Žikinom kurtezijom, repriziro sam epizodu CRNA KOŽNA TORBA iz hrvatske SF serije NEPOKORENI GRAD (SF je zato što prikazuje NDH Zagreb kako prosto vrvi od anti-fašista)!
Ta epizoda je jedna od stvari koja me je kao klinca oskrnavila za ceo život: imao sam 8 godina kada sam po 1. i jedini put gledao tu epizodu, mislim da je to išlo nedeljom u 20h, udarni termin u kome danas gledamo BABE KOJE SE ČEŠLJAJU, a u to vreme su se gledale indoktrinirajuće partizanske epopeje.
Elem, u pamćenje mi se urezala scena mučenja koja uključuje, prvo, paljenje let-lampom po golim grudima (muškim, da budem precizan i ne izazovem preuranjeni interes ONE vrste kod NEKIH koej neću imenovati, ali oni dobro znaju ko su), a zatim – hajlajt!- i pacovom u kavezu, koji se stavlja na te iste grudi, s pretnjom da će ga poklopiti šerpom i zagrejati do nepodnošljivih granica, tako da pacov (zove se Karlo!) bude prinuđen da sebi prolaz prokopa kroz kožu i meso vezanog ilegalca!
Dakle, torture porn pre torture porna – fun for the whole family, nadmašen jedino TV serijom IGMANSKI MARŠ i scenama sečenja promrzlih prstiju u krupnom planu, samo par godina kasnije, takođe u prime time-u.
Moram reći da gledati to danas zaista nije kao onomad: iako sam ja to upamtio kao da traje bar 10 minuta - toliko mi se u tim krhkim godinicama urezalo u svest – ispade da scena traje tek par minuta, i da se, naravno, ništa posebno ne vidi (sem gnusnih opeklina na grudima, kurtezijom halida redžebašića, lakobrije pre lakobrije)! Pacov čak i ne uradi ništa naročito, jer ilegalca odvežu pre bilo kakve akcije kako bi mogao da iskoči kroz prozor.
Ipak, ustaše su horor po sebi, tako da epizoda ipak odiše grozomornošću kao malo šta, i svakako ću odgledati i ostatak serije.
Paralelno s tim, očekujte i moj osvrt na TV seriju BRISANI PROSTOR – takođe ustaški horor, ali prema stvarnoj diverziji ubosni ranih 70ih. I ovo pamtim iz vremena prikazivanja kao retko gadnu i intenzivnu seriju sa mnogo psovanja, silovanja, mučenja i kojekakvog horror trasha...
Au, NEPOKORENI GRAD!
Nezaboravan je to SF-Horor!
Je l' ti to misliš na onu grozomoru od epizode, kad U-čike pohvataju diverzante-u-pokušaju (čini mi se da je meta bila zagrebačka pošta) i odvedu ih na stratište, pri čemu neki poginu na streljanju, a neki i ranije?
I ja sam to gledao sa osam godina, i baš mi je bilo šokantno.
Jebote, sad gledam - kad me baba kao malog vodila u bioskop da gledam VARIOLU VERU pokrila mi je oči tokom scene seksa, ali sve one strašne & gadne scene nisu bile problem. Isto tako, horor filmovi su ograđivani u posebne late night cikluse (tipa onaj na TV Beograd, kad su prikazali NOĆ VEŠTICA), dok je u mejnstrim terminama svaki klinac mogao da vidi stravu i užas bez cenzure - u filmovima i serijama o NOB-u.
Možda nismo imali mnogo srpskih i jugoslovenskih horor filmova, ali je horora u EX-YU kinematografiji bilo oho-ho, i znao je da bude baš zajeban.
Quote from: "taurus-jor"Je l' ti to misliš na onu grozomoru od epizode, kad U-čike pohvataju diverzante-u-pokušaju (čini mi se da je meta bila zagrebačka pošta) i odvedu ih na stratište, pri čemu neki poginu na streljanju, a neki i ranije?
to je neka druga.
u ovoj su m. štrljić i z. lepetić (odličan!) i pacov KARLO.
Quote from: "Ghoul"Quote from: "taurus-jor"Je l' ti to misliš na onu grozomoru od epizode, kad U-čike pohvataju diverzante-u-pokušaju (čini mi se da je meta bila zagrebačka pošta) i odvedu ih na stratište, pri čemu neki poginu na streljanju, a neki i ranije?
to je neka druga.
u ovoj su m. štrljić i z. lepetić (odličan!) i pacov KARLO.
Zvonko Lepetić i Milan Štrljić su meni autentični horor glumci YU kinematografije. Lepetića nikada neću zaboraviti iz NEPOKORENOG GRADA i OKUPACIJE U 26 SLIKA. Štrljićevi likovi su mi sinonim za vrlo, vrlo zajebanog sadistu.
Štrljić je ovde the good guy, a lepetić igra skoro-komičnog (i skoro homosexualnog?) lika. dok sam gledo potonjeg pomišljao sam da je lepetić u to vreme bio SAVRŠEN izbor za neku ekranizaciju alana forda, za ulogu SUPER HIKA! :idea:
Ja sam pomno pratio svaku epizodu NP. Miša Janketić kao ustaški/ policijski islednik/ mučitelj mi se zauvek urezao u pamćenje kao arhinegativac, džaba mu što sam ga posle gledao kako glumi serbske vojvode po pozorištu...
'A Karlo je uvek gladan...' brrrrrr Zaista je šokantno da se to prikazivalo u prajm tajmu sa scenama mučenja koje su zaista uznemirujuće makar na konceptualnom planu iako im fali malo pornografske transparentnosti. Doduše, to je demonstracija sasvim drugačije kulturne i ideološke klime u kojoj smo rasli mi, deca socijalizma i potomci, hm, pobednika u NOB-u. Tada se podrazumevalo da decu ne treba štititi od grozota koje bi eventualno mogle da im ostave pečata na razvoj ličnosti jer se priželjkivao (kroz taj pečat) određeni ideološki naklon kao njegova posledica.
Inače, ako se dobro sećam, Nepokoreni Grad je imao dosta labav continuity u kome su se ponavljali neki likovi (poput Miše Janketića) ali nije imao stalnog protagonistu. Zagreb je ovde stavljan u centar radnje, menjajući humanoidnog glavnog junaka. Milan Štrljić je ipak, kao agent otpora pod konspirativnim imenom Laufer igrao u jedno tri epizode ako me sećanje služi...
Kad smo već kod partizanskog torture porna i sličnih stvari, meni je u sećanju ostalo gledanje Vrhova Zelengore kada sam imao sedam godina i kada su celu školu odveli u bioskop da to zajedno gleda. Scene sa tifusarima, a pogotovo scene sa ranjenim partizanom koji je izgubio vid i sve vreme nosi povez preko očiju su mi bile zastrašujuće, naročito kada tokom jednog njemačkog napada njega vežu za drvo da se ne bi izgubio. Onda oko njega padaju bombe, sve prašti i gori a on se dere od straha... Posle ima i ona scena kada Nijemci zarobljenom partizanu naređuju da ubije koleginicu partizanku a on je gleda, gleda, pa ubije sebe... Ja sam u tom trenutku skrenuo pogled, i evo, trideset punih godina kasnije, iakomi je Ghoul narezao ovaj film poodavno, nisam se još naterao da ga ponovo gledam...
