ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Vreme je da otvorimo i ovaj topik.

Za početak totalna ekskluziva, prve žive slike iz filma MAMAROŠ Mome Mrdakovića...

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=3288#p3288

Ali, tu je i trejler za prvi potencijalni blokbaster sezone...

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=4&p=3290#p3290

Zeka ima novi projekat koji ima i izvesne žanrovske predispozicije.

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=4&t=471&start=0&st=0&sk=t&sd=a

Ekipa koja je snimila zvanično najgori srpski film 2006. vraća se sa novim projektom. Čekirajte kratki making of...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/02/gojenje-e-praseta.html

...za ogrezle, ovisne, verzirane, mazohiste i kompletiste - pregled očekivanih premijera domaćih filmova u godini koju krckamo...

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7149

Кад баснописац путује Србијом
Лепо нас је описао, каже Ђорђе Милосављевић поводом свог првог романа ,,Ђаво и мала госпођа", у којем пише о необичном путовању Ханса Кристијана Андерсена кроз Србију 19. века

Ђорђе Милосављевић ,,Ето, баш пре неког времена чуо сам за некакво чудовиште, креатуру са главом пса и телом човека, што је давила жене по њиховој престоници. Замислите само такво монструозно створење... И будите уверени да то није једини демон који лута том земљом, што се одавде може чинити лепом и питомом. Не, кажем вам, сам нечастиви тамо послује..." – вели пештански трговац на почетку ,,ђавоље авантуре", са намером да Ханса Кристијана Андерсена одврати од намере да на свом путешествију по Европи посети и кнежевину Србију.

Није му пошло за руком, каже у интервјуу за ,,Политику" сценариста, драмски писац и редитељ Ђорђе Милосављевић који у свом првом роману ,,Ђаво и мала госпођа" прати славног данског баснописца на седмодневном путешествију кроз Србију, земљу тек минулих устанака, још незрелу државу на граници хришћанске Европе и натрулог Османлијског царства.

У времеплову који води до 1841, Андерсен се, захваљујући ауторовој мешавини историјске грађе и уметничке фикције, суочава са необичним људима и чудесним догађајима. Прича о демону Псоглаву који хара Шумадијом и дави жене, и Јеленка Хербез, љубавница старог књаза Милоша, заувек ће променити визуру госта из напредне Европе, али га неће провоцирати да о Србији напише иједну ружну реч.

– Његово предубеђење о романтичном простору блиског Оријента замениће осећај збуњености и нелагода због заосталости земље, али и поред тога, Андерсен ће по повратку, у ,,Поетском базару" из 1842, о Србији написати: ,,У тој шумовитој земљи, на османлијском стаблу, израсла је нова, зелена грана, али је та грана врло слабо повезана са иструлелим османлијским дрветом. Она има своје властите корене и смело ће се развити као једно од најлепшег дрвећа у Европи!" После свега што му се десило, лепо нас је описао – напомиње наш саговорник.

Роман ,,Ђаво и мала госпођа", каже наш саговорник, прича је о томе како странци виде нас и како ми гледамо на њих, ,,а ја покушавам да укажем на неопходност разумевања. Политика и историја су уски оквири, често дају погрешне одговоре и искривљују свест. Зато је, мислим, уметност неопходна, јер она је најдиректнији и најплеменитији пут ка успостављању покиданих веза".

На питање да ли је на избор теме утицао и актуелни тренутак, Ђорђе Милосављевић одговара:

– Ако изузмем потребу да своју поетику градим на мешавини историје и фикције и постављам питања где престаје стварност а почиње њено тумачење, свакако да. Свет би, сматрам, требало да се реши комплекса више, а ми ниже вредности. Не видим разлог ни за њихово осећање супериорности, нити за нашу инфериорност. Такви односи изгледа постоје само на ,,високом нивоу"; у разговорима обичних људи доминира разумевање.

Пре свега филмски радник и позоришни посленик, Ђорђе Милосављевић нам најављује да ће снимање сценарија за филм ,,Непријатељ", за који верује да му је најбољи сценарио и који је написао још 2000. године, а уз подршку Филмског центра Србије, почети тек на јесен ове године.

– Слично ми се десило и са комадом ,,Гола вера" који је отприлике исто време чекао на сцену. Сад је, ипак, нешто боље, представа по мом тексту ,,Инстант сексуално васпитање" добила је Специјалну награду Стеријиног позорја и успешно се изводи у ,,Бухи". Дакле – наоружајте се стрпљењем, ви који се бавите филмом и позориштем.

Милосављевић нам открива и шта је тема ,,Непријатеља":

– Крај рата и почетак мира у Босни је историјски контекст приче у којој припадници заборављене војне јединице срећу човека поремећеног страхотама кроз које је прошао. У сусрету са њим сваки од војника се мења на различит начин, а како ће све то изгледати зависи од редитеља Дејана Зечевића.


Бране Карталовић
[објављено: 20/02/2009]

Na Dobu ćemo u predstojećem periodu postaviti intervju s Jovanom Todorovićem, rediteljem BEOGRADSKOG FANTOMA, iz nekoliko krugova. Taman do premijere da ga u celosti izguramo. Intervju će biti prilično in-depth o svim iskušenjima koje je ekipa prevladavala.

Čekirajte prvi krug intervjua sa Jovanom Todorovićem o FANTOMU-

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/03/beogradski-fantom-prvi-krug.html

Drugi krug intervjua povodom BEOGRADSKOG FANTOMA

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/03/beogradski-fantom-drugi-krug.html

Malo kontemplacije o akciji Film in Serbia

http://www.citymagazine.rs/blog/?p=1386

Treći deo intervjua povodom izlaska BEOGRADSKOG FANTOMA

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/03/beogradski-fantom-treci-krug.html

Sloboda Mićalović najavljuje i pojašnjava zašto je nema više na filmskom platnu...

- Premijera filma RANJENI ORAO će biti 24. aprila u ,,Sava centru". Biće malo drugačije od serije ali se nadam da će biti dobro - otkriva Sloboda, a na pitanje zašto je nema više na filmskom platnu, odgovara: ,,Prošle i pretprošle godine se kod nas snimalo dosta filmova i bilo je nekih ponuda, ali se to izjalovilo, ne mislim da me film zaobilazi nego je prosto sad naišao takav period. Ono što priželjkujem jesu uglavnom neke pozorišne uloge."

Anđelka na filmu


SERIJA rekordne gledanosti ,,Ranjeni orao", koja je osvojila publiku ne samo u Srbiji, već i u bivšim republikama, preneće se na bioskopsko platno. Beogradska premijera je zakazana za 24. april u Sava centru, dok će publika u
oko 60 gradova u unutrašnjosti u dva sata i 10 minuta ,,Ranjenog orla" moći da uživa dan ranije.
- Ideja ,,Košutnjak filma" je da ljubiteljima serije podari i film u koji će ,,ući" scene kojih nema u seriji. Tačnije, predstavićemo ljubavnu priču na jedan drugačiji način - poručuje Zoran Janković, producent ,,Ranjenog orla". - Premijerno ćete čuti i pesmu pod nazivom ,,Jednom kada se vratiš", koju je komponovao Željko Joksimović.
Zbog velikog interesovanja, Nišlije, Novosađani i Trsteničani ,,premijerno" će na jednoj od projekcija videti i Anđelku (Slobodu Mićalović), Toma (Vojina Ćetkovića), Nenada (Ivana Bosiljčića)... i kompletnu autorsku ekipu. Dok će se publika u Trebinju, u kojem je i snimana serija, sa glumcima sresti 30. aprila, za kada je zakazana premijera. Kako smo saznali od Jankovića, ekipa ,,Košutnjak filma" pregovara i sa kolegama iz Republike Srpske da popularna serija ,,oživi" i na bioskopskim platnima većih gradova ove zemlje.
Inače premijera ,,Ranjenog orla" trebalo je da se dogodi mnogo ranije, tačnije odmah posle emitovanja serije, ali zbog neočekivano velikog uspeha ljudi sa RTS-a su odlučili da repriziraju seriju.

ŠOTRA OPET REŽIRA MIR-JAM

Posle ,,Ranjenog orla" uspešni reditelj ekranizuje i ,,Greh njene mame", još jedan roman Milice Jakovljević. Nova serija imaće 15 nastavaka, snimaće se od 1. juna i prikazivati na RTS-u u novembru




Uspešni reditelj Zdravko Šotra (76) odlučio je da ekranizuje još jedno delo Milice Jakovljević Mir-Jam, roman ,,Greh njene mame". Posle uspeha koji su postigli sa serijom ,,Ranjeni orao", a koja je oborila sve rekorde gledanosti, ekipa ,,Košutnjak filma" i poznati reditelj odlučili su da nastave sa ekranizacijom romana poznate književnice.



- Planirano je da se roman ,,Greh njene mame" ekranizuje u 15 nastavaka - kaže za Press Zoran Janković iz produkcijske kuće ,,Košutnjak film". - Početak snimanja zakazan je za 1. jun, a naši scenografi trenutno traže lokacije širom Srbije na kojima će se raditi. Premijerno prikazivanje biće na RTS-u polovinom novembra - navodi uspešni producent.

Glavna junakinja romana ,,Greh njene mame" Neda posle smrti oca, bogatog bankara, i majke, domaćice, ostala je potpuno sama. Bila je primorana da napusti roditeljsku kuću, gde je bila ušuškana ljubavlju i bogatstvom svojih roditelja, i suoči se sa stvarnim svetom u kome su vladala pravila muškaraca. Posle niza događaja, vešta igra sudbine i zavet njene majke dovešće je pravo u ruke muškarca koji je i bio njena sudbina.



Kako nezvanično saznaje Press, jednu od glavnih uloga u seriji ,,Greh njene mame" imaće Sloboda Mićalović.

,,Orao" od 130 minuta, premijera širom Srbije

Film ,,Ranjeni orao" pre beogradske premijere 24. aprila u Sava centru videće publika u više od 60 bioskopa u Srbiji, i to dan ranije.
- Projekcije za 23. april zakazane su u Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu, Novom Sadu i drugim gradovima širom zemlje. Film traje 130 minuta, sadrži dosta scena koje nisu emitovane u seriji, a specijalno za film Željko Joksimović napisao je novu pesmu - kaže Zoran Janković.

Kako su me ukrali Nemci

Miloš Radivojević u Valjevu snima film Kako su me ukrali Nemci – istinitu priču o njegovom detinjstvu.

Radnja se odvija u vreme Drugog svetskog rata, kad komunistički orijentisana porodica zapostavlja sina i brigu o njemu preuzima nemački oficir.

Film se snima u Valjevu, jer Radivojević kaže je staro gradsko jezgro Tešnjar sačuvalo autentičnu "istorijsku tapiju turskog i austrougarskog vremena".

Osim na 30 lokacija u i oko Valjeva (čaršija Tešnjar, kanjonu reke Gradac, manastir Ćelije...), film će biti snimanu u BiH, Crnoj Gori i na nemačkoj obali Baltika.

Magija Panove frule


TAMBURU i Panovu frulu, dva čudesna i na prvi pogled nimalo srodna instrumenta, uspeo je da srodi Đorđe Balašević u svom porodičnom rediteljskom prvencu, filmu ,,Kao rani mraz", čija je montaža u novosadskom Studiju M ušla u završnu fazu.
Numeru ,,Vidrina tema", muzički lajt-motiv filma, komponovao je Balašević, a izvešće je rumunski virtuoz Georgi Zamfir, koji je Panovu frulu proslavio i omilio celom svetu. Šezdesetdevetogodišnjem Zamfiru i njegovom čudesnom instrumentu ovo nije prvi film. Proslavio se interpretacijom muzike čuvenog Enrika Morikonea, u holivudskim hitovima ,,Bilo jednom u Americi","Dobar, loš ,zao", ,,Karate kid" i ,,Kil Bil".
U potpunoj posvećenosti rediteljskom zadatku, muzičar Balašević priznaje da se Zamfira i Panove frule nije setio on, već njegova supruga i producent ovog filma, Olivera. Pokazalo se da je najvažnije bilo setiti se, jer maestro Zamfir je srdačno i odmah prihvatio poziv iz Novog Sada, u kojem je krajem prošle godine održao spektakularan koncert.
- Kolegu Balaševića nisam do sada poznavao, ali imam poverenja u ljude u Srbiji,
došao sam punog srca u ovaj grad - rekao je u četvrtak Zamfir novosadskim novinarima i otkrio da je ovo potpuno drugačije iskustvo u njegovoj pola veka dugoj karijeri. - U Holivudu prvo vidite film, pa pravite muziku, a ovde je bilo obrnuto. Ovo je bio veći izazov. Čim sam čuo numeru, dopala mi se i lako sam je odsvirao.
Prezadovoljan što će njegov, kako kaže prvi i poslednji film, imati i rumunski štimung, jer glavna junakinja Mala Vidra je Rumunka, nadahnuti reditelj objašnjava da će se Zamfir i Panova frula u filmu oglasiti svaki put kada u kadru bude Mala Vidra, koju tumači starija kćerka Balaševićevih, Jovana. Čuće se i u poslednjim sekvencama kad taj ženski lik pominje vremenski Vasa Ladački (Rade Šerbedžija).
- Baš zato što je lajt-motiv, a ostale numere u filmu su tamburaške, pretila je opasnost da tambura pređe u dosadu. Zato smo pokušavali da joj dodamo druge instrumente, na primer čelo, ali tek kada je Olji ,,sinuo" Zamfir, znao sam da je to prava stvar - kaže reditelj filma ,,Kao rani mraz".
Ideju o eventualnom zajedničkom koncertu sa maestrom Zamfirom, Balašević čuva za skorašnju premijeru svog filma u Novom Sadu. Koncert dvojice umetnika i njihovih bendova mogao bi da bude upriličen uoči ili neposredno posle premijere filma.

OSVOJIO SVET
BOGATU muzičku karijeru Zamfir je započeo pre više od pet decenija u rodnoj Rumuniji. Nadahnutim interpretacijama Pučinija, Verdija, Mocarta i Šuberta, Zamfir je osvojio svet. Njegova frula proslavila se u nekoliko holivudskih filmskih hitova. Osamdesetih godina, posle sukoba sa komunističkim režimom u svojoj zemlji, emigrirao je u Francusku . Snimio je 200 albuma. U Srbiji je nastupao mnogo puta, najčešće sa Borom Dugićem.

PREMIJERA
DATUM premijere svog filma, čija poslednja klapa je ,,pala" prošlog septembra, porodica Balašević još nije precizno odredila. Kažu, biće to u maju ili junu, ali sigurno u Novom Sadu. Njihovu nameru, kažu, neće poremetiti ni činjenica da su pre nekoliko meseci zatvorena oba novosadska bioskopa.

Film In Serbia launches at California's Locations Trade Show
Jeremy Kay
19 Apr 2009 22:58

 

A consortium of more than 20 Serbian production companies backed by the USAID Serbia Competitiveness Project announced the conception of Film In Serbia at the Locations Trade Show in Santa Monica over the weekend.

The member producers will serve on an advisory board and work with the USAID Serbia Competitiveness Project, a US government initiative, to establish a film commission by 2010.

In the past two years Serbia has been the location for such titles as Endgame Entertainment's The Brothers Bloom, RAI's Einstein, Europa Corp's District 13 – Ultimatum, and Berlinale entry Human Zoo by Rie Rasmussen. Ralph Fiennes' directorial debut Coriolanus is scheduled to start shooting in Belgrade in spring 2010.

"We would love to meet anyone interested in the advantages of the Serbian film industry," Andjelka Vlaisavljevic, a leading Serbian producer and member of the advisory committee of the Serbia Film Commission, said.

"In recent years, Serbia has re-emerged as a very attractive international film destination. Belgrade is a hot new cosmopolitan destination for international, feature, documentary and commercial film markets. The country is buzzing with an unparalleled energy."

The USAID Serbia Competitiveness Project was launched in 2007 to promote international economic development of key Serbian industries.

"Serbia offers an exceptionally attractive locale for international productions," Sharon R Valentine, deputy director of the USAID Serbia Competitiveness Project, said. "It is extremely cost-competitive, has highly skilled technical and creative talent and production facilities, a solid industry infrastructure, a legacy of global film production in the country, strong film incentives, and a diversity of unique locations."

Pošto uporno odbijaju to da spomenu, za neupućene:
Zamfir je komponovao i odsvirao fenomenalnu muziku iz filma PICNIC AT HANGING ROCK.

Biće srpski film u Kanu. I to ORDINARY PEOPLE Vladimira Perišića, o neprijatnostima koje su se zbivale u Srebrenici...

Quote from: "crippled_avenger"Biće srpski film u Kanu. I to ORDINARY PEOPLE Vladimira Perišića, o neprijatnostima koje su se zbivale u Srebrenici...

o kojim tačno neprijatnostima?

onim za srbe u okolnim selima, koje su trajale godinama, ili one neprijatnosti za 'zaštićene' unutra, koje su okončane za 3-4 dana?

O onim kraćim naravno.

Premda, nekako lep je krug zatvioren. Njegova mama je bila ministar kulture u vreme Srebrenice. To joj je omogućilo da posle bude ataše u Francuskoj i tamo ga lepo odškoluje od Milošević blood moneya na La Femis.

I sad je odlučio da se oduži svom dobrotvoru...

A evo i jedne vesele analize aktuelnog kinematografskog trenutka

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/04/srbsploitation.html

Quote from: "crippled_avenger"A evo i jedne vesele analize aktuelnog kinematografskog trenutka

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/04/srbsploitation.html

:D  :D

Lepo napisano a i što jes - jes, ovo sa ranjenim orlom je apsurd spektakularnih razmera. Premijera će, čujem juče na beograckoj hronici or samting, biti u 60 bioskopa. Seriously, mi imamo 60 bioskopa u Srbiji???? No, jelte, logika našeg Javnog Servisa nije dajte narodu ono što mu je potrebno nego dajte narodu ono što želi, pa je jasno i zašto su gledani i zašto je narod, jelte, takav kakav je  :lol:

u okviru današnjeg dnevnog lista PRESS nalazi se i PRESS MAGAZIN.

a u njemu, najmanje 2 zanimljiva film-related texta:

1. SVI SRPSKI NEGATIVCI - koji imate i online: http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=63748&sectionId=63

i
2. SJAJ I BEDA SRPSKOG FILMA, u kome o sadašnjem stanju srpske kinematografije govore takva imena kakva su: laza ristovski, emir kusturica, nebojša pajkić i dejan ognjanović.
3 strane surovog seciranja, nema onlajn.

Zvali su me za tu anketu o stanju srpskog filma, ali pitanja koja su me poslali su bila potpuno imbecilna, tipa zašto su srpski filmovi loši, i kojih je 10 najgorih srpskih filmova u poslednjih 10 godina?

Nadam se da su do izlaska teksta malo korigovali pitanja i attitude...

etitjud-šmetitjud: ja sam ta pitanja shvatio kao polaznu osnovu za priču koju mislim da treba reći, a ne kao sveto slovo koje moram taxativno da pratim kao đačić koga proziva učiteljica.
znači, pričao sam o krizi uopšte, ali sa prozivanjem konkretnih imena.

a rekao bih da su to tako primili i ostali sagovornici, i text je VRLO zanimljiv - čak je i laza reko stvari koje bih i ja potpisao, dok je pajkić do sada najrazulareniji, bez i najmanje dlačice na jeziku isprozivao i ispsovao sve živo...

stvarno vredi ovo pročitati.

recimo, zanimljivo zvuči pajkićeva optužba:

"naspram autodidaktične protodementne kritike stoji linija mladih kritičara koji svoj etos prodaju za poturanje jednog sinopsisa jednom propalom reditelju koji češe muda dinkićevom trezoru."

o kome on to govori?
kakva linija?
koliko to ima domaćih kritičara koji su istovremeno i scenaristi, pa svoje sinopsise poturaju – reklo bi se po ovim aluzijama - dragojeviću?
kritičar-sinopsis-dragojević-pohvale... = da li je ovo aluzija na dimba, ili...?
:idea:

Znao sam da ću biti prisutan u tom tekstu čak iako ne dam izjavu.

No, šalu na stranu.

Koliko god šmekerskije bilo biti tema nego komentator, postoji jedna stvar u ovoj izjavi koja me brine. Naime, pominje se "linija". Dakle, tu nisam samo ja. A kladim se da Pajkić ne misli na druge scenariste među kritičarima poput Aleksandra Radivojevića ili Vladislave Vojnović... On misli na druge ljude koji su percipirani kao meni bliski među mlađim kritičarima.

Protekle tri nedelje, iz neprijateljskih krugova mi stižu prijave kako se priprema shitstorm protiv nekih ljudi za koje se smatra da su "moji ljudi" iako oni to nisu ni na koji način i osim što su moji prijatelji, i, naravno, imaju svoju apsolutnu autonomiju. A koren celog shitstorma i to crno na belo, iako to neće biti zvanična priča, bio je njihova vezanost za mene. O tome posedujem čak i materijalne dokaze.

Taj shitstorm će krenuti koliko još iduće nedelje i mene će dovesti u neprijatnu situaciju pošto će ljudi početi da bivaju bukvalno žrtve toga što su dobri sa mnom, a to zaista nikome ne želim.

No, iduća nedelja će već sama po sebi dovoljno vesela tako da neću više da otkrivam.

Pročitao sam tekst u PRESSu. To je onako baš bljuvotina. Prepuna netačnosti. Recimo da su samo Kustini filmovi dobili nagrade. A šta ćemo sa Žilnikom, Sašom Petrovićem, Điđom Karanovićem, Paskaljevićem, Goranom Markovićem, Stefanom Arsenijevićem, Mišom Radivojevićem, ... koji su dobili prilično velike nagrade u Berlinu, Kanu, Veneciji, San Sebastijanu?

Te osobe koje su pisale ovaj tekst uopšte nemaju pojma o čemu govore.

Drugo, priča o budžetima filmova je nonsens. Ne mogu da se ŠEJTAN i SEDAM I PO nađu na listi najskupljih filmova kada u suštini ima masa filmova koji su u tom rangu od milion-dva evra.

Tu su i HADERSFILD, LJUBAV I DRUGI ZLOČINI, MALI SVET, PAD U RAJ, sve što je 35mm je u principu taj range od pola do milion evra... Staviti ŠEJTANA i SEDAM I PO na tu listu je potpuno idiotski.

Najbolju izjavu je dao Ghoul. Ona ima smisao, glavu-rep, stav. Ovo ostalo je potpuno besmisleno.

U Pajkićevoj tiradi, ovaj deo o meni je još nekako najslovesniji. Mada, tu pokazuje ozbiljno odsustvo muda ako ne sme mene da pomene imenom. Koliko onda zaista imaju težine njegove optužbe o drogi i oružju.

skenovi texta nalaze se na mom blogu, pa pogledajte i sami:

http://ljudska_splacina.com/2009/04/sjaj-i-beda-srpskog-filma.html

...Kusturica se, eto, živ pojeo zbog Pajkićeve prozivke...


Džoni Dep u Kustinom filmu

Naš proslavljeni režiser Emir Kusturica polako okuplja saradnike za svoj novi film o legendarnom meksičkom revolucionaru Panču Vilji, radnog naziva ,,Sedam prijatelja Panča Vilje i žena sa šest prstiju". Glumačkoj ekipi koju čine Havijer Bardem, Salma Hajek i Penelope Kruz uskoro bi se mogla pridružiti i velika holivudska zvezda Džoni Dep, a Kusturica uskoro kreće u Portoriko gde će pregovarati sa Depom, kako bi 18 godina nakon filma ,,Arizona Dream" obnovili saradnju.

Kusturica je prošlog vikenda boravio u Veneciji gde je prisustvovao venčanju meksičke glumice Salme Hajek i francuskog milijardera Fransoa Anri Pinoa. Tom prilikom Kusta se sreo i sa Havijerom Bardemom i Penelopom Kruz za koje se već zna da će dobiti uloge u njegovom filmu o Pančo Vilji. Snimanje filma bi trebalo da počne do kraja godine, a osnova za scenario na kome će raditi Kusturičin redovni saradnik Gordan Mihić je romansirana biografija Panča Vilje, ,,Prijatelji Panča Vilje" koju je 1996. napisao Džejms Karlos Blejk. Knjiga istražuje život Panča Vilje iz ugla njegovog poručnika Rodolfa Fiera uz puno istinitih detalja iz meksičke revolucije.
Kako je ranije izjavljivao, Kusturica je fasciniran ovom moćnom figurom u panteonu meksičkih revolucionara još od studentskih dana.

- Pančo Vilja je čovek sa idejom pravde, jednakosti i antiimperijalizma. Razlozi da snimim ovaj film dolaze iznutra, kao snažan osećaj da se prikaže njegov život - rekao je Kusturica nedavno za ,,Blic" i najavio da će film biti sniman na više lokacija koje uključuju Španiju, Meksiko i Srbiju (Mokru Goru).
Budući da će film spojiti fiktivno i stvarno sasvim je razumljivo zašto je Kusturica rešio da angažuje i Džoni Depa. Njihov prvi zajednički projekat iz 1991. ,,Arizona Dream" postigao je veliki uspeh i kod publike i kod kritike, a nagrađen je i Srebrnim medvedom u Berlinu.

- Emir nije tipičan reditelj. On je nešto sasvim drugo, više je eteričan (nadzemaljski). Rad s njim je saradnja u najboljem smislu. Za njega bih skočio sa Ajfelovog tornja - ovim rečima je Džoni Dep jednom opisao svoju saradnju sa našim režiserom.

Quote from: crippled_avenger on 26-04-2009, 16:37:09
Protekle tri nedelje, iz neprijateljskih krugova mi stižu prijave kako se priprema shitstorm protiv nekih ljudi za koje se smatra da su "moji ljudi" iako oni to nisu ni na koji način i osim što su moji prijatelji, i, naravno, imaju svoju apsolutnu autonomiju. A koren celog shitstorma i to crno na belo, iako to neće biti zvanična priča, bio je njihova vezanost za mene. O tome posedujem čak i materijalne dokaze.

Taj shitstorm će krenuti koliko još iduće nedelje i mene će dovesti u neprijatnu situaciju pošto će ljudi početi da bivaju bukvalno žrtve toga što su dobri sa mnom, a to zaista nikome ne želim.

šta je bilo s ovim najavljenim šitstormom?
nisam baš pomno pratio vesti, pa mi je promakao.
mora da je bila proverbijalna bura u buretu... ili je olujni oblak zakasnio?

Pa nije stvar koja će biti objavljena u medijima, ali desila se...

Izašao DVD MILOŠ BRANKOVIĆ, tipična street varijanta, 299 din.

šta, nema uncut - longer versions of existing scenes?

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/05/crni-gruja-u-vukovaru.html

...Vladimir Paskaljević odustao od naziva Kiša pada na Rolan Garosu, vratio se prvoj varijanti (Đavolja varoš), dobio pozive za učešće na festivalima u Montrealu i Karlovi Varima, obećavši srpsku bioskopsku premijeru i redovnu bioskopsku distribuciju za nadolazeću jesen...

Nagrađeni Youngsteri

Juče je završen Festival youngsterskog filma, koji tokom vikenda održan u beogradskom bioskopu Balkan.

Ovaj događaj je organizovala Akademija umetnosti s namerom da ,,afirmiše stvaralaštvo mladih i originalnih, medijski orijentisanih autora savremenog izraza".

Nagrađeni su sledeći filmovi:

    * Najbolji film: PACIJENT 0 (autor: Miroslav Lakobrija)
    * Najbolja režija: THE ROAD TO HELL (Danilo Jovanović)
    * Najbolja kamera: ČUPERAK (Marko Milošević)
    * Najbolja montaža: NO STORYBOARD (Milica Jovčić, Aleksandra Milenković)
    * Najbolji zvuk: TAJNA STRANA MAČIJEG TRIPA (Jakov Pejov)
    * Najbolja produkcija: KNJIGA SENKI (Petar Kovačević)

Učestvovali su autori koji se filmom i videom ne bave profesionalno, i koji nikada nisu pohađali nijednu filmsku akademiju ili srodnu visokoškolsku instituciju.

ČESTITAM ZLAKOBRIJI - i pitam: ko je bio u žiriju?

Ovo je mozda cool

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/05/beogradski-omnibus-update.html

Quote from: Ghoul on 11-05-2009, 23:13:32
ČESTITAM ZLAKOBRIJI - i pitam: ko je bio u žiriju?

Hvala!  :evil:
ziri su bili Milutin Petrovic,Radoslav Vladić,Dušan Petrović,Mirjana Mijojlić

Checkirajte, teaser za TRAVELATORa Dušana Milića. Deluje zanimljivo...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/05/travelator-teaser.html

Evo je i prva kritika OBIČNIH LJUDI Vlade Perišića... (Zastrašujuće je pozitivna)

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=4&t=585&start=0&st=0&sk=t&sd=a

Još jedna pozitivna kritika

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=3859#p3859

Intervju sa Saletom Radojevicem o beogradskom omnibusu...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/05/posto-beogradski-omnibus-kao-ideja-i.html

Intervju Vladimira Perišića, jedinog Srbina u Kanu ove godine

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=3875#p3875

Ukoliko je neko nekada imao primedbu na Ghoulovu samopromociju, vreme je da mu se izvini. Najveći majstor samopromocije, čovek koji je doveo samopromociju na nivo patologije je jedan drugi Nišlija, Goran Paskaljević...

Pasakaljoni je bio pozvan da u Politici napiše tekst o Kinoteci. Mislim, pozvan u onom smislu da ga je njegova plaćenica Duda Lakić pozvala da napiše. Umesto toga napisao je tekst o sebi. Boldovao sam delove u kojima se bavi sobom...

УМЕСТО ЧЕСТИТКЕ
Kинотека, острво с благом
У Чешкој је законодавац предвидео да сва права филмова који су снимљени уз помоћ државе, припадну њиховој Кинотеци, после десет година комерцијалне експлоатације. Чак је обавезао националну телевизију да емитује релевантне домаће филмове из прошлости два пута недељно, и да сваки пут уплаћује пет хиљада америчких долара

Када ми је ,,Политика" понудила да напишем пригодан текст поводом 60 година Југословенске кинотеке, нисам био спреман да одмах прихватим ову обавезу. Тренутно у Паризу завршавам мој најновији, петнаести играни филм ,,Медени месец" и већ сам прекорачио све рокове. Изговорио сам се да једноставно немам ни тренутак слободног времена. Али, успомене су почеле да навиру, савест је почела да ради и схватио сам да је Кинотека нераздвојиви део мене, и приватно и професионално и да јој дугујем много више од једног пригодног  текста у новинама.

Пре свега, Кинотеци дугујем то што сам уопште дошао на идеју да се бавим филмом. Како је то почело?

Моји родитељи, отац Владимир, књижевник, и мајка Оливера, професор, већ су ме природно заинтересовали за културу и уметност. Жеља ми је била да постанем писац као и мој отац, или историчар уметности, али тек је случај одредио моју даљу судбину.

После развода мојих родитеља живео сам у Нишу код бабе и деде до своје шеснаесте године. Баба се тешко разболела и морао сам да се вратим у Београд код мајке која је становала у малом стану са мојим очухом и сестром Сањом у Кнез-Михаиловој 19, одмах изнад библиотеке Југословенске кинотеке.

Мој очух Филип Аћимовић, врхунски интелектуалац са течним знањем пет светских језика, изгубио је посао уредника листа ,,20. октобар",  пошто је у то време био политички неподобан. Запослио се, игром случаја, у Кинотеци као обичан економ. Његово знање о филму у неколико следећих година постало је невероватно. Једино је могло да се у нас пореди са знањем професора Душка Стојановића. Он је брзо напредовао и уз тадашњег директора Владимира Погачића, нашег истакнутог редитеља, постао је незаобилазни човек Југословенске кинотеке који је много учинио да она постане један од најбогатијих филмских архива на свету.

Дакле, мој очух ми је предложио да, уместо што увече глуварим по Кнез- Михаиловој, зарадим за џепарац тако што ћу на улазу биоскопа Музеја југословенске кинотеке у Косовској улици да цепам карте и повремено радим посао разводника.

Циклус филмова италијанског неореализма, посебно Де Сикин филм ,,Крадљивци бицикла", као и филмови француског поетског реализма, класици немог филма, које сам гледао по пет-шест пута, потпуно су ме очарали и открили ми да је филмска уметност равноправна са другим класичним уметностима. За мене више није било дилеме да ли ћу се бавити филмом?



И данас, када бацим поглед на моју богату филмску каријеру, могу само да кажем велико хвала Кинотеци и мом очуху који су ме филмски образовали.

Зашто Југословенској кинотеци дугујем образовање?
Зато што је била, а данас је још и више, ретка установа културе у светским размерама. Она не само да чува национално филмско благо, већ је однос 80 одсто према 20 одсто у корист светске кинематографије. Многе иностране кинотеке долазиле су до копија својих изгубљених филмова баш у Београду. Мађари, Италијани, Немци, Французи и други долазили су у Југословенску кинотеку која им је несебично уступала на копирање уникатне копије, а заузврат је добијала друге копије филмова, тако да је данас у депоима у Кошутњаку скоро читава светска историја филма доступна свима.

Прва генерација ,,кинотечана", поред Погачића и Филипа Аћимовића, учинила је заиста подвиг својим ентузијазмом и залагањем да подигне Кинотеку на ниво једног од најбогатијих филмских архива у свету.

Не памтим сва имена, али морам да поменем бар неке чијих се ликова живо сећам:  госпођу Добровић, Јешу, Матана, Борку, Стеву Јовичића, Бањевића, чика Мајца, малог Бранка, Шерифа, Перу Станојевића... Данашња генерација на челу са великим ентузијастом Ралетом Зеленовићем такође је на путу да учини подвиг. Отворен је нови депо за  професионално чување копија, уз помоћ наше и француске владе. Обишао сам га, заједно са Ликом Бесоном, који је истински био импресиониран. И не само он, већ и многе стране и домаће филмаџије . Такође, нова генерација ,,кинотечана" је огромним залагањем већ успела да у архив заведе преко 12. 000 наслова, а раде и на формирању Центра за дигитализацију и рестаурацију архивске грађе. Нова зграда је подигнута, али недостају средства за њено коначно опремање, а то је значајно, и те како је значајно, јер Кинотека је била и биће најважнија филмска школа кроз коју су прошле све наше генерације филмских стваралаца.

Неко ће рећи да су сви филмови данас доступни преко интернета и пиратских копија, да нисам у праву када тврдим да је Кинотека и данас најважнија филмска установа у нас.

Али, када знамо да је у плану да ускоро у Југословенској кинотеци све буде под истим кровом, све што је на филмској траци, укључујући не само игране филмове, већ и телевизијске и оно што се чува у архиву ,,Филмских новости", нема места сумњи.

Да подвучем  ,,на филмској траци". Ту је битна разлика између електронике којој се још увек не зна трајност и филма који се бригом и рестаурацијом и поновном рестаурацијом може очувати заувек.   

Када ми је чувени Музеј модерних уметности из Њујорка понудио да организује комплетну ретроспективу мојих филмова (јануар 2008), што је једна од највећих почасти коју може да доживи један филмски аутор, обратио сам се Кинотеци. Тамо су сачувани оригинални негативи скоро свих мојих ранијих филмова. Нажалост, неки негативи су расути у оближњим лабораторијама Бугарске, Хрватске, Словеније и других држава. Продуценти нису поштовали правило да издвоје нову копију сваког произведеног филма и депонују је у Кинотеци, као што закон налаже. Чак сам имао и проблема са продуцентом мојих раних филмова који су снимани уз огромно учешће државног новца. Позивали су се на то да су они власници физичких ауторских права. Какав апсурд!?
Ипак, уз финансијску помоћ Владе Републике Србије и огромно залагање ,,кинотечана", ретроспектива  у Њујорку је одржана, и без лажне скромности, могу да кажем са великим успехом  за мене лично, али и за српску кинематографију.

У Чешкој је, на пример, већ одавно законодавац предвидео да сва права филмова који су снимљени уз помоћ државе, припадну њиховој Кинотеци, после десет година комерцијалне експлоатације, уз обавезу да брине о њима и да их уступа за различите значајне филмске манифестације. Чак је чешка држава обавезала националну телевизију да емитује релевантне домаће филмове из прошлости два пута недељно, и да заузврат  уплаћује пет хиљада америчких долара по емитовању, који иду директно у фонд Чешке кинотеке за очување националног филмског блага.

Надајмо се да ће и српска држава новим законима из области културе наћи храбрости да се супротстави ситношићарџијским интересима и припреми добру законску подлогу за подвиге нове генерације  ,,кинотечана" на којима је одговорност за будућност наше богате филмске прошлости.

И на крају, драга моја Кинотеко и ,,кинотечани"свих генерација,желим Вам срећан шездесети рођендан и да га сви заједно прославимо у здрављу и весељу.


Горан Паскаљевић
[објављено: 06/06/2009]

Koga zanima novi promo za SRPSKI FILM, ima ovde

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/06/srpski-film-novi-promo-stream-download.html

...evo tečinih METASTAZA (naslov iza koga stoji FCS i srpsko Ministarstvo kulture u smislu novčane pomoći, te otud na ovom topicu) premeren iz Kunčeve vizure...

METASTAZE Branka Schmidta

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7474

ДОМАЋИ ФИЛМ
Национална класа између наде и безнађа
Обележје читаве једне генерације тридесетогодишњака и четрдесетогодишњака који боје наш савремени филм јесте чекање, неизвесност, генерацијски ангст, који аутори покушавају да разреше или упорном реактуализацијом траума ратова деведесетих и санкција, или пак бекством у условно мале приче, условно мале (мело)драме.

Милица Михаиловић у филму ,,Чекај ме, ја сигурно нећу доћи" Од укупно десет домаћих филмова (пет премијерних и пет већ виђених дугометражних играних) који су се на фестивалу Синема сити такмичили у селекцији убојито сликовитог назива – Национална класа (махом исти наслови видеће се и на предстојећем фестивалу у Сопоту), поново су се позиционирала два тематска правца – један, који се бави прошлошћу која и даље има одјека на нашу садашњост (а тај правац обухвата и филмове који садашњост третирају из визуре бремена прошлости) и други, који тематски покушава да се извуче из оквира социополитичког и идеолошког контекста. Можда бисмо актуелну српску кинематографију могли дијагностификовати као неуротско лутање између наде и безнађа, метафором сажетом управо у два наслова – ,,Неко ме ипак чека" и ,,Чекај ме, ја сигурно нећу доћи". Обележје читаве једне генерације тридесетогодишњака и четрдесетогодишњака који боје наш савремени филм јесте чекање, неизвесност, генерацијски ангст, стрепња коју аутори покушавају да разреше или упорном реактуализацијом траума ратова деведесетих и санкција, или пак бекством у условно мале приче, условно мале (мело)драме.

Ролеркостери и брзе вожње српског филма

Од ратне мелодраме, епског спектакла Драгојевићеве ,,Аждахе" која инсистира на освешћивању српског национа везујући се за епоху страдалништва у Великом рату, до поклича протагонисте из Марковићеве ,,Турнеје" из рата у Босни – ,,Ја нисам Србин, ја сам глумац", простире се дугачак лук идеолошких ауторских премиса. Драгојевић је свакако значајан ,,линк" између генерације и даље активних ,,прашких ђака" ка оној која је стасавала крајем деведесетих и његов је опус можда најбољи показатељ свих амбиваленција и искушенија које су наметале деведесете. И даље, у овој групи остварења која чине осврт на прошлост или пак њене последице, од носталгичне Тодоровићеве урбане митологије београдског Фантома брзином ,,поршеа" закуцавамо се, у неверици и јези, у приколицу суицидно храбре Ђорђевићеве трупе проклетих порнобандита, изопштених проносилаца страшне истине о декаденцији света презрелог за пургаторијум. Такође у жељи да нас провезе кроз распад друштвених вредности који утиче на појединца (што је легитиман и најчешће и примењиван наративни модел у савременом филму који почива на стварносном), и то возилом ,,хитне", Горан Радовановић у ,,Хитној помоћи", пак, експлицитно премешта кривицу и одговорност у лица двојице политичара који су обележили, сваки на свој начин, епоху за нама – Милошевића и Ђинђића, аболирајући на тај начин од било какве одговорности како оне који су ,,само" читали вести (лик Наташе Нинковић) набијене ратнохушкачком реториком тако и оне који су збуњено стајали по страни док је крај њих протицала историја (лик лекарке, Весне Тривалић). Христолики Радовановићев јунак, јуродиви дечак који вида чудесним сузама, додаје један онирични квалитет као неопходни контрапункт сувише наметљивој контекстуализацији.

Коначно, након ових како жустрих  тако и медитативних вожњи, заједно са јунацима остварења Владимира Перишића,  младим регрутима неименоване војске и неименоване епохе, седамо у војни аутобус на контраиницијацијском путу ка егзекуцији. Из свог некадашњег получасовног играног филма, ,,Дремано око", Перишић доноси оптику дванаестогодишњег дечака, јединца успешних родитеља, који за време чувених шетњи и демонстрација постаје мета презира својих вршњака (то је и један од мотива Радовановићеве ,,Хитне помоћи"), и наставља ту исту несигурност дечака, његову интровертност и пасивност и у филму ,,Ordinary People". Не само стилски, уз малобројне дијалоге, крупни план и експресивност лица протагониста, већ и глумачки, ,,Дремано око" се бешавно наставља на ,,Ordinary People " – Реља Поповић (иначе натуршчик) од дечака постаје младић, млади регрут а Борис Исаковић од лика оца постаје поново очинска, и даље нимало топла, дистантна фигура команданта чете младих војника. У маниру повратка неореализму као стилском и тематском правцу који је обележио италијанску кинематографију након Дугог светског рата, као што то данас чини, рецимо, Матео Гароне, са шокантном ,,Гомором", и Перишић, са великом редитељском дистанцом пушта ледени објектив камере да испитује унутрашња стања свог младог протагонисте, невољно баченог у један систем насиља и опресије. Остајемо запитани да ли један сунчан, исувише сунчан, дан у руралном екстеријеру, тај егзистенцијалистички мотив иритирајућег сунца које окида бес у контексту спољашњег притиска, погледа и очекивања других (као у Камијевом ,,Странцу"), као и психолошка структура карактера, могу од сваког начинити злочинца и хладног убицу.

Љубав (ни)је Годо

У корпусу оних филмова који вапе за одмаком од политичких и идеолошких оквира, позиционира се ,,Тамо и овде" Дарка Лунгулова, који l'amour третира кроз препознатљив француски touch, и у којем и сам Београд афродизијачки побуђује средовечног Американца (Дејвид Торнтон) да ипак дочека свог љубавног Годоа на једној љупкој дорћолској тераси уз суптилну Београђанку (Мира Карановић).

У својој чисто љубавној мелодрами ,,Чекај ме, ја сигурно нећу доћи" (парафраза стихова Константина Симонова ,,Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи, само ме чекај дуго") Мирослав Момчиловић сценаристички истрајава на трагикомици, аутоиронији својих протагониста, смејући се са њима а не њима. У љубавном колоплету тридесетогодишњака (Гордана Кичића, Милице Михајловић, Банета Трифуновића, Вање Ејдус и Милоша Самолова) као и снажној мелодрамској позадинској меланхоличној дерт причи педесетогодишњака (Мирјана Карановић и Петар Божовић), аутор инсистира на крајњем натурализму, на студији карактера у покушају вивисекције миленијумски опсесивне и неухватљиве теме љубави, проналазећи ипак њену формулу у интроспекцији и смањењу нарцизма. Као по правилу (што већ постаје Момчиловићев потпис) разрешење натуралистичких сторија добија један наднаравни квалитет – метафора из животињског света о радио-рибама које, заувек моногамне, сретно почивају на дну океана, говори о тежњи да у овим кратким животима сусретнемо ону платоновску другу половину због које ће нам, уз извесност свеприсутне смрти којом се аутор поиграва дуплирањем покушаја суицида, живот бити не само подношљивији већ и дужи.

За разлику од ове љубавне сторије, ,,Неко ме ипак чека" Марка Новаковића тематски се фокусира на изузетно деликатну тему која има психосоцијалне, етичке и антрополошке инстанце, на абортус, као могућност избора жене, потом, као, са једне стране хумани, етички или пак религијски прекршај, а са друге стране једини могући акт у конзервативним заједницама које осуђују ванбрачну трудноћу. Кроз овај филмски триптих, аутор доноси портрете надасве различитих жена, што је заиста реткост у нашем филму – оне се разликују по пореклу, социјалном статусу, годинама, самосвести, принципима, идеалима. Новаковић различито боји и саме приче – од камерне дијалошке дуодраме, преко руралног натурализма, до ониричних и кошмарних инцидената у реалистичком контексту. Уз одличну глумачку поделу (Аница Добра, Душанка Стојановић, Нада Шаргин, Мира Карановић, Марија Вицковић, Љиљана Степановић) мелодрама ,,Неко ме ипак чека", за разлику од чистог натурализма румунског остварења исте тематике, ,,4 месеца, 3 недеље, 2 дана" редитеља Кристијана Мунђијуа, представља вешту жанровску лепезу и истраживање и самим тим и већи изазов за филмског гледаоца.


Весна Перић
[објављено: 27/06/2009]

Na ovogodišnjem gradskom konkursu biće nekoliko vrlo interesantnih projekata. Mogao bih da nabrojim barem osam dugometražnih projekata koji bi bili zanimljivi dobitnici. Videćemo kakva će biti komisija ali u svakom slučaju, činjenica da trenutno postoji osam projekata sa napisanim scenarijem koji su vredni pažnje je sjajna. Takav odnos snaga znači da postoji osnov da se i u 2010. ostvari kontinuitet osvežavanja srpske produkcije a nadam se da će bar neki od njih imati i sreće sa finasijama. Dobro je da mladi autori ne odustaju od žanrovskih filmova već istrajavaju u toj borbi.

izgleda da je uspostavljen pattern favorita i autsajdera koji će, po svemu sudeći, nastaviti da određuje nagrađene i skrajnute po srbskim festivalima ovoga leta – u korist bezvrednih, a na štetu stvarno dobrih.

evo nagrada iz sopota – čak ni zeka u žiriju očito ne znači mnogo za 'žanrovce':

ODLUKA ŽIRIJA O NAGRAĐENIM FILMOVIMA
38. FILMSKOG FESTIVALA U SOPOTU

Žiri takmičarskog programa 38. Filmskog festivala u Sopotu u sastavu:

1. Mihailo Vukobratović, Predsednik žirija
2. Dejan Zečević, član žirija
3. Marko Valić, član žirija

je na završnoj sednici, pošto je pogledao sve filmove u takmičarskom programu, doneo Odluku o nagrađenim filmovima:

1. NAGRADU ZA NAJBOLJU ŽENSKU ULOGU, koju čine statueta SOFEST i novčani iznos od 200.000 DIN, dobija
MIRJANA KARANOVIĆ

za ulogu u filmu  TAMO I OVDE
Nagrada je doneta jednoglasno.


2. NAGRADU ZA NAJBOLJU MUŠKU ULOGU, koju čine statueta SOFEST i novčani iznos od 200.000 DIN, dobija
MILOŠ SAMOLOV

za ulogu u filmu   ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI
Nagrada je doneta većinom glasova.


3.  NAGRADU ZA NAJBOLJI SCENARIO, koju čine statueta SOFEST i novčani iznos od 300.000 DIN, dobija
MIROSLAV MOMČILOVIĆ

za film           ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI
Nagrada je doneta većinom glasova.

                                                     
4. NAGRADU ZA NAJBOLJU REŽIJU, koju čine statueta SOFEST i novčani iznos od 400.000 DIN, dobija

DARKO LUNGULOV

za film   TAMO I OVDE
                                       Nagrada je doneta jednoglasno.           
                                                                                                                                   

5. VELIKA STATUETA SOFEST ZA NAJBOLJI FILM FESTIVALA i novčani iznos od 800.000 DIN, dodeljuje se producentskoj kući
                                                               
`Testament Films i Balkan Film`

za film   TURNEJA
Nagrada je doneta jednoglasno.

Sta bi sa ostalim filmovima Fantom Zona i Banda ?  :shock: 
Bio sam na projekciji Zone M.  publika je odlicno reagovala,bilo je dosta napaljenih klinaca..slika na platnu je bila fantasticna potpuno drugacije osvezenje nego u sugavom sava centru..
Na porno bandi bio sam u shoku,kad sam video puno dece je dolazilo na projekciju i to bez nikakvih upozorenja zabranjeno za decu ispod osamnaest.. :? tako je dosta njih napustilo salu.. eto tako desava se u malim gradicima.
Kad sam bio pre mesec dana na trash festivalu u Sapcu,gostovali su Shock koridor u 6 sati podne.. tema je bila nekrofilija i pedofilija..nisam mogao da poverujem ispred mene je sedela bakica sa unukom oko 5 godina i gomila tinejdzerki.,niko nije reagovao sem mene pa sam prijavio organizatorima da sklone bakicu i dete  :evil: ..

Quote from: WARLOCK on 07-07-2009, 01:41:31tema je bila nekrofilija i pedofilija..nisam mogao da poverujem ispred mene je sedela bakica sa unukom oko 5 godina i gomila tinejdzerki.,niko nije reagovao sem mene pa sam prijavio organizatorima da sklone bakicu i dete  :evil: ..

hteo si da zaštitiš babu od nekrofila a dete od pedofila?
mudro i saosećajno!
:)

Quote from: Ghoul on 07-07-2009, 01:56:31

Quote from: WARLOCK on 07-07-2009, 01:41:31tema je bila nekrofilija i pedofilija..nisam mogao da poverujem ispred mene je sedela bakica sa unukom oko 5 godina i gomila tinejdzerki.,niko nije reagovao sem mene pa sam prijavio organizatorima da sklone bakicu i dete  :evil: ..

hteo si da zaštitiš babu od nekrofila a dete od pedofila?
mudro i saosećajno!
:)

Haha.. tako reci :)

Sopot je sramota.

Nego šta nego sramota, spisak laureata naprosto stoprocentno odražava lične preference večite i neuništive Gorice Mojović i inih DS satelita, kako Queen Bee zamišlja kvalitetan srpski film, a moralo se naći mesta i za podrepu od Markovića...

...ako sledeće godine kumče Baljak stigne sa PLAVIM VOZOM na Sopot, biće to the surest bet in the world's history glede nagrada, svih, svih...

Ono što je uičinilo naše festivale ultraperverznim svakako je novčani segment nagrada. Naime, sada se tu dele prilično ozbiljne pare, a znajući naše autore i producente koji bi za dinar prodali rođenu majku, 10 000 eura je zaista preveliko iskušenje za njih.

Ono što je najjezivije nije to što u Sopotu nisu pobedili BANDA ili FANTOM nego što se već godinama uporno falsifikuje istorija. Te nagrade pored novca i sujete znače nešto valjda i u nekom istorijskom smislu. Koliko god mi bili uzdržani prema nagradama one jesu na neki način putokaz u izvesnom smislu. Neko za 50 godina, ako poželi da malo proučava naš film, koristiće i nagrade kao kakav-takav putokaz, i one će ga odvesti na stranputicu.

Kada je konačno srpski film zahvaljujući BANDI i FANTOMU postao relevantan, i to ne samo u umetničkom smislu (hajde da to ostavimo po strani), nego i na ulicama, među ljudima, ovi naslovi su sasečeni u korenu.

A relevantnost je bitna stvar. Nije Novi Holivud dobio priliku u studijima samo zato što raniji filmovi nisu bili dovoljno gledani, ili pak dovoljno dobri. Srudiji su naprosto shvatili da njihovi filmovi uprkos glčednosti više nemaju smisla, ne povezuju se sa gledališđtem, i reagovali su kako film ne bi postao muzejska forma.

Isto važi i za pojedine glumce. Nije Seagal prestao da bude theatrical glumac jer je snimao promašaje. Njegovi poslednji theatrical filmovi EXIT WOUNDS i HALF PAST DEAD su čak dosta pristojno prošli. On više nije bio theatrical jer su studiji shvatili da je on naprosto dead end i da im je potreban novi glumac tog tipa.

To se nažalost ne dešava kod nas. Kinematografija je toliko korumpirana da očigledno nije više pitanje poznavanja filma da li će neko vrednovati BANDU ili ne. Niko ne može da kaže da Zeka ne zna šta je BANDA. Strašno je što zna, ali se opet ne izbori da mu da nagradu jer ima veći interes.

I ja bih razumeo interes da je dilema između KLOPKE i HADERSFILDA pa sad kao to je manje-više isto sranje. Ali, kada neko snimi nešto što se retko sreće kao što je snimio Mladen, što se izdvaja na najfiniji mogući način, nešto tako retko i dragoceno, onda bi valjda snaga filma trebalo da utiče i na te ljude u žiriju i da kažu, "Jebiga, interes je interes, ali ljudi ne smemo da ispadnemo budale..." Nažalost, ljudi koji nisu sposobni da vrednuju BANDU su zalutali u bioskop i njihove svinjarije treba zapamtiti.

Quote from: crippled_avenger on 07-07-2009, 16:55:58Ali, kada neko snimi nešto što se retko sreće kao što je snimio Mladen, što se izdvaja na najfiniji mogući način, nešto tako retko i dragoceno, onda bi valjda snaga filma trebalo da utiče i na te ljude u žiriju i da kažu, "Jebiga, interes je interes, ali ljudi ne smemo da ispadnemo budale..." Nažalost, ljudi koji nisu sposobni da vrednuju BANDU su zalutali u bioskop i njihove svinjarije treba zapamtiti.

ja sam toliko zgađen da i nemam snage da sada i ovde komentarišem, ali ovo jedan od onih retkih slučajeva u kojima se 100% slažem s dimbom.

mada je bruka pre svega za one koji potpisuju i dodeljuju te imbecilne nagrade irelevantnim ćorsokacima od 'filmova', ipak je jezivo nepostojanje bilo kakve odgovornosti kod tih žirija, a možda i ukusa i smisla da se prepozna vrednost.
a kao što rekoh, slutim da je ovo pattern po kome će se i do kraja leta i jeseni na lokalnim vašarima (aka festivalima) dodeljivati nagrade, i to je ono što će ući u anale i istorije srpskog filma.
mislim da bi trebalo uskoro opaliti nekim textom na ovu temu na nekom gromoglasnom mestu, tipa politika ili novosti, ako je moguće, mada i tu sam skeptičan: ne može se ovo zalečiti textom no vatrenim oružjem...

Vama je ovde sad potrebna neka PR taktika. Treba prvo spinovati javnost da ovo prihvati kao skandal. Makar ovo i bio skandal, ako javnost nije spinovana da se skandalizira nad skandalom onda kao da skandala i nema.

Treba istoveremno i lobirati kod onih čiji se novac deli, i spinovati ih da skandale prestanu da ignorišu i da požele da ih izbegavaju. Oni čiji je novac će potom valjda uticati na one koji dele taj novac da pri deljenju novca izbegavaju skandalozne odluke.

Tako nekako...

Uzgred, u kojim bi to kategorijama Banda zavredela prvu nagradu?

da ja delim nagrade, za najbolji film, za scenario, sporednu ulogu, šminku, možda i kameru. +izmislio bih neku specijalnu, ZA MUDA, kao za kronenberga u kanu kad je imao CRASH...

Ja razumem nameštaljke kad su kandidati ujednačeni, ili kad se razlikuju po pristupu ali su u svom domenu približni, pa onda pobedi onaj koji je bliži preferencama žirija, tipa u konkurenciji su APSOLUTNIH STO i TT SINDROM, pa neka onda, može da presudi što žiri manje ceni horor.

Ali, kad se pojavi superioran film, onda svako normalan, dođe i kaže "Ljudi, jebiga, nije nam milo, ali ispašćemo žestoke budale ako ovome ne damo nagradu..." To bi uradio SVAKO NORMALAN, svako ko ima iole obraza. Ja poznajem ljude koji NE VOLE to što je BANDA ali ne poznajem nikoga ko ne poštuje taj film, ne smatra da je kvalitetan i značajan.

Koliko god se naš filmski establišment osećao povređeno, ne može da se ponaša dementno i da ignoriše realnost.

Drugo, nagrade ne da su nameštene, nego pogledajte ovo. Svake godine pred oskare idu Zlatni Globusi i nagrade udruženja kritičara, i u njima se uvek vrti neki isti krug filmova. Međutim, kod nas nije tako. Kod nas GEORGIJE apsolutno pobedi u NS, a TURNEJA ne dobije apsolutno ništa, a onda se u Sopotu desi obrnuto. Naravno, oba festivala su besramno nameštena, jer statistički je nemoguće da jedan film bude negde toliko supeioran a da na drugom mesto ne dobije ama baš ništa. Ni jednu jedinu nagradu.

A u suštini, što je najjadnije, ni GEORGIJE ni TURNEJA nisu ni približno zaslužili nagrade...

Деби Владимира Паскаљевића у Чешкој

Дебитантски дугометражни играни филм "Ђавоља варош", редитеља и сценаристе Владимира Паскаљевића имаће светску премијеру сутра на фестивалу у Чешкој, у такмичарској селекцији "Competition - East of the West".


Дебитантски дугометражни играни филм "Ђавоља варош" редитеља и сценаристе Владимира Паскаљевића,  имаће светску премијеру сутра, 9. јула, на фестивалу у Карловим Варима у такмичарској селекцији "Competition - East of the West".

"Свестан сам да долазим из мале средине, без довољно средстава. Ми смо ушли у цео пројекат не знајући да ли ћемо моћи да га завршимо. Био је то велики ризик и морам да одам признање свом продуценту Милану Томићу, који је глумац и мецена", рекао је Паскаљевић.

"Рачунали смо да ће нам држава помоћи у постпродукцији, али није све док нисмо позвани у Карлове Вари, као и у ревијални програм предстојећег фестивала у Монтреалу. Тек са тим позивима постали смо довољно убедљиви да би нам држава покрила део трошкова", каже Паскаљевић.

Млади редитељ каже да су добијена три милиона динара и да је је било довољно за трансфер са дигиталног снимка на филмску траку, али не и за микс тона, тако да суморали да се сналазе, улажући и приватна средства.

"Са копијом на 35 милиметара обезбеђено је да мој филм постоји у правом смислу, односно да може да се приказује, да циркулише, иначе би вероватно завршио на интернету или у некој бедној ДВД дистрибуцији", каже Паскаљевић.

"Фестивали прихватају да се конкурише са ДВД-ом, не мора одмах да се пошаље копија, коју ми нисмо ни имали, а апликацију смо скинули са интернета. Комисија је то прегледала и понудила нам учешће у селекцији која је фокусирана на земље источне и централне Европе и бившег Совјетског Савеза", рекао је Паскаљевић.

Премијера филма на јесен

На питање да ли у Чешкој буди пажњу то што је он син редитеља Горана Паскаљевића, једног од најзначајнијих припадника чувене "прашке школе", одговорио је да не сумња да ће чешки медији правити поређења.

"На сајту фестивала, на презентацији мог филма коју су они направили, стоји да сам писао сценарио за Горанов филм 'Оптимисти', дакле већ су указали на ту везу. То може да ми буде од користи, јер ће многе заинтересовати да дођу на пројекцију да виде шта је то урадио Горанов син, а може да ми буде и на штету ако ће се очекивати да га ја превазиђем". "То јесте, генерално гледано, мој проблем за цео живот", рекао је Паскаљевић.

"Овај филм је истовремено бруталан и сирово приказује нашу стварност, али му хумор даје неку дистанцу, омогућава да се та сировост гледа на другачији, лековит начин. Желим да се гледалац запита - где ми то живимо, али и да се насмеје свему томе, да и без неке мрачне тежине схвати потребу да се ствари мењају", изјавио је Паскаљевић.

Премијера у биоскопима у плану је за јесен. Паскаљевић је напоменуо да не може да процени како ће филм проћи, јер је "биоскопски барометар увек врло ћудљива ствар".

Улоге у "Ђавољој вароши" - људе из народа, тинејџере, предузимаче, незапослене, пензионере, тајкуне, неостварене уметнике играју Лазар и Даница Ристовски, Славко Штимац, Горан Јевтић, Мира Бањац, Власта Велисављевић, Небојша Миловановић, Јана Милић, Милан Томић, Драган Петровић, Марта Береш и други.

У ауторском тиму су директор фотографије Милан Спасић, монтажер Петар Путниковић, сценограф Кирил Спасески, костимограф Ивана Гутеша, а директор филма је Милан Цветковић.

Evo ga trejler za Paskaljonija Juniora...

Đavolja Varoš - DEVIL'S TOWN FILM - trailer (http://www.youtube.com/watch?v=32rFL9-lLv0#ws-lq-lq2-hq-vhq)

Ovo ima potencijala...

Quote from: Ghoulmislim da bi trebalo uskoro opaliti nekim textom na ovu temu na nekom gromoglasnom mestu, tipa politika ili novosti, ako je moguće, mada i tu sam skeptičan: ne može se ovo zalečiti textom no vatrenim oružjem...

Ali, ipak treba krenuti sa tekstovima. Sa vise strana. Da se gura iz dana u dan, dok namestaci ne popizde. A kad popizde, tek onda nastaviti.

Ajmo, deveta ofanziva za sedmu umetnost!

Pazi, u ovome što rade postali su vulgarno otvoreni. A otvoreni su zato što se nikog i ničeg ne plaše.

pa ne znam baš dal će i kolko će da se ustresu ako dimbo ili ja ili žika opletemo po njima a neko se drzne čak to i da objavi.

prevelike su pare i raspodele moći u igri da bismo mi za njih bili nešto više od dosadnih komaraca.

ali, ja sam naravno uvek ZA nerviranje (njih), čak i ako je to da ih načas iznerviramo najviše što možemo postići!

Quote from: Ghoul on 10-07-2009, 14:55:24.

ali, ja sam naravno uvek ZA nerviranje (njih), čak i ako je to da ih načas iznerviramo najviše što možemo postići!

Stvorio sam monstruma u srcu Evrope!

SEKSUALNO ZLOSTAVLJANJE
Goran Marković sa tri druga bludničio nad maloletnim bratom i sestrom. Deca su sama pozvala policiju u pomoć

http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2005/avgust/15/H-01-15082005.shtml (http://arhiva.kurir-info.rs/Arhiva/2005/avgust/15/H-01-15082005.shtml)

Variety donosi kritiku ĐAVOLJE VAROŠI Vladimira Paskaljevića
http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4009#p4009 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4009#p4009)

Režiser Janko Baljak u Beogradu snima film ,,Plavi voz"
Priča o danima kad je Tito umro

Janko Baljak, reditelj poznat po brojnim mračnim dokumentarnim filmovima od kojih je najpoznatiji ,,Vidimo se u čitulji" koji je radio sa Vojislavom Tufegdžićem, ovih dana snima tinejdžersku komediju ,,Plavi voz". Film govori o sedam dana žalosti povodom Titove smrti i kako su to doživeli maturanti jedne beogradske škole.

– Kako su se odvijale stvari u našoj zemlji, tako sam pravio nekoliko različitih varijanata kraja ovog filma, pošto radnja prati šta se sve izdešavalo s ovim junacima od maturantskih dana pa sve do polovine devedesetih godina – kaže Janko Baljak u intervjuu za ,,Blic", i dodaje:
– Ovo sve doživljavam kao neku vrstu sopstvene relaksacije da malo pobegnem od tih mračnih tema. Ja sam radio možda najmračnije moguće filmove od devedesetih pa sve do pre par godina, kada sam prekinuo da se bavim tim temama. To ne znači da se neću vratiti dokumentarnom filmu. Igrani filmovi žele da liče na dokumentarce, a dokumentarni filmovi imaju obrnutu želju, tako da mislim da je to u suštini vrlo sličan posao – objašnjava poznati reditelj koji je odlučio da, pošto film govori o tinejdžerima, šansu da mladim glumcima.
– Prezadovoljan sam s mladim glumcima jer smo imali ogromnu audiciju na kojoj je bilo više od 500 ljudi. Drago mi je da će posle dužeg vremena ovaj film promovisati nova lica. Budući da se radi o velikim ulogama, vrlo su odgovorni i sve teče bez problema. Mislio sam da će imati tremu i da će im biti teško jer smo pre neki dan snimali 14 sati, ali nije, dobri su – ističe Baljak.
On kaže da je izabrao ovu temu za film pošto je smrt Josipa Broza jedini veliki fenomen bivše države.


– Mene ne zanima da se bavim nekom vrstom Ju-nostalgije niti sam nostalgičan za tom zemljom. Ako se već raspala na tako krvav i užasan način, onda je bilo razloga zašto se to desilo. Međutim Titova smrt je sigurno kraj jedne epohe i mene je pre svega zanimalo tih sedam dana u Beogradu, pošto je ovo tipičan beogradski film. Sedam dana žalosti kada je sve stalo u Beogradu i to kada su svi živeli neke svoje živote, zaljubljivali se... jer, Tito je umro u najlepše doba godine, sve je bilo divno i krasno, a bila je proklamovana nacionalna žalost. Tako da je to vrlo zgodan okvir za dramsku radnju, taj sudar dva sveta, kada je bilo nevaspitano biti srećan. Koristiću i dosta arhivskog materijala iz tog perioda, neke možda nikada prikazane snimke. Tako da mislim da ću vratiti ljude u to neko vreme – priča on, i dodaje da će film biti prikazan u i u bivšim jugoslovenskim republikama.
– Ispostavilo se, iako nam to nije bila namera, da će svi oni imati neku svoju premijeru na tridesetogodišnjicu Titove smrti. U svim tim zemljama Tito je na neki način aktuelan. Mislim da to neće biti samo tinejdžerska komedija jer ima taj istorijski kontekst i biće prepoznata u regionu kao kraj jedne epohe kada smo svi mi na neki način izgubili nevinost i kada se država počela krvavo raspadati. To su ti neki poslednji bezbrižni trenuci naših života – kaže Baljak, koji je pisao scenario sa dosta autobiografskih momenata.
– Nisam bio maturant kada se to dogodilo, išao sam u osmi razred, ali dobro pamtim to vreme. Nekih od stvari koje se dešavaju glavnim junacima u filmu, nekih profesora, slika mimohoda ispred Narodne skupštine... ja se svega toga sećam jer smo organizovano išli tamo i znam kako su izgledale te noći. Pošto sam i scenarista filma, puno tih nekih svojih slika, impresija i stvari koje su se meni dešavale utkao sam u priču – objašnjava Janko Baljak, uz zaključak da muziku za film radi poznati slovenački muzičar Zoran Predin, nekadašnji frontmen sastava ,,Lačni Franc".

Pamte ga i u Aziji
– Nadam se da će film probiti i neke barijere jer Tito je jedan od retkih likova po kome u svetu pamte Jugoslaviju, i dan-danas u Africi i Aziji znaju ko je i šta je bio. On je jedna od retkih istorijskih ličnosti koje smo imali bez obzira na sve kontroverze vezane za njegovo ime – kaže Baljak.

...ovakva apologija se dala i očekivati od svoga oca sina...

Slike sa snimanja PLAVOG VOZA

BATCH 1
http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4014#p4014 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4014#p4014)

BATCH 2
http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4015#p4015 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4015#p4015)

BATCH 3
http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4013#p4013 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4013#p4013)

Kostimograf se nije baš pretrgao oko odeće i stila osamdesetih. Glumica je slatkiš.

Sanja Popović je potpuni slatkiš. Duda Mijatović za dvehiljadite.

A evo i slika sa snimanja TILVE ROŠ

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4021#p4021 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4021#p4021)

...MEDENI MESEC Gorana Paskaljevića deo programa ovdašnje Venecije, a dobio je i datum beogradske premijere - 18. novembar u Centru Sava, naravno...

Medeni mesec na Lidu


FILM Gorana Paskaljevića ,,Medeni mesec" biće prikazan na ovogodišnjem 66. venecijanskom festivalu, koji se održava od 2. do 12. septembra. Selektor Venecijanskog festivala Đorđo Goseti, u najavi svetske premijere filma proslavljenog srpskog režisera u programu ,,Dani autora", piše da ,,novo delo autora 'Bureta baruta' označava važan skok u kvalitetu njegovog autorskog puta, kao da je oko njegove umetnosti doseglo sjaj, pravu distancu i zrelost kojom posmatra događaje i ljude. 'Medeni mesec' nam se podvlači pod kožu snagom filmskog izraza, sa likovima koji dominiraju ekranom i izuzetnim poetskim nabojem autora, koji je već sapunim pravom izborio ravnoprano mesto među velikanima filma."
Goran Paskaljević, koji je trenutno u Parizu, za ,,Večernje novosti" komentariše ponovno učešće na najstarijem filmskom festivalu.
- To je peti put da učestvujem na Venecijanskom festivalu, što je ujedno i rekord jednog srpskog autora - rekao
nam je Paskaljević. - Do sada sam sa svojim filmovima bio četiri puta na kanskom i dva puta na berlinskom festivalu. Svakom autoru je, bez obzira na prethodne uspehe, velika čast da učestvuje na najstarijem i jednom od najznačajnijih svetskih festivala.
Mada je bio pozvan i u zvaničnu selekciju filmskog Festivala u San Sebastijanu, ipak je odlučio da ,,Medeni mesec" prikaže na Lidu.
- Publika me dobro poznaje i na ovom festivalu i u Italiji, gde je jednim delom i snimana ova filmska priča - kaže režiser. - Ne znam kako će reagovati na deo u kome se vidi kako se ponaša italijanska pogranična policija. Pretpostavljam i da će publika, pre nego što odgleda film, pošto je ovo prva srpsko- albanska koprodukcija (Ministarstvo kulture Srbije i Nacionalni filmski centar Albanije), pomisliti da je reč o političkim odnosima, ali, ovo je jedna lepa ljubavna priča, koja opisuje odnos Evrope prema Balkanu.
Naime, ,,Medeni mesec" su, u stvari, dve paralelne ljubavne priče o mladim ljudima koji svoju sreću pokušavaju da ostvare u zapadnoj Evropi, kako objašnjava autor, ali već na prvom graničnom prelazu shvataju da ih niko ne čeka raširenih ruku.
Scenario za film, pored Paskaljevića, potpisuje i albanski pisac Genc Permeti, direktor fotografije je Milan Spasić, scenograf Željko Antović, a glavne uloge tumače Lazar Ristovski, Petar Božović, Bujar Lako, Ilka Mujo, Mira Banjac...
Beogradska premijera zakazana je za 18. novembar u Sava centru.

TORONTO
POSLE Venecije, film će biti prikazan i na Festivalu u Torontu, u prestižnoj selekciji ,,Velikani filma", uz ostvarenja Kloda Šabrola, Larsa von Trira, Alena Renea, Mihaela Hanekea...
- Poklopilo se da je i ,,Bure baruta", kao i sada ,,Medeni mesec", krenulo s Mostre, a zatim stiglo u Toronto - kaže Paskaljević. - Reč je o najvećem festivalu na severnoameričkom kontinentu, gde dolaze svi najveći svetski distributeri.

...nisam znao kuda dugo bi sa ovim, a gre'ota je da se baci/propusti...

Srpska glumica igra sa Džejmsom Frejnom
Marija Karan u filmu ,,Crusades"

Mlada srpska glumica Marija Karan već nekoliko godina živi u Londonu i sve češće dobija uloge u zanimljivim projektima od kojih je najsvežija uloga u televizijskom filmu ,,Crusades" pored poznatog britanskog glumca Džejmsa Frejna.


,,Crusades" je ra­đen po scenariju poznatog britanskog pisca naučne fantastike Endija Brigsa, dok je režija poverena Lorencu Senatoreu, koji je sarađivao na filmu ,,War Inc.", u kome jednu od glavnih uloga tumači još jedan domaći glumac Sergej Trifunović.
Film, koji će najverovatnije biti prikazan na nekoj britanskoj televiziji, žanrovska je mešavina fantazije, horora i naučne fantastike, a trenutno je u postprodukciji. Marija je dobila priliku da glumi pored istaknutog britanskog glumca mlađe generacije Džejmsa Frejna, koji se proslavio u hit seriji ,,Tjudorovi", u kojoj je oživeo poznatu figuru iz britanske istorije - Tomasa Kromvela.



Inače, Marija Karan je pre par godina otišla u Englesku u jednu poznatu glumačku školu, ali su producenti ubrzo primetili njen talenat, a uloge su stizale jedna za drugom. Zajedno sa kolegom iz Srbije Draganom Mićanovićem dobila je ulogu u Bi-Bi-Sijevoj najpopularnijoj seriji ,,Casualty", u kojoj su tumačili bračni par. Međutim, Mariju tek očekuju veliki izazovi i uspesi budući da je nedavno dobila ulogu u filmu ,,11 minuta", rađenoj po istoimenoj knjizi Paula Koelja, u kojoj će joj jedan od partnera biti čuveni holivudski glumac Miki Rork.

Ivkova reprezentacija

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4039#p4039 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?p=4039#p4039)

Jedan od srpskih filmova u poodmakloj fazi predprodukcije, a potpomognut od strane Filmskog centra Srbije...

PRAKTIČNI VODIČ KROZ BEOGRAD, SA PEVANJEM I PLAKANJEM
(PRACTICAL GUIDE TO BELGRADE, WITH SINGING AND CRYING)



producent: Art & Popcorn, Belgrade / Les Films du Requin, France / TR9 Film, Germany
pisac scenarija: Bojan Vuletić
reditelj: Bojan Vuletić

A tu je retko prostačko, uz to i autošovinističko rešenje plakata...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.fcs.rs%2Fprodukcija%2Ffrom%2520belgrade%2520with%2520love.jpg&hash=2e839af021211e37e4f88ac756afe7a96337c31c)

Zna li se nesto vise o ovome ?
"Royal Exile: The Betrayal of Prince Paul of Yugoslavia"

da li se može reći da enigmatičarski esnaf, s naglaskom na autorima skandinavki i ukrštenih reči, drži stranu oligarha pomažući im da široj javnosti, koja preko budžeta u značajnoj meri finansira oligarhijske ad-libitume u formatu celovečernjih filmova, stvara predstave idiličnog života srpskog filma sa sve glumačkim, rediteljskim zvezdama, nazivima filmova itd? koliki kredibilitet jednoj filmskoj industriji može dati enigmatika?

http://www.littlewhitelies.co.uk/blog/sarajevo-film-festival/ (http://www.littlewhitelies.co.uk/blog/sarajevo-film-festival/)



A balmy late afternoon in Sarajevo: the Muezzin call to prayer snakes through the air, mingling with the smoke of scores of charcoal grills and spitting lamb skewers. Although the city is filled with mosques, orthodox Christian churches and the odd synagogue, meat is the real religion here in Bosnia, that and cigarettes. Fatty tendrils of kebab-smoke cling to the terracotta roof tiles in the old Ottoman quarter, blending with the tobacco fumes that swath every waking moment in the Bosnian capital. So when for nine days in August every year the city gathers to worship at the altar of cinema, it is only natural that the Sarajevans find a way to incorporate at least one of their other passions.

Hence the Sarajevo Film Festival's celebrated open air screenings. Two outdoor cinemas are rigged up during the festival. The larger – the Heineken Open Air Cinema – plays host to 3000 people each night. It's a testament to the popularity of the festival that there is rarely a seat to spare. There's an electric atmosphere. The Sarajevans are dressed to impress. Young women in sparkly stiletto sandals totter unsteadily past, like Bambi on stilts. Even while the films are playing the air is filled with boisterous chatter and cigarette smoke. Pedro Almodóvar's striking Broken Embraces (pictured) has a new beauty here, filtered as it is through a soft focus haze of incinerated Ronhill cigarettes. Cigarette girls, nymph-like in their white satin mini-dresses, make sure that no mouth is left wanting for a nicotine nipple.

The festival period, explains volunteer driver Emir, is the best time in the entire year to visit the city. People travel from all over Bosnia to join in the celebration of this little film festival, which punches well above its weight on the international circuit. The festival is celebrating its fifteenth year. When it started, the city was still under the stranglehold of the siege. Films had to be smuggled into the city, along with medical supplies and food rations, through a tunnel which ran under the UN protected airfield and linked the city island with the outside world. Rather than risk the sniper's bullets on the main street, festival audiences preferred to climb through a mortar hole in the side wall of the cinema.

Although bullet holes still riddle many buildings throughout the city, times have certainly changed. Vocal supporters like Mike Leigh and Kevin Spacey have given the festival kudos, sponsors have brought glitz and a red carpet, along with the cigarette-nymphs and Bosnian beauties in aggressively branded T-shirts. But the spirit of defiance and pride, which defined the festival from the very start, remains. And while Emir the driver, who was five-years-old during the siege, argues that it's time that filmmakers from the former Yugoslavia found something to talk about other than the war, it's clear that there are still plenty of raw memories and stories to be told.

One of the best films of the first two days was Donkey, a co-production from Croatia, Bosnia and Herzegovina and Serbia. Set in 1995, it's a sun-bleached story of bad blood between the men of a family dispersed to the far corners of the warring former Yugoslavian states. The characters glare balefully at each other over half-empty bottles of red wine; the score is evocatively minimal – just a mournful cello and the nagging sound of cicadas. Over two weeks in the scorched lands surrounding the village of Drinovci, a kind of taciturn understanding is reached. And yes, a donkey plays his part.

The overwhelmingly positive response suggests that Sarajevan audiences have not lost their appetite for tales of their recent history just yet.

Wendy Ide

NACIONALNA KLASA 2: UBRZANJE

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/08/nacionalna-klasa-2-ubrzanje.html (http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/08/nacionalna-klasa-2-ubrzanje.html)

Ovo deluje kao nešto potencijalno interesantno

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/08/revolt.html (http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/08/revolt.html)

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=4&t=650 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=4&t=650)

BORBA otvorila polemiku o izboru naseg kandidata za oskara.

http://www.borba.rs/content/view/9261/123/ (http://www.borba.rs/content/view/9261/123/)

Evo prvog privjua filma Tilva Rosh:

TILVA ROSH PREVIEW (http://vimeo.com/6506431)

TILVA ROS obecava!

Quote from: crippled_avenger on 20-09-2009, 00:39:24
TILVA ROS obecava!

I meni deluje potencijalno dobro - posebno pochetni deo privjua.

Quote from: crippled_avenger on 18-09-2009, 20:31:44
BORBA otvorila polemiku o izboru naseg kandidata za oskara.

http://www.borba.rs/content/view/9261/123/ (http://www.borba.rs/content/view/9261/123/)

dilema: film koji može da dobije oskara ili film koji najbolje reprezentuje našu kinematografiju?

zar komisija ne bi trebalo da ima slobodu u odlučivanju, i odabere jednostavno najbolji? ako oni to umeju da razlikuju i prepoznaju...

Borba je danas nastavila polemiku

http://www.borba.rs/content/view/9287/123/ (http://www.borba.rs/content/view/9287/123/)

Znaš kako, mislim da je to pitanje koje je ključno.

Daću ti primer francuske reprezentacije u fudbalu 1996. pa i 1998. (mada je '98. situacija bila drugačija jer su Henry i Trezeguet bili dorasli). Kada je Jacquet odlučio da ne zove Cantonu, Ginolu i Papina, on realno jeste uskratio publiku za verovatno u tom trenutku najbolje i najatraktivnije francuske igrače. Međutim, on je u generaciji koju su predvodili Zidane, Djorkaeff i ekipa, stvorio sastav koji može da pobedi, da se kvalifikuje i izbori.

Slično je i sa izborom filma.

Ako želiš da osvojiš oskara, to verovatno ne možeš da uradiš sa filmom ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE iako je to realno naš najbolji film. Ja u osnovi, nemam problem sa tim da mi izaberemo najbolji film, a to je ove godine Mladenov film i kažemo Akademiji "Evo vam naš najbolji film, radite sa njim šta znate" ali onda bih isto tako bio svestan da ga većina članova Akademije ne bi ni odgledala do kraja. To je jedan put i on je potpuno legitiman, i ko zna, možda neke iduće godine taj put i donese neki rezultat.

Ono što je drugi put, to je da izabereš film koji ima šanse, koji možda nije objektivno najbolji film snimljen kod nas, gledano iz naše vizure, ili čak nekih akademskih parametara, ali može da prođe kod Akademije. Što se mne tiče, ove godine to je ORDINARY PEOPLE. Ja ga nisam gledao, ali vidim da je imao vrlo povoljnu kritiku u Varietyju, da je prikazan u Kanu, da je osvojio nagradu u Sarajevu, distribuira ga Wild Bunch u svetu, takođe čujem ima jasnu antisrpsku agendu i odnos prema Srebrenici. Kad se odlučuje o oskarima, najbolje prognoze daješ onda kada nisi gledao filmove, tome me je odavno naučio Dragan Jeličić.

E sad, da bi ti uopšte mogao da uđeš u bilo koju priču, moraš da napraviš neki iole legitiman izbor. Da bi izbor bio iole legitiman, ne možeš da do te mere srozaš tu organizaciju koja bira filmove i da joj se prijave SAMO četiri filma, među kojima nema ni BANDE, ni FANTOMA (koji po meni takođe ne bi bio bez đavla na non-english oskarima, eventualno). Ovaj izbor je dakle u startu sporan jer ga radi organizacija koja nema dovoljan ugled da bi se producenti uopšte prijavili. Kako ti dovedeš do situacije da neko neće da se prijavi da bi eventualno ušao u opticaj za oskara?

To je pitanje na koje naravno oni ne daju odgovor.

ovo poslednje jeste neka vrsta problema, ali...

zar bi neko odbio da bude kandidat države u trci?

zar postoji još uvek i neki kao konkurs, pa ko se javi javi, a ko ne - jebi ga, što nije! pa biramo luzere unapred, ali nema veze: bitne su nam dnevnice!

ako neko iskreno želi da zna i vidi - ne postoji prepreka po kojoj bi najboljem neko stao na put, ili bilo čije mišljenje.

ako ove godine pošaljemo najsmelijeg i najhrabrijeg (evidentno i najboljeg), i puknemo recimo, to bi trebalo da da krila ostalim, jednako dobrim projektima. pa dođeš do kvaliteta. tu dolašimo do paralele sa francuzima.

kantona i žinola su bili strašni, ali su gubili i 92-e, pa se nisu plasirali 94-e, pa poraz 96-e (ovde već nema ovog dvojca), gde su već imali okosnicu, i onda bili jaki kući 98-e.

znači postupno i temeljito; a ovo zavaravanje i prašinarenje nikuda ne vodi. :(

Slažem se, nemam ništa protiv.

Ali, da bi najpre SVI filmovi uopšte želeli da konkurišu, mora da se povrati poverenje u instituciju koja bira kandidata.

A onda bi nastupile slatke muke izbora strategije. Kako rekoh, obe su legitimne. Suština je u tome da ova ekipa niti bira najbolji film, niti zaista bira nekoga da bi dobio "oskara" nego se bave time da određenom producentu i reditelju obezbedi da za par desetina hiljada dolara odu u Ameriku i simuliraju borbu za "oskara".

Svejedno je koji film šaljemo Amerima, ako ni jedan nema šanse da bude nominovan (ne da dobije Oskara, haha, nego da bude nominovan). Ako "Obični ljudi" imaju šanse onda okej, a ako nemaju šanse onda je ovo tek još jedan izbor za najfilm godine, samo bez nagrade. U tom slučaju je i "Porno banda" mogla da bude naš kandidat, i time neka vrsta moralnog pobednika, kad već ništa drugo nije osvojila.

Ovde sad imamo dve moguće interpretacije izostanka nekih producenata. Ili se mulja na izboru za kandidaturu, a producenti ne žele da daju legitimitet tom procesu, ili se na izboru ne mulja, a producenti tu ne vide korist za sebe. Najverovatnije je ono između: na izboru se mulja, a producenti tu ne vide korist za sebe.

aj ovo za producente ok...

ali definitivno nije svejedno, i ne govorimo o "šansama".

ne šalje se ovde film ampasu ili amerima, ovde se indireknto šalje poruka i velikim evropskim festivalima i njihovoj stručnoj javnosti.

međutim, mi uporno pokazujemo odlike propale tranzicione evropske trećerazredne provincije, u kojoj se mačke meškolje u privrednom kriminalu, a miševi skupljaju mrvice po nebitnim upravnim odborima bezmudih kulturnih institucija.

Blago nama sad i stranci znaju za naš problem sa oskarom.

Serbia reconsiders Oscar selection over English dialogue concerns
21 September, 2009 | By Vladan Petkovic

Serbia is reconsidering its decision to submit Darko Lungulov's Here And There as its nominee for foreign-language Oscar over concerns about the level of English dialogue it contains.


Serbia's Academy of Film Arts and Sciences commission is meeting again this week to consider whether the film, which is set in New York and Belgrade, or if Srdjan Dragojevic's Saint George Slays The Dragon, which came second in a vote against Here And There should take its place. The American Academy Of Motion Picture Arts And Sciences' selection committee can reject films if they are considered to have too much English dialogue.

Here And There won Best New York Narrative Film at Tribeca and stars David Thornton and Cindy Lauper along with prominent Serbian actors Mirjana Karanovic and Branislav Trifunovic.

Meanwhile, Bulgaria selected Stephan Komandarev's The World Is Big And Salvation Lurks Around The Corner as its Oscar submission. The Balkan road film took best Bulgarian feature and audience award at Sofia Film Festival and features Miki Manojlovic in the leading role.

Slovenia has slected Vinko Moderndorfer's Landscape No. 2, winner of eight awards, including best film and best director, at the Festival of Slovene Film in Portoroz, as well as best screenplay at Brooklyn International Film Festival.

Finally, the Association of Filmmakers of Bosnia and Herzegovina decided to put forward Namik Kabil's Guardians Of The Night. The drama premiered at last year's Venice Film Festival.

http://www.screendaily.com/5005916.article (http://www.screendaily.com/5005916.article)

druknuo ih ghoul strancima - lobira za aždahu iz čisto estetsko-žanrovskih pobuda. :evil:

...i zvanično...

Zbog previše engleskog jezika u filmu "Tamo i ovde"
Srpski kandidat za Oskara, ipak, "Sveti Georgije..."


Srpski kandidat za Oskara za najbolji strani film biće "Sveti Georgije ubiva aždahu", a ne "Tamo i ovde" i to iz proceduralnih razloga, zaključio je danas Stručni odbor Akademije filmske umetnosti i nauke (AFUN) iz Beograda.


Predsednik Predsedništva AFUN-a Mirko Beoković izjavio je da je Stručni odbor održao sastanak da bi razmotrio pismo izvršnog direktora Američke filmske akademije Brusa Dejvisa sa pojašnjenjima procedure.
Beoković je rekao da je AFUN tražio to pojašnjenje nakon što su se u našoj javnosti pojavile primedbe da se u prvobitnom izabranom filmu "Tamo i ovde" dobrim delom govori na engleskom jeziku.
Stručni odbor je prošle nedelje objavio da je taj film izabran za srpskog kandidata za nagradu Oskar pošto se za njega od 11 članova Odbora tajnim glasanjem opredelilo šest, dok je pet glasova pripalo filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu".
"Sada je suština da prvoplasirani film, na osnovu dopunskog tumačenja Američke akademije, ne ispunjava formalni uslov. To dakle diskvalifikuje njegovu kandidaturu. Mi ne osporavamo kvalitet, ali zbog procedure, drugoplasirani film postaje naš kandidat za Oskara", precizirao je Beoković.

On je dodao da su članovi AFUN-a smatrali da poreklo filma više određuju autorska i producentska ekipa, a ne jezik na kojem se u filmu govori, ali da su ipak zatražili tumačenje od Američke akademije kao organizatora dodele Oskara za više kategorija, pa i za strani film.
U Dejvisovom pismu, kako je rekao Beoković, stoji da filmovi u kojima je više od polovine dijaloga na engleskom jeziku ne mogu da konkurišu za nagradu u toj kategoriji. Dejvis je precizirao da je naziv te kategorije "film na stranom jeziku".
On je dodao da, ukoliko "Tamo i ovde" bude imao bioskopsko prikazivanje u Americi, njegovi autori i glumci mogu konkurisati za Oskara u svojim kategorijama.
"Na osnovu detalja iz pisma AFUN-a, nama izgleda da bi samo film koji ste opisali kao drugoplasirani mogao da se kandiduje za Oskara u kategoriji stranog filma", napisao je Dejvis.

Beoković je dodao da AFUN uvažava autorske ekipe oba filma i da nikome ne bi korisitlo da se diže tenzija u vezi sa ovakvim razvojem situacije.

Lungulov: Žao mi je što Akademija nije pogledala film
Reditelj filma "Tamo i ovde" Darko Lungulov istakao je za "Blic online" da mu je krivo što Američka filmska akademija nije bila u prilici da pogleda film već je Akademija filmske umetnosti i nauke iz Beograda odluku donela na osnovu dopisa institucije iz SAD.
"Žao mi je što zvaničnici Američke filmske akademije nisu mogli da vide naš film, jer bi tek tada mogli da kažu da li film ispunjava kriterijume koji predviđaju da se ostvarenje može naći u konkurenciji za Oskara ukoliko u njemu ima više od 50 odsto dijaloga na engleskom jeziku. Bez obzira na sve, želim puno sreće drugom srpskom kandidatu za Oskara", izjavio je Lungulov.

Dragojević: Propisi služe da se poštuju
Reditelj Srđan Dragojević, čiji će film "Sveti Georigije ubiva aždahu" biti srpski kandidat za Oskara, izjavio je da je tu vest primio sa zadovoljstvom, a i kao potvrdu da propise treba poštovati.
"Od početka sam smatrao da arbitraža i sučeljavanje dve ekipe, dva filma, nije prijatna stvar. Predložio sam da se traži procena Američke akademije i videli ste kako ona glasi. To je potvrda našem upozorenju da film za stranog Oskara ne može biti na dominantno engleskom jeziku. Naša je želja bila da sprečimo da zbog proceduralne greške srpska kinematografija ostane bez kandidata", objasnio je on i naglasio da je ovo "na neki način i pouka svima nama da propisi služe da bi se poštovali, a ne da bi se, kako mi radimo već dve decenije, kreativno zaobilazili".
On je dodao da mu je drago što je i sama Američka akademija u svom pismu istakla da oni favorizuju da nacionalne kinematografije šalju filmove na svom, maternjem jeziku.
"Ako mi ne umemo da štitimo svoj srpski jezik, meni je drago da Amerikanci to umeju", rekao je Dragojević.

Da li je Lazar Ristovski potkazivač i zao čovek? xrofl

...što se mene tiče, premda mislim da je Dragojević uštva bez stida i srama i da Georgije flop, veliki flop, moram da priznam da sam zadovoljan - pogledao sam oba filma, i dok Georgije, uprkos brojnim manjkavostima, ipak otavlja utisak kakvog-takvog filma, Tamo i ovde je je bruka i štroka, besmislica i amaterština bez ijednog prava na apologiju, tehnički neispravno smeće, antifilm na nivou lošije studentske vežbe (i to studenta neke jadnije filmske škole), te film kome je najveći kvalitet minutaža (ni 80 minuta)... što, naravno, ne znači da Georgije ima bilo kakve šanse za ulazak u 5 probranih...

...Srbiji za utehu ostaje činjenica da su do publike dobacila dva značajna filma, jedan odličan (Život i smrt porno bande) i jedan vrlo dobar (Beogradski fantom), da uskoro u bioskope stiže jedan koji obećava (Edit i ja), a uskoro će i potencijalno zadovoljavajuća Hitna pomoć Gorana Radovanovića; producenti ovih ostvarenja nisu ni ponudili svoja dela toj papirnatoj srpskoj filmskoj akademiji na razmatranje, te ova odluka predstavlja izbor iz ponuđenog...

...Georgije i jeste takav kakav jeste zato što je proizvod saradnje zlih ljudi - Dragojevića, Ristovskog, Kovačevića i Josifova... sinergija zla i to je to...

...Otaku with a whip in her hand again...

http://popboks.com/tekst.php?ID=7650 (http://popboks.com/tekst.php?ID=7650)

Otaku ga je sjajno živopisala.

Ne shvatam baš Otakinu poentu. Njoj je krivo što je "Tamo i ovde" diskvalifikovan, i što je umesto njega izabrana Aždaja. Zamera žiriju što na vreme nije uočio problem. Ali, ima tu još nešto što ne mogu da savatam.

simpatično, ali javnost traži žrtveno jare.

u tom smislu ovo nije udarac bičem, no razvezenom pertlom adidas patika po utrnuloj guzici (od fotelje ili stolice whaetver) člana komisije za izbor našeg razapetog i prežaljenog luzera.

Otaku je napisala jedan impresionistički tekst, nije sad ovo neka presuda, kazna, fatva i sl. Prosto jedna kontemplacija u kojoj preovlađuje nezadovoljstvo sa oba kandidata, tako barem ja to shvatam...

jasno impresija. ali nama treba ekspresija.

kad se neko prihvati političke funkcije u nas, pa još otvoreno zasere, treba ga jebat do bola; a ne kružiti naokolo i boksovati u svilenim rukavicama.

član si komisije, odbora, bilo čega - ne znaš zakon i pravila.
pretpostavimo da primaš novac od poreskih obveznika (a odvano znamo da ni kod žabe nema džabe, da ne pominjem babe!) i pritom niti jedan od koliko 11 članova ne primeti kršenje pravilnika i izglasa se kandidat koji će biti eleminisan zbog 'kršenja pravilnika'. i onda... ma nema veze. jes da ne poznajemo materiju zbog koje otimamo vaš novac, ali smo dovoljno smeli da priznamo to. šta će te - greška, dešavaju se.

e sad samo još da neko dovoljno kontemplativan razveze po našoj guzici... PUFF!!!

Quote from: Shozo Hirono on 23-09-2009, 16:21:55
jasno impresija. ali nama treba ekspresija.

kad se neko prihvati političke funkcije u nas, pa još otvoreno zasere, treba ga jebat do bola; a ne kružiti naokolo i boksovati u svilenim rukavicama.

član si komisije, odbora, bilo čega - ne znaš zakon i pravila.
pretpostavimo da primaš novac od poreskih obveznika (a odvano znamo da ni kod žabe nema džabe, da ne pominjem babe!) i pritom niti jedan od koliko 11 članova ne primeti kršenje pravilnika i izglasa se kandidat koji će biti eleminisan zbog 'kršenja pravilnika'. i onda... ma nema veze. jes da ne poznajemo materiju zbog koje otimamo vaš novac, ali smo dovoljno smeli da priznamo to. šta će te - greška, dešavaju se.

e sad samo još da neko dovoljno kontemplativan razveze po našoj guzici... PUFF!!!

Izgleda da se ta "komesija" namučila da izmeri tačno koliko minuta traju dijalozi na engleskom pa im se na kraju pokvarila štoperica u bifeu....

Meni je Tamo i Ovde bio sjajan. Nikakav spektakl, ali jedan pravi, jednostavni urbani indie film, na koji nisam imao nijednu ozbiljniju zamerku.

Azhdaja, pak, je gnusno djubre, filmski, dramaturshki, ideoloshki i, ne rachunajuci Lazu Ristovskog, glumachki. Da su poslali skoro pa bilo koji drugi film, bilo bi bolje.

Quote from: ginger toxiqo 2 gafotas on 23-09-2009, 10:58:14
...Georgije i jeste takav kakav jeste zato što je proizvod saradnje zlih ljudi - Dragojevića, Ristovskog, Kovačevića i Josifova... sinergija zla i to je to...

moze li pojasnjenje za kovacevica? zasto njega smatras zlim?

...Kovačević je državotvorna podrepa, uvek blizu plamena, nikada na izbornoj listi, hitri trkač na DS terasu u Krunskoj (a nije gadljiv ni na druge karike u vladajućoj koaliciji, a setite se kada i kako je obnararodovana državna mega-dotacija Georgiju), osim toga, osvetoljubivi freak je (valjda jš neko pamti devedeste i njegov rat sa Radoslavom Pavlovićem, rat vođen po kuloarima ali i na stranicama, u bezbroj epizoda, Nedeljnog telegrafa), višestruki korisnik svakojakih državnih jasli, egomaijak (doživotni upravnik (neprivatnog) pozorišta čiji repertoar je istkan oko njegovih drama), a i uzurpator tuđe imovine (za vreme strastvenog flerta sa prestoničkom SPO vlašću došao je u posed kuće Isidore Sekulić (namenjene za legat, a koju je (kuću) Kovačević remiksovao do prepoznavanja)... dovoljno???

http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=4&t=664 (http://www.novikadrovi.net/phpBB3/viewtopic.php?f=4&t=664)

Grad sa 30 miliona dinara finansira 22 filmska projekta

Od 174 valjano prijavljena projekta na konkursu za stimulaciju filmskih ostvarenja, koji je gradski sekretarijata za kulturu raspisao sredinom godine, odabrana su 22 za koje je finansijskim planom za ovu godinu planiran iznos od 30 miliona dinara, rečeno je danas u Skupštini grada.

Na konferenciji za novinare, predsednik Komisije koja je odabrala filmove Borislav Anđelić, ocenio je da je ponuda bila velika i da je komisija posle osam zasedanja, jednoglasno donela odluku.
Napomenuvši da su svi konkurisali pod šifrom, Anđelić je rekao da su od 174 scenarija 40 bili za dugometražne filmove, od kojih su četiri podržana. Potpisuju ih Dinko Tucaković ("Dr Ray đavoli"), Petar Pašić ("O bubicama i herojima"), Goran Gajić za režiju "Ustaničke ulice", a Stefan Arsenijević za "Ničije dete". Prva dva bi trebalo da dobiju po osam miliona, a druga dva po sedam miliona dinara.

Pored njih odabran je i jedan dugometražni igrani film za decu , 11 dokumentarnih filmova, tri kratka igrana filma, jedan ekpserimentalni film i jedan dugometražni, igrani film u domenu razvoja produkcije.
Anđelić je rekao da je bilo bitno da se i u ovim teškim ekonomskim vremenima održi institucija konkursa.
"Iako sredstva nisu velika, odabranim filmovima će biti lakše da sa podrškom sopstvenog grada otvore vrata nekih drugih domaćih ili stranih fondova kako bi zatvorili finansijsku konstrukciju i realizovali projekat", rekao je predsednik Komisije.
Gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner podsetila je da se konkurs za sufinansiranje filmova raspisuje od 2003. godine i da je, uprkos teškim vremenima i restirktivnim budžetskim sredstvima, raspisan i ove godine.

Malo mi je besmisleno da se za filmske pare konkuriše anonimno. Zapravo za bilo kakve pare...

Besmisleno je konkurisati za bilo kakav novac koji se odnosi na projekat koji nije još uvek završen. jedino ima smisla konkurisati za nešto što se završava na nivou onoga što je predato za konkurs, tipa sa nečim za literarni konkurs.

Od ovih naslova, mislim da će Sagitašima zbog izrazirog elementa fantastike najzanimljiviji biti O BUBICAMA I HEROJIMA Petra Pašića.

Quote from: crippled_avenger on 07-10-2009, 20:48:09Od ovih naslova, mislim da će Sagitašima zbog izrazirog elementa fantastike najzanimljiviji biti O BUBICAMA I HEROJIMA Petra Pašića.

svi ima da se zalete već na premijeru - kad vide blurb:
'od reditelja filma MI NISMO ANĐELI 3!!!'

navodno, stvari na novom konkursu FCS mogu da ispadnu jako kinky JER SE SADA ŠUŠKA DA ĆE U KOMISIJI BITI OLEG NOVKOVIĆ, MARKO KOSTIĆ I IVAN KARL. tri potpuno različita senzibiliteta, različiti pristupi filmu i našoj filmskoj sceni.

Dobro pristup, nego kakav im je smisao za protekcionizam?

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7698 (http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7698)

Ja sam mu u kritici za YC dao malko veću ocenu tj. 2/5 pošto mi se donekle svideo David Thorton u glavnoj ulozi, ali to je to - jedan poprilično mlak, nedomišljen i zaboravljiv film, koji ne zvuči tako loše na nivou premise sa kojom je slabo šta urađeno na nivou razrade likova, situacija, dijaloga, detalja...

DAGGER, Operation Montenegro - trailer (http://www.youtube.com/watch?v=peLD8FmpZmw#normal)

auh lici mi na amaterski film,bruka  :?

..dok čekamo DAGGER, upozorenje - Laza Ristovski sprema novu režiju:

" - Scenario je napisao Gordan Mihić - kako samo on to ume - energijom koja podseća na njegova najbolje dane, kad je pisao za Žiku Pavlovića, Kusturicu... "Bajaco bluz" je priča o ljudima iz grada, intelektualcima koji rade sve da bi preživeli, osim onoga za šta su se školovali. Operska pevačica peva po kućama, filmski rerditelj režira svadbe i sahrane, profesor filozofije je noćni čuvar, a ja zakupljam zapušače od mineralne vode "knjaz miloš", tražeći milion ispod čepa, ne bih li spasao familijuod propasti."

Katarina Oksenberg: Srce me vuče u Srbiju
Gordana Golubović, Biljana Tasić, Foto: Vesna Lalić, Privatna arhiva , 06. 11. 2009. 00:32
Nisam ni slutila koliko će mi ova zemlja značiti i kakvo predivno nasleđe nosim u sebi, dok pre 12 godina nisam prvi put posetila Srbiju, kaže u eksluzivnom intervjuu za naš portal Katarina Oksenberg, kćerka princeze Jelisavete Karađorđević. Šarmantna glumica, koja poslednjih godina sve češće sa porodicom boravi u Beogradu, pohvalila nam se da je uzela novi srpski pasoš, da sve bolje govori srpski jezik, i da uskoro planira da snimi biografski film o svom dedi – princu Pavlu.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fzena.blic.rs%2Fdata%2Fimages%2F2009-10-23%2F3126_katarina-oksenberg-foto02-Vesna-Lalic_f.jpg%3Fver%3D1257337977&hash=fbcb9ca405cb1dcb8147f2eb480b4599efd1f667)
Svaki dolazak u Srbiju menja moj život u pozitivnom smislu i emotivno me ispunjava jer sam u gostima tamo gde je najlepše – kod majke – istakla je na početku razgovora Katarina Oksenberg (48) i najavila da uskoro planira posetu srpskoj prestonici. – U Beogradu sam poslednji put bila proletos, da bih pre isteka godine obezbedila novi srpski pasoš. Biće mi potreban, jer planiram češće da dolazim u Srbiju, kako bih sa svojim producentskim timom pripremila teren za snimanje biografskog filma o mom dedi princu Pavlu Karađorđeviću.
Ovaj projekat joj je, naglašava, veoma važan. Želja joj je da ispriča istinu o decenijama osporavanoj ličnosti srpske istorije i pokaže kolika je nepravda učinjena njenoj porodici.
– Oduvek sam želela da se o mom dedi, princu Pavlu, sazna puna istina. On je bio veliki patriota, želeo je dobro Srbiji i činio sve da ona izbegne rat. Ljudi moraju da znaju sve o njegovim naporima. U tome će nam mnogo pomoći dokumenti koji će prvi put biti obelodanjeni u filmu. Biće to ep o čoveku koji je imao principe, koji je bio nepresušni izvor svetlosti, ali je bio okružen zlim ljudima i izdajom sa svih strana – sa strašću govori o svojim korenima Katarina, koja će u pomenutom filmu igrati svoju baku, kneginju Olgu.



Najveću podršku da istraje u ovom projektu daju joj otac Hauard Oksenberg i majka Jelisaveta Karađorđević, koja je već kao četvorogodišnja devojčica iskusila težinu života u izgnanstvu. Katarina kaže da je i sama u detinjstvu osetila deo nepravde koja je naneta njenoj porodici.
– Odrastala sam svuda, samo ne u svojoj zemlji. Stalno smo se selili, iz Njujorka u Španiju, iz Španije u London. Moja majka je tako živela od svoje četvrte godine, kad je proterana iz zemlje, i znam koliko joj je to teško padalo – s puno razumevanja priča Katarina, koja je Srbiju prvi put posetila pre 12 godina.
Kako je u detinjstvu bila odvojena od ovih prostora, kaže, nije ni slutila koliko će emotivno doživeti prvi dolazak u postojbinu njene porodice.
– Dok smo sa beogradskog aerodroma išli ka gradu, kroz prozor automobila posmatrala sam pejzaže i predele, i odjednom sam osetila da su me emocije preplavile. Počela sam da plačem. Duboko negde u mojoj duši uvek sam bila povezana sa svojom zemljom, ali toga nisam bila svesna. Bila sam iznenađena svojim osećanjima – priznaje srpska princeza, koja je osmadesetih godina bila jedna od najpopularnijih holivudskih glumica.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fzena.blic.rs%2Fdata%2Fimages%2F2009-10-23%2F3131_katarina-oksenberg-foto-Reuter_if.jpg%3Fver%3D1257338004&hash=f20d274f0e3fc272417a05945fe3268878e3c712)

Osim uloge Amande u TV seriji ,,Dinastija" koja joj je donela svetsku popularnost, Katarina je u karijeri igrala i u veoma gledanoj seriji ,,Vrelina Akapulka" i snimila film o engleskoj princezi ledi Dajani. Danas se sa suprugom Kasperom Van Dinom, glumcem koji je široj publici najpoznatiji po filmovima ,,Svemirski vojnici" i ,,Uspavana dolina", bavi filmskom i televizijskom produkcijom.
– Kasper i ja smo shvatili da je došlo vreme da počnemo da biramo priče koje želimo da ispričamo, koje su nama značajne i koje nas motivišu. Pre nekoliko godina uradili smo rijaliti šou ,,Oženio sam se princezom", koji je prikazivao jedan tipičan dan u našoj porodici.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fzena.blic.rs%2Fdata%2Fimages%2F2009-10-23%2F3124_katarina-oksenberg-foto01-_if.jpg%3Fver%3D1257338150&hash=b497ac2e12b4a14da7c21584d557a6fbcf1da8c2)
Na pitanje koliko joj je u životu pomoglo kraljevsko poreklo, Katarina odgovara – nimalo, jer nije imala tradicionalno kraljevsko odrastanje. Ipak, ona je sasvim zadovoljna kako je sudbina uredila njen život.
– Ne moram biti plemićkog porekla da bih se osećala kao princeza. Imam divnog supruga i petoro prekrasne dece, pored kojih se osećam uzvišeno i blaženo – ističe.
Pored najstarije ćerke Indije (18), koja je ove godine krenula na koledž, Katarina iz desetogodišnjeg braka sa Kasperom ima još dve mezimice, Maju  i Selest . S podjednakom ljubavlju, kaže, brine i o muževljevoj deci iz prethodnog braka − Kapiju (16) i Grejsi (13).
– Kasper i ja uživamo u ulozi roditelja i ne ustručavamo se da probamo različite ideje, samo da bismo uspeli da sve stvari dovedemo u red. Srećom, humor nas uvek spasava!
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fzena.blic.rs%2Fdata%2Fimages%2F2009-10-23%2F3129_katarina-oksenberg-foto05-Vesna-Lalic_f.jpg%3Fver%3D1257338190&hash=21a030469595cb5710b63f58b350ad2a0f2f2fe4)
U njihovoj porodici, priča Katarina, uvek ima zabavnih situacija.
– Nedavno nam je u gostima bila moja majka. Maja je svima u školi razglasila da je u našoj kući odsela kraljica, pa su deca dolazila i bukvalno zurila u mamu. Morala je čak i autograme da daje i da se potpisuje kao ,,kraljica", mada to zapravo nije.
Iako još uvek ne može da se pohvali odličnim znanjem srpskog jezika, Katarina kaže da ga sve bolje govori.
− Naučila sam da kažem ,,može" jer mi je mama jednom prilikom objasnila da je ta reč veoma korisna – kada je izgovaraš pred kamerama usta imaju lep oblik − šali se Katarina. – Moja Selest je prilično dobro naučila srpski jezik, zahvaljujući dadilji koja je bila kod nas neko vreme. A sigurna sam da bi ga znala još bolje kada bi ovde išla u školu. Svaki put kada se naljuti na mene, kaže mi: ,,Idem na autobusku stanicu i hvatam prvi autobus za Srbiju"!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fzena.blic.rs%2Fdata%2Fimages%2F2009-10-23%2F3123_katarina-oksenberg-foto-Vesna-Lalic_if.jpg%3Fver%3D1257338112&hash=189cd45fb2e905c6fdd72c6bbc5467b2e399568a)


Dragi, ali ja zaista
jesam princeza
Kasper Van Din, koji i sam potiče iz ugledne porodice nije imao pojma da je Katarina princeza, kada se zaljubio u nju.
Jedne večeri, dok su šetali pored okeana, rekao joj je da je ona njegova princeza. Katarina se samo nasmejala i smireno mu, kao da je reč o sasvim običnim stvarima, rekla da ona to zaista i jeste.
− Nismo imali kraljevsko venčanje, ali se Kasper potrudio da bude veoma romantično. Na večnu ljubav smo se zakleli u Las Vegasu i, kako nalaže tradicija u ovom gradu, venčao nas je jedan od mnogobrojnih dvojnika Elvisa Prislija.



 

jel se zna di je topik o SRPSKOM FILMU?

Quote from: marduk on 12-11-2009, 23:55:58
jel se zna di je topik o SRPSKOM FILMU?

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=6501.0 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=6501.0)

Quote from: Milosh on 12-11-2009, 23:58:04

Quote from: marduk on 12-11-2009, 23:55:58
jel se zna di je topik o SRPSKOM FILMU?

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=6501.0 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=6501.0)

10x, that was fast

Naš proslavljeni režiser Emir Kusturica uskoro ponovo staje iza kamere. Međutim, umesto dugo najavljivanog filma o Panču Vilji, prethodno će uraditi toplu životnu priču o usudu jednog Palestinca

Početak snimanja je zakazan za 1. april, a snimaće se na teritoriji  Izraela.

- Reč je mladom Palestincu koji živi u Hamburgu, gde radi kao trbušni plesač - otkriva Emir Kusturica siže priče ekskluzivno za Press. - Na poziv majke, vraća se iz Nemačke, kako bi poslednji put video oca. Ne znajući, stiže na dan bratovljevog venčanja, ali otac u međuvremenu umire. Umesto svadbe, organizuje se sahrana, a poseban problem je poslednja želja oca da se sahrani u Ramali, oblasti nadomak Gaze. Film prati putešestvije mladog Palestinca, a zaplet nastaje u trenutku kada na putu do večne kuće nestaje i kovčeg sa telom njegovog oca.

Premijera filma se očekuje krajem sledeće godine. Kusturica ne očekuje da će mu tokom snimanja izraelske vlasti praviti bilo kakve probleme.
- Zašto bi bilo problema - pita se naš reditelj. - Oni su civilizovan svet, nisu Balkan, pogotovo što je reč o jednoj univerzalnoj, toploj životnoj priči.

A Serbian film about the speed with which a young army recruit is turned into a killer of civilians, "Ordinary People," took top prize Saturday at the closing of the Cottbus Festival of Eastern European Film.

The $27,000 main prize for best film will be divided between the director Vladimir Perisic and producers Anthony Doncque and Milena Povlo.

A disturbing examination of the power and banality of evil, the jury at the festival said the film -- which already took the top prize last August at the Sarajevo Film Festival -- demonstrated "extraordinary artistic value" and had "all the components of a really great work: a strong story, outstanding director's and d.p.'s work, wonderful acting and astonishingly refined construction."

Actor Relja Popovic, who plays the raw recruit turned into a murderer, won a $7,500 award for outstanding actor, a new prize category introduced this year at Cottbus.

Anna Karczmarczyk, a young Polish actress who plays an innocent schoolgirl dragged into the vacuous world of a gang of high-school girls in Katarzyna Roslaniec's "Mall Girls," took the outstanding actress award.

Roslaniec also won best debut for her film about the empty lives of girls who see value only in material objects.

Best director award was shared between Zvonimir Juric and Goran Devic from Croatia for dark war story "The Blacks" and Russian director Aleksey Mizgirev "Buben Baraban." "The Blacks" also picked up the Fipresci film critics prize and "Buben Baraban" an ecumenical award.

In other awards, Pici Papai's "Coming Out" took the main prize for best short feature and Sasa Ban's "Interior, Apartment, Night" got a special prize.

Gde je film "Besa"

GLUMAC Predrag - Miki Manojlović u sredu je javno prozvao svoje kolege - Srdana Golubovića i tim producenata filma "Besa", snimljenog u septembru 2008, a još neprikazanog. On je putem jednog dnevnog lista uputio Goluboviću i producentskoj kući "Baš Čelik" oštre reči prekora, rekavši da je sudbina ovog filma i dalje nepoznata i da zato traži jasan odgovor na pitanje: šta se dešava s tim filmom?
Manojlović podvlači da nije u pitanju nikakav lični obračun, ali da bi svima koji su snimali ovaj film trebalo reći u čemu je problem i zašto "Besu" još niko nije imao prilike da pogleda. Film "Besa" je, prema prvobitnim najavama producentske kuće "Baš Čelik", trebalo da doživi premijeru prošlog proleća ili ove jeseni.
Režiser Srđan Karanović krajem jula 2008. počeo je snimanje ovog filma, priče
o ljubavi muslimana i hrišćanke koje igraju Miki Manojlović i slovenačka glumica Iva Kranjc. U Karanovićevom filmu, smeštenom na jug Srbije za vreme Prvog svetskog rata, mobilisani muž Srbin zaklinje prijatelja Albanca Azema (Manojlović) da mu čuva suprugu Slovenku Leu (Kranjc). Film donosi priču o dvoje ljudi različitih kultura i navika koji prolaze kroz različite faze odnosa, od netrpeljivosti, tolerancije, neobičnog prijateljstva i, na kraju, do ljubavi. Leinog muža igra Nebojša Dugalić, dok jednog od udvarača, poručnika srpske vojske tumači Radivoje - Raša Bukvić.
U izjavi za "Novosti" Golubović, jedan od producenata filma, potvrđuje da je snimanje "Bese" reditelja Srđana Karanovića završeno u septembru 2008. godine, a da je tonska kopija filma izašla pre nekoliko nedelja.
- Datum premijere filma u Srbiji zavisi od međunarodnog festivala na kojem će film biti prikazan. Veliki međunarodni festivali uslovljavaju da svetska premijera, tj. prvo javno prikazivanje filma, bude upravo na tom festivalu. Zbog toga datum domaće premijere i početka bioskopske distrubucije još nije poznat - kaže Golubović. - "Besa" je srpsko-francusko-slovenačko-mađarsko-hrvatska koprodukcija i koprudecenti filma zajedno s nama rade na plasmanu filma u inostranstvu. Zbog gotovo nepostojanja bioskopskog tržišta u Srbiji, plasman filma na inostranim festivalima i prodaja na inostranim tržištima jedina je umetnička i finansijska satisfakcija autoru filma i producentima za dugogodišnji rad na projektu. Siguran sam da Miki razume takve razloge, jer ima veliko internacionalno glumačko iskustvo. Imao sam divnu saradnju sa njim na dva filma, i kao reditelj i kao producent, i žao mi je što ovu stvar provlači po novinama. Mogao je da me pozove i da o svemu prijateljski popričamo.

Film je prikazan u Sloveniji, u Portorožu, zato što tamo čim imaju tonsku kopiju moraju da pokažu film na prvom sledećem festivalu i tamo nema zajebavanja kao u Srbiji gde mogu da vuku za nos FCS i sve ostale...

HITNA POMOĆ razvalila blagajne. 464 gledaoca za nedelju dana.

FCS dodelio sredstva za postprodukciju pet filmova

Filmski centar Srbije ove godine je prvi put dodelio sredstva za postprodukciju za filmove koji nisu bili podržani od te institucije, saopšteno je danas u FCS-u.

Predsednik UO FCS-a Miki Manojlović rekao je juče na konferenciji za novinare da je za pet filmova dodeljeno 29 miliona dinara, kao i 200.000 dinara za jedan projekat za promociju. Prema njegovim rečima, filmovi koji su dobili sredstva su ,,Flešbek" reditelja Aleksandra Jankovića, ,,Revolt" Aleksandra Rajkovića, ,,Plavi voz" Janka Baljka, ,,Šišanje" Stevana Filipovića i ,,Koror" Branka Sujića i Mirka Miloševića. Tokom ove godine raspisana su četiri konkursa za sufinansiranje kinematografije u 2010. godini. Miki Manojlović je istakao da je raspisan konkurs za sufinansiranje domaćih dugometražnih filmova na koji je prispelo 86 prijava, konkurs za proizvodnju srpskih dokumentarnih i animiranih filmova za koje je prijavljeno 139 projekata, za finansiranje razvoja filmskog scenarija na koji su prijavljena 92 scenarija i konkurs za sufinansiranje manjinskih koprodukcija na koji je prispelo 15 prijava.
Ipak, za razvoj srpske kinematografije je od izuzetne važnosti donošenje zakona o kinematografiji, koji je napisan ali nikako da uđe u proceduru, ističe Manojlović. ,,Zakon o kinematografiji je preduslov da srpski film bude široko polje gde će potpuno postati vidljiv naš talenat, pamet i mogućnosti", rekao je on. Manojlović je istakao da film reprezentuje kulturu jedne zemlje i da je potrebno da se što pre donese zakon koji će se poštovati i primenjivati.

Loša godina za srpski film

U 2009. godini bilo je više od 20 premijera domaćih dugometražnih filmova. Ovaj podatak, nažalost, nije pokazatelj oporavka srpske filmske scene, jer je reč o projektima započetim i finansiranim znatno pre početka ekonomske krize. Krizu produkcije prati i dalji pad posete bioskopima.


Dugoočekivani film ,,Sveti Georgije ubiva aždahu", po scenariju Dušana Kovačevića i u režiji Srđana Dragojevića, premijerno je prikazan u martu. I pored budžeta od čak 4,5 miliona evra, film nije dosegao nivo istoimene predstave. O tome, pored ocena kritike, svedoči odziv publike - tek nešto više od 123.000 ljudi. Mada, i sa tim podatkom našao se na prvom mestu liste gledanosti, prema podacima Filmskog centra Srbije.

Na međunarodnom planu slavu srpskog filma i ove godine pronosili su doajeni Emir Kusturica i Goran Paskaljević. ,,Medeni mesec", prvu srpsko-albansku koprodukciju, Paskaljević je predstavio u septembru u Veneciji. Usledili su gran pri u Valjadolidu, nagrada publike u Solunu, pozivi za mnoge festivale, kao i bioskopska distribucija u Francuskoj. Posebnu počast Paskaljević je dobio na festivalu u Solunu. Organizatori festivala u novembru dodelili su mu nagradu Zlatni Aleksandar za ukupni doprinos sedmoj umetnosti i priredili retrospektivu njegovog opusa. U isto vreme Kusturica je na festivalu u Torinu primio nagradu za celokupno delo Gran premio Torino.

Na svetskim festivalima bio je prisutan i Goran Marković, mada sa filmom iz 2008. ,,Turneja". Naš film je u svetu bio zastupljen i debitantskim ostvarenjem ,,Ordinary People" Vladimira Perišića, koji je premijeru imao u maju u Kanu. Njegova srpska premijera bila je u junu na ,,Sinema sitiju" u Novom Sadu, gde je pobedio u selekciji domaćeg filma, a zatim je nagrađen na festivalima u Sarajevu i Kotbusu (Nemačka).

Zapaženo je bilo i učešće debitantskih filmova Vladimira Paskaljevića ,,Đavolja varoš,, i Gorana Radovanovića ,,Hitna pomoć" na festivalima u Karlovim Varima, odnosno Montrealu. Publiku je šokirao film ,,Život i smrt porno-bande" Mladena Đorđevića, najviše simpatija pobrao je animirani futuristički film ,,Edit i ja" Alekse Gajića, a najviše nagrada na domaćim festivalima dobio je ,,Čekaj me, ja sigurno neću doći" Miroslava Momčilovića.

Nažalost, sve ove filmove gledalo je vrlo malo ljudi. Mada je u Beogradu otvoren novi multipleks ,,Kolosej", sa čak 11 sala, nastavljen je pad posete bioskopima. Najgledanije strano ostvarenje u Srbiji 2009. je američki animirani film za decu ,,Ledeno doba 3", sa oko 112.000 posetilaca. 

(preuzeto iz sutrašnjeg broja Pressa)

Najgledaniji domaći film je gledaniji od najgledanijeg stranog filma? To nisam očekivao. Zar to nije dobar znak?

...pa i nije...brojka za Georgija je blago frizirana, a uključujue i broj onih koji su je pogledali na nekom od ovdašnjih filmskih festivala, taj odnos je pre odraz sveopšteg jada kada je domaće filmsko tržište u pitanju...

...moj glavni utisak kada je prošlogodišnja srpska filmska žetva u pitanju je upadljiva naopaka rima - sa jedne strane, četiri kvalitetna ostvarenja (Život i smrt porno bande, Beogradski fantom, Edit i ja i Hitna pomoć), a na drugoj paklena četvorka filmskog užasa (Tamo i ovde, Čekaj me, ja sigurno neću doći, Paskaljevićev Medeni mesec i Perišićev zločin pod nazivom Ordinary People)...

*** ako je ti uopšte bitno, svakako najgrozomorniji je Momčilovićev ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI...

mac, uvek je domaci film gledaniji od stranog. Srpski film je medju retkima u svetu koji je uvek gledaniji od stranog. Poslednjih godina se povremeno desavalo da strani film bude najgledaniji film godine tipa DA VINCI CODE 2006. ali to je prava retkost. To je jedna od karakteristika nase kinematografije na kojoj treba insistirati.

Inace, Ginger, podatak za GEORGIJA nije friziran, to je egzaktan distributerski podatak. E sad, autori vole da se dice podacima koji nisu distributerski (tako distributer tvrdi da PORNO BANDA nije jos ni na tri hiljade a Mladen da je na pet, kome cemo verovati?), to su njihove neke privatne racunice, ali ja volim klasican distributerski, koliko para toliko muzike sistem, dakle zarada do u dinar, broj gledalaca do u kartu. Uostalom, broj gledalaca i govorimo kako opisali kako je neki film prosao u bioskopima a ne koliko ga je dusa videlo. U tom slucaju najgledaniji film je uvek onaj pusten na televiziji.

http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/34175-Dobro-smo-proli-vidimo-nagodinu.html (http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/34175-Dobro-smo-proli-vidimo-nagodinu.html)

Kategorija:
Pobednici:
NAJBOLJI FILM:

,,OBIČNI LJUDI" (reditelj: Vladimir Perišić)
NAJBOLJi REDITELJ:

DARKO LUNGULOV (za film ,,Tamo i ovde")
NAJBOLJA
ŽENSKA ULOGA:

MIRJANA KARANOVIĆ
(za ulogu u filmu ,,Tamo i ovde")
NAJBOLJA
MUŠKA ULOGA:

MILOŠ SAMOLOV
(za ulogu u filmu ,,Čekaj me ja sigurno neću doći")
NAJBOLJA
MONTAŽA:

MILENA Z. PETROVIĆ
(za montažu filma ,,Beogradski fantom")
NAJBOLJA
SCENOGRAFIJA:

MILJEN KREKA KLJAKOVIĆ
(za scenografiju filma ,,Sveti Georgije ubiva aždahu")
NAJBOLJA
MUZIKA:

NEMANJA MOSUROVIĆ
(za muziku iz filma ,,Beogradski fantom")
NAJBOLJA
FOTOGRAFIJA:

DUŠAN JOKSIMOVIĆ
(za fotografiju filma ,,Sveti Georgije ubiva aždahu")
NAJBOLJI
SCENARIO:

MIROSLAV MOMČILOVIĆ
(za scenario filma ,,Čekaj me ja sigurno neću doći")
NAJBOLJI
GLUMAČKI ANSAMBL:
ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE
(reditelja Mladena Đorđevića)
NAJBOLJI
STRANI FILM:

BELA TRAKA (,,The White Ribbon",
Austrija, Nemačka, Francuska, Italija 2009,
reditelj: Mihail Haneke, distribucija: MCF)
NAGRADA FIPRESCI ZA ŽIVOTNO DELO:
VUK PAVLOVIĆ
(posthumno)

Manje-vishe sve prema ochekivanjima, osim iznenadjujuce (makar za mene) pobede Obichnih ljudi.

izašo divx - Medeni Mesec

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fxusite.com%2Fimages%2Farticles%2FMedeniMesec_1.jpg&hash=bb4824fe0e7e3fc4dc9231a730f4f1fe19a990c0)

da pocetimo:
Uloge: Nebojsa Milovanovic, Jelena Trkulja, Jozef Shiroka, Mirela Naska, Bujar Lako, Lazar Ristovski, Petar Bozovic...
Rezija: Goran Paskaljevic
Jezik: Srpsko-hrvatski, Albanski, Italijanski

Honeymoons (Medeni Mesec) je film u trajanju od 95 minuta, sniman u Albaniji, Srbiji, Italiji i Madjarskoj. Pratimo sudbinu dvaju mladih parova, jedan Albanski i drugi Srpski, koji ostavljaju njihove maticne zemlje za odmor od njihovih porodica i proslosti, trazeci bolji zivot u zapadnoj Evropi. Kada mladi Albanski par posle mnogo peripetija stigne u Italijansku luku Bari, nastaju nepredvidivi problemi. Neso slicno se dogadja i sa Srpskim parom kada stignu na Madjarsku granicu. Iako nemaju nikakve veze s ubistvom dvojice Italijanskih vojnika KFOR-a na Kosovu, i jedan i drugi par bice zaustavljeni na granici i osumnjiceni usled izvesnih nesrecnih okolnosti. To ce ih spreciti da, barem trenutno, ostvare svoje snove, kao sto na Balkanskim prostorima to cesto biva - da mladi placaju ceh za grehe prethodnih generacija...

skinuti odavle i overiti dal je zreo za CHETNIXPLOITATION:
http://xusite.com/article.php/MedeniMesec (http://xusite.com/article.php/MedeniMesec)

Ne vidi se slika iz filma nego reklama za hosting sajt.

meni se vidi.
a nije ni bitno - koga je briga za sliku kad klikom na dati link ide tamo gde ima i slika i CEO FILM!

Pa to je lepo sto se ljudi bave piraterijom, tako da sad ne moram da bacam pare na bioskop ili disk...

film izgleda ko da je sniman kamerom za svadbe i sl. veselja.
toliko vam za sada mogu reći.