onu koja je željna da snima filmove.

FSFF je i na sajtu Filmskog festivala Srbije, sve sa programom i minutažom. Na dva mesta smo pomenuti pod pravim imenom, a na dva mesta kao "Filmski festival srpske fantastike". Urgiraću ujutro da poprave. Ne brinite, biće OK.

Obično pošten svet organizuje neko takmičenje a mafija pravi kladionicu. Ovog puta je obrnuto. Dobrodošli na Kladionicu povodom Filmskog Festivala Srbije

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/07/nazi-kladionica.html

Ako posten svet organizuje kladionicu,sta radi onda mafija ???(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Fr%2Fsgrin.gif&hash=9c2c8fdd0b9607bac6169a4d8c300ec6804b719a)

Pripremam tekst za Doba. Festival je neverovatan.

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/07/nazi-fest-day-one-only.html

ako neko slucajno pomisli da dimitrije po obicaju preteruje, ja mogu da kazem da mu ovim povodom 100% verujem. iako nisam prisustvovao stvarima koje on opisuje, jesam nekim drugim, i svoj osvrt na ovo cu ostaviti po povratku kuci.

reci cu samo to da sam sinoc tokom sat ili dva ozbiljno razmisljao da uopste ne dodjem.
jos nisam siguran da li sam dobro odlucio da ipak dodjem u NS.

ali ovo je zaista bruka on so many levels, toliko za sada.

ја сам одушевљен називом награде коју фестивал додељује. ИБИС је права тичица из српске баште  :roll:

Quote from: "Ghoul"ako neko slucajno pomisli da dimitrije po obicaju preteruje, ja mogu da kazem da mu ovim povodom 100% verujem. iako nisam prisustvovao stvarima koje on opisuje, jesam nekim drugim, i svoj osvrt na ovo cu ostaviti po povratku kuci.

reci cu samo to da sam sinoc tokom sat ili dva ozbiljno razmisljao da uopste ne dodjem.
jos nisam siguran da li sam dobro odlucio da ipak dodjem u NS.

ali ovo je zaista bruka on so many levels, toliko za sada.

Ja sam bio danas u NS, i svi novinari prepricavaju bruku sa projekcije Zaveta. Kusta se nije pojavio na konferenciji za novinare. Neki kazu da ga je bolelo uvo, drugi da je bio vrlo besan. Posle ovog sto mu se desilo, biche da je u pitanju i jedno i drugo.

Medijsko pokrivanje i propagiranje pratechih programa totalno je zakazalo. Jedan od celnika "Exita" rece mi danas da ti programi daju "pravu boju" Festivalu. Avaj, ta boja mora i da se istakne. Na nekom zidu, na primer, ili u flajerima. Promotivni materijal za tribinski program u pivnici Gusan stigao je iz stamparije tek posto je prva tribina, promocija Ghoulove knjige U brdima, horori bila zavrsena! Sama promocija je kasnila sat vremena "jer je tonac zaboravio da dodje?!" a zbog nepostojece reklame na ulici, ispalo je da je odrzana za goste pivnice, koji su, eto, uz rucak i piche dobili neocekivan "hororicni dodatak".

Da im ja piiiip pip piiiiiiip pppppiiiipppp ppiiiiip. I da se piiiip u piiiiip i svi oni piiiipp piiip... i tako dalje i tako isto.  
Prodaju karte govna a ne mogu ekipama da obezbede.
:x  :x  :x  xrepuke  xrepuke  xrepuke

Juče smo se zavitlavali da smo mi iz ekipe A3 bili kao košarkaška reprezentacija - Petar Pašić kao Moka, Uroš Đurić kao Čiča Gurović i ja kao Jarić. :D

Međutim, juče je formirana verovatno najmomačkija ekipa na Festivalu kada se objedinio Unholy Trinity - Uroš Đurić, Žika Kišobranac i Crippled Avenger. We kicked so much ass. :D

Istina je da U-Đu svakom timu kojem se pridruži automatski podiže nivo muževnosti nekoliko nivoa na gore. Pa jel' su vas posmatrali sa rispektom na festivalu? I jel ostaje dogovor za sutra?

Žene su se za nama okretale kad bi prolazili ulicom.

U čudu. :D

Dogovor ostaje, naravno!

West sajd!!!

hadersfild je gledljiv, mada neupecatljiv (2+, recimo), za razliku od peščanika koji je baš onakvo kvaziartističko isprdjivanje kakvo sam i očekivao. bela tarr it aint! izasao sam posle sat vremena, shvativsi da bi jos 60 minuta ovoga ipak bilo previse. :cry:

Kako je urađen sektaški angle u HADERSFILDU?

Pogledao sam ZAVET Emira Kusturice, courtesy of Bjela.

Već sam Mehu poslao poruku, a to i ovom oprilikom mogu da potvrdim da ZAVET ponajviše liči na Mehov intervju sa Radošem Bajićem i koncept serije LEPO SELO LEPO GORI A BABA SE ČEŠLJA NOŽEM.

Meni lično je ZAVET najzanimljiviji Kustin film pošto izgleda kao mešavina BORATa i INSPECTOR GADGETa sa određenom dozom nasilnosti čiji je stilski reprezent recimo Jan Kounen. Sad, naravno, morate imati na umu da je sve ovo jako rudimentarno realizovano, i da je to sve ipak Kusta, ali sa druge strane, ovo zaista jeste neka vrsta bizarnog naivnog rollercoaster filma, nešto kao TRUE LIES za Bosance, i upravo ta oslonjenost na američke žanrovske idiome u spoju su freakshowom daje film neki naročit bizaran kvalitet.

ZAVET je s druge strane snažan auralni šok, slike i zvuci koje nam ruža nisu za svaki stomak, i potpuno mi je jasno zašto je strana kritika otpisala ZAVET kao primer Kustine dekadencije. Međutim, meni je sada tek kad je postao tako dekadentan, Kusta postao zanimljiv.

Ovo je film u kome dečak od dvanaest godina klještima štroji Mikija Manojlovića, u kome Ljiljana Blagojević u sub-AMERICAN PIE ključu igra MILF fetiš, u kome Stribora Kusturicu koriste kao balvan koji se ruši zid bordela, gde ima scena u kojoj Stribor pregrize cev pištolja insertiranog u suta a zatim čoveku čiji je pištolj pregrisao gura ručnu bombu u usta i detonira ga, film u kome čoveka nabiju na vulkanizersku cev za punjenje guma, pune ga kiseonikom dok se ne naduje i ne počne da divlje leti po radnji.

ZAVET otud balansira između Kounena, Miikea i Abdulaha Sidrana, i za mene predstavlja daleko najzanimljiviji Emirov film i jedno od intrigantnijih gledalačkih iskustava u ovoj sezoni.

Quote from: "crippled_avenger"Kako je urađen sektaški angle u HADERSFILDU?

pa onako, lejm, ali uvek prija kad vidis da neko prica o larvama i aurama a nije horor.
nazalost, ta prica o larvama je upravo povod da film sklizne u neizbeznoi srpsko dranje i urlanje i kolutanje ocima i grimase bez kojih nijedna 'dramska' scena kod nas ne moze... :cry:

inace, seka sabljic je prilicno spooky, steta sto nije jos iskoriscena.
ako neko sprema neki horor, upisite ovo u biljeznicu.

seka sabljic.

horor.

majka sinosjebiteljka. priceless.

MINIRANJE!

Film "Anđeli 3" na Filmskom festivalu Srbije prikazan pred praznom salom, iako je ekipi filma rečeno da je projekcija rasprodata!
Najgledaniji film u Srbiji prošle godine, "Anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac" prošao je preksinoć na otvaranju Filmskog festivala Srbije u Novom Sadu kao bos po trnju! Ekipu filma i samo ostvarenje organizatori su, ni krive ni dužne, marginalizovali, gurnuvši projekciju filma u termin od 19 časova, tri časa pre svečanog otvaranja i premijere "Zaveta" Emira Kusturice u Srpskom narodnom pozorištu (SNP).


Seka Aleksić

U tom terminu bilo je nemoguće ući u salu zbog velikih priprema (kao da dolazi Džordž Buš lično) za gala podizanje zavese i fenseraj na crvenom tepihu, a u isto vreme je (gle slučajnosti) na glavnom trgu u Novom Sadu koncert imao Šaban Bajramović sa grupom Kal, pred više hiljada gledalaca.

Ogorčen zbog ovog užasnog iskustva na festivalu, koscenarista filma Dimitrije Vojnov naglasio je za Kurir da je najmanje očekivao da će se u utorak osećati ovako poniženo!
- Prvo, tako tretirati najgledaniji srpski film u 2006. i prikazati ga pre svečanog otvaranja pred praznom salom, a nama reći da je projekcija rasprodata, sramota je! Drugo, sali SNP nije se moglo prići od obezbeđenja, koje nas je pretresalo kao da nešto nedozvoljeno unosimo u nju. Treće, samo se mi iz "Anđela" nismo pojavili na crvenom tepihu.

- Četvrto, projekcija je bila neispravna, baš kao i za Kusturičin "Zavet". Kad sve saberemo, mogu samo da poručim organizatorima - ako niste u stanju da realizujete festival čiji je budžet milion evra, a vidimo da niste, onda bolje da se niste upuštali u ovu za vas očito avanturu. Živo me zanima da li bi organizatori ovako tretirali ekipu nekog drugog filma kao nas - jasan je Vojnov.


Uroš Đurić

Sličnog mišljenja je i Anđeo lično, glumac Uroš Đurić, koga je pored sumanutog i sumnjivog termina za projekciju filma na festivalu najviše iznerviralo - obezbeđenje.
- Napaljeni momci na ulazu bili su organizovani kao na aerodromu Hitrou u Londonu pred let aviona za Njujork, sa sve detektorima za metal i rendgenima za torbe i preteći VIP gostima da, kad uđu u festivalski prostor, iz njega više neće moći da izađu! Kao da je u pitanju sastanak G8, a publika i autori su premaskirani antiglobalisti!

- Naglasio bih da je od početka bioskopskog života "Anđela" vođena antikampanja protiv nas, pre svega na forumima B92. Ovo je jedini film za koji desetoro sitnih duša, primera radi, ima neko mišljenje i negativne stavove, a devetoro od njih ga nikad nije ni pogledalo. Pitam se zašto organizatori nisu pitali nekog iskusnijeg u ovom poslu za savet - ističe Đurić.

Poput svojih kolega, organizacijom je nezadovoljna i glavna glumica u filmu, folk zvezda Seka Aleksić, koja i pored svega nije želela da ulazi u polemiku povodom toga koji su razlozi ovakvom tretmanu filma i autora.

- Činjenica je da su organizatori bojkotovali najgledaniji film u prošloj godini. Publika nije znala da se film uopšte i emituje. Neko je i te kako smislio plan da se ismejava sa Petrom Pašićem i njegovom ekipom, a on to svakako ne zaslužuje - rekla je Seka, dodajući da je i pored toga pogledala Kusturičin "Zavet", koji joj se dopao i za koji je istakla da nije ni osetila da je trajao dva sata.

Bilo kako bilo, očigledno je da se Dragan Bjelogrlić kao predsednik Upravnog odbora ovog festivala nije najbolje snašao u dodeljenoj mu ulozi, jer je upravo na njegov račun i upućeno najviše kritika.


Pašić: Nepravda!

Prema rečima Petra Pašića, režisera "Anđela 3", još kada im je javljeno da će film umesto ugovorenog, korektnog termina drugog dana festivala biti prikazan dva sata pre ceremonije otvaranja, znao je da se "dešava nešto čudno".
- Kako može da se prikazuje film ako u salu niko ne može da uđe? Pored toga, rečeno nam je da je film rasprodat, a u sali smo zatekli jedva 20 ljudi. Nepravedno je tako se odnositi prema najgledanijem filmu u 2006. i još ako se zna da su mnogima od nas "Anđeli" bili debitantski rad - kaže Pašić.

I. ĐUKIĆ

S jedne strane priča kako publiku treba vratiti u bioskope, kako treba obnoviti njen kontakt sa domaćim filmovima. S druge strane ovakav odnos prema domaćem filmu koji je prošle godine bio najgledaniji. Čist autogol.

Nadam se da će gazda Žika uskoro podeliti sa nama impresije sa premijernih filmova sa FFSa.

sijan je usro motku, vrlo mu je slab SOS, sa svim hronicnim boljkama srpskog filma, jadno bedno i u najboljem - polovicno.
ocena: mlitava 2

agi i ema je sasvim nesrpski, u najboljem smislu reci, dakle, svetski film (za decu); na zalost, baziran na ocito inferiornom knjizevnom predlosku, koji je trebalo smelije i filmskije adaptirati, ali...
slika je bajoslovna (i sve sto joj doprinosi: boje, sgf, efekti, kostimi...) a klinac koji igra agija je (NAJZAD!) jedno unikatno talentovano i harizmaticno dete, najbolje dete glumac koje sam ikada video u srpskom filmu (cripple, no offense!  :wink:  )

jedini film koji videh na festivalu a da bih do kraja zivota pozeleo jos neki put da ga vidim.
ocena: 3

Quote from: "Ghoul"a klinac koji igra agija je (NAJZAD!) jedno unikatno talentovano i harizmaticno dete, najbolje dete glumac koje sam ikada video u srpskom filmu (cripple, no offense!  :wink:  )

jedini film koji videh na festivalu a da bih do kraja zivota pozeleo jos neki put da ga vidim.
ocena: 3

Ghoul, ako već želiš da se zbližiš sa Morticiom, zašto to radiš preko mojih leđa?

Saću da ga kritikujem, evo mi ga ispod desne ruke.

Upoznao sam se malopre sa klincem, pre konferencije za stampu. Mali ima desetak godina, ali deluje znacajno zrelije. Film cu da gledam veceras.

Izabrati pravo dete, od 100 klinaca, za ulogu je bio pakao. Ma, bio je pakao i sa epizodistima. Svi klinci su bili fenomenalni. :lol:

Dečak se zove Stefan Lazarević.
Ima 12 godina, govori engleski i portugalski.  Jeste malo zreliji i inteligentniji od prosečnog dvanaestogodišnjaka, što nam je i trebalo da bi shvatio ulogu i šta smo želeli, ali nikada nije zaboravio da je ipak samo dvanaestogodišnjak u duši a uloga, koliko god zrelo izgledala, je dobra jer iz svake njegove rečenice izbija ona divna dečija iskrenost i prirodnost.

Dobro, on sad ima 12 godina ali kad je film počeo da se snima imao je 10-11 pretpostavljam?