U "120 dana Sodome" u onim beleškama na kraju nalazi se motiv pacova koji kopa sebi put kroz meso. Nisam siguran da je to igde korišćeno pre toga, ideja mi se čini baš De Sadovska... Međutim, bilo bi zanimljivo znati da li je scenarista kao inspiraciju za Karla imao De Sada (ili nekog svog rođaka).
Uzgred, izgleda da je pacov Karlo ušao u kolektivni košmar naše generacije, sa tim da priznajem da sam potisnuo sećanje na to o kakvom se filmskom zlodelu radi. Dakle, "Nepokoreni grad". Srećom, ne osećam nikakvu potrebu da se sad hvatam tih ustaških sranja; upravo sam pogledao potpuno remekdelo Zombi: La Creazione, nažalost poslednji film Bruna Mateija i kad se malo smirim pokušaću da napišem kraći hvalospev.
Quote from: "John Reynolds"U "120 dana Sodome" u onim beleškama na kraju nalazi se motiv pacova koji kopa sebi put kroz meso. Nisam siguran da je to igde korišćeno pre toga, ideja mi se čini baš De Sadovska... Međutim, bilo bi zanimljivo znati da li je scenarista kao inspiraciju za Karla imao De Sada (ili nekog svog rođaka).
na početku svake epizode stoji da je to rađeno prema istinitim događajima.
i mada mi taj antifašistički zagreb ne deluje mnogo istinito, ono u šta nimalo ne sumnjam jeste da su ustaše u svojim zverstvima po 'kreativnosti' daleko nadmašile de sada...
a ovo što kaže meho za kulturnu klimu, to sam već elaboriro negde, mislim na topiku 'partizanski horori'.
dakle, uhvate te na kvarno, kao klinca, i uvale ti TIK-TAK, a u njemu čitaš pesmice i pričice tvojih vršnjaka (pisane po diktatu) o 'CRVENOM CVETU SLOBODE' (izraslom iz KRVI), o drugu titu koji je Umro-ali-još-živi (UNDEAD!) i koji i dalje GLEDA SVE NAS (sa fotografije koja zlokobno visi iznad svake table u svakoj učionici!), umesto normalnih bajki ti čitaš KRVAVU BAJKU, pa se onda uživljavaš u to kako je biti u LOGORU (mi smo ovde svake godine na 12. februar, dan proboja Lagera Niš, imali goste, preživele logoraše...), kako je to biti streljan, kako je to da ti oca i majku ubiju na tvoje oči, pa onda na dan škole (ivan goran kovačić) ne mo'š pobeći od odlikašica koje mega-uzbuđenim, melodramatičnim glasovima recituju najgadnije odlomke iz JAME (kako je to kad ti nožem izvade oči? i puste te da oslepljen lutaš šumom? kako je to ležati u JAMI punoj poklanih ljudi? kako je to biti preliven živim krečom...?)... a onda dođe vikend, i ti bi da se malo odmoriš od sve te morbidarije kojom te svakodnevno zasipaju, i ustaneš u nedelju ujutro, pustiš DOZVOLITE DA TE OBRLATIMO, a ono tamo – KOZARA: bata rukom zaustavlja nemačko svrdlo, odnosno pušta da mu prođe kroz dlan! dete lišćem pokriva mrtvu majku i ponavlja "mama pava. mama pava..." a felba u beskrajnim minutima nariče za mrtvim sinom, ljubišom!
u svemu tome mi se kao posebno perfidan ističe taj naslov 'CRVENI CVET SLOBODE' – jedan od 300 sličnih pisanih zadataka koje nam je učiteljica zadavala iz srpskog: dakle, podmuklo trovanje i onoga najlepšeg nečim strašnim i morbidnim! tera te –bar mene jeste – da i ono najlepše, cvet, posmatraš u bojama KRVI; umesto da bar tih nekoliko godinja detinjstva provedeš među pčelicama i cvetićima i leptirićima, ovi te odmah dočekaju sa KRVAVIM CVEĆEM (the colour out of space!) a i ona jebena PČELICA MAJA (kad sam već kod pčelica!) – koji je to horor meni bio, taj svet u kome iza svake stabljike čuči neka insekatska, verhovenovska, staršiptruperovska NAKAZA da te proždere, i stalno od nekoga bežiš, čak i ljudi su užasni, sećam se jedne epizode u kojoj maja i pavo zalutaju u u ljudsku kuću, u sobu, i budu tamo zatočeni (prozor je zatvoren, valjda): taj osećaj klaustrofobije (kako da pobegnemo odavde???!!!) mi je bio užasniji od svih (mnogo kasnijih) ALIENA, THINGOVA itd.
da, deco moja mlada, današnja – vi koji ste se rodili u svet video igara, kompjutera, interneta ili barem televizije koja ima na desetine programa – ne možete da zamislite šta je to bilo ići u školu u SFRJ, i na raspolaganju imati televiziju koja ima samo 2 programa!!! a na njima – ovo!
(mada, da ne grešim dušu: u SFRJ je na ta 2 programa, čak i uprkos navedenim emisijama i filmovima (koji se mogu nabrajati u besvest, poput pomenutih IGMANA ili ZELENGORE...), imalo da se vidi DALEKO VIŠE dobrih stvari nego li danas na svih ovih kablovskih 60ak: ali to je za neku drugu, jugonostalgičarsku temu; ovde pričamo o ustaškim hororima!)
Eh, stara dobra komunistička gerijatrijska nekrofilija! Moja se osnovna škola (tada) zvala Prva proleterska brigada, te su prvi brigadni proleteri redovno dolazili u školu da nam prepričavaju doživljanje i herojska dela. Najmučniji je trenutak bio kad, posle sat-dva sedenja na drvenim stoličicama u svečanoj sali dođe ono inkvizitorsko - neka neko postavi neko pitanje. A u sali tajac, muk. Mali se mozgovi napinju ne bi li smislili neko pitanje, al' ne ide, jbg. Od nas "odlikaša" očekivalo se da pitamo nešto pametno, jer tupadžije i cige ne bi umeli ni da sroče pitanje to save their miserable lives. Nastavnici nas streljaju pogledima, nervoza vlada...
Nego, bilo je i vanrednih poseta. Pred kraj osnovnoškolovanja shvatio sam da se prema školskom sistemu treba postaviti kao u aikidu, snagu neprijatelja treba upotrebiti za izbacivanje istog iz ravnoteže. Tako sam uspeo da isposlujem vanrednu partizansku posetu ukrašavajući školu kukastim krstovima koje su tetkice, a toga se dobro sećam, ribale do kasno u noć. Posle je zbog povampirenja fašizma u školi održana sednica nastavničkog veća koje je, u svojoj genijalnosti, odlučilo da tu pojavu suzbije jednim vanrednim gostovanjem partizana. Nakon pažljivog planiranja i sondiranja terena sale, na dan posete, u okviru priprema akcije, požalio sam se razrednoj na bol u stomaku, te sam se potom, u trenutku kad sam shvatio da se agonija prepričavanja heroizama opasno bliži kraju, uhvatio sa stomak i pobegao u WC. Tamo sam mirno uživao u tihom žuborenju vode iz šolje, grobnoj tišini sale i teškom disanju vlasnika prenapregnutih mozgova.
Kraj oftopika. Sad malo o ustaškim hororima.
До појаве Лептирице,сцена са Карлом је уз зомби тифусаре из Зеленгоре била главна траума генерације клинаца који су одрасли у СФРЈ.
Приказивање таквих сцена у прајмтајму,у 8 увече(недељом за серије,понедељком за драме) када су се породице са све ситном децом ритуално окупљале испред телевизора,није био случајан пропуст,већ је уређивачка политика тадашње КП телевизије била заснована на јасно утврђеном коминтерновском ставу-да би мали пионири довољно поштовали народноослободилачку борбу и њене тековине и да би још у раној младости схватили колико је она била тешка и крвава,требало је да о томе науче на најсуровији начин.
Мени је остала у сећању и серија База на Дунаву где Немци стрељају и пале по Банату а нарочито је била мучна сцена где фолксдојчери муче учитељицу пред њеним ђацима.
А ту је и најужаснија сцена у партизанским блокбастерима-из Сутјеске наравно где немачки пси растржу заробљеног партизана.
Наши родитељи јесу покушавали да нас заштите-"Немој сад да гледаш,сад ће четници да закољу дете!",али џаба када су се у нашим ратним серијама и филмовима као на траци смањивале сцене злочина "окупатора и домаћих издајника над партизанима и голоруким народом"(цитат из Жикине Ужичке републике),које су по бруталности и експлицитности задовољавале све стандарде култних италијанских хорора.Сећате се closeupa прекланог врата Станка бравара са почетка Повратка отписаних?
Окупацију и Брисани простор сам гледао у завршним разредима основне тако да и то и није био толики шок али се сећам полемика по штампи око приказивања таквих сцена у тзв.породичним терминима на ТВу.
Сад сам тек укапирао да бисмо могли да отворимо посебну тему Најстрашније хорор сцене нашег детињства из партизанских филмова и серија.
Непокорени град тражим већ годинама јер сам гледао само премијеру и осим легендарног пацова Карла,сећам се још и мучења илегалке Ене Беговић које се завршава тако што себи пререже вене плашећи се да ће под батинама ипак на крају попустити и одати илегалце специјалној,и наравно тешко је заборавити иритирајућу и одвратну,у складу са хорор концептом и атмосфером саме серије,песму Ибрице Јусића која је ишла у одјавној шпици.
Серија је наравно СФ,направљена по моделу комунистичког реципроцитета-Ако су се српски илегалци у Отписанима борили против Немаца у Београду,направићемо серију и о хрватским антифашистима који су се борили против усташке власти у Загребу.
Није их било?
Па шта,не снимамо документарац већ играну серију,лако ћемо их измислити.Где ћеш лакше створити хрватски антифашистички покрет него кроз фикцију и гледану тв серију.
Е сад,у време кад је приказана,аутори су успели у својој главној намери али су у покушају да створе популарну и уметнички релевантну серију очигледно подбацили јер нисам никог чуо да је назива култном или омиљеном,нити да је се сећа по било чему другом осим по бруталности .А чак и изостанак репризе на домаћим каналима који су досад извртели све хрватске серије које су им пале шака ,говори у прилог овоме.
Јасно је наравно зашто је хрвати не приказују.Чак и за генијално Вело мисто им је требало десет година само зато што су глани јунаци антифашисти.
Ајде Гуле,одгледај то и напиши тај приказ,занима ме да ли је то нешто што вреди поновити и из уметничких разлога а не само због gore сцена и ради смејања комунистичком преобликовању хрватске историје у 2.светском рату?
За крај ипак морам да будем поштен и да кажем да је за нас клинце непостојање било какве друге цензуре,осим политичке у вечерњем породичном термину златног периода ЈУ телевизије,имало и својих итекако добрих страна јер у супротном никад не бисмо видели онда кад су праве године за то:Миру Фурлан у Киклопу и Путовању у вучјак,Тању у Човеку кога треба убити и Човеку са четири ноге(тв премијера понедељком у 8 :!: ),Снешку,Ену и Горицу у Паду Италије,... допуните даље,не могу свега да се сетим.
Хех,тек сад прочитах Мехов и Џонов пост али то је доказ да се не ради о нашим индивидуалним ишчашеним перцепцијама партизанског хорора и његове идеолошке позадине већ да је цела наша генерација у вези са овим имала идентичан утисак.
ja sam se u međuvremenu opsetio još jedne megahoror scene iz prtizanskog filma. nažalost ne znam koji je film u pitanju jer sam naleteo na njega tokom Dozvolite da se Obratimo a da nisam video početak a u novinama nije pisalo ništa osim 'film' a tada nisam imao nikoga da pitam... Možda će se Žika ili Cripple ili neko setiti koji je to film.
Elem, blagi je OT jer se nije bavio ustaškim zločinima već njemačkim, ali za utehu, ti zločini su se događali u koncentracionom logoru negde na teritoriji tadašnje Jugoslavije. oj mladi detinji mozak je vrlo malo toga zapamtio iz filma ali jeste zapamtio ponovljene scene streljanja logoraša, što puškama što puškomitraljezima. Iako su tela žena i dece koja padaju pod njemačkim kuršumima sama po sebi upečatljiv prizor, najšokantnije i najhororističnije je bilo što su posle toga ekonomični Nijemci preko tih tela, već, jelte, mrtvih, prelazili tenkovima ne bi li ih smrvili u pastu i time
a) prikrili trag svog nečovještva?
b) bolje iskoristili ograničen prostor u logoru?
Šta god da je od ova dva u pitanju, i jedno i drugo je sadržalo snažnu simboliku njemačko-okupatorske sile kao sa jedne strane pritvorne i lažljive a sa druge hladno, industrijski efikasne. Ovo je potncirano ponovljenim scenama gaenja leševa tenkovskim gusenicama i zumiranjem na crvenu zemlju i blato pod njima. Meni je to bio apsolutni horor u ono doba.
Da se nadovežem za Meha, dozivajući Žiku i Kripa, možda i Gula... (jbt, neke traume sam stvarno potisnuo a hladnokrvno kasnije blejanje u krvopljus neki bi psiholog još i mogao objasniti)
Ima li neki film, ili je to moja dečija mašta iskrivila, koji govori o streljanju đaka u Kragujevcu gde u jednoj od završnih scena iz gomile leševe ispuzava ranjeno dete i onako ranjeno, oskaćeno, vuče se prema kameri? Slika bi trebalo da je crno-bela, ali pošto sam to gledao zaista fantastično davno, može biti da je reč i o crno-belom TV-u.
Postoji i za mene urbana legenda da to dete u jednom trenutku prostenje nešto u stilu "uh, ala boli", što sceni dodaje bizarno crnohumorni karakter (ili je samo meni ta replika smešna), mada se ja toga, ruku na srce, ne sećam. "Uh, ala boli" mi je spomenuo jedan drugar kad smo pokušavali da se setimo partizanskih horor scena i, sve i da ona ne postoji u filmu, sve i da ta scena uopšte i nije ovakva kakvu je pamtim... Ostaje činjenica da su ti prizori bili toliko šokantni da im je dečija mašta dodavala detalje, obogaćivala ih čak.
Eto, razmislite o tim potresnim scenama i baš me zanima da li ste, kao matori cipovi, shvatili da su one identične onima koje pamtite.
