ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Sećanje na okupatore


TUŽNA priča Austrijanke Erike Ridl (67), koja je, posle više decenija traganja, nedavno u Čačku pronašla mesto gde je njen otac poginuo i sahranjen 24. oktobra 1944. godine, kao vojnik Vermahta, donela je u gradu na Moravi dilemu - da li u gradskom parku treba obeležiti mesto gde je tokom Drugog svetskog rata sahranjivana okupatorska vojska. Prvi se, nakon pokrenute inicijative vremešne Austrijanke da se obeleže humke stradalih ratnika, oglasio Srpski pokret obnove, koji je podržao njen predlog.
Prema istorijskim podacima, u parku kraj bedema postojalo je, takozvano, ,,vojničko groblje", mesto gde je pokopano pedesetak nemačkih vojnika, koji su izginuli u Čačku u borbama sa Rusima, 1944. godine. O tome danas zna samo nekolicina Čačana, kojima je park omiljeno izletište. Ovde ne postoji nikakvo obeležje ili bilo šta što bi ukazivalo da je u parku nekada bilo groblje, a ne postoje ni precizne informacije o tome šta se desilo sa posmrtnim ostacima nemačkih vojnika.
- Moj otac Johan Bauer morao je 1. februara 1940. godine da se uključi u ,,Nemačku odbrambenu vojsku", a ja sam se rodila samo pet dana kasnije - pričala je Erika, prilikom posete Čačku. - Nakon vojničkog obrazovanja u Austriji, otac je određen za Grčku. U toku borbenih operacija došao je u Čačak i tu poginuo, jer je pogođen granatom. Obaveštenje o njegovoj smrti stiglo je majci nekoliko dana kasnije, a potom, u maju 1946. godine, došlo je i saopštenje od Republike Austrije da je otac sahranjen u Čačku, na vojničkom groblju, i to na parceli broj 33. Oduvek sam htela da posetim grob svoga oca, a to sam uspela tek kada sam upoznala ženu koja je poreklom iz Bosne. Došla sam u Čačak, ali sam ovde saznala tužnu vest - vojničkog groblja nema. Bila sam očajna, ali sam, ipak, bila i srećna, jer sam na mestu gde je otac poginuo prvi put zapalila sveću.
Od tada je Erika u stalnoj vezi sa nadležnima u ovdašnjoj upravi Javnog preduzeća ,,Gradsko zelenilo". Prenela im je da je u kontaktu i sa porodicama ostalih ratnika poginulih na teritoriji Čačka i da su spremni da finansiraju postavljanje spomen-ploče u gradskom parku, na kojoj bi bilo zapisano da su na ovom mestu bili sahranjeni njihovi očevi, muževi, braća, rođaci...
- Duboko smo svesni da su tu bili sahranjeni vojnici okupatorskih snaga, ali nas istovremeno civilizacijski odnos i duhovna snaga obavezuju da se pokojnicima obeleži mesto gde su sahranjeni - rekao nam je Milan Draškić, direktor JKP ,,Gradsko zelenilo" i član Opštinskog odbora SPO. - Svako ima pravo da bude dostojno sahranjen, pa makar to bio i neprijatelj. Time ne želimo nikoga da vređamo, jer nam je dobro poznato da su fašisti na ovom prostoru ubili oko 4.500 žrtava. Ali, ako je pre sedam decenija srpski narod mogao da podigne spomenik ,,Četiri vere", koji se nalazi na gradskom groblju, a u kome je sahranjeno 918 ratnika pravoslavne, katoličke, judaističke i islamske vere, poginulih na ovim prostorima između 1912. i 1918. godine, onda se pitam zašto još jednom ne bismo demonstrirali veličinu ovog naroda.
Draškić je dodao i da će, čim bude stigao, zvaničan zahtev o postavljanju spomen-
-ploče predati gradskom arhitekti i Odeljenju za stambene i komunalne poslove, koji će odlučivati o tome, a on se iskreno nada da će ova ideja uskoro zaživeti.
Inicijativa o podizanju spomen-ploče izginulim Nemcima nije, međutim, prihvaćena ,,oberučke". Prvi su se usprotivili socijalisti, pa je Rajko Baralić, poslanik SPS, nedavno osudio ovu ideju SPO, rekavši da se ,,ne sme zaboraviti da su četnici i Nemci ubijali srpski narod". Takođe, mnogi Čačani su sa gnušanjem primili vest o postojanju ovakve inicijative.
- To je odličan povod nekim bolesnim umovima da u ovom gradu osnuju neki novi centar fašističkog pokreta - može se čuti u komentarima građana.

NEOBELEŽENI
IZNENAĐEN sam ovakvom inicijativom - kazao je za ,,Novosti" istoričar Narodnog muzeja u Čačku Miloš Timotijević. - Ima toliko mesta gde su sahranjivani srpski vojnici, a ona nisu obeležena, a posebno mesta kraj bedema Morave, gde su ubijani i sahranjivani četnici i takozvani narodni neprijatelji. Ipak, smatram da svaki grob treba da ima obeležje.

Glasao sam za da.

Fali opcija "treba, zato što volim okupatore". To je danas in.

:!:

Razmišljao sam o: Treba, da se vidi da smo ubice

Hier ruhen Serbische helden.

Mada je to bilo malo drugačije, oni su napali nas...

A šta fali jednom maleckom spomeniku s natpisom 'grobovi vojnika okupatorskih snaga' pred kojim će svaki švaba da propadne u zemlju?

Ma da smo pametni, organizovali bismo redovne ture, kiosk sa kobasicama i pivom i tužne violine.

Ne moraju čak ni cigani da sviraju (iako bi to bilo baš zgodno  :evil: ).

Pa onda: prodaja memorabilija, vašar artefakta ("cenim da si autentični nemački borac"), lutkarske predstave na temu: nemački vojnik na radu u inostranstvu, prodajne izložbe dečijih crteža (plavokosi, plavooki, špilhozne) etc.
Di bi nam bio kraj.

:lol:  :!: Joooo, ba "DA IMAMO STA SKRNAVITI"  :lol:  :lol:  :lol:  :lol:
Pa ovo je pravo!  :idea:

pun si sjajnih ideja, kastore! šteta što ti i priče nisu tako zadahnute!

nego, ovo me podseti na sjajnu scenu iz filma VRANE, gde naši sitni muvatori nekom švabi prodaju gomilicu kostiju za koje tvrde da su od njegovoga oca. onako, rasuli ih po jednom stolu, kaže, gledaj, evo, to ti je babo, mi iskopali sa švapskog vojničkog groblja. a ovaj sav ganut, prosto ga prepoznaje. al i novčanik mu ganut. daje im polovinu dogovorene sume.
a jedan od ovih ladno rukom podeli onu gomilicu na dva dela, i jedan vrati nazad u džak: kao, e pa onda, za pola para pola i kostiju.
ta fora upali, i onaj izvadi sve pare, a oni njemu kosti, i svi zadovoljni.

e, tako s njima treba.

i s ovim ciganima, muzikom i kobas'cama, ko što kaže kastor.
:!:  :idea:

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/prenosimo/nase-vesti/kalemgdanski-pobednik-siptarski-ratnik.php (http://www.dverisrpske.com/sr-CS/prenosimo/nase-vesti/kalemgdanski-pobednik-siptarski-ratnik.php)

Калемегдански ,,Победник" је Шиптар!?
Да ли је коначно откривена подвала Ивана Мештровића?

