Evo opisa predstavljanja godine srpske fantastike u okviru Budva Grad teatra. Zvaničan program je počeo u devet, ali neposredno prije početka su puštani filmovi Miroslava Lakobrije. Moram da kažem da je ovaj uvod od strane publike bio gotovo bolje ispraćen nego sam program. Kogod je prošao trgom pjesnika i uhvatio makar jednu sekundu uvodnog filma, ostao je bar do kraja tog bloka. Svaka čast momku.
Što se tiče programa, uvodno izlaganje je imao gospodin Slobodan Škerović. Meni je ovaj dio baš legao - faktografija je dala ozbiljnost književnoj večeri i predstavila godinu srpske fantastike, kao i klub Lazar Komarčić, na najbolji mogući način. Nakon toga je Pavle Zelić malo opuštenijim stilom govorio mahom o zbirci Ugriz Strasti i na kraju sablaznio masu pročitavši škakljiv odlomak iz iste. Nažalost, masi su potpuno promakle fanovske posvete u citiranom (od Rabotničkog do Sartida), ali ovo ipak nije bila fanovska konvencija. Joca je na kraju dao zanimljiv osvrt na domaći film (ne samo SF, već uopšte), spomenulo se mnogo projekata kojima koji su završeni/u toku, i recimo da je nakon Škerovićevog opšteg dijela i Zelićevog književnog, Jor bio zadužen za filmski. Nakon ovog govornog bloka slijedio je filmski (iz tri dijela), tako da smo vidjeli Danvički horor. Ovaj izbor je, manje-više, bio ustupak organizatoru, koji je težio ka tome da se emituje nešto što ima veze sa književnošću (a Danvički horor je rađen po motivima Lavkrafta). Nažalost, ovaj iznuđen izbor nije bio najsrećniji. Prvo: čitavo predstavljanje Godine Srpske Fantastike je održano na trgu u Budvi, što znači da pored ljudi koji su sjedili i gledali program, još veća masa je prolazila ulicom i povremeno bacala pogled na platno. Upravo zbog toga bi mnogo bolje bilo da su se pustila tri nezavisna filma (koji nemaju veze jedan sa drugim, kao što su bili odlični Lakobrijini prije početka), nego jedan iz tri dijela. Ovako, čim bi prolaznik vidio 'Treći deo' natpis, samo je nastavio šetnju dalje, jer je propustio prethodna dva. Drugi, ozbiljniji problem, je osvjetljenje. Dvije ulične svjetiljke su bile tik do platna, tako da publika sve scene snimane u mraku nije mogla da vidi baš najbolje, a kao za baksuz, gotovo da se čitav film dešava tada. Ima i dobrih stvari: treći (odjavni) dio filma je dobro uplašio par klinaca koji su sjeli kako bi pojeli picu do kraja, a i momak koji je iznajmio sobu iznad trga je pri pokušaju da zatvori škura uhvatio jedan pipak na platnu i ostao do kraja filma.
Škerović je u drugom dijelu između ostalog govorio o signalizmu i njegovom uticaju na domaću (i stranu) književnost, što je razgovor opet vratilo u teorijske vode. Imali smo priliku i da čujemo imena ljudi koji su prošli kroz klub Lazar Komarčić, opisao se rad časopisa Emitor, govorilo se o konkursima i na kraju, publika je mogla da kupi knjige koje su gosti donijeli sa sobom. Čuli smo još jedan odlomak iz 'Ugriza strasti' lokalnog tipa (CG autor), Škerović je pročitao jedan svoj zanimljiv prozno-poetski rad i to je manje/više to.