Не могу да верујем,и мени је то била једна од најгрознијих сцена.То је филм Крвава бајка о коме и Мехо прича а тај мали је цига чистач ципела који се нашао међу осталим таоцима зато што није хтео да Немцима обрише чизме(не сећам се да ли крваве од стрељаних или прљаве од креча)
Зашто је толико ужасно,па зато што је неки деда пре самог стрељања заклонио клинца иза себе и реко му нешто у стилу:-Не бој се,не боли ништа.
A и цео филм је одвратно реалан,изгледа као документарац са свим оним натуршчицима као статистима и камером из руке која их прати док Немци групу по групу изводе из хангара на стрељање.
Ту врсту филмова су југословенски редитељи толико уверљиво режирали да би филм о Јасеновцу да је постојала с комунистичка дозвола да се сними вероватно учинио смешним чак и Канибалски холокауст
Quote from: "John Reynolds"Da se nadovežem za Meha, dozivajući Žiku i Kripa, možda i Gula... (jbt, neke traume sam stvarno potisnuo a hladnokrvno kasnije blejanje u krvopljus neki bi psiholog još i mogao objasniti)
Ima li neki film, ili je to moja dečija mašta iskrivila, koji govori o streljanju đaka u Kragujevcu gde u jednoj od završnih scena iz gomile leševe ispuzava ranjeno dete i onako ranjeno, oskaćeno, vuče se prema kameri? Slika bi trebalo da je crno-bela, ali pošto sam to gledao zaista fantastično davno, može biti da je reč i o crno-belom TV-u.
Postoji i za mene urbana legenda da to dete u jednom trenutku prostenje nešto u stilu "uh, ala boli", što sceni dodaje bizarno crnohumorni karakter (ili je samo meni ta replika smešna), mada se ja toga, ruku na srce, ne sećam. "Uh, ala boli" mi je spomenuo jedan drugar kad smo pokušavali da se setimo partizanskih horor scena i, sve i da ona ne postoji u filmu, sve i da ta scena uopšte i nije ovakva kakvu je pamtim... Ostaje činjenica da su ti prizori bili toliko šokantni da im je dečija mašta dodavala detalje, obogaćivala ih čak.
Pa to ti je vec pominjana Krvava Bajka,koja se masovno i organizovano skolski gledala u bioskopima 80ih.
Kad smo vec kod Jasenovca,jel' se u tom logoru desava radnja ovog hrvatskog sa F.Sovogovicem,kada treniraju i hrane svog saborca za obracun sa zlim komandirom,samo da bi im on na kraju zabo noz u ledja !
et EKSTREMISTA:
1. "До појаве Лептирице,сцена са Карлом је уз зомби тифусаре из Зеленгоре била главна траума генерације клинаца који су одрасли у СФРЈ."
=hronologija ti je malkice pogrešna: LEPTIRICA je premijeru imala 1973. a ti referišeš na njenu reprizu, tamo negde u prvoj polovini 80ih; KARLO je svoju TV premijeru imao maja 1981. (dakle, PRE čuvenog ciklusa horora KARIKA KOJA NEDOSTAJE, koji je išao jula 1982.)
2. VEĆ POSTOJI TOPIK 'PARTIZANSKI HORORI', nema potrebe za TREĆIM na tu temu (pošto su se 'partizanski' prelili i u ovaj 'ustaški'!): http://znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=1166&highlight=PARTIZANSKI
3. "серија База на Дунаву где Немци стрељају и пале по Банату а нарочито је била мучна сцена где фолксдојчери муче учитељицу пред њеним ђацима."
meni ovo zvuči kao referenca na seriju ŠIROKO JE LIŠĆE, čuveni trash-splatter, gde ljude bacaju sa zvonika, nabadaju ih na vile i na one drljačice (? ono metalno čudo sa šiljcima kojim se, valjda, drlja i ustinjava zemlja na njivama), i sa vrhuncem u (offscreen) kastraciji trojice pre-teen dečaka.
MEHO:
meni to zvuči kao da bi moglo biti u LAGERU NIŠ, al odavno sam gledo; vaguely se prisećam da je moglo biti tamo.
Kuku... Sreća dakle da ga nisam odgledao do kraja.
KRVAVU BAJKU je režirao koliko se sećam pokojni Tori Janković. On je bio težak alkoholičar i izvršio je samoubistvo. On je bio specijalizovan za filmove o okupatorskim zločinima. Koga zanima može da vidi i CRVENU ZEMLJU o streljanjima u Kraljevu.
Inače, navodno, trigger za njegovo samoubistvo bila je informacija da je Šotra dobio da režira IGMANSKI MARŠ koji je inače on želeo da snimi. Mada, naravno, ta priča ima izvesni oreol urbane legende, jer Tori je i ovako bio sjeban...
Inače, meni je recimo nezgodna scena ubijanja duševno obolelog čoveka u istinskom klasiku AKCIJA STADION.
I uopšte ustaše u tom filmu imaju dosta heavy scenu silovanja majke pred detetom.
I da, naravno, spookiest of them all, scena iz OKUPACIJE U 26 SLIKA. Ona prosto ni nema konkurenciju... To je toliko snažno da dan-danas radi posao.
Jes' Kripe. Ta scena je ... :?
Mnogo toga sam zaboravio iz Nepokorenog grada, pa vidim da sam i neke glumce pobrkao u njihovim ulogama (Štrljić je igrao Laufera, Janketić je bio negativac). :cry:
Baš bih voleo to da obnovim.
Nego, evo spiska epizoda.
1.epizoda - Burevjesnik
2.epizoda - Smrt fašizmu, sloboda narodu
3.epizoda - Crna kožna torba
4.epizoda - Smrt sekretara
5.epizoda - Dugi bijeg
6.epizoda - Četvorka
7.epizoda - Čovjek u sjeni
8.epizoda - Udarne grupe
9.epizoda - Čamac na Kupi
10.epizoda - Galeb
11.epizoda - Glumac
12.epizoda - Nepokoreni
13.epizoda - Kraj rata
KRAJ RATA, kad ustaše van Blajburga ubija jednoruki(?) Bata. On sa sinčićem traži ustaše koji su mu stavili ženu na ljuljašku a zatim je zanjihali i boli noževima + to fotografisali (traže ih na osnovu fotografije). Dal nose oružje u harmonici... a zaboravio sam i ko glumi suprugu. Mislio sam da je Mira Furlan, ali izgleda da je Gorica Popović. Ili Neda Arnerić?
Nego, spot the ustaše:
Aleksandar Bercek ... Bora
Radko Polic ... Kristijan
Miroljub Leso ... Jozo
Bogdan Diklic ... Alojzije
Josif Tatic ... Hasko
Milos Kandic ... Vijuk
Milivoje Tomic ... Starac
Bozidar Pavicevic-Longa ... Masni
Stole Arandjelovic ... Vlasnik kafane
Sto mu vampira, kako to da ja nisam gledao nijedan od tih sjajnih filmova? :cry: Umjesto horora, djetinjstvo sam proćerdao na Branka Kockicu, Opstanke i crtane filmove :(
Quote from: "John Reynolds"Da se nadovežem za Meha, dozivajući Žiku i Kripa, možda i Gula... (jbt, neke traume sam stvarno potisnuo a hladnokrvno kasnije blejanje u krvopljus neki bi psiholog još i mogao objasniti)
Ima li neki film, ili je to moja dečija mašta iskrivila, koji govori o streljanju đaka u Kragujevcu gde u jednoj od završnih scena iz gomile leševe ispuzava ranjeno dete i onako ranjeno, oskaćeno, vuče se prema kameri? Slika bi trebalo da je crno-bela, ali pošto sam to gledao zaista fantastično davno, može biti da je reč i o crno-belom TV-u.
Postoji i za mene urbana legenda da to dete u jednom trenutku prostenje nešto u stilu "uh, ala boli", što sceni dodaje bizarno crnohumorni karakter (ili je samo meni ta replika smešna), mada se ja toga, ruku na srce, ne sećam. "Uh, ala boli" mi je spomenuo jedan drugar kad smo pokušavali da se setimo partizanskih horor scena i, sve i da ona ne postoji u filmu, sve i da ta scena uopšte i nije ovakva kakvu je pamtim... Ostaje činjenica da su ti prizori bili toliko šokantni da im je dečija mašta dodavala detalje, obogaćivala ih čak.
Eto, razmislite o tim potresnim scenama i baš me zanima da li ste, kao matori cipovi, shvatili da su one identične onima koje pamtite.
To jeste Krvava bajka, i nije "ala boli" vec nesto tipa: deda, deda, sto me slaga da smrt ne boli; to je inace cigance kome deda pre toga objasnjava da nema cega da se plasi posto smrt ne boli, a dedu ubiju ne putu do "streljane" posto nije mogao da isprati tempo, te cigance puzi do i umire uz dedu i to je, mislim, poslednji kadar filma. Naravno ako mene laze secanje i ja lazem vas 8)
Е да,Крај рата-то клање Горице на љуљашци је стварно грозно (мали целу сцену гледа са тавана),и мислим да је главни проблем тог филма што није уследила освета која би по суровости била адекватна почињеном убиству као што гледалац очекује и прижељкује,већ је Бата усташе убијао само чистим хицима из револвера.
А ово што Гул рече за Пчелицу Мају-па и сам сам имао сличан утисак у вези тог цртаћа.Мајино окружење је била метафора за сурови живот и друштво који клинце очекују кад порасту са све оним грозоморним живуљкама попут зубатих термита ,стршљена војника и бубашваба и најгорим чудовиштем од свих-људима,који газе све њих заједно (држава,светске суперсиле,ју нејм ит.).
Е сад,то што није било суптилности у реализацији и што су сви ти ликови били тако чудовишно нацртани, није ни чудо с обзиром да су цртаћ радили Јапанци.
И сад кад бацим поглед на репризу имам сличан доживљај а и даље ми је као некад тужна она шпица где мала Маја седи на листу гледајући Месец и плаче. :cry:
Da pokušam da razriješiom neke nedoumice:
- Scena u kojoj tenkovi melju leševe je najvjerovatnije iz već pomenutog filma Crvena zemlja Torija Jankovića.
- U filmu Kraj rata petorica ustaša koji ubiju Batinu ženu (Gorica Popović) su Radko Polič, Bogdan Diklić, Josif Tatić, Miloš Kandić i Miroljub Lešo (jedini među njima koji nije zlikovac, već samo slabić). Longa igra zlikovca u civilu koji ubija nedužnog starca (Mića Tomić).
- Crna kožna torba nije treća, već otprilike 10-ta epizoda serije Nepokoreni grad (9,11?). Međutim, emitovana je prije svih ostalih. Serija se premijerno prikazivala u proljeće 1982. godine, a ova epizoda je pretpremijerno prikazana u jesen 1981. godine u okviru dana JRT (u toku sedmice svaki TV centar u Jugoslaviji je prikazivao nove emisije iz svoje produkcije, premijerno, pretpremijerno, nekad ireprizno). U okviru serije epizoda je prikazana negdje u maju 1982. godine. Serije je reprizirana u proljeće 1985. godine i nikada više. Epizode su bile zasebne, a centralni likovi (sa najviše epizoda) bili su Milan Štrljić, Mustafa Nadarević i Miša Janketić (zaista demonski lik).
Tadić i Dodik dovode Spilberga i De Nira?
Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Republike Srpske Milorad Dodik načelno su se dogovorili da se snimi film o ustaškom logoru Jasenovac. Država Srbija i Republika Srpska finansiraće ovaj projekat za koji je prikupljena ogromna istorijska građa, pišu Novosti.
Prva ponuda za scenario i režiju upućena je trostrukom "Oskarovcu" Stivenu Spilbergu, autoru "Šindlerove liste" jednog od najboljih filmova o stradanju Jevreja u nacističkim logorima.
Ustaška fabrika smrti u Jasenovcu radila je pune četiri godine. Žrtve su ubijane na najsvirepiji način, tako da su za Jasenovac čak i nemački oficiri govorili da je nadmašio pakao.
"Jasenovac je najveće srpsko stratište. Ovim filmskim projektom bi se na razumljiv, ubedljiv i umetnički snažan način osvetlio jedan deo srpske istorije i srpskog stradanja o kojem i dan-danas vladaju oprečna i osporavana mišljenja", rekao je Dodik za "Novosti".
On je dodao da je sa Borisom Tadićem dogovoreno da se za ovaj poduhvat odvoje značajna sredstva kako bi se angažovali najpoznatiji svetski filmski stvaraoci.
Kao jedan od mogućih tumača glavne uloge spominje se Robert De Niro koji je u više navrata izražavao poštovanje prema srpskom narodu.
(MONDO)
Bolji bi efekat bio da uzmu nekog Hrvata. Toma Henksa, recimo, on bi bio idealan.
jel' to opet neka kriplova "vest" (ili smo najzad počeli da usmeravamo propagandu)?
Ovo je nažalost stvarnost.
Što na žalost? Ako se dobro napravi (priznajem, malo je verovatno) možda bude nominovan i za Oskara. Samo, glupo je angažovati Spilberga, on se uneo u Šindlerovu listu jer je Jevrej, a ovo bi odradio onako, zanatski.
Na hrtu 2 krenula legendarna hrvatska SF/horor serija Nepokoreni grad!
Prva epizoda obećava.Miša Janketić je imao nekih desetak minuta ali već se vidi ko će biti najdominantniji lik u seriji,Mira i Ena u svojim najlepšim godinama kao mlade SKOJevke,Štrljić nadrkani ilegalac koji na provokaciju Mišinih ustaša koji prekidaju izlet skojevaca rečima:-Šta ćeš ti sa ovim Jevrejima i Srbima,ti si Hrvat-odgovara:
-Za vas sam Srbin!
Inače,najava za seriju koju je hrt postavio na sajt je prajsles:
•
Utorkom na Drugom programa HTV prikazuje dramsku seriju u 14 nastavaka "Nepokoreni grad".
Serija "Nepokoreni grad", posvećena ilegalnom, nepokorenom Zagrebu za vrijeme Drugog svjetskog rata, xrofl temelji se na stvarnim događajima, ali nema namjeru rekonstruirati povijest, :mrgreen: jer su autentični, povijesni događaji samo polazna osnova za slobodnu dramaturšku kreaciju.