Naravno. :x  Tada je imao 10. Sad sam htela da ispravim, drma me piće od sinoć, noćas, jutros...  :!:

Quote from: "Morticia"Naravno. :x  Tada je imao 10. Sad sam htela da ispravim, drma me piće od sinoć, noćas, jutros...  :!:

Hoću detalje!  :lol:

Zagrebačka 9
11000 Beograd
Srbija
Tel: + 381 11 262 51 31
Tel: + 381 11 262 87 47
Fax: + 381 11 263 42 53
filmskifestivalsrbije.org
office@filmskifestivalsrbije.org
DATUM: 07.07.2007.
PREDMET: Saopštenje za javnost
Svečana dodela nagrade Ibis
Nakon što internacionalni festivalski žiri ,,Nacionalne klase" pogleda i poslednju projekciju iz
tamičarske konkurencije na Filmskom festivalu Srbije, doneće svoju odluku o 14 festivalskih
nagrada Ibis, meñu kojima je i Gran pri za najbolji film. Isti zadatak imaće i ,,Eurimaž" (Eurimages)
žiri koji će dodeliti 15. nagradu Ibis za najbolji film iz ove selekcije.
U nedelju, 8. jula, u direktnom prenosu na RTS-u, sa početkom u 21 čas, na svečanoj
dodeli nagrada u Srpskom narodnom pozorištu, ceremonija dodele nagrada će ponovo okupiti
najveći deo zvezda nacionalne kinematografije i poznatih ličnosti. Atraktivnost ceremonije biće
dodatno uvećana sa pratećim muzičkim nastupima i zanimljivim prezenterima kojima će pripasti
čast da predaju nagradu Ibis.
Ceremonija će početi već od 20 časova sa svečanim prolaskom filmskih ekipa preko
crvenog tepiha. Nakon što sve ugledne zvanice i sve nominovane filmske ekipe iz takmičarske
selekcije ,,Nacionalna klasa" zauzmu svoja mesta u sali, sa početkom u 21 čas, ceremonija dodele
nagrada počeće svoj program u režiji ðorña Marjanovića.
Direktan prenos na RTS-u ponovo će režirati Predrag Marković, a za izvršnu produkciju
svih festivalskih ceremonija zaduženi su ,,State of Exit" i beogradska kompanija ,,Cyber
Entertainment" na čelu sa producentom Milošem Simićem. Scenografija koju će obeležiti zvezdani
lusteri i arhivske fotografije naših velikana filma, poverena je scenografu ðorñu Stojanoviću.
Oko izbora voditelja ovakvog dogañaja nije bilo mnogo dileme. Pored toga što se već
potvrdio kao jedan od najpopularnijih glumaca, Nikola ðuričko će na dodeli festivalskih nagrada
pokazati zašto je i jedan od najzanimljivijih voditelja u Srbiji. Na sceni će mu se pridružiti i
prezenteri nagrada, meñu kojima su Mira Banjac, Mirjana Karanović, Sergej Trifunović, Branka
Katić, Katarina Radivojević, Gordan Kičić, Goran Marković, Fridrik Tor Fridrikson, Dušica Žegarac,
Boro Drašković, Nenad Polimac, a nagradu za najbolju šminku uručiće Manuela Tintor iz
kompanije ,,Loreal".
Muzičke deonice pripašće Dušanu Kojiću Koji iz grupe Disciplina Kičme koji će publiku
podsetiti na muziku iz filma ,,Kako je propao rokenrol", a Dušan Gojković sa svojim džez bendom
odsviraće ,,Zvižduk u osam". Posebno će iznenaditi muzika iz filma ,,Nacionalna klasa" koju će
zajedno sa horom uživo otpevati specijalni gost iznenañenja.
Nakon dodele nagrada, prvi po redu Filmski festival Srbije zatvoriće poslednji film Gorana
Paskaljevića ,,Optimisti" koji je van takmičarske konkurencije.

...još malo o AGIJU I EMI....ja sam ponosni vlasnik primerka odličnog romana IGORA KOLAROVA( izdanje Ljubostinje iz Trstenika u 2, ali, skromna tiraža)...roman je dobro dobar, mada nakon patnje zvane JUG-JUGOISTOK strepim u šta se izmetnuo pri prebacivanju u film...

"...Počeo sam da snimam nov film, dramu "Badnje veče". Snima se u Aranđelovcu... U ovom novom filmu reč je o ideologiji koja je postojala kod nas za vreme Drugog svetskog rata, i moram da napomenem da film nema političku pozadinu. Dva brata se vraćaju kući iz rata na Badnje veče, jedan je partizan, jedan četnik...- otkriva Slobodan Ćustić nakon premijere PEŠČANIKA.

Temelj za naredne godine


DODELOM sedamnaest nagrada večeras na sceni Srpskog narodnog pozorišta, svečano će biti zatvoren prvi Filmski festival Srbije. Prvo izdanje nacionalne smotre domaćih ostvarenja, može se oceniti sa visokom prelaznom ocenom, bez obzira na mnogobrojne manjkavosti. Osnivanje festivala pratila je srećna okolnost da je u ovogodišnjoj srpskoj produkciji snimljeno 18 igranih ostvarenja, od kojih je čak devet premijerno prikazano u Novom Sadu. Naravno, nisu svi filmovi bili vredni pažnje, ali i za mnogo bogatije kinematografije ovo bi bila impozantna brojka.
Organizatori se mogu pohvaliti i velikim brojem filmskih stvaralaca iz zemlje, kojima je prešlo u naviku da obilaze domaće festivale, kao i inostranim gostima. Nesporazumi su uglavnom nastajali na relaciji beogradskih i novosadskih ,,operativaca", jer su imali različita viđenja, kako treba da izgleda nacionalni festival. Žrtve su najčešće bili novinari, koji su imali pristup samo pres-projekcijama i ne baš adekvatnom pres centru. Sala u kojoj su se predstavljale filmske ekipe sedmoj sili, bila je, najblaže rečeno, ponižavajuća. U želji da se predstavimo kao filmska velesila od male pomoći je bio crveni tepih, koji je samo na svečanom otvaranju imao svoju ulogu. Sve se to, ipak, može podvesti pod početničke propuste i kako je o njegovom veličanstvu filmu reč, pre svega, treba se osvrnuti na programski deo festivala.
- Zadovoljan sam jer smo uspeli da prikažemo sve domaće i strane filmove, koje sam planirao - kaže Dragan Jeličić, programski direktor festivala. - Svi prateći programi su tu, nije bilo nedostataka u programu, osim što je viša sila, poput kiše, neke projekcije pomerila. U kvalitet filmova ne bih se upuštao, jer imam prilično neprijatna iskustva, pre svega sa vrednovanjem domaćeg filma, ali to smo mi. Filmovi su takvi-kakvi su, ovo je pregled ovogodišnje produkcije. Što se posete tiče najzadovoljniji sam projekcijama u SNP, jer je sala skoro za svaki film bila puna. Koliko znam sve je rasprodato za premijere. Očekivao sam da projekcije evropskog filma, budu bolje posećene. Strani gosti dali su visoke ocene festivalu, što nije od malog značaja.
Nacionalni festival se nažalost poklopio sa Festivalom u Karlovim Varima, podsetio je Dinko Tucaković, programski selektor Euroimaža, što je za posledicu imalo odsustvo nekoliko bitnih gostiju .
- Naravno da ima problema i tehničke prirode i u organizaciji - nastavlja Tucaković. - Ako je stvar dobro postavljena, a nismo maliciozni, onda ovaj Festival treba sačuvati i nadograditi da bude bolji. Nedostaju još dva dana da bi festival bio pregledniji, jer ovako publika ostaje u dilemi šta da gleda. Tako je, međutim, na svim velikim festivalima i nadam se da će i ovaj naš postati jedan od takvih. Festival i Filmski centar pomogli su finansijski završetak nekoliko filmova i otuda toliko novih ostvarenja ove godine, od čega će imati koristi i drugi festivali. Prisustvo Euromaža, zahvaljujući kome su prikazani filmovi od Turske do Skandinavije, poklapa se sa željom da se cela zemlja integriše u svetske tokove.

PROJEKCIJE

NAJVEĆU zamerku Jelačić ima na loš kvalitet projekcija, jer smatra da bi trebalo obezbediti vrhunske tehničke uslove na nacionalnom festivalu. Kako nemamo uslove za kvalitetne bioskopske projekcije u celoj zemlji, ocenjuje Jelačić, teško je predvideti, da li će festival vratiti publiku u sale.

PROTIV SUJETA

TUCAKOVIĆ i Jelačić, čija je, kako kaže, ideja i bila da žiri bude sastavljen od stranih gostiju, sad ocenjuju da se to pokazalo kao dobro. Ne samo zbog surevnjivosti domaćih autora, već kako kažu i zbog ,,odmeravanja" sa evropskom kinematografijom. Koliko je značajno prisutvo Euroimaža u Novom Sadu, govori i činjenica da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je za dve godine članstvom od Euroimaža dobila podršku za čak 11 filmova.

Filmom ,,Optimisti" večeras se završava smotra u Novom Sadu
Paskaljević: Skup festival



Reditelj Goran Paskaljević, čiji film "Optimisti" projekcijom van konkurencije danas zatvara festival u Novom Sadu neće prisustvovati projekciji svog filma.
- Već skoro deset godina, sa izuzetkom niških filmskih susreta, moji filmovi se na našim festivalima prikazuju van konkurencije. I to je princip koga se držim. Na projekciju svog filma u Novom Sadu neću ići iz, da tako kažem, neke vrste mog protesta prema "ličnosti i delu" Dragana Bjelogrlića. Nije mi namera da se ovom prilikom a ni inače bavim njegovim delovanjima, gestovima, iskazima. Ali u Novi Sad ne idem.
Smatram da je festival koji na jednom mestu okuplja sva domaća filmska dela snimljena tokom jedne godine, bez obzira ko je za njih dao pare, više nogo potreban. Međutim, potrošiti 1,3 miliona evra... Pa, Fest je koštao 400 hiljada evra, a Sopot ima predračun na 150 hiljada.

Ali nije festival jedan čovek!
Nemojte me pogrešno shvatiti, voleo bih zaista da se u našoj kinematografiji vrte mnogo veće sume novca i rade visokobudžetni, veliki filmovi. Ali u ovoj situaciji kada je ukupan budžet namenjen domaćem filmu, ako se ne varam, oko tri miliona evra... A i te pare novi ministar kulture Voja Brajović, koga inače uistinu cenim u svakom smislu i podržavam, će teško dobiti s obzirom da je njegov prethodnik bio za naše prilike široke ruke u poslednje vreme.
Nije lokalni glamur vredniji od ulaganja u nove (kvalitetne) filmove koji često i podbace ispod nivoa svojih autora zbog nedostatka para.

Bili ste u žiriju na nedavnom festivalu u Taorminu. Izgleda da vam ove godine leže uloge u žirijima.
- Izgleda. najpre sam bio predsednik žirija na Tribeka festivalu u Njujorku, a zatim sam otišao na Siciliju. U Taorminu je bio divan festival sa mnogo gostiju i u opuštenoj, mediteranskoj atmosferi. Ove godine su došli Robert Dival, Ben Gazara, Hana Šigula, Đan Karlo Đanini, Mat Dilon i drugi a veliki Morikone je poslednje večeri lično dirigovao simfonijskim orkestrom na zatvaranju festivala. Početkom oktobra putujem u Južnu Koreju u Pusan gde ću takođe biti u žiriju najvećeg filmskog festivala u Aziji. Na žalost, morao sam da odbijem ljubaznu ponudu za učešće u žiriju na filmskom festivalu u Moskvi jer sam prethodno prihvatio da u tom terminu budem u Minhenu, na festivalu koji me prilično zadužio, između ostalog, i dodelivši mi nagradu za životno delo pre nekoliko godina.

Najavili ste odlazak u Pariz gde će u narednih nekoliko godina raditi na dva filma.
- U Parizu sam živeo sedam godina, snimio tri filma tokom tog perioda. U Beograd sam se vratio 2001. godine, tu sam živeo i radio, i povremeno odlazio u Pariz. Moja supruga Kristina i ja tamo imamo stan, što nam olakšava to šetkanje. Sada smo odlučili da se vratimo u Pariz i da povremeno dolazimo u Beograd, jer pripremam nekoliko projekata koji će se uglavnom raditi u inostranstvu, počev od iduće godine.

O kakvim projektima je reč?
- Jedno je prva srpsko - albanska kooprodukcija o kojoj smo već razgovarali za vaš list. To dobro napreduje. Izgleda da se umetnici brže i bolje dogovaraju od političara. Ipak, projekat koji mi izgleda bliži realizaciji je novi film u saradnji sa Dušanom Kovačevićem. I, to će biti američko - irska kooprodukcija. No, da ne pričam previše o tome. Razgovaraćemo kad se kockice sklope i krenu da se smenjuju klapa i kamera.

Postovane kolege,


Na prvom Filmskom festivalu Srbije pored 15 nagrada "Ibis" i Eurimaž nagrade, na poslednjoj novinarskoj pres konferenciji Festivala, dodeljene su tri nagrade: Nagrada ogranka FIPRESCI za angažman u savremenom srpskom filmu, Sekcije FIPRESCI za najbolji srpski film u celini i Nagrada časopisa «Film» za najboljeg mladog glumca i najbolju mladu glumicu.

Tročlani žiri Ogranka FIPRESCI koji je zasedao u sastavu: Nenad Dukić, filmski kritcar Radio Beograda 1, Dragan Jovićević iz lista Danas i Milorad Đokić doneo je odluku da se Nagrada za angažman u savremenom srpskom filmu dodeli filmu "Klopka" Srdana Golubovića. Nagrada se dodeljuje na osnovu procene filmova nove produkcije «sa stanovišta njihovog aktivnog odnosa prema temama iz našeg života». Radnja filma "Klopka" smeštena je Beogradu, u prestonici nacije koja se bori da pronađe svoju dušu, i zemlje čije su poslednje uzburkane godine mnoge ostavile u moralnoj i egzistencijalnoj bedi. U njemu žive Mladen, njegova supruga Marija i njihov sin Nemanja. Ispostavlja se da dečak ima tešku srčanu manu. Lekari insistiraju na operaciji u inostranstvu, ali kako da roditelji obezbede potrebnih 26.000 evra?

Nagradu za najbolji srpski film u celini, žiri Sekcije FIPRESCI dodelio je filmu «Odbačen» Miše Radivojevića. Ovaj tročlani žiri je radio u sastavu Vladimir Crnjanski, Dnevnik Novi Sad, Milan D. Špiček, Radio Index, Beograd i Dušan Vukić, Železničke novine, Beograd. U saopštenju sa navodi da je dobio nagradu jer «na atraktivan, uzbudljiv i rafiniran način govori o junaku našeg tranzicionog vremena, koji odustaje pre svega od sistema, a zatim i od života».

Film «Odbačen» je pripovest o čoveku na pragu pedesete godine života, u vreme kada priroda prestaje da vodi računa o nama, kada nam oduzima imuni sistem i prepušta nas samima sebi. Probleme glavnog lika samo pojačava činjenica da živi u društvu kome je takođe oslabio imuni sistem i koje je prepušteno samome sebi. Opstanak u doba tranzicije zahteva suštastvene promene i strogu disciplinu.

Treća nagrada, koju dodeljuje časopis «Film» za najbolju mladu glumicu i za najboljeg mladog glumca otišla je u ruke Mileni Vasić Ražnjatović i Milanu Vasiću za ulogu Save Lađanskog, oboje iz filma «Konji vrani – Jesen stiže dunjo moja 2», najnovijeg ostvarenja glumca i rezisera Ljubiše Samardžića.

Žiri u sastavu Tijana Maksimović, Goran Vukčević i Nebojša Bošnjak jednoglasno je doneo ovu odluku.

«Konji vrani» je drugi deo priče o banatskom paoru Savi Lađarskom, koja se nastavlja na radnju započetom u godinama uoči i tokom Prvog svetskog rata. Sada u posleratnim godinama, Sava napušta varoš i bogatu kuću Granfildovih, da bi u svom selu podizao dete "ljubavi" s Marijom, koja je umrla na porođaju.

:oops:

U nedelju 8. jula u 16:40 u Dvorani Kulturmog centra Novog Sada biće prikazana tri filma koja su snimili srednjoškolci iz Novog Sada i Beograda tokom radionice "Kako snimiti film?" u organizaciji Filmskog festivala Srbije.

Radionica "Kako snimiti film?" namenjena je srednjoškolskom uzrastu i vodio ju je reditelj Branko Vučić, sa svojim timom stručnjaka iz oblasti filmske edukacije, koji već godinama vodi školu filma pri Dečijem kulturnom centru u Beogradu. Koncipirana je na osnovu istoimenog praktikuma, Radivoja Raše Andrića koji su Filmski centar Srbije i Kreativni centar upravo objavili, tako da će sama radionica u isto vreme biti jedan vid njene promocije.

Kako film još uvek u našoj zemlji nije dobio prostor u domaćem sistemu obrazovanja, organizovanje ove radionice unosi nove sadržaje u obrazovanje mlađih generacija i upućuje ih u savremeni vid izražavanja.

Polaznici će proći kroz sve faze rada na jednom filmu i ovladati tehnikom, koja je danas svima pristupačna, a koja je potrebna za proces od snimanja do postprodukcije filma.
Radionica je još uvek u toku i traje tokom čitavog Festivala. Učesnici u toku prva dva dana imali kratak pregled teorije koja im je bila potrebna za rad na terenu tokom 5. i 6. jula, a danas i sutra njihovi filmovi se nalaze u montaži, kako bi bili gotovi za premijerno projektovanje u nedelju u 16:40.

...verovatno najgore realizovani prenos u istoriji RTSa, gotovo bez tona i bez potpisanih predstavljača( među kojima su i nakaze poput Sergeja T. i Gordana K.), verovatno najgore osmišljena dodela nagrada sa onom elementarnom nepogodom od Đurička u ulozi easy-going voditelja a sve to u onoj grobnici od sale SNPa... a kanda se raspirivalo bratstvo- jedinstvo...

...uspeo sam da razaznam da je Grand Prix osvojio BELLE EPOQUE, da je najbolji glumacneko Cobe- lookalike Rom- naturščik iz HAMLETA, za koji je i Petar Božović nagrađen za epizodu, dok je najbolja epizodistkinja Milena Ražnatović-Something za KONJI VRANI, a najbolja glavna glumica je izvesna Vita Mavrič za BELLE EPOQUE, dočim je za scenario HEDERSFIELDA nagrađen Uglješa Šajtinac...sumnjičim da je Sabolč Tolnai nagrađen za režiju PEŠČANIKA...

A šta to Paskaljević ima protiv Bjelogrlića?

...zaboravih da kucnem i ovo- za muziku nagrađen Arsen Dedić za BELLE EPOQUE, naravno...

...da ispravim samog sebe- Ibisa za glavnu mušku ulogu je dobio neponovljivi Kenedi Hasani za ulogu u Žilnikovom "Kenedi se ženi"...

... zbog rasističkog ispada izvinjavam se Žilniku, Hasaniju, romskoj populaciji u Srbijici and elsewhere, kao i ovde prisutnima...

***ako je nekakva odbrana, Hasani glumi i u HAMLETU!!!

...upravo je završena poslednja ovogodišnja festivalska hronika- sem što su se  nadevena usta Sandre Perović tradicionalno ponašala kao entitet sam po sebi i što je Bjelogrlić po običaju srao-govna-brao, desile su se 2 zanimljive stvari- nagrađeni Kraljačić je izrazio nezadovoljstvo nekim od rešenja u Hedersfieldu ( za koji je upravo on, u saradnji sa Šejtincem, uradio prepravku za film) i zamerio mu upravo na kamernosti, a sam Bjelogrlić je rekao da je neprijatno šokiran većinom dodeljenih nagrada... :?  :?  :?  :?  :?  :?

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"a sam Bjelogrlić je rekao da je neprijatno šokiran većinom dodeljenih nagrada... :?  :?  :?  :?  :?  :?

i ja bih bio šokiran... da one, ovakve, nisu u totalnom skladu sa svim ostalim vezanim za ovaj festival.

dakle, krš. :x

Na prvom Filmskom festivalu Srbije pored 15 nagrada "Ibis" i Eurimaž nagrade, na poslednjoj novinarskoj pres konferenciji Festivala, dodeljene su tri nagrade: Nagrada ogranka FIPRESCI za angažman u savremenom srpskom filmu, Sekcije FIPRESCI za najbolji srpski film u celini i Nagrada časopisa «Film» za najboljeg mladog glumca i najbolju mladu glumicu.

Tročlani žiri Ogranka FIPRESCI koji je zasedao u sastavu: Nenad Dukić, filmski kritcar Radio Beograda 1, Dragan Jovićević iz lista Danas i Milorad Đokić doneo je odluku da se Nagrada za angažman u savremenom srpskom filmu dodeli filmu "Klopka" Srdana Golubovića. Nagrada se dodeljuje na osnovu procene filmova nove produkcije «sa stanovišta njihovog aktivnog odnosa prema temama iz našeg života». Radnja filma "Klopka" smeštena je Beogradu, u prestonici nacije koja se bori da pronađe svoju dušu, i zemlje čije su poslednje uzburkane godine mnoge ostavile u moralnoj i egzistencijalnoj bedi. U njemu žive Mladen, njegova supruga Marija i njihov sin Nemanja. Ispostavlja se da dečak ima tešku srčanu manu. Lekari insistiraju na operaciji u inostranstvu, ali kako da roditelji obezbede potrebnih 26.000 evra?

Nagradu za najbolji srpski film u celini, žiri Sekcije FIPRESCI dodelio je filmu «Odbačen» Miše Radivojevića. Ovaj tročlani žiri je radio u sastavu Vladimir Crnjanski, Dnevnik Novi Sad, Milan D. Špiček, Radio Index, Beograd i Dušan Vukić, Železničke novine, Beograd. U saopštenju sa navodi da je dobio nagradu jer «na atraktivan, uzbudljiv i rafiniran način govori o junaku našeg tranzicionog vremena, koji odustaje pre svega od sistema, a zatim i od života».

Film «Odbačen» je pripovest o čoveku na pragu pedesete godine života, u vreme kada priroda prestaje da vodi računa o nama, kada nam oduzima imuni sistem i prepušta nas samima sebi. Probleme glavnog lika samo pojačava činjenica da živi u društvu kome je takođe oslabio imuni sistem i koje je prepušteno samome sebi. Opstanak u doba tranzicije zahteva suštastvene promene i strogu disciplinu.

Treća nagrada, koju dodeljuje časopis «Film» za najbolju mladu glumicu i za najboljeg mladog glumca otišla je u ruke Mileni Vasić Ražnjatović i Milanu Vasiću za ulogu Save Lađanskog, oboje iz filma «Konji vrani – Jesen stiže dunjo moja 2», najnovijeg ostvarenja glumca i rezisera Ljubiše Samardžića.

Žiri u sastavu Tijana Maksimović, Goran Vukčević i Nebojša Bošnjak jednoglasno je doneo ovu odluku.
«Konji vrani» je drugi deo priče o banatskom paoru Savi Lađarskom, koja se nastavlja na radnju započetom u godinama uoči i tokom Prvog svetskog rata. Sada u posleratnim godinama, Sava napušta varoš i bogatu kuću Granfildovih, da bi u svom selu podizao dete "ljubavi" s Marijom, koja je umrla na porođaju.

Dakle, evo zbira utisaka.

Malo je reći da su učesnici koji su u Novom Sadu zgroženi.  :D

To me raduje.

Neki od njih, po meni potpuno neopravdano tvrde da je reč o aitonomaškoj uroti (Tolnai, Žilnik), no ja u to ne verujem pošto je upravo na partiju povodom HADERSFILDA bila čitava svita vojvođanskih rukovodilaca, film govori o Zrenjaninu i finansirala ga je lokalna vlada. dakle, po toj logici je on morao dobiti.

Ono što se dogodilo jeste da je strani žiri očigledno razmišljao svojom, možda pomalo dementnom glavom, i pokušao da aplicira neke evropske standarde, koji su nama inače vrlo poznati, na filmove.

BELLE EPOQUE je vrlo verovatbo najambiciozniji film. Snimljen je pre 17 godina, kada je ovo bila ozbiljna kinematografija, sa rekonstrukcijom perioda, nekom ozbiljnom istiorijskom premisom, neki scenografi, kostimografi su prisustvovali snimanju, sve to je rađeno na 35mm i siguran sam da bar po tome BELLE EPOQUE odskače od ostatka improvizacija na ovom festivalu,

Ciganski HAMLET, žešći soc hardciore na tragu Tarkovskog, koliko se sećam a Ginger sigurno može naći potvrdu, baš je Dušica Žegarac, sada član žirija, bila spiritus movens ovog projekta. Gingere, ggrešim li? sada se našla u žiriju. HAMLET mora da je neka žešća teskoba i egzotika za strance, dakle što da ne?

PEŠČANIK, vidim da Ghoul kaže da pokušava da bude Bela Tar a nije, ali pokušava, i to je strancima verovatno dovoljno, plius ozbiljnost teme, Holokaust, crno_bela fotka, ceo fazon.

Plus, Polimac sigurno uvažava Nikolu Stojanovića kao starog jkritičara iz najslavnijih imena, ako se dobro sećam, Dušica ima tu nakolost ka HAMLETU, ui eto nam iznenađenja.

Milena ražnatović u KONJIMA VRANIMA je potpuno off-the-wall, ali ja sam negde i napisao da je ovaj film rađen u starom jugoslovenskom bleferskom maniru, i da je u njemu gluma na tom SFRJ nivou, za razliku od KLOPKE koja od novortarija ne može da se gleda.

Rečju, ja sam PREZADOVOLJAN kako su nagrade podeljene. Žiri je žešće lupio kurac mafiji i pokazao je kako se kriminal ne isplati. Šta vredi Ivanu Živkoviću što je na Konkursu dao dva filma Bjeli kad sada nije dobio nijednu važnu nagradu sem scenarija? Hm, neka se zapita.

Isto važi i za sve ostale.

Što se prenosa tiče, bio je skandalozan. Ceo koncept dodele sa Đuričkovim one man showom je bio pogrešan, inače ogromna, preogromna, scena SNP je delovala kamerno i jadno, da bi se, doduše bez tona, zaokružio Adolf Topić u kožnim hlačama.

Tačno, setio sam se. Dušica Žegarac je bila koscenarista.

Evo linkova!

http://www.filmhamlet.com/srp/ekipa/index.html

http://www.imdb.com/name/nm0954217/

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/07/revolution-was-televised-sinonji.html

...zanimljivo je da je, zbog sukoba reditelja sa producentom te zbog solidarisanja dela ekipe (na čelu sa Petrom Božovićem!) sa banovanim rediteljem, nagrade listom primio producent koji je potpuno prisvojio film, mada je sudski proces oko očinstva nad ovim vinčanskim procesom u toku...

...i da, u reprtaži na Vojvodini 2 (rahmetli NS+), Igor Đorđević je bio vidno besan što nije nagrađen za kreaciju u HAMLETU, Srdan Golubović se ozbiljno ljutnuo zbog ignorisanja KLOPKE, a Nataša Ninković je (mada umerenije no expected, imajući u vidu njen violentni dinarski pedigre) bljuvala vatra na žiri...

...ja, inače, opraštam Dušici Žegarac, očigledan sukob interesa jer se za dodelu nagrada maskirala u rahmetli Milju Vujanović, na, recimo, egzotičnom tripu, kao kada bi se ova družila sa Ružicom Sokić, Vesnom Krmoptić i Sinanom Sakićem kojima je, eto, poželela, da pokaže, izakanu periku koju joj je Neda Arnerić, pre puta u Bodrum, ostavila da se malo poigra...

...evo i potpunije liste dobitnika IBIS nagrada...

KULTURA - Vesti
(Prikaži samo naslove |  Prikaži vesti po redosledu)
Prethodna strana  |  Sledeća strana    [1] 2

GRAN PRI FFS-A ZA FILM 'BEL EPOK'
KULTURA - Ponedeljak, Jul 09, 2007 00:54
Gran pri prvog Filmskog festivala Srbije [FFS] dobio je film 'Bel epok' reditelja Nikole Stojanovića u produkciji 'Maja filma' iz Užica.

Proglašenjem i uručenjem nagrada - statueta 'Ibis' u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu svečano je završen festival na kojem je od 3. jula u domaćem takmičarskom programu 'Nacionalna klasa' učestvovalo 16 filmova.

Odluke o nagradama doneo je međunarodni žiri čiji je predsednik bio islandski reditelj Fridrih Tor Fridrikson, a članovi direktor fotografije iz Švajcarske Karlo Varini, hrvatski kritičar Nenad Polimac i iz Srbije glumica Dušica Žegarac i reditelj Boro Drašković.

Nagradu za režiju dobio je Sabolč Tolnai za film 'Peščanik', a za scenario Uglješa Šajtinac i Dejan Nikolaj Kraljačić za film 'Hadersfild' [u režiji Ivana Živkovića].

Za glavnu žensku i mušku ulogu priznanja su primili Vita Mavrič ['Bel epok'] i Kenedi Hasani ['Kenedi se ženi' Želimira Žilnika].

Za epizodne role nagrađeni su Milena Vasić Ražnatović ['Konji vrani' Ljubiše Samardžića] i Petar Božović ['Hamlet'].

Nagradu za najboljeg direktora fotografije dobio je Milad Tauk, za montažu Aleksandar Rajković i za kostim Jelena Petrović - svi za rad na filmu 'Hamlet', u režiji Rajkovića.

Za muziku je nagrađen Arsen Dedić koji je komponovao za 'Bel epok', a iz ekipe istog filma priznanja su dobili i scenograf Miodrag Nikolić i maskerke Milena Stefanović i Tamara Spasojević.

Nagradu za dizajn zvuka dobio je Lukas Grgozevski za film 'Peščanik'.

Za najbolje ostvarenje u selekciji evropskih filmova 'Eurimaž' proglašena je koprodukcija Portugalije, Francuske i Italije 'Trans' u režiji Tereze Vilaverde.

Tu odluku doneo je žiri čiji su članovi filmski poslenik iz Nemačke Oto Rajter i reditelji Jasmin Duraković [Bosna i Hercegovina] i Gorčin Stojanović [Srbija].

Priznanje je primila predstavnica 'Eurimaža', koja je pročitala pismo zahvalnosti autorke i izrazila nadu da će se nastaviti dobra saradnje FFS-a i evropskog fonda za pomoć filmskim koprodukcijama.

Ceremoniju je vodio glumac Nikola Đuričko, uz živu filmsku muziku i kolaž insereta iz istorije srpske kinematografije, a nagrade su proglašavali i uručivali popularni glumci i drugi filmski poslenici.

...Vlajchicev osvrt iz danasahnjeg BLICa...

Prvi filmski festival Srbije u Novom Sadu, post festum
Ispod crvenog tepiha
Autor: Milan Vlajčić | 09.07.2007 -

Nekoliko dana uoči početka novosadskog festivala srpskog filma (3-8. juli), na pompeznoj konferenciji za novinare u beogradskom Centru ,,Sava", čelnici Filmskog festivala Srbije su udarali u talambase (mnogo krupne samohvale, malo podataka o programu). A onda je jedan od doajena beogradskog kulturnog novinarstva Milan Špiček, iskusni festivalski lisac, postavio pitanje, naizgled bezazleno: zašto se glavni program ne prikazuje u bioskopu ,,Arena" koji jedini ima dolbi-uređaje u Vojvodini.
Mali tajac, a potom odgovor, verovatno smišljen u tom času. Mi hoćemo ,,Holivud" na crvenom tepihu, a to se može izvesti samo na pompeznom stepeništu Srpskog narodnog pozorišta. Taj ,,Holivud" smo videli u direktnom prenosu. Kako kaže ona poznata reklama za bakin kolač: liči!
Pomenuto novinarevo pitanje bilo je proročko. Rečeno je uzgred da će se uvesti najbolje moderne aparature za prostor koji nije bioskop. I šta se dogodilo? Pošto akreditovani novinari nisu imali pristup tamo, nisu imali nigde, sem u ,,Arenu" (projekcije za novinare), sa više strana od filmskih autora smo doznali da su projekije u SNP sa nekih prepotopskih mašina, bez dolbi-procesora, što će reći da je zvučna slika ,,zgužvana" i da je muzika sa dodatim šumovima uglavnom činila neprepoznatljivim šta glumci pričaju na srpskom.
Jedan ugledni reditelj mi je potvrdio da polovinu dijaloga Kusturičinog ,,Zaveta" nije razumeo, jer se dijalog gubio u opštoj kakofoniji. Uzgred, projekcija istog filma na svečanom otvaranju dva puta je prekidana zbog pucanja trake, povremeno su se na kopiji pojavljivale neke ogrebotine, a još neki autori su nam rekli da su kopije posle ovakve projekcije dobijali natrag sa priličnim oštećenjima. Nacionalni film ispade kolateralna šteta opsesije holivudskim crvenim tepihom.
Od nekoliko inostranih gostiju sam doznao da su bili iznenađeni talasastim platnom u pozorišnoj dvorani, tako da su se likovi sa ekrana, viđeni pomalo iskosa, kretali lelujavo. Da ne poverujete! Čelnici festivala su verovatno u to vreme bili po salašima i žurkama.
Valja ovome dodati da je organizator festivala ,,Exit" dobio u ruke megalomanski program sa sedam osam sekcija i da je to razbacano po gradu, za izvođenje po ulicama i ćoškovima. Mnogo buke sa malo pravih pogodaka. Deo projekcija uopšte nije izveden jer se u gledalištu nije pojavio niko, promocije filmskih knjiga su izvođene sa rokerskih bina, potpuno neprimereno. Pomenimo da je u petak, najavljeni događaj festivala, dokumentarni film o najvećoj zvezdi srpskog filma Iti Rini, rad beogradskog dokumentariste Ilje Slanog, prikazan u dvorani sa samo jednim gledaocem. Zaslužuje da mu se pomene ime: beogradski reditelj Dragomir Zupanc, inače Iljin komšija sa Čubure.
Nešto je bilo za pohvalu, osim dobrih filmova: projekcije za novinare su organizovane u sjajnim uslovima (sa rashlađenom dvoranom i dolbijem) u pomenutom bioskopu ,,Arena" bez crvenog tepiha. Sve je bilo besprekorno, jer je upravnik bioskopa gospodin Gigov bio neprekidno u foajeu, vodio računa o satnici i novinarima. Veliko mu hvala. Po njemu ćemo zapamtiti ovaj festival, na kojem novinari nisu dobili nijednu kafu (ponovo nezapamćeno). Tako treba.

