A sad nešto potpuno različito:
Ono što ste mislili da ste saznali iz novina, ali i dalje nemate pojma!
Nešto o čemu naši sadašnji i bivši ministri odbrane nikada ništa nisu naučili!
Stručnjaci ne znaju kako da vam saopšte!
Novinari ne znaju šta im je rečeno!
U opskurnoj papazjaniji svega što biste hteli da saznate, a nema ko da vam kaže, ispričaću vam ponešto o osiromašenom uranijumu i drugim sranjima kojima su nas "milosrdni anđeli" častili, a mi još mislimo da je njihova bezgranična i bezobzirna opsednutost kapitalom tek vid civilizacijskog pomaka u globalnim razmerama.
Kada pročitate u novinama o količinama osiromašenog uranijuma koji je bačen na našu sirotu zemlju i koliko je to atomskih bombi - ne verujte. Ono što su rekli stručnjaci nije ono što su novinari napisali. Poređenje sa brojem nuklearnih bombi je izigravanje istine.
Košuljice kumulativnih zrna raznoraznih granata nisu atomske bombe, one su tek obloga od izuzetno teškog metala koji pri pogotku može da prodre kroz debele zaštitne slojeve da bi do eksplozije došlo tek u unutrašnjosti cilja. Svi produkti takve eksplozije, zbog sitnjenja koje nastupa mogu biti razneti na pristojne daljine i svi su radioaktivni. Ta radioaktivnost je ista kao i bazna radioaktivnost naše majčice Zemlje, sa istim vremenom poluraspada, ali nije tamo gde je iskopana, već tu negde među nama.
Posledice po zdravlje onih koji dođu u kontakt sa takvim aerosolima (ima i krupnijih čestica koje padnu na tlo, pa posle sa raznim salatam ili krompirom stignu tamo gde su krenule) odgovaraju onima koje serviraju u novinama.
Problem je u tome što majstore koji iskorišćen uranijum 235 (iskorišćen je bolji termin, jer pri prelazu u uranijum 238 on biva obogaćen, ali manje radioaktivan) ništa ne sprečava da u proces livenja takvih košuljica za granate ne ubace i sve ostale radioaktivne fekalije koje su produkt fisije. Ono što oni smatraju racionalnim je da ne moraju da za svoj radioaktivni otpad grade posebne deponije, sa obezbeđenjem za više milenijuma. Dovoljno je da to izruče negde gde ih neće kačiti lokalni zakoni. Gledali ste filmove o kriminalnom odbacivanju otpada u SAD. E, sad, kad su košuljice izlivene, one moraju da budu skladištene pod posebnim uslovima. Zatvoren prostor, bezbedni zidovi, filtroventilacioni uređaji i - ograničen rok čuvanja. Skupo. Međutim, sve ima svoj kraj, pa i Minimaks. Kad i ti, relativno dugi rokovi čuvanja isteknu, granate se moraju na nekog baciti, kao što i Čehovljeva puška mora da pukne pre kraja trećeg čina.
Nekako se dogodilo da smo mi bili dobra deponija. Tu se samo može postaviti pitanje, da li smo to sami izazvali ili su nas izvukli iz šešira, pa tek posle organizovali događaje. Oni koji su gledali film "Veg the dog", imaće lakši izbor.
Pozivam one što misle da je horor kreativno delo, da se uključe u ovu skalopijadu i prokomentarišu "zlo u njima", pre nego što nastavimo sa "zlom u nama".
Quote from: "scallop"
Kad i ti, relativno dugi rokovi čuvanja isteknu, granate se moraju na nekog baciti, kao što i Čehovljeva puška mora da pukne pre kraja trećeg čina.
Nekako se dogodilo da smo mi bili dobra deponija. Tu se samo može postaviti pitanje, da li smo to sami izazvali ili su nas izvukli iz šešira, pa tek posle organizovali događaje.
SAD retko kada guraju samo jednu figuru. Obicno, guraju vise njih, pa neka upali, neka ne upali, negde je dobit veca, negde manja... Osnovni razlog agresije na Srbiju bilo je ocuvanje Nato organizacije za americke potrebe. Ali, kada smo vec u kancelariji, onda nije bilo lose potrositi stokove oruzja, oprobati novo oruzje, potrositi razno smece, provocirati Kineze, podbadati Ruse, pokusati da se prosiri geostrateski prostor, pripremiti platformu za projektovanje u Srednju Aziju, oprobati nove tehnike terorizma, itd...
Neko njiov je izručio lepu sliku: stotine vozova na paralelnim kolosecima koji se pomeraju napred, mic po mic, ali bez stajanja.
ljudi, oni su uz vrlo povoljne troskove izrucili toliko starog naoruzanja za koje bi im bilo potrebno mnogo vise love da ga demontiraju, skladiste, safekeepuju itd... a usput su i polupali picku buntovnom detetu iz drugog komsiluka.
To znači da mnogi znaju kad je na redu da se čisti američka kuća, pa zato podilaze stanarima iste kako đubre ne bi završilo u nji'ovom dvorištu, nego u nekom siromašnijem, trećerazrednom.