Posle dugih 13 godina, dakle po prvi put u ovom veku i po prvi put od 'osamostaljenja', na dugotrajno insistiranje mojih crnogorskih fanova, odlazim u Crnu Goru!
25.07.2008.
Dvorac kralja Nikole
Bar
Crna Gora
U Baru je u toku XXI FESTIVAL ,,BARSKI LJETOPIS" koji traje od 15. jula 2008. do 22. avgusta 2008.
U književnom programu između ostalih učestvuje i Dejan Ognjanović.
U sredu 25.07. u 21.00h u Dvorcu kralja Nikole, u okviru niza večeri pod zajedničkim nazivom "Traganje za istinom" Dejan Ognjanović (Niška Banja) i moderator, Aleksandar Bečanović (Bar) razgovaraju o Ognjanovićevoj knjizi "Faustovski ekran" i uopšte o liku Đavola u filmskoj umetnosti.
Dakle, u Baru sam od 24. do 26. jula, kao gost barskih ljetopisaca i Bečanovića.
Potom, 26-28. jul u Kotoru, gde mi je domaćin Blade Runner.
I na kraju, ali ne najmanje važno, 28-30. jula, Podgorica, kod Willo'theWispa.
Do tada, prisjećanje na moje poslednje prčenje po CG, leta 1995. (dakle, tad nam se zemlja, ako se ne varam, zvala SRJ)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg258.imageshack.us%2Fimg258%2F7339%2Fbudvamalazd6.jpg&hash=bf627b52da9170f81102f07b54c6ccf84a0fadd1)
Još bolji naslov bio bi:
GHOUL NA DVORU KRALJA NIKOLE :lol:
Ili GHOUL DOES NIKOLA :evil:
ili Lazni car Ghoul mali. :evil:
u brdima, ghoulovi!
samo da obavestim brizne obozavaoce da sam preziveo Bar i njegovu nepitku vodu zahvaljujuci druzenju sa Acom Becanovicem, kao i pentranje po kotorskim brdima i zidinama sa Blejd Ranerom, a sad me evo u Podgorici kod WillotheWispa, i ludilo tek pocinje! :!:
Daj neko foto raport. Ako može s plaže, da vidimo gole ribe.
sva sreca te je wwisp (jebem ga u dugacak nick!) 1 od retkih crnogoraca koji nije na dajal apu, pa cu okaciti vrlo rado slike iz kotora:
ovde razgledam neke lepote kotora:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg261.imageshack.us%2Fimg261%2F8854%2Fimg2371hf6.jpg&hash=815adcad4962af3d8fdc3ccaee99f2aa60b2a6d0)
malo kotorskog gothica:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg210.imageshack.us%2Fimg210%2F6282%2Fimg2374wa2.jpg&hash=5d1e504b3659b026f78aff68e8500b09ceec14a1)
ovde smo blejd raner i ja na vr brda iznad kotora, al je on insistiro da ne kacim njegovu sliku (kaze, nece da rushi snove svojih obozavateljki sa sagite), pa je zato vako malo cenzurisana:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg411.imageshack.us%2Fimg411%2F916%2Fimg2414fo8.jpg&hash=f1f81aab82dd5beacfb31c48633f4cb7acbac6de)
i najzad, jos 1 dokaz da sam prosao ranerov obavezni test za dodjoshe u kotor, koji se sastoji u mega iscrpljivanju penjanjem uz troshno kameno stepenishte nekoliko km ka vrhu brda do tvrdjave: dakle, I made it to the top!
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg508.imageshack.us%2Fimg508%2F2623%2Fimg2422ng7.jpg&hash=dbce78482ff098484dc2fe25663ff58f699b6d6b)
Razgledanje lepota Kotora = gledanje u pozadinu devojaka. Bar sudeći po fotografiji. :lol:
ma to je ovog paparaca b. ranera zabavljalo da me hvata u nekim dvosmislenim momentima!
evo, recimo ovdee ispred neke crkve ja zastao i krenuo rukom da mu mahnem da me ne slika bas tu, a on me uslikao bas u trenu u kome povrsnom posmatracu moze izgledati kao da sam digao 3 prsta! :roll:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg157.imageshack.us%2Fimg157%2F6954%2F86647690vz2.jpg&hash=d95cca13d32a52dfc5e69e4313b632e50635567b)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg523.imageshack.us%2Fimg523%2F8627%2F33te2.jpg&hash=99733e10ccd993354474a4fe2af5656f35d2b791)
Ma ok, ne moraš da se pravdaš... :lol:
da biste spoznali sta stvarno znaci CRNOGORSKI HOROR, evo linka prema jednom (milosrdno traje 10 minuta), a kad se vrnem domu i nadjem vremena za elaboraciju, kazacu vam nesto toliko straobalno smesno o autoru ovog filma da necete verovati sta je ovo!
do tada, nightmarket
http://www.youtube.com/watch?v=CSQVKsw3XNE
Quote from: "Ghoul"
i najzad, jos 1 dokaz da sam prosao ranerov obavezni test za dodjoshe u kotor, koji se sastoji u mega iscrpljivanju penjanjem uz troshno kameno stepenishte nekoliko km ka vrhu brda do tvrdjave: dakle, I made it to the top!
Svaka ti cast! Ja sam to gledao iz doline svojevremeno i pitao se ko bi bio toliko hrabar da se uspne na one gudure...
Ja sam autom izašao na vrh s druge strane i malo se spustio do tvrđave.
Quote from: "Usul"Svaka ti cast! Ja sam to gledao iz doline svojevremeno i pitao se ko bi bio toliko hrabar da se uspne na one gudure...
nije da se hvalim, ali tog dana sam imao prilicno ozbiljne stomacne probleme, da to tako eufemisticki kazem, tako da sam donekle i sebe iznenadio time sto sam uspeo da se popnem i sidjem bez problema (tj vrelina je mnogo veca gnjavaza nego uspon po sebi, da smo samo bili vredni/mudri da ustanemo dovoljno rano ujutro)...
ma šta se foliraš, snimak dokazuje da si bio na pola puta do vrha.
evo izveštaja (sa slikama!) sa večeri na BARSKOM LJETOPISU na kojoj sam govorio o ĐAVOLU NA FILMU:
http://www.dejanognjanovic.com/index.php/HOROR-DE%C5%A0AVANJA/504-Odg-Ghoul-u-Crnoj-Gori.html#504
I.....jel' si se kupao ???? :evil:
tuširo se.
Interesantno bi bilo takvo predavanje odrzati u Starom Baru; vise kilometara u goru, smek Insmauta u samom gradu. Do tvrdjave na vrhu, do dzamije vodi nezgodna geometrija ulica koje su klizave i kad je suvo. Na putu ka tvrdjavi nakaradne vile, poljske zveri i turska groblja, ljudi koji obilaze prastaru maslinu-spomenik.
A u publici sjedinjeni posvecenici i mestani.
imaću na umu ovu sugestiju za dogodine! :!:
o mojim kulturnim opservacijama crne gore, vidi ovde:
http://znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=150118#150118
Quote from: "Ghoul"tuširo se.
Cime?
Na Marsu vode ima, kod Dukljana... povremeno. :evil:
GhoulQuoteovde smo blejd raner i ja na vr brda iznad kotora, al je on insistiro da ne kacim njegovu sliku (kaze, nece da rushi snove svojih obozavateljki sa sagite), pa je zato vako malo cenzurisana:
Dodao bi, zbog mojih mnogobrojnih obožavateljki koje prosto hrle na Sagitu, da je ovo uslikano nakon dvočasovnog veranja uz brdo na +40 te da se ja mnogo bolje oblačim nego što to slika pokazuje. Modni vrisak (crne čarape dokoljenice i bermude) je tu zbog mogućeg napada zmija kamenjarki, džepovi su znalački puni bočica sa vodom kako istu ne bi kupovali usput po petostrukoj većoj cijeni, a maslinasta i sportska majca je tu zbog temperature koja teži beskonačnosti. Zvanično potvrđujem da je Ghoul izdržao veranje do vrha, uprkos tome što sam ga kvarno naveo na pogrešan trag i iza jedne okuke poslao na tvrđavu čiji se vrh nazirao u magli, što je izazvalo otvaranje knjiga indžijelih i prizivanje Lavkraftovih bića za koja, do tada, nisam čuo. Nakon uzaludnog petominutnog veranja po pogrešnoj tvrđavi koja ne vodi nigdje, radosno dodajem da je Ghoul i ovaj vrh osvojio, što sam ja pozdravio usamljenim aplauzom iz podnožja, praćem njegovim psovkama koje nisam baš sve pohvatao, jer je bio suviše daleko. Ipak, lagani vjetar je donio par odjeka, kao što su 'zajebavaš li ti mene?', 'Ečo šan eži isej ...' i slično. Postoji i fotografija koju, zbog svoje bolno spore Internet veze, ne mogu da postavim o Ghoulu koji gleda sa vrha usamljene kule, ali lakše je naći Walda nego njega na toj slici. Kasnije smo se popeli na pravi vrh, ali ostaje sjećanje na ovu meni veoma dragu, duhovitu i zanimljivu avanturu. Istakao bi činjenicu da Ghoul tokom veranja nijednom 'niti pisnu, niti zubi škrinu', što pokazuje urođenu sklonost ka stoicizmu, koja je za svaku pohvalu.
angel011QuoteGledanje lepota Kotora = gledanje u pozadinu devojaka. Bar sudeći po fotografiji.
