Ocene jako visoke, ocene igraca na Gamespot 9.9 ako se ne varam. JOJ JEDVA CEKAM !!!
Skidam je od jutros. Dobićeš je do kraja nedelje. A u Evropi izlazi tek u Februaru. Pa taj Square-Enix nije normalan, koji su moj otimali ugovor o pablišingu od Koeija ako će da razvlače sa izdavanjem do Februara??? Srećom žena mi u Februaru ide u pariz pa će mi je tamo kupiti i time mi uštedeti napor smaranja domaćih distributera.
Skinuto. Igra je dobila predvidivo izvanredne ocene na američkim sajtovima, uz obrazloženje da je ovo doteranija i još bolja verzija P3. Zašto Square-Enix insistira da Evrpa mora da čeka do Februara, ne znam, ali uz malo sreće ja ću P4 do tada već i završiti...
Da, 93 je ocena na Metacritic-u, što je jako visoko za igru ovog tipa, daleko od američkog mejnstrima. PS2 je živ i dobrog je zdravlja, izgleda.
Već sam u nekom od topika ovde dao utiske o prvih pola sata japanske verzije hvaleći art direction i generalnu estetiku Persone 4. Posle neka tri sata provedena sinoć uz američku verziju, utisci su da je P4 zaista strimlajnovana verzija Persone 3. Što nije uopšte loše, naprotiv.
Ipak, ako neko nije voleo školsko okruženje Persone 3, ni Persona 4 mu neće leći. Igra je apsolutno pravljena kao tinejdžerska anime sapunica, barem u ovom uvodnom delu i u njemu igrač skoro da i nema prilike da pokreće svog avatara. Umesto toga, klikće se kroz ogromnu količinu dijaloga (od kojih 95% ima pun voice acting), a igra, kada se dijalozi završe prebacuje igrača u sledeću scenu itd. Dakle, interaktivnost je ovde na dosta niskom nivou i prvih dva sata Persone 4 su praktično radio-drama tokom koje igrač ima svega 3-4 prilike da napravi nekakav izbor.
No, s druge strane, ovo je zanimljivo napisana i solidno odglumljena radio-drama i, sem ako je čovek baš alergičan na tinejdž anime, teško je a ne zagrejati se za likove.
Priča je, ukratko ta da je glavni junak prebačen iz grada gde je išao u školu, u provinciju jer su mu roditelji otišli na rad u pečalbu. Tamo stanuje kod strica koji je policijski detektiv i prvih par sati igre prati njegovih prvih nekoliko dana u školi, upoznavanje sa profesorima, ali, što je bitnije, i sa drugim učenicima. Naravno, odmah se tu stvaraju određene veze među učenicima, bla bla bla...
U gradiću, međutm, krenu da se događaju bizarna ubistva, a među srednjoškolcima kruži i urbana legenda o 'ponoćnom kanalu', to jest o tome kako se gledanjem u ekran isključenog televizora tokom kišne noći može ugledati vaš 'soulmate'. Ispostavlja se da glavni junak može i više od toga i da su televizijski ekrani za njega neka vrsta portala u drugu dimenziju. U ovoj dimenziji mogu se naći nekakvi hintovi o tome šta je i kako dovelo do smrti osoba koje su ubijene, ali takođe, u njoj prebivaju i senke koje su opasne..
Dobro, ovo ovako na gomili je hrpa klišea japanskog horora, ali kako je ovo igra a ne film, to je sasvim na mestu. Naravno, kako to već u ovim igrama zna da bude, kombinacija ozbiljnog horora i spiritualne filozofije sa tinejdžerskom estetikom i potpuno neočekivanim humorom je tu da igrača izbaci iz ravnoteže. Susret sa medvedićem (koji se naravno zove Teddy) u dimenziji senki je, recimo dobar primer.
Posle nekih dva i po sata konačno se dođe i do prve (dve) borbe i... svako ko je igrao neku SMT/ Persona igru će brzo pohvatati osnove, pošto je ovo klasičan potezni sistem, sa eksploatacijom slabosti, korišćenjem fizičkih i magijskih napada (magije su standardne: na početku glavni lik ima zio i rakukaja), korišćenjem guardinga itd. Pošto moja dva lika za sada imaju samo po jednu personu koju mogu da prizovu ne mogu ništa da kažem za raznolikost istih, ali ne sumnjam da je borba, koja je meni u ovim igrama glavni element dopadanja, na nivou prethodnih igara. S druge strane, imam utisak da igra ocenjuje efikasnost taktike koja se primenjuje u borbi pa na osnovu toga i dodeljuje više XP. Mislim, posle druge borbe sam sa drugog odleteo direktno na četvrti nivo. Nadam se da Personu 4 završim do kraja godine, mada znam da je to skoro nemoguće...
Meho, Persona 3 se igra 70-80 sati, dakle 45 min svakim radnim danom i meni je za P3 trebalo oko 4 meseca=80 sati, ali sam bio vredan tj besposlen uvece i stukao sam ove godine josh i DDS 1 i 2. Posle sam igrao Arcanuum koji me odushevio humorom, angel011 hvala za preporuke u gradnji lika. Znam, glup nacin da gubis vreme ali sta da se radi.
E da, meni je Persona 2 bila najbolja ali izgleda da je poenta sa P3 bila sirenje kruga ljubitelja serijala i popularizacija zanra.
Persona 1 je bila hardcore i takooo teshka, vishe sam imao srece no pameti...
Jedva cekam P4.
Posle oko sedam i po sati provedenih u Personi 4 shvatio sam da ću igru morati da počnem od početka jer sam loše strateški isplanirao prvi dandžn a nemam stari save point jer mi je kartica pretrpana Resident Evil 4 sejvovima. Pakao.
Ipak, ovo je pakao sa relativno prihvatljivom klimom jer je P4 veoma udobna za igranje i kombinacija socijalne simulacije (škola, druženje van škole, part tajm posao u obdaništu, igranje basketa i sviranje u školskom orkestru, te još jedan part tajm posao koji radim od kuće) i SMT-ovskog borbenog sistema u dandžnima mi zaista pogađaju u centre za zadovoljstvo. Avaj, pošto igra u prva tri sata ima skaredno mnogo dijaloga kroz koje moram ručno da klikćem ipak znam da ću se napatiti...
Persona 4 : Opening 2 (http://www.youtube.com/watch?v=NAXDzagb6gk#normal)
Persona Fortress 2 (http://www.youtube.com/watch?v=3-DJzQhr7bE#normal)
:!: