ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

primetili ste, možda, da su neki rumunski filmovi u poslednje vreme bili bogato nagrađivani na relevantnim mestima, a i na nekim našim festivalima su solidno prolazili.

ja sam pogledao famoznog LAZARESKUA, i nisam bio ni impresioniran ni razočaran: to je film koji zaslužuje izvesnu dozu mog poštovanja, ali sam ga takođe smesta izbrisao s harda jer sam siguran da nikada više neću poželeti da ga pogledam, jer su svi njegovi kvaliteti transparentni već na prvo gledanje, i ne poziva me ni sadržinom ni formom da mu se ikada više vratim.

narednih dana pogledaću CALIFORNIA DREAMIN'  i 4 meseca, 3 nedelje, 2 dana, a do tada, zanima me dal je neko ovdašnji šta od njihovih (novih, ali i starijih) filmova gledo, i kakvo je to.

inače, vidim, neki Pavle Simjanović na popboxu piše o kaliforniji - zapravo, o svemu ostalom samo ne o filmu - čime me je načas vratio usred doba vladavine pajkićevaca i njihovih nadobudnih isprđevina. nije baš da se u ponečemu i ne slažem s njim, ali ovaj text svakako ne bih nazvao filmskom kritikom:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6122

Mda, i meni je ta Pavlova kritika za California Dreamin' problematična, pošto o samom filmu počne da priča tek na pola teksta, ja inače volim duge uvode ali ovo je baš previše; o dotičnom filmu je pisano još, ima moj tekst na popboksu u kontekstu Festivala autorskog filma, a pisala je i otaku na fipresci sajtu. Verovatno ću ga još jednom pomenuti na listi najboljih za 2007. Šteta što je ostao nedovršen...

Baš me zanima šta češ reći za 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana. Meni je to bio jedan od najjezivijih filmova iz ove godine, efektniji od bilo kog horora. Može mu se zameriti to da su neke scene zaista preduge, ali u opštem kontekstu radnje (gde se baš tom dužinom često potencira nelagodnost date situacije) to ima nekog smisla.

pogledah 4 LUNI, 3 SAPTAMANI SI 2 ZILE.

pa, više sam očekivao.
ja zaista nisam ljubitelj te 'slice of life' poetike, ali poštujem postignuće jer mogu da naslutim koliko truda treba da se postigne ovolika uverljivost i prirodnost.
dakle, ovo je tu negde kao i LAZARESKU, ista poetika, isti krš i beda, isto oslikavanje društva kroz sudbinu beznačajnog pojedinca... samo malkice kraće i zanimljivije, dinamičnije, sa manje suvišnog 'sala' (tj. nema skoro nimalo viška).
ima tu odličnih momenata – recimo, razgovor sa abortircem, pogađanje itd. su odvratniji od samog čina, instinktivno sam prekrštao i skupljao noge. stvarno je jebeno biti žensko! i fala azatotu što me je bar taj baxuz u životu zaobišao!

ipak, meni su ovi rumunski filmovi nekako suviše nalik dobrom parčetu leba, možda s malo putera na njemu, i to je sve; a uvek sam verovao da film (i umetnost uopšte) treba da bude kao bogati kolač, treba da se malo više izdigne iznad banalnosti svakodnevnice, iznad tog zamornog naturalizma i realizma, preslikavanja, mimezisa, oponašanja... treba da tu stvarnost ne samo 'zabeleži', već i da je nadogradi, transcendira, apstrahuje, pretvori u jednu alhemiju koju samo taj medij može – umesto rudimentarne 'as is' poetike u stilu 'what you see is what you get'.
ne kažem da je to nužno loše, ali jeste ograničeno, i – za mene barem – nedovoljno.

zato, kao i LAZARESKUA, ovo teško da ću još neki put poželeti da pogledam: SVE što je imao, (po)kazao mi je na prvo gledanje.

ocena: 3-

CALIFORNIA DREAMIN'
C. Nemescu
*****      
5

KAKVO OPAKO MASTERPIS!!!!
ne mogu da verujem da su rumuni snimili najveći srpski film ikada koji srbi nisu imali muda da a) uopšte ZAMISLE, a kamo li b) napišu i c) snime!
zato su ga rumuni uradili umesto nas!
svojevremeno sam nešto slično kazao za SVAKOG DANA BOG NAS LJUBI U USTA – najbolji rumunski film koji sam video PRE ovoga: tada sam se takođe pitao kako i zašto MI ne pravimo ovako nešto.
a sad... ostao sam bez reči.
čovek ladno napravio bolji film o nato agresiji, i svemu što uz nju ide, tako da potpuno posramljuje sve one naše udvorničke, kukavičke i apsurdne 'filmove' nastale od tada do danas.
pisaću sasvim sigurno rivju ovoga za negde, i kad to uradim, okačiću link, ili text.
za sada neka bude dovoljno ovo:
NAJBOLJI FILM KOJI SAM VIDEO U 2007-OJ!!!
ČISTA PETICA!

kakav tragičan gubitak što je reditelj ovoga poginuo, i ovo mu je jedini dugometražni film.
ovo je delo genija!
ovo je toliko pametno i duboko i bez greške napravljeno da u prašinu gazi sve te 'živote drugih' i ostale budalaštine! this is real GUTSY moviemaking: i baš zato ovo neće da dobije oskara.

KAKVA FILMČINA!!!

velika tragedija za tako darovitog reditelja...inace, steta ovde se navode impresije o filmovima odgledanim na komp-u, ili preko DVD-a, a to je kao da slusamo muziku preko telefonske slusalice...mislim, muka nas je naterala, i ja sam gledao Cal. Dreamin' na TV-u, i i zazalio sto ga nikada necu videti na velikom platnu...

Ostali filmovi su prosek....mnogi su hvaljeni i prehvaljeni (i.e. No country for old men), nema remek dela iz 2006 kao sto su The New World i Apocalypto, tako da najveci utisak u 2007, pored gorespomenutog filma, ostavljaju Lake of Fire (dokumentarac, Tony Kaye) i Ostrov (Pavel Lungin)...no, 2-3 dobra (vidjena filma, ko zna koliko dobrih propustamo) nova filma u godini...sasvim solidno, jerbo uvek moze bolje, ali moze i gore....

Čekaj, na čemu si gledao LAKE OF FIRE?

Pa, na velikom platnu, na nekom malom festivalu (ne u nasoj zemlji)...

Znao sam da je neki dekadentan način.

Zato mi je i pomalo neprijatno da solim ljudima pamet, al' filmove kao ovaj je greota gledati na ekranima TV/PC prijemnika (narocito scenu gde se vidi celokupna procedura abortusa)

Quote from: "Ghoul"CALIFORNIA DREAMIN'
C. Nemescu
*****      
5

KAKVO OPAKO MASTERPIS!!!!
ne mogu da verujem da su rumuni snimili najveći srpski film ikada koji srbi nisu imali muda da a) uopšte ZAMISLE, a kamo li b) napišu i c) snime!
zato su ga rumuni uradili umesto nas!
svojevremeno sam nešto slično kazao za SVAKOG DANA BOG NAS LJUBI U USTA – najbolji rumunski film koji sam video PRE ovoga: tada sam se takođe pitao kako i zašto MI ne pravimo ovako nešto.
a sad... ostao sam bez reči.
čovek ladno napravio bolji film o nato agresiji, i svemu što uz nju ide, tako da potpuno posramljuje sve one naše udvorničke, kukavičke i apsurdne 'filmove' nastale od tada do danas.
pisaću sasvim sigurno rivju ovoga za negde, i kad to uradim, okačiću link, ili text.
za sada neka bude dovoljno ovo:
NAJBOLJI FILM KOJI SAM VIDEO U 2007-OJ!!!
ČISTA PETICA!

kakav tragičan gubitak što je reditelj ovoga poginuo, i ovo mu je jedini dugometražni film.
ovo je delo genija!
ovo je toliko pametno i duboko i bez greške napravljeno da u prašinu gazi sve te 'živote drugih' i ostale budalaštine! this is real GUTSY moviemaking: i baš zato ovo neće da dobije oskara.

KAKVA FILMČINA!!!

E aj sad,s obzirom da si mi paznju sada skrenuo na film koji vec imam 100 godina u kolekciji,budes li mi upropastio,ZBOG TOGA, prvo ovogodisnje filmsko vece,NAJEBACES !!! :evil:  :lol:

Ja baš skinuh film juče pa sad čekam da se iskonvertuje za dvd. Dojaviću kad pogledam kakvi su utisci. Interesantno je da su na imdb-u dva srbina dobrano opljunula film dok se većina ostalih slaže da je film dobar.

California Dreamin' (Nesfarsit) (2007) Cristian Nemescu ****


Sacekao sam par dana da legnu utisci,i oni su otprilike isti kao i veceri 1.januara.Ovo je jedan izuzetan film,koji je stvorio jedan tako mlad autor,a Rumunija i BALKAN su,njegovom smrcu,izgubili zasigurno dobitnika Oskara u narednih 5-10 godina.....
Cristian Nemescu je pokupio najbolje elemente evropske kinematografije,tu pre svega mislim da bez mnogo filozofije pogodja sustinu stvari,uz minimum izgovorenih recenica i par majstorskih tehnickih detalja,on vas drzi prikovane uz ekran citavih 150 minuta.
Fantastican cast i neverovatno smele bravure vodeceg tria:Armand Assante,Razvan Vasilescu i Ion Sapdaru....i tu pre svega mislim na rumunski duo,jer Assante sam po sebi i ima kapetansku facu.Pocetnih 10-15 minuta za nezaborav uz docek i susret vojnika Amera i Rumuna na truloj zeleznickoj stanici uz zvuke americke himne.
Trebalo je da prodje 12 godina,da se posle Lepih Sela,pojavi jos jedan jednako dobar film o ratu i ratovima na Balkanu,A NAJBOLJI O DOGADJAJIMA IZ 1999e,i to iz komsijskog tabora,sagledano iz sjajnu vremenske perspektive,sa neverovatnim poznavanjem istorijskih desavanja na Balkanu,i sa preko potrebne kilometarske distance......BRAVO ZA NEMESCUA !!!!
Moje glavne zamerke se ticu kraja,2 sata je radnja imala sjajnu dinamiku,i nazalost u poslednjih pola sata imamo zbrzan zavrsetak uz nevest obrt u pogledu vodjenja glavnih likova.Assante se pretvara u 5 min.u nesposobnog,nezrelog kapetana,Doiaru tek na kraju u 2 minuta,pokazuje ono lice kakvo je nagovestio na pocetku,medjutim radnja i desavanja u toku spora,nisu nagovestavala sumanutog ludaka u obracunu sa sindikalcima i radnicima.....kao ni 5 minuta gradonacelnikovog ludila,u kojima on od  dobrocudnog domacina postaje huskac i inspirator sukoba svojih sugradjana....steta,falilo je jedno pola sata da Nemescu istera stvar do kraja i stvori remek delo.
Svejedno ovo je najbolji Balkanski film godine,i jedan od najboljoih evropskih ! :)

Imaj u vidu da oni prikazuju verziju filma koja nije dovršena pošto je Nemescu stradao tokom post-produkcije. Stoga sve tehničke i ritmičk provbleme treba zanemariti pri analizi.

Kako je poginuo reziser?

Ubila ga je mafija zbog neizmirenih dugova za drogu. Očigledno da je koncentraciju u montaži tražio u kokainu. Dileri nisu imali razumevanja za umetnost.

Pogledao sam film i mogu da kažem da je stvarno dobar. Na veoma fin i precizan način je predstavljen pogled na rat iz balkanske perspektive kroz vizuru jednog rumunskog seoceta i ljudi u njemu.

Tu imamo lokalne mafijaše, radnike propale fabrike, mlade bez perspektive koji generalno žele da pobegnu iz tog blata, i jedan rat, odnosno bolje reći dva. Imamo rat koji se čuje povremeno u pozadini kroz vesti sa tv ili radija i rat od pre 60 godina.

Kroz scenu sa neeksplodiranom bombom reditelj pravi jako finu vezu sa sadašnjicom koja kulminira njenom eksplozijom. U isto vreme šef železničke stanice pita američkog kapetana - "Gde ste bili kada smo vas čekali, da nas spasete od nemaca, rusa, Čaušeskua?"

"Osveta" običnog čoveka je skoro uspela ali je cena za to veoma visoka.

Svaka čast pok. reditelju i šteta što je morao tako brzo da ode.

Quote from: "Shozo Hirono"Moje glavne zamerke se ticu kraja,2 sata je radnja imala sjajnu dinamiku,i nazalost u poslednjih pola sata imamo zbrzan zavrsetak uz nevest obrt u pogledu vodjenja glavnih likova.Assante se pretvara u 5 min.u nesposobnog,nezrelog kapetana,Doiaru tek na kraju u 2 minuta,pokazuje ono lice kakvo je nagovestio na pocetku,medjutim radnja i desavanja u toku spora,nisu nagovestavala sumanutog ludaka u obracunu sa sindikalcima i radnicima.....kao ni 5 minuta gradonacelnikovog ludila,u kojima on od  dobrocudnog domacina postaje huskac i inspirator sukoba svojih sugradjana....steta,falilo je jedno pola sata da Nemescu istera stvar do kraja i stvori remek delo.
Svejedno ovo je najbolji Balkanski film godine,i jedan od najboljoih evropskih ! :)

ja ne znam koju si ti verziju filma gledo, šozo: u mojoj verziji kapetan ni u jednom trenu ne ispada nesposoban niti nezreo – naprotiv, na kraju vrlo lukavo uspeva da reši problem ne čekajući na druge nego sprovodeći spostvenu inicijativu!

Doiaru je ista tvrdoglava mazga tokom celog filma, i njegovo ponašanje na kraju je sasvim u skladu sa svim prethodnim – pri tom je čak i ' tvrdoglava mazga' nepošten način da ga se opiše, jer je on mnogo više i komplexnije od toga. meni je najgenijalnija replika u celom filmu ona kada ga asante pita kako to da tako dobro zna engleski, a ovaj kaže nešto kao: 'celog života sam čekao na vas, amerikance. i sad kad ste došli (makar i sa zakašnjenjem) – neću tako lako da vas ispustim.' to je jedan od onih izvanrednih delova u filmovima u kojima se istovremeno ispoljavaju prkos, patetika, ponos, tvrdoglavost, jadnost, neiživljenost, promašenost, snaga i slabost...

što se tiče "gradonačelnikovog ludila", u filmu koji sam ja gledao on nijednog trena nije "dobroćudni domaćin" već sitni provincijski politikant-kriminalac, bandit koji je jedva dočekao amere da uz njihovu pomoć sebe od uništitelja pretvori u 'spasioca' zajednice, i u tom svetlu i njegovo ponašanje na kraju je sasvim u skladu s tim, dosledno, a ne "ludilo na 5 minuta". seti se da mu oko vrata vise oni štrajkači čije iminentno nasilje jedva uspeva da baferuje ili kanališe (kao u sjajnoj sceni kad ih 'kupi', načas, besplatnom večerom!) – na kraju on sasvim logično to nasilje koje se krčka pokušava da preusmeri sa sebe, kao logičnog primaoca, na sasvim drugu metu – i uspeva. to nije 'ludilo', to je lukava (proamerička) politika!

naravno, pošto sam uživao u svakom minutu filma, ne bih imao ništa protiv da je film trajao još pola sata, ove likove i njihova zameštaeljstva bih rado gledao i duže od toga, ali moram da naglasim jednu stvar, pošto je ističu SVI rivjueri, od belosveckih pa do milosha – ja uopšte nisam imao osećaj da gledam 'work in progress', nešto sirovo i nedovršeno. nesumnjivo je da je nemesku poživeo on bi ponegde ponešto fajntjunovao, ali ja sam samo JEDNU jedinu scenu, od max. 2 minuta (biranje igrača za tim na košarkaškom igralištu) u cela ta 2 i po sata osetio kao ne baš sasvim potrebnu za film – SVE ostalo ja ne bih dirao! film je skoro-savršen as is i stvarno nemam nikakvih većih zamerki.

btw: naknadnim istraživanjem pročitah detalje o toj 'saobraćajnoj nesreći' u kojoj je nemesku stradao.
ispade da se ne radi o 'napila se stoka pa sletela s puta u krivini' nesreći a la veliki brat, već o stradanju čija je crna ironija sasvim u skladu sa apsurdističko-crnohumornim antiamerikanizmom ovog filma.
naime, nemesku je sa saradnikom (takođe poginuo) bio u taxiju na koji je –proletevši kroz crveno na semaforu!- naleteo PIJANI ENGLEZ u sumanutoj brzini i zakucao se u njihov taxi! da stvar bude još crnja, taj pijani 'englez' je zapravo neki musli sa eng. državljanstvom! naravno, kako to uvek u takvim slučajevima biva, dobri ljudi su izginuli, a pijana engleska musli stoka je ostala živa i zdrava...
:x  :cry:

Quote from: "crippled_avenger"Imaj u vidu da oni prikazuju verziju filma koja nije dovršena pošto je Nemescu stradao tokom post-produkcije. Stoga sve tehničke i ritmičk provbleme treba zanemariti pri analizi.

Imajuci to u vidu,sto je i moja bila pretpostavka,jasno je da fali nekih pola sata razrade likova sto bi dovelo do idealnih 180 min.
@Ghoul
Ne bih se slozio da je Assanteov lik ni sposoban,niti da je ispao mudar,jer je vec posle pola sata filma izgubio kontrolu nad svojim vodom,a na kraju su mu se kockice poklopile,inace ne bi bar jos neki dan izvukao voz iz blata.
Doiaru jeste tvrdoglav,i sve ono sto si vec kazao,ali kada mu je vec sudbina odredila takav kraj,scenario mu je dugovao jos nekih casnih 15 minuta,zbog flashback sekvenci i sjajnih(ISTINITIH !!!) recenica,koje su verovatno licno reziserove,kroz koje je mozda i najavljena nadolazeca nesreca u licnom zivotu.
Gradonacelnik naravno,jeste manipulant i politikant male varosi,ali nema on harizmu za ulogu kakvu je dobio na nespretnom kraju.

Odje ima intervju sa glumcem Armandom Assante-om povodom filma:

http://epoch-archive.com/a1/en/us/bos/2007/09-Sep/27/B1.pdf

čitajući razne (američke) prikaze filma, a sada i intervju sa asanteom, vidim da je ovo jedan tragično neshvaćen film, odnosno da ameri NE ŽELE (ne mogu? ne umeju?) da ga VIDE kao ono što on jeste.

štaviše, rekao bih da je ovaj asante ili debil (ako stvarno iskreno tumači ovaj film na ovako ograničen način) ili je svestan u kakvom je filmu zaista igrao i kako su ameri u njemu prikazani, pa pokušava da to pred svojom štampom prikrije nekim mutnim, uopštenim i bezveznim frazama!

konkretno:

(Jones) "is not going to allow Doiaru's petty corruption to intercept the greater good"!
=fuck! ovo je refren u mnogim amero prikazima koji čak ni zaplet ne umeju da interpretiraju akuratno, naglašavajući da je Doiaru 'mali birokrata', 'zaslepljen papirologijom' koji voz zaustavlja zbog 'sitne tehnikalije', 'uskih sebičnih interesa' itd.
to je blatantno falsifikovanje onoga što se u filmu jasno vidi – što se sugeriše još od prve scene (prolog u II svetskom ratu, sa SAVEZNIČKIM bombardovanjem, sa tom američkom bombom na kojoj jasno piše da je made in CALIFORNIA – što nije bilo dovoljno nekim slepcima koji su se čak pitali zašto se film zove tako kako se zove!) – dakle, ameri ne mogu, ne žele da vide pravu motivaciju zašto taj čovek zaustavlja NATO.
pri tom, niko i ne dovodi u pitanje pravo amera da budu tu gde jesu, jer, zaboga, oni rade za " the greater good" i šta je par formulara i pečata pred jednom tako plemenitom misijom koju bi tamo neka sitna mastiljara u rumunskoj provinciji da stane na put, tj prugu!

"(Jones) is a man with a strong moral basis"!?
=moral? čovek koji svojim prefriganim metodama izazove TRAGEDIJU, tj samoubilački 'rat' među ljudima koji su ga najtoplije, puni nade, dočekali! (genijalno gorko-smešna scena MANIPULACIJE stanovništva sa onim zaslađeno-uopšteno-apsurdnim govorom kojim ih ubedi da je Doiaru predstavnik 'opresije' protiv koje se svi oni, uključujući amere, bore!)

"why everything goes awry, it is because he respects Doiaru"!
=posebno je uvredljiva ova fraza jer ona implicira: ono što bi svaki drugi amerikanac imao pravo da uradi jeste da izudara šefa stanice, veže ga za drvo ili zaključa u podrum (kao neki klint istvud wannabe), i da produži sa svojim vozom ka srbiji; ali pošto je Jones 'a man with a strong moral basis' (?!) i zato što POŠTUJE ovog rumuna, pa se spušta toliko nisko da prihvata njegova pravila igre –najzad, u njegovoj je zemlji!- eto, zbog toga sve kreće naopako!
naravoučenije: deco, drugi put sledite harija kalahana, i neće vam sitne birokrate stajati na putu napretka i boljeg svetskog poretka!

:roll:  :x  :cry:

Odgledah i ja najzad "4 mjeseca, 3 tjedna i 2 dana," i jos uvek dahcem od uzbudjenja: pravo malo remek-delo...ontoloska autenticnost retko vidjena na filmu, scenario bez trunke teatralnog, gluma, kamera (isti DP kao i za "Smrt gospodina Lazareskua" - dosta napredovao), i film prividno, o abortusu, a vise o stanju duha tadasnje/danasnje Rumunije, i jos vise film o izneverenom prijateljstvu....pored scenarija i fantasticne glume, upravo ta pozicija kamere, koja je, bez obzira sta se desava, u okviru, i van kadra (a puno toga se desava i na jednom, i na drugom mestu), koja, kada treba, miruje, kada je zabrinuta, ide za glavnom protagonistkinjom, i uvek nekako na kraju zavrsi na njoj, govori o svoj muci ovoga sveta koja moze da se svali na jednu osobu...Govorim o glavnoj protagonistkinji, prijateljici devojke koja hoce da izvrsi abortus...Montaza, besumna, skoro bestelesna, ako tako moze da se kaze, duzina kadrova (neki briljantni, kao scena vecere, ili oslobadjanja mrtvog fetusa - auh, one zgrade bez svetla nekako suvise podsecaju na neka bliska/davno-bliska vremena), tajming, montaza zvuka, rasveta, odsustvo "soundtrack"-a, stvaraju atmosferu napetosti, jeze, horora toliko bliskog onome sto nas okruzuje....Posle duzeg vremena, jedna zaista zasluzena Palma.

Christian Mungiu je imao kratki film u onom omnibusu gde je bio i Stefan Arsenijević ali ja više ne mogu da se setim tog filma iako sam siguran da je bio užasan pošto je čitav omnibus bio nepodnošljiv. Inače, taj omnibus je overila i Jasmila Žb.

Dakle, ti mladi ljudi su uspeli da privole esenciju zla u jedan film. Štatta što film nije bio neki exploitation, sada bi ga sigurno promovisali zbog svoje okultnosti na nekom reissue DVDu.

Ah, sad sam se setio, Mungiu je radio onu epizodu sa ćurkom koju devojka nosi kao mito za doktora. Jao, majko mila. Jao, evropska kinematografijo kako si nisko pala.

ja stvarno mislim da malko preterujete s tim 'remek delom' u 4 MESECA ITD.

evo, sad sam morao da proverim šta znači ova 'ontoloska autenticnost' (?!)

on•tol•o•gy (noun)
The branch of metaphysics that deals with the nature of being.

i kao što sam i mislio, FG nam kaže da je munguiu svojim filmom uhvatio život sam, esenciju bivstva, kamen mudrosti i još koješta pride.

kao što već rekoh gore, imam izvesnu dozu respekta prema tom MIMEZISU koji je postigao, ali da mi je baš kazao neku VELIKU priču o prirodi bivstva – to nisam osetio. u principu, taj veristički stil je jedno slepo crevo koje je za moja nepca svarljivo tek kad ima manju (SVAKOG DANA BOG NAS LJUBI U USTA) ili veću dozu stilizovanog odmaka od golog naturalizma (kao kod kolege mađara, bele tara – koji je, istina, počeo u sličnom stilu sa dokumentaristčikim prepisivanjem života socijale, ali je kasniej shvatio the error of his ways i počeo da pravi svoje najbolje filmove).

Opet mislim da ne preterujem...ontoloska autenticnost je spoznaja da gledamo jedan dokumentaristicki pristup filmu gde nista nije lazno, gde je zivot kakav jeste, ni u jednom trenutku ja ne pomislim "aha, ovo je film,"....sto je najteze postici, i zato mislim ne preterujem sa remek delom (naravno, utisak nedelje na 1. gledanje)...da li nekome taj stil odgovara, ili ne, licno, to nema nikakve veze (i ja bih stalno gledao brata andreja, ili belu), film ima drugaciju estetiku, i maestralan je....

Pre nekog vremena sam pogledao CALIFORNIA DREAMIN Christiana Nemescua i još uvek nisam uspeo da se odlučim na koji način da priđem ovom filmu. Naravno, reč je u filmu koji jeste u sasvim pristojnom stanju dovršenosti i iz njega se vrlo jasno vidi koje su bile autorove ambicije. Međutim, to zaista ekstremno trajanje od 158 minuta čini da se zaista upitam da li smo gledali verziju koju bi Nemescu pustio javno.

