Топли говор који је колега Горан Скробоња одржао на затварању Беокона, приликом добијања награде "Љубомир Дамњановић" подсетио нас је да награда није именована по особи тек формално.
Сад смо у ситуацији да јавност више зна о награди него човеку.
Пошто то није добро за самопоштовање клуба и није достојно успомене на толико заслужног члана, данас сам на Пројекат Растко и на Лазин сајт поставио неколико текстова о Љуби.
Текст Тихомира Јовановића и моја радна верзија биобиблиографије се данас први пут објављују, а предвиђени су за сабрана дела која очекујемо да изађу из штампе у 2008. под етикетом Знага Сагите
Остала четири текста су из Илијиног меморијалног темата о Љуби (Илији хвала, и ђе чуо и ђе не чуо).
Свему можете приступити са Лазиног сајта:
http://www.lazarkomarcic.org.yu/Љубомир_Дамњановић (http://www.lazarkomarcic.org.yu/%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%94%D0%B0%D0%BC%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B)
Мислим да прозна библиографија није 100% комплетна (1995. и 2001. сам радио из секундарних извора), али ће се још једним прегледом Емитора доћи и до тога. Сваки нови податак је добродошао. Такође, мора се урадити и Љубина библиографија превода и уредничка библиографија, као и евиденција предавања итд.
Мислим да је годину и по дана колико остаје до јуна 2009. и 10. годишњице Љубине смрти (и још пар месеци до 50. годишњице рођења, у октобру 2009.) сасвим довољно да се уради још пар крупнијих ствари које клуб дугује свом члану.
ljuba je bio najdivnija osoba koju sam upoznao u lazi, i žao mi je što sam u klub došao tek sredinom 1996. te bio s njim u sporadičnom kontaktu tokom naredne dve i po godine, do kraja 1998. kad odoh u vojsku, gde me je, u leto 1999. i zatekla neverovatna i poražavajuća vest o njegovoj smrti.
tih, skroman, nenametljiv, ali tu ako ti zatreba, uvek spreman da pozajmi knjigu, da fotokopira, da da savet, da pokloni (koliko li mi je samo emitora poklonio tih godina!)...
iako sam u Lazi bio autsajder, iz povremenih poseta klubu i druženja s tim ljudima bilo mi je jasno koliko je to VREDAN (u svakom smislu reči - i marljiv, i dragocen) čovek, i koliko je jako klub osiromašen njegovim nestankom.
Evo mog malog doprinosa Ljubinoj bibliografiji - moguće je da i ovo nije potpuno, jer nisam završio unošenje svih Emitora...
Књижевна библиографија (радна верзија)
Приче су наведене под наводницима, романи и збирке укошено.
• ,,Крај приче", Емитор 64, стр. 6-8, Београд, октобар 1988.
• ,,Сви наши светови", Емитор 198, стр 16-19, Београд, 31. јануар 1995.
• ,,Два Џона и Анџела", Емитор 199, стр 23-26, Београд, [фебруар] 1995. (правописна грешка у наслову)
• ,,Мишел", Емитор 225, стр 58-68, Београд, [август] 1995.
• ,,Монолог којим је путник кроз време и небројене димензије покушао да објасни везаном момку на обали реке Саве зашто је важно да добро размисли и пажљиво одговори на постављена питања", Емитор 232, стр 53, Београд, октобар 1995.
• ,,Смрт краља", Емитор 270, стр. 6-19, април 1996, Београд (Дамњановићево уређивање и предговор 2-4)
• Збирка прича SF приче (крај 1996), 100 страна
o ,,Смрт краља", 2-12
o ,,Ноћ", 13-15
o ,,Време промена", 16-33
o ,,Ка далеким градовима", 34-43
o ,,Усамљеност тркача кроз бојишта и време", 44-50
o ,,Монолог којим је путник кроз време...", 51
o ,,Крај приче", 52-54
o ,,Сви наши светови", 55-58
o ,,Старац и Билај", 59-62
o Потрага, 63-99
• ,,Легенде плавог света: Постанак принципа", Емитор 289, стр. 44-50, април 1996, Београд (Дамњановићево уређивање и предговор 3, ћирилица). Насловној страни пише број 2.
• ,,Одлазак", Емитор 290, стр. 10-31, децембар 1996, Београд (Дамњановићево уређивање?).
• Збирка прича Ка далеким капијама и световима. Проширено издање претходне збирке, Емитор 291, 96 страна, децембар 1996, Београд (Дамњановићево уређивање?).
o ,,Одлазак", стр. 2-16
o ,,Ка далеким градовима", 16-25
o ,,Крај приче", 25-27
o ,,Легенде плавог света: Постанак принципа", 27-30
o ,,Монолог којим је путник кроз време...", 30
o ,,Ноћ", 31-32
o ,,Потрага", 32-63
o ,,Смрт краља", 63-72
o ,,Старац и Билај", 72-74
o ,,Сви наши светови", 74-76
o ,,Усамљеност тркача кроз бојишта и време", 76-80
o ,,Време промена", 81-90
o ,,Мишел", 90-95
• ,,Под крилом змаја", Емитор 292, стр. 4-14, јануар 1997, Београд (Дамњановићево уређивање, и предговор 2-3).
• ,,Један нула осам", Емитор 297, стр. 11-13, фебруар 1997, Београд
• Емитор 304, април 1997
o ,,Анђео и празнина", 47-55
o ,,Три шапата нестварног", 63-73
• Роман Ви што маштате о срећи. (Емитор, бр. 311, 1997) 132 стране рачунајући и корице
• Збирка прича Црни грал, (Емитор, бр. 313, 1997) 80 страна плус корице
o ,,Мирис ваниле"
o ,,Лазар"
o ,,Гост"
o ,,Елизабет"
o ,,Сјај таме"
o ,,Црни грал"
o ,,Хоризонт изгубљених снова"
o ,,Џони без гитаре"
o ,,Кроз градове наде и очаја"
o ,,Збогом моја чудовишта"
o ,,Досадни миленијум"
• Заједничка збирка прича Господар прича, Емитор 330: Љубомир Дамњановић, Илија Бакић, Дејан Огњановић, Милан Драшковић (52 стране са корицама), март 1998, пише: сакупио Дамњановић Љубомир. Његови прилози:
o ,,Време приповедања", 4-5 (уводна за цео број)
o ,,У сновима", 6-13 (има међусцену-крај у Емитору која је повезује са Бакићевом)
o ,,Да смо се касније срели", 18-21 + међусцена
o ,,Заштитник", 46-48 + међусцена на 49 за Драшковићеву причу
• Збирка Деда, тата и остале але и приказе, Емитор 325, јануар 1998. 68 страна са корицама
o ,,Деда", 4-10
o ,,Уљези" 12-20
o ,,Виденија", 22-29
o ,,Скуп", 30-35
o ,,Ујежи иду у рат", 36-40
o ,,Вукодлак и Цигани", 42-48
o ,,Марко у шуми", 50-56
o ,,Сахрана и по које буђење", 58-65
• Кратки роман Малтешки шишмиш. (Емитор бр. 336, јун 1998), 60 страна са корицама.
• Кратки роман Фамилија и како је преживети, Емитор 345, септембар 1998. 72 стране са корицама
• Емитор 348, Београд 1998.
o ,,Sad But True", 52-55
o ,,Harvester of Sorrow", 55-59
• Роман Повратак капетана Зорана. (Емитор, бр. 372-379, објављеним у ратно доба 1999), осам свезака по 16 страна (128 страна, ћирилица)
• Темат ,,Домаћа (пост)жанровска фантастика с краја 90-их", Орбис, Број 2-3., лето-јесен 1999. приредио Илија Бакић.
o ,,Примамљивост таме"
• Посмртни темат ,,Сећање - Љубомир Дамњановић (1959-1999)", часопис Орбис 2000/1-2, Кањижа, приредио Илија Бакић.
o ,,Мирис ваниле"
o ,,Лазар"
o ,,Анђео и празнина"
o ,,У сновима"
o ,,Sad but true"
o ,,Графит"
• Темат Илија Бакић: ,,Домаћа (пост)жанровска фантастика на почетку века", Орбис, 2001/4, зима
o ,,Деда"
• ,,Примамљивост таме", Знак Сагите бр. 6, Београд 2001.
• ,,У међузони", Емитор 410, стр. 5-24, Београд, децембар 2000.
• Емитор 423, Београд, јуни 2001.
o ,,Мишел", 15-23 [непотписано]
o ,,Игра ловца", 31-36
Quote from: "Mica Milovanovic"Evo mog malog doprinosa Ljubinoj bibliografiji - moguće je da i ovo nije potpuno, jer nisam završio unošenje svih Emitora...
Ех, стварно си био брз и темељан. И није уопште мали допринос, попунио си неке значајне рупе.
Ако нисам нешто пропустио, ево шта си додао или исправио:
• ДОДАТА ПРИЧА: ,,Крај приче", Емитор 64, стр. 6-8, Београд, октобар 1988.
• ДОДАТ ДАТУМ И СТРАНЕ: ,,Сви наши светови", Емитор 198, стр 16-19, Београд, 31. јануар 1995.
• ДОДАТ ДАТУМ И СТРАНЕ: ,,Два Џона и Анђела", Емитор 199, стр 23-26, Београд, [фебруар] 1995. Кажеш: "правописна грешка у наслову", али то сам намерно исправио због Љубине дислексије. Опет, ову причу нисам читао, па је можда нека фора.
• ДОДАТ ДАТУМ И СТРАНЕ: ,,Мишел", Емитор 225, стр 58-68, Београд, [август] 1995.
• ДОДАТ ДАТУМ И СТРАНЕ: ,,Монолог којим је путник кроз време и небројене димензије покушао да објасни везаном момку на обали реке Саве зашто је важно да добро размисли и пажљиво одговори на постављена питања", Емитор 232, стр 53, Београд, октобар 1995.
• ДОДАТА ПРИЧА: ,,Један нула осам", Емитор 297, стр. 11-13, фебруар 1997, Београд
• ДОДАТЕ ПРИЧЕ: Емитор 304, април 1997
,,Анђео и празнина", 47-55
,,Три шапата нестварног", 63-73
• ДОДАТЕ СТРАНЕ: Емитор 348, Београд 1998.
,,Sad But True", 52-55
,,Harvester of Sorrow", 55-59
• ИСПРАВЉЕН ДАТУМ И СТРАНЕ: ,,У међузони", Емитор 410, стр. 5-24, Београд, децембар 2000.
• ДОДАТ ДАТУМ И СТРАНЕ: Емитор 423, Београд, јуни 2001.
,,Мишел", 15-23 [непотписано]
,,Игра ловца", 31-36
Хвала на времену у густим данима.
Ти си xph34
Quote from: "Ghoul"iako sam u Lazi bio autsajder, iz povremenih poseta klubu i druženja s tim ljudima bilo mi je jasno koliko je to VREDAN (u svakom smislu reči - i marljiv, i dragocen) čovek, i koliko je jako klub osiromašen njegovim nestankom.
Слично аутсајдерски је и са моје стране. И ја сам клубу био спорадично, ваљда од ране 1992, више као шумар који долази у град у ретким циклусима.
Тиме је и познанство с Љубом било тек површно док је био жив. Сећам се само ненаметљиве добронамерности и као неке његове среће што ове ствари око фантастике постоје.
Тек много касније се тај утисак дефинисао, када сам напокон прочитао неке клупске ствари, укључујући и његову прву збирку о Сарићима која ме је баш разгалила својом питкошћу. Под утиском тога питао сам Бобана прошле године да помогнем око нове фазе Знака Сагите, нарочито око приређивања заоставштина (Љубе, Љиље Праизовић...).
И онда ми је бунарење по рукописима донело велико изненађење: Љубин квалитет писања је од почетничког врло брзо прерастао на просечан ниво
Тамног вилајета, а ту има и драгуља попут романа
Ви што маштате о срећи (који је по мени један од најбољих у целокупној историји југо-фантастике; буквално сам устајао ноћу, само да бих видео шта је било даље).
Проблем је што је Љубин опус излазио у неугледном облику тадашњег Емитора и малом тиражу, као сиров рукопис,
тако да су само људи попут Илије и Миће заиста то и читали у то време. Ми други нисмо.
Да Љубин живот није онако нагло прекинут, мислим да би он до данас српској фантастици дао хиљаде и хиљаде лепих и добрих страна.
(2008. пада и 20 година његове прве приче у Емитору.)
Људима који су читали Љубу у оно време, вероватно треба додати и АБН, Тику и Скробоњу. Не заборавите да је у другој половини 1990-их било и Емитора који су били у тиражу од спектакуларних шест примерака...
Извештај: Прикупљена сирова грађа за његову публцистичку, уредничку и преводилачку библиографију.
Evo jednog Ljubinog teksta iz Perpetuum mobile-a 3. Nek neka dobra duša pretvori ovo u čitljiv tekst...
Hauard Filis Lafkraft - U planinama ludila
"Gradina", Ni{, 1990.
Strah je, za Lafkrafta, najstarija i najjača emocija. Emocija kojoj je posvetio svoj život, pišući o njoj i pokušavajući da na stranicama priča zarobi trenutak straha od drevnog i nepoznatog zla koje se mota oko ljudi. On se trudio da dokuči mehanizme koji bi naterali čitaoce da na tren zadrhte i shvate da žive u surovom, nepoznatom svetu za koji naivno veruju da ga poznaju i kontrolišu.
Čovek koji je žudeo za tim da pokrene ljude na otkrivanje strahova i bio u stalnom očajničkom grču da nađe publiku za svoje ideje, susreo se sa sličnom sudbinom. Bilo mu je suđeno da objavljuje samo u časopisu "Weird Tales" i amaterskim publikacijama koje su jedine pristajale da objavljuju njegove eseje i poeziju. Shadow over Innsmouth, objavljena 1937. godine, bila je jedina knjiga koju je za života objavio i to u minornom tiražu. Umro je godinu dana kasnije, ismejan i proglašen ludakom. Iza njega su ostali rukopisi i priče koje su morale da sačekaju još par godina da krenu u pohod koji će od neshvaćenog pisca morbidnih užasa načiniti najvećeg pisca natprirodnog posle Edgara Alana Poa.
Dve godine posle njegove smrti izlazi knjiga koja pokreće lavinu The Outsider and Others. Ubrzo počinje potraga za njegovim pričama; prekopavaju se preživeli primerci amaterskih časopisa u potrazi za njegovim esejima i sakuplja prepiska koju je neumorno vodio sa svima onima koji su bili spremni da ga saslušaju i kojima je neštedimice pružao delove sveta koji je stvarao. Među piscima postaje pitanje prestiža ko će, koristeći se nagoveštajima priča iz pisama i zabeleški, isplesti priču najbližu njegovom duhu i atmosferi.
A stvarao je svet u kome je čovečanstvo samo epizoda koja tek što je započela na našem svetu. Njegovi likovi neprestano se susreću sa saznanjem da je ovaj svet daleko suroviji nego što to ljudi misle. Iz daleke prošlosti nemilosrdno se probijaju nekadašnji gospodari koji ljudima deluju kao bogovi ili demoni. Jedino što čovek može da učini je da ih ostavi na miru i pokuša da sve to zaboravi, pošto se svaki čovek pogubno završava po ljudske učesnike drame.
Lafkraft strpljivo i filigranski plete takav svet koji se kroz priče provlači kao nagoveštaj nečeg većeg što spaja prostore i vremena u jednu stravičnu celinu koju njegovi junaci nisu spremni da prihvate. Za njih su i posredna svedočenja do kojih dolaze suviše strašna, a oni retki koji su se sami susreli sa stvarnim poretkom stvari su nedostupni za normalnu komunikaciju.
Nagoveštaje takvog sveta Lafkraft je prvi put sistematizovao i uobličio u preglednu celinu u kratkom romanu U planinama ludila i u pričama o Randolfu Karteru. Punih 50. godina Lafkraft je našem čitaocu bio potpuna nepoznanica, a onda su nas izdavači zasuli izborima iz njegovog opusa, koji su ipak uspeli da izbegnu ponavljanja, tako da se u četiri knjige koje su kod nas izdate može naći praktično sve ono što je od Lafkrafta učinilo novi mit među piscima. Na raspolaganju su nam priče, kratki romani i esej o literaturi kojoj se on posvetio.
U planinama ludila, Lafkraft, uz diskretan naklon Pou, šalje geološku ekspediciju na Antarktik koja tamo pronalazi mnogo više nego što je očekivala. Potraga za fosilima koji bi trebalo da pruže nagoveštaje drevne istorije završava se otkrivanjem stvarne istorije Sveta i sila koje su vladale njima. Neoprezni istraživači bude te sile i doživljavaju zasluženu kaznu. Jedini preživeli pokušava da svojim usamljenim apelom zaustavi one koji se spremaju na još jednu posetu planinama koje kriju ostatke prošlosti.
