Imajući u vidu da će film uskoro ući u bioskope, nije loše pokrenuti poseban topik o njemu.
Za početak, evo jedne zanimljivosti... Naime, Ging mi je danas rekao da je na jednom od postera za Hadersfild video citat iz prikaza Alisse Simon, kritičarke Varietyja - koji, kao, treba da predstavlja pohvalu filmu. Pročešljao sam net, lako našao izvorni tekst, i evo ga u celini (boldovao sam citirani deo):
Former high-school friends repping the generation of Serbs who came of age during the bloody '90s reunite for a long night of drink, drugs and home truths in "Huddersfield," helmer Ivan Zivkovic's raw, intense debut. Adapted from a popular play by Ugljesa Sajtinac that's still running in Belgrade, pic deals with Serbian identity in the post-Communist world. More universally, "Huddersfield" is in the tradition of kitchen-sink works about angry young men. Although there's much to admire here, it's definitely not for all tastes, with fests the best bet for export.
Action unfolds in an unspecified Serbian backwater, an ultra-macho world where men are crude and quick-tempered, and women are either sex objects, crazy castrating bitches or absent heartbreakers. Repeated references to "Hamlet" drive home the point that something's rotten, problems exist between generations, and madness might strike at any moment.
Bitter, would-be writer Rasha (Goran Susljik) shares a run-down apartment with his loudmouth alcoholic father (Josef Tatic, in a blisteringly o.t.t. perf). Since his girlfriend left him five years ago, Rasha's essentially stopped trying. Claiming to live on "suffering and freelancing," he sleeps with a succession of teen girls who admire his lacerating wit. His latest victim is sexy Milica (Suzana Lukic).
A visit from emigre Igor (Damjan Kecojevic), whom he hasn't seen in 11 years, catalyzes a dark night of the soul for Rasha, aspiring yuppie Dule (Vojin Cetkovic) and heavily medicated Ivan (Nebojsa Glogovac), a once promising youth. Igor lives in Huddersfield -- an equally provincial part of England, but here seen as a place of infinite possibility.
Dobro, ovaj deo prikaza se gotovo u potpunosti svodi na puko prepričavanje, a deo u kome se film pohvaljuje - sadrži rezervu da nije za sve ukuse... No, evo kako Alissa poentira:
Middle-generation talents Susljik and Glogovac produce as well as repeat their stage roles. However, the pic would have been better served by casting younger men. The characters in the original play also were coming to terms with being 30. In the film, Rasha and Ivan make a point of saying they're 33, but Susljik and Glogovac look older thanthat.
Tech package is serviceable, but lacks a cinematic equivalent for the explosive desperation of its characters, making it feel somewhat stagebound.
Alissa se baš okomila na Šušljika i Glogovca, pa ih je još prozvala da su sredovečni. ;) Što to nisu uvrstili u promo materijal? ;)
EDIT: OK, naravno da znam zašto se na posterima nije našlo da su ŠiG sredovečni, ali bi baš bilo super da su baš to istakli kao "mamac": dođite da pogledate film u kome tridesetosmogodišnjaci glume tridesetrogodišnjake!
Ja sam uvek igrao Hadersfield 4+.
Izgleda da je prava igra bila 33+ :cry:
Nastavak HADERSFILDA??
http://www.apple.com/trailers/paramount/cloverfield/
Da li ce republika Srbija da plati 40.000 karata studentima da gledaju Cloverfield? ;-)
เกมส์ออนไลน์ เกมแต่งตัว เกมทำอาหาร เกมส์
Quote from: "dr Kunac"เกมส์ออนไลน์ เกมแต่งตัว เกมทำอาหาร เกมส์
Je l' ovo vilovnjacki jezik?
Quote from: "Alexdelarge"Quote from: "dr Kunac"เกมส์ออนไลน์ เกมแต่งตัว เกมทำอาหาร เกมส์
Je l' ovo vilovnjacki jezik?
หลาย
คนคงเคย
ตั้งคำถาม
กับตนเองว่า
Ljubav je i imati prijatelje
,,Hadersfild" nije film o izgubljenoj generaciji, već o mojoj i našoj generaciji koja ima nade, ističe glumac Goran Šušljik pred večerašnju premijeru svog produkcionog debija
NTERVJU
U Velikoj dvorani ,,Sava centra" večeras u 20.30 sati biće održana beogradska premijera filma ,,Hadersfild" u režiji Ivana Živkovića.
U produkciji kuće ,,Eye to eye" koju su osnovali glumci Goran Šušljik i Nebojša Glogovac, producenti filma, ,,Hadersfild" je realizovan po istoimenom dramskom tekstu Uglješe Šajtinca, koji se sa uspehom izvodi na sceni JDP-a. U drami o generaciji koja pokušava da pronađe bolji put, glumac i producent Goran Šušljik tumači lik Raše, tridesetogodišnjaka, zaljubljenika u poeziju, radijskog voditelja, neumornog tragača za iskrenom ljubavlju i (ne)prijatnog komšije.
Šta Vas je privuklo ili nateralo da budete producent filma ,,Hadersfild"?