Sjajno je što Vlajčić završava tekst pančlajnom koji je bio SPS-ov poklič u prvoj polovini devdesetih. Car, ima osećaj za istoriju.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Temelj za naredne godine

- Zadovoljan sam jer smo uspeli da prikažemo sve domaće i strane filmove, koje sam planirao - kaže Dragan Jeličić, programski direktor festivala. - Svi prateći programi su tu, nije bilo nedostataka u programu, osim što je viša sila, poput kiše, neke projekcije pomerila.

Viša sila kiše je neke projekcije možda pomerila, ali za večnuju pamjat... Meni možda i najzanimljiviji program nezavisnih i eksperimentalnih kratkih filmova je OTKAZAN zbog kiše, daklem, nije pomeren. Svedočim da su moji prijatelji iz Rume, koji su od organizatora dobili 1500 dinara za putne troškove, jednostavno ispaljeni i da su bezveze dolazili u Novi Sad, praktično im je FFS platio da se malo provozaju, a projekcija njihovog filma, kao i ostalih u tom pratećem programu, otkazana je zbog kišice.
U stvari je super što RTS laže tih 60% srpskih brojila koja plaćaju pretplatu. To je, valjda, prvi uslov pričanja priča: vi sednete oko vatre, platite piće pripovjedaču, a on vas langari. I svi zadovoljni.

A sad, evo i malkice detaljnijeg osvrta na moju avanturu na NACI FESTIVALU, u 2 dela.
Deo 1: KVAZI-PROMOCIJA i Deo 2: KVAZI-FILMOVI.



Deo 1: KVAZI-PROMOCIJA

Elem, par dana pred polazak u NS otkrijem da najverovatnije NIKO neće pljunuti ni dinara za moje putešestvije u susednu i bratsku nam Vojvodinu – ni Izdavač, NKC, ni Organizator, FFS. Iz NKC-a mi kažu, pored ostalog, da je uvek praksa da organizator programa bude taj koji podmiruje te troškove, a ne gosti, što je i razumno jer kada NKC (kao suorganizator Filmskih Susreta u Nišu) zove goste na Festival, oni im plaćaju put a ne da to gosti čine.
Iz tog razloga (nepodmirivanje troškova puta i sl.) na promociju nije došla Verica Novakov, urednica Izdavaštva u NKC, inače najavljena u programu i u svim najavama ovog dešavanja!

Onda napišem mejl festivaljskoj predstavnici za štampu, i na njega odgovor dobijem 'samo' nekih 30-ak SATI kasnije (tj. još jedan mejl i još jedno zvanje telefonom kasnije), pri čemu me samo prebaci na 'guest-service'.

Od te službe odgovor mejlom dobijem nepuni DAN kasnije (toliko o ažurnosti!), a što se ljubaznosti tiče, prosudite sami, evo tog mejla:

" Postovani,

U razgovoru sa kolegama koje se bave proatecim programom, obavestena
sam da
festival nije u mogucnosti da Vam refundira troskeve puta i ostalih
troskova
jer to nije unapred dogovoreno.
Hvala
Sluzba za goste
Emanuela pendjer "

Ovo bezlično 'pismo' koje kao da je pisao neki bot, neki spam program, neka neljudska, hladna, mašinska kvazi-inteligencija uvredi me više nego bilo šta. Pu, majku vam jebem onu nevaspitanu, bar da rekoste 'izvinite', 'žao nam je', 'učinićemo sve što je u našoj moći', 'nadamo se da ćemo nekako' itd itsl.
Ali ne, zabole ribica ovu fufu iz 'guest-service' koja me ovako ladno odjeba.
Talk about 'guest-SERVICE'!

Na ovo odvratim sledećim mejlom:

"Postovana:
mislim da je vase obrazlozenje necuveno: zar se takve stvari (barem nadoknada putnih troskova za gosta programa, ako vec ne eventualni honorar) ne podrazumevaju?
I cak i ako prilikom ugovaranja ove promocije *nije* specifikovano i izricito eksplicitno naglaseno da bi gostu trebalo bar platiti put, ne mogu da prihvatim da je za to sada kasno.
Ukoliko na ovome ostane, svakako cu se zaliti nadleznoj osobi za ovaj program, cim saznam ko je to.

Na promociju cu ipak doci jer bi njeno otkazivanje bilo neumesno sada, ali se nadam da cete mi reci ko je iz organizacije za nju nadlezan, koga bi trebalo da kontaktiram kada stignem u Novi Sad , itsl.

Pozdrav,
Dejan Ognjanovic"


Na ovaj mejl, NARAVNO, nisam dobio odgovor, ni odmah, ni kasnije, ni ikada do sada.

Pošto sam cele večeri većao sa sobom šta da radim, da li da uopšte idem u NS ili ne, odlučim da ipak odem, jer sam već ugovorio susrete sa nekim dragim prijateljima i najavio dolazak nedavno operisanoj tetki kod koje odsedam; ipak, bio sam rešen da tamo odlazim kao privatno lice, tj kao turista, a ne kao gost festivala, jer to očito nisam.

Nadam se da je jasno da ovde uopšte nije stvar u parama, koje su ionako sitne (840 din. od Niša do NS) i, što bi rekao moj pokojni deda, "Ja sam si siroma' za poviše". Uostalom, sa skromnim budžetom festivala od 1.3 miliona evrića, ko će još ovolike sume da predviđa i pokriva!!!?

Stvar je u (mojim) principima, i u totalno nezainteresovanom odnosu organizatora prema gostima koji želim da ovim mejlovima i celom situacijom ilustrujem.
Ni 'lj' od ljubaznosti, ni 'o' od organizacije!

Dakle, reših da odem u tu pivnicu kao turista, ali dok ne dobijem adekvatno objašnjenje-izvinjenje, neću da učestvujem u programu. Bio sam spreman na eksces, na svađu, na eksplozivne izjave novinarima (a la D. Vojnov), spremio sam nekoliko planova A, B i C, i narogušen otišao u pivnicu GUSAN.

Tu nešto kasnije naiđe jedna simpatična curica iz organizacije (tačnije, radi u FCS-u) i ona mi je objasnila kako i zašto nema para za ovo SADA ali će MOŽDA biti kasnije i bla bla itd. uz još par detalja koje ne bih obznanjivao ubedila me je da, barem, nisam usamljen u ovome, tj. da nisam jedini gost ovih promocija koji ima ovakav tretman. Nakon njene priče ja se malo raskravim, a prisustvo nekih prijatelja iz NS, koji su došli na 'promociju' dodatno me odoborovolji i ja samo kažem 'votahel'! Bring it on!

E, sad, na sajtu FFS-a stoji da promocije počinju u 15.00 h.
U Katalogu i u Biltenu stoji 15.30.
(Neusklađenost između ovih medija je, kako doznajem, bila stalna, neprestana i ticala se skoro svega: malo se podataka poklapalo na sva 3 mesta, pa su mnogi koji su se oslanjali na OVO umesto na ONO izvisili, ko za poneku projekciju, ko za novinarski bus, ko za već ko zna šta!)

Oko 15.45 doznajemo da još nema tonca sa mikrofonima, niti se zna gde je.
Zahvaljujući čudesima mobilne telefonije, njega dovabe nekako, a njegov zabezeknuti odgovor glasi: "Šta, zar promocija nije u 17.00h? Molim? Imamo i neku u 15.00h? Meni niko ništa nije rekao..."
On ipak dovuče svoje dupe (i mikrofone u njemu), postavi to na binu, priđe čak da nam se izvini, pri čemu mu ja u svom trejdmark deadpan maniru saopštim: "Ma nema veze, sve je u redu, napisaćemo vam prijavu i rešiti sve ovo", na šta me ovaj zabezeknuto pogleda, ali ga Dabić (iz NKC-a) umiri rečima "U redu je, šali se", a ovaj me još jednom onako čudno pogleda, i nestane.

Upitam ovu curicu gde su plakati, flajeri, bilo kakve obavijesti da će se OVO dešavati OVDE: kaže "Još nisu stigli iz štamparije."

Nema veze, meni je odavno jasno koliko je sati pa oko 16.20 ili tu negde na binu izađemo Dabić, Jor i ja, i proćaskamo međusobno, iako sa mikrofonima između nas, na opšte neinteresovanje slučajno zatečenih jedača i pijača u pivnici, ali i uz pažljivo slušanje ukupno 5 mojih NS obožavalaca. Nas trojica na bini smo profesionalci i ništa nas ne može iznenaditi (sem profesionalizma), te odradimo taj razgovor kao da imamo publiku u nekom ozbiljnijem smislu reči, i to prođe tako.

By the way, flajeri koji najavljuju već završenu promociju stigoše tek kad smo sišli sa bine. Big deal, kad nema postera na obližnjoj glavnoj ulici, niti ikakve najave na panoima i programima obešenim svuda po gradu.

Ako je neka uteha (a nije), u 17.00 je bila promocija još ozbiljnije i bolje knjige, o Kurosavi, starijeg i daleko važnijeg gosta od mene, Nikole Stojanovića (u tom trenu Iblisom još neovenčanog), ali na njegovoj promociji nije bilo NIJEDNOG obožavaoca, nikakve publike whatsoever, ako ne računamo učesnike prethodne tribine (Jor, Dabić, ja i par mojih gostiju), i uobičajene nezainteresovane goste pivnice.

Kao jedan način umilostivljavanja od strane ove curice iz FCS-a dobih VIP propusnicu (koja mi, strogo formalno gledano, kao učesniku promocije, ne pripada), čiju poleđinu skeniram i kačim e ne bih li možda još koga nasmejao njenim nacističkim pretnjama.
Obratite samo pažnju na text, na INTONACIJU, na strogoću, ovo kao da je sastavljala ista ona Ilsa, She-Wolf of the Folksdojčers koja mi je 'ljubazno' pisala iz 'guest-service-a'.
Dakle, šta reći?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg76.imageshack.us%2Fimg76%2F6190%2Fvipbw9.jpg&hash=6b0d9db59b41311fb2bce978fbe5acede3d4e5ea)

Takođe, u Biltenu za taj dan se izvinjavaju na jednoj ogromnoj i neoprostivoj grešci bedastim 'ko radi taj i greši', samo da bi, par strana kasnije, počinili još veću i upadljiviju: naime, pri prelamanju 10. i 11. strane je nekakva interzona POJELA kraj texta sa 10. strane i početak onoga sa 11-te, tako da je moja promocija čak i tu okrnjena i, praktično, nenajavljena, jer se u vrhu 11. strane nalazi samo završetak texta te najave (na engleskom), bez početka, bez termina i mesta...

O bože......................

Jebote, ništa mi od toga nisi ispričao u Subotu... Ponela nas atmosfera eksploatacijskih filmova...

A ja mislio da Dimitrije preteruje... Iz ove priče deluje ne samo kao da tim ljudima treba oduzeti mogućnost da ikada išta ponovo organizuju nego da ih i treba javno bičevati na gradskim trgovima...

Plus ovo ničim izazvano mešanje engleskog i srbskog na vip propusnici... O tempora, o mores...

Deo 2: KVAZI-FILMOVI

Šta sam lepo od srpskih horora gledo.

HADERSFILD
2+
Ima ovde lepo uočenih detalja, likova, emocije, angsta... ali od toga je malo urađeno, odnosno, oni nisu iskorišćeni za neku PRIČU (u smislu zapleta) već za PRIČANJE (u smislu: bunch of people talking and talking and talking).
Početak je vrlo dobar: ima tu jedan efekat, vrlo jednostavan, ništa epohalno, ali ipak nadasve efektno i hvale vredno: vidimo tog lika koji se vozi ulicama nekog engleskog grada dok se u pozadini čuju vesti BBC-ja, znači, kultura, civilizacija, normalnost itd. to je sve u vožni s leva nadesno. onda – rez: i sdesna nalevo kreće vožnja ulicama (verovatno) Zrenjanina, sa krš kućama, oljuštenim zidovima, izdrkanim ulicama, propalim radnjama, grafitima, propalim firmama.
Nikakva veća filozofija nije ni potrebna da dočara taj kulturni šok koji doživi svako ko posle nekog vremena u civilizaciji dođe nazad u ovu kasabu; meni barem, koji sam to iskusio, nije ni trebalo ništa više da me smesta stavi u cipele tog lika koji se vraća iz Engleske ovde.
Dakle, to je OK.
Josif Tatić je u jednoj od uloga svog života kao zadrigli pijani ćale.
Glogovac, koga se inače gnušam, ovde je ostvario ulogu za koju će (evo, da prognoziram) sasvim sigurno biti nagrađen u Nišu. Dakle, ubedljivost s kojom je odigrao tog (ne)lečenog psihotika-sektaša-poetu a sada pravoslavca je skoro jeziva! Sjajno ga je skinuo! (Posle mi neke kolege rekoše da je Glogovac zapravo uspešno 'skinuo' jednog njihovog kolegu koji isto tako govori i ponaša se, ali pošto ja Danka Stojića ne poznajem, neću ni otkriti da su aludirali na njega.)
Već pomenuh, ali vredi ponoviti: Seka Sabljić je ODLIČNA i moćno jeziva kao psycho-inducing mama: sa samo nekoliko kratkih pojava i replika, sa samo nekoliko dobro odabranih detalja vezanih za nju, ovo mi je jedna od najupečatljivijih epizoda u bilo kom filmu koji nedavno videh (ne samo srpskom), možda i zato što sam nekoliko takvih majki imao nesreću da upoznam kod nekih poznanika. Da se ja pitam, ja bih njoj dao nagradu za epizodnu žensku ulogu.
No, da se vratim samom filmu: glavni problem je – šta je ovde zapravo dramski sukob? Ko je ovde glavni lik? Koja je centralna dilema?
Naime, mnogo bitnih stvari je ovde verbalizovano kroz dijalog, ali malo toga mi je pokazano, malo toga je elaborirano na neki smislen i zaokružen način, više je nabacano nego što je stvarno kroz dobar odabir detalja skicirano i secirano kako smo i zašto ovako sjebani kao što jesmo. Kao što već šapnuh Kišobrancu posle projekcije, teme koje su ovime pokrenute suviše su velike da bih ih adekvatno oživela 3-4 lika u jednoj dnevnoj sobi.
Znači, pored toga što imam utisak da ni drama nije tako jaka kao što slovi da jeste, film kao film nije dovoljno filmičan, nije ubedljivo presekao vrpcu sa poz. daskama, nije opravdao potrebu da se uopšte snima film (umesto da se usnimi poz. predstava). Što je još gore, u drugoj polovini ga teatralnost guši i utoliko što glumci počinju da glume kao da su opet na daskama, dakle, da se deru i da skaču i kolutaju očima i galame bez pravog opravdanja, i ta histrionika je delovala sasvim intruzivno, nepotrebno, izlišno, i neubedljivo, isforsirano.
Završetak je slab jer mi to 'iskupljenje' ili 'opamećivanje gl. junaka ne deluje nimalo zasluženo: Goran Šušljik ne samo što je prikazan kao najgori radio voditelj u istoriji radija, kao nesposobni, neprofesionalni drkadžija i neznalica, nego je i svuda drugde jedna jadna, promašena persona... koja na sasvim isforsiran način na kraju doživi prosvetljenje i, kao, postane čovek. Jes, kurac! Iskren da budem, sve do odjavne špice sam se nadao da je poslednja scena filma zapravo njegov wishful thinking dok leži u samrtnom ropcu, neka varijanta MOSTA KOD SOVINE REKE, a ne realnost – toliko je to delovalo neubedljivo. Avaj, ništa od toga.
Možda će na DVD-u da bude neki alternative ending? Žika mi reče da se drama završava vrlo slično ovome, pa stoga, mrka kapa...