Београд, 02.09.2011

,,Још 1911. године београдске власти одлучиле су да се преуреде Теразије и на њима поставе огромну фонтану. Иван Мештровић, се прихватио посла и 1913. године је већ био готов пројекат фонтане коју би носила четири велика лава. У средишту фонтане предвиђено је да се нађе стуб са пет прстенова који би симболисали пет векова ропства под Турцима, а на стубу би се коначно нашао "Победник".Међутим, Први светски рат је опустошио фондове и никад није скупљен сав новац за израду споменика. Мештровић је одбио да бесплатно настави посао. Коначно, београдска власт се одлучила да постави само "Победника", као једини део фонтане који је израђен. Али, то је узнемирило градске даме. Разлог је био неприхватање да наг мушкарац, макар био и споменик, буде у центру града." (Извор: http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=6653 (http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=6653))

Основни разлог за израду споменика кога су пре другог светског рата (да ли случајно) звали ,,Косовски победник" није био да ,,Победник" постане символ Београда, већ  да се изради споменик посвећен коначном ослобођењу Србије од Турског ропства, али му је касније додата и символика пробоја Солунског фронта, па је на десетогодишњицу пробоја, 7.октобра 1928. свечано откривен, на пристојној висини од подножја Калемегданске терасе. О овоме се већ писало.

Писало се и о томе како је Иван Мештровић, чувени вајар, по рођењу (а видећемо и по опредељењу) Хрват, по примањима расходна ставка у српском и краљевском буџету, најбољи пријатељ Алојзија Степинца (који, узгред буди речено 1938. ,,посвећује" Дом ликовних умјетности Краља Петра Првог Ослободитеља у Загребу, израђен под руководством Мештровића), драг Титов гост на Брионима, искористио своју припадност слободним зидарима и ,,линковао" ,,Победника" са својим другим београдским ремек-делом: Спомеником незнаном јунаку на Авали, који више подсећа на фараонску гробницу, или незнабожачки жртвени храм из Јужне Америке, него на гроб мученика - војника,  по свој прилици пострадалог трећепозивца Српске војске.


Рећи ће неко: ,,Победник" гледа према Церу, да нас подсети на Церску битку, али се некако Авала испречила, и то баш Споменик незнаном јунаку! ,,Када је посматрач леђима окренут Споменику незнаном јунаку, поглед би му неизоставно морао да заврши управо на споменику ,,Победник". Познати вајар и слободни зидар тако је оријентисао маузолеј да је правилно окренут ка његовом другом монументу" (извор: З.Николић, ,,Новости")

У ратним годинама док је Мештровићев споменик боравио по београдским подрумима, и док се већало где ће га градске власти ,,денути", Мештровић изјављује да га није брига где ће га ставити, па и да остане у подруму. Сложио бих се са овом његовом идејом да је требало да остане у подруму. Сад ће браниоци уметности и сентиментални Београђани, нарочито из круга ,,двојке" да се нађу повређеним!

Неспорећи Мештровићев изузетан таленат, остајем скептичан према његовој добронамерности кад је српски народ у питању: као прво, његова идеја о Видовданском храму, који је требало да буде изграђен на Косову пољу, као симбол страдања и жртве јужнословенских народа за слободу, је својеврсни спој незнабожачког храма са каријатидама из Косовских епова и екуменистичког храма. Предлажући Николи Пашићу да овај храм треба зидати деценијама, тобож, зарад символике попут средњовековних готских катедрала, Пашић је то кратко – радикалски пресекао, рекавши да би то био својеврсни уметнички комунизам на буџету Србије. Но, то није сметало да Мештровић буде на српском буџету за многа његова потоња (зло)дела.

Интересантно је како да ни на једном његовом раду који је у директној вези са Србима, не доминира православна символика! Интересантно је и писмо Ивана Мештровића, Адаму Прибићевићу недавно објављеном у Гласу концила

У писму које настало као реакција на Прибићевићо писмо Уједињеним нацијама поводом усташког геноцида над Србима у НДХ, Мештровић поручује да су српска злодела крива за усташтво, а не Анте Старчевић! Вероватно Мештровићу нису толико сметали српски новци, колико јесу Срби!

Све до 1950. године Иван Мештровић је имао редовну помоћ државе у вредности од 80.000 француских франака годишње, али је без обзира на то, сва своја дела посебно наплаћивао. Само за споменик на Авали било му је исплаћено 120 милиона ондашњих динара, и то из личних средстава почившег краља.(извор: З.Николић, ,,Новости"). Више је него очигледна Мештровићева наклоност ка Ватикану, него ка било коме или било којој идеји.

Подвале на "Победнику"
У даљем суптилном омаловажавању српског народа и његовог страдања прилажем следеће запажање: пажљивом посматрачу ,,Победника" не може промаћи невероватна физиономија лика: очигледна је сличност носа са арбанашким цртама лица, а на глави готово очигледно да се налази шиптарско ,,кече"! Дакле, ,,косовски победник" (како су га звали пре другог светског рата), Шиптар са кечетом је симбол Београда! Добро је да га Мештровић није оденуо у опанке, а шајкачу свакако и не би ставио! Да ли је реч о још једној хрватској подвали српском народу још с почетка прошлог века, просудите сами! Или је пак реч о традицији добрих односа Косова и Хрватске о којој недавно говораше Косорова у Приштини.

Очигледно је да је готово све што је имало српску символику код Мештровића било наго. И ,,Победник" и ,,Косовски осветници" и ,,Милош Обилић" из Видовданског циклуса, чији лик више подсећа на жену, него на српског јунака! Но, зато Мештровићев Папа Пије XII, монструозни покровитељ фашизма и погрома над Србима у НДХ, изгледа молитвено, готово жив светац (види: . Pontificio Collegio Croato Di San Girolamo a Roma и Milos Obilic (Bronze Sculpture,1908, Paris)  Meštrović Museum (his House and Atelier) in Zagreb)

Тито и Мештровић: Хрвати по вокацији
Вратимо се Мештровићевим пријатељима. Као огорчени противник комунизма (али ипак симпатизер ,,ватиканског" усташтва), Мештровић, као грађанин САД-а се 1959, на Титово инсистирање, обрео на Брионима  са разлогом да се захвали (иако нерадо) што је дозволио да посети притвореног му најбољег пријатеља надбискупа Алојзија Степинца. Тито је свакако искористио прилику да врбује Мештровића за чланску карту КПЈ, али је Мештровић остао доследан својим антикомунистичким принципима.

Додуше, није му сметало да се по његовој замисли још из 1924, а коју су требали да финансирају црногорски комунисти, изгради маузолеј Петру Другом Петровићу – Његошу на Ловћену, који је ,,свечано" отворен од комунистичког врха СФРЈ и СР Црне Горе лета 1974, дванаест година по Мештровићевој смрти.

Да би маузолеј био изграђен, морала је по други пут у својој једноиповековној историји да буде минирана и срушена загробна капела посвећена Његошевом стрицу, Светом Петру Цетињском, изграђена по жељи Његошевој и обновљења 1925. краљем Александром. И данашњи повампирени усташогени монтенегрини величају то светогрђе и вољу владике црногорског! Верујем да се Његошев дух не мири са местом почивања његовог тела у ,,фараоновој гробници", како је назва Меша Селимовић.

Наставак Мештровићевијаде
На нашу српску жалост, ту није крај! Мештровић нас и мртав омаловажава! Док смо сведоци да, као некад краљ Александар југословенством, ,,европом опијени" председник Србије,гости председника Хрватске у Београду, у исто време док се врши невиђен терор и притисак на Србе н северу Косова, исте ове 2011. године, бронзана Мештровићева скулптура "Анђео смрти" постављена је на Малом Калемегдану, испод павиљона ,,Цвијета Зузорић". (извор: www.trojka.rs/permalink/9864.html (http://www.trojka.rs/permalink/9864.html)).

Свечаном откривању скулптуре из збирке Народног музеја, присуствовале су у име ЈП "Београдска тврђава" директорка Ивана Лучић-Тодосић (ЛДП), а у име Народног музеја у Београду, директорка Татјана Цвјетичанин, јер то је, можете мислити, заједнички пројект ове две културне институције. Госпођо Цвјетићанин, колико оно већ не ради Народни музеј? Беше, 11 година? Значи ли то да 11 генерација српске деце није имало прилику да се упозна са највећим уметничким достигнућима свога народа?

Но, да се вратимо скулптурама и аутору. Овако, са ,,Анђелом смрти", у ово наше велеиздајничко и по српски народ трагично време, завршен је ,,Мештровићев трилинг" на Калемегдану: ,,Победник" – ,,Споменик захвалности Француској" – ,,Анђео смрти".

Геј парада и Мештровић
,,Организатори су указали да је симбол њихове "Параде поноса" статуа "Победник" Ивана Мештровића на Калемегдану, а парк "Мањеж" су одабрали јер је седамдесетих година прошлог века био место окупљања гејева и лезбејки." ( Извор: www.mondo.rs (http://www.mondo.rs) › Info › Hronika i Društvo)

Почетком ,,Домовинског рата" син Ивана Мештровића, Мате Мештровић је изјавио: ,,Није ми јасно - двјеста година ми кољемо Србе и што их више кољемо они хоће да живе са нама. Тај феномен ја не могу да схватим".

Ни ја не могу да схватим!

О, Срби, опаметимо се док још није касно!
Југослав Кипријановић

O pa to se moj gimnazijski drugar  raspisao i vidim da ima neku funkiciju tamo, nisam očekivao to od njega, mada sam čuo neke priče da je ovim putem krenuo posle ženidbe.

Quote from: Harvester on 03-12-2007, 01:47:30
Glasao sam za da.

sad bi i srbi iza brda mogli slijediti tvoj primjer i na ulaz zracne luke podgorica postaviti spomen-plocu:

"dobro dosli! upravo ste sletili na austrougarsko vojno groblje i masovnu grobnicu vasih zemljaka koje smo izmasakrirali u logoru titograd 1946-48."

Quote from: smrklja on 03-09-2011, 13:04:04
O pa to se moj gimnazijski drugar  raspisao i vidim da ima neku funkiciju tamo, nisam očekivao to od njega, mada sam čuo neke priče da je ovim putem krenuo posle ženidbe.

A bio je kul tip.  :lol:

Tjah, dešava se to. Moj kum je bio kul tip a onda se zaljubio u neku LDP-ovku i sad kad ga slušam čudim se na koju je foru bio kul tip. Dveri su, računam, isto što i LDP samo s "druge strane". Nije li onaj njihov Boško bio Čedin saborac u tzv. studentskom protestu ili tako nešto?

Sve u svemu - tip lupeta.

Meštrović je samo radio ono što mu je naređeno od strane Karađorđevića, koji je prvi iskasapio Srbiju, Srbe razdijelio u banovine koje su nosile imena rijeka sa jasnom namjerom da se etnički identitet svih, pa i Srba, suzbije i pokrije jugoslovenstvom. Karađorđević je pogurao u obrazovni sistem predstavu Kosovskog boja kao borbe svih južnih Slovena protiv Turaka, Marka Kraljevića su slavili i u Zagrebu i u Ljubljani itd... Karađorđević je sistematski radio na urušavanju srpskog i uzdizanju jogoslovenskog identiteta, i Meštrović je samo ispunjavao njegove želje.

Štaviše, Beograd to i sada radi sa nkakvim patetičnim pokušajima suživota i ždranja tuđih govana, multikulturalizam i tolrancija su zamijenili jugoslovenstvo, ali u praksi se svelo na isto, samo još da dočekamo da nam Hrvati počnu snimati filmove širokijeh shvatanja i tome slično. Naravno, Hrvati koje smo sami pozvali, i koji su čak iskreno privrženi demokratskoj ideji, za razliku od većine svojih sunarodnika. Ali to će opet ići na našu štetu.