Loša stvar je što, do kraja, nije ostalo previše publike. To ne znači da je tribina bila prazna – kako se sve dešava na trgu, u toku trajanja večeri broj prisutnih je varirao (tokom filmova ih je bilo više nego tokom predstavljanja programa), ali sam kraj su dočekali samo najuporniji. Gosti su spomenuli nagradu koju je Emitor dobio prije par godina, ali imam utisak da je publici promaklo koliko je to bitno. Takođe, nabrajanje tri tona imena koja su značajna za domaći SF ljudima nisu značila ništa. To je tužna stvarnost, ali prosječan crnogorski uzorak je jedva čuo i za Živkovića, a kamoli za ostale. Ovo može da znači samo jedno – masa se nije mogla kupiti nijednim imenom (osim, možda, Pavićevog), fanovski SF odlomci su im bili previše strani, a horor film se teško uklapao u SF/F koncept. Tough crowd, što bi rekao Crusty the Clown. Što se tiče donešenih knjiga, problem je bio što su iste bile na kamenom stolu pored predstavljača – morali ste da sačekate kraj programa kako bi kupili nešto. Mislim da je bolja ideja bila da se u ćošku postavio maleni štand gdje bi se prodavale knjige u toku trajanja tribine ljudima koji prolaze ulicom. Istini za volju, mislim da organizatorima prioritet nije bila prodaja, već promocija, ali ako može da se zaradi ekstra novac, zašto da ne? Dalje, nekako nije bilo dovoljno akcentovano gdje ljudi mogu da se obrate za više informacija. Tačno je da je u toku tribine bilo spomenuto nekoliko sajtova, ali onaj ko bi došao i prošao trgom nije imao pojma šta se zaista dešava. Žao mi je što nije bilo više priče o konkursima na kojima se može učestvovati – da ne bude zabune, sve je bilo spomenuto, ali bi se svodilo na par ovlašnih rečenica i ko ih je uhvatio, bio je srećan. Takođe me iznenadilo da Jor nije više uradio na promociji svoje knjige, već joj je dao manje prostora nego drugim projektima – Alien je opštepoznato mjesto pop kulture i to je moglo da kupi masu samo tako. Doduše, to znači da su dobro uradili posao – ovo je bilo predstavljanje godine srpske fantastike i stvarno je spomenuta abnormalna količina aktivnih projekata, konvencija, onoga što je skorije objavljeno i slično.
Sve u svemu, tribina je bila odlična u smislu pripreme (bez praznog hoda), veoma dobro potkovana podacima (čak previše dobro), ne toliko posjećena na kraju (ali dobro tokom filmskog dijela), Jor je čak apelovao na crnogorske fanove SF-a da šalju štagod imaju (film, priču, itd.), ali u publici, osim mene i prijatelja, gotovo da i nije bilo fanova. Nadam se da ovo neće odbiti društvo od Crne Gore, ali kao što rekoh Joru kasnije, siguran sam da će mnogo bolje proći u knjižari Karver u Podgorici, gdje se planira sledeće gostovanje (a i publika bi trebala da bude više comme il faut).
Toliko o večeri, a ono što je najvrijednije u njoj (druženje sa ekipom do pola četiri ujutru) nije za tekst ovog tipa. Sve najbolje.
Quote from: "BladeRunner"Toliko o večeri, a ono što je najvrijednije u njoj (druženje sa ekipom do pola četiri ujutru) nije za tekst ovog tipa. Sve najbolje.
A ne... Izdrzali smo ceo tekst, te stoga zahtevamo i pikanterije!!!
Ma ništa bombasto, nego jednostavno druženje ljudi koji imaju slična interesovanja. Trenutno čitam Škerovićevu knjigu 'Borg i Himera', a pazario sam Emitor i od druga dobio na poklon 'Ugriz strasti'. Uzgred, njegova posveta na knjizi je čisto 10/10 - nakon razgovora o Kastanedi, Spinozi, Dekartu i ostalima (u jednom trenu se spomenuo i Bajaga), dobrodušno smo se pokačili oko aksiomatike, zajedno sa Gagom. Pošto sam počeo da dokazujem (i dokazao) nemogućnost definisanja broja na intuitivan način, a posveta na knjizi je jediničan kvadrat (znam, ne mora da bude jediničan) sa dijagonalom. I duhovito, i pametno. Kasnije smo završili na nekom miješanom mesu, mada smo veći dio večeri pričali o mušuljama (alias dagnje), morskoj hrani, pecanju, ribanju i životu generalno. Pikanterija ni za lijek!
Quote from: "BladeRunner"Pošto sam počeo da dokazujem (i dokazao) nemogućnost definisanja broja na intuitivan način, a posveta na knjizi je jediničan kvadrat (znam, ne mora da bude jediničan) sa dijagonalom. I duhovito, i pametno.
Meni je mozak proključao negde kod 'dokazao'. Kuku, kako se vi ljudi 'zabavljate'. :cry: :cry: :cry: :cry: