ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Da li iko voli ovog baju, i ako voli, šta najviše? Po kvalitetu, za mene je redosled 'Hanibal', 'Kad jaganjci utihnu', 'Crveni zmaj' i 'Hanibal rising' (njegov prvi roman, Black Sunday, nisam pročitao). Hronološki, prvo sam pročitao 'Kad jaganjci utihnu', pri čemu sam nakon čitanja imao još više poštovanja za filmsku verziju. Ako izuzmemo Hičkokove ekranizacije Dafne d'Mojer, malo je filmova koji su toliko ispoštovali pisani predložak. Knjiga ima potpuno istu atmosferu kao i film, nijedan događaj nije dodat, a malo šta je oduzeto. Nakon gledanja filma, čitanje knjige se čini skoro izlišnim, dok obrnuto nije slučaj.

Sledeće što sam pročitao je bio 'Hanibal'. Roman 'Hanibal' je vrhunac serije o Hanibalu Lektoru. Film blage veze nema sa onim što je napisano, pri čemu je gotovo svaka promjena bila nagore. Jezik pisanja je jako bogat, što će ljudima koji slabije poznaju engleski pričiniti teškoće. Ovako bolesnu i istovremeno uvjerljivu galeriju likova (većina izostavljena u filmu) zadnji put sam našao u djelima Džejmsa Elroja. Knjiga je mnogo ambicioznija od 'Kad jaganjci utihnu' i zaista je punokrvni, gotovo klasični roman. Scena za pamćenje ima bezbroj, ali najviše oduševljava to što su likovi Hanibala i Klaris toliko dobro i precizno razrađeni, da je za užas dovoljno da Hanibal, u daljini, prođe pored Barnija ili nekog drugog. Gotovo najjezivije poglavlje u knjizi (pretposlednje) nema ni jednu kap krvi, ni jedan nagovještaj ubistva, ali zato u tri rečenice opipljivo dočarava užas koji ljudi osjećaju spram Lektora. Knjiga se gradira možda presporo u prvoj polovini (ponekad dosadni Pazzi dio), ali zato je završnica potpuno furiozna. Književni postupak povremeno liči na bajku - Haris, oponašajući renesansne uzore, ponekad opisuje događaje iz perspektive posmatrača koji neposredno gleda sve što se događa. Drugačije rečeno, nisu rijetke rečenice 'Ostavimo za par trenutaka naše junake, i pođimo u Firencu, gdje prosjak Đakomo upravo izlazi na ulicu...'. Za divno čudo, ovo funkcioniše, naročito na samom kraju, gdje se i pisac iz uloge naratora pretvara u čovjeka koji se plaši Hanibala Lektora bar onoliko koliko ga i poštuje. Kraj je čisto majstorstvo i zaista ostavlja utisak i po stilu, i po nedorečenosti o krajnjoj sudbini Dr. Lektora, koji živi među nama. Na neki način, glavni razlog pisanja ovog posta je preporuka da se pročita roman 'Hanibal', čija je šira recepcija upropaštena dosadnim i pretencioznim filmom koji je ujedno izostavio desetak najzanimljivijih likova odavde.

Treće što sam pročitao je 'Hannibal rising'. Film nisam gledao, pa ne mogu da uporedim, ali kao knjiga, ovo je čisti promašaj. Sve natuknice o ovom djelu već su postojale u romanu 'Hanibal', i mislim da je nepotrebno bilo uzdizati ovo u rang novele. Još od prikvela za Star Wars ili silovanih nastavaka Matrixa, malo kad sam imao 'mi smo tu samo zbog para' osjećaj kao tokom čitanja ove knjige. U misterioznog Dr. Lektora, čija harizma, kao i harizma svake prave babaroge, itekako počiva na mističnosti, ovdje je uperen jedan poveći reflektor. Ne bi dalje išao u brutalno seciranje ovog nedjela - recimo da je ovo jedan očekivan, generički roman, čiji su sporedni likovi izrazito dosadni, i čije su nam motivacije potpuno nejasne. Nepotrebno, nekvalitetno i povremeno dosadno.

'Crvenog zmaja' sam pročitao četvrtog, iako sam trebao prvog. Po stilu, ovo najviše liči na 'Kad jaganjci utihnu', ali malo je slabije napisan, bolje reći nedovoljno fokusiran. Čitao sam ga jako dugo (i dok sam ga čitao, pročitao druge dvije knjige), zato što sam se Harisa pomalo zasitio. Da sam napravio veću pauzu, vjerovatno bi mi se više dopao. Klasičan psihološki krimić, sa Lekterom koji je ovdje veoma vješt manipulator, i bez upečatljivog lika Klaris Starling. Trebao bi još jednom da ga pročitam kako bi napisao nešto pametnije, ali javlja mi se da se to nikada neće desiti.

Toliko od mene, a za Harisa preporuka, naročito za 'Kad jaganjci utihnu' i 'Hanibala'. Ovo prvo je vrhunac njegovog psihološkog/krimi stvaralaštva (upoređeno sa 'Crvenim zmajem'), a ovo drugo je najbolji klasični roman koji je napisao, a koji itekako baca na horor (upoređeno sa jadnim 'Hannibal Rising'). Temu sam strpao u horor, fore radi. Pozdrav.

Bladi Hel!!! Taman kad sam se prestravila da mi je Blejd kliznuo u ciljnu grupu tinejdž sajfaj TV sapunica....  :?  :D

Elem, da, pričajmo o Harisu. Haris je baja definitivno vredan priče. Priznajem da mi ne spada u omiljenih deset – nekako ga kapiram tek u kompletu sa Elrojem, verovatno zato što sam prvu preporuku za Harisa dobila upravo od Elroja.

(U predgovoru za L.A. Noir Trilogiju, Haris se pominje kao apsolutan uzor i idol a Crveni Zmaj je predstavljen kao "brilliant & ground-breaking, the greatest suspense novel ever written". Pa mislim, kako odoleti takvoj preporuci? )

Za sve one koji su na Harisa naleteli pre no što je ceo trend o serijskim ubicama postao ovako ukakan kliše, Haris će verovatno ostati neosporan maestro po pitanju seciranja psihopatologije seksualnih devijanata, dok će mu kod svih ostalih reputacija biti malko dubiozna. Iz današnje perspektive, ceo taj pod-žanr saspensa – karakterističan po trilogijama i kvadrilogijama i sikvelima i prikvelima i svim tim na-duge-staze minutnim seciranjima originalne ideje – ostaće više pod utiskom, recimo, filma se7en, nego samog Hanibala. Valjda zato što se, na duge staze, najlakše održi upravo onaj najimpresivniji (i uglavnom najjednostavniji) zajednički nazivnik.

Hanibal Rising pati od svih mana koje si pomenuo, ali ipak, nekako mi je drag taj roman, uprkos svoj toj pomalo ljigavoj komercijalizaciji ideje. Smatram da je prilično podnošljiv, sam za sebe, makar kao primer kako iscediti zadnju kapljicu saspensa iz krajnje predvidljivog zapleta. Plus, onaj deo o tragediji sestre u kanibalizmu rata daje nekakav bazični šmek ljudskosti celoj toj veniri psihopate koju Haris neguje kod Hanibala, pogotovo u Jaganjcima. A to je valjda i bazična premisa apologije devijantizma.  

U svakom slučaju, Haris me odavno fascinira. Priznajem da je, objektivno, Hanibal veći ajkon nego što je to moj omiljeni Lojd Hopkins, mada meni Elroj i dan-danas bolje leži po pitanju krajm/triler/saspens/serial killer pod-žanra, sve iako mi njegovo slaganje obrta-na-obrt-na-obrt ponekad zdravo ide na nerve. Svejedno, priznajem da je Haris tu nekako kompetentniji, mada ne uvek i intrigantniji.