Simbolički, pravi junak serije zapravo je cijeli jedan grad, svi njegovi domoljubi, :lol: sindikalni aktivisti, pripadnici najrazličitijih društvenih slojeva, bez obzira na spol i dob, stotine i tisuće xrofl znanih i neznanih koji su se hrabro i organizirano suprotstavili nasilju i nepravdi.
Isto tako, iako se nekolicina likova provlači kroz više nastavaka, svaka se epizoda može gledati kao zasebna cjelina.
Širina teme i obilje događaja omogućilo je sudjelovanje više autora na pisanju scenarija za pojedine epizode, pa su tako, uz Milana Šećerovića, scenaristi Pavao Pavličić, Milivoj Matošec, Hrvoje Hitrec, a u realizaciji je sudjelovalo i više redatelja: Eduard Galić, Vanča Kljaković, Zoran Tadić, Željko Belić, Ljiljana Jojić i Stipe Delić.
pa da nisi takav krelac kužio bi da najava ne sadrži ništa sporno, štoviše upravo je izvanredna - posvećena nepokorenom i ilegalnom Zagrebu (a ne recimo onom režimskom itd). ali bedak poput tebe ne može doseći te suptilne distinkcije.
...
odličan ustaški film je prvijenac Eduarda Galića - Crne ptice iz 1967. totalno tjeskobna atmosfera kroz čitav film; blato, močvara, mulj, rijeka. Fabijan Šovagović kao ustaša-prorok-pjesnik.
film ima hororičan štih; zanimljiva scena kada ustaša zabije nož u leđa jednom logorašu dok se voze u čamcu, a onda mu polako veslom nabijaju taj nož koji strši iz leđa
Kako sa malo reči opisati/preporučiti ovu seriju ljudima koji o njoj ne znaju ništa?
Najmračnije su epizode koje je snimio Eduard Galić. U svakom nastavku se partizane mrcvari na UNS-u barem tri frtalja sata. Hostel je goli q. prema tome.
by Kekanotti @ 2008-09-04
Partizanski horror. Do sada neotkriven žanr.
by Karim K @ 2008-09-04
Nepokoreni grad razvaljuje!
Krvavije je i luđe nego što sam očekivao a nije prošla ni polovina serije.
Kultna epizoda sa Karlom tek predstoji a kako mi ortak reče i zadnja epizoda Kraj rata u kojoj ustaše pred bežaniju divljaju po Zagrebu zadovoljava najviše standarde ShockSlasherWomaninprisonSplatterNazisploitation žanra.
Postoje u stvari dve vrste epizoda(svaka ima filmsko trajanje,od sat i po do dva)-prve predstavljaju klasične krimiće ali naravno bogato ideološki nafilovane(u kojima istaknuti hrvatski komunisti poput Ivana i Lole Ribara i Vladimira Nazora majstorski eskiviraju sve potere ustaške policije i uspešno se prebacuju iz Zagreba na slobodnu teritoriju.)i te su poprilično razvučene i smorne.
Ali ono što ovu seriju čini legendarnom su naravno ustashatorture epizode koje se sastoje iz dva dela-od spektakularnih akcija ilegalaca i ustaške odmazde.
Scene mučenja i ubijanja komunista bi bez sumnje zbog svoje originalnosti, brutalnosti i sirovog dokumentarizma napravile ljubomornim čak i kultne žabarske hororiste.
Zaista,posle nekih scena,pomislite da je Eduard Galić neke od njih snimio isključivo radi izazivanja šoka ili da im na neki morbidan način posvećuje specijalnu pažnju jer su tako uverljivo snimljene i tako upečatljive.
Prethodna epizoda-Udarne grupe je najbolji primer.
Prvo imate mučenje mladog ilegalca španskom čizmom i železnom krunom koga potom ustaše voze kolima po gradu da cinkari drugove i to onako unakaženog od batina,sa izbijenim okom i sa kicoškim šeširom što izgleda potpuno nadrealno i bolesno.
Najjača scena u toj epizodi je ipak pred kraj kad debeli brkati ustaša(naturščici ili pak malo poznati hrvatski epizodisti u ovim ulogama doprinose autentičnosti i samim tim dodatnoj jezovitosti),oštri nož pred klanje vezanih mladih komunista među kojima je i Mira Furlan a koji pred iskopanom jamom pevaju Internacionalu.To mi je i najužasnije i najgenijalnije urađeno jer vam je od prizora klanja koje nije prikazano mnogo starvičnije saznanje kako će svi oni završiti a pogotovu što većinu ilegalaca čine mlade, lepe devojke.
Onaj ilegalac cinkaroš dobija po zasluzi jer i on dolazi na red za klanje ali otima se koljaču i beži kroz šumu.Ustaše pucaju i ovaj pada.U svakom drugu filmu/seriji tu bi bio rez.Ali ne i kod Galića.Ilegalac je još živ,ustaša mu prilazi,vadi nož...Pomislili ste da će scena da se prekine ili da će kadar biti na faci ustaše,nebu,šumi..kako bi to možda umetnički rešio neki drugi reditelj,ali jok..
Galić prikazuje kako ustaša kolje polumrtvog klinca kao Sava Savanović vodeničara.Ovaj se bori,krklja,nikako da umre...Šta ja znam,možda je Lakobrija neke fore za Porno bandu maznuo odavde.
Akcione scene su takođe posebna priča.Inspiracija su očigledno bili Volter Hilovi vesterni.Ilegalci upadaju u ustaške i domobranske garnizone kao u salun i poput kauboja prazne šaržere u neprijatelje koji u sloumoušnu padaju preko stolova dok se kadrovi smenjuju velikom brzinom.Udarna grupa se završava scenom u kojoj ilegalci dignu u vazduh bioskop u kome Nemci i ustaše gledaju propagandne filmove Trećeg rajha.Opet usporeni snimak i raskomadana tela nacista lete na sve strane.
Sve u svemu,ova serija je crni biser koji je nezasluženo godinama ležao u undergroundu ali je zahvaljujući najnovijim nastojanjima zvanične hrvatske politike da Hrvatsku po svaku cenu predstavi kao jednog od najvećih baštinika antifašizma, konačno izašao u javnost u svoj svojoj veličanstvenoj grozoti.
Tek sledi Crna kožna torba a i epizoda Glumac u kojoj kako mi je rečeno briljiraju Špiro Guberina i Mile Tranzicija kao mladi ustaša.
Gule,pogleda li ti još neku epizodu.Šta bi sa prikazima Nepokorenog grada I Brisanog prostora na tvom blogu kao što si na ovoj temi najavio.
U opširnom tekstu o seriji koji sam našao na sajtu Jutarnjeg lista, pored mnogih zanimljivosti (kako se Galić izborio da Karlo uđe u seriju i postane deo legende ali I košmara generacija YU klinaca),saznadoh da ima još par epizoda koje na kraju ipak nisu ušle u seriju,tako da sad predstoji misija da se one pronađu.