Bio je dobar gost, a ovo ne tvrdim samo ja, već i dvije cure (nazovimo ih Irena & Milica) sa kojima je, kratko, bio u romantičnoj vezi. O ovome bi mogao još, ali znam da ste vi mnogo fino društvo, te da vas tračevi i pikanterije ne zanimaju. Sve najbolje.
na traženje mnogih, evo I dela izveštaja mog CG ordila:
CRNA I JOŠ GORA
krvavo sam se zajebo što sam u CG krenuo vozom.
optimistički-mazohistički sam se nadao da je za ovih 13 godina od mog poslednjeg voz-enja do CG i nazad srpska železnica ušla u XXI vek i osavremenila svoju uslugu.
ha ha ha! kakav kreten!
ispostavilo se da svetlo ne radi u mom kupeu (džaba sam nosio literaturu za čitanje!), vrata kupea su rasklimana i padaju prema hodniku, tj ne zatvaraju se kako valja, WC nema ni vodu ni papir ni sapun ni ništa i ubrzo se pretvorio u ogavni izvor smrada koji je nesmetano dopirao iz hodnika kroz pomenuta razdrkana vrata.
bilo je i gužve, ali ja sam bar mesto rezervisao pa sam s te strane bio miran.
naravno, kako to obično biva, usud mi je za saputnike dodelio neke notorne mediokritete – crnogorce koji su putovali kući, i koji su samo pričali o fudbalu i o mobilnim telefonima, te mlitavo pokušavali da budu džentlmeni prema jednoj školski-primer fufa-plavuši koja je sela do mene i sve vreme ili razgovarala mobilnim, ili pisala gigantske sms-ove, ili slušala neku odurnu muziku na slušalicama, dok se njena drugarica u hodniku cerekala i vaćarila s nekim delijama.
kondukteri, kako vidim, i dalje obilato koriste priliku da švercerima uzmu neku siću za u svoj džep. toliko o srpskim železnicama (mada, čujem da su crnogorski još podmitljiviji).
naravno, najveća pička je ispao dušman, koji je slagao da ćemo zajedno da putujemo do bara, da bi se dan pred put vadio da su ga se tata i mama odrekli preko novina i ne daju mu džeparac, pa je prinuđen da prodaje telo nekim očajnim babama kako bi zaradio za kifle.
znači, kao i uvek, ja putujem sam.
pred jutro, kad je svanulo, prenuh se iz krhkog i nezadovoljavajućeg dremeža i uzeh da čitam zbirku stripova po sc. alana moore-a, YUGGOTH CULTURES koju mi je baba jaga ljupko poslala tik pred put. to mi je (uz obavezne ear plugs) malkice pomoglo da se mentalno izmestim iz u svakom smislu štrokavog okruženja.
u Bar stigoh oko 9.30h, dakle posle skoro 12 sati mrcvarenja u vozu, psujući železnice srbije i čestitajući sebi barem na domišljatosti što nisam kupio povratnu kartu.
zakleh se: u voz nikad više, ako nije PLAVI VOZ!
pozvah organizatore, i dok su mi sredili da neko dođe po mene, za 2,5 minuta razgovora videh da mi je s kredita skinuto skoro 300 din! UUU JEBOTE!
dok sam psovao MTS, stiže i moj vozač i odveze me do hotela SIDRO.
ispade da je to relativno blizu, ali ipak, mrcvarenja je bilo dosta. red je da me neko kulturno ispoštuje.
sad, hotel SIDRO baš i nije oličenje luxuza, moram reći.
zapravo, rekoše mi da mu se već najesen sprema drastično renoviranje. kao i većina zgrada u baru, on se odlikuje apsolutno odurnom komunističkom uber-ružnom arhitekturom nakardnih soc-oblika.
from the makers of Boro & Ramiz TC (Priština) now comes: BAR, THE CITY OF BRUTALLY MODERN INHUMAN ARCHITECTURE!!!
hotel je, dakle, ispao prilično sirotinjski za moje prohteve, ali pošto mi je soba služila samo za noćenje i nisam planiro da tu duže boravim, rekoh da ne izigravam primadonu kod organizatorke kada me je (kao nešto sluteći?) upitala da li mi odgovara smeštaj.
hrana je takođe bila korektna. ništa spektakularno, ali obilato mesište je služilo svrsi toljenja apetita, ako već ne i ne znam kakvoj gurmanskoj memorabilnosti. posluga (sobarice, kelneri, itd.) su bili tipično crnogorski, take it for what you will. niko me nije ni opsovao (bar ne u lice) a ni istukao, tako da cijenim da sam ipak dobro prošao.
ono što je nedostajalo u luxuzu nadoknađivala je lokacija: kako ispade, SIDRO je na jedva 100m od stana mog prijatelja i domaćina alexandra bečanovića, 200m od sedišta organizatora barskog ljetopisa, i 300m od lokacije dešavanja (dvor kralja nikole).
bus stanica je takođe vrlo blizu, kojih 350 m u drugom pravcu, tako da je sve to bilo prilično zgodno i podnošljivo.
dane sam provodio šetajući plažom, družeći se s acom i čitajući nj. knjige u hotelu.
bar, strogo gledano, nije turističko mesto, ali to ne sprečava gomile očajnika u potrazi za smrdljivom slanom vodom u kojoj bi se bućkali i kamenjem na koje bi prostirali svoje peškiriće i izlagali slaninu za prženje na suncu. zaista je neverovatno koliko ljucka stoka ume da bude neprobirljiva!
da bih do kraja utažio svoj mazohizam i mizantropiju, odoh sve do kraja, do pijace na kojoj, usred pomešanih smradova prženih pljeskavica, dimova roštilja, pizza, itd. horde podljudskih karikatura prodaju plastične i druge đinđuve i bezvrednosti stoci koja još želi i USPOMENU na boravak u ovom paklu.
inače, glede turističke sezone, opšti je konsenzus (istu stvar sam čuo i u baru i u kotoru i u podgorici) – da je pukla ko nikad, da turista ima vrlo malo itsl. a glavni razlog za to su 'ekološka taxa' od 10E za auto, + limit na unos hrane u zemlju, što je drastično onemogućilo legije paradajz-turista (to su oni što na letovanje ponesu svoj paradajz i konzerve iz srbije, pa dole plate samo smeštaj i poneki sladoled). s jedne strane, mega-vlasnike giga-expensive hotela baš zabole za tu sitnu buraniju da im pravi gužve na putevima i plažama, jer njihovi prohodi su ovim neumanjeni.
sad, druga je stvar što su time sjebali i sve one DOMAĆE koji žive od paradajz-turista (sitne hotele, izdavače soba u privatnom smeštaju i sl.). al dobro, sve su to cene neovisnosti.
bećko naživo uopšte nije onako smarački naporan i preozbiljan kao u svojim filmskim kritikama, a ima i zadovoljavajuću dozu smisla za humor, tako da smo mogli sasvim opušteno i fino da se družimo tih dana + da razmenimo desetine filmova na divxu i dvdu.
shodno njegovim interesima i mojim deficitima, najviše sam mu uzeo nekih smaračkih art i klasika, neke rane murnauove i šestremove i ine europske filme + spec. dvd izdanja hičkoka i pauela... u noćnim časovima pročitah knjigu intervjua s carpenterom, PRINCE OF DARKNESS (odlična; moje divljenje prema mr C-u sve više raste) kao i BFI's THE THING (izvanredna knjiga, iako pisala žena).
samo autorsko veče koje je bilo povod mog dolaska desilo se 25og jula u pomenutom 'dvorcu' (strogo gledano, to je ipak samo VILA: takvih 'dvoraca' u niškoj banji ima bar 5-6!). iako je 10ak min. pred početak u sali bilo jedva 5-6 osoba (i bio sam ubeđen da će na toj cifri i ostati), kad smo krenuli s pričom okupilo se bar 30ak osoba u sali, a jedna od organizatorki reče da je u jednom trenu izbrojala 40.
u svakom slučaju, sala (balska dvorana iz vremena kad je ovo bio 'dvorac'!) je bila OK, ozvučenje je obezbeđeno uz malo cimanja jer je iste večeri isti organizator imao i pozorišnu predstavu u blizini (otkazana zbog izgleda za kišu). inače, idealno bi bilo da je ovo išlo vani, ali zbog promenjivog vremena i moguće kiše ipak se odlučilo da se radi unutra.
publiku su činili pretežno stariji posetioci, što je meni malkice razočaravajuće, jer najviše volim da kvarim MLADE umove (i tela), ali šta mu je tu mu je. bili su kulturni, zainteresovani, pažljivi, videlo im se na licima da budno prate, da ih zanima tema, imali su izraze u stilu 'wow', 'ma ajde?' 'uh, nisam znao' 'jao, pa ovo je stvarno interesantno!' i sl.
iako je bilo dogovoreno da priča potraje oko 40 minuta, i bećko i ja se nađosmo poneti temom, pa se sve okončalo nakon punih 60 minuta + 5 minuta za pitanja slušalaca.
ono što je mene najviše okrepilo i razdragalo bilo je javljanje jednog autentičnog FRIKA iz publike: čovek je insistirao da mu se pojasni veza između đavola i UFO-a, i čak i na naš pokušaj da kulturno skrenemo pažnju da niti te veze ima niti je ona tema ove večeri on je zapeo ko gluv u gajde: UFO pa UFO! kad zgranuta publika poče da u panici napušta salu (iako baš tada unesoše neke fine kiflice i sokove) ovaj se obruši na mene, priđe mi i zape da mu dam adresu, telefon i šta sve ne: oće čovek da se druži, da mi priča kako su ga alieni oteli i šta sve ne.
a ja – na sedmom nebu! ako nešto volim, to je kad moje predavanje privuče jednog od ovih psiho-frikova! poslednji PRAVI ovakav je bio kad sam u lazi (komrčiću) pričao o đavolu, pa me posle predavanja jedan sirotan spopao da mu kažem de da nađe grimoare za prizivanje đavola!