Tako da ta priča da je Meštrović nešto podvalio Karađorđeviću vjerovatno je napisana od strane nekoga ko je blizak kraljevskoj porodici, i koji želi da ispegla dinastičke greške koje su nas skupo koštale. U skladu sa čitavom filozofijom Karađorđevića između dva rata logično je samo da je Aleksandar naručio tuti-fruti mućkuriš, kao kulturnu pratnju njegovih multikulturnih banovina. A što se mene tiče, prestolonasljednik bi zaslužio poštovanje tek kada bi prihvatio greške svojih predaka.

Meštrović je dao (neverovatan) vizuelni identitet pokretu jugoslovenstva.

Nije nepovezano: http://sh.wikipedia.org/wiki/Kosovski_mit (http://sh.wikipedia.org/wiki/Kosovski_mit)

Quote from: John Reynolds on 03-09-2011, 14:18:20Nije li onaj njihov Boško bio Čedin saborac u tzv. studentskom protestu ili tako nešto?

Nije Boško bio Čedin saborac, nego su Boško i još neki započeo protest, a onda su se nekako u odbor uključili i neki sa strane, uključujući i Čedu. Doneli su audio tehniku, ozvučenja, PR podršku, i efektivno prisvojili odbor i čitav protest. Ovo je priča koju sam čuo od Boška. Pre Čede ideja je bila više "protest na fakultetima", a manje "šetnja na ulicama pod ozvučenjem".

Kosovo je srpski MIT koliko je i Amerika MIT američkih Indijanaca...

Mac, ti i Boško ste drugari?

Družili smo se u studentskom domu oko 2000. (pre i posle bombardovanja).

Kakav je to tip? O Dverima imam veoma loše mišljenje, bio sam jednom na Mašincu i to iskustvo je bilo ne toliko razočaravajuće koliko mučno i u jednom trenutku ozbiljno napeto, pogotovo posle jednog mog veoma odmerenog pitanja nekom od predavača. Boško, već sam to pisao, mene podseća na Džefrija Damera.  8-) Nema tu baš mnogo fizičkih sličnosti, ali nešto u držanju, ukočenosti, govoru tela... Meni nije nimalo privlačno.

Izvini ako ti je dobar drugar, ali eto - ostavlja takav utisak. Meni tim gore jer mu ta organizacija slovi za organizovanu i patriotsku, a između njih i LDP-a mi je mrtva trka. Ali nisam ni ja bez repova, družio sam se sa Čedom početkom devedesetih, doduše u vreme pre nego što se bavio politikom, a bogme i pre nego što je upisao dramaturgiju.

Pa oni prosto smatraju da Srbi treba da poštuju hrišćanske vrednosti, i da umesto skupštine treba uvesti sabor (otpilike glave raznih esnafa) zasnovan na svetosavlju (što sam ja shvatio kao "božiji zakon je iznad čovečijeg"). Nikolaj Velimirović i patrijarh Pavle su im najpoštovaniji ljudi od crkve. Umesto koncepta razdvajanja crkve od države oni bi uveli nekakav koncept saradnje crkve sa državom u kome crkva ne odlučuje, ali se pita, i utiče na moralni kompas države... tako nekako... mislim, možda sad konstruišem stvari u glavi, davno je bilo, i od faksa se nismo čuli. Ja sam se raspravljao s njima oko tog viđenja države, ali više smo se družili nego što je neko nekog tu pokušavao da preobrati. Jedino što sam pod njihovim pritiskom morao da priznam da sam Srbin, a ne više Jugosloven :-)

Da li se sećaš teme skupa na Mašincu i tvog odmerenog pitanja, i u kom smislu se ogledala ta napetost? Boško nije sujetan ni prek, pa cenim da je tad možda branio nekakav princip, a ne sebe.

bas ste me zaintrigirali da pogledam tko su ti "dveri", kad ono srbi poput svih drugih...
http://www.dverisrpske.com/sh-CS/o-nama/magazin/nezavisna-derzava-hrvatska/dveri-na-rts.php (http://www.dverisrpske.com/sh-CS/o-nama/magazin/nezavisna-derzava-hrvatska/dveri-na-rts.php)
svi samo bjeze od motike, neradnici. samo bi da ih netko hrani dok oni pripovjedaju svoje gluposti.