Naučna fantastika, horor i mitologija se mešaju u jedinstvenu celinu iz koje blješti Lafkraftov talenat da oneobičava stvarnost i da spaja naizgled nespojive stvari. Spajati SF i natprirodno u to vreme bio je hrabar eksperiment, koji je u ovom slučaju savršeno uspeo. Decenije će proći pre nego što se neko bude prihvatio takvog pokušaja.
Priče o Randolfu Karteru su još jedan eksperiment u koji se Lafkraft upustio. Iako svaka može da stoji zasebno, tek spajanjem u celinu dobijamo još jedan dokument o svetu u kome je naša stvarnost i njeno vreme tek jedan nabor na mnogo široj slici poretka stvari. Karter, usamljenik u neprekidnoj potrazi za nečim neopipljivim, prototip je junaka sa kojim se Lafkraft najlakše identifikuje i u koga unosi najviše svojih osobina. U prvoj je to tek izjava čoveka koji je na tren došao u dodir sa nečim bizarnim i strašnim. U drugoj, koja ima jedan od najboljih početaka koji sam pročitao do sada, Karter izrasta u romantičnog usamljenika u potrazi za svetom snova i koji ruši granice vremena i utapa se u njega. U trećoj on postaje ukletnik koji u potrazi za istinom o svetu gubi i svoju ljudskost i vreme u kome živi i na kraju i sam postaje deo mita.
Lafkraft, ukleti pisac, zablistao je još jednom u punom sjaju i ovo je izbor koji je najmanje izgubio u borbi sa vremenom koje nas deli od trenutka prvog pojavljivanja tih priča.
Quote from: "Mica Milovanovic"Evo jednog Ljubinog teksta iz Perpetuum mobile-a 3. Nek neka dobra duša pretvori ovo u čitljiv tekst...
Биће урађено и стављено на сајтове ове седмице.
Урађено, са минималним лекторисањем: http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/11880
Иначе, хвала Невидљивом што прати све ово око Љубе (и сајта ЛК): http://www.sfpogled.net/Vesti.html , вести од 2. јануара.
Zašto je prikaz prerađen u ćirilicu kada je originalno objavljen latinicom?
Quote from: "Boban"Zašto je prikaz prerađen u ćirilicu kada je originalno objavljen latinicom?
da bismo stvorili novu sliku stvarnosti i reprogramirali pučanstvo.
Otkud vama moralno pravo da bez znanja izdavača preuzimate tekst i prerađujete kako je vama volja?
Quote from: "Boban"Otkud vama moralno pravo da bez znanja izdavača preuzimate tekst i prerađujete kako je vama volja?
Ми смо српски гусари,
копилефт момци... Ми мрзимо ваш хорорски, американоидни, зли, капиталистички и зеленашки концепт корпоративног
копирајта. Али долази време слободног знања, сибирског гаса и ћирилице на Марсу, тако да се не бринемо.
П. С.
Као одмазду на твој пост, у Хрватској ћемо пиратски одштампати Тамни вилајет 4 (тзв. старохрватском ћирилицом.)
Quote from: "zstefanovic"
Ми смо српски гусари, копилефт момци... Ми мрзимо ваш хорорски, американоидни, зли, капиталистички и зеленашки концепт корпоративног копирајта. Али долази време слободног знања, сибирског гаса и ћирилице на Марсу, тако да се не бринемо.
П. С.
Као одмазду на твој пост, у Хрватској ћемо пиратски одштампати Тамни вилајет 4 (тзв. старохрватском ћирилицом.)
Jelibre, zstef; kako tvoja žena izlazi na kraj sa tim tvojim smislom za humor?
Quote from: "libeat"Jelibre, zstef; kako tvoja žena izlazi na kraj sa tim tvojim smislom za humor?
Лако, обучено је то. По предбрачном уговору, провела је прво три године у Спецназу.
Ал'стварно не знам где си видела хумор... Ово ја настављам са Бобаном неке озбиљне кафанске приче.
pa jeste, sad i ja vidim... eto, omaklo mi se... :wink:
Quote from: "libeat"pa jeste, sad i ja vidim... eto, omaklo mi se... :wink:
Ти и даље мислиш да се шалим. Женско...
Није зајебанција чак ни оно око Тамног вилајета 4, моје непреболне ране коју Бобан неће да понови у регуларном издању. А унутра ми је победничка новелета са конкурса Знака сагите. Дванаест година то чекам, убило ми својевремено вољу за писањем.
Па ко рекох: да га изненадимо иностраним издањем.