NEPOKORENI GRAD
Partizanska horor serija, još jedan dokaz da je Televizija Zagreb bila Hollywood za današnji HRT
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.jutarnji.hr%2Fmultimedia%2Fdynamic%2F00256%2Fnepokoreni_grad_256245S1.jpg&hash=3f1bdf56ef2963860e330d6625b4993fa5f8b70a)
Nakon ciklusa antifašističkog filma HRT od utorka počinje emitiranje serije o borbi zagrebačkih ilegalaca. Malo se tko uzrujavao zbog partizana na televiziji. Sad bi moglo biti drukčije
Kada je Eduard Galić snimio epizodu serije "Nepokoreni grad" naslovljenu "Crna kožna torba", pokazao ju je šefovima Televizije Zagreb i Savjetu serije u kojem su bili utjecajni politički djelatnici i nekadašnji prvoborci, od Dragutina Plašča, Lutve Ahmetovića i Borisa Bakrača do Antuna Bibera i Stjepana Cerjana.
Od glumačkih bardova do budućih zvijezda
Reakcije su bile podijeljene, a režiseru se sugeriralo da ublaži jednu od ključnih scena. O čemu se radilo? Ustaše su uhapsili mladog ilegalca (glumio ga je Miljenko Brlečić) i smislili posebno okrutan način kako bi ga natjerali da progovori. Svukli su ga do gaća i zatim mu let-lampom gotovo spalili trbuh. Donijeli su mali kavez sa štakorom ("Karlo je gladan", tepali su mu), koji je mladiću trebao razderati utrobu. Ilegalac se od užasa onesvijestio, a kada je došao k sebi, iskoristio je priliku i našao način da sebi prekrati muke.
Štakor Karlo
Uglednicima se scena činila suviše drastičnom, no Galić nije htio pristati na kraćenje. Uostalom, bila je to 1981. godina, kada su u domaćim filmovima pokazivali i puno jezivije stvari. U ljeto 1978., na pulskom festivalu Lordan Zafranović je u "Okupaciji u 26 slika" prikazao scenu u trajanju od osam minuta, u kojoj su ustaški koljači rezali jezike, dojke, pa i glave: u odnosu na te prizore "Crna kožna torba" bila je ponešto umjerenija, ali ne manje uznemirujuća. Režiser je bio dovoljno siguran u sebe da obrani scenu, a štakor Karlo kasnije je postao jedan od najspominjanijih negativaca. Kada danas pregledavate YouTube ili pretražujete internetske forume, Galićeva epizoda spominje se kao reprezentativan primjer "partizanskog horora", smjera koji su inspirirali politički radikalni talijanski filmovi iz sedamdesetih godina, poput Pasolinijeva "Salo ili 120 dana Sodome" te Bertoluccijeva "Dvadesetog stoljeća".
Donedavno ste partizanski horor mogli gledati samo na piratskim diskovima koji su nesmetano kolali između Srbije, Bosne i Hrvatske, no zahvaljujući sve permisivnijoj uredničkoj politici Hrvatske televizije, "Nepokoreni grad" napokon kreće u ponovno emitiranje od narednog utorka uvečer.
Polemika iz devedesetih
Probni balon očito je bio ciklus tzv. antifašističkog filma, u sklopu kojeg su emitirani partizanski spektakli "Bitka na Neretvi" i "Sutjeska": usprkos tome što su se bavili autentičnim ratnim operacijama iz 2. svjetskog rata, ti su filmovi imali i izvjesnu eskapističku notu, koja im je osiguravala veliku gledanost kod široke publike. No "Nepokoreni grad" zadire u srž polemika koje su se vodile devedesetih godina nakon uspostave samostalne hrvatske države, jer na jednoj strani suprotstavlja zagrebačke ilegalce koji su se borili protiv NDH, a na drugoj ustaše, zakonite reprezentante toga režima. Tko je od dvije strane u pravu, u "Nepokorenom gradu" nije bilo nikakve dvojbe, pogotovo što su produkciju kontrolirali pobjednici.
"Nepokoreni grad" snimljen je početkom osamdesetih godina u 14 epizoda (zapravo 16, no dvije su ostale izvan okvira serije) i emitiran je 1982., u razdoblju od sredine veljače do kraja svibnja. Neupućenoga gledatelja najprije će impresionirati opseg pothvata: u svakoj od epizoda izmjenjuje se na desetke lokacija, u nekima ima i gotovo pedeset govornih uloga, a u odnosu na ono što danas proizvodi naša javna televizija, Televizija Zagreb doima se poput Hollywooda.
"Nepokoreni grad" bio je njezin važan proizvod, ali ne i najkompliciraniji. Sedamdesetih godina, recimo, televizija je u prosjeku proizvodila jednu ambicioznu seriju godišnje i snimila dvadesetak televizijskih drama, od kojih su neke završile i kao kino filmovi. Na pitanje je li takva serija napregnula kapacitete jedine hrvatske televizijske kuće tih godina, njezin direktor Želimir Sablić odgovara niječno: puno je složenija bila mini-serija "Bombaški proces", snimljena tri godine ranije u režiji Branka Ivande, za koju je trebalo evocirati razdoblje kraja dvadesetih godina, kada je sud Kraljevine Jugoslavije optužio komunista Josipa Broza za veleizdaju.
Rad za plaću
Epizode "Nepokorenog grada" naprosto su se realizirale na ulicama koje još nije izmijenilo moderno doba te u zgradama i stanovima s nepatvorenim pečatom starog Zagreba. Ustaške, domobranske i njemačke uniforme osigurao je koproducent Jadran film, kao i potrebna oružja i oruđa, a svi osim glumaca i posebnih specijalista radili su za plaću. Poput današnjeg HRT-a, i Televizija Zagreb bila je mastodont, ali joj je produktivnost bila neusporedivo veća. Prava cijena svake epizode bila bi zasigurno veća, no budući da su se realizirale u okvirima radnog vremena većine zaposlenih, na nijednu od njih nije utrošeno više od 200 tisuća kuna.
Čak je i režiser Edo Galić bio tada u radnom odnosu na Televiziji. Sedamdesetih godina - kako je to tada često bio običaj - radio je u drugim republičkim centrima, pa je za Televiziju Beograd napravio dvije prestižne povijesne serije "Dimitrije Tucović" i "Svetozar Marković", obje po scenariju Beograđanina Milana Šećerovića. Krajem tog desetljeća vratio se na Televiziju Zagreb i režirao vrlo gledanu seriju "Nikola Tesla" (s Radom Šerbedžijom u naslovnoj ulozi) i TV dramu "Tomo Bakran" po predlošku Miroslava Krleže.
Odgovor na 'Otpisane'
Televizija Zagreb na prijelazu je tog desetljeća postigla velik uspjeh serijom "Velom misto" po scenariju Miljenka Smoje, koja je produkcijski bila značajan iskorak za to razdoblje, a "Nepokoreni grad" trebao je predstavljati još jedan adut u borbi s Televizijom Beograd, njezinim najvećim konkurentom u borbi za primat među republičkim televizijskim centrima.
"Nepokoreni grad" bio je svojevrstan odgovor na seriju "Otpisani" Televizije Beograd, koja je 1974. osvojila jugoslavensko gledalište pričama o pothvatima beogradskih ilegalaca tijekom 2. svjetskog rata. Međutim, čak su i najdobronamjerniji povjesničari tada upozoravali da je Beograd bio za Nijemce jedan od najsigurnijih gradova u okupiranoj Europi, u kojem nije bilo nikakve opasnosti od partizanskih simpatizera. Za razliku od Zagreba, u kojem je ilegalni pokret bio iznimno jak, a neke od akcija rezultirale su strijeljanjima taoca. Populističkim ali potpuno izmišljenim "Otpisanima" Televizija Zagreb odlučila se suprotstaviti serijom koja je zasnovana na autentičnim zgodama iz ilegalnog Zagreba, režija većine epizoda povjerena je Galiću, a urednici Dramskog programa, tada vrlo moćnoj Palmi Katalinić (bila je i sekretar partijske organizacije na Televiziji) činilo se dobrom strategijom da pisanje scenarija povjeri Beograđaninu Šećeroviću, otklonivši tako optužbe da su u pitanju čisto hrvatska posla. Scenarist "izvana", međutim, pokazao se samo privremenim rješenjem. Iako je potpisao većinu epizoda serije, dio njih Šećerović nije zapravo sam napisao, jer je nakon što je obavio polovicu posla napustio Galićev tim: nikako mu nije odgovaralo što su pojedine epizode bile suviše "konkretne", što su se držale događaja koji su ih inspirirali. On je želio naglasiti, recimo, progone Židova u Zagrebu i stradanja Srba u Jasenovcu, međutim, to nikako da uklopi u pojedine priče. Plašio se i toga kakav će odjek u Beogradu imati serija o pothvatima zagrebačkih ilegalaca i stoga se radije vratio kući napola obavljenog posla.
Galić oko toga nije imao nikakvih dvojbi. Stalno je isticao da su polovica pripadnika partizanskih jedinica 1943. godine bili hrvatske nacionalnosti i da je "Nepokoreni grad" tek mali dio duga zagrebačkim neznanim junacima. Nakon odlaska Šećerovića snalazio se kako je znao, angažirao scenariste koji su radili bez potpisa, no serija je naposljetku dovršena, dakako, ne bez neugodnih situacija. Vježbanje ustaške koračnice na Tuškancu rezultiralo je policijskom prijavom, a kada je Miša Janketić u pauzi snimanja skoknuo na ručak kod Purgera u Petrinjskoj ulici, ali u ustaškoj uniformi, također je zamalo završio u zatvoru. Nakon toga je Josip Gobac, direktor Televizije Zagreb, strogo zabranio odlazak sa "seta" glumcima koji su "neprimjereno" odjeveni.
Cvjetni prije devastacija
Uz Galića angažirana je još nekolicina režisera - Zoran Tadić, Vanča Kljaković, Stipe Delić, Željko Belić i Ljiljana Jojić - dok je bar stotinjak glumaca prodefiliralo kroz seriju. Današnjim će generacijama biti poprilično zabavno otkrivati u epizodama kasnije glumačke veličine poput Anje Šovagović ili Dragutina Despota, a i bit će uzbudljivo podsjetiti se kako su nekad izgledale gradske znamenitosti poput Cvjetnog trga, prije opetovanih kasnijih devastiranja od zagrebačkih vlasti.
Ono što bi u nekom drugom kontekstu bilo provokativno, u "Nepokorenom gradu" je bilo dozvoljeno. Vrlo efektna animirana špica najprije koristi fotografiju Trga bana Jelačića s obaveznim spomenikom, da bi je zatim uokvirila u rešetke i zamračila sjenama nacističkih vojnika. Da se prizor spomenika u rešetkama moglo i malo drukčije tumačiti, očito nikog nije previše zabrinjavalo.
Kakav će biti prijem serije? Zasigurno će biti puno više polemika nego nakon emitiranja "Bitke na Neretvi", ne samo zato što se neke epizode bave kontroverznim epizodama iz ilegalnog pokreta - poput bijega komunističkih intelektualaca iz Kerestinca, nego i zato što su još uvijek živi gradski političari koji su devedesetih godina mijenjali nazive ulica posvećene zagrebačkim ilegalcima. Dužina pojedinih epizoda varira, kao i njihova kvaliteta, no kad se u središtu zbivanja nađu autentične povijesne zgode (bijeg oca i sina Ribara iz Beograda u Zagreb, pa u partizane) ili razigrane žanrovske persiflaže, gledatelji bi mogli biti itekako zadovoljni.
Što bi rekao John Woo?
Dvije odlične epizode potpisao je 40-godišnji Zoran Tadić, koji je neposredno prije za Televiziju Zagreb zgotovio film "Dobri duh Zagreba". Epizoda "72-96" evocira poznatu diverziju u zagrebačkoj pošti u Jurišićevoj ulici i napravljena je poput klasičnog trilera, bez ikakvog ideologiziranja (što je mana nekih drugih epizoda). U "Čovjeku u sjeni" u središtu je talentirani grafičar (Ivo Gregurević), koji stjecajem okolnosti počinje falsificirati ustaške propusnice ilegalcima, no jednostavna fabula tako je režijski nadograđena da je to upravo fascinantno. U jednom prizoru protagonisti se kreću kroz usku ulicu, a oko njih se uzdižu jata golubova. Tadić je imao takve redateljske dosjetke dok John Woo o njima još nije ni razmišljao. Pa još neka netko prigovori da su hrvatski filmaši nepopravljivi provincijalci!
nisam još odgledo ostale epizode - čim sam nabavio disk, odma sam odgledo karlovu epizodu (nije bre tolko to žestoko kolko mi je u krhkom detinjem umu bilo urezano!), al ostale nisam stigo, i vremenom su drugi prioriteti ovo gurnuli u stranu.
nedavno sam naleteo na taj disk i pomislio da bi bio red da ga odgledam, al imam generalni problem sa serijama - zahtevaju kontinuitet (čak i kad epizode nisu mnogo direktno povezane međusobno), a ja prosto NE MOGU da izdvojim taj kontinuitet u sadašnjim okolnostima (eno, i EPITAFIOS mi čuči na discima, al nema šanse da to započnem jer znam da će da mi uleti ko zna kolko drugih stvari dok to ne okončam), pa zato ne mogu da obećam da ću ovo odgledati tako skoro u celosti.
i na reprizu OKUPACIJE X26 se odavno nakanjujem, pa uvek nešto drugo uskoči...
evo danas sam dobio sva 3 PUSHERA na DVD-u, pri čemu 2. i 3. deo imaju REFNOVE KOMENTARE, pa ću morati prvo to da overim.
jebga, 1st things 1st...
(a na 1st mestu je ionako pisanje doktorata: gledanje filmova je kad i ako stignem u planu aktivnosti, pod 'možda'...)
ultimativni ustaški horor nalazi se u kratkom romanu JEDENJE BOGOVA: nažalost ili nasreću, ono će zauvek ostati na papiru, jer je doslovno nesnimljivo - kakav crni SRPSKI FILM, kakav SALO 120 DANA SODOME: da se ovo snimi bio bi pravi pravcati i dvesta puta ogavniji HRVATSKI FILM!
http://ljudska_splacina.com/2011/11/jedenje-bogova-goran-cuckovic.html (http://ljudska_splacina.com/2011/11/jedenje-bogova-goran-cuckovic.html)
Quote from: Ghoul on 30-04-2010, 23:07:01
i na reprizu OKUPACIJE X26 se odavno nakanjujem, pa uvek nešto drugo uskoči...
upravo ide na rts1.
Na Feelmax Yu upravo ide ŠIROKO JE LIŠĆE.