Mislim da ekstremno trajanje filma gotovo sigurno ne bi bilo ovakvo u završnoj verziji pošto ova priča naprosto po svojoj ambiciji ne odgovara tim dimenzijama filma i nije za film duži od dva sata. Ekstremne dužine trajanja filmova su obično iznuđene i to u većini slučajeva zbog obimne priče ili teme filma koja nadilazi klasične formate repertoarskog filma.

CALIFORNIA DREAMIN nije takva priča. Ovo je komunikativan,. pitak film sa jednostavnom pričom za koji je idealna dužina između 100 i 120 minuta.

U ovom obliku ovaj film nema tu idealnu dužinu i deluje naporno, iako je vrlo očigledno da se iza sadašnje naporne forme krije dinamičan film.

Štaviše, vidljive su čitave sekcije koje je očigledno trebalo sažeti.

Odnos prema priči o rumunskim lokalnim moćnicima koji opstruiraju putovanje američke jedinice na granicu za SRJ tokom Bombardovanja, pre svega pokazuje jedan prilično ozbiljan moralni i intelektualni koncept koji je imao pokojni reditelj u odnosu na velike svetske sile, savremene ratove, istoriju, ideologiju, koncept suvereniteta i komšije.

Rumuni su veliki narod, respektabilne tradicije, i moglo bi se reći da taj narod ima određenu zrelost kada uspeva da iznedri ovakav film koji pokazuje izuzetno izgrađen i slojevirt odnos prema stvarnosti i vrlo ozbiljnim pitanjima koje nameće svakodnevica.

Daleko je od toga da je CALIFORNIA DREAMIN film koji sad nudi neki naročit intelektualni užitak, ili neku posebnu političku poentu, međutim, siguran sam da mi recimo ne bi bili u stanju da napravimo ovakav film o Amerikancima koji prolaze kroz Srbiju da bi bombardovali Rumuniju, kao što ne bi imali film koji se na ovakav način pozicionira u odnosu na NATO, na primitivni i bestidni odnos nadmoćnih i siromašnih, itd.

Sve ono što CALIFORNIA DREAMIN nudi usput kao common sense, nešto što doživljavamo sasvim normalno, naša kultura ne bi bila sposobna da artikuliše.

Uostalom, videli smo naš film, vrlo slične tematike PAD U RAJ u kome je rat tretiran kao nekakva privatna šala, jedna zajebancija, u kojoj sticajem okolnosti mogu da glume i stranci.

Dok je u srpskom filmu, rat prikazan kao imaginarni žanrovski događaj koji se nije desio u stvarnosti, kao neka vrsta tradiconalne filmske priče koja u jednoj kinematografiji ima više interpretacija, kao Godzilla, CALIFORNIA DREAMIN mnogo više govori o tom događaju iako ga samo pasivno tretira.

I zato u stvari u Rumuniji, predvorju Srbije, Amerikanci ni ne shvataju da u Rumunima koje sreću zapravo dobijaju ukus Srbije, zemlje jadnih i siromašnih ljudi kojima nisu potrebne američke bombe da bi se ubijali, i čiji je lokalni kabadahija oko nekih stvari zapravo i u pravu.

Najveća tragedija je u tome što današnji Srbi verovatno ne bi zaustavili voz koji ide da pomogne bombardovanju nekog drugog, a Nemescuovi Rumuni ipak bi.

* * * / * * * *

Kristijan Munđiju, reditelj filma ,,Četiri meseca, tri nedelje, dva dana", koji je na poslednjem filmskom festivalu u Kanu osvojio Zlatnu palmu, otkrio je novinarima interesantne detalje o sebi i svom radu.


Na pitanje novinara da li je očekivao da će za spomenuti film osvojiti prestižnu nagradu u Kanu, odgovorio je da nije i da, štaviše, godinu dana ranije nije imao ni scenario za njega. ,,Kada sam napisao prvu ruku scenarija, dobio sam izuzetno pozitivne komentare Hubert Bols fondacije i prvu podršku od njih. Odlučio sam da sam budem producent filma i sakupio sam nešto novca da počnem snimanje. U septembru 2006. godine postavio sam sebi cilj da film završim do Kanskog festivala. U oktobru sam okupio glumce i ekipu i počeo snimanje. Kada su nam javili da smo ušli u program festivala, bili smo oduševljeni znatno više nego kada smo dobili nagradu", izjavio je  Munđiju.

Kristijan Munđiju je rođen u mestu Jaši u Rumuniji i, kako kaže, imao je prilike da gleda filmove jednom godišnje, kada bi putujuća kinoteka prikazivala filmove u njihovom mestu. Veliki uticaj na njegov rad izvršili su reditelji kao što su Forman, Kišlovski, Trifo i Emir Kusturica. Govoreći o trenutnoj ekspanziji rumunskog filma u svetu, reditelj kaže da nikada u istoriji filma nije bio bolji trenutak za filmove ove zemlje. ,,Rumunska filmska škola ne postoji, postoji samo tendencija rumunskih autora ka jednostavnosti u pričanju priče. Ali najveći pomak nisu nagrade, već činjenica da je rumunski film našao svoje mesto na svetskom tržištu", kaže Munđiju.

Nagrađeno ostvarenje ,,Četiri meseca, tri nedelje, dva dana" je prvi film u trilogiji ,,Zlatno doba", koja će u nekoliko filmova ispričati nekoliko priča iz pedesetogodišnje vladavine Nikolau Čaušeskua.

Pogledao sam 4 mjeseca, 3 sedmice i 2 dana (pomalo idiotski naslov, ali šta da se radi, srećom ne odnosi se na trajanje samog filma) i iz nekog razloga osjetih potrebu da napišem sitnu knjigu o njemu. Ovo je film koji je užasno težak za gledanje, a još teži za revijeviranje, tako da očekujte prilično slab tekst. I to tekst koji će da bude još neodređeniji prema filmu nego što je film prema subjektu koji tretira.

Kao i svojevremeno kad sam pisao tekstić o Grbavici, raspolovio sam ga na dvije jednake polovine - prva tretira sam film, isključivo ono što vidimo na ekranu, dok se druga bavi svim što ide okolo, dakle najave, hajpovanje, potencijalni subtekst i tome slično. Mislim da će druga polovina da bude znatno veća  :wink:

Prvo dakle vrijedi spomenuti da apsolutno potpisujem Miloshevo mišljenje da je ovo jedan od najjezivijih filmova u egzistenciji. Što se toga tiče, tog izrazito neprijatnog osjećaja koji izaziva u stomaku, zaista teško da mu ima premca ili bar nema među filmovima koje sam ja gledao. Jedini film za koji mogu da se sjetim da je uspio da me uvali u približno ovoliki bedak isključivo uz pomoć dijaloga jeste Kids, kad sam ga svojevremeno gledao kao mali dječarac. Ta dva filma i nisu toliko različita. Smatram da su oba na neki način kvazidokumentarci. Dok u Kids imamo pokretnu kameru koja prati dječurliju i bilježi događaje (dakle kao da gledamo dokumentarac u kome smo svjesni prisustva snimatelja), ovde je (osim u onoj sceni pred kraj) kamera najčešće potpuno statična, montaža next to non-existing (osim kod prelazaka između dvije scene, naturally) i uopšte film obiluje tim vrlo neobičnim ekstremno dugim scenama dijaloga gdje vidimo samo jedno parče konverzacije, potpuno fiksirano. Ove scene nisu nimalo dosadne, naprotiv. E sad, moja dva konvertibilna pfenniga o ovome - mislim da je režiser pokušao da nas apsolutno maksimalno uvuče u film, dakle ne kao u Kids da gledamo dokumentarac kroz kameru koja snima nego kao da smo bukvalno tamo. I mislim da ovaj pristup apsolutno uspijeva (osim u jednoj sceni, more on that later). Naravno, ne želim da kažem da je ovaj film bolje snimljen nego Kids ili nešto slično, samo da apostrofiram razlike.

Dalje, spomenuo sam već (a i ostali su prije mene) jezivost koju film postiže isključivo pomoću dijaloga. Pogađanje sa "doktorom", pa onda kad on mrtav 'ladan objašnjava šta sve može da se desi tokom procesa, pa onda kako se otarasiti tijela, uopšte cijela procedura od susreta sa likom je nešto za šta apsolutno skidam kapu. Sve troje glavnih glumaca su fenomenalni (posebno nadridoktor, koga sam progresivno sve više i više mrzio, čak sam dolazio u iskušenje da mu se naglas obratim i pošaljem ga u materinu ili nešto još gore) i rekao bih da zaslužuju Oskare za životno djelo, kad bi ta propala i precijenjena američka nagrada kojim slučajem išta značila.

Da li sam već spomenuo koliko je ovo depresivan film? Ne znam za vas, ali ja se već ne osjećam najbolje kad vidim onaj studentski dom (sve je to naravno potcrtano finom, tj. ružnom, fotografijom), a taj se ne razlikuje mnogo od današnjih ovdašnjih, pa onda čak i Adijev stan, da i ne spominjem hotelsku sobu ili eksterijere. E sad, da je ovo režirao Aki Kaurismaki, imali bismo humor u dijalozima i ponašanju likova kao protivtežu, ali ovde toga nema jer su dijalozi još depresivniji. Čitava nespretnost organizacije, pa onda neljubazni (na početku, a kasnije još gadniji) nadriljekar, pa onda odlazak kod Adija i ona legendarna scena sa pričom o hrani i sličnim beznačajnim čudesima dok se našoj heroini po glavi muvaju tako bitne stvari, itd. Kao što imamo tip filmova "robbery gone wrong", sa reprezentativnim predstavnicima koje je režirao Sidni Lumet, tako će i ovaj film vjerovatno da lansira podžanr "abortion gone horribly wrong" (ako za trenutak zanemarimo pleonazmičnost čitave konstrukcije).

E sad, razlog zbog kojeg je teško pisati o ovom filmu jesu dva razloga: Prvi, što film tretira vrlo uzak subjekt (abortus) i fokusiran je isključivo na njega, ko kad konju metnete ona čudesa sa strane očiju da ne može da gleda ni lijevo ni desno nego samo pravo, dakle film je fokusiran samo na abortus, bez ikakvog razmatranja pojava koje su tijesno vezane sa njim. Znamo da je cura odlučila da abortira. Ne znamo zašto. Ne znamo čije je dijete. Ne znamo šta bi njeni roditelji rekli na to. Ne znamo ništa. Ne znamo kako je zatrudnila (zapravo znamo KAKO... oh, you know what I mean!), da li je u pitanju bio nesrećan splet okolnosti, nepažnja, I-don't-give-a-flying-f**k pristup, koitus-abortus metod "kontracepcije", ništa živo. Fair enough, vjerovatno je poAnta bila da to nije bitno, da ne treba da osuđujemo curu iz ovog ili onog razloga, da je samo bitno ono što slijedi. Takođe ne znamo šta je bilo poslije, da li je traumatični događaj ostavio traga na njenu psihu, da li je osjećala grižnju savjest itd. dakle ni prije ni poslije - ništa. Ovo je po meni takođe sasvim legitiman filmski postupak, ali je surely prilično neuobičajen. Što me postepeno dovodi do drugog razloga - čak i sa ovako "suženom" tematikom, film uspijeva da u 113 minuta trajanja ostane potpuno neutralan, bez ikakvog suda o bilo čemu. Reklo bi se čak i bez poente. Naravno, može se reći da to logično slijedi iz specifičnog dokumentarističkog pristupa snimanju. I to je upravo ono što mene baca u zamku za medvjede - čitavog svog života sam se prezrivo smijao na rivjue filmova gdje se oni hvale zbog toga što osuđuju ovo ili ono ili predstavljaju kritiku ovog ili onog društva, ispravno smatrajući da je film jednostavno kolekcija slika (i zvuka) koja treba da ispuni neka pravila da bi mogla da se nazove filmom i da je to sve - nejmli da film apsolutno ne mora ništa da ZNAČI ili da projektuje neki / nečiji STAV o nečemu. No, sad kad imam pred sobom tako očigledno blatantan primjer potpuno neutralnog filma, gorim od želje da saznam šta režiser misli o samom abortusu, šta misli o svojim likovima, da li saosjeća s njima, da li su mu simpatični i tome slično (ja ću kasnije, u posebnom odjeljku, da iznesem svoje mišljenje). Mada je za film, tehnički, potpuno nebitno šta režiser misli o bilo čemu. Umjetničko djelo (baš kao i smeće) jednom kad se iznese napolje postaje javno dobro i svako je pozvan da ga komentariše sa jednakom težinom mišljenja kao i režiser. Dakle, zeznuta stvar.

Samo još da napomenem jedinu scenu koja mi se nije svidjela (najavio sam je gore). Jedna od rijetkih scena gdje se kamera kreće jeste pred kraj, sa lica glavne junakinje na znamo-šta na podu kupatila. Meni je ovo bio čist višak. Film je već postigao MAKSIMALNU jezivost kroz dijaloge i izraz lica djevojke, kao i sablasnu IZVJESNOST u toj sceni, tako da je bilo potpuno nepotrebno da nam se eksplicitno prikazuje šta leži na podu. Ovako je djelovalo kao pokušaj jeftinog šokiranja, kao da sam autor uopšte nije svjestan da nas je već dovoljno (i previše) šokirao. Očigledno nije gledao Rozmarinu bebu, jer bi ga tata Roman naučio da se kamera u takvoj situaciji ne spušta.

Da sumiramo gornji dio - besprijekorno (osim te jedne scene) snimljen film, potpuno neosuđujući (for better or for worse) prema likovima i kao mazga tvrdoglavo ograničen na samo jednu stvar.

A sada sa objektivnog prelazimo na subjektivni dio i ja bih zamolio Ghoula i ostale koji nisu pravoslavni fundamentalisti da ovde prekinu čitanje (ako su i dovde izdržali  :evil: ). Naime, sada ćemo da se pozabavimo moram reći KRETENSKIM advertajzingom filma, koji se u tolikoj mjeri isprepleo sa samim filmom da sam imao gadnih poteškoća da ga apstrahujem i šutnem iz perspektive. Citiraću natpis u prospektu prvog BLIFF-a (Banjalučki internacionalni filmski festival) koji govori o filmu (a to su nam i neki momak i cura naglas pročitali pred projekciju na srpskom i engleskom):

(warning: NE ČITAJTE ovo ako želite da gledate film, puno je nepotrebnih spojlera!)

"Ovaj film dio je većeg projekta pod nazivom Priče iz zlatnog doba - subjektivna istorija komunizma u Rumuniji ispripovijedana kroz urbane legende (?). Cilj projekta je da govori o tom periodu bez neposrednog određenja prema komunizmu (wth, kako to ako je SUBJEKTIVNA???) i da se preko različitih priča usredsredi na lične sudbine u nesrećno vrijeme kad su ljudi morali da žive pretvarajući se da je sve normalno. Ovo je prvi film u seriji.

Priča se dešava u Rumuniji krajem 80-ih (osamdeset sedme, more precisely, dakle iste godine kad je Pink Floyd objavio prvi album nakon odlaska Rogera Watersa), u posljenjim danima zamiruće komunističke vladavine. Otilija i Gabita su prijateljice i studentkinje koje dijele stan u Bukureštu. Uskoro ih optereti ZASTRAŠUJUĆI problem: Gabita je TRUDNA (zastrašujuće, nema šta!)  :x  U to vrijeme pobačaj u Rumuniji nije bio dozvoljen pa njih dvije, prisiljene da potraže ilegalni prekid trudnoće (prisiljene? kako? NIGDJE nam nije obrazloženo ZAŠTO su prisiljene), u ofucanom hotelu dospiejvaju u ruke izvjesnog gospodina Bebea ("gospodin", do u materinu) - koji, međutim, odbija novac kao nadoknadu za svoje usluge insistira na određenoj "alternativnoj" robi."

(zagrade, kapsovi i bold su moji)

E sad, ja naravno (srećom) nisam pažljivo čitao, samo sam vidio da se radi o nekakvom abortusu. Vjerujem da bih bio dodatno iznerviran da sam pročitao sve do kraja. Dakle, već samim tim što znamo da je film o abortusu, potpuno gubimo efekt u prvih recimo pola sata filma. On počinje spremanjem za NEŠTO i to traje i traje i planirano je da mi postepeno saznamo o čemu je riječ. Naravno, to postaje sve očiglednije, ali ta gradacija je sigurno mnogo bolja nego kad pročitate na papiru i sve znate odmah. Takođe je imbecilno ovo za Bebea - siguran sam da je mnogo manje interesantno (i napeto) slušati njegov razgovor sa curama kad znamo šta će da uslijedi na kraju.

A sad da pređemo na konkretne stvari. Da li se još nekom učinilo da je ovaj tekstić o filmu TOTALNO kontradiktoran sa mojim opisom istog? Nisam li ja tamo spominjao nekakvu neutralnost, ignorisanje svega osim konkretne teme, a sad ovde odjednom imamo veooooooooma širok kontekst (i.e. komunizam, Čaušesku i sl.)? I kako može u istoj rečenici da stoji "bez neposrednog određenja prema komunizmu" i "NESREĆNO vrijeme kad su ljudi morali da žive pretvarajući se da je sve normalno" ???  To što sam pročitao me je navelo na sljedeću pretpostavku: Autor kritikuje zabranu abortusa govoreći: "Evo, POGLEDAJTE šta se dešava kad je zabranjen abortus, one su primorane da se smucaju po prljavim hotelskim sobama, tucaju sa nadriizvođačima abortuskih radova, da rizikuju da ih žandarmerija strpa u aps ako ne uspiju da se otarase dokaza itd. a da je legalan sve bi se to fino odvijalo u čistoj bolnici, ne bi bilo problema i sl." Ja naravno nemam pojma da li je stvarno TO suština ovog filma, ali ako jeste - film je i dalje jeziv, ali je režiser mentalno retardirana kretenčina po više osnova.

Genijalni Lav Geršman je svojevremeno rekao da svaka zemlja zaslužuje predsjednika kakvog ima ili kakvog će dobiti. Mi Srbi (a tu se šlepaju i Hrvati, Muslimani i Šiptari, iz ko zna kog razloga), skloni smo da krivicu za skoro sve svoje probleme i nedaće lagodno prebacimo na Slobu Miloševića, ne pitajući se da li smo mi, naopaki kakvi već jesmo, zaslužili UPRAVO njega, tj. ignorišemo činjenicu da smo svi mi pomalo Slobo (vidjeti Ghoulov topik Slobodan Milošević i ja). Vjerujem da je slična situacija sa Rumunima i Čaušeskuom.

Stoga predlažem da mi malo razmotrimo u kolikoj mjeri je za sav ovaj belaj krivo "nesrećno vrijeme" a koliko same cure. Prvo, već sam napisao gore da mi ne znamo ništa o trudnoći i zašto je abortus a must. Ako je ovo merely film koji treba da nam pruži "slice of life" (sorry, kradem Ghoulove fraze), onda to nije ni bitno. Ali ako režiser misli kroz film da se razračunava sa Čaušeskuom i zabranom abortusa, onda je I TE KAKO bitno. Da li krivica za patnje te djevojke (a bogme i njene drugarice) leži u faktu da ne smije legalno da abortira ili u tome što je zatrudnila in the first place (ako već nije htjela)? A iz dijaloga one plavuše sa momkom možemo da naslutimo da Rumuni u to vrijeme izgleda očigledno nisu čuli za prezervative. Naime, ona njemu kaže "Rekli sam ti da ne svršiš u mene, ali nisi slušao!". Naravno, opet smo ostali bez informacije koji glupi kretenski muški izgovor je tip prosuo za nenošenje gumice. Having said that, taj Adi je jedini polusimpatičan lik u čitavom filmu. Mislim da o gadnosti gada koji je izvršio abortus nema potrebe raspravljati, ali hajde da vidimo koliko su "simpatične" dvije glavne cure.

O onoj koja je trudna znamo samo da očajnički želi abortus i da je vrlo smotana (što se vidi iz njene "organizacije" čitave stvari). Biti smotan nije ništa loše, ali kako osjećati ikakvu simpatiju prema nekome ko kaže "OTARASILA sam ga se, leži u kupatilu"? Bez obzira da li ste protivnik abortusa ili ne, bez obzira kojim putem nastalo to dijete (taman i da je silovanje!), bez obzira na olakšanje koje osjećate jer je sve konačno gotovo, reći tako nešto za sopstveno dijete je BO-LE-SNO. Fuk Mi, nikad nisam mislio da ću Grbavicu citirati u ozbiljnom tekstu, ali eno tamo je silovana žena rodila kćerku koju obožava. No, to su sve špekulacije. Dakle, imamo curu koja za svoje dijete kaže da ga se OTARASILA. Takođe, ona je spremna da prođe kroz užasnu torturu (kako fizičku, tako i psihičku) samo da bi se otarasila djeteta. Nigdje se ne obrađuje alternativa. Zašto baš ABORTUS? Ako već ne želi dijete mogla je da ga rodi pa da ga da na usvajanje (do đavola i k vragu, nikad nisam mislio da ću spominjati JUNO u ozbiljnoj diskusiji, ali eno tamo ona slatkica Elen Pejdž, koja je tries puta mlađa od ove gadure, odradi trudnoću samo tako). A mogla je MOŽDA i da ga zadrži (gasp!) Da li "tortura" prilikom rađanja može da bude gora od ovoga? Treba li ja da osjećam simpatiju prema nekom ko WILLINGLY prolazi kroz torturu? I think not, baby puppy! To što ti nama nisi spomenuo izbor, ne znači da izbora nema.

Slična situacija je sa njenom drugaricom (glavni lik). Ona je spremna da legne sa Dr. Rageom da bi isplatila ostatak za abortus, ali ono što neko tumači kao žrtvovanje za prijateljicu ja smatram isključivo glupošću i moralnom kataklizmom. Na stranu fakat što ima momka, ovo nije bio SEKS (tj. vođenje ljubavi), to je bilo DAVANJE (tj. prodaja) svog tijela nekom gadnom idiotu. I to zbog cure koja ipak, je li, SAMA kriva što je zatrudnila, nije je napumpao ni komunizam ni Čaušesku. U svemu postoje granice, pa tako i u samožrtvovanju. Do određene linije je to plemenit čin, a od linije pa nadalje nepotrebna glupost. Ovo ovde je waaaay beyond the line. Dalje informacije o liku te cure otkrivamo iz njenog razgovora sa momkom u njegovom stanu. Nije ni on cvjećka, ali ona (čak i ako uzmemo u obzir stresnost situacije) je real bitch. Mislim, to je understatement. Na stranu što se dernja na njega i napada ga kretenskim pitanjima na koja je teško ili nemoguće odgovoriti, kad on kaže da bi se oženio njom ako bi zatrudnila, ona odgovori "Ne želim da provedem život spremajući ti krompir!". Nekako navodi da se pitamo šta ona kog đavola očekuje ne samo od veze nego od života uopšte. Šta želi? Takvo viđenje braka je znak apsolutne i potpune nezrelosti, za koju ipak teško da je kriv komunizam ili Čaušesku.

U suštini, ono što ja (vjerovatno neuspješno) pokušavam da provučem gore je sljedeće: Kritikuje se režim zbog zabrane abortusa, za koju se kaže da zbog nje cvjeta nadriđubrad kao Dr. Bebe, koji obavljaju proceduru nestručno u nehigijenskim uslovima i naplaćuju u naturi i jadne cure koje zatrudne su prisiljene da prolaze kroz to da bi abortirale. Prilično nepošteno, jer se ne razmatra
1) odgovornost za to što je cura zatrudnila (koja je solely NA NJOJ)
2) alternativa abortusu - dakle rađanje, brak, rađanje i davanje na usvajanje ili sl.
Nadam se da sam malčice ovim pasusom uspio da razjasnim svoje mišljenje.

E sad, moram da budem pošten do kraja i da dodam sljedeće: Moja politička (pa donekle i religiozna) uvjerenja su prilično fleksibilna, ali što se abortusa tiče, tu sam apsolutno i potpuno čvrst u uvjerenju da je to ZLO, monstrozan, odvratan, gnusan čin, gori čak i od običnog ubistva (mada je podskup istog). Znam, ako je neko žensko nakon onog muškošovinističkog rivjua AvP 2 i dalje mislilo da može normalno da komunicira sa mnom, sad je vjerovatno kraj svemu. Ali šta da radim. Priče o tome kako "žena ima pravo da radi sa svojim tijelom šta hoće" i slične gluposti smatram isključivo glupostima. Niko ne može da obori fakat da se abortusom uništava ljudski život odmah nakon svog početka i to život osobe koja apsolutno ni za šta nije kriva. Abortus je postupak kojim jedna neodgovorna osoba rješava sebe posljedica svog neodgovornog postupanja tako što UBIJA ljudsko biće i k tome još svoje dijete. Jedino što može da ublaži ovaj moj izrazito zastario i konzervativan i krut stav jeste da se odnekud s neba čuje glas samog Gospoda Boga koji kaže "Aleksandre, you're wrong!". Dakle, imajući u vidu taj zatucan i primitivan stav koji imam, donekle je jasno zašto mi čitava ova priča o zabrani abortusa jednostavno ne pije vodu - ubistvo je ubistvo, bez obzira da li se obavlja u prljavoj hotelskoj sobi od strane tipa sumnjivog porijekla ili u finoj čistoj bolnici (heh, ko da su im bolnice bile bolje od hotela...) od strane kvalifikovanog osoblja.

