Hteo sam da napišem nekoliko stvari o nekim svojim omiljenim japanskim izvođačima, ali nisam bio siguran kako da nazovem topik, a da ne zvuči ezoterično. "Yoko Ueno"? "Dip in the Pool"? "Great 3"? WTF? Dobro, protiv ezoterije nemam ništa, ali ovo sam zamislio kao topik za širi krug čitalaca. Brus Sterling je jednom napisao da nema većeg zadovoljstva za ljubitelje ezoterije od pronalaženja nekog japanskog muzičkog blaga. Iako to beše rečeno u pre-mp3 dobu, situacija nije mnogo bolja ni danas, jer ni internet ne može da sruši jezičku barijeru. Ja sam neke stvari nabavio sa kineskih torent-sajtova, ali znao sam šta tražim. Da nisam, ostao bih pipajući u mraku. I videći da wikipedija i izvori kao All Music Guide baziraju svoj izbor na slučajnosti, a ne kvalitetu ili značaju, ne želim više da zavisim od nečijeg (ne)ukusa.
Zašto otvarati topik o "japanskoj muzici", a ne "kineskoj" ili "korejskoj" ili "indijskoj" (i ne mislim na tradicionalnu muziku, već na modernu)? Pa, prvo, zato što o njoj znam nešto (malo), a o ovim drugima ne znam ništa - ako neko zna, lepo. A drugo, japanska muzička industrija je tako ogromna i raznovrsna da, van engleskog govornog područja, ništa ne može da se meri s njom.
Meho će se sigurno priključiti. A verovatno i Dušman, kada shvati da među japanskim muzičarkama ima i zgodnih devojaka i žena!
Sve je dozvoljeno: od najljigavijeg Jpopa (zabranio bih ja, ali time bih protivrečio samom sebi :) ) preko namenske muzike do najluđih eksperimenata.
Ispravite me ako grešim, ali prva asocijacija na japance bila bi neka precizna elektronika. Možda samo meni. U svakom slučaju, svakako ne furiozno odsvirani garažni pank poput Teengenerate, mog omiljenog japanskog benda. Zvuk toliko prljav da se može slušati samo, isključivo, jedino odvrnut na najjače. Hell, yeah! :| Inače mi je njihov histerični hardkor uglavnom dosadan, a oi! nije ništa drugo do... kuriozitet.
DISCLAIMER: ovaj post spominje anime samo u smislu pronalaženja povoda za svoje postojanje. Ako je neko osetljiv na tu reč, neka se ne brine. A ako nije, takođe ne treba da se brine.
Pošto sam se danas podsetio muzike za anime Brigadoon (2 diska), ispraviću jednu veliku nepravdu. Odnosno, uobraziću da je ispravljam. Ne da će ovaj post išta promeniti...
Prvo jedno objašnjenje. U Japanu su neke stvari, kao recimo muzika za video-igre, daleko na većoj ceni nego u ostatku sveta. Tako da se praktično sve objavljuje. Jedan od boljih saundtrekova koje sam čuo, verovali ili ne, je onaj iz radio-drame zasnovane na animeu zasnovanom na mangi (X). Ponekad najtalentovaniji muzičari rade na najopskurnijim stvarima, koje će zato imati muziku daleko bolju nego što zaslužuju.
Od svih srpskih foruma koje sam video, vezanih za film, anime ili video-igre niko nikad nije spomenuo Joko Ueno (Yoko Ueno). NIKO NIKAD. Spominju se kompozitori na koje je ona uticala, koji bez nje ne bi postojali, koji ne mogu da joj drže sveću, ali ona - jok. Ni na engleskom govornom području nije mnogo bolje. Znam samo jednog čoveka u Americi koji je pisao o njoj i jednog u Francuskoj. Srećom pa sam svojevremeno stupio u kontakt s njima.
Kako da je opišem? Na wikipediji ima jedno malo
poglavlje (http://en.wikipedia.org/wiki/Yoko_Ueno). Ali rekao bih da kada biste spojili Kate Bush, Elizabeth Fraser i Lisu Gerard možda biste dobili nešto slično. Na moje pitanje "Who is Yoko Ueno?" (a dobro se sećam, to je bilo pre 3 godine, na wikipediji nije bilo ničeg), moj američki poznanik i veliki poznavalac japanske scene, James McCawley, odgovorio je :
QuoteUeno is an awesome singer/composer who's been involved in a number of bands (Zabadak, Vita Nova, Marsh-Mallow), released several excellent solo albums and written or arranged for various film, anime and game projects.
Mislim da sam je prvi put i sreo na Orrizonte-u, albumu muzike iz igre Suikoden, ali aranžiranog u stilu renesansne muzike, i taj album me je dojmio kao jedan od najboljih te vrste koji sam čuo. Uglavnom je delo Juđija Jošina (Yuji Yoshino), ali njen doprinos je bio zanimljiv - upotreba saksofona u takvoj muzici, recimo.
Jošino i Ueno su, inače, komponovali, producirali i izveli muziku za pominjani Brigadoon (među najboljim stvarima koje sam čuo u animiranim filmovima i serijama), a radili su i albume pod imenom Vita Nova. Ali to je već neka druga priča.
Međutim, Joko Ueno je bila srce i duša Zabadaka, "legendarne" grupe koje je i Sterling pomenuo kao jednu od omiljenih i po kojoj je nazvan asteroid koji su otkrili japanski naučnici, njihovi fanovi. Oformljen zajedno sa Tomohikom Kirom, Zabadak je funkcionisao od 1986-93, kada je Ueno otišla svojim putem, a Kira je nastavio solo pod istim imenom. Međutim, svi se slažemo da je taj prvi period Zabadaka, sa Ueno, najznačajniji i najbolji. Delimično prog-rok, delimično keltski (irski) folk, oni su osnivači takvog stila u japanskoj muzici, i k'o što obično kažu za Japance, pravazišli su svoje uzore - veći Irci od samih Iraca (bez uvrede, naravno :lol:). Ali Zabadak je treća priča...
Usledio je album Voices ('93). Jedna pesma sa njega se pojavila na kompilaciji Heavenly Voices (Hyperium? mrzi me da tražim). Sve ženska imena pesama i ženski vokali. Do drugog albuma, Puzzle, prošlo je 9 godina. U međuvremenu se bavila drugim projektima (Vita Nova, itd). Puzzle se bazira na ideji da je svaka pesma opis neke igre - hanojska kula, sudoku, itd. Ženski vokali (nekad isti glas sniman na više kanala, nekad i više različitih glasova) i njena tradicionalna instrumentacija (razni akustični instrumenti, često i egzotični, ponekad blaga upotreba elektronike) su tu. A 2005. izlazi njen treći solo-album i dokazuje da za 20 godina nije izgubila ništa od talenta i inspiracije - ovaj album je tour de force, po onima malobrojnima (van Japana) koji su ga čuli, jedan od najboljih te godine. Ovde je ideja podražavanje prirodnih pojava ženskim vokalima, a album se zove Shizen genshou (Prirodne pojave). Na njemu se čuju glasovi ženske grupe Marsh-Mallow, čiji je osnivač upravo Ueno, i koja je u svojoj prvoj postavi, obuhvatala i Akino Arai (druga, ovaj, četvrta priča, ako sam dobro brojao).
Gospođa (da, da) Ueno ima i više pop-orijentisan projekat zvan asterisk, koji ima 2 albuma za sada. Takođe i Oranges and Lemons, gde se bavi uglavnom dečjom muzikom za razne anime. I mnogobrojne radove "namenske muzike" - uz ostalo, imala je performans uz projekciju remek-dela japanskog nemog filma, Stranica ludila (A Page of Madness), komponovala i producirala za druge japanske pevačice...
Kako je ovaj post iscrpeo moje vreme i snagu, ostavljam primere i linkove za sutra. Bez njih je ovo ionako apstraktno...
Quote from: John Reynolds on 12-05-2009, 02:31:59
Ispravite me ako grešim, ali prva asocijacija na japance bila bi neka precizna elektronika. Možda samo meni.
Verovatno će svako imati svoju predstavu o tome - elektronike imaju mnogo, one transoidne, kao i ambijentalne, i eksperimentalne. Oni imaju toliko toga da što više znam, samo mi se čini da bolje vidim koliko ne znam.
Trenutno vrtim Mono (http://en.wikipedia.org/wiki/Mono_(Japanese_band))
Nekada sam Ruins (http://en.wikipedia.org/wiki/Ruins_(band))
A kod mi je do veselja pustim Garage chanson show. Never fails!
http://www.imeem.com/people/dm3Bw3/music/UJsTzSwB/garage-chanson-show-iza-susumeyo-ibara-no-michi-wo/
O! Evo i rapidshare linkova! Za OBA albuma! (http://allday.ru/2008/10/05/garage-chanson-show-bezbashennye-samurai.html) :D
Evo par linkova:
Nigatsu no ota, sa koncerta - Zabadak, album Tooi ongaku (http://www.youtube.com/watch?v=Ii_4_l_FIUo) (prevod imena pesme: Februarska brda ili brdo?)
Flexagons - album Puzzle (http://www.youtube.com/watch?v=FD1YBedcXMc&feature=related)
Elizabeth - album Voices (http://www.youtube.com/watch?v=twcFCM0aAfA)
Kaze no ko - Marsh-Mallow, istoimeni prvi album (http://www.youtube.com/watch?v=RuWRB4xkWxA)
obrada Scarborough Fair - Vita Nova, album Ancient Flowers (http://www.youtube.com/watch?v=Re8o5hZDTX0)
Danzai Shikkou - muzika za Brigadoon (http://www.youtube.com/watch?v=gMvj-NMjTs0&feature=PlayList&p=399AE2A0CA41294A&playnext=1&p)
Shizen gensho nema smisla da predstavljam, album je konceptualan.
Quote from: ridiculus on 12-05-2009, 15:49:59
Shizen gensho nema smisla da predstavljam, album je konceptualan.
Eh, nekad se čudim sam sebi... Svaki album koji nosi ime Yoko Ueno na sebi je konceptualan. Pravilnije je reći da ne znam šta da stavim. Dobro, uvek mi kao alternativa ostaje metoda slučajnog uzorka. :)
@Zakk: Nego, pošto reče da voliš Akino Arai, pitanje za tebe: šta si čuo od nje? Da bih znao o čemu da pišem. Imao sam drugačiji plan, ali izašao je njen novi album (koji čekam godinama), i ako je upola dobar kao oni pre njega, onda je AWESOME, i postoje zdrave indikacije da je i više od toga. I to je sledeća stvar koju kupujem na CD-u, direktno iz Japana, BEZ razmišljanja.
P.S. Nema još Dušmana da se javi. Smetnje u vezama, pretpostavljam. Ili ga više ne privlače devojke.
Dušman sluša isključivo domaću muziku i Green Day, tako da je van ove priče.
Akino Arai: slušao sam RGB (http://en.wikipedia.org/wiki/RGB_(album)). Oko 2004 kad sam ovo trošio, ništa drugo se nije dalo naći... Sad je pretpostavljam lakše dostupno...
Mislio sam da ce Dusman da odgovori zbog provokacije, a ne teme. Verovatno jos ima problema sa netom.
Da zavrsim kratko predstavljanje Yoko Ueno: najbolje sto cete naci o njoj izvan Japana je tekst koji je napisao najbolji poznavalac njenog dela, ali je na francuskom, iz dva dela, ovde (http://jmusic.over-blog.com/article-20465961.html) i ovde (http://jmusic.over-blog.com/article-20634213.html). Pa, ko zna francuski, ako ga zanima ta vrsta muzike, apsolutni must-read - nece naci te informacije nigde drugde! A ko ne zna moze da cuje semplove. Druga alternativa je neki japanski sajt poput Nicovidea (http://en.wikipedia.org/wiki/Nico_Nico_Douga) (Nico Nico Douga), ali em sto je na japanskom, em sto zahteva registraciju.
Njen novi solo-album izasao je u septembru prosle godine, i zove se Tokyo Humming. Nisam ga cuo, pa nisam hteo da komentarisem. Ali ponovo me je iznenadila: nisam ocekivao opis raznih delova Tokija zenskim vokalom...
Sto se tice Arai, RGB jeste najbolji za pocetak. To su i meni svojevremeno preporucili. To je kolekcija singlova koji se cuju u raznim animeima (uh, crtacima :lol:), i Arai jeste i kompozitor. Mislio sam, kada si je spomenuo u anime sekciji, da mislis na Sora no Mori, gde ona samo peva tudje pesme. Njeni albumi su se mogli naci tu i tamo (cak i 2004, mislim), ali morao si da trazis 降るプラチナ, a ne Furu purachina. To i jeste najveci problem kada trazis japanske muzicare. Mnogo je lakse naci nekog najopskurnijeg avangardnog "neslusljivog drkadziju" :lol:, ako je objavljivan na stranoj, ne-japanskoj etiketi.
Quote from: ridiculus on 14-05-2009, 20:08:58
To i jeste najveci problem kada trazis japanske muzicare. Mnogo je lakse naci nekog najopskurnijeg avangardnog "neslusljivog drkadziju" :lol:, ako je objavljivan na stranoj, ne-japanskoj etiketi.
Čak i kad su objavljivani na japanskim etiketama. Ja imam doslovno desetine diskova avangardnih muzičara odanle objavljenih na japanskim, američkim i evropskim etiketama jer su svi uredno distribuirani i u Srbiji putem Nikad Robom...
A i Gvido je svojevremeno forsirao distribuciju raznih Japanaca. :lol:
Dobro, to jeste stvar distribucije, na kraju krajeva. Ali mislim da su u sadašnjoj situaciji najviše oštećeni slušaoci neke "srednje" struje - oni koji slušaju muziku koja je suviše tradicionalna da bi ljubitelji avangarde obratili pažnju, a suviše avangardna da bi tradicionalisti (ili najširi mejnstrim) obratili pažnju.
No, Akino Arai. Za one koji ne znaju, reći ću prosto: njene pesme su vrhunac Jpopa. Tačka. Ova tvrdnja se nekome može činiti apsolutistička, ali za mene jedina konfliktna tačka bi mogla biti upotreba termina Jpop. "Avangardni pop" je možda bolje. Muzički, njene pesme najviše podsećaju na Bjork ili, ponekad, na Davida Sylviana. Dodajte na ovo verovatno najlepši glas Japana i potpuno drugačiji, daleko intimniji način pevanja od Bjork i dobijate približnu sliku. Kad kažem "najlepši glas" ne mislim na pevačke mogućnosti - to bi bilo teško odrediti, ima Japan dosta dobrih glasova - mislim na zvučnost i mekoću glasa koja se da primetiti čak i kad priča. Oko nje je jedna od najjačih ekipa muzičara u Japanu: Hisaaki Hogari, Sakana Hosono, Yayoi Yula (Yura bi bilo pravilnije, ali ona sama se predstavlja ovako),... Goddess in the Morning, Marsh-Mallow, Viridian House radio-stanica, gostovanja na mnogim projektima i rad na mnogim anime saundtrekovima... U sledećem postu ispričaću njenu priču pokušavajući da odvojim mit od stvarnosti (i daću brdo linkova, naravno).
Quote from: ridiculus on 16-05-2009, 18:27:08
Sakana Hosono
Hosomi, ne Hosono. Iz ambijentalnog projekta Maju. Imam tendenciju da zaboravljam imena sa kojima se nisam sretao neko vreme. Bilo bi lepo kad bi Boban uveo EDIT funkciju koja nije ograničena vremenom.
Prvi put sam se susreo sa Akino Arai u seriji Macross Plus, negde sredinom 90-tih. Do tada nisam sreo muziku koja je tako dobro odgovarala atmosferi i temi nekog SF filma ili serije. Onaj bend iz Zvezdanih ratova sam shvatio kao salu. Koncert iz Petog elementa nije bio bas los, ali to je bio meni najslabiji deo Serine muzike za taj film. Ali Macross Plus je serija (i, kasnije, film) koja je za jednog od protagonista imala Sharon Apple (http://en.wikipedia.org/wiki/Sharon_Apple), virtualnog idola, muzicku zvezdu buducnosti. I trebalo je prikazati njen koncert ubedljivo - ne bas lak zadatak. Muziku je radila Yoko Kanno, i postala cuvena posle toga u anime krugovima (i sire). Za vizuelni deo je bio zaduzen Koji Morimoto (http://en.wikipedia.org/wiki/Koji_Morimoto), meni jedan od omiljenih likova iz sveta japanske animacije. A za glas Sharon Apple su bile zaduzene Akino Arai i Gabriela Robin (to je alter-ego Yoko Kanno). I prvi put, za mene, upotreba muzike unutar SF-a je dobila smisao. Ne kao background muzika, vec kao fokus i pokretac radnje. Arai je otpevala i pesmu Voices (kompozitor je takodje Kanno), koja je imala tezak zadatak da savlada hipnoticku pesmu Sharon Apple. I za serijal u ciju tradiciju spada spasavanje Zemlje pesmom, to je bilo sasvim odgovarajuce.
