...dodatak KNJIGA (br. 5) BLICA od prošle subote donosi vratoloman i sulud tekst Nevene Daković o pitanju filmskih adaptacija i literarnih predložaka... (urednik dodatka je Aleksandar Gatalica)
...drugim rečima, dragi moji saborci, novi kadrovi i ostalo pučanstvo, ovako se piše, naročito ako pucate na uredničko, profesorska i šefoodečka mesta
...i, da, hvala mi što sam prekucao ovo hipo-hiper tekstualno čudo...
ČAROLIJA REČI U SLICI
Piše: Nevena Daković
Književnost, popularna ali i elitna/visoka (sve što možemo shvatiti kao suprotnost popularnom), pa i najuniverzalnija knjiga Biblija – sve to oduvek je bilo glavno ,,izvorište" i ,,polazište" filmskih adaptacija, ili u Ženetovoj terminologiji bogati i podatni hipotekst koji dobija filmski (drugomedijski) hipertekst. Stoga svaki pokušaj podele filmične književnosti na popularnu, odnosnu visoku nosi dah prevaziđenog promišljanja klasične stetike i teorije. Ono po čemu se, pak, mogu vrednovati adaptacijejesu fina nijansiranja kojim jeknjiževni predložak pretočen u film: prema motivima, na osnovu ideje adaptacije, kompilacija motiva ili još suptilnije, po umešnosti scenariste u nepodnošljivo lakim ,,pravilima" dobre adaptacije. Neke od filmskih prerada podrazumevaju ,,osiromašenje"književnog dela zbog zahtevaza praćenjem radnje i ograničenim trajanjem jednog filma. U obrazloženju Oskara za najbolji prilagođeni scenario Brajana Helgelanda i Krtiza Hansona za film ,,Poverljivo iz L.A." (1997) naglašena je umešnost pretvaranja 600 stranica, desetina likova i uporednih radnji romana Džejmsa Ilroja u složen ali jasan scenario filma od 140 minuta. Isto se, nažalost, ne može reći za adaptaciju drugog Ilrojevog romana ,,Crna dalija" (2006), čime decidirana filmičnost nekog autora ,,pada u vodu".
No, prema banalnim argumentima statistike i površno gledajući, čini se da žanrovi popularne književnosti suvereno dominiraju – kvantitativno, ali i kvalitativno – nad delima tradicije. Retko nailizamo na uspele adatacije velikih dela. Da li ste zadovoljni ijednom filmskom obradom ,,Rata i mira", ,,Braće Karamazovih", ,,Jadnika", grčkih tragedija, a da ne govorimo o ,,Aleksandrijskom kvartetu" Lorensa Darela, ili Markesovoj ,,Ljubavi u doba kolere"? Ipak, kad dođemo do Dikensovog ,,Olivera Tvista" ili Šekspirovog ,,Hamleta", situacija se menja. Koja je filmska verzija bolja:Lorensa Olivijea (britanska) ili Grigorija Kozinceva (sovjetska), Dejvida Lina, Olivera Rida (mjuzikl ,,Oliver!") ili Romana Polanaskog (prema scenariju Ronalda Harvuda)? Dalje, dovoljno je podsetiti na dobre i popularne filmske obrade ,,Petra Pana" Berija, ,,Ostatke dana" Išigure ili ,,Engleskog pacijenta" Ondatjea:
Komplementarna tvrdnja da su lakši žanrovi namenjeni razonodi neobrazovanog pučanstva, oni obilnog zapleta, psihološki ,,plošnih" likova, stereotipnih rešenja i redudantnog, banalnog dijaloga izuzetno filmični jeste, tek, višestruko problematična. Nisu svi autori ženskog romana predstavnici trivijalne i profilmske književnosti. Takvi jesu romani sestara Bronte, Džejn Ostin, Margaret Mičel (,,Prohujalo sa vihorom"), Fani Herst (,,Imitacija života"), sve do hipermoderne ženske treš literature konfensionalno-dnevničkog tipa junakinje ,,između karijere i ljubavi" (,,Dnevnik Bridžet Džouns" Helen Filding, ,,Đavo nosi Pradu" Loren Vajsberger, ,, U cipelama moje sestre" Dženifer Vajner). Pa ipak, narativni prosede već spominjane Džejn Ostin, složno prepoznat kao inovativan i smeo, dovoljno otkriva kvalitativnu heterogenost žanra ženske literature.