Nateralo je prava reč, jer te nekada tera i ono do čega ti je stalo. Verovali smo u tekst ,,Hadersfilda". Rezultati rada na predstavi su nas pokrenuli da pokušamo da sve to zadržimo u vremenu i drugom mediju. Film traje i pruža mogućnosti da se na drugi način priđe priči i likovima, što je bio osnovni motiv.
Koliko dramski tekst gubi ili dobija pri adaptaciji za film?
O tome možemo da teoretišemo. Film nismo pravili da bi ga neko poredio sa predstavom. On ima veću vrednost, univerzalniju od onoga od čega smo krenuli. Kada publika gleda film na festivalu u Solunu, ona uglavnom ne zna da je on nastao po pozorišnoj predstavi, već gleda ljude u malom gradu u Srbiji koje nešto muči. ,,Hadersfild" je univerzalni tekst, tako smo mu pristupili i nismo razmišljali da li on nešto dobija ili gubi ,,prelaskom" iz pozorišta na film. Čak nije bilo ni kalkulacija da nešto dobro iz pozorišta prenesemo na film.
Šta je novo u filmu dobio lik Raše koji tumačite?
Mnoge kolege su mi rekle da je moj lik dosta dobio u filmu. Za Rašu je u filmu bilo više prostora, jer se može videti krupan plan oka i lica. Zadovoljan sam što je kamera ušla u lice Raše i u njegovu dušu, na neki drugi način.
Vašem liku u filmu je važna ljubav kojoj je posvećen i zbog koje pati, ali i odnos sa ocem sa kojim je u sukobu, što je opšte mesto?
Raša doživljava promenu i putem loma spoznaje da ljubav nije samo ono što nemaš, već je ljubav i imati prijatelje. Kada sebe osposobimo da volimo tek tada možemo da uživamo u ljubavi. Rašin odnos i sukob sa ocem jeste opšte mesto, na kojem se zasniva mnogo toga, ne samo u ovoj priči već u mnogim dramskim pričama i našem životu. To je civilizacijska tekovina. Tom odnosu nismo ništa novo dali, samo smo konstatovali da i očevi i sinovi moraju da se pomire jednog dana ili da nikada ne pronađu sami sebe.
Vašem liku i junacima filma ,,Hadersfild" su ipak dati budućnost i nada?
,,Hadersfild" je film o nadi. Ideja je bila da snimimo film o postojanju nade, bez obzira na to kroz šta prolaze naši likovi i šta su njihove borbe sa vlastitim demonima. Vodilja nam je bila da prikažemo da dva glavna junaka mogu da pronađu jedan drugog. To znači da oni imaju razlog da nastave da žive i da život nije samo ono što nas okružuje, ili od čega smo sadržani, već da svet možemo da sagledamo u jednostavnim stvarima i odnosima. To je ideja teksta, predstave i filma. Nada je vrsta katarze koju nudi film. Ne smemo da zaboravimo da život ima dragocenosti i da se treba boriti za njih. ,,Hadersfild" nije film o izgubljenoj generaciji, već o mojoj i našoj generaciji koja ima nade.
Koliko je Vaša generacija izgubljena ili koliko joj je oduzeto?
Sve generacije su izgubljene, ne samo u Srbiji. Izgubljeni smo rođenjem, pogotovu ako se ne pronađemo. Smisao postojanja je da čovek traga za smislom života. Taj smisao nije ničim predodređen, niti je obećan, kao ni sreća, blagostanje ili mir. Uglavnom je obećano ono suprotno. Moja generacija je živela u teškim okolnostima. Paralelno sa tim okolnostima, naš život je trajao i nama su se dešavale neke važne stvari: voleli smo, išli u bioskop i pozorište, čitali... dakle – živeli.
--------------------------------------------------------------------------
Dobar gest ili poklon
U saradnji sa Narodnom kancelarijom organizovaćete akciju ,,Ajmo u bioskop", u okviru koje će 40.000 mladih gledati Vaš film. Je l′ to način povratka publike u bioskope?
To će biti način da vratimo ono što je u našoj mladosti bilo važno, a to je odlazak u bioskop sa nekim ko ti je drag. Mi želimo da vratimo tu divnu naviku. Ne insistiramo na tome da činimo neko neverovatno delo. Nužno je da ljudi shvate da televizija nije pravo mesto za gledanje filmova, da ima nešto privlačno u tome da se mladi par drži za ruke u bioskopu i da gleda film. Ovo će biti ukazivanje da bioskopi i dalje postoje. Akcija počinje 20. decembra u Domu sindikata u Beogradu kada će 1.300 mladih moći da pogleda ,,Hadersfild". To neće biti obaveza, kao kada je moja generacija morala da ide u bioskop i gleda neke filmove. Ovo će biti dobar gest ili poklon.
Ivan Aranđelović
Ovo je priča o generaciji koja je uništena
Nebojša Glogovac, poznati glumac, jedan je od glavnih junaka filma ,,Hadersfild", čija je bioskopska premijera danas. U intervjuu za ,,Blic" Glogovac priča o ulozi koju je iz pozorišta preneo na film, producentskom poduhvatu, porodici...
- ,,Hadersfild" je bila predstava koja je pravljena bez velikih ambicija i radili smo je bez velikih pretenzija, ali neke stvari su se spojile - doživeli smo ovacije na premijeri, pa je to zatim na neki način preraslo u kultnu predstavu koja je odlično posećena do dan danas. Meni je draga, jer je glumački dosta jaka i traži puno od nas na sceni, ali dobijamo s druge strane i odgovor publike. Zadovoljni smo mi i oni - i, eto, od toga je nastala ideja za film. Bioskop je prilika da više ljudi vidi priču za koju mislimo da je važna. Problem je u smislu da to ne bude snimak predstave, dodato je nekoliko glumaca, nešto eksterijera, priča je proširena...
Koliko se u filmu vaš lik Ivan razlikuje od onog u predstavi?
- U odnosu na predstavu, u filmu vidimo i njegovu majku koju igra Seka Sablić i negde smo dobili taj aspekt njegovog problema. Veliki deo njegovog problema potiče od majke. Imamo i slike iz bolnice, odnosno snimali smo par dana u Kovinu, na neuropsihijatriji. Suština je ista, ali malo je proširena priča. Ivan je negde mentalno i fizički oštećen, na lekovima je i neupotrebljiv je, u drugom smislu je poslednja slamka spasa za koju Raša (glavni lik) može da se uhvati.
Film govori o problemu čitave jedne izgubljene generacije?
- Pa... da... generacija kojoj je ukraden jedan deo života. Odnosno, jedan deo žvota posvećen je nečemu što je bilo totalno uzaludno skučeno, zatvorenih taraba sa svih strana i to je neko tavorenje koje su mnogi pokušali da zaborave, a taj zaborav košta nekoliko godina života. Izgubljeno je neko vreme, godine koje su nekome bile presudne, tih deset godina. Svako je nešto izgubio. Ipak, film ima optimističan kraj, tu jednu vrstu katarze.
Da li je loše vreme prošlo?
- Mislim da je prošlo. Sloba je otišao, bio je taj 5. oktobar i demokratske promene. Nama kao naciji teško je da se izbaždarimo i da budemo uredni, fini, odgovorni... Teško je navići se na to i potreban je određen period.
Vi ste zahvaljujući ,,Hadersfildu" postali i producent. Da li to doživljavate kao svoj lični napredak?
- Jako mi je drago da smo Goran Šušljik i ja tako, za stolom, pričajući i nemajući ništa u tom trenutku što se filma tiče, od ideje da napravimo film došli smo do pravog filma kome ljudi u Sarajevu aplaudiraju, u Novom Sadu plaču, grle nas.
Poslednjih godina uglavnom igrate ozbiljne, dramatične uloge.
- Mislim da je to prosto neka inercija od strane ljudi koji nude uloge u smislu da ono u čemu si oproban, pa kao nastavimo tom linijom. Umesto da glumcu nude razne stvari, jer je njemu inspirativno kada dobije nešto potpuno drugačije. Ja sam, na primer, na akademiji dobio nagradu ,,Sestre Janković" za sklonost ka komediji. Igrao sam u ,,Čikaškim perverzijama" umesto Dragana Mićanovića i uživao sam. To je ventil koji priželjkujem. Privatno mnogo više volim da sam neozbiljan.
Da li biste igrali u nekoj domaćoj seriji?
- Ja sam igrao u ,,Porodičnom blagu" i to je neko moje dragoceno iskustvo što se serija tiče. Igrao bi, zašto da ne, ali u dobro napisanoj seriji, ko što su na primer ,,Rode". Dobro režirana, likovi lepo vođeni...
Razmišljate li o inostranstvu - da tamo napravite karijeru?
- Karijera mi zvuči preozbiljno i ta vrsta anganžmana zahteva ponovnu izgradnju nekog statusa. Kada bi me neka muka naterala - bi, ali ne bih išao ispočetka. Ovde imam utemeljen status, a sad da krećem ispočetka i da glumim neke slovenske makroe i kriminalce i tako da objašnjavam Zapadu kako smo mi grozni, to mi je površno i ispod časti, na neki način. Imao sam nekoliko takvih ponuda, koje su eksplicitno objašnjavale kako smo mi sloveni bahati šovinisti, kao da smo svi kao Sloba Milošević. To je greh prema našem narodu, ja prvi sam bio na svim tim demonstracijama i bio otvoreno protiv režima. Ali dobru ulogu bi prihvatio.
U Srbiji ste glumačka zvezda, da li živite životom zvezde?
- Ne. Ovde je ceo taj džet-set sistem potpuno izmišljen i na nekim je lošim temeljima. Kod nas ne postoji kontinuitet, recimo familije koja je bogata vekovima i predstavlja aristokratiju. Oni su negde poniženi, a izrodili su se neki novi bogataši koji sebe nazivaju kreatorima ukusa, džet-setom. Pola njih nije pročitala dve knjige u životu. Prvi put vide pare i misle da ih nikada više neće imati pa prosto ne mogu da se najedu.