Medjutim, Macross Plus nikako nije bio prvi anime u kome je Arai ucestvovala. Srecom, ni poslednji. Nije mi ni bila namera da pisem knjigu o njoj (a moglo bi se uraditi), niti da dam naziv svakog filma ili programa na kojem je radila barem nesto. Imam ja listu sa japanskih fanovskih sajtova i... zastrasujuca je.
Pocela je da peva u kafeteriji svoje majke, gde joj je jedan njen prijatelj obecao da, ako bude dobio posao u nekoj muzickoj kompaniji, ona ce momentalno dobiti ugovor. Tako barem ide legenda. Studirala je likovnu umetnost, ali kada je videla dela određene slikarke, rekla je da je ova nacrtala tacno ono sto je ona zelela, i stoga ne ostaje nista za nju. Posle nekoliko godina, stiglo je iznenadjenje: njen prijatelj nije zaboravio na svoju rec, i dobila je ponudu od Victora (JVC=Japan Victor Company), jedne od najvecih etiketa u Japanu, za snimanje albuma. Sto se i dogodilo: 1986. izasao je Natsukashii Mirai, album koji drzi specijalno mesto u njenoj karijeri, ali ne u pozitivnom smislu. Pritisak menadzmenta koji je gusio njenu slobodu i viziju rezultirao je kompromisom i Arai je napustila muzicku industriju... na neko vreme.
Sledecih desetak godina uglavnom je komponovala i izvodila pesme za animee i video-igre.
Adesso e fortuna (http://www.youtube.com/watch?v=1OgjHfvJpK4) (Lodoss War OAV, uvodna pesma, ova verzija je sa "Sora no mori")
Kanaete (http://www.youtube.com/watch?v=1uiJFqqnsjo) (anime Puppet Master Sakon, sa albuma "RGB")
Sredinom 90-tih, srece se sa Hisaakijem Hogarijem, tada vodjom i gitaristom fantazi-pop dueta Karak, koji je snimao za nezavisnu labelu Biosphere, koju je osnovao Zabadak. Tu ucestvuju u projektu Goddess in the Morning: Arai, avangardna pevacica Yayoi Yura, Hogari i Kira iz Zabadaka. U to vreme (1997.) Arai objavljuje i album Sora no mori (nebeska suma), kompilaciju njenih radova za razne animee. A potom izlazi i njen drugi album, Sora no niwa (nebeski vrt), pa treci, Furu purachina (padajuca platina, 2000), pa Kouseki rajio (kristalni radio), kompilacija RGB, Eden... Kao sto rekoh, bila je i prvobitni clan sastava Marsh-Mallow, ali ih je napustila posle prvog albuma. Hogari je sve vreme bio sa njom, kao gitarista (njegov primarni instrument), ko-producent, aranzer, elektronski carobnjak...
Reincarnation (http://www.youtube.com/watch?v=dxvnMPPnjYw) (Sora no niwa, takodje postoji verzija sa Yulom na Goddess in the Morning)
Gareki no rakuen (http://www.youtube.com/watch?v=xeYkToV3uf8&feature=related) (Furu purachina)
Njene pesme se u koncertnom izvodjenju znatno razlikuju od studijskih.
Eh, konačno sam sredio sve probleme sa kompjuterom. :!: And now I am here to stay! :lol:
I u međuvremenu sam preslušao Tokyo Humming koji je... genijalan. Ko ne veruje, može da čuje delove ovde (http://www.myspace.com/tokyohumming), na zvaničnoj MySpace stranici. Saundtrek za šetnju Tokijom, 18 kompozicija, 18 različitih delova grada, 18 različitih doba dana...
Zadovoljan sam myspace uzorcima. Link na celinu?
Odavde (http://megaupload-links.co.cc/2008/09/13/%E4%B8%8A%E9%87%8E%E6%B4%8B%E5%AD%90-tokyo-hummingueno-youko-tokyo-humming/), iz dva dela.
Gođira arigato!
Nađoh (naravno, sasvim slučajno ;)) onaj članak u kome Bruce Sterling i Mami Ikeda pričaju o Japanskoj pop muzici. Jedan odlomak:
QuoteIf Japanese pop merely mimicked Western forms, there wouldn't be much thrill in it for the foreigner, For me, the core of the appeal of Japanese music is the intelligence, discipline and spooky intensity of its art-bands. Hitomi Takenaka and Zin Yoshida, known collectively as Salon Music, who often sing in English, choose such outre song-topics as female body-building and the voyages of Charles Darwin. They might be compared, distantly, to Brian Eno or early Talking Heads, though of late they have moved into percussive acid-house.
Real Fish sound like demented European circus music - a Fellini soundtrack played upside-down and backward. Dip in the Pool, with their extraterrestrial female vocals, might recall Cocteau Twins. Zabadak, with its haunting, twittering, insistent melodies, makes a perfect soundtrack for weaving daisy chains where in low Martian orbit.
Tako priča Sterling, a čitav tekst možete čitati ovde (http://findarticles.com/p/articles/mi_m1510/is_n69/ai_9205686/?tag=content;col1). Vredan je čitanja.
P.S. Dok pišem ovo slušam prvi album grupe Great 3, jednog od najvećih japanskih pop/rok sastava svih vremena, o kojima, predvidljivo, na engleskoj wikipediji nema baš ništa. xrotaeye
Pisaću i o njima, sledećeg meseca možda...
sa http://sakurabana.info/
QuotePo prvi put zvuci japanskog roka i popa na jednom mestu u Beogradu!
U četvrtak (28.05.2009) od 22h održaće se Jpop & Jrock žurka u klubu Underworld.
Cena ulaznice je 100 dinara, a sav prihod od ulaznice biće uložen u organizaciju festivala Japanizam 2009.
Festival će se održati u Domu omladine Beograda od 10-14 juna.
Tokom četiri dana festivala moćićete da uživate u predavanjima, tribinama, radionicama, projekcijama...
Dođite da se ludo zabavimo u četrvtak 28. maja i da uživamo u zvucima japanske muzike!
U koliko imate neku muzičku želju, možete je postaviti na forumu www.bg-anime.com
Svako može da postavi do 3 muzičke želje, a DJ. će izabrati i probati da uklopi sve vaše muzičke želje!
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi50.photobucket.com%2Falbums%2Ff337%2Fvortodox%2FPlakat-Mali.jpg&hash=ccabe9480cf48c6ad4a43763865a58323b135205) (http://i50.photobucket.com/albums/f337/vortodox/Plakat-Veliki.jpg)
Nije prvi put, eto čak ni Sakurabana ne zna :)
Al nije ni bitno...
Počeo sam da pišem o Great 3, a onda videh: Karak na Jutjubu!!! Jebote!!!
Ko ne shvata važnost gornje rečenice, kratko objašnjenje: od svega što sam ikad čuo od japanske muzike, koliko god bilo opskurno, Karak je najviše zaslužio naziv "mitski". Njihova muzika je skroz slušljiva i melodična, a opet nekako ih nije bilo moguće nabaviti van Japana, čak ni čuti. Kada sam pre par godina guglovao Karak+Hogari (zato što za Karak dobijate uglavnom grad u Pakistanu), dobio sam čitavih 5 rezultata na engleskom, od kojih su 4 spominjanja bila od ljudi koje znam. Ja sam skinuo sva tri njihova albuma sa nekog kineskog sajta (ne sećam se više tačno kog) i ubrzo potom ih nije bilo ni tamo. Mislite li da bi to bilo moguće da nisam sledio preporuke ljudi koji se bave muzikom + što znaju dobro japanski?
Za Karak se vezuje termin fantasy pop, i to s pravom. Grupu su činili Hisaaki Hogari i Koko Komine. Hogari je kasnije postao stalna pratnja Akino Arai, a Komine se udala za Kiru iz Zabadaka i često gostuje na njegovim albumima.
Za razliku od Hogarijevih kasnijih izleta u elektroniku, Karak su daleko više akustični.
Ne znam ko je taj distant0music, ali rispekt! Doduše, imaju oni i boljih pesama. Mada je ova sa njihovog najboljeg albuma, Silent Days.
Karak - Roujin to fune (http://www.youtube.com/watch?v=zmqVq5PJ7WI&feature=PlayList&p=52793A3DB5F43B0D&index=1#lq-lq2-hq-vhq)
Sad si me sa ovim podsetio na MOJ omiljeni japanski (avan)pop bend, Maher Shalal Hash Baz. Muž i žena, predivna, naivna muzika koju čak i ljudi sa crnim srcem poput mog mogu da slušaju i unjoj uživaju.
Maher Shalal Hash Baz @ Ueno Park (http://www.youtube.com/watch?v=OOUV6i8YpbY#lq-hq)
A jesi li ikada slušao Kijohika Sembu i njegov bend, Haniwa All Stars? Nisam baš merodavan da sudim o tome, ali ako to nije najveći pop bend u istoriji (po broju članova) ne znam koji je.
仙波清彦とオールスターズ - 茶のみ友達スレスレ (http://www.youtube.com/watch?v=31u5qmTNNNA#lq-lq2-hq)
Hmmm, nisam. Da vidimo šta je to...
Dakle, posle duge pauze: japanski rok bend, Great 3. xcheers
(Bio) jedan od najboljih japanskih rok-bendova. Njihovo ime nije nikakva besramna samo-promocija. "3" je tu zato što su trojica, a "great" je zato što su svi visoki oko 1m 80cm.
GREAT 3-Devil's Organ-悪魔のオルガン (http://www.youtube.com/watch?v=6YUVqV5AtjM#normal)
Akito Katayose, Kiyoshi Takakuwa i Kenichi Shirane - gitara, bas i bubnjevi, tim redom, a sva trojica učestvuju u pevanju. Prvi album su izdali 1995. i to za Tošibu EMI, mejnstrim etiketu. 1999. osnovali su svoju etiketu BODICIOUS. 7 albuma i gomila singlova sve do 2004, od kada ne snimaju ništa novo. Međutim, svi nastavljaju sa solo-karijerama: Chocolat&Akito, Curly Giraffe i drugi projekti. Producent na kasnijim albumima im je bio John McEntire iz grupa Tortoise i The Sea and Cake i legenda američke muzike.
Great3 玉突き(Live) (http://www.youtube.com/watch?v=_llvl6dEPJQ&feature=related#normal)
Akito Kitayose važi za jednog od najvećih kolekcionara muzičkih diskova u Japanu, možda i na svetu: kupovao je po 50 i više komada mesečno! :shock: moj idol... 8-)
I, naravno, slušao ih je, što se može primetiti čak i površnim pogledom preko njegove liste (http://www.myspace.com/chocolatakito) "omiljene muzike", a može se primetiti iz muzike Great3, koja je vrlo "načitana".
Yellow Magic Orcestra? Mislim, nije neoiphodno tražiti neke opsukurne avangardne uradke kad su postojali i poznati i provereni dobri bendovi poput pomijenutih i kioje bi trebalo overiti na samom početku potrage... ili možda griješim? A Nikad Robom je bitna distribucija, ali ja imam estetsko razmimoilaženje sa sa tom dvojicom (Djordjević & Konjikušić), te mislim da oni slušaju samo ono što Cutler kaže da je dobro. To sam jednom i rekao Cutleru u Petrovaradinu i on se samo nasmejao. Tako da njihov izbor ponudjenog treba tretirati samo kao jednu veoma posno izabranu varijantu ...
To za YMO je ok primedba, ali ja ne pišem ovde istoriju japanske pop-muzike (nisam čak ni ograničio muziku na "popularnu"), već pišem kako sam raspoložen. Uostalom, ovo nije ekskluzivno moj topik, svako može da stavi šta mu je volja, čak i ako se to zove Violent Onsen Geisha.
I Sakamoto i Haruomi Hosono su imali vrlo bogate karijere i posle YMO i štošta bi se moglo još reći. Pa onda šibuja-kei: Pizzicato Five, Cornelius i co.
A šta fali Violent Onsen Geisha? Ono što sam ja slušao, samo dva albuma doduše, sasvim je simpatično i pogodno da se pušta u Meku nedeljom pre podne kad se klincima dele one debilne igračle, ili šta već se radi. A budući da sam ja negativac od mene se ne mere očekivat išta ugodno ili socijalno prihvatljivo, tako da su mi takve i primedbe...
Ne kažem da išta fali. Ali znam da ljudi znaju da su oni "ekstremni" pa sam iskoristio to kao poređenje. Ali, s obzirom na tvoj stav, izbriši njihovo ime i stavi Gackt (http://en.wikipedia.org/wiki/Gackt), ili bilo koga od J-pop braća i sestara, pa ćeš shvatiti pravi smisao moje rečenice. :)
(Samo da mi se ne javi sada neko sa "a šta fali Gacktu?" To ne bih izdržao. :cry:)
A da li je Violent Onsen Geisha pogodna da se pušta u Meku... pa, nije. Kada bi noise postao sveprisutan, onda bi se razlike pojmova izgubile, i kao što bi rekao Nagarđuna, da je živ, tu ne bi bilo više ni "noise"-a niti ičeg.
Quote from: ridiculus on 14-10-2009, 01:37:41
Ne kažem da išta fali. Ali znam da ljudi znaju da su oni "ekstremni" pa sam iskoristio to kao poređenje. Ali, s obzirom na tvoj stav, izbriši njihovo ime i stavi Gackt (http://en.wikipedia.org/wiki/Gackt), ili bilo koga od J-pop braća i sestara, pa ćeš shvatiti pravi smisao moje rečenice. :)
(Samo da mi se ne javi sada neko sa "a šta fali Gacktu?" To ne bih izdržao. :cry:)
A da li je Violent Onsen Geisha pogodna da se pušta u Meku... pa, nije. Kada bi noise postao sveprisutan, onda bi se razlike pojmova izgubile, i kao što bi rekao Nagarđuna, da je živ, tu ne bi bilo više ni "noise"-a niti ičeg.
Sasvim su pogodni da se puštaju pošto su i današnja deca ekstremna.No, ja lično mislim da je danas slušati japansku muziku gej. Zapravo danas samo slušanje kalesijskog folka nije gej, tako da ...
Quote from: Gwydion on 14-10-2009, 01:43:59
No, ja lično mislim da je danas slušati japansku muziku gej.
Mnogo si ti nešto opsednut gej-stvom (xsex) :idea:
Ili možda potajno kažeš da si i sam gej... bar malo? :roll:
Ili da Geisha i YMO nisu "japanska muzika"? Ili da ih ne slušaš više? Ne znam više, ne mogu da nagađam...
Quote from: ridiculus on 14-10-2009, 01:58:47
Quote from: Gwydion on 14-10-2009, 01:43:59
No, ja lično mislim da je danas slušati japansku muziku gej.
Mnogo si ti nešto opsednut gej-stvom (xsex) :idea:
Ili možda potajno kažeš da si i sam gej... bar malo? :roll:
Ili da Geisha i YMO nisu "japanska muzika"? Ili da ih ne slušaš više? Ne znam više, ne mogu da nagađam...
Preslušavam ja svašta, neprijatelja je potrebno poznavati kako bi ga mogao pobediti :D
Tog neprijatelja, dobri Gwydione, nikad nećeš pobediti. Zato što je deo tvoje uobrazilje.
Quote from: ridiculus on 14-10-2009, 02:17:33
Tog neprijatelja, dobri Gwydione, nikad nećeš pobediti. Zato što je deo tvoje uobrazilje.
U 'ebo sliku svoju, sad krenula i budistička propoved...a da se vratimo mi malo na japansku muziku?
Ajd da ja doprinesem temi. Ubedljivo najgore što sam čuo od muzike na japanskom je JAdranka Stojaković kad prepevava svoje pesme na japanski. Verovatno to nije ono p čemu ste želeli divaniti, ali eto...
Violent Onsen Geisha je moj lični heroj. Uz Hanatarash i odabrane radove Otomoa Yoshihidea, spada među najzabavnije stvari napraljene u muzici ikad.
Quote from: Meho Krljic on 14-10-2009, 10:40:13
Violent Onsen Geisha je moj lični heroj. Uz Hanatarash i odabrane radove Otomoa Yoshihidea, spada među najzabavnije stvari napraljene u muzici ikad.
Onda me osećaj nije prevario. :lol:
Da li si slušao možda ovo:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F1.bp.blogspot.com%2F_6Ww5MQMKEz0%2FSaoKIzL1_4I%2FAAAAAAAAAIs%2FQuC4s6ml5xU%2Fs1600%2FViolent%252BOnsen%252BGeisha%252B-%252BZashiki%252BOnnna%252BRemix.jpg&hash=b5f2fb5f7ae5e69579772ef5786c886570e3fab1)
To su radili u kolaboraciji sa jednim od meni omiljenih manga-autora, Minetarom Moćizukijem, i zove se Zashiki Onna remix. Zashiki Onna je Moćizukijev strip koji često spominju u Japanu kao najbolji horor strip svih vremena. Možda malo preterano, ali samo malo; jeste jedan od najboljih.
Quote from: Gwydion on 14-10-2009, 03:10:25
U 'ebo sliku svoju, sad krenula i budistička propoved...
Za "propoved" je potrebna želja da se nešto prenese, da se drugi ubede. Ja je u toj oblasti nemam. Ali što se tiče muzike imam, otud i ovaj topik.
P.S. 'ebanje sopstvene slike je TAKO GEJ...
Jesam slušao, naravno. :lol:
Quote from: ridiculus link=topic=7689.msg210602#msg210602quote author=ridiculus link=topic=7689.msg210602#msg210602 date=1255513551]
Quote from: Gwydion on 14-10-2009, 03:10:25
U 'ebo sliku svoju, sad krenula i budistička propoved...
Za "propoved" je potrebna želja da se nešto prenese, da se drugi ubede. Ja je u toj oblasti nemam. Ali što se tiče muzike imam, otud i ovaj topik.
P.S. 'ebanje sopstvene slike je TAKO GEJ...
[quote author=Meho Krljic link=topic=7689.msg210584#msg210584
Za "propoved" je potrebna želja da se nešto prenese, da se drugi ubede. Ja je u toj oblasti nemam. Ali što se tiče muzike imam, otud i ovaj topik.
P.S. 'ebanje sopstvene slike je TAKO GEJ...
[/quote]
TAKO GEj je tako cool...
Marti Fridman - Tokio Džuboks (2009)
1. Tsume Tsume Tsume / Maximum the Hormone
2. Gift / Mr. Children
3. Amagigoe / Sayuri Ishikawa
4. Story / Ai
5. Polyrhythm / Perfume
6. Kaeritakunattayo / Ikimono-gakari
7. TSUNAMI / Southern All Stars
8. Yuki no Hana / Mika Nakashima
9. Eki / Mariya Takeuchi
10. Sekai ni Hitotsu dake no Hana / SMAP
11. Romance no Kamisama / Kohmi Hirose
12. Asu e no Sanka / Alan
The right name of Track 12 should be Ashita e no Sanka
Sve pesme su obrade jpop pjesama, majko mila. Sem prve. Koja je neki j-nu-talme u izvornom obliku...
Još da imam vremena da uporedim sve sa originalnim pesmama :/
Tražeći po jutjubu pjesme japanskog benda Angel'in Heavy Syrup, od kojih sam čuo par pjesama na Krautrock radiju (http://www.krautrock-world.com/Radio/playing.php?buster=2707420465), naletih na ovu kompilaciju:
Taste Of Wild West 3
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.discogs.com%2Fimage%2FR-1900174-1251161076.jpeg&hash=4421d499d1a1f707df13d318734c9f369cc0aa76)
Label: Wax Records (Japan)
Catalog#: TKCA-30167
Format: CD, Compilation
Country: Japan
Released: 1990
Genre: Electronic, Rock
Style: Noise, Psychedelic Rock, Avantgarde
Tracklist
1 U.F.O. Or Die* - Spirit Catchball
2 Incapacitants - Absent! Meeting? Purge!!!
3 想い出波止場* - Hoya
4 Solmania - Melody
5 Angel'in Heavy Syrup - Crazy Blues
6 Boredoms - Thalidomide Car
7 非常階段* - Bundy
Ne razumijem se u japansku muziku ali meni ovo zvuči zanimljivo. Sve pjesme mogu da se poslušaju na jutjubu. Evo linka za prvu a ostale je onda lako naći, sve ih je kačio isti korisnik:
Unlimited Freak Out or DIE -Spirit Catchball- 1/7 (http://www.youtube.com/watch?v=P_WB-O2xMyw#normal)
Pa, pazi izbor bendova je maltene who-is-who Osaka andergraudna, pa nije ni čudo da je dobro :lol:
da se prikljucim sa svojim omiljenim singer-om/songwriter-om:
Kazuki Tomokawa - Pistol (live) (http://www.youtube.com/watch?v=NQxv3HTFZhE#normal)
Ovo je pravo vreme da se preporodi ovaj topik
Imao sam nesreću da slomim nogu (i to dobrano) pa sam dugo bio odvojen od kompjutera. Zato sam vreme provodio uglavnom čitajući i slušajući muziku - imao sam prilike da preslušam stotine albuma, što zapadnih što istočnih. Kako o "zapadnoj" muzici pišu svi, a o "istočnoj" gotovo niko, odlučio sam da napravim nešto kao top-listu 100 najboljih albuma japanske muzike. Ne sada, u ovom topiku, naravno, jer to je opasan poduhvat (ne znam da je iko to pokušao van Japana) i svestan sam mnogih propusta u svom slušalačkom (ne)iskustvu. Negde oko Nove godine ta će zamisao biti spremna za realizaciju.
Dakle, to je jedan vrlo subjektivan pogled, zasićen mojim muzičkim preferencama - više volim ženske vokale od muških (jedan je Scott Walker!), ne volim metal, itd. - ali, trudiću se da bude ujednačen i da bude dovoljno raznovrsnosti za većinu ljudi, od uobičajenog, ali solidnog popa do avangarde.
Među izvođačima koje sam preslušao/planiram da preslušam, tu su: Nahoko Kakiage/turan, The Eccentric Opera, Ensemble Planeta, Yoko Ueno/asterisk, YMO, Ryuichi Sakamoto, Haruomi Hosono, Miharu Koshi, Miu Sakamoto, Sandii and the Sunsetz, Dip in the Pool, Akino Arai, Zabadak, Karak, Lira, Kirche, Rivendell, Nobukazu Takemura, Otomo Yoshihide/Ground Zero, unbeltipo, Salon Music, Tokyo Nami, Mono, Coaltar of the Deepers, Guitar Wolf, Doji Morita, Tenniscoats, Mujika Easel/eisi, neina/Maju, Great 3, Yayoi Yula, Hiroko Taniyama, films, Chitose Hajime, Mayumi Kojima, Vita Nova/ram 3000, Emiko Shiratori, Yukawa Shione, LOVE PSYCHEDELICO, Guitar Vader, Tatsuhiko Asano, Pizzicato 5 (koje više poštujem nego što volim, priznajem), Kahimi Karie... i još mnogo, mnogo toga što sam trenutno ispustio iz vida (saundtrekove da i ne spominjem).
Najskorije razočarenje je bio album Kinema in the Hall (ili Hole, nije ni meni jasno), kolaboracija Yoshitake Hirote (http://en.wikipedia.org/wiki/Yoshitaka_Hirota) i Rekke Katagiri: njen vokal i način pevanja (J-pop, više-manje, i to sasvim prosečan) nikako se ne slažu sa njegovom pratnjom. "Pratnja" je blaga reč - Hirotina muzika napada čula i ne dozvoljava pevačici da bude u centru pažnje, kao što bi trebalo, sa takvim pevanjem - tako da imamo jedan potpuni pre-aranžirani haos od pesama. Veliko razočarenje s obzirom na Hirotinu reputaciju - ne bih dao više od 4 na skali 1-10. Ipak polažem velike nade u njegovu saradnju s Noriko Mitose (album Yorlga iz 2010.).
Nekoliko punopravnih videa koji se mogu naći na Youtube-u od onog što sam slušao:
Kahimi Karie:
kahimi karie do you know the time? metaphors (http://www.youtube.com/watch?v=RxINpRAeOFU#)
Akino (alternativni rok bend):
Akino / Wert (http://www.youtube.com/watch?v=BKnfB1-RLZM#)
Mayumi Kojima, koja je brzo ušla među meni najdraže izvođače:
小島麻由美 PV 『ポルターガイスト』 (http://www.youtube.com/watch?v=k8M-t8isn8Y#)
Nije hrđava Mayumi Kojima... Potražićemo.
Jel neko slusao Merry?
Da li se u topic uklapa Osaka Monaurail?
Potpuno sam neupućena u japansku muziku, ali tako dobro zvuče ovi kristalni, no ipak topli ženski glasovi (Joko i Arai). Ušlo u moj izbor muzike tokom rada: podsticajno, a nenapadno.
Majumi je sjajna!
Malo i slatkiša... šteta što ih više nema.
PIZZICATO FIVE It's a Beautiful Day PV (http://www.youtube.com/watch?v=saHMRnVgEhM#)
Još...
Pizzicato Five - THE SOUND OF MUSIC (http://www.youtube.com/watch?v=NM9qbidsTXo#ws)
I kako zvuče na engleskom. Možda se neki sete...
Pizzicato Five GOOD (http://www.youtube.com/watch?v=AUXR3GqYDeE#)
Redom:
@...
1. Ja nisam, ali...
2. ...znam za Osaku Monaurail, mada ni njih nisam nešto posebno slušao - možda koju pesmu. Što ne bi mogli da idu ovde? Japanci su.