Tu su, međutim, i muškarci. Muškim čitalačkim krugovima okrenuta dela hipertrofirane akcije i adrenalina, akciono-avanturišstičko-kriminalističko-policijske tematike, od hard boiled detektivske priče (Rejmon Čendler, Piter Čini, Dešijel Hemet ili ,,očevi" markantnih figura Filipa Marloua, Lemija Koušna, Sema Spejda), Galimarove serie noire, večnog Fleminga tvorca Džejmsa Bonda, Dena Brauna, Toma Klensija do istorijskih trilera tipa Kenelijeve ,,Šindlerove liste" dalje relativizuju filmičnost kao apriori uslov pripadnosti trivijalnoj književnosti koja se opire ozbiljnom proučavanju. Već su strukturalizam i semiologija otkrili put davanja digniteta popularnoj književnosti ozbiljnim proučavanjem koje je, na primer, dovelo i do izvanredne Ekove studije o Bondu i Flemingu.
Razmatrajući adaptacije, otac savremene teorije filma Andre Bazen je govorio o adekvatnom medijsko-jezičko-izražajnom prenosu u kojem beline Delanojevih kadrova odgovaraju aoristu Židove ,,Pastoralne simfonije". Fransoa Trifo je ovaj problem sveo na uspelu adaptaciju utemeljenu na talentu filmskih autora da u film pretoče i nefilmične trenutke romana, od kojih su pripadnici ,,očeva" Žana Oranša i Pjera Bosta bežali. Parafrazirajući Fransoa Trifoa, rekli bismo, najzad, da ne postoje filmični i nefilmični literarni predlošci, a sa njima i kriterijumi procene, već dobre i loše filmske adaptacije, to jest filmski autori sa (ne)dovoljno talenta i umešnosti.
Hajde malo da se zabavljamo.
Najpre, jel' to opet neki gerila marketing? Ova tehnika pisanja o jasnim stvarima na nejasan način odavno nam je poznata. U svetu se to više ne radi. Prikaz književnog dela je deo marketinške akcije i kao takav, obavezan je da obezbedi pristup što većoj ciljnoj grupi. Polemisanje o odnosu dela i adaptacije, o uslovnim povezanostima i zavisnosti od učesnika u procesu transformacije, takođe mora da bude precizno, argumentovano i verodostojno. Reč je moćna jedino ako je jasna.
U čitavom tekstu jedino je jasan zaključak, ali više kao stav nego kao posledica prethodne analize. U neko moje vreme, za ovakve tekstove smo smatrali da su napisani da "zasene prostotu". Vrlo lako mogu da oborim zaključak da ne postoje filmična i nefilmična dela. Nemam nameru da se time detaljno bavim, jer sebe ne smatram "nadležnim" za to područje, ali tvrdim da je gotovo čitav opus srpske postmoderne apsolutno "nefilmičan", on nema sadržinu, a dobre rečenice se slabo "slikaju". Neka bude primer, ni Nevena Daković ih nije imala dovoljno, opus Zorana Živkovića, koji je Studio B pokušao da "dramatizuje". Ili, njegova priča o sečenju nokata koju je na engleskom postirala Lidija Beatović na Art-Animi. Nema te adaptacije koja bi to mogla da pretoči na filmsko platno.
Sa druge strane, tačno je da postoje majstori koji su u stanju da uhvate nit dela, čak i onda kad film ne liči na delo. Tu mislim na "Blade runner", a ne na "Dinu". I, takođe, mislim da producentima često promiču dela koja su izuzetno filmična, ali nema ko da im na to ukaže.
Ovde ću da prekinem, jer sam zaključio da mi ovo ne treba.
N.D. je naš najistaknutiji filmski teoretačar i ne čudi što svaki njen novi tekst izaziva pažnju. GT2G svaka čast na trudu da ČAROLIJU REČI U SLICI približi i posetiocima interneta i ovog foruma.