Quote from: mac on 03-09-2011, 21:23:05
Da li se sećaš teme skupa na Mašincu i tvog odmerenog pitanja, i u kom smislu se ogledala ta napetost? Boško nije sujetan ni prek, pa cenim da je tad možda branio nekakav princip, a ne sebe.

Nisam imao problem s Boškom, nisam ga nikad video uživo. Ne sećam se tačno teme, tad su tribine bile redovne i često s naslovima smuti pa prospi; otišao sam čisto da izvidim na šta te Dveri liče, mada mi od početka to nije ulivalo poverenje. Neki meni nepoznat lik među predavačima zalagao se za aktivnije učešće Crkve u prosveti. To je bilo negde oko 2004-2005. godine, pa novokomponovana istorija još nije u toj meri bila po školama, ali me je tema marginalno interesovala, pa sam pitao tog tipa - čak se i ogradio - svakako ne bih pristajao na nekakav politički agitprop, sviranje o Srebrenici i koječemu (bilo je priče i o tome, ali uopšteno), ali majkumu zar i to uplitanje Crkve nije jednaka propaganda, jer evo meni je kao neverniku to neprihvatljivo. E, a onda je počelo tiho dobacivanje iz publike tipa "krsti dete", dok mi je ovaj odgovorio kako je pravoslavlje većinska vera u Srba, pa kao ajde. Dobro, rekoh, ali i Cecu sluša mali milion ljudi pa ne bih da mi dete nju obaezno uči na muzičkom, nije to baš argument. Okej veronauka i tako to, ali vi ovde propagirate indoktrinaciju, što nije isto.

E na tu Cecu poče da histeriše neka kretenka ispred mene, kao što sad potežem Cecu, ja mora da sam provokator. A poznat sam po toleranciji na histerične žene, kao što su one poznate po toleranciji na moje "ajde ćuti, ništa te nisam pitao". Uglavnom, cela priča se svela na to da li sam provokator ili nisam, ovaj indoktrinator nije smatrao da treba dodatno da pojašnjava svoj stav. Onda je moderator naredio tišinu što su ovi majmuni bez pogovora izvršili i tako se završila moja poseta tribini.

PS Slično sam prošao, samo mnogo davnije, na predavanju na "Ženskim studijama". Tamo mi je neka lezbača (ona Lepa možda ili neka slična njoj) odbrusila nešto nemušto kad sam je zamolio da mi prokomentariše Vadimove "Opasne veze". Pitanje je bilo sasvim validno jer je segmet priče i bio o "Opasnim vezama", ali o onoj verziji iz '88, pa je tupila bar petnaest minuta o tome kako se može tumačiti kastovanje Glen Klouz u datom trenutku, trte-mrte... Možda zato što sam bio jedan od dva muškarca, ko će ti ga znati.  8-)

Mda, masa nije shvatila koncept tribine.

Intervju sa Igorom Marojevićem u ,,Blicu"
Beograd, 5. septembar 2011

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi192.photobucket.com%2Falbums%2Fz103%2Fdedukcija%2Fmajcina-ruka.jpg&hash=7a413287feaa373ac718c500419ff3c10bcff406)

Nedeljni dodatak jučerašnjeg ,,Blica" otvara intervju sa Laguninim autorom Igorom Marojevićem. Ovo je već treći intervju sa ovim autorom u vezi sa njegovom knjigom ,,Majčina ruka" što dovoljno oslikava sa koliko pažnje se očekuje izlazak Marojevićevog novog romana koji u prodaji valja očekivati sredinom nedelje. Osim o svom novom štivu, autor u razgovoru sa ,,Blicovim" novinarom Aleksandrom Nikolićem govori i o ljubavi i politici. Intervju sa Igorom Marojevićem prenosimo u celosti:

