ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Zašto moramo da zapamtimo?

Uskoro će biti deset godina kako su NATO snage napale Srbiju. Jedan deo naše javnosti, a naročito onaj koji se hvali time da je "druga Srbija", nastojaće da zabašuri ovu sramnu godišnjicu (sramnu po njihove vašingtonske i briselske prijatelje, naravno). Drugom delu javnosti, onom "proevropskom, ali patriotskom", biće pomalo neprijatno. Nešto će morati da se kaže, ali oni neće tačno znati šta. Kod njih će na kraju prevladati faktografija i zaključak da ćemo "svi zajedno, čim Srbija postane član EU, da zaboravimo ove ružne događaje" (ali ćemo zato večno pamtiti Srebrenicu i Vukovar, naravno). Ali, onaj treći deo srpske javnosti, koji je navikao da misli svojom glavom i koji se ne boji da voli svoju zemlju, trebalo bi da zapamti bar tri stvari: dobro držanje naše vojske, teroristički karakter NATO bombardovanja i sramno ponašanje zapadnih medija.

Dobro držanje naše vojske

Srbija je, te 1999. godine, ratovala sa najmoćnijom državom sveta i njenim brojnim saveznicima. Srbiju su napale: SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Kanada, Italija, Španija, Belgija, Holandija, Danska, Turska, Norveška, Portugal, Island, Grčka, Luksemburg, Poljska, Češka i Mađarska. Ovim zemljama-napadačima, pomagale su i pridružene zemlje NATO-a, zemlje-saučesnice: Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Slovačka. Zemlje koje su nas neposredno napale bile su 228 puta veće od Srbije, imale su 67 puta brojnije stanovništvo i bile 518 puta bogatije (tj. sa većim nacionalnim dohotkom). Bio je to, od napada Persijanaca na Heladu, verovatno najneravnopravniji oružani sukob ikada viđen u istoriji!

Amerikanci su, piše poluzvaničan NATO istoriograf, Majkl Ignjatijev, mislili "da će pauza u bombardovanju biti napravljena već posle dva dana"1, tj. da će Srbija već posle dva dana istaći belu zastavu. Madlen Olbrajt, tadašnji državni sekretar, tvrdila je da će se Srbija "predati kao i svaki drugi siledžija u školskom dvorištu, posle dva-tri šamara"2. Ovakvo uverenje u brzu pobedu dolazilo je, najpre, od izrazite vojne nadmoćnosti NATO-a. U akciju bombardovanja Srbije krenuo je 371 avion (210 iz SAD), od kojih su neki bili poslednja reč tehnike (poput bomabardera B-2, koji je bio nevidljiv za radare). Zbog višestruke nadmoći napadača, Srbija je svoje avione morala da ostavi u podzemnim skloništima, a branila se jedino protivavionskim raketama (Neva i Vojin). One su bile proizvod sovjetske vojne tehnologije još iz sedamdesetih, a njima su rukovali neprofesionalci - golobradi regruti ili rezervisti. Šta su oni mogli da urade u borbi sa "najsavremenijim američkim sistemom preciznog navođenja?", pitali su se, kako svedoči Ignjatijev, čelnici NATO-a3.

Kao drugo, NATO je imao praktično sve obaveštajne podatke o srpskoj vojsci. Od bivših oficira JNA, a sada vojnika savezničkih država - Hrvatske, Slovenije ili Bosne, NATO je saznao tačan raspored ukopanih raketnih i radarskih postrojenja, skladišta raketno-tehničkog goriva, aerodromskih hangara, vojnih zdanja i skloništa. Osim toga, Dejtonskim mirom (1995) i Regionalnim sporazumom o ograničenju i nadzoru naoružanja (Firenca, 1997), NATO je dobio pravo da ima neposredni uvid u naoružanje i oficirski sastav svih srpskih jedinica. Ako tome dodamo i iscrpno, dugogodišnje, satelitsko i vazdušno izviđanje, može se slobodno reći da je NATO gotovo savršeno znao celokupan raspored i sastav naše vojske4.

Ipak, odmah na početku rata videlo se koliko je tvrd orah bila tadašnja vojska Srbije. Pogođena su mnoga skladišta goriva i municije. Ali, sasvim dovoljno toga je ostalo sakriveno na drugim mestima. Pogođene su mnoge vojne zgrade i kasarne. Ali, one su bile odavno ispražnjene od vojske. Gađani su mnogi podzemni "komandni i radarski centri". Ali, oni su bili isuviše dobro ukopani da bi bili uništeni. Vojna skloništa, rađena još u Titovo vreme, pokazala su se kao dobra zaštita, jednako kao što se dobrom pokazala i stara titovska strategija izbegavanja i zavaravanja nadmoćnijeg napadača. "Klarkovi piloti (Wesley Clark, vojni zapovednik napada na Srbiju - A. S.) bili su frustrirani svojom nesposobnošću da pogode srpske snage na terenu. Srbi su se pokazali kao stručnjaci za kamuflažu, zavaravanje i korišćenje mamaca. Gradili su lažne mostove i preko pravih boja nanosili kamuflažne koje isijavaju toplotu da varaju radare za akviziciju cilja. Piloti nešto gađaju misleći da je tenk, pa vide gumeni mamac na naduvavanje kako se smežurao kao probušen balon", piše o tome Majkl Ignjatijev5.

Opšte uzev, Vojska Jugoslavije sjajno se držala u ovom ratu. Pred kraj rata (2. juna), NATO se hvalio da je pobio "više od 10.000 srpskih vojnika". Njihov broj je, međutim, bio daleko manji i iznosio je tačno 546 vojnika i 138 policajaca6. NATO je posebno želeo da uništi oklopne jedinice, pogotovo na Kosovu. Klark se dičio da je uništio 93 tenka i 153 oklopna transportera, kao i da je eliminisao nekoliko oklopnih jedinica. Ismevane su srpske tvrdnje da je na Kosovu izgubljeno svega 13 tenkova i 6 transportera (i to većinom zbog gerilskih napada OVK, a ne zbog uspešnosti američkih aviona). Međutim, kada je rat stao i započelo povlačenje srpske vojske sa Kosova, izronilo je "najmanje 220 tenkova i više od 300 oklopnih transportera" (AFP, 2 juli 19997). Na celom Kosovu, prema izveštaju samog NATO-a, nađeni su uništeni ostaci samo "26 tenka ili samohodna artiljerijska oruđa"8. A na Paštriku gde je, navodno, u makazama između avijacije NATO-a i pešadije OVK uništena cela Prizrenska brigada, nije otkriveno baš ništa!9 "Gorka je istina", vajkao se kasnije Ignjatijev u svojoj knjizi prepunoj hvalospeva Klarku i Holbruku, "da najmoćnija vazdušna sila na svetu nije mogla da uništi Miloševićevu vojsku na terenu"10.

I vazdušna odbrana Srbije odlično se nosila sa čudovišno jakim napadačem. Već trećeg dana bombardovanja, iznad sremskog sela Buđanovci, oboren je jedan od "nevidljivih" aviona, lovac stelt tehnologije F-117A. To je veoma obodrilo srpske protivavionce, koji su mnogo toga izvlačili iz svojih zastarelih oružja. Držeći se iskustva Iraka, oni su neprestano premeštali raketne lansere, pazeći da radare ne uključuju duže od par sekundi, a gustom paljbom topčića kalibra 20-40 mm i protivavionskim raketama ispaljivanim sa ramena, sprečavali su vazduhoplove NATO-a da se spuste mnogo ispod visine od 4,5 km. Tako je oboren i F-16CG, za koga se ispostavilo da je bio komandni avion 555. eskadrile iz Avijana11.

Ove uspehe naših protivavionaca NATO glavešine su objašnjavale pričama o nekakvim "srpskim doušnicima" i "izdajicama". "Na obroncima nadomak Avijana", prenosi te priče Ignjatijev, "jugoslovenski radio-izviđači su preko radio-stanica prisluškivali poletanje aviona i mobilnim telefonima javljali Beogradu koje su putanje predstojećih napada"12. Takođe su, prema tim tvrdnjama, iz briselskog zapovedništva NATO-a curili obaveštajni podaci prema Beogradu13. Pet meseci pre napada na Srbiju uhapšen je major Bjer Binel, ađutant francuskog predstavnika u Glavnom stanu NATO-a (Brisel). Major Binel je optužen da je iz "prosrpskih osećanja" dostavljao Beogradu podatke o mogućim ciljevima NATO bombardovanja u Srbiji. Ali, ti pojedinačni obaveštajni uspesi srpskih službi kasnije su višestruko naduvavani kako bi NATO generali opravdali svoje vojne neuspehe.

Teroristički karakter NATO bombardovanja

Vesli Klark i druge glavešine NATO-a morali su da priznaju da čisto vojno bombardovanje nije nanelo ozbiljniju štetu srpskoj vojsci. Stoga su odlučili da sa vojnog bombardovanja pređu na terorističko uništavanje civila i mirnodopskih objekata. Klark je neprestano tražio nove avione i nove ciljeve koje sme da tuče. Broj aviona je utrostručen (na 1.200), pa je Srbiju, u drugom delu vazdušne kampanje, bombardovalo čak 44% raspoloživih aviona NATO-a - više nego Irak tokom Zalivskog rata. Lista ciljeva takođe je proširena. Gađani su mostovi, kako drumski tako i železnički, pa je srušeno (ili oštećeno) njih 37. Žak Širak izjavio je za BBC da Beograd "njemu treba da zahvali što još ima ijednog mosta na Dunavu"14. Bezobzirno su gađane čak i škole i bolnice, pod optužbama da se u njima kriju srpski vojnici. To je bilo najgrublje kršenje Ženevske konvencije (Protokol 1. st. 1, čl. 51)15. Bombe su bacane svuda i bez mnogo obaziranja na žrtve među građanstvom. Tako su pogođene 7.643 kuće, 300 škola, 53 bolnice, i 50 crkava ili spomenika.

Naročito su pogubni po civilno stanovništvo bili pogoci tzv. kasetnih bombi (cluster bomb units)16. Njima je, recimo, 7. maja 1999, bilo zasuto središte Niša, čitav prostor između dva nišavska mosta, pijace i međugradske autobuske stanice. Na licu mesta je poginulo 15 građana, a bar 70 njih je povređeno. Rane su bile brojne i teške, kao u slučaju jedanaestogodišnje Slađane Anđelković, na čijem telu je izbrojano više od dvadeset teških povreda17. Tako se, umesto sa "hirurški tačnim" bombardovanjem, Srbija suočila sa napadima koji su se završavali hirurški tačnim odsecanjima udova žena i dece. Samo na Kosovo bačeno je, prema priznanju NATO-a, 1.100 kasetnih bombi. Smrt je pokosila po Srbiji mnogo nedužnog sveta. Ubijeno je 504 civila, a svaki šesti ubijeni bio je dete (njih 88 na broju18).

"Ako nemamo stomaka za kolateralnu štetu" govorio je general Majkl Šort, zapovednik vazduhoplovnih snaga NATO-a, "i nemamo stomaka za nenamerni gubitak civila, onda ćemo prestati da postojimo kao Savez"19. Zato se na kraju počelo sa terorističkim bombardovanjem postrojenja za proizvodnju struje i vode. Prvi put je "Srbiji isključena struja" 2. maja. Tada su bombe, punjene naročitim staklenim vlaknima, bačene na razvodna postrojenja termoelektrana Obrenovac i Drmno, kao i na strujna postrojenja u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Sutradan, 3. maja, napadnuta je hidroelektrana Bajina Bašta, a 7. maja ponovo Obrenovac i Beograd. Ukupno je, tokom maja, Srbiji osam puta "isključivana struja"20. Gađane su i toplane i crpne stanice. Sremskomitrovačko postrojenje za proizvodnju pitke vode gađano je 22. i 23. maja. Koncem rata, samo trećina Beograđana imala je vodu u svojim česmama, a gradske zalihe pijaće vode spale su na manje od desetinu potrebne količine.

General Majkl Šort otvoreno je govorio o nameri proizvođenja patnji građana Srbije. "Ljudi u Beogradu takođe moraju da pate", bio je naslov njegovog intervjua New York Times-u (14. maj 1999). "Nema struje za vaše frižidere, nema gasa za vaše šporete, ne možete da idete da radite, jer je most srušen"21. To je bio pravi vojni program NATO generala - uništiti srpske frižidere, uništiti srpske šporete, ukinuti Srbima struju i vodu... Junački, nema šta!

Satanizacija Srba u zapadnim medijima

Šort je mogao biti ovako ledeno otvoren samo zato što su Srbi u zapadnoj javnosti već toliko bili sataniziovani da više nisu ni smatrani ljudskim bićima. Srbija je već toliko bila oklevetana, da su Vesli Klark i Majkl Šort mogli do mile volje da je razaraju a da im zbog toga niko ništa ne prebaci. U tom žalosnom poslu ratnog huškanja učestvovali su gotovo svi delovi zapadnih elita. Najpre političari, koji su Srbiju predstavljali, poput Klintona, kao "srce evropskog mraka, region bombardovanih džamija, ubijenih muškaraca i dece, silovanih devojaka, tragova grupne i individualne, ponovno ispisane ili izbrisane istorije"22. Stejt dipartment je, 19. aprila, dao zvaničnu procenu o 500.000 nestalih Albanaca na Kosovu, "za koje se strahuje da su mrtvi". Mesec dana kasnije, američki ministar odbrane Vilijem Koen izjavio je TV mreži CBS da je "nestalo" oko 100.000 vojno sposobnih muškaraca, i da je "moguće da su ubijeni"! A generalni sekretar NATO-a, Havijer Solana rekao je, za BBC, kako se na Kosovu više "ne mogu videti muškarci od 30 do 60 godina. To će biti razjašnjeno kad uđemo na Kosovo, i verovatno ćemo videti dramatične činjenice u koje čak ni ne verujemo"23. Kakve laži, otvorene, gnusne, bezočne...!

U toj sramnoj propagandi mržnje učestvovali su, zatim, i obični novinari. Njima je bilo malo zločina koje su izmišljali propagandisti NATO-a, već su smišljali i svoje, originalne laži. Tako su Rebeka Čemberlen (Rebecca Chamberlain) i Dejvid Pauel (David E. Powell), novinari Philadelphia Inquirer-a, 25. maja objavili članak pod nazivom "Srpski sistem silovanja". U tom članku američki čitaoci se obaveštavaju da su Srbi, kako bi što više zaplašili Albance, počeli sa "masovnim silovanjima na gradskim trgovima". Albanski stanovnici varošica, vele ovi novinari, nasilno su "sakupljani da prate ovaj jezivi događaj", kako bi se "podstakli da dobrovoljno beže"24! Urednici popularnih listova, poput engleskog dnevnika The Sun, stavljali su svojim novinama naslove poput "Gađajte ih kao pse!"25. Ti "psi" su, naravno, bili Srbi.

Ozbiljniji kolumnisti iz uglednih dnevnika, poput Vilijema Pfafa (William Pfaff) iz International Herald Tribun-a (31. maj 1999), pisali su takođe da Srbi kao narod moraju da budu kažnjeni, da čitav narod mora da pati: "Srpski glasači su održali Slobodana Miloševića na vlasti u protekloj deceniji. Nije jasno zašto bi oni trebalo da budu pošteđeni da okuse patnju koju je on (Milošević - A. S) nanosio svojim susedima"26. Kolumnista Tomas Fridman (Thomas L. Friedman), "vodeći intelektualac Tajmsa"27, takođe je pisao: "Mi smo u ratu sa srpskom nacijom i svako ko se šeta (hanging around) po Beogradu treba to da shvati. (...)Dajte šansu ratu! (...)Želite u pedesete? Mi ćemo vam dati pedesete. Želite 1389? Možemo da stvorimo 1389, takođe"28.

Tu su, naravno, bili i brojni "liberalni" intelektualci. Tim zanetiji za rat i ubijanje što su se više osećali "liberalnim". Zajedničko svim njihovim napisima bilo je - kao kod Suzan Sontag - zadovoljstvo što su Srbi "najzad doživeli mali deo patnji koje je Milošević naneo drugim narodima" (The New York Times, 3. maj 1999)29. Na početku rata, Madlen Olbrajt se obratila Srbima da bi ih uverila kako NATO ratuje sa Miloševićem a da "nema ništa protiv srpskog naroda". Ali ne, ciktao je Slavoj Žižek, Zapad jeste i treba da bude u ratu sa Srbima! "Bolna je činjenica da agresivni srpski nacionalizam uživa podršku većine populacije", pisao je on, a Srbi "sa opscenim zadovoljstvom dozvoljavaju da se sa njima manipuliše". I zato, veli Žižek, "upravo kao levičar, ja na pitanje 'bombe ili ne?' odgovaram: još nema dovoljno bombi, i one su zakasnele"!30

"Ogromna većina Srba", davao je svoje stručno mišljenje i Daniel Goldhagen, pisac znamenite knjige o saučesništvu nemačkog naroda u nacističkim zločinima, "pod uticajem je naročito zloćudne vrste nacionalizma". "Većina srpskog naroda, koja se ne protivi Miloševićevoj eliminacionističkoj politici ili je čak podržava, učinila je sebe zakonski i moralno nekompetentnom da upravlja svojim poslovima". Zbog toga, predlaže Goldhagen, "njihova zemlja se mora staviti pod nadzor" (tj. mora biti okupirana), a "one koji su podržavali zločince, što je visok procenat srpskog stanovništva, treba naterati da shvate svoje greške"31 (tj. većini građana Srbije nove okupacione vlasti treba da isperu mozak).

Goldhagenov poziv na totalni rat sa Srbijom i njenu okupaciju izuzetno je dobro primljen u zapadnoj javnosti. To se vidi po članku Blejna Hardena (Blaine Harden) "Šta treba preduzeti da se očisti Srbija" (The New York Times, 9. maja 1999). Harden je kao najboljeg svedoka nepopravljivosti Srbije naveo Sonju Biserko, koja je baš tih dana posetila Medlin Olbrajt i "urgirala kod nje da razmotri mogućnost okupacije"32. Zatim je Harden široko preneo stanovište Sonje Biserko o Srbiji, izloženo 22. aprila u IWPR's Balkan Crisis Report-u: "Podstaknuta divljačkom propagandom i sve većim kriminalnim banditizmom", kaže tu Sonja Biserko, "Srbija je krenula putem sa kojeg nema povratka. (...)Posle čitave decenije neuspešne politike na Balkanu, od ogromne je važnosti da Amerika i evropske demokratije artikulišu dugoročnu viziju za čitav region. Ovo mora početi denacifikacijom Srbije (...)Zapad možda raspravlja o kopnenim snagama na Kosovu. Ali, realnost je da će, dugoročno gledano, međunarodne snage biti potrebne i u Srbiji"33. To je bio direktan poziv Sonje Biserko za vojnu okupaciju i potčinjavanje Srbije.