Meni ništa nije nejasno napisano u tekstu.
A zaključak je ispravan ako se ne shvati bukvalno. Nefilmična dela postoje, ali ima dovoljno primera dobrih filmskih adaptacija i takvih dela (od talentovanih autora - Goli ručak, npr), da to samo po sebi ništa ne znači.
Quote from: "Kunac"N.D. je naš najistaknutiji filmski teoretačar i ne čudi što svaki njen novi tekst izaziva pažnju. GT2G svaka čast na trudu da ČAROLIJU REČI U SLICI približi i posetiocima interneta i ovog foruma.
ne samo što je nevena "naš najistaknutiji filmski teoretačar" nego su se ispod njene mantije već ispilili neki (adekvatni) novi kadrovi, tako da se tradicija nastavlja i kroz nova potkoljenja!
Quote from: "Alex"Meni ništa nije nejasno napisano u tekstu.
A zaključak je ispravan ako se ne shvati bukvalno. Nefilmična dela postoje, ali ima dovoljno primera dobrih filmskih adaptacija i takvih dela (od talentovanih autora - Goli ručak, npr), da to samo po sebi ništa ne znači.
Najpre, ne znam o kojoj je dami reč. Nikada ništa njeno nisam pročitao. Sasvim mi je svejedno kakav joj je društveni status i koje joj je mesto u beogradskom kulturnom miljeu.
Problem je što je tekst (loše prekucan) postovan, tj. izložen komentarima. Put u pakao je popločan najboljim namerama. Da se nije pojavio na forumu, ja ga ne bih pročitao i ne bih imao šta da komentarišem. Ovako, poster je izložio svoju impresioniranost tekstom i dobija ono što iz toga proističe.
Najpre, teza nije jasno izložena, osim ako nije - "ima i pita od govana, ako samo kuvar zna da je napravi i ima ljudi koji će da je pojedu". Primeri su oskudni, nabacani "s brda s dola", e da bi se pokazala sopstvena supremacija, a neki od njih se lako mogu posmatrati i oceniti na drugi način. Naravno, Ameri nisu u stanju da shvate Tolstoja ili Dostojevskog, pa im i filmovi izgledaju onako kako izgledaju, a sa Dikensom i drugim anglosaksonskim piscima nemaju taj problem.
Neozbiljno je dovoditi u istu ravan i praviti komparaciju "visoke" i "popularne" literature sa "filmičnošću" i "nefilmičnošću". To su "babe i žabe". Unakrsna postavka tog odnosa bila bi podjednako validna, jedino se pojmovi o "filmičnosti" ne mogu isključiti. Producent dobije predlog za filmsku adaptaciju nekog dela, njegovi
research timovi izvrše procenu i donosi se odluka. Dalje sve zavisi od toga da li će do krajnjeg scenarija biti potrošeno par ili više eksperata za adaptaciju ili će na kraju svi dići ruke. Primera ima k'o pleve, ali tražite ih sami.
Da ponovim svoje mišljenje - hipoteza da nema "filmičnih" i "nefilmičnih" proznih dela nije potvrđena. Drugi deo zaključka stoji, ali to smo znali i bez navedenog teksta - dodeljuje se "Oskar" za uspelu adaptaciju.
Alex, zaključci se
uvek bukvalno shvataju. Zato i postoje. Tu ne važi - može da bidne, ali ne mora da znači. :wink:
U zemlji "sveznalica" i "renesansnih ljudi" bez diploma, N. Daković je jedna od retkih sa zvanjem koje joj daje puno pravo da piše o filmu. To treba ceniti.
Quote from: "Kunac"U zemlji "sveznalica" i "renesansnih ljudi" bez diploma, N. Daković je jedna od retkih sa zvanjem koje joj daje puno pravo da piše o filmu. To treba ceniti.
Svakako da ima puno pravo da piše o filmu. Ja sam član elite foruma "Znaka Sagite" (bar tako većina misli), pa imam legitimno pravo da pišem o svim tekstovima koji se objave, postuju ili prepričavaju.