@Midoto
Drago mi je što ti se sviđa sve to. (A i Mehmetu se svideti - nije mala stvar.) :) Inače, gornja pesma od Kojime se zove Poltergeist. Za 15 i kusur godina karijere izdala je 8 studijskih albuma, jedan živi i nešto singlova a kvalitet joj je prilično ujednačen.
@Plut & the Rest of the World
Pizzicato Five ću ponovo preslušati, ali to će ići sporo s obzirom na obimnost njihove diskografije i još koju stotinu albuma koja me čeka i bez njih. Ono što uspevam da prizovem iz sećanja je da mi je album This Year's Girl najbolji - vrlo dinamičan, uz par repetativnih momenata. Ostalo mi nije preterano leglo, osim možda delova sa Happy End of the World. Iz te shibuya-kei scene, Kahimi Karie mi je više prijala, mada ono što ona radi poslednjih godina teško da može da se smesti tu.
I dalje:
- od relativno mejnstrim izvođača preporučio bih Chitose Hajime. Kod te gospođe sam napravio veliku grešku: znajući da su Oriconove muzičke liste zatrpane kršom, muljem i svakakvim otpadom, i znajući da je njen prvi album bio na njima prvi u vreme kada se pojavio (2002.) zaobilazio sam je jedno vreme. Međutim, to je odličan spoj popa i onoga što se naziva world-music, jer ona koristi tradicionalni način pevanja sa južnih japanskih ostrva oko Okinave (šima-uta), i čak me i fizički dosta podseća na Havajke i Filipinke pre nego na Japanke. Šima-uta ume da bude dosta neprijatna nenaviknutom uhu jer koristi zavijanje falsetom, ALI, Hajime je obdarena jednim od najboljih glasova u Japanu i šire (a to ne kažem samo ja, već većina poznavalaca japanske scene) i bila mi je u svakom slučaju prijatno iskustvo - i biće mi i ubuduće, nadam se, pošto još nisam preslušao sve od nje. Na internetu kruže priče o medicinskim istraživanjima koji dokazuju lekovito svojstvo njenog pevanja. Muzički ništa što bi uzbudilo avangardiste - tradicionalan i klasičan pop, ali čistih i nenametljivih aranžmana koji lepo podržavaju njen vokal.
Chitose Hajime 元ちとせ - Hainumi Kaze (Live) (http://www.youtube.com/watch?v=iBe3Iu6NWjY#ws)
- guilty pleasure trenutak? Isako Saneyoshi, naravno. Najbizarniji ili najiritantniji ženski glas, u zavisnosti koga pitate (ja sam za prvu opciju 8-)). Šteta što ne mogu da nađem na Youtube-u ništa sa albuma Spoon, koji je najekstremniji po vokalnim ispadima i ispunjen dečjim ludilom poput nečeg iz Alisine Zemlje čuda (a Saneyoshi je pevala i za decu). Evo njenog prvog videa (1990, mislim):
風や空のことばかり / さねよしいさ子 (http://www.youtube.com/watch?v=aORlMgh6fQc#)
Ovo je prilično "normalno" u odnosu na kasnije trenutke u karijeri :lol: ...koje ćemo ostaviti za neki drugi put (pošto mogu da stavim samo tri videa u postu).
- pošto je već prizvana, Akino Arai uživo:
Arai Akino (新居昭乃) - Furu Platinum Live (降るプラチナ) (http://www.youtube.com/watch?v=BiBanHd7cdU#ws)
Ne samo da zvuči odlično, već i izgleda odlično. Njene pesme uživo su drugačije od studijskih - ova u originalu ima čembalo umesto klavira, recimo.
- čisto da bi negde ostalo zabeleženo, reći ću i da sam preslušao drugi solo-album Yuki Kajiure i nemam nameru da ikad više ponovim taj čin. Nije neko razočarenje jer ništa nisam ni očekivao, ali... Njen prvi album mi nije bio ništa specijalno, mada nije bio ni loš - samo ne posebno zanimljiv i počinje da se nazire nedostatak ukusa, mirisa i boje. Ovaj JESTE loš i dosadan. Kako učiniti klasičnu ili keltsko-renesansnu muziku zanimljivom (a inače nije, jel'te)? Samo ubacite elektronski ritam koji tupi i tupi i tupi i TUPI I TUPI I TUPI I TUPI... dok se slušalac ne ubije ili ne postane fan. Ovo spominjem zato što danas ne možete otići na neki forum gde se priča o japanskoj muzici makar i površno a da ne prekinete ritual klanjanja Kajiuri. Da je samo jedna od pop-zvezda ne bi me bilo briga, ali ona ipak funkcioniše u okvirima žanrova koje posebno volim i slušam. :(
-a Nahoko Kakiage? O njoj ne pričam...još. Što reče jedan lik sa last.fm-a, "zapanjen sam lepotom muzike te žene". Z-A-P-A-N-J-E-N. xrotaeye
P.S. A Yayoi Yula nije normalna. Stvarno. Njena muzika liči... ne liči ni na šta što znam. Možda malo na the Legendary Pink Dots. Ali samo malo. Po pristupu i po ljubavi prema psihodeliji. Ako su oni to što im ime govori, ona je Fiktivna Mebijusova traka. Ali ne mogu da je prezentujem - jednostavno je nije moguće naći u video-obliku (osim par pesama koje ne govore dovoljno).
А сад наступам ја као дежурни музички партибрејкер :) Мало Краша не може да шкоди ;)
DJ Krush - Kemuri (http://www.youtube.com/watch?v=aVjgRlto8PI#)
DJ Krush - Shin-Sekai (feat Rino) (http://www.youtube.com/watch?v=6NgLGmeRg9s#)
И наравно Сребрни Очњаци из Берсерка...
Berserk Tribute-Waiting So Long (Long Version) (http://www.youtube.com/watch?v=6dIsVE1HQqc#)
Ima nečeg bajkovitog u muzici Arai Akino, ali ne - trivijalnog (i japanske bajke su često iznenađujuće, znam da su me sekirale zbog prisutne tuge, dok sam bila dete). Nešto slično se oseća i u njenom glasu.
Da, to me je i privuklo njoj - kao i mnoge druge koje znam. Nikad neću zaboraviti kada sam prvi put čuo Bara no shigemi (Šiprag ruža) sa albuma RGB u tišini svoje sobe, na relativno dobroj opremi. Ne dešava se često da mi pesma izmami suze na oči, ali to je bilo (i još uvek je) toliko otmeno, toliko elagantno, toliko magično... muzičko savršenstvo. E, to je po meni pravi fantasy u muzici. Kakav završetak, sa čelom, čembalom, čelestom, engleskim rogom (malo da izbegnemo "če-") i malo elektronske manipulacije! A i rađeno je kao "image song" (to je japanski termin za pesmu rađenu u duhu nekog dela, a da formalno ne pripada njemu) za TV seriju Lodoss War, ako se dobro sećam...
新居昭乃 (Akino Arai) - ばらの茂み (Bara no Shigemi) (http://www.youtube.com/watch?v=ZDIkilNzYjo#)
@Savajat Erp
Heh, kada sam video "Berserk" pomislio sam na Susumua Hirasawu, ali ovo nisam čuo.
То је одјавна шпица, што се тиче Хирасаве, инструментали из Берсерка разваљују колико су добри. :)
Ово ми је убедљиво најјаче...
Berserk - Gatsu (http://www.youtube.com/watch?v=XXNu3r__PtA#)
Quote from: Savajat Erp on 27-06-2011, 08:11:51
То је одјавна шпица
Onda sam je čuo bar preko 20 puta. Davno to beše...
A Hirasawa ume da bude odličan. Moram i njega da se podsetim - u skorije vreme sam više slušao P-model, grupu u kojoj je on bio ključni član, ali njihova muzika je drugačija (iako isto elektronika).
「brown eyes」A Bridge To The Rings Of The Saturn／dip in the pool×甲斐 さやか (http://www.youtube.com/watch?v=YKfaAZK5SeA#ws)
(kratko, ali ovo je zvaničan spot)
Za Miloša:
yanéka - The Origin (http://www.youtube.com/watch?v=Z7jbvHAFJag#ws)
P-model iz 1979, s albuma In a Model Room, koji je meni jedan od najboljih (elektro-)pank/nju-vejv albuma u japanskoj muzici.
P-Model - Sophisticated (http://www.youtube.com/watch?v=ofgy8Oan_Rg#ws)
P-Model - Kameari Pop (http://www.youtube.com/watch?v=lT1LclWLtjE#ws)
P-Model - Art Blind (http://www.youtube.com/watch?v=uUjJLWXAZKE#ws)
Kasnije P-ostaju čisti elektro-bend, sa odgovarajućom gikovskom tematikom (2D or not 2D? i sl.)