Naravoučenije

Da, te tri stvari - dobro držanje naše vojske, teroristički karakter NATO bombardovanja i sramno ponašanje zapadnih medija - svaki misleći građanin ove zemlje trebalo bi da zapamti. Skretaće nam pažnju, ovih dana, kada se navršava tih deset godina od njihovog zločina, na druge stvari. Kao dvogodišnjem detetu, zamajavaće nas šarenim lažama, kako se ne bismo setili njihovog pravog, neiskrenog i izobličenog lica. Pričaće nam o "novoj eri koja počinje sa Obamom", pričaće nam o "naporima svetske zajednice da se savlada globalna ekonomska kriza", držaće nam, čak, i lekcije o logoru na Starom sajmištu i o tome kako je taj logor "Srbija svesno zaboravila", jer "ne želi da se podseća da je bila druga zemlja koja je istrebila sve Jevreje sa svoje teritorije" (kao da Srbija i tada nije bila okupirana, kao da Srbijom i tada nisu vladali gaulajteri novog svetskog poretka i ujedinjene Evrope!). Pričaće nam o svemu. Samo nam neće pričati o tom martu, pre deset godina, o tom aprilu i maju 1999, kada su nas, "za naše dobro" i "kao naši iskreni prijatelji" zasipali tonama bombi sa osiromašenim uranijumom (zbog koga se danas u Srbiji 40% ljudi više razboljeva od raka, nego pre 1999).

Ali, koliko oni budu želeli da nešto zaboravimo, toliko mi moramo nastojati da to zapamtimo. Zapamtimo ime pilota Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačkog avijacijskog puka, kome je dosadilo da gleda orgijanja NATO aviona iznad Valjeva, pa je, 4. maja, seo u svoj ,,mig 29" i krenuo sam protiv četiri NATO bombardera. Zapamtimo imena dvogodišnjeg Marka Simića, jedanaestomesečne Bojane Tošović, trogodišnje Milice Rakić, šestogodišnjeg Branimira Stanijanovića, petogodišnje Dejane Pavlović, ili bilo koje ime od sve one dece postradale pod NATO bombarderima34. Zapamtimo i imena Vesli Klarka, Majkla Šorta i ostalih generala-ubica, koji su nas, tog proleća, "milosrdno" oslobađali od života naše dece i od naših domova. Zapamtimo imena i svih onih koji su, tih istih dana, histerično tražili okupaciju Srbije i pranje naših mozgova od svake slobodne misli, i od svakog poimanja istine i pravde.

Moramo zapamtiti. Jer, naši "prijatelji" su još ovde. Sa jednako žarkom željom da nastave da nas "oslobađaju" i "usrećuju". Oni imaju više i novaca i oružja. Ali, mi treba da imamo više pameti. Treba bolje od njih da mislimo i više da pamtimo. U borbi sa oružjem i novcem oni su pobedili. Ali, u borbi sa pamćenjem, pobeda mora biti naša!Slobodan Antonić

Slobodan Antonic.

No dobro, treba se setiti, jbte ladno proslo 10 godina  :?
Jbmliga, ja nekako svoj zivot delim do bombardovanja i posle bombardovanja ("pre i posle nje - tako ja racunam godine"), e sad dal' to mozda ima veze sa tim prelaskom u novi milenijum il' ne znam ni ja sa cim, ali tako se osecam. Jel se javlja jos nekom tako ? Znaci sve FULL do '99, a onda samo takav pad, propast i fizicka i psihicka.

Jbga meni je do te '99 sve bilo potaman, bio Sloba, demonstracije, ludilo, akcija na sve strane, a posle toga ko da sam umro, e sad svojevremeno sam tripovo da sam ja pogino u tom bombardovanju (gajba mi kod Strazevice) i da zapravo sve ovo sto mi se sad dogadja to je neki ko SAN/Koshmar (onaj fazon iz Jacob's Ladder na kraju) , jer je tolko lose i nakaradno. Pojma nemam.

Ako ti je bilo sve potaman do bombardovanja, onda ništa  :roll:

Nisam znao da ta gnjida od Antonica moze toliko nisko da spadne.

Gde je objavljen tekst?

Quote from: "mac"Ako ti je bilo sve potaman do bombardovanja, onda ništa  :roll:

Meni je bilo potaman, bio sam klinac, sve mi bilo dojaja, najbolje godine, nisam imo finansijskih problema (a realno nisam imo ni neke troskove), svako to gleda jbga iz svoje perspektive.

...u E-novinama, a ako ne tamo, onda u sedmičnom biltenu podmlatka LDP-a stranačkog odbora opštine Palilula...

:lol:

Meni je to bombardovanje isto na neki nacin promenilo zivot.
Razbilo mi je sve iluzije koje sam imao o " demokratskom " svetu.
Slobo Milosevic, niti njegov rezim, nije bio nikakav trn u oku SAD, on im je samo posluzio kao izgovor da se dovuku ovamo.
Umesto da obiljezavamo godisnjice i datume koji su od znacaja za nas, pa i datume vezane za nasa stradanja, ovde se vise govori o Srebrenici, Vukovaru, Ovcari..
LJudi koji su se borili na Kosovu, srecem ih na nekim forumima, a neke i poznajem, su razocarani i zapostavljeni.
Nisam video nijednu emisiju, osim na RTS, posvecenu stradanju 17. marta, ali su zato danima na tv-u, rasprave o gejevima i sl.
Narod koji ne pamti svoja stradanja i ne postuje sebe, ne moze ocekivati ni od drugih da ga postuju.
A vecina " druge Srbije " smatra da je Srbija i zasluzeno bombardovana.
Donekle razumem Son of Mana. Ovo je sad stanje ni rata ni mira, nit smrdi nit mirise, neke odvratne neizvesnosti, bezidejnosti, ne znam kako da ga nazovem.

Quote from: "tiha voda"Donekle razumem Son of Mana. Ovo je sad stanje ni rata ni mira, nit smrdi nit mirise, neke odvratne neizvesnosti, bezidejnosti, ne znam kako da ga nazovem.

Taj neki rad, 90-ih smo bar znali, Sloba i policija sa jedne strane, a mi, opozicija i novinari sa druge - pa udri. A danas se vise ne zna ko koga jebe, isti ti novinari podrzavaju policiju, opozicija presla u poziciju i sve vise lici na Slobin rezim, i tako dalje.

Quote from: "tiha voda"Slobo Milosevic, niti njegov rezim, nije bio nikakav trn u oku SAD, on im je samo posluzio kao izgovor da se dovuku ovamo.

Kakvo lupetanje! Amerika hoće da dezintegriše Jugoslaviju, Sloba hoće sve Srbe u jednoj državi. Amerika pomaže Hrvate u ratu protiv JNA (i onog što je ostalo posle JNA), Sloba snabdeva čime god treba Srbe u Hrvatskoj i praktično je i lider Srba u Hrvatskoj. Svet se pita što se Amerika ne aktivira više povodom sukoba na Balkanu, Slobino ministarstvo istine javno postavlja pitanje što se Amerika meša u naše poslove. Amerikanci poruče Slobi kakvo ponašanje očekuju od njega, Sloba se pravi lud dok mu ne potpale tabane.

Nije trn u oku? Haha, mislim, smešno...

Sad trenutno nemam vremena za čitanje kompletnog originalnog Ekstremistinog posta, ali u svakom slučaju puna podrška od mene. Vrlo je lijepo da se stvari nazovu pravim imenom, dakle da se fino kaže AGRESIJA i TERORIZAM, a ne da se koriste odvratni eufemizmi kao "rat na Kosovu", "bombardovanje" i slično.

Odličan je Antonić. Nadam se da će desetogodišnjica biti obeležena sa kakvim-takvim dignitetom, bez performansa Nacionalnog stroja ili nekog divljanja tzv. navijača. S tim u vezi, veoma me zanima kako će izvesni krugovi reagovati na obeležavanje desetogodišnjice, koji će biti izbor reči, na šta će se dati akcenat i tome slično.

Primetio sam da Sin u poslednje vreme prenosi veoma zanimljiva razmišljanja (sad mislim na post iznad Macovog), iako se stalno žali da mu mozak ne radi kako treba. Kakav li je kad proradi kako treba?

Quote from: "EKSTREMISTA"Slobodan Antonić

uh, este vi sigurni da je to antonic? vopste nije njegov stil, a misljah da on drugojacije razmislja?? no,

"pod uticajem je naročito zloćudne vrste nacionalizma" - ekskjuzmi?

"U borbi sa oružjem i novcem oni su pobedili. Ali, u borbi sa pamćenjem, pobeda mora biti naša!" - sve je to o-kej, nego nemoj da opet pomislimo da smo pobedili na kosovu, da smo odbranili kosovo, da smo zaustavili turke pa kao smo "kul". nek je i jedan samo poginuo u tom...ratu, nek je samo jedan bio uplasen, pa je previse. izgubili smo dosta i to ne sme da se zaboravi, da smo bili u takvom ratu sa njima i da smo zbog toga puno izgubili. kao im je sloba smetao, mos misliti koji faktor. pao bi on pre ili kasnije, cak je i pao uz pomoc veceg dela tih istih para koje su finansirale tu ... agresiju.

meni je tada bilo potpuno logicno da se mrzi tadasnji rezim ali i da se mrze i ovi svi sto nas bombarduju ( a da mi je pre toga neko rekao da cu tako misliti, rekla bih mu " more, da se ..."). treba da se nikad ne poprave i ne uklone rusevine od bombardovanja, i npr put od aerodroma u bgd treba da vodi kroz  kneza milosa i nemanjinu (zgodno je, samo se malo produzi auto putem, p akroz nemanjinu dalje gde oceju), da im bude jasno gde su dosli. a treba i nama neki podsetnik, da se nikad ne zaboravi sta nam se desilo i zasto (mozda se to ne bi desilo da smo se drugacije ponasali jos pre 30 godina, itede).

ja ne znam kako, ali meni svaki razgovor sa tim nekim strancima koji cirkulisu kroz firmu mora da se dotakne bombardovanja. sad pre neki dan mi jedan kaze da ide u neki restoran, ja ga pitam a gde to, on kaze "u nekom hotelu...", "u hotelu? da nije mozda jugoslavija? jao, pa taj je bio bombardovan". a on ce meni na to "je l si sigurna? zasto bi bombardovali hotel?". i onda ja tu ispricam par anegdota, kako su ga bombardovali, a ja blizu zivim, pa me bilo stra'. i tako.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg21.imageshack.us%2Fimg21%2F8841%2Fpamti1.jpg&hash=14cdbcf12ca7ff7f91ab23dc2ad1bc56af247824)

Kada vidim ko dolazi na ovaj skup sve mi je jasno.  qpuke  xrepuke

Quote from: "akhnaton"Kada vidim ko dolazi na ovaj skup sve mi je jasno.  qpuke  xrepuke

Šta ti je jasno?

brrr, pročitao sam Vesli umesto Remzi.

Da se istorija ponavlja, eto to mi je jasno!

Quote from: "akhnaton"Da se istorija ponavlja, eto to mi je jasno!

Opet će nas bombardovati? Sve ono što smo čitali u SF knjigama i gledali po SF filmovima sad se obistinjuje? Groundhog Day će svanuti u 12:01, uz zlokobno šištanje "tomahavka"? Istorija se ponavlja!

Uvek, ali pazi, mutira. Mutira, opasno kao virus. :(

Tako i treba, neka mutira. Polako, polako, pa će nastupiti i evolucija. Valjda će u jednoj od tih mutacija nezahvalna Srbadija 24. 3. klicati usrećiteljima.

Quote from: "John Reynolds"Tako i treba, neka mutira. Polako, polako, pa će nastupiti i evolucija. Valjda će u jednoj od tih mutacija nezahvalna Srbadija 24. 3. klicati usrećiteljima.

Kome? Kakvim usrećiteljima?  :?

Hoce li gostovati ona idiotkinja, Ivana Zigon?

Quote from: "Alexdelarge"Hoce li gostovati ona idiotkinja, Ivana Zigon?

Jao bre zao mi nje zaista, onako lepa devojka a totalno prsla. :(
Gre'ota.

Жали Боже солидне рибе :cry:

Eto prilike da se setimo stare kletve-ne daj bože da se Srbi slože.
Koštunjavi organizuje baš u utorak uveče kontramiting sa svojim podmlatkom iz sekte Dveri srpske,da se Vlasi ne dosete.  
Govore i Aca Gica,ekumenista Amfilohije i naravno guru Matija.A reditelj spektakla je a ko bi drugi nego sinovac Siniša  qpuke

Sve stranke koje se narodu predstavljaju za patriotske su ladno odjebale organizatore mitinga na Trgu.
Neki neće da se zameraju režimu,neki postavljaju uslove,neki bi da oni vode glavnu reč i biraju govornike,neki traže pare.
Uz režimski dekret zabrane svim domaćim medijima da slučajno ne spomenu da će na Trgu biti održan miting povodom desetogodišnjice NATO agresije,biće uspeh ako se okupi i par hiljada ljudi.
Iako organizatorima smeta što neće biti zvučnih imena iz najjačih stranaka,meni upravo njihov izostanak daje legitimitet ovom mitingu.Drago mi je što niko od te bande neće iskoristiti još jednu priliku da na obeležavanju  desetogodišnjice velike narodne nesreće skuplja jeftine političke poene.
Iako među najavljenim govornicima ima likova koje nije trebalo pozivati zbog njihovih repova iz bliže ili dalje političke prošlosti ili prosto samo zato što im je ovo dobro došlo za egzibicionizam i samopromociju,ipak većina najavljenih učesnika ima kredibilitet da govori na ovakvom skupu.Tim pre što od toga u današnjoj Srbiji danas mogu da imaju više štete nego koristi.Posebno me obradovalo što je Antonić u organizacionom odboru.
Na žalost,najavljena je i ona budaletina Bora tako da će uz pomoć blesave Ivane "kulturno umetnički" deo programa zadovoljiti najviše treš standarde koji se na žalost podrazumevaju na ovakvim okupljanjima.
,,Kako da odbijemo Boru i Ivanu kad su dokazane patriote?" :x

Nek samo dođe Handke i ludi Grci ko što je najavljeno pa ćemo nekako izdržati i onog smarača Zurovca.

Uostalom,najbolja ilustracija o tome kakvu podršku danas u Srbiji možeš da dobiješ u vlastima,privrednicima,vrhu SPC i srpskom društvu uopšte, ako pokušavaš da obeležiš godišnjicu genocida izvršenog nad njenim sopstvenim građanima,su reči samih organizatora:

Quote
... само су 2 организације прихватиле да учествују у организацији митинга. СНП 1389. и Слобода. Нико више, иако смо многе звали и многима упутили писма. Једна је прихватала али условљавала да не може да учествује једна од наведених. То нисмо хтели да прихватимо и онда они штампају плакате са почетком митинга у 17.00 и збуњују народ.
....................................................
Од свих адреса на које смо упутили захтев за помоћ наишли смо на затворена врата. Помоћ су нам дале четири фирме али на њихов захтев не можемо да објавимо имена јер зна се шта следује од диктаторског режима.
Тражили смо од владе да из фонда за невладине организације одвоји средства за митинг. Нису се удостојили да бар одговоре. о граду да и не говорим. Али зато дају шаком и капом оном гаду шиптарском (не зна се јели мушко или женско), зато дају педерима и лезбосима, зато дају педерун из градске касе 5 милиона за један плакат о ЕУ, дају свима али патриотском блоку- НЕМА.
МИТИНГ ће бити одржан па макар на мишиће. Биће уљудна бина, биће квалитетно озвучење, биће врхунски говорници из света и земље и надамо се да ће бити први корак ка уједињавању патриотског блока и ако Господ да, да се тамо негде за Видовдан одржи .......
ШТА НАС ЈЕ ПОСЕБНО ЗАБОЛЕЛО. СПЦ НАМ НИЈЕ ОДГОВОРИЛА НА НАШ ЗАХТЕВ ДА ОДРЕДЕ СВЕШТЕНО ЛИЦЕ КОЈЕ ЋЕ БЛАГОСИЉАТИ МИТИНГ. ПОЗВАО ЈЕ ТЕЛЕФОНОМ НЕКИ СЕКРЕТАР И НИШТА ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ БЕЗЛИЧНОГ ТЕЛЕФОНСКОГ ПОЗИВ А.  
СРС није ни једним конкретним кораком помогла и подржала митинг.
СПС чијег су председника са завезаним очима одвели и убили није прстом мрднула да помогне организацију.
од осталих нисмо ништа ни очекивали.
Толико да се тек знају неки детаљи а и да схватите у којим условима радимо на организацији митинга.Лично нисам оптерећен колико ће људи бити. Ја бих сам изашао и да се ништа не организује
.............................................

Па писали смо влади и то предесднику влада и Заменику председника владе, првом потпредседнику владе и министру али нису се удостојили ни да одговоре. Писали смо јавном предузећу железница, професор је лично ишао код бакија зверке али одјебао нас само тако. када је добијао од Слободана изигравао највећег патриоту. чак идиот није прихватио да на свом радију објави наш проглас о позиву да се изађе на митинг.
ма све ћемо до детаља да објавимо само да прође догађај.
Или један детаљ: од јавног телекома тражили смо да само додели бесплатни интернет прикључак у времену од 25.02 до 26.03 за потребе организације митинга. Онај радуљица Диктаторово чедо се није удостојио да бар одговори.
Коју смо непријатност доживели од ГЛАСНЕ Јанковићке када смо позвали да питамо шта би са нашим писмом и хоћемо ли се срести и попричати. То је такође ВЕЛИКО, ВЕЛИКО разочарење. Више јој не верујем да каже да је данас недеља.
И на плакатима позивамо све грађане. погледај плакат, има ли на њему и једне речи неке идеологије или страначког определења................................................
............Хвала свима који засеравају овај митинг два дана пре него што ће се одржати! Посебно хвала демократској странци која је осигурала да динар не капне за његову организацију, хвала власти што је урадила исто, што није поменула у медијима да се митинг одржава! Хвала дсс-у што одржава своју свечану академију баш у време одржавања митинга а прави се блесава када су јој се организатори обратили за помоћ! Хвала Марку Јанковићу што је мутав па се збунио пред полулудачом толико да није ни поменуо митинг, иако је обећао да ће то да уради! Хвала и Живораду Јовановићу што организује конференцију поводом бомбардовања а митинг нигде не помиње! Хвала им свима на саборности! Хвала онима који не могу сукоб између СРС и СНС да оставе по страни макар за ову прилику него и то морају да усеру! Хвала идиотима који позивају људе сат раније пре него што ће митинг да почне на неке друге митинге на другим местима у граду! Хвала свим кретенима у медијима који организаторима митинга на Тргу неће да обезбеде ни један вашљиви интервју (изузев Коперникус тв и Српског радија Сутон)! Хвала свим људима који имају пара а динара нису дали за ову прилику! Хвала Србима што се свађају два дана уочи митинга! Хвала министарству културе што може да одвоји 256 хиљада динара за педере а ни динара за то да се споменик Вечне ватре окречи! Хвала бајним патриотским организацијама и партијама на великој подршци коју су дале (част изузецима), а као услов за то постављале да имају говорнике на митингу! Хвала Партибрејкерсима што им бубњар има турнеју баш ето тог 24. марта и Неши Галији што ето баш тог дана не може да дође! Хвала свим уштвама које су се потрудиле да ову организацију учине што тежом, да поставе све живе препреке које су могли и да им то добро пође за руком! Хвала штампару лажовчини! Заиста, хвала свима који су учинили да овај митинг буде малтене немогућ догађај и да што мање људи на њега дође!