Izem ti argument o zvanjima. Dal' ja treba sad da postujem svoja zvanja? Hoće li to da izleči postovan tekst? Sumnjam. Argumentuj mi komparacije, analize i sinteze, istorijski kontekst i sve ostale metodološke pristupe na osnovu kojih bi mogao da bude izveden nemoguć zaključak pa da o tome raspravljamo.
Upotrebljena sićušna
case study ne može da dokaže ama baš ništa. Do besvesti bismo mogli da raspravljamo o činjenicama za i protiv, a da suština ostane ista, nepromenljiva. Postavljanje adaptacije u apriornu poziciju u odnosu na delo je negiranje literature u celini. To je apsurd i verujem da je gđa. Nevena Daković to imala u vidu ne bi joj palo na pamet da tako nešto napiše.
Quote from: "scallop"
Neozbiljno je dovoditi u istu ravan i praviti komparaciju "visoke" i "popularne" literature sa "filmičnošću" i "nefilmičnošću". To su "babe i žabe". Unakrsna postavka tog odnosa bila bi podjednako validna, jedino se pojmovi o "filmičnosti" ne mogu isključiti.
Ona negira tezu koju nije sama izmislila, već valjda neko drugi pre nje.
Quote from: "scallop"Ja sam član elite foruma "Znaka Sagite" (bar tako većina misli)...
Ha, ha... Odavno se nisam ovako slatko nasmejao. Dobar štos. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg2.mysmiley.net%2Fimgs%2Fsmile%2Fhappy%2Fhappy0030.gif&hash=4abf6d473f95cf42df53f2a22894db4015956274) (http://www.mysmiley.net)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg2.mysmiley.net%2Fimgs%2Fsmile%2Fhappy%2Fhappy0005.gif&hash=dc60d696e6769d7f524b150719048783bc640d2d) (http://www.mysmiley.net/free-unhappy-smileys.php)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg2.mysmiley.net%2Fimgs%2Fsmile%2Fhappy%2Fhappy0137.gif&hash=5f13764e05b470fdf5610f1a68b3a578a05c158f) (http://www.mysmiley.net/free-animal-smileys.php)
Quote from: "Kunac"Quote from: "scallop"Ja sam član elite foruma "Znaka Sagite" (bar tako većina misli)...
Ha, ha... Odavno se nisam ovako slatko nasmejao. Dobar štos. (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg2.mysmiley.net%2Fimgs%2Fsmile%2Fhappy%2Fhappy0030.gif&hash=4abf6d473f95cf42df53f2a22894db4015956274) (http://www.mysmiley.net)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg2.mysmiley.net%2Fimgs%2Fsmile%2Fhappy%2Fhappy0005.gif&hash=dc60d696e6769d7f524b150719048783bc640d2d) (http://www.mysmiley.net/free-unhappy-smileys.php)(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg2.mysmiley.net%2Fimgs%2Fsmile%2Fhappy%2Fhappy0137.gif&hash=5f13764e05b470fdf5610f1a68b3a578a05c158f) (http://www.mysmiley.net/free-animal-smileys.php)
Samo se ti smej! Vi pišete da ste elitni forum. Ne mogu da nabrojim koliko ste to puta to napomenuli. Ja - nikad. Ja sam član ovog sajta pa, ko velim, mora da sam i ja pripadnik "elite".
Quote from: "scallop"Samo se ti smej! Vi pišete da ste elitni forum. Ne mogu da nabrojim koliko ste to puta to napomenuli. Ja - nikad. Ja sam član ovog sajta pa, ko velim, mora da sam i ja pripadnik "elite".
ti si precednik elitnog kluba, te se u skladu s tim i ponašaj.
Quote from: "Ghoul"ti si precednik elitnog kluba, te se u skladu s tim i ponašaj.
Stvarno! Pa, ponašam se ja, ali mi ne veruju. Možda nisam dorastao za Art-Animu, ali za "Znak Sagite"... Možda sam malo ispod proseka, ali da nema mene ne bi ni bilo proseka. :evil:
Quote from: "scallop"Možda sam malo ispod proseka, ali da nema mene ne bi ni bilo proseka. :evil:
neko zloban reko bi: proseče, ime ti je skalop!