JEDVA sam se suzdržavao da ne PRSNEM od smeja, ludilo jedno, čoek stoji na metar od mene i priča mi neku sasvim konfuznu priču, tipa: 'ja znam da oni to kriju oni su pali 1950te novi meksiko ufo ali su ih sakrili to se sve zna ja sam u kontaktu sa ljudima to je poznato ufo oni dolaze stalno oni su mene oteli ja znam sve to ne mogu oni od mene ja sam se vozio u ufo...' i sve tako, ko navijen!
jedva me odvojiše od njega da potpišem neki ugovor (ne s đavolom, nego za ovo veče), te se u susednom hodniku iskidah od dotad prigušivanog smeja.
sa ovakvim pančlajnom mogu reći da je veče stvarno bilo uspešno!
urednica programa je bila oduševljena pruženim, pa nas je nenajavljeno (skoro u afektu) povela u obližnju piceriju na malo pizziranja i viniranja i priče, a kad izađosmo iz obližnje diskoteke je treštao haris džinović in vivo – ali srećno pogođeno, upravo se iživljavao nad mojom omiljenom srpskom pesmom ('zajdi, zajdi jasno slonce, zajdi pomrači se...') tako da je čak i taj detalj bio prijatan.
tako mu to prođe u baru.
sledeća stanica: kotor, i blejd raner.
coming soon.
Quote from: "Ghoul"JEDVA sam se suzdržavao da ne PRSNEM od smeja, ludilo jedno, čoek stoji na metar od mene i priča mi neku sasvim konfuznu priču, tipa: 'ja znam da oni to kriju oni su pali 1950te novi meksiko ufo ali su ih sakrili to se sve zna ja sam u kontaktu sa ljudima to je poznato ufo oni dolaze stalno oni su mene oteli ja znam sve to ne mogu oni od mene ja sam se vozio u ufo...' i sve tako, ko navijen!
Pa, da, podsmevaj se paranoidnim shizofrenicima, podsmevaj im se, a kad pobesne, obuku se u aljinu svoje majke i nožem masakriraju nedužne prolaznike, onda se svi čudimo.
Adr den det, uobičajeno vrcavo i zabavno. :D
Jebote, odeš na more i ne kresneš ništa, nego čitaš knjige?!?!?
Čak je i u vozu porede tebe sedela neka pička i drugarca joj što puši penise u hodniku... i ti čitaš strip?!?!?
Ne kupaš se u moru, nego još i prozivaš one koji su bili toliko hrabri da se razgolite???!?!?!
Nadam se da će nastavak priče biti bolji.
Quote from: "DušMan"Jebote, odeš na more i ne kresneš ništa, nego čitaš knjige?!?!?
Čak je i u vozu porede tebe sedela neka pička i drugarca joj što puši penise u hodniku... i ti čitaš strip?!?!?
dragi moj dušmane, ja sam ti poster boy izreke da od probirača nema jebača!
ti svoje recke teško da bi smestio na jednu prosečnu rolnu wc papira, dok bi moje stale na običnu kutiju šibica.
tako mu je to!
nego, ne reaguješ na to što si me izdao tik pred put, a lepo sam rezervisao spavaća kola za nas i sve... pa sam ih posle otkazao kad si me ti otkačio.
Quote from: "DušMan"Jebote, odeš na more i ne kresneš ništa, nego čitaš knjige?!?!?
Čak je i u vozu porede tebe sedela neka pička i drugarca joj što puši penise u hodniku... i ti čitaš strip?!?!?
Ne kupaš se u moru, nego još i prozivaš one koji su bili toliko hrabri da se razgolite???!?!?!
Pa, da. Zna šta je stvarno zanimljivo.
Quote from: "Ghoul"nego, ne reaguješ na to što si me izdao tik pred put, a lepo sam rezervisao spavaća kola za nas i sve... pa sam ih posle otkazao kad si me ti otkačio.
Ih, kad bih ja reagovao na svaku prozivku da sam nekog ispalio, internet bi brzo postao prenatrpan.
Quote from: "angel011"Pa, da. Zna šta je stvarno zanimljivo.
Da prenesemo šegu sa drugog topica, postao sam iskreno zabrinut i zapitan da li je Ghoul uopšte Srbin ili je možda Turčin?
Err, ne kapiram, šta je to u njegovom ponašanju što bi bilo tipično turski?
Ili je turski ono što nije srpski, a srpski bi bilo kresati, razgolititi grudi maljave, pardon, junačke, i potapati se u smrdljivoj vodi?
(psst, ne znam da li će nas pustiti da prenosimo tu šegu, ovaj deo foruma je vidljiv i za neulogovane)
Quote from: "angel011"Ili je turski ono što nije srpski, a srpski bi bilo kresati, razgolititi grudi maljave, pardon, junačke, i potapati se u smrdljivoj vodi?
E to.
Istini za volju, problem nije u samoj vodi, jer je ona koji kilometar dalje, u Hrvatskoj, dobra, lepa i mirišljava. Biće da je problem u ljudima. Mada sam siguran i da u CG ima lepe vode za kupati se u njoj, štaviše znam da ima.
Ima, tamo gde nema ljudi. Ali je gnjavaža doći do nje.
Siptarbid, pakovanje za dva miliona. Samo prsnes.
part II
koliko je srbija mala, a crna gora još manja, shvatio sam već u Baru: šetajući kraj mora, spazim da mi se neko približava; skrećem pogled jer ovde ne znam nikoga sem Bećka koji sigurno nije ovde – kad tamo, a ono ispadne da je to krunić, jedan od horor-frikova iz beograda za koje javnost manje zna jer ne piše i ne objavljuje i ne forumiše i ne učestvuje na javnim dešavanjima, ali jeste znalac i frik nevertheless.
čoek bio na proputovanju, slučajno prolazio kroz bar – i nabasao baš na mene!
dan potom, na barskoj bus stanici sretoh i jednog svog bivšeg studenta (iz srbije, naravno), takođe u prolazu!
šta reći?
nije mala, nije mala...?
inače, bus stanica u baru je jedna od najružnijih i najjadnijih koje sam ikada video, a put me je često vodio kroz razne neke palanke i selendre po srbiji, makar u prolazu.
znači: raspad!
unutrašnjost umesto plafona ima odvratne ukrštene šipke i rešetke, a na jedinom šalteru radi žena koja se smesta intimizira s mušterijama i prelazi na 'ti', gnjaveći pritom neopevano (15ak minuta sam čekao da dođem na red, a bilo je samo troje ljudi ispred mene)!
ipak, nisam se dao pokolebati: zauzeo sam svoje mesto u busu do kotora: zapravo, ovo je bilo nešto između kombija, mini-busa i regularnog busa, svakako manje, niže i uže od pravog busa, ali ga to nije sprečilo da primi rulju koja bi se jedva smestila i u regularni bus. vozač je tipična neka poluretardirana mrcina (ali ko je pa ikada reko da buseve treba da voze načitani intelektualci puni duha?! pa ti naočarci bi nas survali u prvu klisuru, zabludeli u ko zna kakve misli!), a zabavno je da je putnike primao i karte im uredno naplaćivao čak i kad je popunio bus: dakle, ljudi su plaćali i ćutali da bi STAJALI I GURALI SE u vožnji koja traje SATIMA.
stoko, stoko, i bogu si teška! zaista neverovatno koliko su ljudi u ovim krajevima sposobni da trpe najgora poniženja, i još da plaćaju za njih, i prihvataju ih zdravo za gotovo! pretpostavljam da su, nakon decenija vožnje u ovakvim 'krstić i sin' busevima, adekvatno istrenirani da se ne bune kad milo donese uredbe kojima će da boostuje svoje hotelijerstvo, a zgazi sitne rentijere i hotelijere i zasere im sezonu. 'eto vam, stoko, ko vas jebe, ćutite i trpite, a ha ha ha haaaa!' smeje se milo iza oblaka.
stigavši u kotor sretoh najzad blejd ranera, po prvi put naživo: simpatičan momak, uopšte ne izgleda kao neko ko zalazi na sagitu. smesta je hteo da me odvede u najveću kotorsku znamenitost, čuvenu javnu kuću koja je dočekivala uspaljene pomorce po povratku na čvrsto tlo. to je, inače, obavezna stanica za sve sagitaše koje raner ugosti u kotoru, pošto dobro zna šta njima stvarno treba. kaže da je tu već vodio harvestera, mehu, bobana i ne znam koga još sa sagite ko mu je bio u gostima.
odosmo do starog grada i jedne od tamošnjih zgrada: ispred su stajale 2 ljupke devojke, rekoše da se zovu Irena & Milica. pravi domaćin (koji, osim toga, kao lokalac i stalna mušterija ima popust i pravo na nižu tarifu), blejd je za mene ugovorio posao sa ove 2, i ja krenuh stepeništem za njima. uvedoše me u jednu sobu sa velikim ležajem na sredini i malo toga okolo, i počeše da se skidaju. irena je bila plava i imala preveliko dupe, što baš i nije po mojoj volji, ali je milica zato bila crnka, sa srednje-bujnim grudima, taman kao za u moje šake, i ja već počeh da razmišljam: wow, ala će biti zabavan izveštaj kad o ovome budem pisao za sagitu!
avaj, u tom trenu se probudih i shvatih da sam još uvek u busu!
gužva je u tom trenu već bila na granici incidenta, ali srećom već smo bili u kotoru, pa ubrzo napustih to mučilište.
raner je izgledao kao u mom snu od malopre – dakle, jezivo normalan momak – ali me je ipak prvo odveo domu svom.
o druženju s njegovom familijom i razgovorima o tada-aktuelnom apšenju radovanovom ne bih sada i ovde, ali bila je to prijatna atmosfera u kojoj se nisam osećao kao u tuđin. uostalom, što da krijem: i blejd i (kasnije) vilodvisp su toliko divni ljudi, kao da nisu crnogorci (a strogo gledano verovatno i nisu)!