PEŠČANIK
1+
Zašto ovo liči na Belu Tara, a nije mu ni prismrdeti?
1) Belin frejming i tajming su vrlo proračunati i smisleni, dok su kod ovog Tolnaija sasvim proizvoljni i bez efekta.
2) Bela ima ritam, makar i spor, i gledajući njegov film imaš upečatljiv i jasan osećaj da se nalaziš u jednom pažljivo konstruisanom autorskom svetu koji ima svoj ritam, svoju logiku, svoje zakonitosti; kod Tolnaija je povezanost kadrova sasvim proizvoljna i bez ikakvog kumulativnog dejstva, bez ikakvog osećaja da se to kreće odnekle ka nečemu, da ima nekakav smislen tok.
3) Uprkos svom 'kliničkom' pristupu, Bela postiže emocionalnu saživljenost sa svojim likovima (čak i kad to nisu najsimpatičnije osobe ikada), dok me je za ove figure koje se teturaju kroz PEŠČANIK baš bilo briga.
4) Bela ima odlične glumce, štaviše, gledajući njegove filmove i zaboravim da gledam glumce, potpuno 'kupujem' to što gledam, kao skrivenu kameru iz života tih nekih likova; Tolnai nema dobre glumce, ili bar ne ume sa njima (što je najuočljivije u jednoj would-be dramskoj sceni u kojoj su likovi-izbeglice poptuno mrtvosani i neubedljivi kao ljudi koji su usred noći došči da traže krov nad glavom kod nekih rođaka).
5) Bela uspeva da zabeleži čak i neku morbidnu vrstu lepote i poetičnosti u raspadanju i dekadenciji; Tolnai samo ejpuje neke slične postupke, ali bez približno istog efekta (kao, recimo, u uvodnoj sceni, u kojoj se kamera priljubi uz neko drvo u šumi, i penje se uz njega, glatko, polagano, uz koru u krupnom planu, i penje i penje... ali to niti je tačka gledišta nekog lika koji se penje uz drvo, niti je proizvođenje neke apstraktne tačke gledišta iz koje ćemo opaziti neke likove dole, niti je ne znam ni ja kakva stilizacija i poetizacija lepote prirode... već golo, proizvoljno izdrkavanje.

Sve u svemu, ovo je smor-fest bez glave i repa, koji daje sasvim nove dimenzije značenja terminu 'uninvolving'.

Ja nikada ne preterujem.

S.O.S.
2-
Ne znam šta se ovim scenarijem htelo, ali postiglo se nešto krajnje jadno, otprilike u rasponu između BRAĆE PO MATERI i ŠOVINISTIČKE FARSE.
Spoj tragedije i komedije, koji je Šijan tako superiorno izveo u svoja 2 najbolja filma (KO TO TAMO PEVA i MARATONCI), ovde je nadasve traljav, površan, neubedljiv: delom zbog toga što sam materijal odbija da bude komičan (kopanje kostiju iz ustaških jama iz II svetskog rata), delom zbog tretmana tog materijala koji nije ni filmski, ni idejno promišljen, niti je smešan u tim pokušajima golicanja. Koja je, recimo, idejna, a koja komička dimenzija 'gega' u kome matori Dušan Janićijević sere iza balvana i briše dupe listom rastinja, a onda se greškom umesto za list maši za konopac koji vezuje balvane, i ove obori na put baš pred bus sa hrvatskim specijalcima? Ti famozni balvani su vrlo svesno i promišljeno, vrlo logično primenjeni 'onih dana', i svođenje cele te balvan-revolucije na plod jednog seratorskog incidenta je, za mene, primer prednosti slepstika nad smislom.
Šijan ovde nema ni približno tako jaku glumačku ekipu: zapravo, Diklić mu je jedina svetla tačka filma, u kome svi ostali glumci kao da dolaze iz nekog drugog, sasvim desetog filma, i svako glumi drugačije, i svako nosi neku drugu boju i drugi ton, što umesto učinka horskog pevanja proizvodi efekat sličniji neuvežbanom orkestru u kome svako duva u svoju svirajku ne obraćajući pažnju na ostale: Bjela igra samoga sebe, ljigavu gnjidu u belom odelu, i utoliko je ubedljiv; Laza kao da je upravo iskočio iz novog Kustinog filma, to je kreveljenje i skakutanje i bečenje kao iz ZAVETA; Zona Zamfirova ovde igra curu iz provincije, ali sa apsolutno neujednačenim akcentom, toliko da je u nekoliko slučajeva uopšte nisam razumeo: usred sasvim pravilnog ('beogradskog') govora ona proizvoljno, ovde-onde ubaci poneku reč akcentovanu 'po niški', ali bez sistema, bez reda: verute mi, NIKO tako ne govori; Ejdus je i dalje u ŠOVINISTIČKOJ FARSI, i tako i glumi tog hrvata; Štimac takođe kao da je kod Kuste, ali kod onog starog, ozbiljnog Kuste, circa OTAC NA SLUŽBENOM PUTU; Vuk Kostić je najdrveniji od svih drvenih glumaca u istoriji drvenarije (jugodrvo- ugodrvo- godrvo – odrvo – drvo – rvo – vo- o!) i njegovi pokušaji humora su nešto toliko patetično da sam u par navrata bio na ivici suza; mislim, stvarno tužno; zašto ga neko ne eutanazira?
Sam zaplet je užasno neubedljiv, njegov tok je proizvoljno i površno povezan sa nekim 'istorijskim' dešavanjima u Hrvatskoj s početka srpske pobune, ali umesto bilo koje emocije (npr. osećaj predstojeće katastrofe koji prožima KO TO TAMO... i MARATONCE), ovde ne uspeva da domaši ni do zabave (jer je humor jadan, neubedljiv, površan, ne-efektan) ni do 'poruke' (koja je konfuzna dozlaboga).
Sve se to tako niotkuda i kroz ništa dovuče, poput mrtvog pseta, do završetka koji je više PREKID nego pravi kraj. Dakle, to ide, ide, ide, pa stane; i to gde stane, to je, kao, kraj.
VRLO različito od završetka MARATONACA koji se ZAVRŠAVAJU baš kako treba, i tu dodatka nema i ne treba.
Znači, kraj nema ni emotivni punch, ni humoristički, ni akcioni, ni dramski. Puki izduvani balon. Laza nateže gusle i peva "Brat na brata udario, brat do brata, balvan do balvana..." i to je to.
Kad bih imao vremena i volje mogao bih do sutra da seciram idejnu dimenziju scenarija i njegove proizvoljnosti i vrludanja i neubedljivosti ali... uostalom, proverite sami. Ali, uđite sa drastično spuštenim očekivanjima. Jer, ovde postoji ukupno JEDNA memorabilna replika ("Ako se udala, nije se zašila!"), JEDNA dobra dramska dosetka (gdegod u Hrvatskoj zagrebeš zemlju, iskopaš kosti nekog Srbina) i JEDNA *potencijalno* dobra i duhovita dosetka, od koje nije izvučen maximalan potencijal, a vezana je za podvige koje Štimac vrši na putu ka mestu dodele nagrade.

Deo 1: Kvazi-promocija = EXCELLENT reading  :!:
Ako nas poslije svakog festivala budeš detaljno izvještavao, dabogda ti svaki festival bio ovakav  :evil:

Quote from: "crippled_avenger"Ja nikada ne preterujem.

:lol:  Ovo je understatement of the year.  :D  :D  :D

A Ghoulovo seciranje SOS (koje sam doduše dobio i uživo) je samo tužna tačka na kraju jedne tužne, a dugačke rečenice... Šijan, na kraju, bolje da je ostao neka vrsta prijatne uspomene iz detinjstva nego što se konačno dokopao fima i pokazao da magije zapravo (više) nema.

...urušavanje je krenulo još ranije, signalizirano je sa nepodnošljivo pretencioznim romančićem Vrtoglavica, a dokazano sa onom brukom od rmx viđenja SIROTI, MALI HRČKI (u kom V.Brajović glumi premijera izmrcvarene nam Srbijice!!!)...

i najzad,
AGI I EMA
3
Sasvim je očigledno da je knjižica-predložak filma u najboljem slučaju osrednje delce, jer su i likovi i situacije toliko generički (čak i za jedan roman za decu!) da to prosto smrdi po onoj 'kako matori Đokica zamišlja šta bi neko dete danas čitalo'.
Ja nisma ubeđen da bi se mnogo današnjih 10godišnjih dečaka primilo na tu knjigu, pa čak ni na film; ovo je više film za odrasle koji žele da se prisete dečaka u sebi, nego li današnje dece, koja bi se ovim filmom smorila posle 10ak minuta.
Ipak, za nas, matore i (malo) strpljivije, koji još nismo ubili dete u sebi, ovo je sasvim gledljiv, prijatan, ljubak i šarmantan film. Za to podjednaku zaslugu imaju reditelj i svi oni zaslužni za vizuelni identitet filma (koji je, ponavljam, SVETSKI!) kao i Stefan Lazarević kao Agi, koji bukvalno nosi film, i nosi ga muški, bez vidljivog napora. On je nesumnjivo pametno, lepo i harizmatično dete, bez ukočenosti i zazora od kamere koje ima većina naše ŠMIRANTSKE dece-glumaca; ima tu opuštenosti  prirodnost pred kamerom koja toliko nedostaje klincima-RECITATORIMA koji, inače, napučuju srpski film. On zaslužuje svaku nagradu i svaku slavu koju dobije: nadam se samo da ima dovoljno stabilne roditelje i vaspitanje da ne dozvoli da ga ova bagra po domaćim festivalima iskvari i uništi svojim niskostima, prljavštinama, alkoholom, drogama i fufama, i uvuče ga u svoj kal pre nego što se razvije u odličnog glumca, za šta nesumnjivo ima potencijal.
Meni je najviše smetalo odsustvo zapleta: mislim, tu ne postoji neki sukob, neki saspens, nego samo niz proizvoljnih epizodica u kojima se Agi bonduje sa tom matorom babom iz stare kuće prekoputa pri čemu se (na krajnje nedužan način) mešaju njihovi svetovi fantazije. Sad, ta fantazija niti je preterano maštovita niti bogata niti ne znam kako zanimljiva, ali je lepo uslikana i dinamično režirana, pa je umereno zabavna. Takođe mi sama srž tog bondinga: matora BABA + mali DEČAK ne pije vodu. Babe ipak ubedljivije funkcionišu sa devojčicama (vidi CURSE OF THE CAT PEOPLE za dokaz ovoga, i za primer ubedljivije i originalnije i dublje bajke).
Ipak, uz sve mane, kvaliteti ovog filma mu omogućavaju da prođe moj ultimativni lakmus-test za domaće filmove: da li bih ovo bez zazora i stida mogao da gledam u društvu nekog stranca, recimo Amera?
U slučaju AGIJA I EME, odgovor je: DA!
To se ne može reći ni za jedan drugi od 3 filma koja videh na Festivalu, koji su odreda opterećeni uobičajenim boljkama srbskih filmića i savršeno irelevantni za bilo koga izvan Srbije.

Quote from: "Ghoul"i najzad,
Ipak, za nas, matore i (malo) strpljivije, koji još nismo ubili dete

Quote from: "crippled_avenger"

Quote from: "Ghoul"i najzad,
Ipak, za nas, matore i (malo) strpljivije, koji još nismo ubili dete

:evil:  :!:  :D

Cripple, gade, upravo jedem paštetu, oćeš da se udavim???  :lol:

Quote from: "Harvester"

Quote from: "crippled_avenger"

Quote from: "Ghoul"i najzad,
Ipak, za nas, matore i (malo) strpljivije, koji još nismo ubili dete

:evil:  :!:  :D

Cripple, gade, upravo jedem paštetu, oćeš da se udavim???  :lol:

Ghoul je još davno upozorio da ne treba jesti dok se iščitava šta ljudi pišu na ovom forumu.  :lol:

@Ghoul: apropo šmirantske dece-glumaca kod nas, podsetio si me na onu nesreću od serije NEKI NOVI KLINCI. Onako kako se ta deca ponašaju, ne ponaša se niko u stvarnom životu, ili se bar meni tako činilo, dok mi zabludu nije uništila rođaka koja je u vreme prikazivanja serije imala 12 godina i čija je poznanica iz odeljenja igrala u toj seriji. Ta poznanica se i u stvarnom životu ponašala isto onako izveštačeno, šmirantski i recitatorski kao i u seriji. Hiperrealizam?  :evil:

Posle svega ovde procitanog,ostao sam bez komentara.....ili barem nemam vise snage da pljujem po nasim organizatorima,filmovima,reziserima,glumcima,trulim i nemastovitim scenaristima....itd....itd....ali opet idu NFSusreti,pa cemo se tek smejati....ili plakati ?(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fsmilies.sofrayt.com%2F%255E%2Faiw%2Fdiablo.gif&hash=32f5f75332130bccce5504f2b55a586b0aeca4e6)

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"...Vlajchicev osvrt iz danasahnjeg BLICa...
Pomenimo da je u petak, najavljeni događaj festivala, dokumentarni film o najvećoj zvezdi srpskog filma Iti Rini, rad beogradskog dokumentariste Ilje Slanog, prikazan u dvorani sa samo jednim gledaocem. Zaslužuje da mu se pomene ime: beogradski reditelj Dragomir Zupanc, inače Iljin komšija sa Čubure.

da se zna: poznajem najmanje 2 osobe koje su otišle da gledaju dok. o ITI RINI, ali su se zajebali i otišli na mesto naznačeno, ne znam, recimo u Katalogu, a ne na mesto rečeno u Biltenu (ili obrnuto, ili nešto treće); poenta je da nisu bili adekvatno obavešteni o izmeni lokacije prikazivanja, te su otišli na pogrešnu; a kad su to shvatili, bilo je prekasno da idu na pravu, jer dok. traje samo pola sata, i izlišno je trčati negde da vidiš poslednjih 10 minuta.


PS: glede HADERSFILDa, zaboravih da pomenem da je moj kurometar zaglavio negde oko cifre od 400, ali odokativno (i od-uhativno) bih rekao da se reč 'KURAC' u filmu ponavlja bar 500ak puta!
ali bez brige, harv, sve ostaje samo na REČIMA!
ipak, da malo golotinje u filmu ipak bude, pobrinula se curica, BARELY LEGAL (u filmu ima 16 godina, ne znam da li i glumica ima toliko, ili koju više): ona u jednom kadru pokaže svoje sasvim slađane sisice, što je uvek pohvalan momenat kod mladih, up-and-cumming glumica (tim pre što ova, sem u prsima, baš i nema mnogo talenta).

Suazana Lukić je svakako starija od 16 godina  :D

Mala je pametnica, buduća srpska Mae West!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.nadlanu.com%2FUploads%2FLogos01%2Fsuzi-186-23339-1-2.jpg&hash=1dd26e141ae4aaccf4bded82965e6746d1e1eba5)

Dvadesetdvogodišnja kruševljanka Suzana Lukić student je četvrte godine na Akademiji umetnosti Braća Karić na katedri za glumu. Gledali smo je u predstavama "Hogar StrašnI", "Pobuna lutaka", "Brod za lutke" i "Halflajf" gde je za ulogu Milice, na 51. Sterijinom pozorju dobila nagradu za najbolju mladu glumicu iz Fonda "Dara Čalenić". Uskoro ćemo je gledati u filmu "Hadersfild".


Omiljena inostrana kuhinja i jelo?
Za početak, jedan, složićete se, stereotipan odgovor – italijanska kuhinja, ali zato jedno, ne svima dostupno jelo – fusoli s tikvicama u sosu od mirođije by Vlada Dekić with Love...

Omiljeni restoran?
SOKOJ – ima jednu veliku prednost u odnosu na ostale – nalazi se u neposrednoj blizini stana u kome se budim.

Omiljeni kafić?
"Pevac" – zato što je baš takav kakav jeste.

Da li pijete koktele i koje?
Kad ih pijem, naručujem Mojito – zbog tog sexy mixa sveže nane, ruma, braon šećera i društva koje ga obožava.

Omiljeno alkoholno piće?
Johnny Walker, with a splash of Red Bull.

Gde je po vašem mišljenju najbolji provod u gradu?
Svako mesto u kome se dogodi onaj trenutak kada imam želju da izljubim pet najvažnijih ljudi u mom životu, s kojima, naravno, delim i to veče...

Koji je vaš omiljeni grad u svetu i zašto?
Beograd... obožavam te leptiriće u stomaku... svaki put kad mu se vratim.

Omiljeni modni kreator?
Stella Mcarthny for H&M

Kakav je vaš stil života u jednoj reči?
Hedonistički.  :!:

Šta je najvažnije u životu?
Prijatelji.

Omiljeni parfem?
Nina Ricci – "Love in Paris"

Koja vam je omiljena marka automobila i šta vozite?
Omiljen mi je Ford Ka. Vozim? voze me - Lux taxi, uglavnom...

Kojim sportom se bavite, a kojim biste voleli?
Hmm... da li clubbing možemo da računamo u sportsku aktivnost? Ako je odgovor NE, prelazim na sledeće pitanje... brzo, brzo, brzo...

Kakve satove volite, digitalne ili klasične i zašto?
Analogne... ja sam ipak osoba koja ne ide u smeru suprotnom od kazaljke na satu.

Da li verujete u ljubav na prvi pogled?
Nepopravljivo.

Šta je vaš najbolji afrodizijak?
"Ležimo na leđima, smejemo se bez razloga"... Darkwood dub

Šta mislite o sex-u za jednu noć?
Obično ne mislim...

Ko je po vašem mišljenju najseksipilnija muška i ženska osoba sa javne scene?
Ona koja o tome ne vodi računa...

Vaša formula za uspeh?
Moja.

Ko je idealna žena/muškarac?
Onaj pored kojeg poželim da se budim...

Šta je za vas hedonizam?
Način života.

Da li ste tetovirani, šta mislite o tome i šta biste tetovirali na svom telu?
Nažalost, nisam... zvezdice. Zašto? Zato.

Da li imate poroke i koje?
"Between two evils I always pick the one I have never tried before". Mea West  :!:  :!:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.nadlanu.com%2FUploads%2FLogos01%2Fsuzi-186-23339-1-2.jpg&hash=1dd26e141ae4aaccf4bded82965e6746d1e1eba5)

Pohotna Kruševljanka je pokazala svoje pravo lice! :D

Ona igra inače u jako zanimljivoj predstavi HALFLAJF tu možete da je overite in vivo...

Quote from: "Harvester"Deo 1: Kvazi-promocija = EXCELLENT reading  :!:
Ako nas poslije svakog festivala budeš detaljno izvještavao, dabogda ti svaki festival bio ovakav  :evil:

hvala, ali neka, hvala, harv.

naredni festival na koji idem, grosmanov, u sloveniji, trebalo bi da bude jedno osvežavajuće iskustvo: jes' da im je budget bar 100ak puta manji od bjelinog, ali ovde sve ukazuje na to da se gosti dočekuju domaćinski i da se sve čini da se tamo prijatno osećaju.

možda, na krahu leta, svratim na neku projekciju na niškoj tvrđavi, recimo dimbo me je naterao da kusti dam šansu, a trebalo bi da pogledam i novog mišu radivojevića, i možda još koji naslov, tako da... tko zna?

Pogledao sam HADERSFILD Ivana Živkovića.

Film je nesnosan. Ne znam kako se ovo moglo dopasti Ghoulu da bi izguralo dvojku pošto je reč o dostojnom nasledniku NORMALNIH LJUDI.

HADERSFILD u najboljoj tradiciji NORMALNIH LJUDI, filmski krajnje nepismeno pokušava da zabeleži pozorišnu predstavu bez ikakve formalne invencije na bilo kom polju.

Fotografija Vladana Pavića je bazirana na mešavinama svetlosti i tame, licima koja su pola u mraku, pola u senci, i čini se da HADERSFILD ne bi mnogo odmakao od nivoa Olegovog SUTRA UJUTRU da nije te advertajzing estetike koja se provlači kroz fotku. Pavićeva kamera se ne cima kao Čolakovićeva u SUTRA UJUTRU, ali ne mogu reći da se iza njegove slike krije neki ozbiljan koncept izuzev da sve bude spakovano kao artikulisan film, čija čistoća čini da sve ode malo u pravcu fetišizacije socijale.

Međutim, Živkovićevo kadriranje je kardinalno. On uspeva da pogreši u situaciji kada tekst, toliko teatralan, ne nudi pravo na grešku. Živković krajnje nemarno hendluje smene planova i vrlo često ničim izazvano iz razmene krupnih kontraplanova ode u neki širi plan, potpuno neobjašnjivo i bez opravdanja, sugerišući da junake neko posmatra, samo ne znam ko.

U sceni u parku, recimo, Živković toliko nasilno ode u širi plan da mi se čini kao da je u širem planu odradio prilično intimnu deonicu razgovora za koju nema razloga da bude tako slikana.

Od Živkovićevih nemotivisanih širokih planova, u filmu ophrvanom krupnim, naročito se ističe potpuno ničim izazvano snimanje dveju devojaka iz daljine, pored škole, u kome one ne kažu aposlutno ništa važno za film i ta scena je pored heavy handed režije i za sam zaplet poptuno redundantna.

Široki plan nam uskraćuje i mogućnost da shvatimo šta je devojčica "bacila niz rijeku" sa mosta. Ja pretpostavljam da je to video traka sa seksom svojih roditelja, no možda Ghoul i Žika Kišobranac imaju neku drugu teoriju?

Zatim, fleševi sa likom neke devojke u masi ljudi? Je li to Šušljikova izh+gubljena ljubav? Ko je ta osoba? Uašto se ona javlja u fleševima?

Kako možemo da imamo scenu sna na kraju filma kada prethodno nismo uspostavili oniričku atmosferu? Kako može ta scena sna da vodi u besramni, neuračunljivi hepiend a da se za autora i dalje kaže da ima ukusa, i da mu se odmah ne oduzme diploma FDU?

Ipak, to sve je zaobilaženje oko glavnog problema ovog filma a to je gluma. Šušljik, Glogovac i Ćetković su troglavi auralni udar na civilizovanog čoveka, nesaglediva tortura za svakoga ko shvata da je ključ filmske glume underplay.

Propraćeni tekstom koji je teatralan, scenama koje su pune jasno postavljenih dramaturških skela koje nisu uklonjene posle izrade teksta, ovi velikani najmračnijih godina naše kinematografije su konačno odlučili da nam se najebu majke.

U vlastitoj produkciji su konačno snimili film u kome mogu da urade sve ono što nisu uspeli u KROJAČEVOJ TAJNI, KLOPCI i ZONI ZAMFIROVOJ, HADERSFILD je njihov HOT FUZZ, uloga po kojoj žele da ostanu upamćeni, neznajući da bi većinu njihovih najradije zaboravili.

Film o tranziciji su snimili ljudi koje ne znaju apsolutno ništa. Formalno neznanje je ispraćeno piotpuno ličnom ispraznošću. Živković i Pavić su se zaustavili na pokušaju da svemu daju neku vrstu zanatske ekspertize koja za ovu vrstu soula nije važna, a tekst i glumci su uspeli da razotkriju svoju ispraznost čak i onima koji najbenevolentnije žele da se poprave da ih zanimaju "problemi tranzicije".

Očigledno je reč o klasičnom primeru eksploatacije tuđe nesreće koji možda i ima neku kontemplativnost u pozorištu, mada kontemplacija je uvek gledaočeva a ne autorova, a na filmu pokazuje svoju nisku hranljivost.

Potpuno je suluda ta pobednička atmosfera koja je stvorena oko filma i koja još uvek traje čak i posle prikazivanja posle koga bi ljudima trebalo da bude jasno o kakvom je smeću reč.

PASTORČE!
Producent Bogdan Stojiljković optužuje Dragana Bjelogrlića da je glavni krivac za to što je "Crni Gruja i kamen mudrosti" izostavljen iz programa Filmskog festivala Srbije
U programu prvog Filmskog festivala Srbije, koji je juče počeo u Novom Sadu, našla su se sva ovogodišnja ostvarenja naše kinematografije osim najgledanijeg! Naime, posetioci ove manifestacije neće biti u prilici da vide "Crnog Gruju i kamen mudrosti", i to zbog, kako tvrdi producent Bogdan - Boca Stojiljković, nerazumevanja predsednika Upravnog odbora festivala Dragana Bjelogrlića i Filmskog centra Srbije, koji je osnivač.

- Bjelogrlić, koji inače igra u "Crnom Gruji", ponudio je da film bude u programu, ali nije bio raspoložen da za to adekvatno plati! Ja sam mu rekao da sam kao producent platio njegovu ulogu u "Crnom Gruji" onoliko koliko je tražio, pa je red da i on u ovom slučaju bude realan - objašnjava Stojiljković, dodajući da mu je Bjelogrlić nakon ove argumentacije "održao direktorsko predavanje o značaju festivala", pokušavši da ga ubedi da je za njegov film najbolje da učestvuje, ali da on na to nije pristao.

- Odgovorio sam mu da ću Sopotu, Vrnjačkoj Banji i Nišu film dati gotovo besplatno, a Novom Sadu ne mogu, jer on pretenduje da bude najveći i najposećeniji na Balkanu, o čemu svedoči i činjenica da njihov budžet iznosi milion evra! Kako nismo uspeli da se dogovorimo, "Crni Gruja i kamen mudrosti" neće biti na festivalu. Uostalom, Filmski centar Srbije, koji je osnivač festivala, nije dao ni dinara za realizaciju "Gruje", a ni scenario koji sam ove godine poslao na konkurs nije prošao, a uveren sam da je odličan. Nikoga ni za šta ne optužujem, ali smatram da bi bilo logično da se na autore i producente čiji su su prethodni projekti bili uspešni obrati malo više pažnje - zaključuje Stojiljković, čije navode Bjelogrlić nije želeo da komentariše.

(L. G.)

Quote
naredni festival na koji idem, grosmanov, u sloveniji, trebalo bi da bude jedno osvežavajuće iskustvo: jes' da im je budget bar 100ak puta manji od bjelinog, ali ovde sve ukazuje na to da se gosti dočekuju domaćinski i da se sve čini da se tamo prijatno osećaju.

pa, slovenci, sta drugo reci. :lol:
ne, ozbiljno, moj stari je radio za njih [skoro 30 god.], i, iako porijeklom hercegovcem i iako je meni na njeznik isao takav njegov 'elitizam' i 'rasizam', uporno je tvrdio da su svi ostali osim njih 'goli @urac i neodgovorna marva'.
dugo mi je trebalo da se konacno uvjerim u te njegove tvrdnje, s tim da su sada iskustveno zabetonirane.

inace, ghoule, sjajni su ti prikazi filmova, par puta sam se i iskreno nasmijao ['ugodrvo- ugodrvo- godrvo – odrvo – drvo – rvo – vo- o!' :lol: ].

Quote from: "crippled_avenger"objašnjava Stojiljković, dodajući da mu je Bjelogrlić nakon ove argumentacije "održao direktorsko predavanje o značaju festivala", pokušavši da ga ubedi da je za njegov film najbolje da učestvuje

ha! ovo je fenomenalno!
pouzdano znam da je bjela, za učešće ivkove slave na niškim susretima prošle godine, tražio neke sumanute pare, pravdajući se da je to najgledaniji film i bla bla, mnogo veće od onoga što su davali ostalim filmovima, i pošto organizatori nisu bili blesavi da mu te pare daju (uostalom, 'slava' je u međuvr. već bila i na Tv a ako se ne varam i na dvdu) – film nije ni prikazan.
izgleda da bjela nije tada shvatio istorijski značaj i tradiciju niškog festivala, ali se setio tog argumenta prilikom ovog novosadskog.

inače, kad je bjela bio glavni boss niških susreta, 2002., grad je ubrzo potom morao da radi rebalans gradskog budžeta da bi mogao da pokrije ludačke količine para koje su nestale bez traga tijekom festivala...

Mene je Cripple sad napalio da gledam Hadersfild... Perverzan sam??

Quote from: "Meho Krljic"Mene je Cripple sad napalio... Perverzan sam??

Predvidivo.... Ali donekle smešno. :lol:

Quote from: "crippled_avenger"Pogledao sam HADERSFILD Ivana Živkovića.

Film je nesnosan. Ne znam kako se ovo moglo dopasti Ghoulu da bi izguralo dvojku pošto je reč o dostojnom nasledniku NORMALNIH LJUDI.

...NORMALNI LJUDI- i sama pomen jako,jako boli!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Meho je shvatio da mogu da napravim čuda sa ovih deset prstiju, prikaz HADERSFILDA je samo preview dostupan svima na mreži. A šta sve dobiajju registrovani korisnici...

Sve mi srsi prolaze kičmom od slasti anticipacije.

Pogledajte ovaj komentar koji mi je stigao na Press Blog. Čini mi se da pored verbalnih pretnji koje sam dobijao za vreme festivala i mobilnim telefonom ne bi li začepio svoja pogana usta, ekipa EXITa želi da spinuje i u blogosferi. Ovaj komentar mi jako liči na maslo organizatora.

Kristina Sentivanac (08.07.2007, 22:32:06) Pošalji odgovor  

Festival
Gospodine Vojnov zaista ne vidim razloga za toliko cinizma u vašem sapštenju-izveštaju sa Filmskog festivala. To što se vi ne snalazite u određenim situacijama i što smatrate da vaša dugometražna reklama zaslužuje veću pažnju je isključivo vaš problem, a ne organizatora. Oni su postupili kako treba sa A3. Kao što se pre svakog filma pusti reklama, oni su pre Festivala pustili vašu reklamu(film), a što nije bilo posećeno zahvalite izuzetnom kvalitetu, zanimljivoj priči i interesantnim šalama koji nam ista nudi. Ljudi su se prevarili jednom i ne žele traćiti vreme dva puta na isto smeće. Isto tako vaša duboka iskompleksiranost toliko dolazi do izražaja u popljuvavanju konkurencije da prosto upada u oči koliko ste vi nesigurni u sebe, te se odajete opet dugometražnim prepiskama u virtualnom prostoru. Za vas ni nije crveni tepih i gomila ljudi. Vi u tom okruženju prosto ne dolazite do izražaja, držite se geek-ovske pozicije ispred monitora i sa sigurne udaljenosti, van domašaja ljudi, nemešajući se i neučestvujući lepo iskomentarišite sve. Mislim , kome je još do provoda na jednoj od najlepših bašta u NS-u, kada mu je vrućina. Stvarno velik prblem. Ipak, razumem vaše protivljenje produženom boravku (od nekih par sati), zaista šta mlad, inteligentan, obrazovan čovek može da radi u lepom gradu na Dunavu, prepunom lepih žena, kafana i događanja? Ne znam, možda nema dovoljno fensi internet kafea za vas. Bilo kako bilo gospodine Vojnov hvala na poseti i ne trudite se sledeći put. Ipak je to prevelik napor za gromadu naše filmske i svakojakorazne kritike.

:lol:  :lol:  Barem te je nazvala gospodinom.

Zanimljivo, žališ se na lošu organizaciju zbog koje se nije znalo kada ćete i kako otići kući a nije vam obezbeđen ni smeštaj dok se to ne reši, i dobiješ odgovor "Debilu, što nisi otišao u kafanu i gledao ženske".

Popljuvavanje..ahahaha.Glupa Sosa.Ovaj stil me neodoljivo podseća na isfrustriranu ćurku Aleksandru Jerkov iz Lige socdemokrata Vojvodine.

Gule,odlični su ti prikazi filmova,da nemaš možda neku sličnu za najgore ostvarenje u istoriji kinematografije-Sutra ujutru?

imamo i corpus delicti

:D

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/07/imdb-na-srpskom-poto-jo-uvek-nije.html

Quote from: "EKSTREMISTA"Gule,odlični su ti prikazi filmova,da nemaš možda neku sličnu za najgore ostvarenje u istoriji kinematografije-Sutra ujutru?

hvala.