JEDINO JE LJUBAV JAČA OD GLUPOSTI

Cenjeni pisac i urednik u izdavačkoj kući ,,Laguna" Igor Marojević specijalno za ,,Blic nedelje" otkriva detalje svog novog romana ,,Majčina ruka", kao i okolnosti i motive koji su ga vodili kroz pisanje. Marojević priznaje da je ljubav uvek posebna tema u njegovim romanima bez obzira na istorijski okvir u kojem nastaje ili se gasi.

Ljubav je više od toga, i u ovom romanu, i inače. Moćnija sila od svih vojski zajedno koje u njemu u određenim trenucima preuzimaju vlast: prvo su to bili hortijevci i nacisti, onda ruski i naši partizani, a na kraju komunistički režim. Najglobalnije govoreći, ljubav je jedini razlog opstanka uprkos stalnoj gluposti i podlosti bar polovine čovečanstva, čemu ne mogu nauditi ni razvoj tehnologije ni osvešćivanje najraznolikijih marginalnih grupa. Ne može sve to, ali može ljubav. Verovatno zato, roman od nje i polazi. Da se glavnom junaku, šesnaestogodišnjem bačkom gimnazijalcu, nisu ozbiljno svidele dve njegove sugrađanke iz nemačke manjine, njegova vršnjakinja Herta i tridesetosmogodišnja Sonja, on ne bi imao dovoljnu potrebu da sazna da mu glavnu smetnju da se zbliži sa starijom predstavlja njena trauma nastala iz svega onog što su ona i njena porodica pretrpele u vrbaškom logoru od 1944. do 1948, samo jednom od nekoliko desetina takvih logora za Folksdojčere, većinom civile, u Vojvodini u dotičnom razdoblju.

Zašto su takve stvari prećutkivane?
Da bi glupost i podmuklost sistemski pobedile, mada ja mislim da je glupost opasnija. Dodaću i da je jednako strašno samo to prećutkivanje koliko sve ono što se desilo: u konkretnom slučaju, stradanje šezdesetak hiljada uglavnom nevinih Nemaca zahvaljujući ukazu AVNOJ-a po kom je praktično svaki pripadnik te nacije sem onih što su bili u partizanima, kao i njihova imovina, tretiran ratnim plenom našega naroda. Sada bi oni što ne misle pomislili: ali zar to nije ispravno, s obzirom na to da su pre toga njihovi sunarodnici ubijali nas, pa i naše civile? U stvari, možda je to kul pitanje, ako je kul dičiti se nacističko-hortijevskim metodama služeći se njima kao svojima. Ako se takvo pitanje postavlja, a po nekim forumima o ovoj sve aktuelnijoj temi vidim da postavlja, onda nismo mnogo odmakli od crno-bele slike o "njima" i "nama", kojom se poništava čak i najosnovnija individualnost.

Odakle Vama potreba da pišete o tome?
Sin sam i unuk porodice kolonista koja je, takođe državnim ukazom, i ne mogavši da bira baš mnogo, preseljena iz sela na granici Crne Gore i Hercegovine u jednu takvu kuću prognanih ili ubijenih Nemaca. O njima sam se raspitivao jer imam ličan odnos prema prostoru u kojem živim. Bilo je to nezgodno pitanje te nisam došao do odgovora. U Majčinoj ruci sam pokušao da prenesem nešto od tog svog čuđenja i sećanje na odrastanje, te da povežem ta dva stanja, neku vrstu radoznalosti i neku vrstu ljubavi. Većina ostalog je fikcija.

Ostatak razgovora ovde: http://laguna.rs/index.php?m=interviews&int=364 (http://laguna.rs/index.php?m=interviews&int=364)