jedina zajebancija u svemu tome beše izvestan poremećaj crevne flore i faune koji sam poneo iz bara, i koji je jedino mogao da dođe sa tamošnj vode česmovače, iako ni nju nisam pio u nekim značajnim količinama, pošto vodu ionako ne pijem kad ne moram. izgleda da je i to malo gutljaja tokom 3 dana stvorilo kritičnu masu zlikovačkih mikroorganizama u mom digestivnom traktu, taman koliko da mi zasere uživanje u domaćinski pripremljenim đakonijama! ja sam, da ne uvredim domaćine, sve to jeo i pio kao da mi nije ništa, sve se nadajući da će sranje da prođe samo od sebe – ali nije! zato sam narednog dana morao da crnogorsku ekonomiju ojačam sa oko 6E datih za 2 sorte pilula za lilule, koje su, začudo, uskoro počele i da deluju!
enivej, to prvo predveče provedosmo u obilasku starog grada, kojom prilikom je blejd verglao godine i fakte kao profi vodič, a ja sam se zdušno trudio da ga zbunim potpitanjima i da nađem nešto što ne zna (treba li sumnjati: našao sam!). sve u svemu, fin je taj stari grad, ja volim uske uličice starih primorskih gradova, i specifičnu patinu na kamenu koju morski vazduh stvara, i sve te nijanse sivog, i stare kamene crkve i zvonike i sve. čak ni moderni tragovi (firme, natpisi, izlozi, radnje...) nisu previše ruinirali ugođaj starine, i bilo je prijatno sve to osmotriti. u povratku smo ogovarali sagitaše, tačnije, ja sam mu pričao o ljudima i ženama sa sagite koje on još nije ugostio, što je on pažljivo pratio, sem u momentima kada se bacao pred voditeljku nekog TV kviza koju smo čak 2put sreli tokom šetnje (iako je ova išla s nekim bicmanom od momka). onda sretosmo i simona, lokalnog stripadžiju i umjetnika, vrlo simpatičnog lika za nekog ko je hrišćanski vernik (adventista!), pa nam se on pridružio u večeri ćaskanja o koječemu, a najviše o stripovima i srpskoj strip sceni, na blejdovoj verandi.
naredni dan je bio predviđen za pentranje po zidinama do stare tvrđave na vrhu brda, i ja sam bio rešen da me nikakvo sranje neće sprečiti u tome! istina, dok smo poustajali i spremili se za pokret već je prošlo podne, pa smo muški i junački zapeli uzbrdo po baš najvećoj žegi, samo sa po pola kila tekućine u bočicama.
pošto slike govore više od reči, neću previše o tom usponu: na eventualno pitanje 'kako si samo uspeo da se popneš sve do vrha?' dao bih isti odgovor kao svojevremeno marku mehtsunu na pitanje 'kako si uspeo da nabiješ 13.000 postova na sagiti?' – dakle, 'jedan po jedan'! tako i ovde, stepenik po stepenik, uz povremenu pauzu za upijanje pogleda nadole i okolo (zaista prelep view!), poneku fotku, poneki cug iz brzo-praznećih flašica i uz jednu podmuklu šalu kada me je blejd ostavio da lutam zidinama i zaglavim u nekom slepom crevu koje ne vodi nikuda, a svakako ne na vrh – dođosmo i do ostataka tvrđave na samom vrhu. tu je posebni hajlajt bila litica s druge strane, kao odsečena, za koju blejd kaže da je prilično popularna kod lokalnih samoubica. vidim i zašto.
inače, horde stranih turista su pičile stepeništem uz zidine, to im je baš neki fazon da se pentraju gde god odu, a blejd i ja ispadosmo skoro jedini srbi ovde, ako ne računamo zelenaške prodavce napitaka koji su podmuklo čučali u hladu svakih 100ak metara prema vrhu, prodajući zažednelim i dehidriranim turistima vodu i sokove po cenama 5 (pet!) puta većim no u radnjama u podnožju brda (proverio sam)! e, ti prodavci sigurno nisu srbi!
spuštanje strmim i dobrano nagriženim stepeništem ispade zajebanije od penjanja –kao što me je blejd i upozorio- a moja poslednja reč umalo da bude 'ujebemtimater!' ali sem jednog pokliznuća zaista nije bilo nikakvih sranja ni sa koje strane, a naročito ne od zmija protiv kojih je blejd nosio spec. postavljene dokolenice.
posedesmo, potom, u jednom kafeu u starom gradu –u delu gde tog trenutka nije bazdela kanalizacija – a onda dođe vreme i za opraštanje, pošto je vilodvisp već čekao u podgorici.
s blejdom razmenih nešto filmova – ja njemu popunih neoprostive rupe u obrazovanju (suspiria, wickerman, peeping tom...) a on meni par naslova koji su mi nekako do sada promakli (sve to zahvaljujući genijalnom izumu zvanom EXTERNI HARD!) – i tu mu dođe vreme za okončanje ove kratke ali slatke posete kotoru.
bus do podgorice je ne samo bio regular-sized, nego je imao i regular-klimu (!), nije bio prepun (sedište do mene slobodno! yippie!), i mogao sam da na miru bistrim YUGGOTH CULTURES (vrlo simpatični ovi lavkraftovski stripovi!) u pauzama između razgledanja CG krajolika.
što se tiče mog boravka u podgorici, kod vilodvispa kao domaćina, tu ću biti najkraći jer sam neke od najzabavnijih momenata već opisao OVDE: http://znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=5198&start=25
što se tiče tamo-neizrečenog, reći su samo da je bojan jedno predivno biće, najfinije s ove strane zidina samostana – drugim rečima, verovatno najbolji čovek igde koji sluša hevi metal, gleda porniće i valja se u kalu koji svakodnevno isporučuje howard stern show! siguran sam da među ljubiteljima HM-a, hardcorea i h. sterna nećete naći boljeg čoveka od willa! pošto su bile vrućine, a podgorica baš i ne obiluje mestima za turističko razgledanje, u grad izađosmo samo jednom (grad... ehhh... ova CG prestonica izgleda ko tamo neki, šta ja znam... knjaževac... da se ne uvrede knjaževčani!). uglavnom smo sedeli i geekovali u nj. stanu, razmenjujući gigabajte filmova (ja njemu) i tv serija (on meni). tom prilikom me je uspešno vrbovao u idolatriju george carlina, čija 2 stand-up nastupa odgledasmo, a jedini kix je napravio kada je pokušao da meni, iz NIŠA, demonstrira da se u podgorici jede jestiv burek! ha! ali dobro, doći će on valjda ponovo u niš, da mu razbijem iluzije tim povodom.
u svemu tome našlo se vremena i za jednu kurtoaznu, kratku posetu velikom podgoričkom ezoteriku, ratku r.r. čiji je stan –predvidivo!- opremljen najboljim izborom horror knjiga koji sam ikada video izvan svoje sobe! ratko je, inače, idiosinkratičan i po tome što je jedini geek koga sam ikada sreo koji ima fizionomiju izbacivača iz diskoteke – zbog toga sam bio prinuđen da se, tijekom geekovanja kod njega, slažem čak i sa nekim apsurdnim tvrdnjama, npr. da je zemeckis veliki reditelj a tales from the crypt (ne samo njegove) – vrhunci horora. ipak, njih je bilo dvojica a ja sam, pa još gost, tako da iz respekta prema tim mišićima i brojčanoj nadmoći, spremno klimnuh glavom na inače-mi-nepojmljivu idolatriju zemekisa. popričasmo o koječemu tom prilikom, uglavnom vezano za neke recentne filmove (dopao mu se dark night), a onda dođe vreme da se on baci na neke druge obaveze, a nas dvojica da odemo do KARVERA (VIDI: http://znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=5198&start=25 ) na veče fazbindera...
sve u svemu, i vilodvisp se pokazao kao dobar domaćin, koliko su mu to okolnosti omogućavale, budući da sam ga uvatio usred neke gužve i akcija i zajebancija kojim povodom sam mu, nadam se, bar donekle poslužio i kao rame za plakanje i pomoć neke vrste (ako nikako drugačije, a ono rečima sledža hamera koje stalno ponavljam: "women! can't live with 'em, can't live... with 'em!")
pored svih ostalih uvida u srž crnogorskog bića koje mi je ova poseta toj 'nezavisnoj' državici omogućila, a koji se mnogo explicitnije elaboriraju na gorelinkovanom topiku, dodaću još jedan:
sada mi je jasnije zašto su crnogorci tolike mrcine koje ne mrdaju iz kuća, koje je teško pomeriti iz mesta, koji nigde daleko ne putuju (npr. ratko koga je nemoguće dovući u srbiju, bećko koji je odbio stipendije za englesku i ameriku jer ga mrzelo da putuje a sad nešto gnjavi i na moj poziv u srbiju, itd.).
odgovor je prost - ako je suditi po ovim CG stanovima koje sam overio, izgleda da svaki CGorac u svojoj SOBI drži istovetnu spravu za vežbanje: onu hodalicu (kako li god mu se to stručno zove), tako da kad/ako osete bizarnu potrebu za kretanjem (!) – oni to rade u sopstvenoj sobi, bez potrebe da negde izlaze, 'hodajući' u mestu na tim 'pedalama'!
što se tiče povratka iz CG, podučen mukotrpnim ordealom u vozu, a odvraćen sumanutom cenom aviona, reših da oprobam sreću s busom. naravno, zvanje stanice je potpuno beskorisno gubljenje vreme i jedini način da se bilo šta konkretno uradi je da se ode na lice mesta.
tako i beše: u pomalo haotičnoj atmosferi i uz "evo imate autobus za bg koji polazi SADA – evo vam karta i POŽURITE!!!" polu-panično otrčah i ukrcah se u bus NIŠ EXPRESA koji je –kako ispade- znatno komforniji od onih koji me uobičajeno voze po srbiji: super-klima, udobno mesto, dovoljno prostora, slobodno mesto do mene, a čak je i izbor filma bio OK, jer (tek sad, po prvi put!) pogledah INDEPENDENCE DAY (tu ogavnu gebelsovštinu, baš kao što sam i očekivo).
povratak je prošao sasvim glatko i udobno i zato, deco, ne dajte da vam neko prodaje priče "ma da, ali u vozu možeš da ustaneš, protegneš noge, odeš do WC-a i sl. dok si u busu skučen i zgrčen" – BUS is the way to go!
za kraj, jedna od niza nadrealnih anegdota o CG koje sam čuo od domorodaca:
kažu da u budvi (možda ne svuda, ali u ovom konkretnom kafiću svakako) NAPLAĆUJU KOCKE LEDA!
elem, jedan lik primeti da mu je račun veći za 1 E pa ne bude lenj no upita kelnera šta mu je ta dodatna stavka na PDV računu. ovaj mu kaže nešto kao: "pošto je voda u budvi loša, mi za led koristimo flaširanu. zato je kocka leda 30 centi, tj .30 E! 3 kocke leda u čaši = 1 E!"
:roll: :lol:
sve što si reko o crnoj gori sam i ja zaključio i osetio. pritom valja imati na umu da sam ja veoma naklonjen južnim krajevima, tako da me bosni, dalmaciji i montenegru štošta vuče, ali fakat je fakat - crna gora je pakao za turiste.
međutim, ovo pljuvanje jugoslovenske železnice ćemo ti upisati u crnu knjigu.
lepo sam ti kazo u bejogradu, pre puta: POSLOVNI VOZ is the way to go!
usredno je, putuje se po danu, sedneš u vagon-restoran, popiješ nešto, i eto te u baru.
a klepetanje vratima, smrad wc-a i retard ekipa su uobičajeni asortiman turističke sezone na železnici. seti se samo šta sam ti ispričao: negde kod užica u kupe uđe starija žena sa sve kacom za kajmak. naravno, kajmaka nema, bar da se utešimo ždranjem, nego samo smrad.
zadah nužnika, znoj putnika i miris mrlja kajmaka promaja raznosi kroz hodnik vagona, a u susednom kupeu pijani kondukter peva sa nekim blentavim harmonikašem koji je ušao u Prijepolju.
daklem, nisi tako loše prošao.
Ne valja ovo čitati u kancelariji dok se čovek pravi da radi. Oće i voda da pođe na nos od smeja...
Inače, ja sam odavno sebi obećao da nikuda ne putujem ako ne može avionom i držim se toga...
Avioni nisu loši, ali samo kod nekih kompanija. Ono što ne valja su - aerodromi. Smradni su kao željezničke stanice. Do skora sam se uzdao u frankfurtski aerodrom, ali je sada i tamo k'o na beogradskim stanicama. :x :x :x
Quote from: "Zika Kisobranac"lepo sam ti kazo u bejogradu, pre puta: POSLOVNI VOZ is the way to go!
usredno je, putuje se po danu, sedneš u vagon-restoran, popiješ nešto, i eto te u baru.
nisam mogo da uzimam dnevni voz jer je u bar trebalo da stignem UJUTRO a ne UVEČE (da ne gnjavim sad kako i zašto tako).
PS: nadam se da predstojeće putešestvije u sloveniju neće biti ovoliko zahvalno za zezanje kao CG, ili da izveštaj s grosmana neće (za zlobnike poput i harva i sl.) biti toliko zabavan kao prošlogodišnji!
ali pazi sad, pročitaj ovo sa crnogorskim akcentom i odbacivanjem padeža:
"sedneš u vagon restoran, popiješ nešto, i eto te u BARU".
inače znam da nisi mogao poslovnim, nego malo da te prekorim. ipak je jugoslovenska železnica zaslužna za naše živote i umetnost, nemoj tako lako da je odbacuješ.
ja sam, recimo, ove godine išao više puta u hrvatsku vozom, i svaki put je bilo ugodno. ali putnički voz beograd-bar (ili još gore subotica-bar) je pun likova koji ne poštuju ni rođenu majku a kamoli nas.
Ghoul
Quotešto je on pažljivo pratio, sem u momentima kada se bacao pred voditeljku nekog TV kviza koju smo čak 2put sreli tokom šetnje (iako je ova išla s nekim bicmanom od momka)
Ja sam i dalje zgranut činjenicom da Ghoul nije gledao kviz 'Čik pogodi!' i da ne zna ko je Ivana Radovanović, superstar. I poslije meni prebacuje - te nisi gledao Suspiriu, te nisi gledao Wicker Man, te opšte obrazovanje ovo, opšte obrazovanje ono... Što se tiče izvještaja, veoma je tačan u dijelu o kome se govori o meni i Willu kao pametnim, duhovitim, zgodnim i normalnim momcima, dok je ovo ostalo mahom netačno i puno proizvoljnosti. Ruku na srce, Ghoul nas ishvali toliko da me prosto stra' da ljudi ne pomisle da smo stvarno toliko dobri. Nego, uzmite u obzir njegovu reputaciju cinika i mizantropa, dodajte ono 'prijatelj mog neprijatelja je moj neprijatelj' i biće vam jasno kolika smo mi stoka ovdje.
Quotemoja poslednja reč umalo da bude u jebemtimater!'
Ovo sam potpuno zaboravio, a provala je :).
Zika Kisobranac
Quotefakat je fakat - crna gora je pakao za turiste
Netačnost, proizvoljnost, zavidljivost & ljubomora!
Ja mogu da potpišem ono o Blejdraneru i Vilodvispu. Divni ljudi, i atraktivne fizionomije!!!!
QuotePS: nadam se da predstojeće putešestvije u sloveniju neće biti ovoliko zahvalno za zezanje kao CG, ili da izveštaj s grosmana neće (za zlobnike poput i harva i sl.) biti toliko zabavan kao prošlogodišnji!
E ja se nadam da HOĆE! :twisted:
Quote from: "BladeRunner"
Zika Kisobranac
Quotefakat je fakat - crna gora je pakao za turiste
Netačnost, proizvoljnost, zavidljivost & ljubomora!
i nacionalizam!
ali ozbiljno, kao obožavatelj i veliki ljubimac crne gore, moram reći da se slažem sa ovim što je reka franci blašković. istu vrstu stanja duha "gdi je sve šoldi" sam video u poslednjih četiri-pet godina u CG. evo nešto o tome...
Ivona Orić
"UTJECAJ MASOVNOG TURIZMA NA DOMICILNO
STANOVNIŠTVO POREŠTINE U DOBA SOCIJALIZMA"
LIGA ZA BOJ PROTIV TURIZMADok sindikat pokušava ublažiti posljedice neravnomjernog rada, te tako pripremiti radnike za novu sezonu, Franci Blašković uočava dalekosežnije posljedice fenomena turističkih djelatnika koji lako dolaze do zarade, zaboravljaju na preostale komponente
kvalitetnog života, zanemaruju obrazovanje i vlastitu kulturu.
Zanimljivo je da se u najvećoj ekspanziji turizma sredinom osamdesetih godina dvadesetoga stoljeća javlja Liga za boj protiv turizma, čiji je osnivač i jedni član Franci Blašković, poznati istarski kantautor. Liga nema ambicije masovnosti niti aktivnog djelovanja,
već nastoji postojati kao parola, kao transparent, da ostane pohranjena u svakome, negdje na granici zaborava, te da svatko od nas barem u svojoj intimi na tren razmisli o mogućim negativnim posljedicama masovnog turizma. I da stavi na vagu što je sve dobio, a što sve izgubio. Terenski sam istraživala, odnosno razgovarala s kazivačima, tijekom
ljetnih mjeseci 2003. godine u Zagrebu, Rovinju, Puli i Balama. Koristila sam se polustrukturiranim ili polustandardiziranim intervjuom, dok sam se u biografskom razgovoru
s Francijem Blaškovićem osim polustandardiziranog intervjua, koristila nestrukturiranim te jednim dijelom i narativnim intervjuom. Cilj takvih razgovora bilo je prikupljanje kvalitativnih podataka. Od osnivača Lige saznajemo motive za njezino postojanje:
A turizam je, za takve primitivne sredine, najveća srića ka ih more zadesiti, a istovrimeno i najveće zlo. S tim da ovega, mislim da je malo veće zlo od sriće za radi onega da ne uspijevaju praktično iz tega primitivizma u ken žive dosegnuti nike normalne vrijednosti, recimo civilizacije u vrimenu kako se to giba, nego da obilno kasne da bi dohvatili civilizaciju. Da kasne više od onega ča bi im rabilo da im se ni desila ta srića. Mislim srića, ekonomska. Govorin isključivo o šoldima, ne. Jer ti šoldi ih pretvore u jezive, bahate... u primitivne stvorove koji pokle početak i kraj normalno vide u tim šoldima s kima uspijevaju apsolutno realizirati sve ča je u toj sferi viđenja. Znači, promakne im to drugo, i to druga ča, recimo u momentu približavanja civilizaciji ima važnost u momentu dok on nima šoldi, prestaje biti važno oni momenat kad ima šoldi.
Vržmo reći ovako, nima razloga za poj u školu jer nima razloga za biti zainteresiran za libar, za kulturu i tako dalje, ne, jer ima šoldi. Koji površno, normalno, moru biti to ništo ča popunjava sve te, ta pitanja koja ni moguće popuniti kada ih nimaš. Kada ti imaš
zimmer frei, koji će ti kurac škola, kada ti pojdeš s barkon na more i to ča uloviš pokle prodaš za ogromne šolde, u ten trenutku je škola nešto vrlo suvišno i nepotrebno. Jer kako je to vajk isključivi cilj, onda normalno da to je ništo ča pokle više ni važno, a to je turizam, on je pokriće za to. U onen smislu da je to kreiralo sasvim jednu drugu situaciju i atmosferu u odnosu na življenje, to je činjenica. A da su ovi stupid, to je isto tako
činjenica, i da će ostati stupid jako dugo vrimena, je činjenica. Jer im se pomaknu nike stvari, recimo, puno brže počinju tolerirati pedere, lezbijke, ne znan, nekakov izgled koji
do onega momenta ni bija uobičajen u njihoven selu i điru. On postane normalan nakon ča on konzumira šolde od tega. I on vrlo brzo postaje svetski čovek, sve kapi i tako dalje. Tu on preskače vrime, ali ono, to drugo o kemu govorimo, nazovimo ga kultura, jebat ga. Tu je u zaostatku debelen i temeljiten i sasvim sigurno dugen.Blaškovićevo shvaćanje turizma izrazito je negativističko: od zloupotrebe glazbe na terasama turističkih hotela do promjene identiteta mjesta, grada i samih stanovnika.Različita su shvaćanja Lige, što možemo uočiti i u odgovorima kazivača na pitanje: Što
znate o Francijevoj Ligi za borbu protiv turizma i slažete li se s osnovnim idejama te Lige?