Šta sve stignete da uradite kada niste u pozorištu i ne snimate?
- Pa stignem da se malo igram s decom, da odem po njih u školu. Odemo na primer u zajedničku šetnju. Ja šetam kera, dok oni voze bicikle. Stignem da odigram bekgemon u kafiću u koji stalno dolazim. Obične stvari. Ne treba previše tražiti od života, treba nešto i zaslužiti. Treba imati meru.
Hadersfild je jedan loše režiran, očajno odglumljen i katastrofalno napisan film. Uz sve to, dosadan je do krajnjih granica. Jedna sramota od filma u svakom pogledu, i ne zanam kome je uopšte palo na pamet da tako nešto distribuira u biskopu.
Eto, olakšao sam svoj unapćenu dušu! Valjalo je izdržati svu onu gnusobu.
Evo, opisaću jednu scenu kao ilustraciju filma... Raša (Goran Šušljik) izlazi iz WC-a gde je upravo obavio veliku nuždu. (Inače, verovali ili ne, to da li će Raša srati ili ne je ključno dramsko čvorište prve četvrtine filma.) Njegova maloletna devojka Milica (Suzana Lukić) ga mazno dočekuje i kaže mu da ode da se opere. Raša je, kao, zbunjen, a Milica mu pojašnjava kako bi da proba ono, i on najzad shvata. "Ti bi da ga malo ljubiš!", kaže joj. Milica na te reči klekne ispred njega. Tu se scena prekida.
Opisana scena je, btw, jedan od zabavnijih segmenata filma. Praktično pa highlight.
Vidim da bi se u ovom filmu pronašlo ponešto i za gurmane.
Šušljik se ipak zapere tako da ne ostane ništa za gurmane...
Čekaćemo director's cut, the unrated edition ili već nešto slično. Već implicirani scat incident je dovoljan da nas greje u hladnim zimskim noćima koje samo što nisu.
... na osnovu viđenog u HUDDERSFIELD-u, usuđujem se da ustvrdim da je nemoguće povezati Živkovića sa 'director' u bilo kojoj konotaciji ili kombinaciji... Huddersfield je loše usnimljen pozorišni komad, tehnički neispravan parazitski uradak, dilentantizam at its worst, smeta čak i kad se gledalac upne da se distancira od te bruke i kod mene je probudio jaku sumnju da sam bio prestrog prema PROMENI ME...
... što sam sinoć rekao Osvetniku - ovo je kao BIG CHILL na najgoroj zozovači!!! 40000 sirotih maturanata ( mada ih u Srbijici ima mnogo manje) trebalo bi da se samorganizuju i na nekom javnom mestu kamenuju sve, ama baš sve koji su na bilo koji način učestvovali u stvaranju ovog zlodela!
... i mala ispravka, Šušljik se ne izapere pre no što Suzy Izzy Lukić krene da ispuni svoga srca želju i " poljubi ga dole"... ali zato je, što je i predstavljalo glavni dramski zamajac u prvih petnaest minuta, uspeo da olakša debelo crevo u kupatilu bez vrata... što mu je verovatno dalo snagu da se kasnije sa barjaktarom Ćetkovićem (koji je za tu priliku ponovio zubalo) briljira u disputu o bitnoj distinkciji između napolitanki i nugat kocki, koje će verovatno iskenjati u istom onom kupatilu bez vrata na početku drugog dela (čim orobe još koji konkurs!)
Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
... i mala ispravka, Šušljik se ne izapere pre no što Suzy Izzy Lukić krene da ispuni svoga srca želju i " poljubi ga dole"... ali zato je, što je i predstavljalo glavni dramski zamajac u prvih petnaest minuta, uspeo da olakša debelo crevo u kupatilu bez vrata...
Jebote, pa ovo deluje kao najbolji momenti Brace Fareli...
... nažalost, samo deluje jer su za uspešan gross-out potrebna osvešćenost, namera i promišljenost a ovde se ta situacija koristi za iniciranje kilavo-klimave kvazi-egzistencijalističke tirade na temu "Milošević mi je upropastio život, ja sam neshvaćeni genijalac poput Mikija, pčelara iz Kupinova, niko ne zna muke moje, žrtva sam okolnosti, a ve sam spoznao" i sve to Šušljikovim "halo, seksi taksi" glasom uz pratnju sirotog Josifa Tatića kome je u ovom izvlačenju zapalo da bude žrtva Turetovog sindroma... and so on!!!
Da ne zaboravim, Šušljik ima i scenu pišanja: pri kraju filma "zaliva" kamenog lava u parku. Sve sam se nadao da će staua oživeti i rastgnuti bezobraznika, ali avaj... Ništa od fantasy elemenata, ništa od puškinovskog preokreta...
HMMM, SAD SI ME ASOCIRO...
žiko, šta kažeš da za onaj zbornik naručimo text o exkrementalnim i malonuždničkim motivima u srpskom filmu?
SRANJA I PIŠANJA KOLKO OĆEŠ!
(samo nigde filma...)
a imam i naslov, greota da se ne iskoristi:
SRPSKI FILM: SVE JE SRANJE, SEM PIŠANJA
Живот у времену безнађа
Филм ,,Хадерсфилд", режија Иван Живковић; улоге: Горан Шушљик, Небојша Глоговац, Јосиф Татић, Војин Ћетковић, Јелисавета Сека Саблић, Сузана Лукић, Дамјан Кецојевић, Мики Манојловић. Трајање 95 мин., производња Србија 2007.
Из филма ,,Хадерсфилд"
Филм ,,Хадерсфилд" је и више него успела екранизација истоимене позоришне представе, па дебитанту редитељу Ивану Живковићу и зарад тога ваља дати добре оцене. Међутим, много је интригантније то како се он испетљао из тешког задатка који је себи поставио. А то је да једну, у основи статичну форму са сопственим унутрашњим законитостима, подреди законитостима покретних слика. За овакву авантуру потребна је и доза храбрости и доза лудости (љубав је очигледна), али дебитант Живковић, испоставља се, зрело размишља. Чврст ослонац проналази у дубински психолошко сложеном и дијалошки захтевном тексту Угљеше Шајтинца (заједно са Дејаном Николајем Краљачићем написао и сценарио за филм) и глумачкој снази, а себи намењује улогу дискретног али сигурног водича додатно ојачаног филмском фотографијом Владана Павића, монтажним резом Марка Глушца, дискретном али функционалном музиком Ирине Дечермић. Резултат тога је успешно изведен ноар-филм, горка и упечатљива драма о безнађу, о изгубљеним генерацијама, измрцвареним сопственом сензибилношћу и немогућношћу да се изађе из колективног ћорсокака који упорно траје у последњој деценији.
Јунаци филма су истовремено и житељи малог банатског града у државној заједници која је прскала по шавовима, и припадници млађе генерације која се није снашла у историјском ковитлацу већ се раслојила у низ појединачних, несрећних судбина. Некадашњи привредни моћници оборени су на тло и онесвешћени сопственим безнадежним пијанством, млади су преко ноћи постали егзистенцијално незадовољни и неостварени тридесетогодишњаци, а они најмлађи – тинејџери, препуштени су сексуалном блуду и скарадностима. Време догађаја је време садашње. Дакле, време горчине, разочарења, моралног посрнућа и ломљења свих илузија. Даље од тога се не може.
Смер драме води у дубину из које сваки од јунака излази са вешто и суштински дограђеном карактеризацијом, а њена структура (драме) поприма облике приче у причи. Ону основну, полазишну, чини сукоб оца и сина. Међутим, није то типични сукоб генерација, већ сукоб два животно унижена и зато деструктивна човека: оца (робустан а топао и дискретан Јосиф Татић) који је изгубио прошлост и сина (изврстан Горан Шушљик) који је изгубио путању ка будућности.
Унутар те основне приче развијају се и оне друге, ништа мање важне, с којима се разоткривају сви могући разлози промашености једне генерације, а у тај зачарани круг уплетена је и једна девојчица (упечатљива Сузана Лукић), која својим детињастим атрибутима, а узбудљивим телом, потцртава сву трагичност и загушљивост атмосфере филма.
Лик Раше (Шушљик), младића неистрошене али занемарене интелектуалности, замајац је целокупне приче, иницијатор радње и развоја догађаја, произвођач сукоба. Насупрот њему најдиректније је проширено метафорички лик умно и физички поремећеног Ивана, чије је повремено појављивање у функцији заустављања радње зарад преиспитивања онога што се догађало. Небојша Глоговац је као Иван маестралан, а његова, и по вертикали и по хоризонтали слојевита и сложена глумачка игра, захтева много ширу анализу него што то омогућавају редови једне дневноновинске филмске критике.
Главним јунацима придружени су и њихови колоритни другари: Дуле (Војин Ћетковић) који се мири са бедним чиновничким службовањем и раним устајањем, и Игор (Дамјан Кецојевић) из Хадерсфилда, у којем ради до потпуног исцрпљења, романописац (Предраг Мики Манојловић) у функцији блискијег појашњења главног лика, Иванова мајка (Јелисавета Сека Саблић)...
Али, ту је и још један, посебан лик. Он се не види, већ одражава као узрок и као последица у сваком од филмских јунака. То је горопадна и стасита мајка-отаџбина, што стално нешто захтева, командује и виче. А колико пружа?
Филм ,,Хадерсфилд" јесте од оне врсте што удара у стомак и надражује сузне жлезде, али га вреди и треба гледати. Нуди прочишћење.
Дубравка Лакић
politika.co.yu
Quoteудара у стомак и надражује сузне жлезде, али га вреди и треба гледати. Нуди прочишћење.
Mmmmm, I love when Dubravka talks dirty.
behind enema lines
xrofl :!:
"измрцвареним сопственом сензибилношћу"?
"ћорсокака који упорно траје"?
"Јунаци филма су истовремено и житељи малог банатског града" = kako li postizavaju (sik!) da to budu istovremeno!?
"прскала по шавовима" =ja se slabo razumem u šnajderski zanat, to bi duda kao žensko trebalo bolje da zna, al javlja mi se da šavovi popuštaju, pucaju, kidaju se, možda se cepaju... ali da 'prskaju'? hmmm?
"онесвешћени сопственим безнадежним пијанством" = jebote, duda se baš PREPOZNALA u ovome! čuj pojezije!
"они најмлађи – тинејџери" = hej, teta dudo, pa postoje i mlađi od tinejdžera. recimo, pred-tinejdžeri, pa deca, pa bebe...
"Време догађаја је време садашње"... a време садашње je vreme smrti...
" топао и дискретан Јосиф Татић" = koji tokom filma bar 200 puta pomene reč 'KURAC!'
" изврстан Горан Шушљик" = fuck, ovo je kao 'autentični srpski vestern' ili –što bi rekli stari nemački filozofi- 'drveno gvožđe'!
" Сузана Лукић, која својим детињастим атрибутима, а узбудљивим телом..." = može joj se da ovo napiše jer je žensko! da sam ja napiso ovakvu rečenicu osuli bi na mene i drvlje i kamenje!
" Лик Раше (Шушљик), младића неистрошене али занемарене интелектуалности" = GDE li je ona videla NEISTROŠENOST njegove ' интелектуалности'?!
" лик умно и физички поремећеног Ивана, чије је повремено појављивање у функцији заустављања радње" = to se stručno zove 'retardacija radnje', ali slutim da je duda ovde politički korektna – uostalom, piše za POLITIKU!
" и по вертикали и по хоризонтали слојевита и сложена глумачка игра" = EM SLOJEVITA, PA JOŠ PRIDE I SLOŽENA! EM PO HORIZONTALI, EMPAK PO VERTIKALI! A MOŽDA IMA I TREĆU DIMENZIJU, ALI DNEVNONOVINSKA KRITIKA SE, NAŽALOST, ŠTAMPA U SAMO 2 DIMENZIJE! kad će već jednom da neko izmisli HOLOGRAMSKE novine, pa da nam duda NACRTA šta je ovim tela da kaže!
" колоритни другари" = jebote!
KAKAV LAUGH RIOT!!!
:!: :D
Quote" топао и дискретан Јосиф Татић" = koji tokom filma bar 200 puta pomene reč 'KURAC!'
To si ti samo ljubomoran što Dubravka u Josifu prepoznaje pravog muškarca a nas geekove ni ne primećuje.
Quote from: "Meho Krljic"Dubravka u Josifu prepoznaje pravog muškarca
pravi muškarac je
U josifu samo ako ga je ovaj POJEO i tako inkoroporirao
u svoju zadriglu telesinu!
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6107
Quote from: "Milosh"http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6107
he he, simpatično mi je da je nekada gingerkunac bio oličenje suzdržanosti, mira i finoće, šampion traženja i najpozitivnije dlake u trulom mućak-jajetu, pronalazač svetlih trenutaka i u filmovima koji ih, realno, nemaju –dakle, enitet za koga je čaša najčešće bila polu-puna.
s druge strane, otaku je dugo bila šampion tok-svesti rantova punih gorčine i žuči (najčešće opravdano, da se razumemo!) čija je energija nešto fascinantno i mog najiskrenijeg i najdubljeg divljenja vredno.
a sad, barem povodom hadersfilda, stvari su potpuno obrnute: gingerkunac se bacio u (po meni ipak preteranu i neopravdano žestoku) pljuvačinu, dok otaku donosi dragoceni glas uravoteženosti i razuma.
BRAVO ZA OTAKU!
:!:
E, a sad malo pravog old school filmskog (Now you know this is what it feels like, što peva Trent) kritikovanja
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/12/kritika-hadersfilda.html
A ja sam preradio Kristinin tekst. Sada je kako treba da bude:
;)
Hadersfild je nastao po istoimenom, izvikanom pozorišnom komadu Uglješe Šajtinca u izvođenju skoro iste glumačke ekipe i, kako se u intervjuima vidi, kao plod nerealnih ambicija glumaca, Gorana Šušljika i Nebojše Glogovca. Možda je upravo ovo odsustvo distance u odnosu na polu uspelu predstavu doprinelo da film sa zanatske strane bude katastrofalno loše izveden.
Reč je o već 1000 puta viđenoj priči o ponovnom susretu starih školskih prijatelja, sada na početku srednje dobi koji omogućava da se preispitaju kako junaci, tako vreme koje je prošlo. U vrzino kolo uzajamnog optuživanja i rekapitulacije trojice prijatelja, scenarista uvodi lik njihovog vršnjaka Ivana (Nebojša Glogovac). Dramski upliv ovog lika u opšte i prežvakano generacijsko preispitivanje potiče otuda što Raša čuva Ivana i njegovu ispovest kao svoj najjači adut u defetističkoj kolekciji dokaza da je život kao potraga za smislom i redom zabran patetičnih ludaka.
Pri adaptaciji drame za film, Hadersfild je vidno sastavljen od dva bloka. Prvi blok protiče u znaku pokušaja da se stvori privid filmske adaptacije, dok je za drugi ostavljena najbitnija scena (Rašino izlaganje ,,dokaza" - Ivanove ispovesti) koja odnose između junaka prepričava, a Ivanovu ispovest, poput samog Raše, izlaže kao iznenađenje podređujući ovog junaka poenti i metafori. Stvara se utisak odloženog pozorišta.