Eto, drago mi je što ste izgubili 4 mjeseca, 3 nedelje i 2 dana vremena na čitanje ovog lošeg teksta  :evil:

Fuk Mi, that was long!
(inače, nisam ja pisao gornji tekst, to se Ghoul uhakovao u moj nalog da bi me ocrnio. Obratite pažnju na mnoštvo referenci na njegove postove)

"ALEKSANDRE, YOU'RE WRONG!!!"

kao prvo, irelevantna subjektivna opservacija: abortus nije ubistvo OSOBE već POTENCIJALA OSOBE – dakle, jednog živinčeta koje još nije ni postalo sasvim ljudsko (u 4. mesecu), i koje je tek malkice razvijenija bljuzga sperme.
abortus nije niti može biti isto što čedomorstvo ili (kasnije) deteubistvo.
irelevantna subjektivna poenta: lično smatram da je potrebna velika lična nepažljivost, neodgovornost i GLUPOST pa da se dođe u situaciju abortusa, ali ako su druge opcije neodržive, onda sam ZA pravo na njega. zašto? zato što mislim da je život mnogo više od pukog vegetiranja: i ako majka ne može da očekuje da će njeno dete imati bar nekakav mini-minimum normalnog odrastanja, zaista nema prava da ga baca u život bede, osude, sramote, poniženja, odsustva ljubavi itd.

ali to su samo moje misli.
da se vratimo FILMU.

jedan od njegovih velikih kvaliteta je taj što reditelj ne idealizuje majku-abortirku, što je maltene sine qua-qua u prosečnom ženskom filmu koji napadno stoji na njenoj strani (ona je žrtva! muškarci su zli! oplodili je na prevaru, na silu, uz obmanu, tražeći samo malo sexa a onda je odbacili kao kondom – koji, inače, ne koriste!).
ne, ovde je ta devojka prikazana vrlo objektivno, neulepšano, kao smušena, izgubljena, prilično sebična, ne previše promućurna, itd. u par navarata sam osetio poriv sličan harvu, da uletim u ekran – ali ne da bih tukao abortirca, nego da išamaram tu kokoš. zaista ume da bude iritantna!

što se tiče toga šta je pisac teo da kaže, dopustiću si da pretpostavim sledeće: za puno razumevanje ovog filma ipak nam je potrebno malo više znanja o čaušeskovoj rumuniji nego što ga imamo.
ali, na osnovu filma, mogu da sasvim jasno naslutim da je to jedan brutalno nakaradan sistem (dobro jutro, kolumbo!) – što se vidi i u odnosu prema životu svojih podanika uopšte, a i prema abortusu konkretno.
to je život koji je – životarenje, koji nema KVALITET, koji je sveden na jad i bedu i čemer, koji je stalni strah i neizvesnost.
i film, dok se bavi sudbom ove konkretne (fiktivne) devojke zapravo, INDIREKTNO, govori i o nakaradnom (aktuelnom – u to vreme) sistemu koji njoj ODUZIMA SVAKU ALTERNATIVU, SEM ABORTUSA.
pokušaj da načas zamisliš opciju 'zadržati dete' načas, a da ne koristiš out of place paralele (GRBAVICA! JUNO!) – i shvatićeš koliko je glupo porediti opcije koje su na raspolaganju junakinjama tih filmova, i opcije koje ima ova rumunka.
javlja mi se da bi njen život SA TIM DETETOM BEZ OCA bio pakao: javlja mi se da bi bila isterana sa faxa, ne bi mogla da se zapolsi, roditelji bi je se odrekli, potucala bi se s tim derištem kao prosjak ili se odala prostituciji, kriminalu, ko zna čemu. SISTEM joj ne pruža alternativu.
a ti harv, sa tvojim naivnim snovima o rađanju dece po svaku cenu – pokušaj načas da zamisliš život deteta koje odrasta u bedi, u potaji, dok sluša svoju majku kako se tuca s ko zna kakvim monstrumiam u susednoj sobi kako bi mu obezbedila gorku koru hleba...
u tom i takvom sistemu, abortus je bolja opcija.

rediteljev odnos prema abortusu je jasan: on ga u principu osuđuje kao zločin (ZATO potencira explicitan prizor te veknice od mesa na podu kupatila – to je vrisak indignacije koji se oteo inače prilično 'hladnoj' i distanciranoj kameri), ali ga takođe stavlja u perspektivu, tj kontext koji ga donekle opravdava ili barem objašnjava.
on ti prikazuje SVET u kome je tako nešto – neophodno. maltene normalno.

i odnos prema junakinjama je jasan: baš zato što ih ne idealizuje, ovo nije film pro/contra abortusa, jer da jeste, devojka bi bila prikazana kao sirota nedužna žrtva, paćenica, izmučena, pasivna, koja nikako nije kriva za to što joj se desilo.
a ona ima svoj deo odgovornosti.
kao i rumuni za čaušeskua.
zato nam reditelj ne gudi violinama nad njenom sudbinom nego je stoički, objektivno prikazuje u sivoj zoni. pokazuje je sa brojnim ljudskim slabostima. ona je, prosto, rumunka koja je dopustila da sistem ubije život u njoj – kao i u tolikim drugim, metaforički govoreći. i u tome je poenta filma.
sistem koji ubija život u tebi.

Fak Ju, this IS long! :shock:

Quote from: "Harvester"Biti smotan nije ništa loše, ali kako osjećati ikakvu simpatiju prema nekome ko kaže "OTARASILA sam ga se, leži u kupatilu"? Bez obzira da li ste protivnik abortusa ili ne, bez obzira kojim putem nastalo to dijete (taman i da je silovanje!), bez obzira na olakšanje koje osjećate jer je sve konačno gotovo, reći tako nešto za sopstveno dijete je BO-LE-SNO. Fuk Mi, nikad nisam mislio da ću Grbavicu citirati u ozbiljnom tekstu, ali eno tamo je silovana žena rodila kćerku koju obožava. No, to su sve špekulacije. Dakle, imamo curu koja za svoje dijete kaže da ga se OTARASILA.

Moram da te ispravim, ne da nije bolesno nego je psihološki gledano takva reakcija prilično očekivana i u kontekstu date situacije normalna. Naime, i porođaj je po sebi jedna trauma a pogotovo abortus. Npr. nakon nekih porođaja dolazi do tzv. postporođajne depresije, čak i kad je sve prošlo kako treba a beba je bila nedvosmileno željena, pa ipak može da dođe do (privremenog) odbijanja deteta od strane majke i otuđenja. U slučaju abortusa, pak, kad je dete neželjeno, ono je time na neki način poništeno u psihološkom smislu, i pre samog abortusa. Stoga je to svođenje abortiranog fetusa na stvar, strano tkivo i sl. u suštini jedna prirodna ljudska odbrambena reakcija u datim okolnostima koja pomaže ženi da lakše prođe kroz čitav proces. Naravno, ovo je sve uopšteno posmatrano, od slučaja do slučaja postoje i neke razlike, zavisi od osobe.

Takođe se ne slažem kad je u pitanju ovo o žrtvovanju. Naime, čin žrtvovanja je veoma lična stvar i kada se posmatra iz različitih perspektiva može se doći do mnoštva raznolikih tumačenja, tako da je SVAKI čin žrtvovanja moguće obezvrediti iz odgovarajuće perspektive. U kontekstu ove priče, kao "najlakši" (ovo su zaista debeli navodnici) izlaz iz neprijatne situacije koja lako može postati još neprijatnija imajući u vidu prisustvo pomenutog "doktora" koji je predstavljen kao tipični sociopata i očevidnu (pomalo i iritantnu) pasivnost njene trudne prijateljice. U tom kontekstu treba čitati (tj. gledati) i sve ostale scene i razmenjene replike, koje slede to njeno žrtvovanje usled drastične promene konteksta.

4, 3, 2... je u suštini jedan situacioni horor, a sve ostalo (osuda režima, društvenog konteksta, stav o abortusu...) je u drugom planu, mada nije beznačajno za dalju diskusiju. Takođe, mislim da nije baš na mestu praviti direktna poređenja sa društvima u kojima je abortus ipak legalan, pogotovo imajući u vidu specifičnost konkretnog društveno-istorijskog konteksta (Rumunija 80-ih) usled koga je prirodno došlo do distorzije mnogih socijalnih normi koje se u savremenom društvu uzimaju zdravo za gotovo.

A što se tiče festivalskih opisa filmova, oni su obično glupavi; ili odu u najgore spojlere ili neka nebulozna tumačenja ili pak onaj ko piše te tekstove nije ni gledao filmove pa pobrka pol likova ili sl.

Quote from: "Ghoul"jedan od njegovih velikih kvaliteta je taj što reditelj ne idealizuje majku-abortirku, što je maltene sine qua-qua u prosečnom ženskom filmu koji napadno stoji na njenoj strani (ona je žrtva! muškarci su zli! oplodili je na prevaru, na silu, uz obmanu, tražeći samo malo sexa a onda je odbacili kao kondom – koji, inače, ne koriste!).
ne, ovde je ta devojka prikazana vrlo objektivno, neulepšano, kao smušena, izgubljena, prilično sebična, ne previše promućurna, itd. u par navarata sam osetio poriv sličan harvu, da uletim u ekran – ali ne da bih tukao abortirca, nego da išamaram tu kokoš. zaista ume da bude iritantna!

Ghoul me je pretekao, ali da se ne bih ponavljao da se složim i sa ovim napisanim. Efekat toga je, zapravo, da je glavna junakinja potpuno prepuštena sebi a time njena žrtva dobija na težini. "Doktor" psihopata, trudna prijateljica kojoj pomaže a koja je onakva kako je to Ghoul gore opisao; još kad se na to dodaju i ostali sporedni likovi (odvratne birokrate u hotelu, njen dečko koji nije u stanje da je razume, SVI prisutni u onoj odvratnoj sceni večere koja je takođe razvučena do granice iritacije (i glavne junakinje i gledaoca)) teško je ne saosećati s njom.

A mogu da potpišem i ostatak onoga što je Ghoul napisao... (osim neshvatljivo niske ocene ovog filma kome je Ghoul svojevremeno dao samo 3-)

QuoteTakođe, mislim da nije baš na mestu praviti direktna poređenja sa društvima u kojima je abortus ipak legalan, pogotovo imajući u vidu specifičnost konkretnog društveno-istorijskog konteksta (Rumunija 80-ih) usled koga je prirodno došlo do distorzije mnogih socijalnih normi koje se u savremenom društvu uzimaju zdravo za gotovo.

Quotepokušaj da načas zamisliš opciju 'zadržati dete' načas, a da ne koristiš out of place paralele (GRBAVICA! JUNO!) – i shvatićeš koliko je glupo porediti opcije koje su na raspolaganju junakinjama tih filmova, i opcije koje ima ova rumunka.

You're right, prihvatam korekcije  :oops:

Quote4, 3, 2... je u suštini jedan situacioni horor, a sve ostalo (osuda režima, društvenog konteksta, stav o abortusu...) je u drugom planu

Ovo je način na koji najviše volim da posmatram film i sasvim sigurno bih ga tako i vidio da nije onih $#"%&#"&% što su pisali tekst za festivalski prospekt. Na stranu što bi onaj tekst bio triput kraći.

Quoteona je, prosto, rumunka koja je dopustila da sistem ubije život u njoj – kao i u tolikim drugim, metaforički govoreći

Zašto se dođavola ja nisam sjetio ovoga???  :cry:

QuoteMoram da te ispravim, ne da nije bolesno nego je psihološki gledano takva reakcija prilično očekivana i u kontekstu date situacije normalna.

To je tvoj fah, tako da ti vjerujem na riječ  :wink:

Quotea ti harv, sa tvojim naivnim snovima o rađanju dece po svaku cenu – pokušaj načas da zamisliš život deteta koje odrasta u bedi, u potaji, dok sluša svoju majku kako se tuca s ko zna kakvim monstrumiam u susednoj sobi kako bi mu obezbedila gorku koru hleba...
u tom i takvom sistemu, abortus je bolja opcija.

Quotekao prvo, irelevantna subjektivna opservacija: abortus nije ubistvo OSOBE već POTENCIJALA OSOBE – dakle, jednog živinčeta koje još nije ni postalo sasvim ljudsko (u 4. mesecu), i koje je tek malkice razvijenija bljuzga sperme.

E sa ovo dvoje nisam saglasan, ali rasprava o tome bi otišla daleko od samog filma (a i ništa konstruktivno se ne bi izrodilo odatle), pa predlažem da ne idemo dalje  :lol:
S druge strane, skidam kapu za način na koji si opisao svoje viđenje filma.

Quote from: "Milosh"A mogu da potpišem i ostatak onoga što je Ghoul napisao... (osim neshvatljivo niske ocene ovog filma kome je Ghoul svojevremeno dao samo 3-)

I meni je čudno, u skladu s ovim što je napisao, da je dao samo 3-, ali javlja mi se da je to zbog protivteže onima koji film nazivaju masterpisom.

QuoteSVI prisutni u onoj odvratnoj sceni večere koja je takođe razvučena do granice iritacije

Interesantno, meni ta scena uopšte nije smetala. Mislim, očigledno je da ovaj film mlati i rukama i nogama i ostalim ekstremitetima i ova scena nije izuzetak. Mislim da je poenta da mi u tom trenutku osjećamo upravo ono što i glavna junakinja (i.e. "Ama koga boli k.... za krompire i puslice, cura je sama u hotelu sa sondom zabijenom u znate-već-šta i čeka da fetus izleti napolje!") i da to traje i traje i traje... Na stranu ekstremnost situacije, ali scena je vrlo životna. Sigurno vam se milion puta desilo da ste u žešćem bedaku i onda vas neko nazove i priča o pranju prozora ili zagorenom ručku.

Quote from: "Harvester"Mislim da je poenta da mi u tom trenutku osjećamo upravo ono što i glavna junakinja (i.e. "Ama koga boli k.... za krompire i puslice, cura je sama u hotelu sa sondom zabijenom u znate-već-šta i čeka da fetus izleti napolje!") i da to traje i traje i traje...

Pa da, i ja sam identično mislio, možda se nisam dovoljno precizno izrazio (zato sam dodao ono u zagradi "i glavne junakinje i gledaoca").

Ma ne, biće prije da ja nisam shvatio na šta si ciljao. Znači, ukratko, nisi mislio da je scena loše snimljena nego smisleno davežna?

Quote from: "Harvester"Znači, ukratko, nisi mislio da je scena loše snimljena nego smisleno davežna?

aha

Quote from: "Milosh"

Quote from: "Harvester"Znači, ukratko, nisi mislio da je scena loše snimljena nego smisleno davežna?

aha

Pa što odma nisi reko?  :evil:

Quote from: "Harvester"Pa što odma nisi reko?  :evil:

Što jednostavno kad može komplikovano? (mislim da mi to postaje životni moto...)  :evil:

Quote from: "Milosh"

Quote from: "Harvester"Pa što odma nisi reko?  :evil:

Što jednostavno kad može komplikovano? (mislim da mi to postaje životni moto...)  :evil:

Heh, tell me about it! Umjesto da spremam vježbe za sutra, ja sjedim ovde i pišem besmislene postove (doduše, ovo je nešto najpribližnije chatu što smo imali još od nikad prežaljenog IRC kanala na krstarici).

Anyway, obratite pažnju da još nismo spominjali blatantnu golotinju u filmu (?!)

Quote from: "Harvester"

Quote from: "Milosh"A mogu da potpišem i ostatak onoga što je Ghoul napisao... (osim neshvatljivo niske ocene ovog filma kome je Ghoul svojevremeno dao samo 3-)

I meni je čudno, u skladu s ovim što je napisao, da je dao samo 3-, ali javlja mi se da je to zbog protivteže onima koji film nazivaju masterpisom.

dođavola, tako je! to je moja reakcija na film koji ipak smatram precenjenim (kada ga nazivaju remek delom, daju mu maximalne ocene itsl.)

realno, to bi ipak trebalo da bude jaka trojka.
ali ne više od toga.
3+ maximum.

Lijepo. No da se mi okrenemo bitnim stvarima. Dakle, u filmu nema grudi, ali zato imamo bottomless nudity, u dva navrata. Prvo je scena kad glavna heroina umaršira u kupatilo da se opere nakon polnog odnosa sa onim gadom (moram da vidim na IMDb-u gdje stanuje taj glumac da ga ubijem), a zatim kad njena trudna prijateljica leži na krevetu i čeka da joj "doktor" utjera... sondu.

Pogledao sam i CALIFORNIA DREAMIN'. Vrlo dobar film, ali bojim se da je Cripple u pravu što se tiče dužine. Siguran sam da bi režiser da je poživio dobro skresao prvih sat i po filma i učinio ih gledljivijim. Za sve ostalo skidam kapu. U doba kad američka propaganda viri iza svakog ćoška, nemamo često priliku da gledamo ovako blatantno antiamerikanski nastrojene filmove. Sviđaju mi se vrlo inteligentni sitni detalji razbacani svuda po filmu, a možda ponajviše scena pred kraj kad sardžent otkriva šta mu je Monika nacrtala na dlanu umjesto telefonskog broja.
Vidim na netu da mnogi kukaju oko nekakve kamere koja se previše drma, ja lično to (osim očigledno u sceni sa makljažom na demonstracijama i kod eksplozije one bombe) uopšte nisam primijetio. Možda zbog svježe pogledanog [REC]-a.
Lijepo je i što nam je režiser prikazao prirodne ljepote Rumunije u prekrasnoj (mada malo blesavo montiranoj) sceni kad se Monika skine pred lijeganje sa onim (fuj) Amerikancem. E TO je žensko!
Suma sumarum - pošto sam ovih dana u radikalskom raspoloženju, ovaj film posmatram prvo kao antiameričko djelo, pa tek onda kao izvjesnu sliku života u zabačenoj selendri u Rumuniji, mito, korupciju i tome slično. Nadam se da će naši nazovi režiseri da nauče ponešto odavde.

Pogledao sam Marilena de la P7  Cristian-a Nemescu-a.
Odlican kratki film (40 i neki minut) o odrastanju, zivotu u siromasnom kraju, ljudskim vrednostima...
Steta sto nece biti vise filmova ovog autora.

12:08 EAST OF BUCHAREST

http://www.dejanognjanovic.com/index.php/FILMOVI-I-TV-/407-Odg-Sta-se-lepo-od-filmova-gleda.html#407

A fost sau n-a fost? AKA 12:08 East of Bucharest (2006) Corneliu Porumboiu 4.5/5

*******sa gomilom spojlera !*********

Film pocinje sjajnim dugackim kadrovima budjenja malog gradica u hladno zimsko predbozicno jutro.Mesto moze lako biti i predgradje Bukuresta,ali daleko od toga da je provincija u odnosu na metropolu,jer autor nam kadrovima upravo stavlja na znanje suprotno:stambena naselja,gradski saobracaj,i ono sto nam reziser kasnije nehotice potencira,elektrifikacija i gradska svetla i lampioni,koji su u vreme komunizma simbolizovali status grada,potencijalno znacajnog za drzavu......upravo na tim postulatima i cinjenicama Corneliu Porumboiu gradi svoj prvenac.
Prva,sporija polovina filma nas upoznaje sa tri glavna protagonista,oslikavajuci dugackim,nepomicnim kadrovima uglavnom eneterijere rumunskog postkomunizma i postsocijalizma,koji je sve samo ne POST....znaci vreme izgleda kao da je stalo za TV voditelja i vlasnika stanice dok prevrce po statuama Platona i Aristotela,usput trazeci mudre Heraklitove citate,a u isto vreme vodi borbu za goste u vecerasnjoj emisiji.Usput,naravno jedan potencijalni intelektualac i sagovornik mu otkazuje,pa se on baca u potragu za zamenom.
Vreme je odvano stalo za njegovog gosta,profesora istorije,notornog alkoholicara,koji pozajmljuje novac od obliznjeg prodavca petardi i vatrometa,koji je naravno Kinez,sto je svakako ironican dekresendo rumunske realnosti.
Najvedrijeg duha,naizgled je matori cikica,penzioner,zamena u emisiji,koji je u secanjima svojih sugradjana ostao kao nasmejani i nepravazidjeni Dead Mraz.
Druga polovina filma,verbalno dinamicnija,predstavlja 50minutni sudar trojca u uzasnom talk-showu,tehnicko-kadrovski-produkciono nazadne TV stanice,ciji je glavni subjekat prezivljavanja uzivo ukljucivanje gledalaca.Ovo je i deo filma za koji je Corneliu Porumboiu pobrao ogroman broj pozitivnih kritika i nagrada.Zasto?
Sudarom u tv emisiji,koja raspravlja o kriticnim dogadjajima iz rumuske istorije,revolucija iz 1989e,autor nam postavlja pitanje:jel' bilo uopste te revolucije u njihovom gradu?Trojac na samom pocetku ima pozitivno misljenje,prednjaci profesor sa idilicnim prikazom njegovog herojstva,protesta sa kolegama i tucom sa pripadnicima Sekuritatee,ALI,odmah prvo javljanje unosi razdor izmedju voditelja i profesora....penzionerka iz zgrade preko puta gradske opstine tvrdi:"Da,bili su profesori blizu gradskom trgu,ALI u obliznjoj kafani,gde su pili celi dan i noc !!!"
Svako sledece javljanje nepodastavalao je profesorovu teoriju i pricu,a vrhunac predstavlja lekcija koju im je odrzao bivsi pripadanik Sekuritatee,sada ugledni privrednik !!!U odbrani profesora staje samo Kinez,koji nije ni bio u Rumuniji tih sudbonosnih dana !
Cinjenica koja se neprimetno provukla jeste da je sam Causesku tog dana bio u gradskoj skupstini,ali da je vec u toku dana umakao svojim helikopterom,sto na neki nacin predstavlja simboliku malih gradova,imali su svoju sansu,ali nisu imali hrabrosti i srece,tako da sva zasluga za obaranje rezima lezi na stanovnicima Temisvara i Bukuresta.
Kraj je slican pocetku,noc pada,dugi kadrovi,romantican sneg i nezaobilazni lampioni na neposredan nacin citiraju stariju gospodju,koja je sugerisala(posle kontatacije da je izgubila sina u tragicnim dogadjajima),da gosti prekinu sa raspravom i uzivaju u cinjenici da su tu,da su zivi i zdravi....zivot ide dalje,ne treba se stalno okretati unatrag !
Sjajan film !

kinoteka najavljuje sjajne stvari u septembru!
pored ciklusa horora (vidi moj sajt za detalje!), evo još jedne poslastice:


FESTIVAL RUMUNSKOG FILMA – Marian Tutui  11.09. /14.09

Четвртак 11.09.
                       ФЕСТИВАЛ РУМУНСКОГ ФИЛМА - Свечано отварање
19:00                ................ (РУМ 2006)
                       ... and Everything Was Nothing
                       ул. Анка Сигартау (Anca Sigartau), Магда Катоне (Magda Catone)
                       р. Кристина Нихитус (Christina Nichitus)
21:00                МАРГО (РУМ 2006)
                       Margo
                       ул. Кристина Ћиоран (Cristina Cioran), Флореа Византе (Florea Vizante)
                       р. Јоан Кармазан (Ioan Carmazan)

Петак 12.09.
19:00                ..................... (РУМ 2004)                                
                       Un cartus de kent si un pachet de cafea / Cigarettes and Coffee
                       ул. Мими Бранеску (Mimi Branescu), Михаи Братила (Miha Bratila)
                       р. Кристи Пуиу (Cristi Puiu)
                       ....................... РУМ 2002)
                       Furia / Rage
                       р. Раду Мунтеан (Radu Muntean)
21:00                ........... (РУМ 2002)                  
                       Occident / West
                       ул. Александру Пападопол (Alexandru Papadopol), Анка-Јоана Андроне (Anca-Ioana Androne)
                       р. Кристијан Мунгиу (Cristian Mungiu)

Субота 13.09.
19:00                ...................... (РУМ 202)                      
                       Filantropic / Philantropy
                       ул. Мирчеа Диакону (Mircea Diaconu), Георге Диника (Gheorghe Dinica)
                       р. Нае Каранфил (Nae Caranfil)
                        ......................... (РУМ 2004)
                      Traffic / Trafic
                      р. Каталин Митулеску (Catalin Mitulescu)
21:00                .................. (РУМ 2001)
                       Marga si bani / Stuff and Dough
                       ул. Александру Пападопол (Alexandru Papadopol), Драгош Букур (Dragos Bucur)          
                       р. Кристи Пуиу (Cristi Puiu)

Недеља 14.09.
17:00                ...................... (РУМ 2004)
                       Italiencele / The Italian Girls
                       р. Наполеон Хелмис (Napoleon Helmis)
19:00                ................... (РУМ/ФРА 206)    
                       Legaturi bolnavicioase / Love Sick
                       ул. Мариа Попистасу (Maria Popistasu), Јоана Барбу (Ioana Barbu)
                       р. Тодор Ђурђиу (Todor Giurgiu)
21:00                .......................... (РУМ 2006)
                       Hîrtia va fi albastrã / The Paper Will be Blue
                       ул. Паул Ипате (Paul Ipate), Ади Караулеану (Adi Carauleanu)    
                       р. Раду Мунтеан (Radu Muntean)

jedina malkice loša vest u ovome je = sve kopije su u formatu Beta (dakle, ne idu sa filmske trake)

najzad mi je pala šaka MARILENA FROM P7 – i naravno, smesta sam je pogledao.
da podsetim, to je srednjemetražni film (45') kristijana nemeskua, onog reditelja nesrećno stradalog u cvetu plodnosti koji je potpisao CALIFORNIA DREAMIN' čime se upisao u moju vrlo sitnu knjigu My Favorite Romanians (uz vlada cepeša i emila siorana).
jeste, to je onaj film koji se, pored ostalog, bavi nato bombardovanjem srbije bolje nego što će ikada neki srpski film umeti, i kome sam svojevremeno dao 5-.

šta reći?
izgubili smo velikog reditelja, velikog čoveka, veliko srce.
to je jasno i u ovoj kratkoj formi kao što je bilo jasno i u (nekima, ne meni) dugačkom CALIFORNIA DREAMIN'.
ovde ima više karaktera, uvida, exploracije i elaboracije, emocije i pameti nego u poslednje 3 godine srpske kinematografije sve ukupno (ne računam filmove izašle u 2009-oj).
pored svega ostalog, film je jedna od zabavnijih ilustracija drevne arhimedove prijave 'dajte mi pičku i polugu, i pokrenuću svet' (kasnije su tu izreku cenzurisali da bi mogla da uđe u osnovnoškolske udžbenike, but you get my point).

ovaj film je smešan, dirljiv, surov, težak, romantičan, mučan, deprimirajući, uplifting, mračan, veseo... istovremeno, kako to samo veliki filmovi umeju.

nemesku, r.i.p.
:cry:

Програмска шема - петак, 09. окт 2009
РТС 2 22:00

Фестивал фестивала
Четири месеца, три недеље, два дана

Ова драма Кристијана Мунђиуа овенчана је Златном палмом на филмском фестивалу у Кану и сасвим је сигурно да никога неће оставити равнодушним.

Прича је смештена је у Букурешт, осамдесетих година прошлог века, када је на власти био злологласни диктатор Чаушеску.

Млада студенткиња Габита (Лаура Василиу) има велики проблем - одлучила се на побачај који у то време у Румунији није био дозвољен. Несигурна и уплашена, за помоћ се обраћа цимерки Отилији (Анамариа Маринка).

Њих две одлучују да плате побачај који би требало да обави доктор Бебе (Влад Иванов). Ускоро улазе у свет у коме трагедија вреба иза сваког угла, а шансе за успех су из часа у час све мање.

Овај филм наишао је на добар одзив код критичара који су га окарактерисали као ремекдело које је направио снажан темељ за будућност румунске кинематографије.

Mihai Viteazul(1970)-to je pravi rumunski za gledanje(kakvi abortusi kakvi bakrači) samo fajt i šibanje a statista u bitkama ima više nego kompijuterski odradjenih jedinica u gospodaru.Nisam gledao skoro ovako dobar epski film,sve preporuke.

pošto me je mnogohvaljeni i jošvišenagrađivani POLICE, ADJECTIVE poprilično razočarao, bio sam pomalo skeptičan prema još jednom rumunskom filmu sa visokim festivalskim pedigreom, ali – na svu sreću – ovde je u pitanju odličan rad i TALES FROM THE GOLDEN AGE verovatno će ući u mojih top-10 non-horora za 2009.

http://ljudska_splacina.com/2009/12/tales-from-golden-age-2009.html (http://ljudska_splacina.com/2009/12/tales-from-golden-age-2009.html)

Quote from: Ghoul on 28-12-2009, 19:03:05
pošto me je mnogohvaljeni i jošvišenagrađivani POLICE, ADJECTIVE poprilično razočarao, bio sam pomalo skeptičan prema još jednom rumunskom filmu sa visokim festivalskim pedigreom, ali – na svu sreću – ovde je u pitanju odličan rad i TALES FROM THE GOLDEN AGE verovatno će ući u mojih top-10 non-horora za 2009.

http://ljudska_splacina.com/2009/12/tales-from-golden-age-2009.html (http://ljudska_splacina.com/2009/12/tales-from-golden-age-2009.html)

gde može da se nađe titl za ovaj film?

Jeste, Zlatno doba je sjajno. Svaka od tih pricha je trebalo da bude dugometrazhna i da tvori osmologiju sa 4 meseca..., ali se Mundjiju smorio pa spakovao ovako - i chini mi se napravio pravi potez.

Police, adj. jeste korak nazad od A fost, sau n-a fost, ali je ipak ok film. Porumboju mi je i dalje favorit od rumuna.

priče su taman kolko treba - jedino bih poslednju, o kokošarovozaču mogo da gledam kao feature.

tomat: title sam skinuo zajedno s filmom, ako se ne snađeš drugačije, daj mi mejl na pm pa ću ti ih poslati.

Mislim da bi i Natural Born Killers sa flashama mogao da se proshiri, ali da, generalno mislim da im ova duzhina vishe pasuje.

i još jedan RUMUN (obećavam, poslednji za neko vreme!) - POLICE, ADJECTIVE!

http://ljudska_splacina.com/2009/12/police-adjective-2009.html (http://ljudska_splacina.com/2009/12/police-adjective-2009.html)

Poveznica sa Billy Buddom je totalni stretch.

Da si rekao Bartleby, pa josh i nekako.

čini ti se.

bili bad je TAČNO o tome - obaveza prema uniformi koju nosiš vs. obaveza prema čovečnosti.

naravno, može se to - ali usiljeno, i izdaleka, povezati i sa bartlbijevim 'I'd prefer not to' ali to što bartlbi radije ne bi nije baš isto, niti u istom kontextu, kao ovaj rumunski pajkan.

Pa dobro, tematski svakako ima veze. Ali kada se krene u razradu, nekako ih ne mogu previshe preklopiti.

Quote from: Le Samourai on 30-12-2009, 03:54:55
Pa dobro, tematski svakako ima veze. Ali kada se krene u razradu, nekako ih ne mogu previshe preklopiti.

a ako te podsetim na ovu deonicu u BADU?

""But your scruples: do they move as in a dusk? Challenge them. Make them
advance and declare themselves. Come now: do they import something like
this? If, mindless of palliating circumstances, we are bound to regard
the death of the Master-at-arms as the prisoner's deed, then does that
deed constitute a capital crime whereof the penalty is a mortal one? But
in natural justice is nothing but the prisoner's overt act to be
considered? How can we adjudge to summary and shameful death a
fellow-creature innocent before God, and whom we feel to be so?--Does
that state it aright? You sign sad assent. Well, I too feel that, the
full force of that. It is Nature. But do these buttons that we wear
attest that our allegiance is to Nature? No, to the King. Though the
ocean, which is inviolate Nature primeval, tho' this be the element
where we move and have our being as sailors, yet as the King's officers
lies our duty in a sphere correspondingly natural? So little is that
true, that in receiving our commissions we in the most important regards
ceased to be natural free-agents. When war is declared are we the
commissioned fighters previously consulted? We fight at command. If our
judgements approve the war, that is but coincidence. So in other
particulars. So now. For suppose condemnation to follow these present
proceedings. Would it be so much we ourselves that would condemn as it
would be martial law operating through us? For that law and the rigour
of it, we are not responsible. Our avowed responsibility is in this:
That however pitilessly that law may operate, we nevertheless adhere to
it and administer it."

ovo je svakako lepše, tačnije i upečatljivije sročeno nego ona ubeskraj prepisivanja iz rečnika.

Cealalta Irina (Romania)
By RONNIE SCHEIBRead other reviews about this film

Powered By
Andi Vasluianu portrays a night watchman and Simona Popescu is his Egypt-bound wife in filmmaker Andrei Gruzniczki's 'The Other Irene.'

           

A Fundatia Arte Vizuale, Media Investment Communication, House of Media presentation of a Fundatia Arte Vizuale production. Produced by Vivi Dragan Vasile. Executive producer, Velvet Moraru. Directed by Andrei Gruzsniczki. Screenplay, Ileana Munean, Mircea Staiculescu.

With: Andi Vasluianu, Simona Popescu, Dan Astilean, Doru Ana, Dana Dogaru, Carmen Lopazan, Vlad Ivanov.
  A man's obsession with the mystery surrounding his wife's disappearance furnishes a fascinating study in denial in Romanian director Andrei Gruzsniczki's oblique, near-minimalist feature bow, "The Other Irene." Like a cross between "The Vanishing" and "Jeanne Dielman," the pic follows its unassuming nice-guy protagonist through the minutiae of his rounds as night watchman, as devoted husband and finally as dogged seeker of an acceptable "truth," steadily building emotion through detail and a tautly restrained perf by Andi Vasluianu. "Irene" may not be at the forefront of the new Romanian cinema, but it reps proof of its depth and vitality.
When Aurel (Vasluianu) discovers his wife Irene (Simona Popescu) has accepted a three-month job in Egypt, he impatiently counts the days until her return. Irene reappears -- radiant, sensual and intent on duplicating the luxuries she knew in Cairo -- only to suddenly rush off again, much to hubby's bewilderment. Aurel is getting ready to meet her plane when he receives a phone call announcing his wife's suicide. After a stunned moment, he proceeds to the airport as if nothing happened, waiting with flowers in hand for his no-show wife.

By night, a lone Aurel wanders the deserted shopping mall he patrols, telling no one of his loss, not even his misogynistic colleague (Dan Astilean). By day, he haunts the musty corridors of bureaucracy, buttonholing inspectors, diplomats, medical personnel and translators, unraveling the facts behind his wife's case and growing increasingly angry when his improbable suspicions of slave trading and illicit business dealings are met with reports of drug abuse and love affairs. Even when her mummy-wrapped body is opened at her parents' house, he refuses to accept that the woman in the coffin is Irene.

Aurel's plodding progress through functionaries' offices, while not dissimilar to the successive hospital rooms traversed by the character in "The Death of Mr. Lazarescu," yields an entirely different dynamic: Just as he is dwarfed in the hollowness of his mall, Aurel is completely alone in his conviction that his wife is not deceased despite overwhelming evidence.

Yet as testament to the strength of the pic's theme -- and of Vasluianu's perf -- many in the audience will join Aurel in his denial to the bitter end; the fact that the film is based on a "true story" has led some to demand, in post-screening Q&As, what further steps have been taken on behalf of the bereaved husband's claims.

Camera, Vivi Dragan Vasile; editor, Dana Bunescu; production designer, Mihada Poenaru; costume designer, Svetlana Mihailescu; sound, Bunescu, Constantin Titi Fleancu. Reviewed at Romanian Film Festival, New York, Dec. 6, 2009. Running time: 90 MIN.

Silent Wedding
Nunta Muta (Romania-France-Luxembourg)
By RONNIE SCHEIBRead other reviews about this film

Powered By
After Stalin's death, all celebrations are forbidden, but a man and woman get married anyway in Horatiu Malaele's 'Silent Wedding.'

     

A BAC Films (in France) release of a Castel Film Studios (Romania)/Agat Films & Cie. (France)/Samsa Film (Luxembourg) production in collaboration with BV McCann Erickson, Societatea Realitatea Media, Centrului National Al Cinematografiel. (International sales: BAC Films, Paris.) Produced by Vlad Paunescu. Executive producer, Alina David. Co-producers, Dominique Barneaud, Nicolas Blanc, Jani Thiltges. Directed by Horatiu Malaele. Screenplay, Adrian Lustig, Horatiu Malaele.
  Bucolic farce veers abruptly into nightmare when Stalin's death interrupts a young couple's wedding celebration in Romanian thesp Horatiu Malaele's '50s-set helming debut. Though "Wedding" has been likened to Emir Kusturica's madcap gypsy romps, the pic's magic realism-dusted portrayal of backwater villagers exudes a folkloric gentility very different from the havoc wreaked by Kusturica's explosive Roms. Horror, when it arrives, come from the outside; nothing within the peaceful hamlet echoes the evil that descends upon it. Morally simplistic but highly accessible, with its ingenious "silent wedding" centerpiece, the pic, already in theatrical release globally, could find receptive Stateside auds.
It is 1953, but the village seems stuck in a far earlier time; there's no electricity, and telephones and gasoline-powered vehicles are the exclusive province of officialdom. Women work around the farmhouse and men congregate in the tavern, alongside the occasional chicken. The local representatives of communist oppression are about as threatening as a band of Boy Scouts.

Culture shock tends toward the benign, as when a naked young couple suddenly rears up from behind the long grasses of a seemingly empty field. Even madness assumes nymphlike form as a white-robed young woman wanders the woods like some flower-crowned Ophelia.

Helmer Malaele is enamored of quiet fantastical touches. A would-be Icarus tools around the countryside on a spindly old two-wheeled bicycle, sporting aviator goggles and canvas wings. The high-wheeler later serves to motor the government-mandated outdoor screening of a Soviet meller, which is interrupted by the silent passage of a torch-lit traveling circus which, Pied Piper-like, lures away the entire town.

The community's only source of conflict is resolved when the boy and girl who have been bonking like rabbits, in granaries and nearby pastures, decide to get married. But just as townsfolk are gearing up for the nuptial bash, a Russian officer brings news of Stalin's death and declares all celebrations verboten.

In Malaele's extended showstopper, the wedding party disperses and reforms clandestinely in utter silence. Glasses, chairs and musical instruments are wrapped in burlap; even children are gagged after wild spates of giggling. Wordless toasts are offered, air applause is given, and the slightest sound causes ripples of reaction down the long length of the single table. When the revelers finally throw caution to the wind, it reps the beginning of the end.

Though Malaele pulls off the pic's tonal shifts with panache, greatly aided by strong ensemble thesping, the film never quite sustains the inner tension required to link its series of isolated, sometimes cunningly crafted setpieces.