M. R. (rođen 1939. g., Rahovci, novinar i pisac):
Naravno, jer to je, naravno, retorička figura, i subverzivna, i ideološka i u tom se smislu s njom slažem, anarhična ne. To je, recimo, neka anticipacija antiglobalista, na svoj način. Ali je, naravno, uvijek retorička i kulturalna, ona se zadržava na sceni, gdje je i mjesto pravoj subverziji, pravoj utopiji. Nisu hodili hitati kamenje u hotele, na turiste i tako, u tom smislu je ona kolosalna. To je dosjetka, naravno, prije svega potpuno
odgovara onom, isto jednoj našoj oznaci - dišpetu, biti kontra, propio kontra kada svi su za, e mi ćemo biti kontra. Mislim da je to kolosalna dosjetka, a naravno da ona implicira
i jako ozbiljne stvari. Imali smo simpozij u Rovinju, nekoliko je tema bilo o degradaciji istarskog turizma. Govorili smo da se stvara neki turistički sindrom, da se stvara filozofija recepcionera kao vrhunca uspjeha, filozofija apartmana i da to naravno vodi u
neko novo potvrđivanje nas samih, da ne vodi to u kulturu. E, onda je on došao s tom parolom koja odgovara istoj toj stvari, ne. Da se mora polivalentno razvijati i ekonomija
i društvo, i sve zajedno, i kultura, ako hoćemo zadržati neku ravnotežu koju smo imali nekada, razumiš, ne da bi to na isto vragu nas odnilo, kao što deboto da je, tako da je
skoro dobro da je propala Jugoslavija i onaj turizam kada se išlo šakucen marak u Trst po novu Alfeta 2000 venti milioni di lire ma te ga voja... Samo da je, ono znaš, kako toka,
zadnji model, ono kožnata sjedala i to.
B. S. (rođen 1947.g., Zagreb, dramaturg):
Pričali smo mi o tome posljednjih godina intenzivnijeg druženja. To djeluje kao nekakav vic, kao dosjetka, međutim, mislim da iza toga stoji jedna vrlo čvrsta i promišljena teza, a to je da je podređivanje svega samo jednoj grani – turizmu, da je to
nešto samouništavajuće, takva pasivizacija, takvo kulturno samoubojstvo koje je teško zaustaviti. I koliko god to na trenutke imalo oblik nečega gotovo karnevalskoga, pa se misli ajde, to je jako dobra dosjetka, ta Liga za borbu protiv turizma, to nije samo to, to nije liga za borbu protiv ne znam čega, nego protiv jednog oblika pasivnosti i jednog načina brze zarade, a gubitka svega ostaloga. Jer, Franci vjerojatno osjeća užas mrtvila
koji traje osam mjeseci, a četiri mjeseca se panično nešto radi, svi se rastrče, svi se slome i sve se podređuje turizmu. To je jedan oblik duhovne smrti protiv koje Franci diže glas i zapravo vrlo dobro zna što govori.
T. M. (rođen 1947. g., Zagreb, kazališni redatelj, pjesnik):
Znam ja sve o Ligi. Jer sam ja bio suputnikom Lige za borbu protiv turizma, ja sam, štoviše, možda bio i kunić jer sam bio poluturist. Liga za borbu protiv turizma je potpuno krivo shvaćena kategorija. Čak ju je i Franci možda krivo shvatio. Možda ni ovo što ću ja kazati ni on toga nije svjestan. Nije shvatio Ligu za borbu protiv turizma kao ligu za borbu protiv dolaska turista. On je shvatio i osmislio Ligu protiv poimanja turizma kako je shvaćaju narodi na ovim prostorima koji zovu turiste i kako ti narodi
zamišljaju turiste. Drugim riječima, početak sezone, a oni razmišljaju kada ćete poći ća. Liga je ustvari liga za borbu protiv nerada. To je Francijeva definicija. Jer turizam je u Hrvata posto zamjena za nerad. Svi čekaju turističku sezonu koja će Hrvate spasiti od teške krize. Tri mjeseca izdaš sobe i više ne radiš! I onda ne radiš više cijelu godinu. Što ne radiš? Ništa ne radiš. To je praktički mentalno zakržljavanje jednoga prostora.
Kazivači, kao i sam osnivač Lige, u ovom zanimljivom projektu koji počiva na autoironiji i sarkazmu uviđaju ozbiljnost teme i problematiziraju masovni turizam u Istri. I to onaj njegov turizma koji se temelji na brzoj zaradi u vrlo kratkom ljetnom razdoblju
te odmoru i neradu u ostatku godine. Bilo je hrabro sredinom osamdesetih godina prošloga stoljeća, kada je Liga za boj protiv turizma započela s radom, govoriti i preispitivati turizam i sve njegove blagodati što su utjecale na nagli porast standarda
stanovništva Istre. Međutim, danas, dvadeset godina nakon osnutka Lige, sve se više uočavaju nedostaci masovnog turizma i njegov utjecaj na domicilno stanovništvo. Možda
je upravo to i razlog zašto je u travnju 2007. godine Franci Blašković
Ligu poklonio Marku Brecelju, osnivaču stanke Umjerenog napretka iz Kopra u Ujedinjenoj Europi.
Prema članku u Glasu Istre Blašković Ligu nije prodao za 1 euro, kako se običava u kapitalističkom svijetu, već ju je poklonio u zdravom komunističkom duhu, vjerojatno uočivši besmisao njezina postojanja nakon dvadeset godina intenzivnog rada koji nije urodio plodom.
hoću da kažem, a izvinjavam se što postujem gluposti koje samo mene interesuju, da sam na crnogorskom primorju često bio svedok ovog mentaliteta "šoldi" i gramzivog lapanja turista gde god ko i kako stigne.
recimo, pojava tipova koji za pare prevoze ljude svojim privatnim kolima. ti čekaš autobus u baru (istina, posebno sam takve stvari video u delu primorja od bara do ulcinja, manje u boki), kog naravno nema sto godina, i onda ti naiđe neki lokalni sava grmalj s cigarom u ustima i u raspaloj ladi i pita te đe ćeš, a onda ti kaže "može za euro". e, sad, ja nisam ghoul, moja putovanja su totalno van pameti i komfora, meni nije problem da se sporazumevam sa lokalcima, upoznajem primerke svog naroda i vozim u ladi propale limarije, oću da kažem, spreman sam na takve avanture, ali fini turisti i ljudi poput ghoulčine, koji od svog odmora ili od turističkog mesta očekuju uljudnost, pristojnost, tačnost, ekspeditivnost, higijenu i komfor - ne bi bili baš mnogo srećni da se zateknu u situaciji kojoj sam prisustvovao.
naime, poveze nas neki tip do starog bara, za euro i po (moju ženu i mene), i usput, posle pedeset metara, na autobuskoj stanici pokupi neku lokalnu gospođu. gospođa izađe pre nas, pita kolko je vožnja, ovaj kaže - euro i po (kao i nama). na to gospođa počne da ga psuje na pasja kola. "mogla sam za pola eura sačekati autobus, ja san mislila da je euro, ko i kod drugih"... "al' i njima sam reko eur ipo, ne mogu sad njima naplatit više", pravda se vozač. "ma evo ti euro, jebo ti oca bezobraznog, dabogda ti ovo i dabogda ono."
mislim, osim što je potpuni raspad da ti ljudi naplaćuju vožnju kolima a da nisu taksisti, tu vidiš da su njima u toku leta "sve šoldi". i da nemaju nikakvog pardona u tome. od trenutka kad izađeš iz voza, kad te maltretiraju neki taksisti i pseudotaksisti, pa do soba u privatnom smeštaju, gde su gazde u fazonu ako mi prođe - prošlo je, pa ti za 7-8 evra nude sobe sa kupatilom koje ima tuš iznad wc šolje, sve je čista gramzivost.
a imam još mali milion takvih proizvoljnih situacija sa cg primorja. što me, naravno, nije pokolebalo da opet idem dolje na more, cestom preko crne gore, jer uživam u postsocijalističkom ambijentu devastacije. ali se bojim da ovaki ko ja ne čine uspešnu turističku sezonu jedne zemlje.
Heh, meni je službena dužnst u Crnoj gori i druženje sa uspešnim privrednicima i zamenicima ministara ozbiljno poremetilo percepciju. Ja nisam ni svestan ovih stvari o kojima Žika priča...
Ali
Quotemislim, osim što je potpuni raspad da ti ljudi naplaćuju vožnju kolima a da nisu taksisti
Ovo je vrlo raširena i opšteprihvaćena pojava širom Afrike, Azije, bivšeg SSSR, a za istočnu Evropu ne smem da garantujem ali ne bi me iznenadilo da toga ima po Rumunijama i Bugarskama...
ma meni je to donekle i simpatično, mada je i dalje raspad i uopšte nije u lepom komunističkom duhu (što veli franci blašković), uostalom, ja sam redovna mušterija raznih pojava raširenih širom afrike i azije, uključujući i hašiš, ali crna gora bi da bude evropa, a ne bivši SSSR... mada liči na ovo drugo, naročito kad odeš u budvu. tamo se može videti rusa ko kusi pasa i još kako je budva noću.
sa druge strane, život od turizma je lepa droga, i teško je očekivati da crna gora bude imuna na njegovo opojno dejstvo.
kad sam bio onomad, bilo je to onda, u hrvatskoj, i hrvati su samo gledali da opelješe turiste, ali su bar to prikrivali lijepim osmesima i neoskrnavljenim partizanskim spomenicima.
možda sam već pričao, ali fora je bila u Poreču kad Hrvat naplaćuje kartu za turstički vlakić nekim Italijanima, otac, majka i dva dečaka od oko deset godina. matori Italijan odlepio, priča ko navijen, glupira se, dovikuje nešto devojkama u prolazu, "bella, bella", Hrvat počne sa njim zajedno da se raduje nešto, viču li viču na italijanskom, kao kondukter je veseo i susretljiv, simpatično mu je Talijanovo kreveljenje, a onda se Hrvat okrene nama dvojici Srba i kaže na našem jeziku: "Italijani! Najgluplji narod na svijetu!"
ma meni je to donekle i simpatično, mada je i dalje raspad i uopšte nije u lepom komunističkom duhu (što veli franci blašković), uostalom, ja sam redovna mušterija raznih pojava raširenih širom afrike i azije, uključujući i hašiš, ali crna gora bi da bude evropa, a ne bivši SSSR... mada liči na ovo drugo, naročito kad odeš u budvu. tamo se može videti rusa ko kusi pasa i još kako je budva noću.
sa druge strane, život od turizma je lepa droga, i teško je očekivati da crna gora bude imuna na njegovo opojno dejstvo.
kad sam bio onomad, bilo je to onda, u hrvatskoj, i hrvati su samo gledali da opelješe turiste, ali su bar to prikrivali lijepim osmesima i neoskrnavljenim partizanskim spomenicima.
možda sam već pričao, ali fora je bila u Poreču kad Hrvat naplaćuje kartu za turstički vlakić nekim Italijanima, otac, majka i dva dečaka od oko deset godina. matori Italijan odlepio, priča ko navijen, glupira se, dovikuje nešto devojkama u prolazu, "bella, bella", Hrvat počne sa njim zajedno da se raduje nešto, viču li viču na italijanskom, kao kondukter je veseo i susretljiv, simpatično mu je Talijanovo kreveljenje, a onda se Hrvat okrene nama dvojici Srba i kaže na našem jeziku: "Italijani! Najgluplji narod na svijetu!"
:lol: :lol: :lol:
Kad već pominješ Ruse, ne znam koliko je Ghoul percipirao njihovo prisustvo dole, ali za svaku slučaj, Rusi zaista poseduju većinu ril estejta tamo na obali. I to se vidi svuda, pola bilborda su na ruskom, postoje televizijski programi na ruskom, nije uopšte šala.
Zika Kisobranac
Quotegazde u fazonu ako mi prođe - prošlo je, pa ti za 7-8 evra nude sobe sa kupatilom koje ima tuš iznad wc šolje, sve je čista gramzivost.
Ima, ali ima i onih koji za iste pare izdaju sobe sa odvojenim kupatilom, posebnim ulazom, televizorom, frižiderom, posuđem i rešoom (ili nekim sličnim šporetićem). I, vjeruj mi, ima ih bar 10x više nego ovih prvih, a ovo govorim iz prve ruke. U komšiluku (uključujući i mene) apsolutno svi izdaju sobe i NIJEDNA ne odgovara ovom opisu gore sa 'tušem iznad WC šolje'. E sad, ako je neko baš naivan pa prije nego što dođe ne porazgovara sa gazdom šta, kako i za koliko mu se izdaje, onda i zaslužuje takav tretman. Takođe, ako neko zapuca na more, a da prvo ne obezbjedi smještaj, pa je poslije prinuđen da prihvati prvu praznu sobu na koju naiđe, velika vjerovatnoća je da će soba da mu bude totalni raspad. Ne vidim kako neko može da ti uvali sobu sa opisom odozgo ako si ti preko telefona postavio jasno i glasno pitanje kakva je ta soba, kakvo je kupatilo, koliko je od mora i slično. Ovce treba šišati, a čovjek koji takvu sobu plati 8 eura, a da se uopšte ne raspita u kakvu sobu ulazi, prosto vapi da mu neko odere naivnu kožu.
Quotecrna gora bi da bude evropa, a ne bivši SSSR...
Crna Gora je od 'Evrope' (one sa popločanim ulicama) svjetlosnim godinama daleko. Bio sam počeo da pišem jednu analizu o lokalnim Miškovićima, Rusima, građevinsko - političkoj mafiji koja je ekstremno bogata (govorim o stotinama miliona eura), nekretninama i kako to sve radi, ali to em je dugo, em bi bilo vjerovatno dosadno ljudima koji čitaju, a nisu iz CG. Da skratim: mane u CG nisu neljubaznost konobara - isti su ljubazni poslednjih par godina, bar ja nikad nisam imao problema. Nije to ni famozan nekvalitet soba - smatram da je Žikino iskustvo odozgo izuzetak, a ne pravilo. Nije to ni ona analiza o tome kako nas turizam kvari bogatstvom i otuđuje od kulture - mi kulturni nikad nismo bili, a zarađeni novac je nedovoljan za kvarenje naših nevinih duša, već više služi da se preživi mjesec - dva, ako i toliko. Problemi u CG su tipično balkanski i tiču se duboke i totalne korupcije (mnogo gore i prizemnije nego u Srbiji), totalnog nepostojanja medija koji bi ukazivali na korupciju (svi se bave kosmičkim temama o jeziku, crkvi i ostalom), kao i tupog naroda koji zamađijan pričom o nacionu (kojemgod) pušta ekstremno bogate lopove da kradu i da se dalje bogate.
Quotemožda sam već pričao, ali fora je bila u Poreču kad Hrvat naplaćuje kartu za turstički vlakić nekim Italijanima, otac, majka i dva dečaka od oko deset godina. matori Italijan odlepio, priča ko navijen, glupira se, dovikuje nešto devojkama u prolazu, "bella, bella", Hrvat počne sa njim zajedno da se raduje nešto, viču li viču na italijanskom, kao kondukter je veseo i susretljiv, simpatično mu je Talijanovo kreveljenje, a onda se Hrvat okrene nama dvojici Srba i kaže na našem jeziku: "Italijani! Najgluplji narod na svijetu!"
Nije Poreč (odnosno Istra generalno) čitavo hrvatsko primorje. Slično kao što je Boka za nijansu manje bučna i haotična od ostatka CG primorja (koje je veoma malo, jel), tako je turistička ponuda i ponašanje u Poreču i, recimo, Dubrovniku veoma različito, a isto važi i za mentalitet lokalaca i slične stvari. Ovo je više pitanje za nekog Hrvata ako je voljan da postuje, ali imam prijatelje i rodbinu baš u Poreču i predivni su ljudi, dok sam u Dubrovniku bio par puta bez želje da odem skorije. Tu sam imao iskustva iz horor filma, počevši od ljudi koji su lajali na ulici za mnom, mojom sestrom i njenim klincima, pa preko odvaljivanja retrovizora sa auta i sličnih stvari. Ne dešava se svima, ali od ljudi koje poznajem, bar polovina je imala neprijatnosti. Pozdrav.
ma nemoj da se tangiraš, blejde, čovječe
šta si udario u patrioturizam
evo, slažem se: nije problem u suštini turizma, na metafizičkom planu sve je u redu, samo da se stane na put korupciji i sve će biti okej
a kapiram da će ljudi dolaziti i donosit šolde, uprkos lažnoj slici koju širi žika kišobranac preko interneta
moja su iskustva takva, izuzeci, jer sam naivna ovca, jebeš mene, a još uopštavam neopravdano
valjda će mi se nekad desiti nešto lepo... :cry:
http://www.jedinstvo.hr/libra//index.php?object=hakim-bey-prevladati-turizam
Quote from: "Zika Kisobranac"ma nemoj da se tangiraš, blejde, čovječe
šta si udario u patrioturizam
evo, slažem se: nije problem u suštini turizma, na metafizičkom planu sve je u redu, samo da se stane na put korupciji i sve će biti okej
a kapiram da će ljudi dolaziti i donosit šolde, uprkos lažnoj slici koju širi žika kišobranac preko interneta
moja su iskustva takva, izuzeci, jer sam naivna ovca, jebeš mene, a još uopštavam neopravdano
valjda će mi se nekad desiti nešto lepo... :cry:
http://www.jedinstvo.hr/libra//index.php?object=hakim-bey-prevladati-turizam
Jao, sad si kao pomirljivi Meho - Gandi, a to mrzim na kub. Napadni me čovječe, udari me gdje sam najslabiji, u turističke prepone! Kakva je to crna rasprava kad se čovjek koji je očajno prošao i imao tuš iznad WC šolje odma povuče? Turističkih mana u CG ima kolko oćeš - neplanska gradnja koja sobom povlači ogromne gužve, nestašicu vode, parking prostora, želja da ti se naplati sve i svašta (uostalom, već na granici gledaju da te oderu i uzmu ti 10 eura za ekološku taksu)... name it, tu je. Poenta je da ovo sa čim si se ti pomirljivo i ironično složio nije ono što sam ja napisao. Tvoj odgovor ja čitam kao:'Ti si u pravu da je sve OK u Crnoj Gori, a ja sam glup, naivna ovca...' ali poenta je da ja uopšte nisam rekao da je sve OK i da su mane metafizičke. Ja sam napisao dvije stvari - da je smještaj uglavnom dobar i iza toga stojim. Već sam napisao i šta to znači, tj. da je isti 100% dobar ako čovjek rezerviše sobu prije dolaska i gazdu pita prava pitanja. Veoma su rijetki ljudi koji će ti slagati da dijeliš kupatilo ako ga ti PITAŠ da li ga dijeliš ili ne. Naravno, lik će gledati da ti prećuti takav podatak, ali valjda nisi mutav, Žiko, i fatalista kao u ovom postu odozgo. Ajde daj neki malo širi info - kako si našao sobu, da li je bila neka varijanta da ti baneš u prvu kuću, ili te gazda slagao da je OK (a nije bila) i tome slično. Druga stvar koju sam napisao je da su konobari OK. Uostalom, ako ti je neki konobar neljubazan i pravi se pametan, a ti traži da zovnu šefa pa ćeš da vidiš kako će da bude manji od makova zrna, možda te čak i neku kafu časti. Ovo nije zato što je ovdje fin narod, nego zato što je krvoločni kapitalizam došao u naše krajeve, i nesretnom konobaru je gazda najvjerovatnije diler droge ili oružja, pa je konobar, jadan, od straha ljubazan, a to ti je najveća ljubaznost koju možeš da zamisliš. Dodao bi da što se tiče cijena, po prvi put u istoriji gosti iz Srbije se ne žale za iste, te je većina artikala po prodavnicama jeftinija nego u Beogradu. Ovo je logična posljedica toga da je prosjek plata u CG više od godinu dana manji nego što je u Srbiji, dok je ranije bilo obrnuto. Zbog ovakvih stvari koje je veoma lako provjeriti je tačno da ti uopštavaš nepravedno, a ne zato što ja tako kažem (iako je, cijenim, pametnom čovjeku i to dovoljan argument). Pozdrav.
P.S. Ako ti kojim čudom zatreba turistički smještaj u Kotor, javi se na PM, pa ću da ti nađem za 8-9 eura sobu kakvu sam ti gore opisao. Ako slažem magarac sam i častim te sabranim pločama Željka Bebeka, i to one što je snimao solo. 'el može?
eh, kakav si.
pomirljivost, suradnja i zapitanost - bolje nego sukobi, takmičenje i autoritarnost. iskvarila te sagita, nema šta.
s druge strane, ja ne volem da se tučem, uvek nanesem protivniku neku povredu pa me posle grize savest i nedeljama me progoni što sam se svađao sa nekim. nije to dobro za želudac.
a sva je stvar u tome da se nismo razumeli od početka: niti sam ja dobio takvu sobu (samo sam prisustvovao kad su je nudili mojim prijateljima), nit sam ja taki turist (godinama sam letovao u centru za ratne-vojne invalide u igalu, do pre tri-četiri godine kada putujem uglavnom kad nema smisla i van pameti), niti sam želeo da dajem uopštenu i objektivnu sliku crnogorskog turizma. osim što sam želeo da budem nepraveden u svojoj borbi protiv turizma, bilo mi je smešno, gorko i lako kak se ghoul proveo na proputovanju jugoslovenskom železnicom i kako se osvrće u gnevu na kulturnu scenu crne gore. i da dodam koju priču s tamne strane mojih proputovanja.
a stvar je u osnovi mnogo namćorastija. ja sam od onih što idu na more zimi, pešačim od perasta do kotora bez veze, idem do risna bez cilja. istina, nekad odem da vidim i prađedovu kuću. ali uglavnom ne idem na more tokom leta, suviše mi je naporno i veliki sam drkadžija, pa smučim leto i sebi i ko ide sa mnom. pravo da ti kažem - ne verujem da ću skoro ići na more preko leta, sem ako me žena ne uslovi ukidanjem dnevne doze apaurina.
pritom sam i od onih što uvek vide najgore stvari. kao, recimo, lokalnu ekipu sa kojom sam blejao na plaži admiral u herceg-novom, imaju neke rep bendove, ok su momci, i onda odu pa se popišaju u svlačionice za turiste, a flaše bace u more.
i onda ja odmah pretenciozno sve dižem na ontološki nivo i razočarano mislim: eto, mit o moru, mediteranu, antici, ništa to ne igra za ove ljude koji od mora žive. za njih je ono samo slana bara zbog koje im ljudi, iz nekog iluzornog ili raznoraznog razloga, daju novce pa kisele kožuru u vodi i prže kosu na suncu.
sad ti možeš da kažeš kako su ti novljani izuzetak, i kako ja proizvoljno pričam samo priče iz svog mračnog iskustva, i nepravedno uoštavam (a to je samo konkretna priča, ne mora ništa da se uopštava), i da ima više primoraca koji istinski poštuju Jadran, i da su ovi reperi neke budale. možda. ali svlačionice ostaju zapišane, a flaše su u vodi.
tako ti sve do dođe na nuto mojega jada što ne volim turizam na metafizičkom nivou. ja dođem da ti uzmem Prirodu i Kulturu, ti mi zato naplatiš, uzimaš-daš varijanta, i ja svaki put osećam da sam kupac, stranac, da tu više nema domaćin-gost srdačnog odnosa već da je sve samo prećutna nelagodnost dok ti ne platim i vratim se na svoje kopno. i to sam osetio i u hrvatskoj, samo sa širokim osmehom lokalaca, i u crnoj gori, samo lošije skriveno i surovije u pristupu.
a ploče željka bebeka... hm, o tome bismo mogli razgovarati i bez 8-9 eura za sobu. :)
Zika Kisobranac
Quotes druge strane, ja ne volem da se tučem, uvek nanesem protivniku neku povredu pa me posle grize savest i nedeljama me progoni što sam se svađao sa nekim. nije to dobro za želudac.
Ova ti je bila zlatna. Dobar si ti čovjek, Žiko, malo je takvih danas. A ovo za Željka Bebeka sam izmislio, nego shvatih iz pisanija na drugim temama da ti je drag, pa reko' da ga pomenem fore radi. Pozdrav.
Crna Gora je mesto koje u trenutku proglašavanja nezavisnosti nije imala nijedne pokretne stepenice. Mi koji smo bili osuđeni srbofrenijom da letujemo tamo dok je bila deo zajedničke države, i sada ispaštamo od trauma koje smo zadobili.
Recimo, prošle godine, ljudi u Puli nisu razumeli naše pitanje, ima li vode? Oni su mislili da ih mi pitamo da li je voda za piće, a mi smo pitali, ima li je uopšte u cevima i u koje vreme.
Naravno, ja imam nostalgičnu vezanost za old school jointe poput kultnog RVI kome je Žika napravio sjajan omaž.
Quote from: "crippled_avenger"Recimo, prošle godine, ljudi u Puli nisu razumeli naše pitanje, ima li vode? Oni su mislili da ih mi pitamo da li je voda za piće, a mi smo pitali, ima li je uopšte u cevima i u koje vreme.
lmao, mogu misliti kako su vas gledali, tamo voda ne nestaje. Na nekim ostrvima ima samo kišnice, pa već deci dodaju malčice vina u vodu jer to inače ne bi moglo da se pije, ali vode uvek ima.
Nevolja sa hrvatskim primorjem je što je preskupo i što je neuređeno, dobro je za starce i za roditelje sa malom decom.
Quote from: "angel011"
Nevolja sa hrvatskim primorjem je što je preskupo i što je neuređeno, dobro je za starce i za roditelje sa malom decom.
Za večinu hrvatskog primorja to stvarno vrijedi, ali ako ti to smeta, dođi na Zrće na Pagu, garantiram potpuno odsutstvo i staraca i dječice.
Quote from: "BladeRunner"Ovo je više pitanje za nekog Hrvata ako je voljan da postuje, ali imam prijatelje i rodbinu baš u Poreču i predivni su ljudi, dok sam u Dubrovniku bio par puta bez želje da odem skorije. Tu sam imao iskustva iz horor filma, počevši od ljudi koji su lajali na ulici za mnom, mojom sestrom i njenim klincima, pa preko odvaljivanja retrovizora sa auta i sličnih stvari. Ne dešava se svima, ali od ljudi koje poznajem, bar polovina je imala neprijatnosti. Pozdrav.
Ne mogu kvalificirano odgovoriti na tvoje pitanje jer nisam hrvatica (a to će ti kazati za sebe i večina ljudi u Istri :wink: ), ali ako budeš slučajno u posjete robini u Poreču, javi se, popit ćemo piće...
Quote from: "Bab Jaga"Quote from: "angel011"
Nevolja sa hrvatskim primorjem je što je preskupo i što je neuređeno, dobro je za starce i za roditelje sa malom decom.
Za večinu hrvatskog primorja to stvarno vrijedi, ali ako ti to smeta, dođi na Zrće na Pagu, garantiram potpuno odsutstvo i staraca i dječice.
Što se letovanja tiče, veći je problem neuređenost i nedostatak ozbiljne ponude, u kombinaciji sa nerazumno visokim cenama, nego starci i djeca. A što se mog dolaska u Hrvatsku tiče, ja tamo ionako ne idem na letovanje, nego van turističke sezone posetim oca i brata.
Meni je u Istri bilo jako prijatno prošle godine i nadam se da ću uskoro ponovo overiti Pulu i okolinu. Tamo Srbe više vole od Hrvata i meni je to odlično jer se osećam bezbedno.
moram i ja da kažem, istra mi materina, i meni je bilo dobro kad sam bio na liniji Vranići-Poreč-Rovinj. turističkoj liniji, mislim.
Ja sam smatrao da unutar Šešeljevih istorijskih granica Oglulin treba zameniti Medulinom.
Quote from: "Meho Krljic":lol: :lol: :lol:
Kad već pominješ Ruse, ne znam koliko je Ghoul percipirao njihovo prisustvo dole, ali za svaku slučaj, Rusi zaista poseduju većinu ril estejta tamo na obali. I to se vidi svuda, pola bilborda su na ruskom, postoje televizijski programi na ruskom, nije uopšte šala.
ziva istina. pola govana od reklama koje pisem za Mercedes (posebno one od proletos za E-Klasu) idu i na ruskom za CG.
nisam se vratio, no vec blejim po netu dok cekam na tush posle Kamenova.