Sinoć sam preslušavao album Kessho od Yuiko i bio zapanjen koliko dobro zvuči, a koliko je žena nepoznata. Naravno, to sam znao i ranije, još otkako sam je prvi put čuo pre par meseci, ali dobro je podsetiti se nekih nepravdi više puta.
Jedan dodatni problem se tu pojavljuje: Yuiko nosi suviše često ime, pa ako pokušate da pronađete više informacija na netu, bićete zbunjeni. Čak i last.fm lista dve Yuiko, a ona druga je poznatija (iako je, po objektivnom mišljenju :roll:, muzika ove naše daleko bolja!), pa se tu mešaju mnogi elementi oba profila.
Kessho (Kristal) je esencijalan album za sve ljubitelje elektro-popa (u mračnijoj varijanti), trip-hopa i raznih krosovera klasične i elektronske muzike. Na njemu su učestvovali Susumu Hirasawa (samo kao kompozitor prve pesme dole), meni vrlo draga Nahoko Kakiage (što mi je uvek pretpostavka kvaliteta) i Yuichi Tanaya (ex-Carnation). Na Youtube-u sam našao samo nekoliko njenih pesama, među njima tri sa ovog albuma.
ゆいこ - 陸の人よ (http://www.youtube.com/watch?v=ldh8s8jBw8A#)
架空の空 (http://www.youtube.com/watch?v=YPJv4yild08#)
Pa, kome se sviđa, evo:
http://www.mediafire.com/?gelkxqacws5vhp7
Dama se zove Keiko Matsui izdala je gomilu albuma od kojih su mnogi odlični. Evo nekoliko meni omiljenih numera.
Keiko Matsui Bridge Over the Stars (http://www.youtube.com/watch?v=kLLNSLizjBw#)
Keiko Matsui - Whisper From The Mirror (http://www.youtube.com/watch?v=Y0i0egQdycM#)
Preslušao jedan album iz diskografije kultne grupe iz 80-tih, Real Fish, kao i drugi solo-album njene članice Mari Fukuhare. Ovaj prvi je potpuno instrumentalan, neka vrsta kamerne muzike sa pop/rok postavom. I drugi album je uglavnom instrumentalan, uz par vokalnih deonica tu i tamo i poneki sempl ženskih glasova. Fukuhara je svirala klavijature i u tehno-pop grupi iz 80-tih, Shi-shonen, koja je delila dobar broj članova sa Real Fish. Ovde koristi klavir i kompjuter, uz ređu upotrebu gudačkih instrumenata. Elektronika daje nadrealni okvir melanholiji akustičnih instrumenata, kao da slušamo saundtrek nečijih snova.
Mari Fukuhara - La Lune (http://www.youtube.com/watch?v=GwKYJUn3ytM#)
Prošlo je gotovo godinu dana od poslednje poruke, a ja u međuvremenu nisam bio zaludan. Pa, barem ne sasvim. :)
Veći deo onoga što sam čuo naginje indi-popu/roku, šugejzu, drim-popu, post-roku, folku ili elektronici (ili bilo kojoj njihovoj kombinaciji), ali bilo je izleta i u druge žanrove. Mnogi od tih izvođača su nezavisni i objavljuju na manjim etiketama kao što su Noble, Novel Sounds ili Kilk Records.
Tu i tamo ću kačiti neke stvari koje pronađem na youtube-u, od ikona japanske nezavisne muzike kao što su Spangle call Lilli line, Tenniscoats i Clammbon preko sveže krvi poput Matryoshke, Ferri, Cellz cellara i mnogih drugih, do izvođača koje sam već spominjao i preporučivao, kao što su Akino Arai, Kahimi Karie, UA (dobro, nju možda i nisam) i drugi.
Kad smo več kod toga, poslednji album Kahimi Karie (It's here, 2010) je jedan od najboljih, i u njenoj diskografiji i u novijoj japanskoj popularnoj muzici.
Spangle call Lilli line - Sea (album Purple, 2008). Grupa koja postoji od 1998, i njihov stil se sigurno ne može sabiti u jednu pesmu, iako je na poslednjim albumima u ključu nekog downtempo-roka:
Spangle call Lilli line - Sea (http://www.youtube.com/watch?v=MdG9gjMGwc8#ws)
1. Još malo SCLL-a, sa istog albuma:
Spangle Call Lilli Line - Rio (http://www.youtube.com/watch?v=Wa5oAkZHp3c#)
2. UA je jedno od najznačajnijih imena japanske popularne muzike, barem za one koje zanima sama muzika, a ne imidž ili marketing. Ta reč je uzeta iz svahilija, a može da znači "cvet" ili "ubiti". Ubilački cvet... Česta su poređenja ovog ili onog japanskog izvođača - tj. izvođačice - sa Bjork, ali mislim da zaista UA najviše odgovara toj slici, iako je muzički više naginjala džezu nego Bjork.
黄金の緑／UA (Video Clip) (http://www.youtube.com/watch?v=irnPOYu_qsw#)
3. Sa koncerta Majumi Kođime, i to dve pesme. Druga je Hard Bop... wow :!: ! Svaki put se oduševim kada ga čujem, a čuo sam ga sigurno više od 20 puta. Ali! Psihodelični kosmo-džez!
小島麻由美 "赤と青のブルース～ハードバップ" (http://www.youtube.com/watch?v=m3qBPotP_jI#)
World's End Girlfriend, pesma R.I.P. sa konceptualne kompilacije Invisible Folklore etikete Noble (2011.) Po formi post-rok, po sadržini mešavina mnogih žanrova (klasična muzika post-romantizma, elektronika, ambijent, indastrijal...):
World's End Girlfriend - R.I.P (http://www.youtube.com/watch?v=disVX1yKPo0#)
vrlo lepo, hvala!
Nema na čemu. Ako se ikome sviđa meni je dovoljno. xjap World's End Girlfriend inače poseduje jednu prilično nemalu diskografiju.
Cellzcellar je objavio prvi album, Circus from a bygone era, na etiketi Kilk Records. (A Mari Fukuhara novi album naslovljen Karakuri. Čudna podudarnost... Razumete li šablon? Ne!!!!???? :shock: Dobro onda... čitam strip koji se zove Karakuri Circus. I pričam sam sa sobom. xnerd )
Hm, jedan primer sa albuma:
Cellzcellar - In your small hands (feat Ferri) (http://www.youtube.com/watch?v=AybWGVLnQjg#ws)
Ovih dana slušam Ferri (pomenutu u prethodnoj poruci u vidu gosta u pesmi) i njen album prvenac, A Broken Carousel, koji je remek-delo melanholije i izgubljene lepote. Nema reprezentativnih pesama, pa sam od nekoliko za koje su snimljeni video-spotovi nasumično odabrao dve. Ferri peva na engleskom, ali ovaj zvuči dovoljno apstraktno da se značenje tek povremeno naslućuje u miksu glasova i elektroakustičnih zvukova. Možda bi poređenje sa Sigur Ros bilo na mestu.
Ferri「Fading sigh」 (http://www.youtube.com/watch?v=ZhM7ovjWGgg#ws)
Ferri / tomorrow comes after today (http://www.youtube.com/watch?v=VaBcEsYImu8#ws)
Načinio sam jedan krupan korak ka upoznavanju sa japanskom muzičkom scenom: zaobišao sam sve posrednike i došao direktno do japanskih izvora. Pardon, jednog japanskog izvora, ali gde je jedan, tu je i drugi...
Natalie je ime sajta, starije sestre Comic Natalie (posvećene stripu), koji se bavi japanskom popularnom muzikom (u najširem značenju reči "popularno"). Negde sam pročitao da je japanska muzička industrija druga po veličini na svetu, i zaista verujem u to. Natalie donosi oko 40-50 vesti dnevno, plus mnogo specijalnih članaka i intervjua, i u njenoj bazi izvođača se nalaze stotine i stotine i stotine i stotine i stotine imena. Jedini problem je filtriranje i sortiranje svega toga u skladu sa ukusom jednog čoveka, jer je njihova industrija stvarno čudna (u odnosu na ono šta smo navikli), i na istoj etiketi mogu da se nađu najnemuzikalnija amaterska glupost i vrhunsko ostvarenje nekog žanra. Nekad je postojala podela na mejnstrim (mejdžor etikete) i alternativu (indi etikete), ali to se sada ne poštuje striktno.