Sutra ujutru nisam gledo.
ako znaš nekoga ko bi mi platio za to iskustvo, onda, možda...
:roll:  8)

http://agitpopkultura.blogspot.com/2007/07/aba-je-digla-nogu.html

Belle Epoque leads prizes at first Film Festival of Serbia
Vladan Petkovic in Sarajevo
10 Jul 2007 10:28

 

At the first national Film Festival of Serbia in Novi Sad (July 3-8), Nikola Stojanovic's Belle Epoque picked up the Grand Prix for the best film, as well as awards for best actress, music, make-up and art direction. The film about the period from 1910-1914 in Sarajevo had been shot in the wake of the war in former Yugoslavia in 1990 and was in post-production until this year.

The second big winner was Aleksandar Rajkovic's Hamlet which took best cinematography, editing and costume. Also, Szabolcs Tolnai won best director for Sand Glass, which also won best sound design.

The jury comprised of Icelandic director Fridrik Thor Fridriksson, Croatian film critic Nenad Polimac, Serbian director Boro Draskovic, Serbian actress Dusica Zegarac and Italian cinematographer Carlo Varini unexpectedly awarded the non-professional Kenedi Hasani the best actor for the role in Zelimir Zilnik's half-fiction half-documentary Kenedi Is Getting Married.

In the first ever competition of 17 Eurimages-funded films, Serbian director Gorcin Stojanovic, Austrian director Otto Reiter and CEO of Bosnian Federal Television Jasmin Durakovic awarded Teresa Villaverde's Portuguese-French production Trance.

Two sections of Serbian FIPRESCI critics gave prizes to Srdan Golubovic's Sofia winner The Trap and Misa Radivojevic's The Reject.

According to concept of Cinema City, Novi Sad hosted seven screening locations, including three open-air venues. The pedestrian section of the 250,000-inhabitants city was made film-friendly with many additional musical, theater and alternative art programmes, organized by the State of Exit, the company responsible for the huge music festival Exit.

The festival featured another 136 titles in sidebar programmes, including shorts, animated, student and amateur films.

NAJBOLJI GLUMAC NA PRVOM FILMSKOM FESTIVALU SRBIJE


Na iznenađenje mnogih, pogotovo onih koji su se unapred videli kao dobitnici nagrade za najbolju mušku ulogu na nedavno završenom prvom Filmskom festivalu Srbije održanom u Novom Sadu, prvi laureat velike glumačke nagrade "Ibis" nacionalnog festivala je naturščik Kenedi Hasani za ulogu koju je odigrao u filmu "Kenedi se ženi" Želimira Žilnika. Samog Hasanija je nagrada još više iznenadila i učinila ga srećnim kao malo koga među brojnim filmskim stvaraocima.





Vest o uspehu ga ja, kako nam je rekao, zatekla na poslu. Te večeri, dok je bio u blizini Novosadskog sajma sa konjem i zaprežnim kolima skupljao je stari papir i kartonsku ambalažu, Žilnik mu je preko mobilnog telefona saopštio da mora hitno da dođe na svečano zatvaranje festivala u Srpsko narodno pozorište.

Žilnika su iz organizacije FFS - a zamolili da pronađe svog glavnog glumca... Bilo je jasno - međunarodni žiri rasterećen bilo kakvih ovdašnjih predrasuda i kalkulacija (neko bi rekao i obzira)je prepoznao nepatvoren talenat Kenedija Hasanija. Ovaj tridesetogodišnji Rom nastanjen u novosadskom naselju Adice igrao je malu epizodu i u filmu "Hamlet" takođe prikazanom na prvom FFS - u.

Glumačku karijeru je započeo u takođe Žilnikovom dokumentarno igranom filmu "Kenedi se vraća kući", usledio je dokumentarni nastavak "Gde je Kenedi bio dve godine", a treći deo priče o njemu je uobličen u ovom igranom ostvarenju. U njemu je Kenedi pošto je roditeljima izgradio kuću, upao u dugove koje ne može da vrati radeći za bednu nadnicu.

Zato se odlučuje da počne da pruža i ljubavne usluge, prvo usamljenim ženama, a potom i muškarcima. Tokom Egzita u Novom Sadu sreće Nemca Maksa. Kenedi zavodi Maksa i predlaže mu da se venčaju jer su u Evropi gej brakovi dozvoljeni a to mu je jedina šansa da postane legalni građanin EU...

- Zbunilo me je sve to. Nikada nisam bio u takvoj sali, pred toliko publike pa još i ta visoka plavuša što mi je odmah tu čestitala i dala mi nagradu...Bilo je da se čovek skroz zapali... - reči su nenadanog junaka FFS - a.

Na pitanje kako je proslavio ovaj uspeh Kenedi kaže:
- Slavlja još nije bilo jer nemam para, a ovaj novac od nagrade, kažu 5.000 evra još nisam dobio. Bio sam posle u onom kafiću na krovu gde su svi došli ali nije to kao kod kuće kada puštaš narodnu muziku koju voliš i tu su ti svi tvoji.

Novac za legalnu kuću

- Prvi put sam u životu dobio neku nagradu. Kada dobijem taj novac plan mi je da kupim zemlju na moje ime. Plac od tri ara, košta od 1.500 do 2.000 evra. Na njemu ću da napravim legalno kuću sa jednom ili dve sobe, da uvedem struju i vodu, i da niko ne može da mi je sruši. Oću da se skućim, da imam porodicu. Novac u kuću je uvek dobro uložen ništa ne gubiš, a ako treba uvek možeš da je prodaš - kaže Hasani o svojim planovima sa parama koje očekuje.

Obožavam partizanske filmove

- Obožavam da gledam partizanske filmove. One sa LJubišom Samardžićem i Batom Živojinovićem. Kada imam mogućnosti, volim da gledam na televiziji kik boks, a i erotske filmove. Voleo bih da i dalje radim na filmu. Planiramo novi i nadam se da će biti još bolji, jako zanimljiv film sa pričom. Sve to zavisi od mog producenta - kaže Kenedi Hasani o svojim planovima. - Svašta su me posle nagrade pitali. Jedna novinarka me je pitala da li sam gej, ma žena kao da nije shvatila da je "Kenedi se ženi" samo film u kojem sam glumio.


Kenedi Hasani se zapravo zove Đuzepe Kjaro. Rođen j e u Italiji u malom mestu pored Riminija. Zatim se sa roditeljima nastanio u Kosovskoj Mitrovici, a životni put nastavio je u Nemačkoj, u gradu Ofenburgu. Parčiće svog nomadskog života, radeći razne fizičke poslove, Hasani je proveo i u Švedskoj, Austriji, Holandiji, Belgiji i Francuskoj.

Posle 2002. godine kada je potpisan sporazum o "readmisiji" Hasani je, sa hiljadama imigranata koji su više od decenije proveli u Nemačkoj, vraćen u Srbiju. Učinjeno je to u većini slučajeva na grub i nehuman način. LJudi su preko noći istrugnuti sa posla, deca iz škola, svi su morali da napuste svoje stanove i ovde se u mnogo gorim uslovima suoče sa tim kako preživeti.

- Kuća Hasanijevih u Kosovskoj Mitrovci je spaljena. Učinili su to Albanci. Rekli su nam da pošto smo bili sa Srbima idemo u Srbiju- obajasnio nam je Hasani
Kenedi Hasani govori nemački, italijanski, albanski, romski pa čak i ruski. Sve mu bolje ide i srpski, pogotovo kada nema tremu kakvu je imao na dodeli festivalskih nagrada.

- Jezici se najbolje uče svaki dan "reč na reč"kada srećeš sve te ljude gde se zatekneš, tako se to uči - kaže Kenedi Hasani.
U Mađarskoj je 2003. godine, pošto su ga uhvatili da je ilegalno prešao granicu, proveo šest meseci u logoru za izbeglice.

- Prešao sam preko neke reke. Voda mi je bila do guše. Koristio sam i trsku da dišem ispod vode, po pola sata, kako to radi Rambo u filmovima.
Kenedi Hasani trenutno sa familijom živi u kući bez struje, vode i kanalizacije. Rad na filmu mu je pomogao da vrati dug roditelja koji je nastao izgradnjom njihove porodične kuće.

- U Srbiji se mnogo teško živi. Kada idem da skupljam papir ustajem u 4.30. Nahranim konja i u 5 sati krećem i radim do 3 popodne. Mogu da zaradim 1.300 do 1.600 dinara dnevno ali nije to tako svakog dana a sve ti ode na doručak i večeru.

Treba i konja nahraniti, to ti je kao još jedan član porodice. Fizički rad se ovde plaća deset evra na dan, što je jako malo. Radio sam i na gradilištu ali sam se posvađao sa gazdom. Nisam mogao toliko težak posao da radim za 8.000 dinara mesečno. Kada se razbolim to je propast, ne mogu da radim, pa nema šta da se jede, čisto da crkneš. Ako imaš para za lek kupiš, ako ne trpiš.

Ako dobijem šansu, u Nemačku više ne idem, ali Francuska, Švedska i Italija su dobre zemlje. Ameriku bih jako voleo da vidim. Nekada smo bolje živeli.. Imali smo i po 30 krava i 200 ovaca, al' je ćale sve prodao kada se išlo za Nemačku. Sada smo zbog dugova ko miš na rupu. Bez para ne možeš da ideš nigde. Evo, sada mogu da pitam kada ćemo ovu Srbiju da uguramo u Evropu i dokle ćemo sa ovom mafijom i korupcijom da živimo? Šta ti političari ovde misle, znaju li oni koliko ljudi u Srbiji jede iz kontejnera?

Vladimir Crnjanski
Foto: D. Milosavljević

Kako čujem, kod Olje Bećković će u UTISKU NEDELJE gostovati Bjela, Cvele i Vlaja. Plašim se da neće biti outrageous kako bi trebalo, no treba obratiti pažnju.

...slučajem žiriranja Dušice Žegarac na FFS, osim udarnika sa DOBA NEVINOSTI, bavio se i BLIC...pala su i prva, klimava, ali kakva-takva pravdanja...

Član žirija sebi dodelio nagradu

Koscenaristkinja filma "Hamlet" Dušica Žegarac učestvovala je u radu žirija Prvog filmskog festivala Srbije u Novom Sadu, na kojem je taj film dobio četiri nagrade (za kameru, kostime, sporednu ulogu i montažu).

Nagrade na Prvom filmskom festivalu Srbije, održanom prošle nedelje u Novom Sadu, izazvale su podeljene reakcije. Pored činjenice o notornom sukobu interesa članice žirija i takmičarke, glumice Dušice Žegarac, najviše nedoumica u kuloarima vezivano je za činjenicu da je glavnu nagradu za glumu dobio Kenedi Hasani, koji je igrao samog sebe u filmu Želimira Žilnika "Kenedi se ženi", i nagrada za montažu Aleksandru Rajkoviću, reditelju "Hamleta" koji je u sudskom sporu s producentima jer na festivalima prikazuju verziju filma s kojom on nije saglasan.
Stepen medijske slobode i odgovornosti u ovdašnjoj filmskoj publicistici moguće je meriti i po odsustvu javnih reakcija na činjenicu da je član žirija na nacionalnom festivalu odlučivao o nagradama za film u čijem je nastanku učestvovao.
Oni koji su najodgovorniji, predstavnici direkcije festivala, pravdaju se gomilom organizacionih problema zbog kojih im je promakla ta greška.
- Tek trećeg dana festivala u direkciji su shvatili da je Dušica Žegarac u konkurenciji za nagrade. Tada je već bilo kasno za bilo kakve promene. Omaška se dogodila zbog toga što je dogovor s tom glumicom da bude članica žirija postignut pre nego što je bilo izvesno da li će se film "Hamlet" takmičiti. Kada je tokom festivala razgovarano s Dušicom Žegarac, ona je rekla da će biti uzdržana kada se bude govorilo o filmu "Hamlet" - rekao je za "Blic nedelje" izvor blizak direkciji festivala u NovomSadu.
Odgovor od Dušice Žegarac zašto ona organizatorima nije pravovremeno ukazala na evidentan sukob interesa do zaključenja ovog broja nismo mogli da dobijemo.

...ono što mene buni u ovom, ali i mnogim drugim sličnim slučajevima, je to što se dokazuje da na tipično srpske, malosredinaške boljke nisu imuni ni ljudi sa neosporivim postignućem u životu i oni koji već dugo obitavaju u boljem delu sveta (Dušica Žegarac je nedvojbeno ostvarena osoba koja već duže živi u Portugalu)...

...kanda su Selin, Sela, Bernhard,Kristofova i Hajsmitova bili i ostali u pravu...

Doba je quotovano u Blicu:

Klasičan sukob interesa
Zanimljiva je i rezervisanost takmičara na festivalu u Novom Sadu. Producenti i filmski autori su redom odbili da komentarišu ovaj klasični sukob interesa. Paradoksalno je da je jedina reakcija zabeležena u blogosferi.
"Vrhunac nekompetentnosti ovogodišnjh organizatora je činjenica da je Dušica Žegarac, član žirija, koscenarista filma "Hamlet" Aleksandra Rajkovića, koji je sinoć dobio nekoliko važnih nagrada, što nije prvi put na našim festivalima, ali nije baš uobičajeno za državne manifestacije koje koštaju preko milion evra. Očigledno su konkursi malo razmazili našu filmsku elitu, pa su se navikli da svoje lakeje stavljaju u komisije. Međutim, ovo je bilo prilično neoprezno. Nadamo se da će nam organizatori objasniti kako to može da član žirija bude koautor filma", napisao je posetilac sajta Doba nevinosti.

Jeremy Irons to lead 13th Sarajevo festival jury
Vladan Petkovic in Sarajevo
13 Jul 2007 11:28

 

Jeremy Irons will be the president of the jury of the 13th Sarajevo Film Festival (Aug 17-25).

The festival has also revealed its Documentary Panorama programme selected by Howard Feinstein, who said: "The popular Panorama Documentaries, programme launched in 2001, strand covers the whole world except for regional works, with all filmmakers present to discuss their films. Provocation, access, aesthetics, and the success of their synthesis are the chief selection criteria."

The selection includes:
Bil 'In Habibti by Shai Carmeli Pollak (Israel)
Hothouse by Shimon Dotan (Israel)
Dong by Jia Zhang-Ke (Hong Kong/China)
Some Kind Of Sadness by Juan Alejandro Ramirez (Peru)
The Prisoner Or: How I Planned To Kill Tony Blair by Michael Tucker, Petra Epperlein (US)
Sari's Mother by James Longley (US)
Zoo by Robinson Devor (US)
The Devil Came On Horseback by Annie Sundberg, Ricki Stern (US)
Send A Bullet by Jason Kohn (US/Brazil)

The festival will also present one of the most-talked about films of the year, Anton Corbijn's Ian Curtis biopic Control, a hit in Cannes.

Quote from: "crippled_avenger"Jeremy Irons to lead 13th Sarajevo festival jury
Vladan Petkovic in Sarajevo
13 Jul 2007 11:28

 

Jeremy Irons will be the president of the jury of the 13th Sarajevo Film Festival (Aug 17-25).

The festival has also revealed its Documentary Panorama programme selected by Howard Feinstein, who said: "The popular Panorama Documentaries, programme launched in 2001, strand covers the whole world except for regional works, with all filmmakers present to discuss their films. Provocation, access, aesthetics, and the success of their synthesis are the chief selection criteria."

The selection includes:
Bil 'In Habibti by Shai Carmeli Pollak (Israel)
Hothouse by Shimon Dotan (Israel)
Dong by Jia Zhang-Ke (Hong Kong/China)
Some Kind Of Sadness by Juan Alejandro Ramirez (Peru)
The Prisoner Or: How I Planned To Kill Tony Blair by Michael Tucker, Petra Epperlein (US)
Sari's Mother by James Longley (US)
Zoo by Robinson Devor (US)
The Devil Came On Horseback by Annie Sundberg, Ricki Stern (US)
Send A Bullet by Jason Kohn (US/Brazil)

The festival will also present one of the most-talked about films of the year, Anton Corbijn's Ian Curtis biopic Control, a hit in Cannes.

vau, pa to je ONAJ film o onom što je umro u seksualnom odnosu skonjom!

he, odlican je, ovo na kraju je redovno govorio na predavanjima iz istorije filma... kad se samo setim te hit nastave...