U ekspoziciji nedostaje dramaturški i rediteljski fokus. Junaci su predstavljeni u TV mimohodu, kao sporadično i nemarno nabacani ulozi u jednoj opštoj igri nabrajanja poremećenih porodičnih odnosa, muško-ženskih veza, komšijskih džapanja, sadomazohizama, autodestrukcije...
Bez rediteljske i scenarističke ideje šta bi sa likovima koje su u startu postavili kao opšte slučajeve, oni ih prosto vuku kroz zamuljanu svakodnevicu uzimajući ih zdravo za gotovo i odviše računajući na pozorišnu scenu susreta trojice prijatelja, te Ivanovu ispovest kao na momenat katarze i ,,značenja". Adaptaciji se pristupilo odviše bojažljivo (da se drama ne pokvari): preuzeti najbitniji deo drame, a okolo stvoriti utisak kao da je reč o filmu.
Usled nevešte adaptacije, lik Ivana i njegov odnos sa Rašom su ukroćeni, a zatim pušteni tako naglo da postižu potresan efekat. Pustiti Ivana da potrese ljude pukom ispovešću je ravno pustiti bilo koju zaista nesrećnu osobu da pred kamerom ispriča šta ima. I svi ćemo plakati. :cry: :cry: :cry:
Po odgledanom filmu, stiče se utisak da nam je servirana tanka i mutljikava čorba od davno zaklanog mesa, jelo od koga će vas zasigurno zaboleti stomak i glava. Preskočite ovaj obrok!
Ocena 2/10
Quote from: "crippled_avenger"http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/12/kritika-hadersfilda.html
Odličan text! To je to, ne treba ga menjati!
Nažalost, mora da bude promenjen, jutros smo imali the wrath of Šušljik, tako da sada postoji editovana verzija.
http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/12/kritika-hadersfilda.html
Zoran je zvanično postao kritičar-superstar, ne samo da je izazvao "the wrath of Šušljik" posle čega je ovaj pokazao "bjelinu" svog pravog lica, i napravio najgori PR koji je mogao da napravi, već je njegova kritika postala tema i van Doba, recimo ovde:
http://agitpopkultura.blogspot.com/2007/12/nobles-obli.html
Još od mog heydaya nije bilo ovakvog svesrpskog popižđenja na kritiku. Razlozi su jasni, Zoran je odlično secirao mane filma i još je jasnije secirao kako su ovi ljudi pokrali državu. I to je spoj koji nisu mogli da podnesu.
Zato moram priznati da mi je čast što je baš Doba pokazalo da ima hrabrosti da objavi ovaj tekst, i mislim da je ovo samo podiglo kredibilitet Doba jer mi se od juče telefon usijao sa podrškom ovom hrabrom tekstu koji diokazuje da je car nesumnjivo go a danas da ne govorim o količini supporta kad smo imali ovakvu reakciju.
Ma, Zoran je zakon, a njegov "sporni" tekst je najbolji prikaz nekog filma napisan na srpskom ove godine (imho, naravno).
Evo i jedne pesme, čisto da se stvar sagleda sa svih strana:
Goran Šušljik, čudan je to lik!
Mnogo šušti, a glumiti ne zna.
Mnogo preti, a bolje da ćuti,
napaćene filmofile ne treba ljuti.
Od Šušljikove filmografije pogled se muti!
Žurka strašna, pa pride i Krojač,
Šušljik je pravi blagajni koljač!
A sada još na oružje zove,
Kao ne da on na "nade nove"!
Al' ne vrede sve te žalbe sada,
kad publika bioskopska grca od jada!
Može Seka sablju da izvadi,
Nebo glogovim kolcem oči da povadi,
Suzani je džaba luk da razapinje,
Vojinu da četka svo oružje svoje,
Ne pomaže tu ništa i niko,
Hadersfid je jedno čudo žitko.
Šušljik može do sutra da se žali,
ali jadni ljudi što su za kartu pare dali!
Na kraju će lija stići zeca!
Damjan ima sve gledaoce da keca!
e zajebaste zajebanta
Quote from: "GingerKunac"Goran Šušljik, čudan je to lik!
Mnogo šušti, a glumiti ne zna.
Mnogo preti, a bolje da ćuti,
napaćene filmofile ne treba ljuti.
Od Šušljikove filmografije pogled se muti!
Žurka strašna, pa pride i Krojač,
Šušljik je pravi blagajni koljač!
A sada još na oružje zove,
Kao ne da on na "nade nove"!
Al' ne vrede sve te žalbe sada,
kad publika bioskopska grca od jada!
Može Seka sablju da izvadi,
Nebo glogovim kolcem oči da povadi,
Suzani je džaba luk da razapinje,
Vojinu da četka svo oružje svoje,
Ne pomaže tu ništa i niko,
Hadersfid je jedno čudo žitko.
Šušljik može do sutra da se žali,
ali jadni ljudi što su za kartu pare dali!
Na kraju će lija stići zeca!
Damjan ima sve gledaoce da keca!
ovo je najbolja pesmica napisana na srpskom ove godine (imho, naravno)! :evil:
baš kao što je i ono malo gore... to što se tvrdi da jeste...
...ipak...
Akcija za povratak u bioskope
Besplatnom filmskom projekcijom za 1.600 maturanata i studenata, u beogradskoj dvorani Doma sindikata 20. decembra će početi akcija pod nazivom " 'Ajmo u bioskop", čiji je cilj da podstakne povratak publike u bioskope.
Akcija treba posebno da podstakne povratak mlađe publike, budući da je broj posetilaca filmskih dvorana u Srbiji poslednjih pet godina dramatično opao, saopšteno je iz Narodne kancelarije predsednika Republike.
Prema prognozama, ove godine će poseta bioskopima u Srbiji biti dvostruko manja nego 2004. godine, a to je razlog što oni ubrzano nestaju.
Akcija " 'Ajmo u bioskop" biće organizovana u više od 60 bioskopa širom Srbije.
Počinje projekcijom filma "Hadersfild" u 16 časova i očekuje se da će ga tokom trajanja akcije videti oko 40.000 maturanata i studenata.
"Hadersfild" je snimljen prema scenariju Uglješe Šajtinca i Dejana Nikolaja Kraljačića i govori o mladim ljudima poraženim i izgubljenim u Srbiji tokom poslednje decenije 20. veka.
Film je režirao Ivan Živković, a glavne uloge u ovoj "generacijskoj drami" igraju Nebojša Glogovac, Josif Tatić, Jelisaveta Seka Sablić, Goran Šušljik, Vojin Cvetković i Miki Manojlović.
Film je premijerno prikazan letos na Prvom filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu, a uspešno je učestvovao i na festivalima u Sarajevu, Pusanu (Južna Koreja), Kotbusu (Nemačka) Monpeljeu i Ženevi.
Akciju " 'Ajmo u bioskop" vode Narodna kancelarija i producentska kuća "Aj tu aj" (Eye to eye).
...posle gotovo dve sedmice Hadersfild blizu cifre od desetak hiljada gledalaca, a cak je i Borislav Andjelic u svom starom tiptoe maniru u nikoljdanskim "Vecernjim novostima" ukayao na nekoliko slabosti filma, kao krajnju uvredu navodeci slicnost sa Novkovicevim "Sutra ujutro"...
...HADERSFILD gegavim korakom po gledanosti dostize AGIJA I EMU ( nesto malo manje od 14000 gledalaca (ili preciznije isto toliko placenih ulaznica), a mozemo da odahnemo jer jedan od scenarista i autor dramskog predloska...
Multimedijalni umetnik
Uglješa Šajtinac (rođen 1971) jedan je od najzanimljivijih i najintrigantnijih multimedijalnih umetnika (scenarista, prozni pisac, osnivač i vokal grupe The Paors) na današnjoj srpskoj sceni. Dramaturgiju je diplomirao na FDU u Beogradu 1999. godine i trenutno se bavi profesurom na novosadskom fakultetu. Od marta 2003. godine dramaturg je Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Član je Udruženja književnika Vojvodine. Bavi se prozom i scenaristikom. Do sada je objavio tri knjige proze. Dobitnik je brojnih nagrada za dramsko stvaralaštvo. Tekstovi su mu predstavljani u Velikoj Britaniji, SAD, Nemačkoj... Od dramskih tekstova profesionalno izvođenje imali su "Rekviziter", "Pravo na Rusa", "Govorite li australijski" i "Hadersfild" (predstava u izvođenju JDP-a koja je osvojila brojne domaće i inostrane nagrade, a trenutno se prikazuje film s velikim uspehom).
...na postavljeno pitanje odgovara ovako...
Da li posle "Hadersfilda" planirate da još neki vaš pozorišni komad bude ekranizovan?
- Ne planiram. Ako neko drugi radi na tome, molim da me blagovremeno obavesti.
Quote from: Ghoul on 10-12-2007, 15:52:14
žiko, šta kažeš da za onaj zbornik naručimo text o exkrementalnim i malonuždničkim motivima u srpskom filmu?
SRANJA I PIŠANJA KOLKO OĆEŠ!
(samo nigde filma...)
a imam i naslov, greota da se ne iskoristi:
SRPSKI FILM: SVE JE SRANJE, SEM PIŠANJA
eh, šteta što od ovoga ništa ne beše. :cry:
možda u II, dopunjenom izdanju?
do tada, evo mog rivjua HADERSFILDA:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F4.bp.blogspot.com%2F-YZv5tVtglqk%2FViG6hsvh-KI%2FAAAAAAAAm18%2FDDuI9CE5L8w%2Fs400%2FHadersfild-2.jpg&hash=9e8cd12f464d91b773100e95d7578af5eea5fe18)
http://ljudska_splacina.rs/2015/10/hadersfild-2007.html (http://ljudska_splacina.rs/2015/10/hadersfild-2007.html)