Camera (color, widescreen), Vivi Dragan Vasile; editor, Cristi Nicolescu; music, Alexandru Andries; production designer, Mihnea Mihailescu; costume designer, Oana Paunescu; sound (Dolby Digital), Tiberiu Borcoman, Victor Popescu. Reviewed at Romanian Film Festival, New York, Dec. 6, 2009. Running time: 87 MIN. (Romanian dialogue)

The.Rest.Is.Silence.2007.DVDRip.XviD-LAP

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi47.tinypic.com%2F1zf79xs.jpg&hash=c9d25c4eda52f004783584f874b911f31f2af017)

Synopsis: In 1911-12, the Romanian movie director Grigore Brezianu and the financial tycoon Leon Popescu made together the 2 hours long movie "Romania's Independence" – an as faithful as possible screen adaptation of the real Independence War that had been fought in 1877. Now, "Restul e tacere" tells us, in a loose and half-fictionalized way, the story of this movie making.

http://www.imdb.com/title/tt0839967/ (http://www.imdb.com/title/tt0839967/)


http://rapidshare.com/files/347538663/The.Rest.Is.Silence.2007.DVDRip.XviD-LAP.part1.rar
http://rapidshare.com/files/347536375/The.Rest.Is.Silence.2007.DVDRip.XviD-LAP.part2.rar
http://rapidshare.com/files/347538002/The.Rest.Is.Silence.2007.DVDRip.XviD-LAP.part3.rar
http://rapidshare.com/files/347518171/The.Rest.Is.Silence.2007.DVDRip.XviD-LAP.part4.rar
http://rapidshare.com/files/347521486/The.Rest.Is.Silence.2007.DVDRip.XviD-LAP.part5.rar
http://rapidshare.com/files/347534751/The.Rest.Is.Silence.2007.DVDRip.XviD-LAP.part6.rar
http://rapidshare.com/files/347536866/The.Rest.Is.Silence.2007.DVDRip.XviD-LAP.part7.rar
http://rapidshare.com/files/347519639/The.Rest.Is.Silence.2007.DVDRip.XviD-LAP.part8.rar

INTERVJU: KRISTIJAN MUNĐIJU, reditelj
Crkvi crkveno, filmu filmsko

Ne bavim se osudom krivaca, već pitanjem da li stvarno pomažemo drugima kada im namećemo svoj sistem vrednosti protiv njihove volje

Kan–Kanski dani, ove godine jakog takmičarskog programa, polako se bliže kraju,a na samom vrhu, osim Hanekeove ,,Ljubavi" je i film ,,Iza brda" mladog rumunskog realiste, scenariste i reditelja Kristijana Munđijua.

Inteligentan, insinuativan i kompleksan film u kojem autor preispituje odnose između duhovnog i svetovnog, grupnog i individualnog, religijskog i nereligijskog, dozvoljenog i nedozvoljenog u ljubavi, ali i diskretno analizira jednu od aktuelnih tema u savremenom rumunskom društvu. ,,Iza brda" je po svojoj formi, stilu i ritmu, potpuno drugačiji od prethodnog Munđijuovog filma ,,Četiri meseca, tri nedelje i dva dana", za koji je 2007. godine u Kanu osvojio ,,Zlatnu palmu".

Jeste li ovim filmompokušali da nam kažete kako je religija opijum za narod?

Verujte, nije mi bila namera da bilo koga kritikujem ili generalizujem stvari o rumunskoj pravoslavnoj crkvi,niti da govorim o ljudskim uverenjima. Ovaj film je inspirisan istinitim događajem, kada je jedan sveštenik izvršio čin egzorsizma nad devojkom za koju se, posle njene iznenadne smrti, ispostavilo da je bila šizofrenik. Dakle, moj film nije sveobuhvatan. On ne opisuje stanje rumunskog društva preko te male manastirske zajednice u okviru koje je smeštena radnja mog filma i govori o praznoverju, a ne o religiji.

Vi ipak u filmu vagate duhovno i svetovno, crkveno i sekularno?

Pre svega, govorim o ravnodušnosti društva posle pedeset godina komunizma i još dvadeset godina razočarenja u takozvanom tranzicionom periodu, i o tome kako to razočarenje utiče na osećaj za moral rumunskog naroda.

Dali je i to razlog što se ljudi sve više okreću crkvi?

Naša pravoslavna crkva bila je popularna i pre, ali posle pada komunizma postaje sve popularnija, sve moćnija i sve bogatija. Sveštenici su na listama popularnosti i najvećeg poverenja rumunskih građana, daleko ispred političara. Zbog toga je za političare kritikovanje pravoslavne crkve neka vrsta tabu teme, a možda je i to razlog što u Rumuniji danas postoji nešto manje od pet stotina bolnica, manje od pet hiljada škola i više od dvadeset hiljada crkava.

,,Iza brda" označava razliku između vere, religije i crkve kao institucije?

Da, označava razliku, ali govori o sve te tri stvari. Tačnije, govori o nuspojavama doslovnog tumačenja religije, ali i o duhu hrišćanstva u odnosu na bespogovorno poštovanje propisa i zapovedi. Govori i o tome da se danas vera u duboke humanističke vrednosti hrišćanstva ne proširuje u skladu sa tim, već se više pažnje posvećuje na spoljašnju formu i efekte crkve.

Ko su pravi krivci za smrt devojke od koje se stalno zahtevalo odricanje od ljubavi?

Pravi krivci nisu sadržani u ovoj priči. Film nam samo pokazuje žrtvu. Ne bavim se osudom krivaca, već postavljanjem pitanja da li smo uvek u pravu u izboru načina na koji pomažemo drugima, čak i onima koje volimo? Da li stvarno pomažemo kada namećemo svoj sistem vrednosti drugima protiv njihove volje? Poput dobrog i plemenitog sveštenika u mom filmu,koji misli da pomaže devojci kojoj niko drugi ne pruža pomoć, ni bolnica ni njeni bivši usvojitelji, i koji neuspeh društva tumači kao dozvolu da učini sve što on smatra da je dobro za njen spas.

Za razliku od ,,Četirimeseca, trinedelje i dvadana", filmu o prijateljskom odnosu između dve devojke, u filmu ,,Iza brda" insinuirate drugačiji odnos između glavnih junakinja od kojih je jedna monahinja?

,,Iza brda" nije film o prijateljstvu kao mojprethodni film, nego o ljubavi, o tome šta odustajanje od ljubavi izaziva u nama i o izborima koje donosimo. On je više poput romana u kojem prvo treba da razumete kontekst da biste razumeli događaj, njegove posledice i stepen odgovornosti svakog lika koji u događaju učestvuje.

Nije li višak onih dvadesetak minuta pošto lik, koji je glavni pokretač drame, umire?

Čujem mnoge komentare da je film predug, ali meni je bilo neophodno da dozvolim vreme liku monahinje da spozna šta se zapravo dogodilo.

Ovaj film je kompleksniji, stilski drugačiji i očigledno mnogo zahtevniji od ,,Četirimeseca..." Svaki vaš kadar je dobro i precizno organizovan, pun detalja...?

Bilo je to iscrpljujućih 18 meseci rada u prostoru malih manastirskih ćelija, kuhinje i omalene crkve, gde je svaka scena morala da bude izuzetno precizno postavljena kako mi se ne bi desilo da mi nešto ispadne iz kadra. Zato sam sa snimateljem po sat vremena pre početka snimanja scene, analizirao svaki detalj i gde ko treba da stoji ili se kreće u malom prostoru. Tek onda bih pozvao glumce.

Fotografija u filmu je izvrsna i opet je to rezultat saradnje sa snimateljem OlegomMutuom sa kojim ste radili i prethodne filmove?

Sa Olegom radim još od studentskih dana i nema potrebe da međusobno puno pričamo. On ima neverovatan talenat bez kojih teško da bih ja postigao ovakve rezultate.

Očekuju li Rumuni sada od vas i drugu ,,Zlatnu palmu"?

Sigurno je da bi se tome radovali. Ne krijem da bih se i ja radovao, mada mi ni prva ,,palma" nije donela manje muka. Jedini dobitak bilo je putovanje prvom klasom. I dalje imam istu kancelariju, vozim istiautomobil, snimam reklame s vremena na vreme kako bih preživeo i teškom mukom nalazim novac za naredni film. Tako je bilo i za film ,,Iza brda". U rumunskim filmskim fondovima su me dočekivali sa pitanjem: ,,Šta će tebi pare kada imaš ,,Zlatnu palmu", pa pare možeš da nađeš u inostranstvu?", misleći valjda da stvari tako funkcionišu...

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kristijan-Mundjiju-Crkvi-crkveno-filmu-filmsko-Dubravka-Lakic.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kristijan-Mundjiju-Crkvi-crkveno-filmu-filmsko-Dubravka-Lakic.lt.html)

Quote from: Alexdelarge on 27-05-2012, 18:30:42
u Rumuniji danas postoji nešto manje od pet stotina bolnica, manje od pet hiljada škola i više od dvadeset hiljada crkava.

stravično!!! xuss :x

pitam se kako bi ove cifre i odnosi snaga bolnice-škole-crkve izgledali u srbiji?  :idea:

da, to sam se i ja skoro zapitao.

Trailer: "După dealuri" (2012) | "Au-delà des collines" | "Beyond the Hills" (http://www.youtube.com/watch?v=TuY3O-zU51M#ws)

...evo i trejlera ....nadam se da necemo predugo cekati da pogledamo isti.
....ipak nestrpljivija sam da pogledam Hanekeov '' Amour''.

Hello How Are You 2010 DVDRip XviD-LAP

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Frapidmoviez.com%2Fdata%2Fimages%2Fmovies%2F2012-07%2Fbuna--ce-faci.jpg&hash=bde76495f80de121a4072ffa3929df624743c688)


http://www.imdb.com/title/tt1670627/ (http://www.imdb.com/title/tt1670627/)

Best Intentions 2011 DVDRip XviD-LAP

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Frapidmoviez.com%2Fdata%2Fimages%2Fmovies%2F2012-07%2Fdin-dragoste-cu-cele-mai-bune-intentii.jpg&hash=dbe97c1248353a0bddc5c6d10dc0c501e9fca12c)


http://www.imdb.com/title/tt1741694/ (http://www.imdb.com/title/tt1741694/)

...jel proverio neko ove Rumune??

Beyond the Hills 2012 DVDrip XviD HARDSUBBED-XaW

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fold.rapidimg.org%2Fimages%2FNhRyO.jpg&hash=145854f74d92b7eb5b0abb07f3e68372447f962b)

http://www.imdb.com/title/tt2258281/ (http://www.imdb.com/title/tt2258281/)

NAJZAD!  :!:

verzija bez titla me golica već neko vreme...

ZLATNI GHOUL
ZA DRAMU
BEYOND THE HILLS (Dupa dealuri)
(Romania)

ZLATNI GHOUL
ZA KAMERU
Oleg Mutu
BEYOND THE HILLS
(Romania)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F4.bp.blogspot.com%2F-Bf9ZQSCl4NM%2FUQjyyf_vmOI%2FAAAAAAAAW3U%2F-wAfSf1tHkw%2Fs320%2Fbeyond_the_hills_1.jpg&hash=79c281cbd320ad469186f615a2536d66eeddc3be)

http://ljudska_splacina.com/2013/01/zlatni-ghoul-za-ne-horor-u-2012-godini.html (http://ljudska_splacina.com/2013/01/zlatni-ghoul-za-ne-horor-u-2012-godini.html)

je l ko gledao ovo

www.imdb.com/title/tt2332881 (http://www.imdb.com/title/tt2332881)

Quote from: tomat on 13-02-2014, 23:09:22
je l ko gledao ovo

www.imdb.com/title/tt2332881 (http://www.imdb.com/title/tt2332881)

isprazna, besciljna, nekonsekventna šarena laža - lepo slikano, dobar production design, ali žali bože para, truda i lepote kad je to neduhovito i šuplje.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fcitymagazine.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2015%2F01%2F12.08-isto%25C4%258Dno-od-Bukure%25C5%25A1taGL-1000x500.jpg&hash=7b0c1eaaf1f157cdbff88845bdc4af388f4df7e6)

http://citymagazine.rs/clanak/8-kljucnih-filmova-rumunskog-novog-talasa/ (http://citymagazine.rs/clanak/8-kljucnih-filmova-rumunskog-novog-talasa/)

Ceo film s engleskim prevodom:

http://youtu.be/mz4v7J7Sbwo (http://youtu.be/mz4v7J7Sbwo)

Nisam odusevljena, price o decackom sazrevanju me interesuju...samo donekle i najboljse podnosim plasticnost i eksplicitnost pojedinih - glavnih - elemenata narecenog u pisanoj reci, kao u Bludnom Sinu, npr. Ima tu dobrih stvari, autenticno cemerna atmosfera siromasnog geta i kraj koji se dao naslutiti, i koji je za mene najbolji deo filma.
Iza Brda je zgotovljen, pogledacu cim stignem.  :)

https://www.youtube.com/watch?v=J2KznXCOT6M

https://www.youtube.com/watch?v=f7UM2S00zMI