МИ ЋЕМО ТАМО БИТИ!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.srpska.ru%2Farticles%2F11017%2Fprva%2520varijanta%2520a.jpg&hash=b907232a18e0578d8a7d4022be20dde99fb01bac)

jebali vas pederi dabogda, a jebala vas i SPC sa svojim 'osveštavanjem mitinga'!

ovo pismo pokazuje da ste samo druga vrsta govana od onih protiv kojih bi da protestujete.
:roll:

Neko je izgleda zaboravio da povuče vodu, a šolja se zapušila!!! :twisted:
Inače što se tiče genocida, nema većeg genocida od onog koji smo sami nad sobom izveli!  :(

Dosta bre! Dosta više tog kompleksa žrtve!!!  :x :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x

Tužno, zaista. Mantijaši bi malo više da se petljaju u politiku, pa se drže stranaka, dok ih ovi nesrećnici sa Trga ih sa suzama u očima vuku za mantiju: "Osveštajte nas, osveštajte nas..." A ovi jok.

Gvirnuo sam na spisak učesnika govorancije u SC i ono je je-zi-vo. Ako izuzmemo Mihalkova.

Zanima me još samo da li će neki jebeni "navijači" napraviti sranje na Trgu i tako od svega stvoriti (neosveštani) cirkus.

Akhnatone, ne radi se tu o kompleksu zrtve. Kao narod, moramo da imamo odredjen odnos prema proslosti. Naravno da ne treba ziviti u proslosti, ali zrtve se moraju postovati.
Pogledaj Hrvate, svake godine imaju mimohode u Vukovaru, obiljezavaju Skabrnju, Blajburg, a mi se stidimo i pomenuti svoje zrtve. Meni licno jeste bljutavo i licemerno, da se nedeljama na godisnjicu 17.marta, NATO bombardovanja, u situaciji iskljucenja struje srbima dole, na b92, na rts, u medijima, vode rasprave o gejevima i lezbejkama. Kao da su oni najugrozenija kategorija u ovom drustvu. Da ne spominjem srbe na Kosovu, gde su romi, izbeglice, stari i bolesni s minimalnim primanjima, nezaposleni..

Kembel i Shefer o NATO bombardovanju 1999

Alister Kembel, koji je u vreme NATO bombardovanja SRJ 1999. godine bio portparol vlade Tonija Blera, ocenio je danas da je ta vojna intervencija bila dobar potez jer je doprinela Miloševićevom slomu i boljem životu i položaju naroda Kosova, ali i priznao da je u to vreme malo vlada delilo želju Londona da se stupi u akciju.

U intervjuu za srpsku redakciju Bi-Bi-Sija (BBC) povodom sutrašnje 10. godišnjice NATO bombardovanja, Kembel, koji je bio Blerov najbliži savetnik i saradnik, rekao je da je primarni zadatak britanske vlade i premijera Blera bio da se "privole sve strane na zajedničku akciju" i da se "u tom smislu utiče na međunarodna tela, poput EU i NATO, i da se raširi osećaj 'šoka i zgražanja' koji su osećali premijer Bler i njegova vlada".

U tom smislu medijska kampanja je bila veoma važna, a NATO ne samo da to nije imao, već je kampanja bila veoma konfuzna budući da je Alijansa ogromna birokratska inistitucija koja nastoji da odrazi politike i vojne interese svih država članica, rekao je Kembel.

Međutim, kako navodi BBC, tada Kembel dolazi na čelo službe NATO za medije i poruke te organizacije "postaju jednostavnije i koncentrisane na pobedu, Miloševićev poraz i povratak izbeglica kućama".

Na pitanje da li je danas rešeno pitanje povratka izbeglica, budući da se oko 250.000 raseljenih Srba još nije vratilo na svoja ognjišta na Kosovu, Kembel je odgovorio da više nije na vlasti i da zato ne raspolaže onim saznanjima kao kada je bio u vladi.

Dodao je da se ne pretvara da je akcija iz 1999. bila savršena u svakom pogledu, ali da smatra da je bilo "važno da se međunarodna zajednica suprotstavi Miloševiću zato što je počinio nešto nedopustivo prema svim političkim, diplomatskim i vojnim normama" i da sve u svemu narod Kosova danas bolje živi.

Bliski saradnik nekadašnjeg britanskog premijera je odbacio kritike da je akcija na Kosovu, u koju se prvi put krenulo bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, bila neka vrsta generalne probe za napad na Irak, koji je usledio četiri godine kasnije. Istakao je da su pravni eksperti britanske vlade tada ozbiljno pozabavili pitanjem zakonitosti bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije.

Govoreći pre dva dana na transatlantskom forumu u Briselu, generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer izjavio je da je bombardovanje SRJ 1999 predstavljala "kontroverzni konflikt, ali koji je bio neophodan".

Iako je tu intervenciju kritikovalo više strana, ona je bila neophodna, dodao je Shefer, prenela je italijanska agencija Ansa.

BBC ocenjuje da je bombardovanje SRJ i deceniju kasnije, kontroverzna vojna akcija i da najglasniji kritičari tih događaja ističu i danas da pravi cilj te akcije nije bio humanitaran, kako je NATO tvrdio, već da je to bio prvi korak ka nezavisnosti Kosova.

Njeni protivnici dovodili su u pitanje legalnost akcije NATO-a sa stanovišta međunarodnog prava, pozivajući se na činjenicu da za nju nikada nije postojalo odobrenje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a sporno je ostalo i stavljanje sedišta Radio-televizije Srbije na listu vojnih meta, navodi BBC.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/03/10-years-of-nato-agression-against.html

@Son of Man
Sine,tekst ti je odličan.Jasno,ubedljivo i bez patetike.
Jedino možda da si preveo i sadržaj NATO letaka mada je nemoguće doslovno prevesti na engleski taj nakaradni srpski na kome su pisani.
Da li mogu tvoj tekst da pošaljem nekim svojim prijateljima strancima i da ga postujem na neke strane sajtove?

@John Reynolds
Navijači ne dolaze organizovano već u sopstvenoj režiji.Apelovano je da ne prave sranja ali i sam znaš da je za tako nešto dovoljno i deset budala.

Ako bude prisutno samo oko hiljadu ljudi,službe sigurno neće ništa pokušavati jer će tako mala brojka biti upravo ona slika koju bi Kameron i njegovi šefovi preko bare voleli da vide.
Ali ako nekim čudom bude nekoliko desetina hiljada,siguran sam da će iscenirati nešto pout onoga na mitingu protiv Radovanovog hapšenja.
Jedino ih jebe što Obraz nije zvanično podržao miting pa ne mogu da skup nazovu  fašističkim.

Bas me zanima da li ce pripadnici druge Srbije, kako vole sebe da nazivaju, odati postu zrtvama bombardovanja. Posto se vrlo cesto hvale svojom ljudskoscu i humanoscu, eto im prilike da je iskazu.
Sto se tice NATO oficira, pa naravno da ce pravdati sami sebe, i prati ruke od zlocina. Za sve oni imaju opravdanje, za Kosovo, za Irak, Afganistan, Gvantanamo, svuda su oni dobri momci koji tuku lose momke, a eto tu i tamo omakne im se koja nevina zrtva.. ja niti cu im zaboraviti, ni oprostiti.
A svakoj sili u istoriji je dosao kraj, doci ce i njima.
Nicija nije do zore gorela.

Naslovna strana današnjeg Blica

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg5.imageshack.us%2Fimg5%2F571%2Fblic.jpg&hash=142f43534d2ce40f0bcce177789ca32007f0f22e)

Da, bitniji su  im privatizacija, i oni kreteni iz Velikog Brata.
Sramota.

Na današnji dan pre tačno deset godina na Srbiju su počele da padaju NATO bombe. U tromesečnoj zločinačkoj agresiji koja je usledila ubijeno je oko 2.500 civila, od kojih 89 dece. Ranjeno je 12.500 ljudi, a rezultat agresije je i proterivanje više od 200.000 Srba sa Kosova.



Zašto je država oprostila NATO-u hiljade poginulih, povređenih i unesrećenih ljudi? ... Dušica Rakić, majka ubijene trogodišnje Milice Rakić iz Batajnice


Srbija još pamti tragediju porodice Rakić iz Batajnice, čija je trogodišnja ćerkica Milica 19. aprila poginula od gelera NATO bombe dok je u kupatilu sedela na noši. Majka Dušica kaže da se oseća kao da se tragedija desila juče.

- Sin Aleksa (19) dobro pamti šta se desilo našoj Milici, ali o njenoj smrti nikad ne priča. Kao ni ćerka Anđela (9), kojoj smo sve ispričali. Suprug i ja smo razočarani, besni i na društvo i na državu. Smatramo da je država trebalo da istraje na tužbi protiv NATO-a, a ne da je povuče! Zar treba da im oprostimo hiljade poginulih, povređenih, unesrećenih ljudi?! Mi niti smo tražili niti smo dobili ikakvu odštetu, a kako i da je dobijemo kada je država odustala. Za privatnu tužbu nemamo para - priča Dušica.

Ostao bez obe noge

Strašna je sudbina i Ratka Bulatovića, koji je teško ranjen tokom bombardovanja Generalštaba 30. aprila. Ostao je bez obe noge. Bio je član Štaba civilne zaštite Beograda. Kaže da su mu prizori stradanja i danas pred očima.


- Bio sam te noći na dužnosti. Zadatak Štaba bio je da posle dejstva agresora izađemo na lice mesta i pružimo pomoć ranjenima, pomognemo vatrogasnoj službi u gašenju požara, raščišćavanju ruševina, otklanjanju kvarova... Te noći sam došao sa ekipom posle prvog dejstva po zgradama Generalštaba i Saveznog MUP-a. Ali, vratili su se, bombardovali ponovo, vremena za sklanjanje nije bilo... Začuo sam dve jake eksplozije i izgubio svest - priseća se Bulatović. Najteže mu je bilo, kaže, da se pomiri s činjenicom da će mu u 40. godini obe noge niti amputirane.

- Koristim pomagala, proteze koje se menjaju svake treće godine. Koštaju od 10.000 do 100.000 evra. Samo jedno koleno košta 32.000 evra! A ja sam samo jedna od hiljadu žrtava. Bilo je logično da država pokrene postupak za naknadu štete. Svaki dan se pitam zašto smo mi ratovali, ginuli, kada država nije tražila pravdu - priča Bulatović, i dodaje da ima ljudi koji su mu pomogli, učinili dobro.

Masovno ubijanje civila

- Četiri dana posle ranjavanja tadašnja gradska vlada na čelu sa SPO-om dodelila mi je kuću. Još me se ponekad seti samo Vuk Drašković, pozove i pita za zdravlje, da li mi nešto treba. Znači mi to. Ali, nisu svi stradalnici zbrinuti, niti se o njima iko brine - zaključuje Bulatović.

Jedan od najstrašnijih događaja desio se 7. maja, kada je NATO kasetnim bombama zasuo centar Niša. Poginulo je 15 ljudi, ranjeno 70. Ubijena je tada i trudnica Ljiljana Spasić.

Majka Aleksandra Deljanina, koji je ubijen ispred svoje kuće zajedno sa zetom, kaže da još nije sposobna da govori o ovoj tragediji. Njena komšinica Slobodanka Đorđević, čiji je suprug Božidar poginuo, a sin još nosi gelere u telu, kaže da je sramotno što ih se država seti samo 24. marta.

- Tog dana sam sa snajom bila na pijaci. Kada smo videle avione, potrčale smo kući. Dok smo došle sve je bilo gotovo. Na sve strane je bila vatra, plamtela je i naša kuća, a muž i sin su već bili u bolnici. Suprugu nije bilo pomoći, a Mladen je bio izrešetan. Čudom je preživeo - seća se Slobodanka.



Njen prvi komšija Mladen Đurović je imao 15 godina. Sedmi maj je čudom preživeo.

- Tri bombe su probile tavanicu. Jedna je bukvalno prepolovila veš-mašinu, pukle su i druge dve, a ja sam osetio kako mi se geleri zabijaju u telo. Godinu dana je trebalo da ih se oslobodim, neki su mi izvađeni, dok su drugi sami izlazili. Imam ožiljke svuda po telu, ali su teži ožiljci na duši. Ne mogu da zaboravim slike raskomadanih ljudi, među kojima je bio i naš kum Božidar Đorđević - priseća se Mladen.

(B. B. - D. K.)



BEOGRAD, 24.03.2009

PRESS

http://www.spiked-online.com/index.php?/site/article/6386/

Quote from: "EKSTREMISTA"@Son of Man
Sine,tekst ti je odličan.Jasno,ubedljivo i bez patetike.
Jedino možda da si preveo i sadržaj NATO letaka mada je nemoguće doslovno prevesti na engleski taj nakaradni srpski na kome su pisani.
Da li mogu tvoj tekst da pošaljem nekim svojim prijateljima strancima i da ga postujem na neke strane sajtove?

Evo tek sad stigoh gajbi, ma cepaj, samo mora da priznam da se nisam bas proslavio tokom prevodjenja, a tekst je bas lepo zvucao na srpskom, dzaba kad nije to TO kad se uradi taj tarzan inglish prevod.

Kod nas nista ne moze da se uradi kako treba..
Miting je opet protekao u znaku politikanstva, opet radikali, napadi na novinare, povici mrznje..
A LDP je sazvao neku konferenciju, gde je Ceda bulaznio kako drzava na pogresan nacin obelezava desetogodisnjicu bombardovanja. Po njemu je prvo trebalo govoriti o uzrocima, valjda nasoj politici na Kosovu, a onda na kraju mozda i o zrtvama. Neverovatno kako tom coveku, nista nije sveto, ni zivoti. Zar je toliko tesko reci da je zlocin bombardovanje jedne zemlje , zar to ne moze prevaliti preko usta ?

Vest je da je i Kameron Manter polozio cvece na spomenik stradalima. Pitam se osecali kao predstavnik SAD, imalo stida ili kajanja za ono sto je uradjeno.

Mnogo ga tupiš vodo.

...iz viđenja nemačkih surfera


NATO vs. SRJ: Moralna magla se rasplinula


Nemački dnevni listovi se danas osvrću na deset godina od bombardovanja koje su snage Severnoatlanske alijanse 78 dana sprovodila na prostorima tadašnje SR Jugoslavije. Da li je NATO želeo rat protiv Beograda?


Povodom desete godišnjice početka bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije list Merkiše odercajtung piše:

,,Bez obzira na sva međunarodnopravna pitanja intervencija NATO protiv tadašnje Jugoslavije bila je politički i moralno opravdana. Posle krvavih posledica njegove nacionalističke politike u Hrvatskoj i Bosni moralo se stati na put jugoslovenskom diktatoru Slobodanu Miloševiću. Inače, da nije bilo intervencije NATO albansko stanovništvo bilo bi trajno proterano iz srpske pokrajine Kosovo", piše ,,Merkiše odercajtung".

U komentaru lista Handelsblat pored ostalog se kaže:

,,Pre tačno deset godina došlo je do reinterpretacije međunarodnog prava. NATO je prvi put vojno intervenisao bez ovlašćenja UN i počeo je vazdušni rat protiv Srbije uprkos ogorčenom otporu Rusije. Beogradski vlastodržac Slobodan Milošević izdržao je 79 dana bombardovanja pre nego što je povukao soldatesku sa Kosova. Kosovo je od pre nešto više od godinu dana nezavisno. U svetu ga je priznalo 56 zemalja, uključujući Maledive, Mikroneziju i Nauru. A i inače bilans je otrežnjavajući: iako je po stanovniku uloženo više novca nego bilo gde drugde na svetu za obnovu, vojnu zaštitu i administrativnu upravu, Kosovo je i dalje sirotište Evrope", piše ,,Handelsblat"

Berlinski Welt komentariše:

,,Ono što je počelo u Bosni i 1995. godine zaustavljeno sporazumom iz Dejtona, nastavilo se na Kosovu. Tamo je UČK podigla ustanak protiv srpske armije i policije, ali je igrala pre svega na strahote koje je televizija prenosila u ceo svet i na mase izbeglica koje su nastojale da se domognu severa. Na vojnom planu albanski gerilci bili su beznadežno slabiji. Ali, pobedili su u ratu slika. Pre svega uspelo im je da uvuku zapadne saveznike u svoje plemenske ratove. Čelnici NATO upozoravali su i upozoravali Miloševića. U Nemačkoj, gradonačelnici – bez obzira iz koje stranke su bili – zahtevali su od vlade da nešto učini kako bi se zaustavila reka izbeglica. Podaci o njihovom broju držani su u tajnosti.

Kada su sredinom marta 1999. godine pregovori u Rambujeu završeni bez rezultata saveznici su morali nešto da preduzmu. Kosovo je malo i beznačajno, pre svega reč je o ljudskim pravima i stvara se loš presedan – upozoravali su visoki oficiri. Osim toga, postavljalo se pitanje da li je Kosovo vredno pogoršanja odnosa sa Rusijom. ,,Kosovo bi moglo postati mišolovka, umesto da bude dokaz snage budućeg NATO", glasilo je jedno od upozorenja. Uspeh je neizvestan, teren nezgodan za kopnenu ofanzivu. ,,Da li je Kosovo vredno rata?" Pojavila se avet 1914.te godine.

Posmatrači OEBSa su povučeni i počelo je pravo etničko čišćenje. Tada je NATO morao da uđe u rat, za početak samo vazdušni.

Pretnja je delovala. Milošević se predao, a sa njim i armija koja je bila izuzetno dobro maskirana tako da je jedva pretrpela gubitke. Povukla se pre nego što je rat zaista i počeo. Ali, time su problem Kosova i budućnost celog regiona prešli u nadležnost NATO i EU. Otada je Kosovo neželjeni protektorat. Ali, njegova sudbina od presudnog je značaja za stabilnost i mir celog regiona – a indirektno i za buduću sposobnost NATO i EU da projektuju uticaj i moć", piše ,,Velt".

Rajnhart Muc iz Instituta za istraživanje mira Univerziteta u Hamburgu piše u listu Frankfurter rundšau:

,,Da bi se trajno rešio potencijalno nasilni nacionalni sukob potreban je ceo niz instrumenata – političko sprečavanje krize, posredovanje i mirenje, civilno uklanjanje uzroka spora, ekonomska pomoć posle rešenja sukoba.

Nema sumnje da EU raspolaže svim tim instrumentima plus velikim brojem pozitivnih i negativnih sankcija. Međutim, na početku novog veka ni UN, ni OEBS, ni Rusija, kao članica Kontakt grupe za Balkan, nisu imale ni autoritet, ni manevarski prostor pored svemoćnog zapadnog saveza.

NATO je, naprotiv, raspolagao samo jednim sredstvom, ali u gotovo neograničenim količinama: silom. NATO je vojni savez i razmišlja i deluje kao vojni savez u skladu sa kriterijumima efikasne borbe protiv izabranog protivnika. Kada je reč o posredovanju u rešavanju sukoba niti ima iskustva, niti kompetentnost. On je pogrešna instanca za prevladavanje krize u Evropi.

Na vrhuncu bombardovanja, 24 aprila 1999. godine, na sastanku na vrhu NATO u Vašingtonu usvojen je strateška koncepcija koja je do danas na snazi. Njom je obaveza zasnovana na zakonu zamenjena kategorijom interesa.

Ali, međunarodno pravo ne dozvoljava državama ili savezima država da svoje interese ostvaruju po nahođenju.

Nebitno je da li je NATO zaista želeo rat protiv Beograda ili mu na kraju ništa drugo nije preostalo kako bi spasao obraz. On ga je planirao, pripremao, pretio njime i na kraju ušao u taj rat. I to je ono što ostaje. Više nego jasno je poručeno ko u Evropi postavlja ultimatume i ko mora da se sluša. Visoko načelo da rat ne sme biti sredstvo politike, stavljeno je ad akta", piše analitičar Rajnhart Muc u listu ,,Frankfurter rundšau".

Širim implikacijama rata za Kosovo bavi se i minhenski list Ziddojče cajtung koji piše:

,,Klub demokratski i slobodarski zemalja poznat kao ,,Zapad" prvi put je na Kosovu postavio vrednosni standard koji je opravdavao intervenciju. Rečeno je da proterivanja, teror i ubistva nameću ,,obavezu intervencije", reč je o moralnoj obavezi koja je najjasnije izražena u izjavi (jednog ministra) tadašnje nemačke crveno-zelene vlade da se mora ,,sprečiti drugi Aušvic".

Vrednosti, moral, dobro i zlo – odjednom se međunarodna zajednica našla na klizavom terenu. Ko bi trebalo da tuži, ko da sudi? Gde je tačno definisano kada tlačenje manjine u nekoj zemlji prerasta u genocid, u etničko čišćenje? Zašto ući na Kosovo, a ne u Sudan? Da li se okupacija zemlje od strane izraelskih kolonista može porediti sa ruskom okupacijom u Južnoj Osetiji? I uopšte – poređenja. Ako se prihvata pravo na samoopredeljenje kosovskih Albanaca ne mora li se prihvatiti i pravo na samoopredeljenje Tibetanaca ili Čečena?

U proteklih deset godina međunarodno pravo nije dalo odgovor na ta pitanja. UN su otkrile ,,pravo na zaštitu" – batinicu protiv svih režima koji su neuspešni i krše elementarna načela morala. Na osnovu toga SAD su zloupotrebile pravo na (vojnu) intervenciju, izmislile razlog za ulazak u Irak i same se diskreditovale misionarskim idejama o demokratizaciji.

Moralna magla se rasplinula. Ostalo je saznanje da nema uvek međunarodnopravne brane protiv nepravdi na svetu i da su UN, po pravilu, preslabe da obezbede legitimnost intervencije. Na kraju, u demokratskoj zemlji preostaju obaveza pravdanja pred sopstvenim biračima i realizam i istinsko uzbuđenje kada nepravda postane nepodnošljiva", piše list ,,Ziddojče cajtung".

...očekujem me da me ADL optuži za antisemitizam zbog narednog copy-paste-a, ali imajući u vidu moje poreklo to bi bilo veoma funky...

Književnik i scenarista Filip David za BBC kaže:

"Moj lični doživljaj bio je doživljaj velike opšte frustracije, jednog velikog straha koji je u narodu bio prisutan, ali i neka vrsta olakšanja jer sam bio svestan da to bombardovanje zapravo trebalo bi da označi početak kraja jednog režima koji je bio oličen u Slobodanu Miloševiću. I danas kad o tome razmišljamo, zapravo vidimo da je glavna posledica bombardovanja bio pad tog režima, koji je došao godinu dana kasnije, ali da su i one najtvrdokornije Miloševićeve pristalice uvideli da se sa tim režimom mogu očekivati samo nove i nove nevolje".

Bombardovanje Srbije 2

Prilego, tek zaspo. Keva me budi i kaze pocelo je. Ja kazem sta je bre pocelo ?! Ona iz fazona ladno su poceli da nas bombarduju kreteni, ja gledam dal' je sad to realno, gledam na TV-u zaista haos, dal' sanjam i dalje , sta se desava pobogu ? I dan danas ponekad istripujem da sam poginuo vec taj prvi dan i da je sve ovo dalje sto mi se desavalo do danas samo iluzija koju je stvorio moj mozak u delicu sekunde pred SMRT, znaci skroz nestvarno. A i ovako, svoj zivot delim na 2 faze, pre bombardovanja, i naravno posle bombardovanja, upravo zbog toga sto mi se sve iz korena promenilo, skroz drugacije sam poceo da posmatram svet oko sebe, izgubio sam sve te iluzije da ce ikada biti bolje. A iskren da budem bio sam za to da se Sloba skine po bilo koju cenu, makar neko izvrsio i atentat na njega, i ako gledam ko mi je najveci krvnik i dushmanin u zivotu bio uvek cu reci Slobodan Miloshevic sa suprugom i to bez konkurencije, znaci nikakvi stranci, ovi, oni. I zato sam bio u fazonu : daj da ga neko rokne, gde su sad te teroristicke organizacije, gde je duh Gavrila Principa sad kad nam je preko potreban ? Ali kad sam video da su mamlazi zaista krenuli da nas gadjaju, da nam ruse sve redom, da nas ubijaju bez imalo blama a ceo svet to da podrzava, (jedino se braca Grci iskreno pobunili), a u isto vreme su i ameri vrlo dobro znali da Sloba uziva u nekom luksuznom bunkeru, da nije ugrozen al' nimalo, tada sam promenio misljenje za 180 stepeni, jer pre toga sam zaista iskreno mislio da SVET, da ta EVROPA zeli da nam pomogne da se oslobodimo zlotvora i njegove porodice. Koliko sam samo naivan bio, al' dobro, bio sam klinac jbga, pre toga smo imali te studentske demonstracije 96/97 i sve je mirisalo na pozitvnu atmosferu, iz fazona nece jos dugo, prezivecemo jos koju godinu, ne moz' on zauvek da bude na vlasti, i onda ladno ulete ovi americhki kreteni i pokvare nam SVE. Sav nas trud, svu onu pozitivnu energiju su nam bukvalno oteli, kao da nista nije ni bilo, svu tu visegodisnju borbu protiv rezima su nam upropastili za samo jedan jedini dan, jer logicno - kad krenu da padaju bombe narod gleda pa kaze jbte bre jos je i dobar ovaj nash Sloba kakvi su ovo zlikovci. Jes' da nismo imali sta da jedemo, da cesto nismo imali struje, grejanja zimi, da nismo mogli da izadjemo iz zemlje, i sve sto se desavalo 90-ih, da ne nabrajam, ko zna taj VRLO DOBRO ZNA, ali nas bar niko nije bre bombardovao. Razumes li ti mene sta ti ja govorim ? I naravno, nisam otisao niti jednom u skloniste za 78 dana, al' bukvalo niti jednom, iz INATA, a i zbog toga sto mi je cale bio u rovu, covek od preko 50 godina jbga, poslali ga ladno da puskom gadja stelt avion iz rova u okolini Beograda, i dok on tamo statira sa puskom, i ceka da ga pogodi bomba ja treba da se sklanjam u neke bunkere, u katakombe, znaci NEMA SHANSE, bolje da sam poginuo, i iskreno sam prizeljkivao da roknu nasu zgradu i da poginem, jer nije mi se vise zivelo jednostavno, smorio sam se najstrashnije. No dobro, to su samo moji stavovi bili, nisu svi tako razmisljali, vecina nije, a ima i ljudi kojima je bilo super, nema shkole, nema fakulteta, zabava, zurke, dojaja. Ja jednostavno nisam mogao tako, imao sam svoje razloge i ne osudjujem nikoga. Evo plakata koji je stajao zaplepljen na ulazu nase zgrade, i koji sam skinuo odma' prvi dan posle okonchanja, tj. kad je ovo nase domace jaje kapituliralo, verovatno su mu pripretili da ce mu poruse sve sto ima po Srbiji, da ce mu otmu sve pare sa Kipra ili vec gde ih je sve sklonio, ili mozda cak da ce da ga nadju i da ga ubiju, jer njega nije bilo briga za narod, samo vlast i zna se shta. Takav je bio nas Sloba, ali nemam nameru da objashnjavam bilo kome bilo sta, ko misli da mu je Sloba heroj i slichno zna se...uostalom svi politicari su stoka pokvarena, gori od pandura, i sad da neko rokne skupstinu ne bi mi bilo nimalo zao, jer ne bi bilo nimalo stete po srpski narod, cak bi nas i oslobodili bede, samo da se saceka neka sednica kad su svi na okupu, da neko ne utekne slucajno, znaci sve zajedno sa vladom i predsednikom. Jbm ti drzavu, ma jbm ti i narod koji se lozi na ta sranja oko politike, i daje toj stoci na znacaju. Ne zna se zaista ko je gori, dal' narod koji ih bira, koji glasa na tim izborima, ili oni. Stoka zatucana.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2009/03/bombardovanje-srbije-2.html

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
Književnik i scenarista Filip David za BBC kaže:

"Moj lični doživljaj bio je doživljaj velike opšte frustracije, jednog velikog straha koji je u narodu bio prisutan, ali i neka vrsta olakšanja jer sam bio svestan da to bombardovanje zapravo trebalo bi da označi početak kraja jednog režima koji je bio oličen u Slobodanu Miloševiću. I danas kad o tome razmišljamo, zapravo vidimo da je glavna posledica bombardovanja bio pad tog režima, koji je došao godinu dana kasnije, ali da su i one najtvrdokornije Miloševićeve pristalice uvideli da se sa tim režimom mogu očekivati samo nove i nove nevolje".

O ovome sam pre neki dan pričao sa Crippletom i zastupao tezu da je naprotiv, NATO intervencija verovatno produžila Miloševićevu vladavinu a da je svakako nije osetno skratila. Sinoć je pozivanje na konkretna istraživanja Centra za istraživanje alternativa u emisiji Olivere Jovićevć poduprlo ovu moju tezu.

Quote from: "Son of Man"uostalom svi politicari su stoka pokvarena, gori od pandura, i sad da neko rokne skupstinu ne bi mi bilo nimalo zao, jer ne bi bilo nimalo stete po srpski narod, cak bi nas i oslobodili bede, samo da se saceka neka sednica kad su svi na okupu, da neko ne utekne slucajno, znaci sve zajedno sa vladom i predsednikom.

Pa upravo si parafrazirao Čabrinovića sa suđenja.Ne mogu da se tačno setim kako je rekao,nije mi sad pri ruci knjiga o carevima Mladobosancima.
A za pandure,ima u filmu Sarajevski atentat legendarna replika Trifka Grabeža u sceni kad ga muči policijski islednik:
http://www.youtube.com/watch?v=BS9lgXPgAXU

@ginger
Kolko se sećam,Osvetnik je ovde nedavno napisao da ga je taj ološ ubedjivao da je korisno što su bombardovali Srbiju osiromašenim uranijumom jer će usevi dati veće prinose. :idea:

Jao bre , bas pre neki dan sam skino Sarajevski Atentat, slucajno naleteo, al' nisam ga jos gledo. :D

Film je sjajan,odgledaj obavezno.Scenario je u najvećoj meri zasnovan na autentičnim dokumentima i zapisnicima sa saslušanja i sudjenja.Izbor glumaca,fotografija i režija isto odlični jer sve izgleda potpuno dokumentarno.
Naravno,govorim o Srajevskom atentatu Fadila Hadžića iz 1968 a ne o sranju Veljka Bulajića u kome Irfan Mensur glumi Principa a Radoš Bajić Čabrinovića. :?

da, da, bas iz '68  :)

Ameri da su hteli da skinu Slobu, nisu morali bombardovati, kao da nije bilo x drugih nacina, vec oprobanih i vidjenih u svetu.. ma boli njih uvo i za Slobu, i za nas, i za Albance, samo su im se interesi poklopili sa albanskim u odredjenom trenutku.
Ja sam sve do bombardovanja ziveo u nekom uverenju, da oni nisu protiv nas, da ce nam pomoci, da su samo protiv rezima, a onda su razbili sve moje iluzije.. evo danas je DS na vlasti, pa opet isto, opet politika stapa i sargarepe, samo sto nas ne bombarduju valjda je to jedina razlika.
Oni su za mene ono sto je NJemacka bila 41, samo sto Ameri idu kombinacijom sile i perfidnijih metoda, za razliku od njemacke gole sile. Svejedno ko bio na vlasti, Bus, Klinton, Obama, nema razlike.
A, Son of Man, sto se tice nasih politicara, ja sam resio da na sledece izbore ne izlazim. Gledam deceniju i kusur iste face, slusam iste njihove price, i ne verujem im vise nista.

njemacka ili nemacka? zaboravio si da se ulogujes kao Albedo.

ПРАГ 24.3.2009.–- Посланички дом чешког парламента ванредну седницу данас је непланирано почео минутом ћутње за жртве бомбардовања Савезне Републике Југославије у пролеће 1999. године.

Седница се одржава у узаврелој атмосфери пошто опозициона левица, социјалдемократе и нереформисани комунисти, данас већ пети пут од средине 2006. године покушавају да изгласају неповерење влади премијера Мирека Тополанека.

Захтев лидера комуниста Војтеха Филипа да посланици минутом ћутње одају пошту жртвама бомбардовања изненадио је председника Посланичког дома Милослава Влчека.

,,Мислим да би ту ћутњу сваки посланик могао некако сам, индивидуално да реализује", предложио је затечени Влчек, али су посланици ипак устали без директног позива и одали пошту жртвама у Србији.

У прашком ,,Хајд парку", на коме се демонстрације унапред не пријављују, на Тргу Палацког данас су се окупили на позив Петиционог одбора против независности Косова, Чеси и грађани Србије који живе и раде у Чешкој да изразе неслагање с ,,војном агресијом НАТО на бившу Југославију 1999. године


Za razliku od Čeha,naši su pustili  sirene koje su se čule samo u užem centru grada i bile tihe i prigušene jer Manter u podne voli da odspava posle ručka.

NJemacka ili Nemacka, zasto je to vazno, ispravno je i jedno i drugo, srpska je i ijekavica i ekavica, meni su drage podjednako.

Nazalost i ovaj miting se pretvorio u ono sta nije trebao, lupanje, pozivi na oruzje i klanje, politikanstvo i ostalo. Politicke partije i razne organizacije trebalo bi strogo drzati van ovih mitinga. Oni samo upropaste i popljuju ispravnu stvar.

Kao što su srpske i latinica i ćirilica! :)

Naravno, Akhnatone, pa covek je bogatiji sto vise zna..

Quote from: "tiha voda"Naravno, Akhnatone, pa covek je bogatiji sto vise zna..

Mnogi to ne znaju! I ne žele da saznaju! Bogati su samo u novcu! :(

Evo da se podsetimo NATO razlednica koje su nam bacali 99.-e:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F1999nc0101.jpg&hash=e1a87b29d1bf5ebb1a277977fa5acaa6a0780df4)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F1999nc0102.jpg&hash=0b4705c04bd17f49b7a18a58e019cac0dd8712bc)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199904-B-02-L001A01.jpg&hash=c0b1b274bfe3be8a5d5bc856ad5391675a71f327)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199904-B-02-L001A02.jpg&hash=d13a4be8ee80dbe95abdf64c48d149be3676cb52)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199904-B-02-L00201.jpg&hash=527565060e5e91b3cb70c4090f2a63019efb18c4)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199904-B-02-L00202.jpg&hash=1f406ec0a3a4da3791fa5debd935a7b17aa94d5f)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199904-B-02-L00501.jpg&hash=90e287852c773983e1ced0bd02311ad64e988f26)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199903-Q-09-L004B01.jpg&hash=62fa519d2d2abb311abcf346eee123ec6722b87c)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F1999SFORUS00101.jpg&hash=33912e7f3aece944de1f0555c6e196dd68fee044)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199903-Q-09-L004A01.jpg&hash=6f4689274a825287aa7a2cedcefd87536a9598e0)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199904-E-03-L00101.jpg&hash=500d8a24f0fa661b58dbc8d67cee409cf5f0e3c2)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199904-B-02-L00401.jpg&hash=0c3792b765060a099ef1eb74e1e028a7f1dd4028)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199903-X-04-L002B01.jpg&hash=3de231531ed879637085c5195a8c6f8cc6eb7f90)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199903-K-06-L00101.jpg&hash=f93ecad008a6b29b8956279c79e988b405cc213e) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199903-K-06-L00102.jpg&hash=fb952b0568ed02f2a5564df207982564408368aa)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199903-NN-17-L00201.jpg&hash=0563c2a39a2b85b89f8caa2f1f3afb3e05155d81)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2Fthumbnails%2F199904-B-02-L00901.jpg&hash=0d20a1915b40306609ab1a617ad02c745deb0595)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fyugo.php&hash=1d9c2438650a6ad6e95dab7f9d9a1b33d193af25)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.psywar.org%2Fpsywar%2Fimages%2FBosniaBridge.jpg&hash=e97f9951412acf694053f62c31be644af5617a73)

Kakva propaganda, predlažem te za ministra propagande u nacional vladi SNS,DSS,SRS,NS,SPC!

Nije bilo nijednog razloga za bombardovanje osim da se:
1. Skloni pogled sa Klintonovog šlica.
2. Da se isprazne magacini sa municijom.
3. Izvedu manveri sa bojevom municijom.
4. Pokaže ko je gazda.
5. Srbi kazne za pokušaj stvaranja država na teritoriji Hrvatske i Bosne.  :evil:

prokletnici!
nama na kosovu nisu bacali letke, samo bombe!
24 časa dnevno, tako da ni vazdušne uzbune ubrzo nismo imali - jer je stalno bila uzbuna.

priznajem da 1. put vidim neke od ovih modela!

koje gnusobe, mamu im jebem, nemam reči!
pa ovo je stvarno da čoek postane militantni antiglobalista i srbenda!

Ne, nego su Ameri i NATO bili duboko ganuti stradanjima Albanaca, pa posto su zaduzeni za pravdu i mir u svetu, odlucili se za akciju. Akhnatone, valjda ne verujes u te bajke, zivota ti ?
Kako to da ih nisu ganule izgibije Palestinaca, Kurda u Turskoj, i sl ?
Slobo je bio samo izgovor, puca njima neka stvar za zlocine.
Evo sad nema vise Slobe, pa nas i dalje muce i gnjave.

Sve je to zivi ratzq - da ste bar Sarajevo, pa hajde de...

Tiha Vodo, izgleda da si od celog mog posta video samo tačku 5!
A ono prethodno nisi?
U bajke ne verujem, ali...  :idea:

Quote from: "Ghoul"
koje gnusobe, mamu im jebem, nemam reči!
pa ovo je stvarno da čoek postane militantni antiglobalista i srbenda!

Nemoj tako Ghoule, ti letkići mogu da posluže, tj. mogli su da posluže da se njima obriše dupe, u nedostatku toalet papira ili za zavijanje džointa u nedostatku rizle! :idea:

Video sam bar 50% tih letaka. Na moje roditelje je, dok su se šetali Kalemegdanom, pala gomila ovih "NATO brani nezaštićene". Ostale letke sam viđao po Bajlonijevoj pijaci gde su ih Cigani - prodavali!  :D

Ja nisam videla nijedan! :cry:

Quote from: "angel011"Ja nisam videla nijedan! :cry:

Nisi mnogo propustila. Btw, ko garantuje da su to pravi letkići? U eri photoshop-a, corela ništa nije sigurno.  :idea:

Jeste baš, Cigani falsifikuju letke uz pomoć Fotošopa i prodaju ih na buvljaku...

A predhodno ih u vreme vazdušne opasnosti bacaju iz vazduja.
Na žalost i papirići i bombe su bili autetentični,i pokazuju sa koliko bahatosti,arogancije,prezira i nepoznavanja je NATO krenuo u rat.Kada su se sabrali rezultati,koji jesu za njihove ciljeve pozitivni,ali imaju ono malo ali koje devojci sreću kvari onda su presude ratnim komandatima u Hagu mnogo jasnije.Nije tu u pitanju činjenje ili ne činjenje nago činjnica da se neko usudio a nije platio pretpostavljenu cenu(šok koji je izazvala slika povlačenja vojske sa Kosova i Metohije)

Quote from: "mac"Jeste baš, Cigani falsifikuju letke uz pomoć Fotošopa i prodaju ih na buvljaku...

Savremeni cigani bee bate kume! Oni cigani što primaju socijalnu pomoć a nose N95. Ti cigani npr. :twisted:

Slavkode, kad je neko moćan, kada mu se može on je obično i bahat i nepismen i pun predrasuda...

Crna Gora



MURINO

Jedna od najmračnijih epizoda agresije na SR Jugoslaviju desila se 30. aprila 1999. godine u varošici Murino na sjeveru Crne Gore, koje po zadnjem popisu ima tek 545 stanovnika.

NATO avijacija je bez ikakve objave i objašnjenja sa desetak projektila bombardovala most u samom centru ovog naselja, preko rijeke Lim. Tom prilikom stradali su civili koji ni na koji način nisu učestvovali u ratnim dejstvima, među njima i dvije djevojčice i jedan dječak.

Poginuli su učenici Osnovne škole "Petar Dedović" Miroslav Knežević, Olivera Maksimović i Julijana Brudar, radnik iste škole Vukić Vuletić, penzioner Manojlo Komatina i domaćica Milka Kočanović izbjeglice iz Prištine.

U napadu se teško povrijeđeni Željko Belanović, Svetlana Zečević i Tina Milović, a lakše Marko Šoškić, Danilo Jokić, Vasko Čejović i Slobodan Mirosavljević.

Most preko Lima je bio oštećen i neupotrebljiv za saobraćaj, a nije bilo gotovo nijedne kuće u okruženju koja nije oštećena. Stradao je i pogon tekstilne konfekcije, stari hotel, mjesna prodavnica, kao i Dom kulture.

Do danas niko od mnogobrojnih predstavnika NATO-a koji posjećuju Crnu Goru nije, makar u adekvatnoj diplomatskoj formi izrazio žaljenje zbog ovog zločina i nevinih žrtava. Crnogorsko tužilaštvo odbilo je više inicijativa da se podnese tužba protiv odgovornih za ovaj zločin. Da tuga bude veća još uvijek aktuelni ministar spoljnih poslova Milan Roćen izjavio je da NATO nije odgovoran za ovaj zločin već rukovodstvo tadašnje SR Jugoslavije!

"Tragedija u Murinu je bolno svjedočenje o neodgovornosti državne politike SRJ koja je bespotrebno uvela državu i građane u unaprijed izgubljeni sukob sa najmoćnijom vojnom silom svijeta", rekao je Roćen demonstrirajući ovom izjavom na najbolji način i stav državnog vrha Crne Gore prema bombaškoj agresiji NATO alijanse na SRJ.

Povodom desetogodišnjice agresije na SR Jugoslaviju, manji broj građana okupio se ispred spomen obilježja nevinim žrtvama NATO bombardovanja. U ime građana Murina i porodica žrtava okupljenima se obratio Mirko Knežević, podsjetivši tom prilikom na sve stradalnike zločina koji je izvršila zapadna vojna alijansa.

"Srbi danas obilježavaju desetogodišnjicu nezapamćenog zločina koji je nad njima izvršila najveća vojna sila koja je ikada postojala na svijetu. Početak agresije na SR Jugoslaviju obilježava se u svim gradovima Srbije, gdje god je bilo žrtava bombardovanja, samo Milova Crna Gora ćuti. Mi Srbi ne smijemo da zaboravljamo ovaj zločin, u kojem su bolnice, izbjegličke kolone, autobusi i vozovi puni putnika bili legitimne mete za NATO. Imajući sve to na umu, moramo i sa ovog skupa da poručimo da Crna Gora nikako ne bi smjela da uđe u tu zločinačku alijansu. Ovaj skup nema političkih konotacija ali moram da podsjetim da je Narodna stranka prva pokrenula kampanju protiv NATO. Nadam se da će joj se pridružiti i sve ostale partije koje predstavljaju Srbe u Crnoj Gori", istakao je Knežević kritikujući sugrađane što se nisu okupili u većem broju.

http://www.crnagorazakosmet.org/

Akhnatone,potpuno se slažem.Rekao sam,ciljsu postigli,a ostalo su tehnikalije i sitnice koje ih ne zanimaju.

Quote from: "slavkod"Akhnatone,potpuno se slažem.Rekao sam,ciljsu postigli,a ostalo su tehnikalije i sitnice koje ih ne zanimaju.

Zanimaće ih, zanimaće! Al' bit će kasno! :twisted:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.mycity-military.com%2Fimgs%2F111696_44041887_101.jpg&hash=b0264d9f854c7b12c7911c584e33c0428e0abe4a)
Milenko Pavlovic, potpukovnik pilot RV I PVO VJ

Komandant 204.lovackog puka poleteo je umesto mladjeg oficira u susret NATO eksadrili i bez oklevanja se upustio u neravnopravnu borbu

Potpukovnik Milenko Pavlovic, od oca Milorada i majke Radmile, rodjen je 1959. godine u selu Gornje Crniljevo pored Osecine, u valjevskoj opstini. Prva cetiri razreda osnovne skole zavrsio je u rodnom selu, a zatim naredna cetiri u Osecini. Pohadjao je Vazduhoplovnu gimnaziju u Mostaru, a potom nastavio skolovanje kao pitomac Vazduhoplovne vojne akademije u Podgorici, Puli i Zadru.
Od 1982. godine sluzbovao je u Batajnici. Dva puta vanredno je unapredjivan: u majorski i cin potpukovnika.
Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije zatekla ga je na dužnosti komandanta 204. lovackog puka, cije je sediste bilo izmesteno u Staru Pazovu.
Oko 12 casova 4. maja 1999. primecena je veca grupa NATO aviona koja je dejstvovala u pravcu Valjeva, uglavnom na fabriku municije ,,Krusik", kao i na vojna skladista u selu Pricevićc. Komandu da poleti dobio je jedan od mladjih oficira, ali je potpukovnik Pavlovic telefonskom vezom naredio da se pozvani pilot zadrzi, a umesto njega poleteo je on u svom avionu MiG-29. Ubrzo se našao nad Valjevom, ali se posle samog uzletanja na njegovom avionu pokvario generator naizmenicne struje tako da je ostao bez radara. Pavlovic se upustio se u neravnopravnu bitku i ubrzo je, oko 12 i 35, bio pogodjen sa tri rakete. Poginuo je jos u vazduhu. Poslednje reci su mu bile: ,,Imaju me!", a ostaci njegovog aviona pali su u blizini sela Petnica.
Sahranjen je 6. maja 1999. na Bezanijskom groblju. Iza sebe je ostavio suprugu Slavicu, i sinove Srdjana i Nemanju.
Odlikovan je posthumno Ordenom za hrabrost i Zlatnom letackom značkom.

Nikada nije proglasen za heroja.

Državna sramota
Od porodice pilota pukovnika Milenka Pavlovica drzava je zatrazila da vrati trista hiljada nematerijalne stete. Zatrazili su kusur od smrti. Od krvarine. Vrhovni sud je procenio da je njegova smrt preplacena.
Odlukom Vrhovnog suda Srbije, iznos od 500 000 dinara koji je pripao sinu Srdjanu, umanjen je na 450 000 dinara. Njegov brat Nemanja, od 600 000 treba da vrati 150 000, a odsteta koja je pripala roditeljima Miloradu i Radmili, je umanjena na 350 000.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.mycity-military.com%2Fimgs%2F111696_61658649_ZoranRadosavljevic.jpg&hash=fa9e4dc185c5e240d2015d3b8519e9c868105f38)
Zoran Radosavljevic, major pilot RV i PVO VJ

Rodjen je 26.02.1965.godine u Pristini, od oca Svetozara i majke Radojke. Ima sestru Snezanu. Nije bio ozenjen.
Posle zavrsetka osnovne skole nastavio je skolovanje u Vazduhoplovnoj srednjoj vojnoj skoli "Marsal Tito". U Mostaru, kao ucenik 19.klase. Potom je bio pitomac Vazduhoplovne vojne akademije u zadru. Koju zavrsava 1987.godine sa odlicnim uspehom, kao peti po rangu, sa zvanjem pilot lovac.
U toku vojnicke karijere postize zapazene rezultate i kao jedan od najboljih pilota zavrsava preobuku za avion MiG-29, 1992.godine. Paralelno sa radom zavrsava postdiplomske sudije na smeru za vazduhoplovnu navigaciju Saobracajnog fakulteta i 11.juna 1998.godine stice zvanje magistra tehnickih nauka. Pripremljunu doktorsku disertaciju nije stigao da odbrani na fakultetu, odbranio ju je na nebu svoje otadzbine s najvecom ocenom.
Izvrsavajuci borbeni zadatak na avionu MiG-29, u odbrani SRJ od agresije NATO-a, poginuo je 30.marta 1999.godine u 17,12 casova u rejonu Loznice. Sahranjen je na groblju Lesce u Beogradu.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.mycity-military.com%2Fimgs%2F111696_44041902_1999-zoran-radisavljevic1.jpg&hash=0405aaa948251e363b7ab170a94a18b494473229)
Ukazom predsednika SRJ ,za herojski cin odlikovan je Ordenom za hrabrost, a naredbom komandanta RV i PVO ,unapredjen je u cin majora.

Nikada nije proglasen za heroja.

Poslednje reci:
Ovo su jedne od poslednjih reci njegovoj majci koja mu je rekla da ne leti u smrt, rekao je majci
:"moram,mama,sta je covek ako izgubi domovinu"
Ime Zorana Radosavljevica danas nosi glavna ulica u Batajnici, jedrilicarski klub u Nisu koji je osnovao njegov prijatelj Dejan Milosavljevic, kao i najbrojnija regata koja se odrzava svake prve nedelje septembra na crnogorskom primorju. Svetska srpska zajednica proglasila ga je srpskim vitezom za izuzetne zasluge ucinjene za dobro sveukupnog srpskog naroda.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.mycity-military.com%2Fimgs%2F111696_616586658_images.jpeg&hash=fed386fe9bb6166c3e847580e9bbf770cacb0b70)
Zivota Djuric potpukovnik pilot RV I PVO VJ

Komandant 241. lovacko-bombarderske eskadrile potpukovnik Zivota Djuric poginuo je 25. marta 1999. godine posle napada na kamp za obuku teroristicke takozvane OVK. U trenutku pogibije upravljao je borbenim avionom tipa J-22 Orao, ev.br.25104.
Zivota Djuric upisao se u Vojnu vazduhoplovnu skolu u Mostaru, zatim je bio na Akademiji u Zemuniku kraj Zadra i dve godine u Podgorici.
Sluzbu vojnog pilota je poceo 1986. godine na aerodromu Petrovec kraj Skoplja. Tu se i ozenio Biljanom koja je iz okoline Paracina. Na svet je donela prvo sina Aleksandra, zatim cerku Anu.

Pilot Zivota Djuric,zvani Zika pilot poginuo je 25.III 1999. u odbrani zemlje od NATO agresora pa mu je na taj dan drustvo otkrilo spomenik - 25. 03 2005 godine.
Pilot Djuric poginuo je na prostoru Kosova i Metohije prilikom bombardovanja polozaja teroristicke OVK.


Nikada nije proglašen za heroja.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.mycity-military.com%2Fimgs%2F111696_82211561_a15.jpg&hash=f49d6e11a9a04143687484e9b98a32f1a019fde4)


Neka im je vecna slava i hvala im.


http://forum.airserbia.com/viewtopic.php?f=2&t=770

Državna sramota

Od porodice pilota pukovnika Milenka Pavlovića država je zatražila da vrati trista hiljada nematerijalne štete. Zatražili su kusur od smrti. Od krvarine. Vrhovni sud je procenio da je njegova smrt preplaćena.


Komandant puka, pukovnik Milenko Pavlović zamenio je na zadatku dežurnog pilota i uzleteo na "migu 29", da brani nebo iznad Valjeva, ali su ga NATO avioni pogodili iznad njegovog rodnog kraja. Valjevci su prvo mislili da je pao NATO avion, da bi kasnije saznali da je stradao Milenko Pavlović

1. Aerodrom Udbina u planinama Like.

Soba u kojoj spavaju piloti.

Na vratima sobe neko je oštrim, muškim rukopisom napisao:

"PILOTI NE UMIRU, ONI SAMO ODLAZE I NE VRAĆAJU SE."

2. Nešto posle podneva 4. maja 1999. godine oglašena je uzbuna u 204. lovačkom avijatičarskom puku na aerodromu u Batajnici.

Komandant puka, pukovnik Milenko Pavlović zamenio je na zadatku dežurnog pilota i uzleteo na "migu 29", da brani nebo iznad Valjeva, ali su ga NATO avioni pogodili iznad njegovog rodnog kraja. Valjevci su prvo mislili da je pao NATO avion, da bi kasnije saznali da je stradao Milenko Pavlović.

3. Prema svedočenju Živana Grujičića, pogibija je izgledala ovako:

"Najednom je nastao neviđen kovitlac NATO agresorske eskadrile. Svih šesnaest aviona se dalo u odstupnicu. Šesnaest super letilica ustuknulo je pred jednom našom letilicom, u uzlaznoj vertikali bežalo u visinu pred vitezom na migu 29.

Takvo herojstvo, jedan protiv šesnaest, retko beleže stranice istorije sveta, a Valjevci su toga dana gledali tu nesvakidašnju istoriju, koju će zapisati i vreme i večnost za nezaborav.

4. "Našao se usamljen tamo gde nije smeo biti sam. Moralo je biti onako kako smo planirali. Onako kako smo godinama vežbali. Prekasno sam shvatio njegove reči. Da bar pokušam da ga sprečim da ne pohrli u susret svojoj sudbini. Izbor je bio njegov. Hrabar, odvažan onako kako priliči na ponos potomcima. Dao je život braneći naše nebo, svoju Podgorinu", priča pukovnik Mirčeta Jokanović Jokan u "Ludoj kući", kafani na kraju grada, gde nije sramota zaplakati za prijateljem i otadžbinom.

5. A opraštajući se od prijatelja potpukovnik Dragan Nedeljković Šaki rekao je:

"Poslednji put sam ga video 30. aprila te nesretne godine. Besneo je rat. Na pitanje kako je, kratko je odgovorio: "Kao i svi ostali, samo mi se ovo čekanje odužilo. Četvrtog maja 1999. bio sam u dežurnom timu na operativnom centru. Grupa NATO aviona sejala je smrt po Valjevu i okolini. Sa aerodroma u Batajnici poleteo je "MIG 29". Odmah sam mu prepoznao glas. Nije više bilo čekanja. Upustio se u neravnopravnu borbu, braneći rodnu Osečinu i Valjevo. Pratio sam bez daha putanju našeg lovca na radaru. U jednom trenutku, nisam mogao da poverujem, elektronski odraz "MIG 29" nestao je sa ekrana."

6. Veliki je pilot Milorad Pavlović bio. Na takmičenju iz GRBZC (gađanje, raketiranje i bombardovanje zemaljskih ciljeva) u okviru celog Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, Milenko je osvojio prvo mesto. Tada je bio proglašen za najboljeg pilota Lovačke avijacije.

7. Penjem se putem od Osečine prema Gornjem Crniljevu.

Nisam znao ni gde su Osečina ni Gornje Crniljevo. Deset kilometara od Osečine. Tražim kuću časnoga starine Milorada Pavlovića, oca pilota Pavlovića. U centru sela izložen avion. Svi znaju priču o pilotu koji je na trenažnim letovima znao da se spusti iznad sela i podseti seljake dokle se može stići.

Deset kilometara je prelazio đak pešak do osnovne škole. Po snegu i kijametu. Slušao zavijanje vukova u prtini koju su pravili najjači dečaci.

Kad je postao pilot dolazio je u svoje selo. Uzimao je godišnji odmor da pomogne ocu u kosidbi. Bio je veliki lovac. Sećaju se kako je jednim metkom ubio srndaća u trku.

Sad lovačko društvo nosi njegovo ime.

8. Ovih dana svi su se setili pukovnika Pavlovića. Od porodice pilota zatražili su da vrati trista hiljada nematerijalne štete. Zatražili su kusur od smrti. Od krvarine. Vrhovni sud je procenio da je njegova smrt preplaćena.