Никола Стојановић
Не осећам тријумф због награде
После 17 година у бункеру због опортуниста и политичких утицаја, филм ,,Belle epoque" Николе Стојановића освојио Гран при на фестивалу у Новом Саду    
Никола Стојановић
(Фото Л. Вулетић)

   

ИНТЕРВЈУ
Гран при ,,Ибис" за најбољи филм Првог филмског фестивала Србије, који је управо одржан у Новом Саду, освојио је филм ,,Belle epoque или Последњи валцер у Сарајеву" Николе Стојановића, а овом делу су припале и награде за најбољу женску улогу, за музику, сценографију и за маску. После 17 година ,,тумарања" по мраку разних бункера, Стојановићев филм сада живи једини прави мрак, којем и припада – таму биоскопске дворане.

Никола Стојановић, филмски редитељ и сценариста, историчар и теоретичар филма, ових дана радо говори о свом филму, дуго сањаном сну. Праведан као на испиту из историје филма, када пажљиво слуша и мери знање студента, разумевање и познавање настајања и одрастања кинематографије, професор Стојановић је срећан, али и сетан. Због тога и изостаје питање: ,,Очекују ли нас можда поново ,,belle epoque" – боља времена?" Ипак...

Шта за Вас значи гран при на Филмском фестивалу Србије у Новом Саду?

Последњих двадесет година потрошио сам на два пројекта која су паралелно настајала и са тешкоћама остварени. Један је филм, а други књига под називом ,,Режија: Акира Куросава", објављена крајем прошле године. Данас су оба пројекта завршена, а књига је добила и признање као капитални пројекат. Да се нашалим, сада кажем да сам капиталиста, прошао сам транзицију и имам два капитална дела. Међутим, то јесте био кошмарни сан. Нико не може да претпостави како сам пролазио кроз све ово, јер све што радим, радим одговорно, било да је то кување кафе, кување ручка или снимање филам. Сада, када је све окончано, осећам задовољство, без осећања тријумфа или сујете. На првом националном фестивалу Србије мој филм је апсолутни победник. Знате, боље је када награђују него када бију. То се код нас смењује.

Који су кључни разлози онемогућили да завршите филм?

Филм је настајао крајем осамдесетих година прошлог века. Реакције на квалитет сценарија су биле позитивне и он је 1989. године убедљиво заузео прво место на конкурсу СИЗ-а кинематографије БиХ. Снимали смо током лета 1990. године и, када сам измонтирао прву верзију, сви који су филм гледали били су задовољни. Када је почео рат, промениле су се и околности. Ако се сетимо, 6. априла 1992. године Немачка је признала независну БиХ, супротно ономе што се у Сарајеву догађало 80 година раније. Преко ноћи, естаблишмент у Сарајеву се преокренуо, негирајући део историје и ставио замерке мом филму. То није било трагично већ комично или, боље рећи, трагикомично. Не презирем такве људе, сажаљевам их јер се окрећу као петао на крову, сходно томе како ветар дува. То су опортунисти у домену уметности, који се приклањају политици и политичким трендовима о којима је снимљено много добрих филмова, као што је, на пример, ,,Мефисто" Иштвана Сабоа. Поред политичког утицаја, ту се очитовао и недостатак професионализма у нашој кинематографији. За филм су биле заинтересоване многе утицајне личности филмског естаблишмента, али су сви посустали. Нису имали поверење да тај филм заслужује да буде завршен.

Али, у Вашем филму политика је тек у другом плану?

Овај филм је уметничка визија и у њему нема политичке реторике. Од почетка рада на филму говорио сам да није реч о реконструкцији епохе, већ о реконструкцији мог виђења те епохе. Тиме се нисам оградио од политике, али, моје виђење припада уметности. Главни јунаци филма су, за историју, маргиналне, анонимне личности, а историјске личности сам још у првој верзији филма сврстао у статисте ,,са задатком". Машту не спутава никакво ограничење историјских података.

Добрим читањем историје на овим просторима предвидели сте, чини се, многа дешавања?

Сећам се да смо снимали сцену демонстрација испред катедрале у Сарајеву из 1912. године. Реконструисао сам прве сарајевске политичке демонстрације прошлог века, које су биле у знаку уједињења Јужних Словена и отпора аустроугарској окупацији. Друге сличне демонстрације уследиле су 1992. године, 80 година после првих. То су једине две манифестације грађанског незадовољства у Сарајеву. Сценарио је настајао крајем осамдесетих година и антиципирао сам да ће се крај века у неким аспектима поклопити с почетком века – слично незадовољство и немири, Сарајево, поново у епицентру међународних догађаја, крвави расплет и распад дела Европе по шавовима. Не знам да ли имам пророчке способности, али непогрешиво повезујем. Сада ми говоре да филм није застарео већ је добио на вредности јер резимира цели 20. век.

У тему одрастања главног јунака у Сарајеву, уградили сте и ,,детињство" кинематографије на Балкану. Колико је то последица Вашег педагошког рада на филмским академијама у Сарајеву, Новом Саду и Београду?

Само звучи да сам се као професор историје филма закачио за тему ,,детињства" кинематографије. Намера да направим филм посвећен пионирима филма није дошла као последица мог педагошког рада и бављења историјом филма, већ обрнуто. Студирао сам и завршио архитектуру, али сам знао да ћу се бавити филмом. Био сам члан кино клуба у Сарајеву, писао о филму и уређивао студентски лист ,,Наши дани", покренуо филмски часопис ,,Синеаст"... Пошто сам се као страствени филмофил бавио прошлошћу филма, добио сам понуду да предајем историју филма. Књигу о Куросави замислио само као филмофил који истражује великог редитеља, а не као докторат. У целом овом послу сам зато што сам фанатик за филм. Жао ми је када на Другом каналу РТС-а нема филмова у 14 сати, зато што се у том термину преносе седнице Народне скупштине. Волим старе, црно-беле филмове. Они су чаробни и ниједан дигитални, анимирани ефекат не може да замени њихову лепоту доживљаја.

--------------------------------------------------------------------------

Декаденција филмске уметности

Да ли ће филм ,,Belle epoque или Последњи валцер у Сарајеву" бити приказиван у биоскопима?

Немам дистрибутера. Када сам га започињао био сам убеђен да је и комерцијални и уметнички пројекат. Али, када су ми неки рекли да ,,Belle epoque" није комерцијални пројекат био сам шокиран. Ипак, пошто сам професор историје филма јасно ми је у чему је проблем. У последњих 15 година завладала је декаденција у филмској уметности. Од када је Тарантино најбољи редитељ у Америци, а у Европи Алмодовар, то је сигуран знак да је укупни квалитет светског филма опао.  

U Srbiji Kan do Kana


FILMSKI karavani i ovog leta se sele skoro svake nedelje, od severa do juga Srbije. Dešavalo se često da ima više filmova nego festivala. Na sreću, ove godine domaća kinematografija može da se pohvali, bar po broju snimljenih filmova. To se videlo i na nedavno završenom prvom Filmskom festivalu Srbije, gde je prikazano 18 ostvarenja, od kojih devet premijerno. Samo dan kasnije, u Sopotu je vaskrsao "mali Kan", kako ga je krstila Radmila Hrustanović, zamenica gradonačelnika.
Pomenuta dva festivala bili su tek najava za palićki, koji je, istina, međunarodni, a koji je počeo u ponedeljak, pa sledi Vrnjačka Banja i, na kraju, Niš. Ni mnogo bogatije i uređenije zemlje ne mogu da se pohvale ovakvim festivalskim skorom. Niko ne spori da treba ulagati u kulturu, naročito u film, koji, pored sporta, donosi zemlji najbrojnija priznanja. Naprotiv, stavka u budžetu za domaću produkciju trebalo bi da bude makar trostruka. Da li nam, međutim, treba toliko filmskih manifestacija, ili je mnogo razumnije dati novac autorima da za ta ne mala sredstva snimaju filmove? Većini filmskih stvaralaca upravo je u Novom Sadu smetao lažni sjaj, poput crvenog tepiha i takozvanog glamura. S merom i ukusom, a manje pretencioznosti - sigurno bi bilo primerenije situaciji u kojoj je srpska kinematografija, i primerenije situaciji u kojoj je publika zbog loših tehničkih uslova jedva uspevala da razazna filmske replike. Kad je već osnovan Nacionalni festival na kome se deli 17 nagrada, čime je pokrivena većina ljudi koji stvaraju filmsko delo, zašto celog leta ponavljati krug? Državu, tačnije građane, to debelo košta, a srpski film dobija malo.
Da nije u pitanju mali novac, potvrđuje budžet Filmskog festivala Srbije, koji je iznosio milion i trista hiljada evra. Deo novca - osim za kopije, goste, programe, projekcije - uložen je i u postprodukciju nekoliko filmova da bi bili prikazani na ovom i ostalim domaćim festivalima. Gde se sve moglo uštedeti, najbolje će videti organizatori i finansijeri. Republičko Ministarstvo kulture za FFS izdvojilo je pet miliona dinara. Ostali deo novca dat je iz kasa Izvršnog veća Vojvodine i Grada. Sofest je koštao 13,5 miliona dinara, deset miliona iz Grada, dva iz prihoda Festa, a milion od Ministarstva kulture. Za Međunarodni festival na Paliću budžet je 250.000 evra, a finansijski su ga podržali IVV, grad Subotica i Ministarstvo kulture. Iz republičke kase trebalo bi da se obezbedi i dva i po miliona dinara za Vrnjačku Banju (ostatak daje grad) i tri miliona dinara (plus grad još 11,5 miliona dinara) za Glumačke susrete u Nišu.
Niko ne spori značaj festivala, samo da uskoro ne budu brojniji od ono malo pristojnih bioskopa u Srbiji.

ISTE NAGRADE
NA prvom Festivalu Srbije ove godine dodeljene su nagrade za najbolji film, režiju, scenario, glavne i epizodne uloge, ton, zvuk, montažu... U Sopotu su se delile nagrade za produkciju, u Vrnjačkoj Banji opet za scenario i u Nišu za glumu.[/b]

Bili smo mrkoye i ja na mafijaškom skupu povodom zadnje klape serije MILE PROTIV TRANZCIJIJE i tu smo čuli zaista razne abrove, među kojima je ključni da je Srdan pokušavao da napravi akciju i sjebe Bjelu, međutim da je zvao svoje savremenike, reditelje poput Zeke, itsl. i da se niko nije odazvao.
:D

 SRDAN GOLUBOVIC otvara dusu...
  Kad već spominjete nagrade, kako ste se osećali na prvom Filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu, gde niste dobili priznanje?
- Intimno mislim da je malo čudno, što "Klopka" nije dobila nijednu nagradu, osim od kritike. Ne želim da se mešam u to, nisam ljut i ne osećam bes. Naprotiv. Mislim da je svaki žiri nezavisan i ja te odluke poštujem. Bavio sam se sportom, naučio sam se i da gubim i da dobijam. Sve je to u redu. Pre toga sam dobio u Evropi mnoštvo nagrada i verovatno da sam bio u poziciji, kao što je ekipa "Hadrsfilda", da mi je to prvi festival, verovatno bi me mnogo pogodilo. Mislim da je njima bilo mnogo gore, nego nama iz ekipe "Klopka". Nije me potreslo, ali smatram da su te nagrade vrh ledenog brega tog festivala.
Šta to još zamerate novosadskom festivalu?
- Nažalost po taj festival, nagrade su samo potvrdile, jednu trapavost i klimave noge na kojima taj festival počiva. Ako imaju nameru da nastave sa tim festivalom, mnoge stvari moraju da se promene. Mene lično vređa taj budžet od milion i trista hiljada evra. Kao neko ko zna da za tu sumu mogu da se snime tri srpska filma, to rasipanje me vređa. Radio sam na Festu i znam kolio to košta. Slučajno znam da je Sarajevo malo skuplje od Novog Sada. Mislim da je to velika sramota. Organizacija je bila loša, odnos prema novinarima i gostima, kvalitet projekcija...
Istina je, ipak, da je deo tog novca tačnije skoro pola miliona upravo otišlo u postprodukciju nekoliko filmova?
- I to je jedan model koji je malo sumnjiv. Kako može jedan festival da ima budžet za postprodukciju. Da li je bio konkurs ili nije. I sa time se ne slažem. Novac treba da se deli legalno i regularno preko konkursa. Za postprodukciju treba da postoji konkurs na kome ne mogu svi da dobiju novac. Pošto država treba da podržava samo ono što je kvalitetno i što može da nas predstavlja u svetu.

LAŽNA SLIKA
PO vašem mišljenju, trebalo je da se napravi oštrija selekcija u Novom Sadu?
- Ta ideja da se "nabilduje" 16 filmova, isto je pogrešna. To je stvaranje lažne slike, Srbija ne može da ima toliku produkciju. To je laž. Stvaranje jedne nerealne stvarnosti. Srbija sa deset filmova godišnje trebalo bi da bude jako srećna. Mi, međutim, stalno pokušavamo da stvorimo neku sliku o nama koja se nikako ne podudara sa realnošću.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"  SRDAN GOLUBOVIC otvara dusu...

u dnevnom listu DANAS, podlistak BETON,
u utorak 24.07.
d. ognjanović otvara dušu
i izliva žuč
po FFS-u.

:roll:

Quote from: "Ghoul"u dnevnom listu DANAS, podlistak BETON,
u utorak 24.07.
d. ognjanović otvara dušu
i izliva žuč
po FFS-u.

kao što obećah, evo ovde:
http://www.elektrobeton.net/strafta.html#24

Malo kreće od sredine, ali je i dalje enjoyable.

Quote from: "Meho Krljic"Malo kreće od sredine, ali je i dalje enjoyable.

šta kreće? da smara? please clarify!

Ne, nego je početak teksta zapravo sredina onoga što si pisao ovde.

Egzit organizuje filmski festival

Udruženje "Egzit" organizovaće od 14. do 21. juna u Novom Sadu "Cinema City Film & New Media Festival", na kojem će u 14 programa biti prikazano više od 150 filmova novije svetske i domaće produkcije.

,,Cinema City Film & New Media Festival" nastavlja tradiciju Nacionalnog filmskog festivala održanog u Novom Sadu od 3. do 8. jula 2007. godine.
Unapređenje profila filmskog festivala posledica je centralizovanja uprave i organizacije festivala. Glavni organizator filmskog festivala Cinema City jeste organizacija "EXIT". Ovaj gest prihvatanja uloge organizatora i glavne uprave festivala ključna je razlika u odnosu na prošlogodišnji oblik festivala koji je tada nosio naziv Filmski festival Srbije. U okviru FFS-e "EXIT" je svoju funkciju ograničio na delovanje logističkim rešenjima i kreativnim animirajem samog grada u jednu veliku bioskopsku arenu - što je ujedno bila jedna od najbitnijih karakteristika koje su doprinosile celokupnom pozitivnom imidzu festivala.

Filmski deo se sastoji od četrnaest selekcija. Svaku selekciju karakteriše posebno osmišljen, tematizovan i originalan profil. Sadržinska zapremina festivala ispraćena je i prostornom, tako da će "Cinema city" pretvoriti Novi Sad u pravu kosmopolitsku metropolu svetskog i nacionalnog filma zahvaljujući prikazivanju najboljih filmskih ostvarenja različitih žanrova na devet pozicioniranih projekcionih mesta ( koja se sastoje od četiri zatvorena i pet otvorenih prostora ) širom centra grada.

Festival će imati i tri takmičarska programa: "Nacionalna klasa", u kojem će biti prikazano osam novih ostvarenja domaće produkcije, "Do poslednjeg daha", u kojem će se takmičiti 12 inostranih ostvarenja, kao i selekcija filmova "Do 10 soma", snimljenih s budžetom manjim od 10.000 dolara.

Pored filmskog dela, program sadrži i akademsko - edukativni deo, potom New Media program koji je okrenut temi uticaja ubrzanog razvoja tehnologije na film, kao i muzičke programe zabavno-popularnog karaktera.

Revijalni program festivala obuhvata ciklus najboljih filmova iz regiona, omaž svetskom fesitvalu "Sandens", program latino-američkih filmova i omaž Živojinu Pavloviću.

Biće prikazani i programi "Lektira srpskog filma" i "Lektira svetskog filma", ciklus horor filmova, program animiranih filmova i filmova za decu, omaž program stranom autoru - gostu festivala i program dokumentarnog angažovanog filma.


a sad ja: pošto gore no prošle godine teško da može biti, ovo će izgleda biti malo bolje! :!:

ovo ipak zaslužuje zaseban topik:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=142842#142842