I eto, svojevremeno sa poklonila Hanibal Rising jednoj dragoj osobi, u nadi da će mi se makar na tom primeru objasniti da li (i ako da – zašto) to spada u žanr horora. Naravno, do današnjeg dana ni cvrc po tom pitanju.   :(

ali svejedno, Haris mi je i danas jedan od najvećih međ' svim tim   the big gajz of suspenz.

harris meni čuči relativno nisko na listi prioriteta, i dok god me sa police posmatraju nepročitane knjige j. ellroya pogledima punim opravdanog optuživanja i prekora, harris neće doći na red.

avaj, 1st things 1st!  :cry:

Đehouva

QuoteHanibal Rising pati od svih mana koje si pomenuo, ali ipak, nekako mi je drag taj roman, uprkos svoj toj pomalo ljigavoj komercijalizaciji ideje. Smatram da je prilično podnošljiv, sam za sebe, makar kao primer kako iscediti zadnju kapljicu saspensa iz krajnje predvidljivog zapleta. Plus, onaj deo o tragediji sestre u kanibalizmu rata daje nekakav bazični šmek ljudskosti celoj toj veniri psihopate koju Haris neguje kod Hanibala, pogotovo u Jaganjcima. A to je valjda i bazična premisa apologije devijantizma.

Hell yeah! U stvari sam htio da kažem da mi se ne sviđa potreba da se Hanibal objasni. Recimo, 'Hanibal', koji je pravljen kako bi doktor Lektor (zamalo da napišem Doktor Etker) dobio više prostora, obogaćuje njegov lik, a da se nijednom ne spušta u banalno objašnjavanje. Nema prvog lica i intimizacije, nema objašnjavanja motiva i analize. Hanibal je tu, sniman kamerom, opisan kroz dijaloge, i veoma rijetko (dio sa misaonom građevinom, koji je opet uveden kako bi transformacija Klaris imala više smisla) se ide u nešto što čitalac ne može da vidi okom. Roman je čitav o 'Hanibalu', a gladni smo na kraju. Jasno nam je kako, ali ne i zašto. Dodao bih samo da sam zanijemio nad rečenicom o Hanibalovom matematičkom dokazu o ustrojstvu svemira, koja se urušava zbog težnje da strijela vremena ne poštuje princip entropije. To je tako logično, razložno, genijalno, i na kraju romana ima se utisak da se Dr. Lekter, zbog toga što je autentični genije, i ne može shvatiti već samo opisati kroz svoje postupke.

Sa druge strane, 'Hannibal Rising' bi za mene bila odlična knjiga da (paradoksalno) nije dio ovog univerzuma. Njena motivacija je da objasni, i već mi je tu antipatična. To je veoma potresan roman, odlično napisan (u gotovo klasičnom stilu), smisao za ritam je za desetku i sve što uz to ide, ali nakon njegovog čitanja Hanibal je postao maltene još jedan slučaj, još jedan serijski ubica koji svoje motive crpi iz djetinjstva, koji je čak i svoj kanibalizam izveo iz jednog događaja. Nekome je ovakav roman trebao, ali meni ga obesmišljava ona legendarna rečenica iz 'Kad jaganjci utihnu' u kojoj se kaže:'Doktor otpi gutljaj njenog bola' (citat po sjećanju, odnosi se na ispitivanje senatorke kojoj je nestala ćerka). Meni je ovo sva motivacija njegovog kanibalizma kojoj ne treba ni tačka ni dvotačka, jer isti uzdiže na simbolički, gotovo filozofski nivo. Koga je Hanibal pojeo prvog? Koga je servirao sa bocom vina? Koga je ispržio, a koga skuvao? Aj ku'dnt ker les :)

Jedino što sam čitala od Harisa (za sada) je 'Hanibal'. U originalu. Elroja nisam još uvek čitala, pa ne mogu da poredim. 'Hanibal' mi je jedna od najboljih knjiga ikad. (ovo objašnjenje o kanibalizmu koje pominjete vrlo jasno postoji u 'Hanibalu', kompletna tragedija sa sestrom je tu - i ta tragedija, mada objašnjava neke stvari, niti poziva na saosećanje, niti ga izaziva, niti se saosećanje očekuje. genijalno)

1. Kad jaganjci utihnu
 2. Hanibal
 3. Crveni zmaj
 4. Crna nedelja
 5. Hanibal Rising
 
I to bas ovim redom.Nije me se >dojmio<, bar ne previse,obaska sto me nervira, ako je glavni lik los, psihopata ili sta god, on je obavezno Rus ili bar iz neke bivse ruske republike. Ni Haris nije izuzetak. Inace nisam rusofil, ali ovo je vec klise!