Interesuje me samo koliko dobije porodica izraelskog vrhunskog pilota koji pogine braneći svoje nebo.

Kolika je krvarina američkom pilotu?

Ko je taj koji određuje kolika odšteta pripada za ljudsku glavu. Ko donosi takve odluke? I da li imaju stida.

Ili su prezauzeti privatizacijom vojne imovine, ta "stoka bezrepa", kako ih je nazvao jedan kolega.

Svi ljudi sa kojima sam pričao bili su zgranuti, zgađeni.

Srbija nikad više neće ratovati.

"Radujte se ratu vojnici, o braćo moja, jer mir će biti gori." glasi jedna stara nemačka vojnička pesma.

Ko to hoće da do kraja ponizi ovaj narod.

Zašto nam ne saopšte da smo okupirani. Da je vlast podeljena, ti feldmaršali i mali upišani Nedići. Sve ove godine sam očekivao da ćemo biti okupirani ali nisam očekivao toliko malih Nedića, toliko kandidata za Nedića koji nisu zaslužili da Nediću kišobran nose.

Odlukom Vrhovnog suda Srbije, iznos od 500 000 dinara koji je pripao sinu Srđanu, umanjen je na 450 000 dinara. Wegov brat Nemanja, od 600 000 treba da vrati 150 000, a odšteta koja je pripala roditeljima Miloradu i Radmili, je umanjena na 350 000.

Deset godina sam se vukao po ratištima za našom vojskom. Tuge i jada se nagledao ali ta besramna odluka dezerterskih mastiljara prema porodici junaka i ratnika me je pogodila lično. Osećao sam se poniženim i besnim dok sam se peo tražeći kuću.

9. Ispred kuće spomen-česma sa pilotovim likom. Da ga se sete kad se umivaju. Da ga se sete kad god popiju kap vode. Kad žuljevite, težačke, svete ruke peru. Dočekuje me časna starina Milorad. Ne može suzu da zaustavi.

"Kao da su ga ponovo ubili. Kome je bilo potrebno da nas ponizi. Ja imam pet unuka. Kako da se sada radujem, kako da ih u vojsku pratim. Branio sam mu da ide u avijatičare. Čovek je rođen da hoda po zemlji, ne da leti."

Ovo je kuća tuge. U Milenkovoj sobi uniforme su poređane i ispeglane. Pegla ih majka. Slike i tuga. Diplome i priznanja.

Pokazuju mi osamljen jablan. Pilotov jablan. On mu je služio kao orijentir kad je nadletao iznad zavičaja.

10. U nedelju idem kod supruge i sinova pilota Pavlovića u novobeogradski dom. Otvara mi najmlađi, Nemanja. Nemanja je imao nepunih deset godina kad mu je otac poginuo. Petnaest dana po očevoj pogibiji od stresa mu je opala sva kosa i obrve.

Tu je i Srđan, momčina, student, čija je soba puna maketa aviona koje je on sklapao zajedno sa ocem.

"Nemam šta da vam kažem. Veliko poniženje. Bol i poniženje. Država ne želi da shvati ko je bio moj otac."

Supruga Slavica priča: "Šest godina suđenja je trebalo da dobijemo presudu za nematerijalnu štetu. Ni tada nisu uplatili pare. Tek kad je četvrti sud blokirao račun Ministarstvu odbrane dobili smo novac. A onda, posle godinu dana, dosudio je Vrhovni sud da moramo da vratimo pare. Sedam dana nakon toga stigao je nalog za izvršenje. Samo što se nisam šlogirala kad sam dobila rešenje. Advokat je poslao dopis u kojem traži da se obustavi izvršenje dok ne dobijemo novac za materijalnu štetu. Sramno je to što traže da vratimo novac i cenjkaju se oko toga koliko vredi glava moga muža. Veća je odšteta koja je isplaćena onima koji su bili nepravedno pritvoreni u akciji Sablja, nego za život koji je moj muž dao braneći otadžbinu. Sad nam traže da vratimo trista hiljada jer je Vrhovni sud procenio da je našoj deci, Srđanu i Nemanji, i roditeljima Miloradu i Radmili, koji su izgubili sina, mnogo isplaćeno na ime obeštećenja za nematerijalnu štetu.

A što se tiče suđenja za materijalnu štetu, ono traje već sedam godina. Sad se vojska ponovo žalila. Zbog toga što smo navodno kupili mnogo crnine."


Član 216 Zakona o obligacionim odnosima:

"Ne može se tražiti vraćanje neosnovano plaćenih iznosa na ime naknade štete zbog povreda tela, narušavanja zdravlja ili smrti, ukoliko je isplata izvršena savesnom pribaviocu."

Romi iz Buđanovaca razočarani američkom ,,stelt" tehnologijom

Iako nisu profitirali od ostataka američkog F-117A, danas će na desetogodišnjicu obaranja aviona ugostiti veterane na čelu sa komandantom Zoltanom ,,Đanijem"
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.politika.rs%3A8080%2Fuploads%2Frubrike%2F80649%2Fi%2F1%2Fnevidljivi%2C%2520budjanovci.jpg&hash=1d956a969e8ba94f43489eb1bbb3cba6aa0d98b0)
Romi su ostacima ,,nevidljivog" pokrivali svinjce i toalete, ali je ubrzo došla vojska i oduzela im delove F-117A (Foto J. Slatinac )
Buđanovci – Danas će meštani sremskog sela Buđanovci, gde je u polje pšenice 27. marta 1999. godine u 20.42 časa oboren F-117A, ,,nevidljivi", dočekati goste – pripadnike Trećeg diviziona 250. raketne brigade bivše Vojske Jugoslavije, koji su sa radarske stanice u Šimanovcima otkrili avion i oborili ga sa ispaljene dve rakete ,,neva". Te noći, već daleke 1999. godine, nad Buđanovcima se pojavila ogromna vatrena lopta, a onda je na kraj sela, u ataru, u polje pšenice meštanina Bore Božića, palo ,,čudo tehnike", avion F-117A, ponos američke avijacije, za koji se tvrdilo da je ,,nevidljiv" i da ga radarski sistemi ne mogu otkriti. Međutim, pošlo je to za rukom Trećem raketnom divizionu, kojim je tada komandovao Zoltan Dani, danas pukovnik u penziji i poznati pekar u Banatu.

– Video sam užarenu kuglu koja je padala. Nisam znao šta se dešava, bio je to treći dan NATO bombardovanja. A onda je stigla vest da je oboren ,,noćni soko", avion koji je ,,nevidljiv". Šta sam mogao drugo nego opanke na noge, pa da vidim i to čudo – priča danas Aca Sremčević, iz Buđanovaca.

Buđanovčani danas dočekuju goste, a glavna zvanica biće Zoltan Dani, čovek koji je komandovao Trećim divizionom, na poziciji u Šimanovcima, koji je otkrio i skratio krila ,,noćnom sokolu". Prvo će da pogledaju film ,,21 sekunda", a onda fešta i priča.

U toj priči su i Saša Lepotić i njegova majka Živka koji su pilotsku masku, posle silnih molbi, prodali ljudima iz kineske ambasade i za te pare kupili šporet ,,smederevac". Zapravo, Saša Lepotić je našao pilotsku masku. Kinezi su to, nekako, saznali i danima dolazili tražili da kupe tu masku. Lepotići su prvo častili Kineze i odbijali da prodaju masku, a onda se Živka setila:

– Izgoreo mi ,,smederevac", prodaćemo masku i kupiti drugi – nov šporet. Kinezi izbrojiše 500 maraka, dva šporeta sam mogla kupiti. I taj ,,smederevac", što smo kupili je gotov, valja mi kupovati novi šporet – priča Živka.

Buđanovački Romi su odmah posle pada aviona krenuli u skupljanje starog gvožđa, ali su se teško razočarali:

– Mi mislili eto posla, kad ono niko neće da kupi tu plastiku, pa smo onda s tim tablama plastike prekrili svinjce, a komšija Slavko Jovanović, umesto crepom, svoj poljski ve-ce pokrio krilom od ,,nevidljivog". Pravili smo od aluminijskih delova antene za televiziju. Uglavnom, nismo imali koristi od svega toga, dođe jednog dana vojska i sve pokupi i odnese – kaže Radoslav Jovanović.

Slavko Jovanović, starina od 73 godine, kao da je i danas ljut na Amerikance, ali i na našu vojsku:

– Kakav im je to avion, nigde pleha, ni dinar nismo zaradili mi Cigani, a zna se, naše je da skupljamo staro gvožđe. Kad sam video da je sve neka plastika, jesam krilom pokrio ve-ce, nisam imao pare da kupim crep, kad ono dođe vojska pa i to odnese. Nikakve vajde mi Cigani nismo imali od tog američkog čuda – zaključuje Slavko.

Danas će, kako rekoše, iz ormara izvaditi nove šešire i sakoe, uparaditi se, pa u seoski domu kulture, da pozdrave junake sa, kako kažu, ,,Đanijem" Zoltanom na čelu. Biće to narodno veselje, uz paprikaš, domaću rakiju, vino, ali i bećarce, koje su o oborenom avionu spevali buđanovački tamburaši.

– Valja to proslaviti, ne ponovilo se, ali i dalje, svake deset godine Buđanovčani će priređivati veselje, da se zlo nikad ne zaboravi – kaže meštanin Sreta Ljubinković.


J. Slatinac
[objavljeno: 27/03/2009]
Politika

Par reči o mitingu od 24.marta
Organizatori su bili SNP 1389,Narodni pokret Srbije i udruženje Sloboda.
Dveri su formalno podržali miting ali su sa Koštunicom organizovali paralelno okupljanje u Sava centru čime su od ostale ekipe zaradili, osim etikete salonskih nacionalista, i etiketu izdajnika.
Obraz nije pozvan da učestvuje što se organizatorima obilo o glavu jer su se ovi pojavili kao nezvani gosti i rasturili žurku.
Bilo je izmeđ 4 i 5000 ljudi,većinom mlađeg sveta.
Iz inostranstva uglavnom predstavnici levičarskih i alterglob.grupa i intelektualaca-Grci,Kanađani,Rusi,Nemci(među njima i nemački advokat koji je tužio Nemačku državu za ubistvo civila u Varvarinu),čak i neki Irci.A video sam i par slatkih anarhistkinja.
Ponovljena je greška sa mitinga povodom Radovanovog hapšenja jer je opet najavljen  prevelik broj učesnika..Organizatorima su mnogi još pre protesta ukazivali da ne treba puštati toliki broj govornika i razvlačiti miting posebno imajući u vidu hladno vreme i najavljenu kišu,kao što su ih i upozoravali da će pojavljivanje  Mihajla Markovića sigurno izazvati negodovanje mase.
Organizatori su međutim ostali pri prvobitnom planu sa obrazloženjem ,,pa ne možemo da odbijemo ljude koji su prevalili toliki put da bi govorili" i ,,pa on je jedan od naših najuglednijih akademika".
Ovo je naravno dovelo do incidenta kad se Mihajlo dohvatio mikrofona(salve zvižduka i vredjanja uz paljenje crvene zastave od strane Obrazovaca tako da je jedva završio govor),a velik broj govornika i hladnoća doveli su do toga da se već u 8 i 30  polovina ljudi razišla a oko pola 10 pred binom ih je bilo jedva stotinak .Na kraju,Čosudovski koga sam najviše hteo da čujem nije ni stigao da govori.
Svaka čast stranim profesorima -sve što su rekli je na mestu,ali trebalo je da im neko kaže da nisu u amfiteatru i da ne drže predavanje od 45 minuta,.kao što im je trebalo reći i da Jugoslavija više ne postoji.
Ni bivši Komandant RV PVO Spasoje Smiljanić koji je smarao pola sata čitanjem dobro nam poznatih statističkih podataka takođe nije bio neophodan govornik na mitingu,najviše zbog olakog slanja naših pilota u beskorisna smrtonosna poletanja 99e.,njegove odgovornosti za očajno stanje naoružanja i tehnike pred početak rata i slugeranjstva tadašnjem režimu,ali je izgleda morao da se pojavi da izreklamira knjigu.
Dobre govore održali su pre svega Rusi.
S obzirom na to šta je to veče rekao Konstantin Zatulin,član rukovodstva Putinove Jedinstvene Rusije,nije nikakvo iznenađenje totalna medijska blokada mitinga i što ništa od toga nije smelo da se čuje na domaćim medijima.
Dobar je bio i Maksim Miščenko, predsednik Mlade Rusije, podmlatka Putinove partije.
Od Rusa izuzimam  Ivašova koji posle one Jeljcinove farse sa tenkovima u Prištini i lažne nade Srbima na KIM,nije ni morao da se pojavljuje da ispali nekoliko otcanih parola.
Od naših nije bio loš Srećković,pa zatim Mila Alečković sa porukom Pjera Binela,predstavnik humanitarnog udruženja veterana i naravno najjači-major Skadar.
Nastup Ivane Žigon koji je trebalo da bude potresan i emotivan,bio mi je smešan jer je svoje stihove recitovala ogrnuta mrtvom lisicom pa je sve izgledalo kao neki treš performans sa Bitefa.
Što se tiče primedbi o rušenju mitinga od strane Obraza i maltretiranja prisutnih levičara,to je  stvarno preterana optužba.Mihajlu su  zviždali i ostali koji nisu  ni Obrazovci,ni monarhisti,ni vernici niti obožavaoci smehotresnog Ace Gice.
Remzi Klarka je gadjala neka pijana budala kakvih uvek ima na ovakvim skupovima ali je njegov govor ispoštovan do kraja i nije bilo zvižduka.Bilo je čak i matorih levičara sa Slobinim slikama i stvarno nisam provalio da ih je neko tukao.Šta je bilo u Knezu sa Grcima komunistima ne znam jer sam stajao na Trgu i nisam ih ni video.
Za sranje koje je nastalo sa policijom posle je po meni ipak previše nategnuto optužiti Obraz jer po onome što sam čuo od ljudi koji su bili u Knezu i na Zelenjaku oni su išli u koloni ulicom bez razbijanja.Izgleda da su muriji razlog za batinanje bili navijači(klinci uglavnom,nisam provalio  starije ekipe) koji su došli na miting zbog ubijenog mladića pa je onaj transparent(smrt policiji sloboda narodu) i razbijen prozor na marici muriji bio super opravdanje da bije koga stigne.Zato su neki ljudi koji su se vraćali sa mitinga dobili batine ni krivi ni dužni a jedan dečko iz 1389 je zadobio teže povrede pa je završio na urgentnom.
A što se tiče razbijenog McDonaldsa,to me je stvarno potreslo.

Sam miting koji su pripadnici  domaćih nacionalističkih organizacija videli kao povod za jedinstvo svih patriotskih snaga,doveo je do toga da sve razlike i nesuglasice koje  već dugo postoje među njima,samo  još više isplivaju na površinu ili bolje rečeno kulminiraju u međusobne pretnje i optuživanja.
Obraz je optužen za miniranje patriotskih skupova po nalogu  eng.obaveštajnih službi i šurovanje sa Davidovićevim NSPom, dok Obraz optužuje 1389 da su ispostava SNSa i da ih finansira Vučić dok Narodni pokret Srbije nazivaju komunjarama.
Dveri su svi zajedno otpisali kao dssove pionire i izdajnike posle paralelnog mitinga koji su održali iste večeri  u Sava centru.
Svaka od ovih organizacija javno preti da će se sa suparnicima obračunati prvom prilikom.
Murija ne mora ništa ni da radi,već samo da prekrsti ruke i smeje se budalama.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg231.imageshack.us%2Fimg231%2F7476%2Fvla8383.jpg&hash=3c3ba9d18ac133a0e2fe27127e0ed6c72d9f5dd6)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg231.imageshack.us%2Fimg231%2F18%2F63428254.jpg&hash=bc1cbc3060783bb8f53460c5d12738de0b9ab40b)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg297.imageshack.us%2Fimg297%2F8746%2F20090324028.jpg&hash=2942b643996a654bc994b876fc85a7337da91c89)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg516.imageshack.us%2Fimg516%2F2295%2F20090324016.jpg&hash=a49909d6910b2189ff7329ab2dee19266a84c4e1)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg220.imageshack.us%2Fimg220%2F6291%2F20090324031.jpg&hash=6742f2f43749589cdffa82764c12b814c15487dc)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ff.imagehost.org%2F0629%2Fn1149224992_30141517_6035128.jpg&hash=8077b8d9be58e33baf18bdf82b2bb3474c3cb987)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ff.imagehost.org%2F0133%2Fn1149224992_30141518_5465144.jpg&hash=41ec90f5b997cea1333857ce747ba1069ec60243)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg231.imageshack.us%2Fimg231%2F7079%2F610xd.jpg&hash=8904d82d522fd198aff9eab806a33381a9cb35ae)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fspravda.ru%2Fmaxim%2Ffoto%2F2009_03_24_belgrad_miting%2F19.JPG&hash=ee8a7cdf80f35ec2eaa07a271015de0d2170c48c)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi275.photobucket.com%2Falbums%2Fjj297%2Fdjordjeb%2Fgori-eu-zastava.jpg&hash=344ecbe78105b2d85dd5cb6564abc90f419b4d8d)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fspravda.ru%2Fmaxim%2Ffoto%2F2009_03_24_belgrad_miting%2F35.JPG&hash=53fb048bb16d3c1caaff438e4c885b8ecb618637)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fspravda.ru%2Fmaxim%2Ffoto%2F2009_03_24_belgrad_miting%2F43.JPG&hash=70e2ab19bf0e3f80138cd7b4876ba16f90749696)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fspravda.ru%2Fmaxim%2Ffoto%2F2009_03_24_belgrad_miting%2F37.JPG&hash=2a1daed6a0d9de26aee4fb60808c684cb51569d9)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fspravda.ru%2Fmaxim%2Ffoto%2F2009_03_24_belgrad_miting%2F25.JPG&hash=6fcecbd2cd4fc1d2e1033aa6c7fdf7330c8b0d5c)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fspravda.ru%2Fmaxim%2Ffoto%2F2009_03_24_belgrad_miting%2F13.JPG&hash=9fe5181832adc6926f6e47c422f639c4dd688cf5)
[/img]
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs5.tinypic.com%2F2w3b24j.jpg&hash=87764c54164aa49dd277f58c0e20f8739761803c)

video
http://www.youtube.com/watch?v=4F9m6sNK0lk

Posle mitinga
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg23.imageshack.us%2Fimg23%2F8251%2Fdsc0342f.jpg&hash=052fceed9ba524b0d91e067a3a91441bd44f47b5)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg23.imageshack.us%2Fimg23%2F2426%2F116414958149c9e9ad45b97.jpg&hash=82d917755a89e0977a8117ea78d1e29623b4aedb)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg23.imageshack.us%2Fimg23%2F8394%2F67efaccef2ce.jpg&hash=58fde0dc6e8f6a2a68ac5dcc1e084ac10e8b0fe2)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg23.imageshack.us%2Fimg23%2F43%2F619ab68a41be.jpg&hash=66074da8a6e4bb21a8860a6643c610031ce931ae)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg4.imageshack.us%2Fimg4%2F5976%2F687d85f9664f.jpg&hash=a5dc4b18141459c8f76e8e53d456c64656e83af5)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg23.imageshack.us%2Fimg23%2F8224%2F3064a1a5c80e.jpg&hash=08a34dd39394289da90b91e4b1ff1b694a0b7008)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg23.imageshack.us%2Fimg23%2F3524%2F911f0c20ddf1.jpg&hash=dc6977475ce59618b768f54a1b28ededf8c7fd92)

CCCC, koja gomila mutiranih!!!! :evil:  :twisted:  :twisted:  :twisted:  :twisted:

Quote from: "akhnaton"CCCC, koja gomila mutiranih!!!! :evil:  :twisted:  :twisted:  :twisted:  :twisted:

vidiš šta nam radi ta natovska radijacija!
mutanti u porastu!
:cry:

Osiromašeni uranijum je ipak uranijum! :twisted:

Да ли је требало "капитулирати"?        
четвртак, 02. април 2009.  


Добрица Ћосић, Време змија: пишчеви записи 1999-2000, Службени гласник, Београд 2008, стр. 272.
У шестој свесци Ћосићевих дневника, која је писана за време НАТО бомбардовања, покренуто је више занимљивих тема. Можда најизазовније је Ћосићево размишљење о томе да је једини спас Србије, пред страшним притиском САД и њених савезника да преда Косово, била "капитулација", односно удовољавање захтевима моћника, без даљих, узалудних жртава.

Ћосић, који иначе сам за себе каже да је песимиста, и пре и током бомбардовања писао је да је капитулација пред САД и ЕУ једино решење. Уочи напада, 22. марта, он пише: "Нити можемо да одбранимо Косово, нити је Косово и даље Србија. (...) Опстанак нам је у капитулацији" (10). Онда, 25. марта записује: "Ако Милошевић не капитулира, шта ће бити са Србијом? Страдаће, гинуће, док не реши да капитулира. (...) Спас је у капитулацији, предаји" (18-19). А 26. марта каже: "Неко мора да капитулира. (...) Косово се мора напустити" (21). Затим 6. априла пише: "После јучерашњег и ноћашњег бомбардовања шири се шапат: морамо да капитулирамо. То говоре и борци Прве пролетерске, пуковници" (36). Петнаестог априла записује: "Српско питање данас гласи: ко је храбар и способан да буде издајник? (...) Који ће српски политичар и генерал толико волети отаџбину да је спасава капитулацијом?" (51). Па сутрадан, опет: "Наш спас је у капитулацији, капитулација сада није издаја" (53). Онда, 21. априла поново каже: "Спас је у капитулацији. А наша нација нема човека који има моћ и храброст да капитулацију изврши. Србији је сада потребан месија – паметан и храбар издајник. (...) Ко сада може бити генерал Недић?" (63). А 27. априла вели: "У Академији наука тихи дефетизам. Када ћемо да капитулирамо – то је главно питање?" (70).

Слично каже и 14. маја: "Људи су уплашени и суморни; сви прижељкују капитуалцију, али се нико не усуђује да изговори ту издају" (99-100). Онда опет, 23. маја (пишући о Београду без струје): "Велики, модеран град не може да ратује; он мора да капитулира" (123). Затим, 25. маја: "Људи из моје околине су растројени, измучени несном, бригама и оскудицом које најављују истинску беду. Сви одреда желе и захтевају да Милошевић прихвати све што се од њега тражи и оконча бомбардовање" (126). Онда 2. јуна каже: "Нас неколико академика једнодушно се саглашавамо: морамо одмах данас капитулирати (...). (...) Милошевићу (треба) психолошки олакшати одлуку о капитулацији (...), треба му помоћи ауторитетом Академије да донесе рационалну одлуку и прихвати захтеве Америке" (144). Коначно, 3. јуна, на дан када је успостављено примирје, Ћосић записује: "Јуче нам је Финац Марти Ахтисари најавио `историјски дан`. Милошевић ту шансу није пропустио: капитулирао је; (...) пошто је по свом `демократском` обичају одговорност за капитулацију пренео на Народну скупштину" (146).

Стари писац је у овим својим белешкама био искрен и бруталан. Искрен, јер се није бојао да напише оно што су тада многи Срби желели: да НАТО бомбардовање треба одмах да престане, макар и по цену српског одрицања од Косова. Бруталан, јер је користио једну стару и озлоглашену реч, "капитулација", како би описао попуштање Србије пред надмоћнијим непријатељем. Ћосићева приврженост српској ствари толико је несумњива, да се он није морао бојати оптужби, ни тада, ни данас, за недостатак патриотизма. Занимљиво је да се представљање ове књиге одиграло 24. марта 2009, управо онда када се патриотска Србија сећала НАТО злочина и храброг отпора наше војске. И као што је 1999. Ћосић имао искрености и храбрости да овакве своје ставове запише, тако је и данас Ћосић имао довољно искрености и храбрости да их објави и о њима говори.

Али, да ли је стари писац био у праву? Да ли је, под претњама бомбардовањем, требало прихватити захтеве САД и ЕУ у вези Косова? Да ли је требало прихватити диктат моћника из Рамбујеа? Да ли је требало "капитулирати"? Рационална анализа показује следеће. Рамбује је заиста био типичан ултиматум по начелу "потпиши или ћеш бити бомбардован" (sign-or-be-bombed-ultimatum). Американци су сами израдили све папире, а позване стране су могле само да их потпишу или одбаце. Није било могућности да се преговара о предложеним решењима, већ се могло дискутовити само о техничким или језичким питањима.

Потписивање папира из Рамбујеа подразумевало је три ствари. Прво, Србија је требало да изгуби сваку реалну управу над Косовом1. Косово би добило своју скупштину, владу, председника и судове, дакле све што чини државу2. Србија би задржала надлежности једино када је реч о новцу у оптицају и о промени граница. Косово би, напротив, добило "најмање 20 посланика" у републичкој скупштини, "најмање једног" члана владе, "најмање троје" судија Врховног суда итд.3. Српска скупштина, дакле, није имала законодавне надлежности над Косовом, али у њој је требало да седе Албанци. Српска влада, такође, није имала извршне надлежности над Косовом, али и у њој је требало да седе Албанци.

Као друго, Албанцима је била стављена у изглед независност Косова. Наиме, Споразум је предвиђао да ће се "три године по ступању на снагу Уговора сазвати међународна конференција како би се одредио механизам коначног решења за Косово, на основу воље народа, мишљења надлежних власти, напора сваке Уговорне стране у односу на спровођење овог уговора, као и Хелсиншког завршног акта"4. Овај члан није изричито прописивао плебисцит о независности. Али, Рам Буја, један од албанских преговарача, тврдио је да им је "лично Медлин Олбрајт гарантовала да ће после три године имати право да организују референдум, без обзира на то како је ово питање регулисано у завршном документу"5.

И треће, српска војска и полиција морале су се са Косова готово сасвим повући – изузев неких 1.500 граничара, као и 2.500 позорника који су потпадали под надзор међународне управе. На Косово је имало да дође 28.000 војника НАТО-а, којима је заповедао непосредно Главни штаб НАТО, тако да је Косово и по Рамбујеу требало да буде под НАТО окупацијом.

Ако погледамо садашње стање на Косову, видећемо да смо заправо и добили све то, само, како би то вероватно Ћосић приметио, уз рат, бомбардовање и страдање. Косово би, очигледно, и са ратом и без њега (тј. са Рамбујеом) завршило у сецесији. Покровитељи парчања би и тада били исти као сада – САД и неке земље ЕУ. Србија би свакако и тада наставила да се позива на Повељу УН. Али, она би и тада могла мало тога да учини како би стварно задржала Косово под својом управом. Са овог становишта посматрано, изгледа да је стари писац био у праву: ако на крају нисмо могли добити ништа боље од Рамбујеа, онда можда заиста није ни требало ратовати.

Такође, одмах по почетку бомбардовања, као разлог за одбијање Рамбујеа навођене су и тзв. окупационе одредбе о присуству НАТО-а на целој територији Србије. У папирима из Рамбујеа је писало: "НАТО особље ће уживати, заједно са својим возилима, бродовима, борбеним авионима и опремом, слободан и неограниченен пролаз и неометан приступ свуда у СРЈ... НАТО се изузима од царина, пореза и других дажбина и прегледа... НАТО-у се допушта употреба аеродрома, путева, пруга и лука без плаћања накнада, царина, мостарина, путарина или дажбина које повлачи њихово коришћење... Уговорне стране ће, на једноставан захтев, омогућити све телекомуникацијске услуге за које се одлучи НАТО... и то бесплатно... НАТО ће имати имунитет у односу на све законске процесе: грађанске, управне и кривичне"6. Дозвола за слободно кретање НАТО снага по Србији тумачила се као дозвола за њену окупацију. Зато је одбијање тих одредби, чак и по цену рата, тумачено као ствар елементарног суверенитета и националног достојанства.

Међутим, 18. јула 2005, генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер и министар спољних послова Вук Драшковић потписали су исти такав споразум какв је био предвиђен и у Рамбујеу. И у њему је стајало да НАТО може бесплатно да користи путеве, пруге и аеродроме на територији Србије, да неће подлегати царинским и полицијским проверама и да ће у односу на домаће полицијске и правосудне органе имати имунитет. Истоветне одредбе нашле су се и у Оквирном споразуму о уласку Србије у Партнерство за мир. Тај споразум је председник Србије Борис Тадић потписао 14. децембра 2006. у седишту НАТО-а у Бриселу. Оба споразума направљена су док је на челу владе Србије био Војислав Коштуница. Тада то није било схваћено као окупација, већ као рутинска станица на путу у ЕУ. Истина, након овог другог споразума протестовао је председник СПС Ивица Дачић. Он је тада чак запретио да ће чланови његове странке "зауставити сваки пролаз НАТО трупа преко територије Србије"7. Али, он је убрзо и сам ушао у Тадићеву владу и постао саставни део "евроатлантских процеса". Данас се ових "окупационих одредби" јавност Србије више не сећа.

Могло би се, међутим, рећи да би данас ситуација била другачија да није било 5. октобра, односно, да је на власти остао Слободан Милошевић. Међутим, управо је Милошевић потписао Дејтонски споразум (1995), чији се анекс 1-А зове: Споразум између СРЈ и НАТО пакта о транзитним аранжманима за операцију мировног плана. У чл. 2 се каже да ће "Влада СРЈ дозволити (НАТО снагама – А. С) слободан транзит копном, железницом, путевима, водом или ваздухом за сво особље и терет, опрему, робу и материјал било које врсте, укључујући муницију". У чл. 4 се каже да ће "НАТО-у бити дозвољено да користи аеродроме, путеве и луке без плаћања обавеза, путарина и других новчаних дажбина". А у чл. 10. стоји да ће "војно особље НАТО под свим околностима и у свако доба подлегати искључивој јурисдикцији својих националних елемената у погледу било којих кривичних или дисциплинских прекршаја које би могли починити у СРЈ".8 Дакле, и сам Милошевић је већ био потписивао сличне аранжмане са НАТО-ом, тако да је очигледно реч о извесном рутинском споразуму на које су балканске земље, од 1990-их, биле принуђене да склапају са најмоћнијим војним савезом на планети.

Дакле, некако испада да, и поред тога што је пружила војни отпор, Србија ипак није успела да заустави САД и НАТО у оном основном што су они желели да постигну на Косову, али и у региону. Да ли је онда вредело ратовати? Ћосићев одговор је "не", и он у том одговору свакако да није усамљен. Тако су мислили и данас мисле многе истакнуте личности нашег јавног живота (једино што се мали број њих то усуђује да каже). Ћосић користи помало бруталан термин "капитулација", али очигледно у значењу прихватања захтева из Рамбујеа. Али, ако занемаримо ту појмовну непрецизност, можемо се и ми запитати: има ли разлога због којег је требало ратовати ако се диктат из Рамбујеа свеједно остварио?

Један занимљив и одлучно потврдан одговор на то питање ових дана нам је дао млади философ, Никола Танасић9. Он је НАТО напад на Србију упоредио са агресијом моћног краља Филипа Македонског на Атину. Атина је могла да се стави под "заштиту" Филипа и сачува богатство и део суверенитета. Али, одлучила је да пружи војни отпор далеко надмоћнијем непријатељу и претрпела тежак пораз у бици код Херонеје (338. г. п. Х). Након овог пораза, промакедонске снаге у Атини оптужиле су Демостена да је крив за беспотребне губитке у рату. Бранећи се, Демостен држи знаменити говор "О венцу", који је данас саставни део свих светских антологија беседништва.

Дакле, у том говору, подсећа нас Танасић, Демостен објашњава зашто су одбрана слободе и отпор насиљу дужност свих моралних људи чак и онда када тај отпор има мало изгледа на успех. Реч је о јавном сведочењу онога у шта нека заједница верује. Ако нека заједница верује у слободу, она ће је морати покушати оружјем да одбрани, ма колико да су мали изгледи да та одбрана успе. Јер, ако не би било макар покушаја супротстављања насиљу, како би се знало да је слобода истинска вредност те заједнице? Одбрана слободе, макар и неуспешна, јесте најјачи показатељ у шта нека група људи стварно верује. А крв која је при томе пала није проливена узалуд, чак ни ако ништа није постигнуто. Та крв је постала својеврсан завет чланова неког друштва да ће наставити да се боре за слободу, она је постала средство новог спајања људи у обновљену и оснажену заједницу. Заједница која памти крв проливену у одбрани од насиља, сачуваће идентитет и првом приликом, када се стекну услови, постаће поновно слободна. Заједница, пак, која заборави своје хероје слободе изгубиће убрзо не само сваку слободу. Она ће на крају изгубити и свој идентитет, изгубиће и саму себе.

Између старог Добрице и младог Николе креће се данас патриотска и демократска Србија. Као што је увек у животу, и овде решења и одговори нису ни лаки, нити једноставни. Постоје разлози преживљавања који нам кажу да морамо спасавати своје животе и животе својих најмлађих. Заиста, рат НАТО са Србијом је у тој мери био сукоб неравноправних противника, да се врло брзо претворио у свакодневни покољ цивилног становништва у Србији. Зато је и био у праву стари писац када је тражио да се положи оружје и избегне даље страдање цивила. Са друге стране, Косово се заиста није могло дати без икакве борбе. Иако тадашња Србија свакако није била Атина (а Милошевић Демостен), ипак је паралела са догађајем од пре 23 века потпуна. Ми само кроз борбу, у којој смо спремни да заложимо своје животе, показујемо колико нам је до нечега стало. То вреди како за појединце, тако и за народе. Зато је и био у праву млади философ када нас је подсетио да Србија, изложена насиљу, није имала друге до да Косово брани оружјем, како би би јој свет веровао да до њега истински држи.

Вероватно је да различити егзистенцијални и историјски резон Добрице и Николе долази од њихових различитих година, различитих емоција и различитих искустава. Ипак, обојица би се вероватно сложила да пропаст атинске независности није почео са поразом код Херонеје, већ са заборавом хероја палих у тој бици. Исто тако, вероватно ће се обојица сложити да Србија није изгубила Косово ни 1999, ни 2008. Србија ће изгубити Косово онога тренутка када заборави своје хероје са Паштрика, своје погинуле пилоте и своју пострадалу децу... Колико смо близу тога?

Слободан Антонић

Spooky murder in Loudon County, VA
Sat, 04/04/2009 - 8:39pm

Last month, former Army officer William Bennett was found murdered after being out with his wife on an early morning walk in a residential neighborhood in Lansdowne, Virginia. His wife Cynthia was badly injured but survived the March 22nd attack, which is being investigated by local and federal authorities.

In 1999, sources bring to our attention, Bennett was a retired Army lieutenant colonel working at the CIA on contract as a targeter during the 78-day NATO air war on Kosovo. He was one of the people, according to a former U.S. intelligence source, found responsible by the Agency for feeding the target into the system that resulted in the May 7, 1999 NATO bombing of the Chinese embassy in Belgrade.
CIA spokesman George Little told the Loudon Independent that Bennett left his job at the Agency in 2000.

The former U.S. intelligence source says Bennett was fired as a consequence of the CIA investigation into how the Chinese embassy was targeted.

On April 8, 2000, the Los Angeles Times reported that the CIA "has fired one employee and sanctioned six others, including a senior official, in the first official punishment of those involved in the deadly incident. ...The State Department informed the Chinese Embassy in Washington on Saturday of the disciplinary actions by the CIA ... The CIA declined to identify those who were disciplined for the bombing, which killed three Chinese civilians and wounded 27 others. But a U.S. official said the agent who was fired 'was the one who selected the target . . . and essentially put the X on the map in the wrong place.'"

According to the former intelligence source, that one person fired by the CIA over the incident was Bennett.

The CIA would not confirm that. "When it comes to Bennett, the CIA has not commented on what his responsibilities were as a contractor, noting only that his service with the Agency ended in 2000," CIA spokesman Paul Gimigliano told Foreign Policy Saturday.

Gimigliano would not comment on whether extra security precautions were being advised for the other CIA officials who were reported as having been sanctioned by the CIA for the incident.

The bombing of the Chinese embassy was immediately declared a terrible mistake by the U.S. government, but it caused severe diplomatic strain on U.S. relations with Beijing. The U.S. government said the bombing of the Chinese embassy was the result in part of targeting based on old maps, that did not note that the Chinese embassy had moved to nearby the targeted location, the headquarters of the Yugoslav Federal Directorate of Supply and Procurement.

"According to administration, defense and intelligence officials, the bombing was caused by a fundamentally flawed process for trying to locate the directorate's headquarters in the New Belgrade section of the Yugoslav capital," the New York Times reported in 2000. "Armed with only an address, 2 Bulevar Umetnosti, the officer who was dismissed used an unclassified military map to try to pinpoint the building's location, based on a limited knowledge of addresses on a parallel street."

"On the map, which the National Imagery and Mapping Agency produced in 1997, the building that turned out to be the embassy was not identified," the Times report continued. "Instead, the map showed the embassy in its former location in central Belgrade. After a location was identified, the target was discussed during at least three meetings among C.I.A.officials, none of whom, evidently, questioned the identification process, the officials said. The target was then turned over to Pentagon officials, who, also without questioning it, put it on a list of targets to bomb in Belgrade."

"It was the first and last target the C.I.A. selected during the war, Mr. Tenet testified last year," the Times' report said.

"China expressed strong dissatisfaction today with CIA disciplinary action taken against several employees in connection with the bombing of the Chinese Embassy in Belgrade and once again rejected U.S. conclusions that human error caused the attack," the Washington Post reported days after the CIA announced the disciplinary action against the seven officers. "Beijing said it was not appeased by Saturday's announcement."

The FBI has reportedly joined the Loudon County Sheriff's office in investigating Bennett's murder.

Update: More recently, before retiring, the Washington Post previously reported, Bennett, 57, had done stints as a contract worker, including training troops in Iraq. Cynthia Bennett, who had been hospitalized since the attack, is the director of procurement for the architect of the U.S. Capitol.

Update II: A CIA official said Monday, "At this point, there is absolutely no indication that Mr. Bennett's murder had anything to do with his service with the army or the CIA. Naturally, you'd want to double-check with law enforcement, as it's their investigation."

A spokesman for the Loudon County Sheriff's Office told Foreign Policy Monday: "All I can say at this point is, We haven't ruled out any angle. Are there indications leading us in their direction? There is no indication leading us in that direction at this point but we certainly can't rule it out. Where we are in the investigation, we can't rule anything out." He said the LCSO has 13 investigators devoted full time to the case, and is being assisted by other federal agencies, including the FBI's Washington field office. He said last he heard as of Friday, Cynthia Bennett was still hospitalized in critical condition.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F4.bp.blogspot.com%2F_H44IkuSV9qQ%2FSdTzwVrQ_wI%2FAAAAAAAAIp0%2FFGYRarbXzVo%2Fs320%2FWilliam%252BCynthia%252BBennett.JPG&hash=dff84c0afc789be5444d2dae606a0bd948ebb793)

Amnesti internešenel: NATO-u nema ko da sudi
Alijansa je za sada imuna na krivično gonjenje za ubijanje civila u Srbiji i Avganistanu, kaže Šan Džouns

Činjenica da NATO ni posle deset godina nije podlegao krivičnoj odgovornosti za ono što je počinio u Srbiji veliki je pravni problem koji nije nimalo lako rešiti, kazao je juče za ,,Politiku" Mark Gruber, evropski direktor Međunarodne federacije novinara. Nijedan sud ne može da otpočne suđenje NATO-u, za to nema osnova u međunarodnom pravu, jer je Severnoatlantska alijansa naddržavni subjekat, međunarodna koalicija država.

– Oštro osuđujemo ovaj zločin. Najmanje što bi NATO trebalo da učini jeste da uputi reči izvinjenja. Već deset godina protestujemo protiv činjenice da je NATO gađao jednu televizijsku stanicu, znajući da u zgradi ima novinara. Mediji nikada ne smeju biti vojni cilj – poručuje Gruber.

Amnesti internešenel, organizacija koja se bori protiv kršenja ljudskih prava, okarakterisala je u svom izveštaju iz 2002. godine bombardovanje RTS-a ratnim zločinom i ozbiljnim kršenjem međunarodnog humanitarnog prava. Dok su pisali izveštaj, stručnjaci Amnesti internešenela susreli su se sa predstavnicima NATO-a, i postavili im pitanje odgovornosti za te zločine, rekla je juče za naš list Šan Džouns, ekspert u balkanskom timu istraživača Amnesti internešenela. Taj, i slični izveštaji drugih međunarodnih organizacija predati su glavnom haškom tužiocu. Hag jeste pokrenuo neku vrstu istrage, ali ona nije bila krivična. Radilo se samo o preliminarnoj proceni da li postoji osnov za krivičnu istragu, ali od toga nije bilo ništa.

– Mislili smo da RTS spada u njihovu jurisdikciju, jer se bave ratnim zločinima u regionu Balkana. Rođaci nekih poginulih, od kojih su javnosti najpoznatiji članovi porodice Banković, obratili su se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali je i ovaj tribunal utvrdio da nema ovlašćenja da sudi o postupcima NATO-a. Razlog, kažu, treba tražiti ,,u komplikovanoj činjenici da je Alijansa istovremeno i organizacija zasebnih država, ali i zaseban entitet". NATO je, za sada, imun na krivično gonjenje, bilo za ubijanje civila u Srbiji, bilo za ubijanje civila koje se, verujemo, i dalje odvija u Avganistanu – kaže Džounsova za naš list.

Ona dodaje da se Amnesti internešenel zalaže za iznalaženje nekog mehanizma po kome bi NATO odgovarao za zlodela, jer nijedno svetsko telo trenutno nema jurisdikciju nad najmoćnijim vojnim savezom na planeti.

– Nastavićemo da vršimo pritisak na NATO, jer smo tokom prethodnih deset godina došli do ubedljivih dokaza da je tokom 1999. došlo do kršenja ljudskih prava – zaključuje Džounsova.

Podsećanje na stradale radnike noćne smene, koja je svoje dežurstvo zauvek završila 23. aprila 1999. godine u 2.06 časova ujutru, mnoge je navelo da se zapitaju: hoće li oni koji su odredili Radio-televiziju Srbije kao metu i bacili bombu ikada biti kažnjeni? Bivši direktor Dragoljub Milanović je u zatvoru jer nije izmestio ljudstvo, iako su tako nalagali ratni planovi. Ali da li televizijska stanica pod bilo kakvim uslovima može biti legalni cilj za vojnu silu čije države nastoje da žive u svetu utemeljenom na pravdi?

Bombe su se, sem po zgradi u Aberdarevoj ulici, zarivale i u palatu na Ušću, nekada čuvenom ce-kau, u kome se te 1999. godine na vrhu nalazila ,,veoma uticajna" RTV ,,Košava". Verovatno čuvenija po vlasnici nego po programu koji je emitovala, kao i Televizija Pink, koja je pre jednu deceniju emitovala samo zabavni program bez ijedne vesti i informativnog programa. U soliteru je bila i SOS televizija, verovatno još ,,propagandniji" oslonac Miloševićeve vlasti... Amerikanci su 2001. i 2003. godine nastavili sa gađanjem TV stanica u Avganistanu i Iraku, a 2005. godine britanska štampa je objavila da je predsednik SAD razmatrao i mogućnost bombardovanja centrale arapske televizije Al Džazira u Dohi, glavnom gradu američkog saveznika Katara!

Da li će iko ikada izgovoriti ime pilota koji je uzleteo sa naredbom nekog od čelnika iz NATO-a da baci bombe na RTS?

– Ne verujem. Voleo bih da me demantujete za nedelju-dve, za godinu dana, da ljudi sa imenom i prezimenom, kao što smo pročitali i u čitulji ovih dana, budu proglašeni žrtvama ratnog zločina, a ne kolateralnom štetom, kako to govore u NATO-u – kaže profesor dr Goran Ilić, koji na Pravnom fakultetu u Beogradu predaje krivično procesno pravo.

Nevolja je, kako kaže, što se upravo u međunarodnim relacijama uzmiče pred političkom snagom države ili organizacije. U nekim situacijama se pravnici povlače, jer im političari kažu da dalje ne mogu.

– To je ovde slučaj. Zato mislim da bi teško nešto moglo da se postigne i pred stalnim Međunarodnim krivičnim stalnom sudom u Hagu. Hvale je vredno nastojanje Amnesti internešenela i Međunarodne federacije novinara, ali nije realno očekivati da ono dobije sudski epilog kojim bi bili zadovoljni svi, pre svega porodice žrtava – smatra Ilić.

--------------------------------------------------------------------------------------

Jeziva sličnost bombardovanja u Beogradu i Bagdadu

Televizijski snimatelj Veljko Đurović svakako je jedan od onih koji može da uporedi iskustva iz Beograda 1999. i Bagdada 2003. godine. Bio je i na jednom i drugom mestu. Sličnost – neverovatna, reklo bi se da je tragedija u televizijskoj zgradi u Aberdarevoj bila proba za ono što je četiri godine kasnije, isto u aprilu, urađeno sa iračkim Ministarstvom informisanja.

– Sve što smo snimali po Beogradu, svaki prilog, pre emitovanja nosili smo na pregled u Dom vojske, potom je na kasetu stavljana nalepnica i tako zatvorenu nosili smo je u Takovsku i slali u ,,Skaj njuz", za koji sam radio do prošle godine. Onda je iz Brisela stigla usmena informacija u redakcije, a odatle prosleđena nama sa zabranom da bude objavljena, dakle samo kao uputstvo za ponašanje novinara, snimatelja da ne idemo više u zgradu u Takovsku – seća se Đurović.

U međuvremenu je stradalo 16 nedužnih članova noćne smene RTS-a. Iskusni snimatelj se seća da je i u Bagdadu čuo isto: ,,Ne ulazite u Ministarstvo", jer, kaže, zapadne vojne snage po nepisanom pravilu uvek obaveštavaju novinare iz savezničkih država ,,o tome da negde nije poželjno biti", a onda nadležne službe iz te države obaveštavaju ljudstvo koje bi u opasnoj zoni moglo da se nađe – da se skloni ako im je život mio.

– Početkom 2003. u Bagdadu su primećeni Dragana Kuzmanović iz JUL-a i Vojislav Šešelj, čini mi se da su oni došli da prenesu svoja ratna iskustva Sadamu. Jer i tamo smo nosili kasete na kontrolu – seća se Đurović.

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Amnesti-interneshenel-NATO-u-nema-ko-da-sudi.lt.html

QuotePredstavnica Amnesti internešenel Šan Džouns izjavila je da ta organizacija za zaštitu ljudskih prava traži mehanizme kako bi se NATO-u sudilo za zlodela, između ostalog u Srbiji i Avganistanu.

Ona je za Politiku rekla je da AI ,,pronazali neke mehanizme kako bi NATO odgovarao za zlodela, jer nijedno svetsko telo trenutno nema jurisdikciju nad najmoćnijim vojnim savezom na planeti".

,,Nastavićemo da vršimo pritisak na NATO, jer smo tokom prethodnih deset godina došlo do ubedljivih dokaza da je tokom 1999. godine (bombardovanja SRJ) došlo do kršenja ljudskih prava", rekla je Džounsova.

AI je u svom izveštaju iz 2002. godine bombardovanje Radio-televizije Srbije (RTS), u kome je poginulo 16 radnika RTS-a, okarakterisao kao ratni zločin i ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

,,NATO je za sada imun na krivično gonjenje, bilo za ubijanje civila u Srbiji, bilo za ubijanje civila koje se, kako verujemo, i dalje odvija u Avganistanu", rekla je Šan Džouns.

Prema njenim rečima, razlog, kako je rečeno organizaciji, treba tražiti u ,,komplikovanoj činjenici da je Alijansa istovremeno i organizacija zasebnih država, ali i zaseban entitet".

Evropski direktor Međunarodne federacije novinara (MFJ) Mark Gruber izjavio je za Politiku da je činjenica da NATO ni posle deset godina nije podlegao krivičnoj odgvornosti za ono što je počinio u Srbiji, ,,veliki pravni problem koji nije nimalo lako rešiti".

,,Nijedan sud ne može da počne suđenje NATO-u, za to nema osnova u međunarodnom pravu, jer je Severno-atlantska alijansa naddržavni subjekat, međunarodna koalicija država", rekao je Gruber.

,,Oštro osuđujemo ovaj zločin. Najmanje što bi NATO trebalo da učini jeste da uputi reči izvinjenja. Već deset godina protestujemo protiv činjenice da je NATO gađao jednu televizijsku stanicu, znajući da u zgradi ima novinara. Mediji nikada ne smeju da biti vojni cilj", rekao je Gruber za Politiku.

(04.05.2009, Mondo, Beta)

TEL AVIV, 06.05.2009.


IZRAELCI TUŽE HAVIJERA SOLANU I NATO ZBOG AGRESIJE NA SRJ!
Izraelsko udruženje žrtava terora ,,Almagor" najavilo je da će podneti tužbu protiv bivšeg generalnog sekretara NATO Havijera Solane i ostalih zvaničnika ovog vojnog saveza zbog agresije na SRJ 1999. godine

Predsedavajući ove organizacije Meir Indor kaže za Press da će tužba protiv NATO biti gotova za dva meseca i da će biti podneta španskom nacionalnom sudu. On dodaje da je tužba protiv NATO zbog agresije na SRJ odgovor na pokretanje istrage pred ovim sudom o izraelskom bombardovanju Gaze 2002. kada su ubijen jedan od vođa Hamasa i 14 ljudi.

- Skupljamo dokaze za našu tužbu protiv NATO, poslali smo i neke ljude u Srbiju da to čine, da razgovaraju sa porodicama žrtava.

Imamo veliku pomoć jednog izraelskog biznismena koji ima razvijen posao u Srbiji i Evropi. Ime mora da ostane tajna, kako njegov biznis ne bi trpeo zbog ovog angažmana. Razgovarali smo, nezvanično, i s ljudima iz srpske vlasti, čija imena takođe ne mogu da pominjem. Zvanično su mi rekli da ništa ne mogu da urade jer je to osetljivo političko pitanje, ali su obećali da će nezvanično pomoći koliko god mogu - kaže Indor.

On je kazao da su, zasad, na spisku optuženih Španci iz NATO-a koji su imali veze sa bombardovanjem, a prvi je Solana.

- Naša država nije ubila nevine ljude, kao što je NATO tokom agresije ubio više od 2.000 civila u Srbiji i gađao bolnice! Otvorili su Pandorinu kutiju, e pa, ako hoće, samo napred - kazao je Indor i dodao da namerava da tuži ,,špansku kraljevsku porodicu zbog inkvizicije u 17. veku i proterivanje španskih Jevreja 1492. godine". (J. J.)

lepo kaže naš narod, don't fuck with the jews!

ne znam samo kolko miliona srba treba da neko istrebi pa da i oni nauče jevrejsku lekciju.

QuoteVeć deset godina protestujemo protiv činjenice da je NATO gađao jednu televizijsku stanicu, znajući da u zgradi ima novinara. Mediji nikada ne smeju biti vojni cilj

Od ovakvih bljuvotina dobijam osip!  :x Sasvim je u redu da se pobije 2000 civila, ali televizija, to je no-no!  :x Te novinare treba istrijebiti kao najveću gamad.

Quote from: Ghoul on 06-05-2009, 15:55:46
lepo kaže naš narod, don't fuck with the jews!

ne znam samo kolko miliona srba treba da neko istrebi pa da i oni nauče jevrejsku lekciju.

Srbi nikad ništa ne nauče.  :(

Ma, narode, sve je to zaista bio zločin. I vrlo je jasno - našli smo se na putu najvećoj vojnoj sili na planeti, koja ne preza ni od čega, nad kojom niko nema kontrolu osim nje same. Uvek su takve sile postojale i vremenom su propadale (vrlo utešno za njihove žrtve po principu "ne lipši magarče do zelene trave"), samo da bi bile zamenjene nekim novim silama sličnog kalibra. Sila boga ne moli, i s njom se možeš uhvatiti u koštac samo ako imaš odgovarajuće resurse, ljudske i materijalne. To nije ideološka tvrdnja već notorna životna činjenica, i ne kaže se džabe "šut s rogatim ne može". E, onda da se vratimo na "bombardovanje" koje se pravilno zove rat NATO protiv SRJ sa ciljem davanja nezavisnosti Kosovu. Taj rat, ilegalan po međunarodnom pravu, samo je posledica izvesnog ponašanja Srbije otkako su Slobodan Milošević i njegovi sledbenici došli na vlast. A to ponašanje može se svesti pod odrednice "nekomunikacija", "bahatost", "neodgovornost" i povlačenje pogrešnih poteza u pogrešno vreme. S takvim ponašanjem nađeš se kod moćnika na crnoj listi. I ne samo kod moćnika. Niko ne voli da za sagovornika ima nekog sa takvim osobinama. Recimo da je Srbija s pravom protestovala za neke stvari, ali da ju je predstavljao pogrešan čovek okružen još pogrešnijim ljudima, što je samo davalo izgovor moćnicima da povlače sve ekstremnije poteze koji su kulminirali... bombardovanjem? Ne. Kulminirali su priznanjima ilegalno proglašene nezavisnosti Kosova kao završnim činom kolektivne odmazde nad državom Srbijom zbog ponašanja jednog čoveka. Da li je on krivac ili izgovor za bombardovanje Srbije potpuno je nevažno. Bitno je da je svojim pogrešnim potezima stvorio klimu da se Srbija, sa svim svojim problemima i osećanjem nepravde, lakše slomi i da se nađe direktno na nišanu; da se na njoj isprobava nedozvoljeno oružje, da se preko nje lome presedani u međunarodnim odnosima, da zločinci, služeći se njenim greškama, opravdavaju sopstvene zločine.

Da se razumemo: nije moja poruka da se silnicima ne treba odupirati. Moja je poruka da to treba činiti promišljeno i lukavo, sa dugoročnim planovima delovanja, bez inaćenja i busanja u prsa.

I to smo dočekali:
Pomen žrtvama Nato agresije u Nišu pred fotografijom na kartonu

Iako je ploča sa imenima pogunulih Nišlija na spomeniku Nato žrtvama na Nišavskom keju ukradena još avgusta prošle godine, gradska vlast nije do danas uspela da postavi drugu. Zato su se jutros predstavnici grada, vojske, policije i raznih udruženja, povodom obeležavanja 17 godina od početka NATO agresije na SRJ, poklonili jednokratnoj ploči sa običnom fotografijom na tvrđem kartonu sa razmrljanim imenima, a koja samo što nije otpala. Pošto je kako saznajemo, postavljena sinoć, kiša je skinula lepak tako da se očekuje da do večeras padne. Grb Srbije je takođe od istog materijala, ali pošto je manji, lepak nije popustio.

NATO
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.gradjanin.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2016%2F03%2FNATO.jpg&hash=500e194b9f9c81db2d3a16e991dbdf8cfdf7b582)
Kartonska tabla već odlepljena, može i sklopljena novina da stane između postamenta i ploče

Nišlija Radivoje Simović, poštovalac Narodnooslobodilačke borbe u Drugom svetskom ratu, ostao je sa prijateljima posle zvanične ceremonije i prokomentarisao nam da je ovo apsolutna sramota za grad.


Spomenik žrtvama na keju koji je podigla tadašnja republička vlast na čelu sa SPS-om

Upitali smo nadležne na samom obeležavanju zašto se dopustilo da se pomen obavi pred ovako neuglednom kartonskom pločom i grbom države. Nisu imali odgovor sem da je to urađeno u Zavodu za zaštitu spomenika.

JOŠ, detaljnije, ovde:
http://www.gradjanin.rs/i-to-smo-docekali-pomen-zrtvama-nato-agresije-u-nisu-pred-fotografijom-na-kartonu/ (http://www.gradjanin.rs/i-to-smo-docekali-pomen-zrtvama-nato-agresije-u-nisu-pred-fotografijom-na-kartonu/)