(https://www.znaksagite.com/P/r_g.jpg)
Prisustvovao sam bizarnoj razmeni ljubaznosti... autor koji stoji daje pretposlednji primerak ovom drugom i izvinjava se što je knjiga očigledno više puta čitana. Nema boljih primeraka.
Autor koji sedi pozajmljuje svoju knjigu koja je u raspadnutom stanju i izvinjava se jer ne može da mu je dâ zauvek jer mu je to jedini primerak koji poseduje.
Pa nešto razmišljam...
Dokle smo mi to dospeli kada nam se knjige rasprodaju i potpuno nestaju iz okruženja?
Uvek se pitam koliko desetina hiljada ljudi bi dosad pročitalo Zlatnu knjigu da je bila sve vreme u svim knjižarama ovih dvadeset godina koliko je među nama.
Potpuno sam svestan da ogroman deo odgovornosti za ovakvo stanje snosim i sâm kao izdavač i urednik koji nije imao znanja, sposobnosti, novca ili čega god je bilo potrebno da uradi sve što knjiga tog kalibra zaslužuje.
Izgubili smo nenadoknadivo mnogo vremena.
Izgubili smo korak prednosti koji smo imali nad mladim piscima koji trenutno "drmaju" književnom čaršijom.
Možda.
Ne znam.
Hoću da verujem da nas je ova pauza zapravo spasla od gomile trivijalnih knjiga napisanih u međuvremenu.
Hoću da verujem da naše spisateljsko vreme tek dolazi, ma kako to apsurdno zvučalo.
Kvalitet pobeđuje na kraju.
Ako ga ima.
Ako ga je bilo.
Ako nije umišljen.
Ako jeste, ako nismo vredni i sposobni, onda je zapravo svejedno da li smo pisali svih ovih godina ili nismo, da li ćemo sada pisati ili nećemo.
Onda je zaista svejedno.
I dalje nećemo imati šta da poklanjamo jedni drugima, ali bar neće biti stvarne štete zbog toga.
Ah, pesma u prozi dostojna devojčica koje kritikuješ na jednom drugom topiku.
Zoran Jakšić ti nije ni do pupka po pitanju stepena patetike...
Ideja da se na jednom mestu skupe svi tvoji uvodnici nije ni izdaleka tako besmislena kako se čini...
kvalitet uvek ispliva - na kraju. kao leš utopljenika.
kad je prekasno za bilo šta sem za obdukciju.
ne stvaraju za sad i ovde (vidojković, dexa, karanović, dr zoća...), a neki za večnost i kult (neki).
svakom svoje.
i tu patetici nema mesta.
karakter je čovekova sudbina, a sudbina napisanog je izvan domašaja njegovih želja i planova.
Kakva patetika, suva realnost... a odmah se vidi da ovi česti boravci u Zagrebu ostavljaju osetnog traga na Mićino poimanje humora.
S druge strane, nema dobrog pisca bez zrelog pisca. Evo ti primer lutajućeg Bokelja Malovića; zaista je njegova vizija i kombinatorika superiorna u odnosu na mnoge ali bre njemu nedostaje elementarno životno iskustvo, njegovi junaci se povremeno ponašaju onako kako mali Perica zamišlja da se odrasli ponašaju i meni to ozbiljno narušava draž čitanja. OK, nekome to može biti nevažno, nekome i simpatično (ljudi vole i srpski psiho), ali to jednostavno ne može da opstane na duge staze. Stariji pamte pomamu za Oklopdžićem (Kalifornijski bluz)... meni je u svakom trenutku opisano ponašanje ljudi u romanu bilo neviđeno smaranje. Kao da smo imbecili... Danas je zaboravljen i verovatno nikada nikome neće biti interesantan. Opet, neko živi za pet minuta slave, neko da ga posthumno otkrivaju, neko da ostane nezatrpan... uvek jedna varijanta drugima izgleda patetična, ali to valjda i čini ovaj život zanimljivim i uopšte mogućim, raznolikost svega.
Bobane, iz Malovićevog romana se vidi da ga je pisao mlad čovek, jer, kao što kažeš, ima dosta razmišljanja u njemu koja odgovaraju mladom čoveku. Ali čovek je mlad i ne može razmišljati kao šezdesetogodišnjak.
Međutim, ono što mu stavljaš na dušu - ponašanje likova kakvo ne priliči odraslim ljudima - ne proističe iz te mladosti i nezrelosti, niti iz nesposobnosti pisca da stvori uverljive likove, već iz pokušaja da junacima iz alternativno-istorijske budućnosti Boke dodele mitski parnjaci iz Odiseje i to sve zavije u oblandu postmodernog postupka. Možemo raspravljati o svrsishodnosti toga, o tvojoj ili mojoj spremnosti da tako nešto čitamo, ali ne možemo sporiti ozbiljnost pristupa, doslednost i znatnu zanatsku veštinu izvođenja.
Nema ovo veze sa Srpskim psihom. Ovo je ozbiljna knjiga, ozbiljnog mladog pisca, koja ima svoje mane, ali koja po stepenu ambicije i promišljenosti stoji iznad ostalih ostvarenja koje smo imali u poslednje vreme prilike da čitamo. Reci mi bolji roman srpske fantastike u ovom milenijumu (ako izuzmemo Strah i njegov sluga Mirjane Novaković) i ja se povlačim.
Ja ti stavljam na dušu što si možda zagrebački agent ubačen u naše redove da nas omalovažavaš i sputavaš. Sediš svako malo sa zagrebačkim kolegama fanovima i odlučujete o tome koji je pisac Hrvat a koji Srbin pa ispada da nama ostaju samo trivijalni i loši pisci...
Šalu na stranu, Malović je zaista izuzetno dobar ali ujedno mu i nedostaje mnogo. Ima pisaca čije su mladalačke knjige slabije ali sa manje nedostataka; njegova knjiga pleni vizijom ali je potpuno jasno da je izvedba na psihološkom planu likova daleko iznad njegovih mogućnosti. Da li je to privremeno, videćemo već u sledećoj knjizi.
"slabije ali sa manje nedostataka", meni to liči na osrednjost. Ok, možda zanatski korektno, ali bez vizije, bez nečega što bi te zaista uvuklo, možeš da pročitaš i da to prođe bezbolno, ali si komotno mogao i bez toga a da ništa bitno ne izgubiš.
To je kako meni zvuči, možda si ti mislio na nešto sasvim drugo.
Shvatila si dobro. Za pisca je pogubno ako mu je prva knjiga najbolja u karijeri. A i za čitaoce, dugoročno gledano.
Evo, uzmimo primer Dobrila Nenadića, njegova prva knjiga "Dorotej" je ostala njegovo najbolje delo, uprkos 14 napisanih romana.
Pojedinci će se setiti javne svađe i prepiske oko ovoga između autora i Jerkova koji je negde izneo taj stav kritike.
Ali to jeste tako. Kada se kaže Dobrilo nenadić misli se na Dorotej, ne znam ikoga ko je u stanju da navede bar jedan naslov od ovih 13 drugih.
Šta ovo znači na primeru Malovića: uneo je mladalačku viziju u roman koja pleni. Ako se ispostavi da je osrednji pisac imaćemo zauvek njegove nove pokušaje koji će biti sve slabiji i slabiji i beskrajno smaranje na svim nivoima. Ponekad pisci shvate da nisu dovoljno talentovani pa odustanu sami, ali češće nastavljaju do smrti da štancuju knjige u nadi da će ponoviti ili nadmašiti uspeh.
A čitaoci sve to treba da podnesu.
Zato ja kažem da je za dobrog pisca bolje da startuje sa osrednjom knjigom i da polako napreduje.
Nisam ljubitelj osrednjosti, naročito ne osrednjih početaka. Mogu ja da razumem da je to prva knjiga, dete još uvek ne zna šta radi, ali su male šanse da će me to zainteresovati.
Naravno, nije dobro ni ako je prva knjiga najbolja u karijeri. Sasvim je legitimno biti pisac jedne knjige, samo je poželjno nakon nje stati, a malo ih je koji to učine.
Koga bi mogao da navedeš da mu je prvenac bio osrednji, a kasnije je ispalo da je dobar pisac?
Uh, takvih ima koliko hoćeš...
Evo na prvu loptu, Pavić...
Oćeš iz SF-a:
Ursula Legvin - sećaš li se Rokanonovog sveta?
QuoteSediš svako malo sa zagrebačkim kolegama fanovima i odlučujete o tome koji je pisac Hrvat a koji Srbin pa ispada da nama ostaju samo trivijalni i loši pisci...
Ma, ostane i nama poneko dobar.
Uzgred, zna li neko Snežanu Bulić-Atanacković?
Rokanonov svet mi se dopao.
QuoteUzgred, zna li neko Snežanu Bulić-Atanacković?
Jel ima sestru Nevenu?
QuoteRokanonov svet mi se dopao
I meni, ali da je samo njega napisala sigurno bi brzo bila zaboravljena...
QuoteQuote:
Uzgred, zna li neko Snežanu Bulić-Atanacković?
Jel ima sestru Nevenu?
Otkud znam. Imala je nekoliko priča u SIRIUSIMA, pa pokušavam da otkrijem ko je...
Quote from: "Mica Milovanovic"Oćeš iz SF-a:
Ursula Legvin - sećaš li se Rokanonovog sveta?
Ovo nema veze s tim što sam ljut na tebe.
Meni se nije svidelo "Čapljino oko", ali to uopšte nije važno. Ja se ni ne razumem u književnost. Međutim, ova rasprava me podseća na sličnu kakvu sam već imao sa sladokuscima kad je dobra knjiga u pitanju i ona se završila tako da smo ustanovili:
1. Nobody's perfekt.
2. Niko nema sve dobre knjige.
3. Nijedna knjiga nema sve dobre delove.
4. Nijedan deo knjige nema sve savršene rečenice.
5. Ako i nađemo tu savršenu rečenicu, onda više nema literature.
Kako uopšte znate koje slovo je A, ako nikada niste saznali za Đ?
Vidiš, sada ti oftopičariš.
I svi iznad tebe takođe.
Ali meni to ne smeta.
Ja sam rekao jedno, a onda su se ljudi uhvatili dela jedne nebitne rečenice i oko toga razvili diskusiju.
Šta da se radi.
Takav je internet.
Ne dobijaš tamo gde očekuješ, ali lepo je što ponekad dobijaš tamo gde ne očekuješ.
Quote from: "Boban"Vidiš, sada ti oftopičariš.
Jel' treba da priznam šta smo dogovorili Ghoul i ja dok si ti morao da trkneš do gazde? Ili si samo hteo da denunciraš ono što svi znaju? Za ono što ne znaju, nemam Ghoulovu saglasnost. Ti znaš da bez dve osobe nema zavere. A, možda i ne znaš.
Osnov svake zavere je da:
1. ima svoj cilj;
2. da mora da bude tajna za one koji nisu "unutra", i
3. da svaki učesnik zavere ima svoj mali lični cilj zbog čega zavere u najvećem broju i propadaju. :cry:
Uzgred budi rečeno, naša zavera ima 33 reda i ako se kvalifikuješ za 33-ći, trebaće ti, posle inicijacije (Ghoulova verzija), oko 260 godina u Zbegu, da stigneš do sedmog reda gde se Idu obavlja viša inicijacija (moja verzija). Identitet Velikog Majstora saznaješ u trećem redu. Pa, izvoli!
ma ja sam ostavio prisluškivač na stolu i udaljio se da bih došao do poverljivih informacija. Sad vas samo malo testiram da vidim koliko ste bili iskreni jedan prema drugome.
Quote from: "Boban"ma ja sam ostavio prisluškivač na stolu i udaljio se da bih došao do poverljivih informacija. Sad vas samo malo testiram da vidim koliko ste bili iskreni jedan prema drugome.
Mi smo iskreni jedan prema drugome. Ti u stvari testiraš našu iskrenost prema tebi. Tako svi totalitarni režimi počinju i - počinu.
Prisluskivac nije potreban, sa usana se cita : gurni tu knjigu negde na astal, pa idemo na dzigericu...
ono sto boban svojim bubicama nije snimio jeste dogovor da skalop i ja zajedno pisemo PROKLETIJE, a da je NAZIVO doneto kako bi skalop usao u materiju i video odakle se to razvija dalje...
Quote from: "Ghoul"ono sto boban svojim bubicama nije snimio jeste dogovor da skalop i ja zajedno pisemo PROKLETIJE, a da je NAZIVO doneto kako bi skalop usao u materiju i video odakle se to razvija dalje...
Jesam li ti rekao da se čuvaš insajdera?
Uzgred budi rečeno (a, što je formulacija?), naučio sam napamet sve porno oglase. Jebiga, kako sad da nađem formulaciju za sebe?
Kad roman bude preveden na slovenački zvaće se - PROKLETJE!