Bilo mi je zanimljivo kada sam čitala članak, iako nisam još uvek sigurna da li bih mogla da se složim sa autorom, ideja je zanimljiva, ili bar ugao gledanja koji mi se za sve ove godine slušanja elektronske muzike nije ukazivao. Anyway, evo teksta pa da čujem komentare...
"Where the fascist aesthetic really lurks today is in the dystopias, industrial nightmares, and anti-futures conjured up by Missing Foundation's more technically accomplished European cousins like Throbbing Gristle, Front 242, and Mussolini Headkick; and in techno and trance, particularly the latter in their German (especially Berlin) variations. The electric-metal drone of contemporary industrial music/noise, interrupted by occasional collisions and detonations, suggests so much as the sonic substructure of the Third Reich - industrial power, militarized labor, and invincible technology. Fastening on the more sensations external spectacle - pageantry, mass exhilaration, Hitlerian hysterics - obscures the real engines that drove National Socialism. And, before the Nazis, the Futurists in pre- and post-World War I Italy (proto-fascists by most accounts) anticipated what was to come with their "noise machines" and musique concrete. The heavy turning of generators and turbines, the dull throb of machinery through twelve-foot walls of reinforced concrete take us into the basement of our century; concussive blasts of concetrated noise drive us yet deeper.
If even more explicitly apolitical, techno and trance nevertheless similarly reincorporate the fascist ethos, above all the militarized beat and the sensory gratification of an automaton-fanatic audience. "Know them by the places they dance" - then techno (especially in the hard, aggressive German form tekkno) and trance enthusiasts prefer exactly those locations where the Third Reich is still immediately at hand. Cheap (if any) rents and obscure addresses cannot alone explain the durable popularity, in Berlin for example, of Tresor (in the safe-keeping vault of a one-time Jewish department store next to Potsdamer Platz), Bunker (in an air-raid shelter/Gestapo prison), or E-Werk (in what remains of one of Hitler's bomb-proof electric power plants). These menacing interiors offer something altogether different than the warm narcotic ambience of The Love Parade, the big summertime all-night party when rave takes charge of the Kurfurstendamm; instead, "Full of Hate" Festivals with music (?) by Slaughter House, Ultimate Warning, and Day of Retribution."
- preuzeto iz Ward, J., 'This is Germany! It's 1933!': Appropriations and Constructions of 'Fascism' in New York Punk/Hardcore in the 1980s, u Journal of Popular Culture; Winter96, Vol. 30 Issue 3, str. 174-176.
Ovaj tekst je toliko prepun proizvoljnih teza bez i najmanje želje da se one dokažu ili barem da se konsultuju postojeći izvori na slične teme da sam ja uplašen da ima ljudi koji će ovo ozbiljno shvatiti...
Pritom, naravno da nacistički i fašistički prelivi postoje u mnogo savremene elektronske muzike, ali plašim se da ovaj autor prilično poopštava stvari...
ovo je jedna od glupljih stvari koje sam pročito u poslednje vreme.
da li u ostatku texta autor(ka?) pominje da oni koji slušaju tehno i elektro najčešće nose vrlo kratku kosu, BAŠ KAO HITLERJUGEND???!!!
Fuk Mi, preletio sam pogledom tekst za tri milisekunde, registrovao cirka pet riječi i to mi je sasvim dovoljno da ovo proglasim glupim debilizmom.
I zašto se uvijek nacizam po defaultu uzima kao nešto negativno?
Zato što ne postoji neka duboka ideologija ili prosvetljujuća poruka u nacizmu. Jedina poruka nacizma je da treba pobiti sve Jevreje i porobiti sve ostale ne-Germane (što skinhedse van Nemačke čini pojavom vrednom proučavanja). Okupljanje oko ideje nacional-socijalizma je bio samo paravan, a ne i suština nacizma.
Da se razumemo, nije ovaj tekst TAKO daleko od mete, ali uzima pogrešne primere za to što hoće da kaže. Recimo Throbbing Gristle kao primer 'fašističke' estetike zato što njihovo koketiranje sa industrijskom estetikom podseća autora na Rusolove futuriste. Jasno je zašto će neko neupućeniji ovde videti jasnu paralelu, ali je takođe jasno da će svako upućeniji znati da su Throbbing Gristle teški levičari koji su 'industrijsku' estetiku koristili prevashodno u satirične svrhe.
Priča o fašističkom podtekstu drone i noise/ power electronics muzike je stara koliko i ovi žanrovi i krajnje prepumpana. Naravno da u ovim žanrovima ima ovakvih gibanja, ali na svakog zabludelog Boyda Ricea dolazi bukvalno na stotine stvaralaca koji nemaju apsolutno nikakve veze sa tim. Ako bih na brzinu hteo da nabrojim najvažnije drone i noise umetnike, ne verujem da bi mi pao na pamet i jedan ideološki ili estetski blizak bilo kojoj formi nacizma ili fašizma (Akita, Akifuma, Yamazaki, z'ev, Ramirez, Lopez, Gunther, Menche, Koner). Veliki broj njih su teški geekovi i kao takvi sasvim na drugoj strani od ideologije rasne supremacije, a mnogi su i neprikriveni homoseksualci što mi isto ne ide jedno uz drugo. z'ev je, naravno i Jevrejin....
Zanimljiva je opservacija veze između glavnih nemačkih tehno lokaliteta i istorijskih nacističkih hotspotova. Nema nikakve sumnje da je u Nemačkoj na gabba i trance sceni prisutan određen broj nacistički inkliniranih umetnika, ali Tresor??? Da li je taj čovek slušao ljude koji izdaju za Tresor??? E-Werk??? Mislim, gimme a break... Das Bunker??? Bulšit... Mislim, ni jedan od ovih klubova, koliko ja znam nema veze sa naci scenom u Nemačkoj.
Takođe, 'hard aggresive German form tekkno', mislim, talk about sensationalism. Prvo, tekkno praktično više niko ne koristi kao termin, to je priča iz ranih devedesetih koja je danas hopelessly outdated. Drugo, na toj sceni, naravno, ima dosta likova koji simpatišu nacionalsocijalizam, ali kako je ovaj autor napisao ispada da ne samo SAV nemački tekkno inklinira nacizmu (što, naravno nije tačno), kao i da u nemačkoj prave samo takav tehno, što naravno svakome ko je ikad čuo za Chain Reaction i Basic Channel može samo da izmami osmeh...
QuoteJedina poruka nacizma je da treba pobiti sve Jevreje i porobiti sve ostale ne-Germane
Da, ali u cilju prosperiteta ljudskog društva.
Quote from: "Ghoul"ovo je jedna od glupljih stvari koje sam pročito u poslednje vreme.
da li u ostatku texta autor(ka?) pominje da oni koji slušaju tehno i elektro najčešće nose vrlo kratku kosu, BAŠ KAO HITLERJUGEND???!!!
Mislim da to nije bila poenta članka, niti da je to poenta ova dva citirana pasusa. Nije mi namera da branim autora, naravno, jer razloga za to nemam, a elektronsku muziku slušam i volim. Ali kako razumem, reč je o svojevrsnoj geneologiji/arheologiji elektronske muzike gde se ispostavilo da se nekim svojim delom dotiče i fašističko-nacističke estetike. Dakle, nije o ljudima koji je slušaju već o samoj muzici.
:P
Quote from: "Meho Krljic"Ovaj tekst je toliko prepun proizvoljnih teza bez i najmanje želje da se one dokažu ili barem da se konsultuju postojeći izvori na slične teme da sam ja uplašen da ima ljudi koji će ovo ozbiljno shvatiti...
Pritom, naravno da nacistički i fašistički prelivi postoje u mnogo savremene elektronske muzike, ali plašim se da ovaj autor prilično poopštava stvari...
genealogija mi se sada čini nedovoljno kontekstualizovanom metodom. (mislim na fukoovsku, naravno, teško da je citirani autor pokušao bilo šta do imitaciju genealogije.) previše uopštavajućom, odvojenom od konkretnih aktera, zajednica pa time i efekta i značenja koje predmet koji proučava može imati u pojedinom setingu. da li možemo utvrditi jasnu vezu leather/military praksi sa nazi look-om, naprimer? možda. ali da li to znači da one perpetuiraju, parodiraju, šire (štagod) nazi estetiku? sumnjam da se može dati bilo kakav generalan odgovor. znači, u konkretnoj grupi, sa konkretnim kontekstom i lokalnom istorijom, govoriti o raslojavanju i pojedinačnim, situacionim interpretacijama military lookinga. ili techno kulture, svejedno. eventualno govoriti o uporedivim procesima. sve ostalo mi je sumanuto :P
Ja pola nisam razumeo od ovih reči što si upotrebila, ali jasno je da se u kontekstu pop-kulture crna koža/ sintetički materijali koji je imitiraju i military look (i ikonografja uopšte) moraju razmatrati manje fenomenološki, više istoriografski (ili barem kulturološki). Jako veliki deo ikonografije (heh, i kostimografje) body i elektropop muzike je u tesnoj vezi sa trendovima u gej kulturi te otud fiksacija na kožu, PVC i military look.
U tehno muzici ovo je manje slučaj jer je tehno ipak crnačka muzika, a nemački gabba nacisti su ipak samo delić ove kulture. Naravno, drugi delić je i vrlo glasno deklarisan kao antifašistički nastrojen DHR (Alec Empire je na kraju krajeva napisao pesmu 'Hetzjagd Auf Nazis' koja je bila poklič upravo protiv nacista u nemačkom tehnu devedesetih godina). Ali plašim se da je autor teksta imao već gotove zaključke i radio na tome da izvođenje prilagodi njima, te je koristio samo podatke koji su mu išli na ruku.
Quote from: "Meho Krljic"Ali plašim se da je autor teksta imao već gotove zaključke i radio na tome da izvođenje prilagodi njima, te je koristio samo podatke koji su mu išli na ruku.
ček, pa zar se tako inače ne radi?
Houpfuli not.
Quote from: "Zika Kisobranac"Quote from: "Meho Krljic"Ali plašim se da je autor teksta imao već gotove zaključke i radio na tome da izvođenje prilagodi njima, te je koristio samo podatke koji su mu išli na ruku.
ček, pa zar se tako inače ne radi?
ja, ipak, kao i žika, volim da verujem da autor texta prvo smisli šta će reći, pa onda to kaže. a ako mu (kako to obično biva) tijekom pisanja dođu još neke ideje, tim bolje, ALI – valjalo bi da pre pisanja ima neku ideju o zaključcima ka kojima ide.
ja kad god nešto smislim, takoreći zaključim, odma se ne složim, pa krenem da ispitivam, i na kraju mi sve izgleda podjednako, i onda si mislim, ovi što lepo pišu i zvuči da su u pravu - oni sigurno prvo smisle rešenje, pa onda riktaju da se ostalo uklopi.
Pederčine proklete!! I to oni zovu publicistikom??? Sheeeesh...