Vidim da na Zapadu ljudi često poistovećuju (i, shodno tome, pljuju, blate, vređaju...) J-pop sa "muzikom idola", koja jeste njegov najvidljiviji sloj, jednako na televiziji, radiju, ulici ili internetu. Ta muzika jeste loša po svim aršinima, ali takva kritika usmerena na čitavu japansku pop-muziku promašuje poentu jer:
1. kao što rekoh to je samo površinski sloj;
2. idoli nisu muzičari per se, i ne shvatam ih ozbiljno. Skoro sam sedeo sa svojim drugom koji je antropolog i, dok smo pričali o tome, spomenuo je zaboravljenu ulogu zabavljača (poput "Sedmorice mladih" kod nas) i mislim da bi se taj termin mogao upotrebiti iako je kontekst ovde nešto drugačiji. Svejedno, meni su AKB48 (i njegovi klonovi) zanimljivi u sociološkom smislu jer je njihov uticaj na društvo ogroman i često nerazumljiv nama Zapadnjacima.
Konkretno mi mnogo više smetaju neke druge stvari, kao što je veoma popularni eurobeat, pa onda recimo visual kei - čiji predstavnici uglavnom imaju izgrađen zanimljiv vizuelni identitet, ali nikakav muzički - i slično. Mnogo od svega toga se koristi u animeima, i zato ne delim entuzijazam mnogih zapadnjačkih anime-fanova, koji se prvo upoznaju sa takvom muzikom i onda je zavole, zato što je japanska, a Japan je, naravno, kul.
No, sve to na stranu, jer ne volim da pričam mnogo o stvarima koje ne volim. Upoznao sam mnoga imena i mnoge izvođače, (na sreću ili ne, ne znam više ni sam :cry: ) i moraću još da pustim da prođe neko vreme da se sve to slegne. Stvarno ima svega, od bljuvotina i totalnog kiča, preko solidnih i slušljivih stvari do remek-dela. Neke pesme sam prekinuo posle 20-30 sekundi slušanja i znam da im se neću vratiti: na primer, Kou Shibasaki (Mitsuko iz Battle Royale-a!). Drugi su relativno pristojni i mogao sam da ih odlušam. A treći su me zainteresovali da ih potražim na netu. A onda, tu su i Urbangarde koji su me zainteresovali iako me sama muzika nije privukla. Kič, ali vrlo svestan i promišljen. "Trauma-tehno-pop" je naziv koji su dali svojoj muzici ("tehno-pop" je termin koji se u Japanu koristi za elektronsku muziku koja vuče korene od Yellow Magic Orchestra). Imaju dvoje pevača - muški i ženski vokal - a ukupno ih ima petoro. Tekstovi su im fantastični, ali velika jezička barijera je problem za uživanje u njima. Njihove pesme su uglavnom satirični komentari na razne aspekte japanske pop-kulture i raznih potkultura. A spotovi su im... pa, vidite sami :lol: !
Sailor Fuku wo Nuganai de (Don't take off your sailor fuku) (http://www.youtube.com/watch?v=tFHZ2SK-Chc#)
アーバンギャルド コンクリートガール (http://www.youtube.com/watch?v=IlpiRn528bg#)
Evo nečeg i za Mehu i druge ljubitelje noiza, ali prvo reč o čemu se radi. U avgustu je bio održan "Festival Fukušima", koji baš i nije bio festival u klasičnom smislu, već pre skup nezavisnih događaja koji su se odvijali na različitim lokacijama. Kako god, neki od tih "događaja" su obuhvatali učestvovanje raznih eksperimentalnih bendova i izvođača, kao što je Otomo Yošihide, ili, u našem slučaju, Noise densha (Noise train). Pre neki dan je japanski sajt DAX izbacio 15 video-klipova na svom YouTube kanalu sa raznim performasama sa festivala. Dakle:
ノイズ電車 - フェスティバルFUKUSHIMA! 世界同時多発イベント (http://www.youtube.com/watch?v=gNbglOu_IuY#ws)
(Svi snimci su ovde (http://www.dax.tv/features/3151.html), na levom delu stranice.)
Što se tiče ostalog, preslušao sam poslednja 2 albuma od Urbangarde (od 5 ukupno), i mogu reći da razvaljuju. Nema slabih momenata - dođavola, nema ni prosečnih! Pesme su pop, ali imaju savršenu dinamiku, i čim mislite da će neke element postati zamoran, dolazi do promene, kako na nivou pesme tako i na nivou čitavog albuma, i ravnoteža muškog i ženskog vokala je savršena. Konsultovao sam mišljenja nekih ljudi koji prate japansku scenu i već godinama preslušavaju po nekoliko novih albuma dnevno, i svi se slažu da su albumi Urbangarde-a već nekoliko godina među najboljim koje japanska muzika ima da ponudi. Evo jednog:
QuoteUrbangarde is annoying the same way Kyarypamyupamyu is irritating yet somehow, there is something inherently irresistible about them. I struggle to describe their music – it's like MOSAIC.WAV (Akibapop) meets Perfume meets Shinsei Kamatte-chan meets Soutaiseiriron and yes, if that sounds that like a recipe for disaster, it is. URBANGARDE. IS. JUST. SO. FUCKING. WEIRD. BUT. GOD. THEY'RE. SO. DAMN. AMAZING. Oft times they've been called Soutaiseirion rip-offs/parody band/maybe even Soutaiseiriron in disguise but it's pretty obvious that they don't take themselves too seriously, so neither should you.
Ako se neko pita ko, ili šta, je Kyary Pamyu Pamyu, evo ga odgovor (upozorenje: za ovo će nekima trebati veća snaga volje nego za onaj prethodni klip :lol: ):
きゃりーぱみゅぱみゅ - PONPONPON , Kyary Pamyu Pamyu - PONPONPON (http://www.youtube.com/watch?v=yzC4hFK5P3g#ws)
Ona je trenutno veoma popularna u Japanu, ali evo šta Urbangarde misle o tom trendu:
アーバンギャルド - 病めるアイドル (http://www.youtube.com/watch?v=hz95sDMpqHE#noexternalembed-ws)
Šteta što slušaoci ostaju uskraćeni za tekst, koji je čista satira.
Dalje, Tamurapan je jedna simpatična pojava u pop-muzici, koja sama piše tekstove, komponuje, aranžira i dizajnira omote svojih albuma. Ne dostiže nivoe Akino Arai ili Charine najbolje momente, ali bolja je od 95% drugih pop-pevača i pevačica:
でもない feat. Shing02 (short.ver) / たむらぱん (http://www.youtube.com/watch?v=x4Svuqzv3ZY#ws)
Joou-bachi (Kraljice-pčele) i Shinsei kamatte-chan su dva benda prilično prljavog zvuka koji su postali poznati/ozgloglašeni po svojim nastupima, i njima ću posvetiti više vremena u bližoj budućnosti.
Alternativna pop-grupa Uchuujin (vanzemaljci) ima novi mini-album koji je prezentovala pomoću vrlo čudnog spota:
ものすごい関係／宇宙人 (http://www.youtube.com/watch?v=abSQKGmv-R8#ws)
amazarashi (tako se piše i na japanskom, tj. latinicom) su jedan tajanstveni bend okupljen oko Hiromua Akite, i, dok jedno vreme nisam bio siguran kako će da me dojmi njihova muzika (na prvo slušanje mi je delovalo kao prosečan, ili nešto malo jači, moderan rok), njihovi spotovi su van ovog sveta, o čemu svedoči i nekoliko nagrada na festivalima posvećenim animaciji. Inače, preslušao sam njihov poslednji album, Love Song, koji je sasvim dobar - ali ne mogu a da ne žalim kada čujem koliko su njihove najkraće pesme na albumu veličanstvene... Evo nečeg iz njihovog ranijeg perioda:
amazarashi 「夏を待っていました」 (http://www.youtube.com/watch?v=9QnFFpyDGgs#ws)
Hvala na upućivanju!!!
Quote from: Meho Krljic on 16-11-2012, 20:01:39
Hvala na upućivanju!!!
Ništa zato. Voleo bih da češće pišem ovde, ali, em mi vreme ne dozvoljava, em, i kada ga imam, radije ga trošim na čitanje ili slušanje muzike nego na pisanje o dotičnim. A pisati bih mogao do sutra. Samo u poslednjih mesec dana, na najvećem japanskom sajtu za muzičke vesti, Natalie, objavljeni su članci - uglavnom intervjui - o nekih 50 i kusur izvođača.
Ovih dana je najaktuelnija vest da se Yui (http://www.jpopasia.com/celebrity/yui/) povlači iz sveta šou-biznisa. Ona (vest, ne pevačica/medijska ličnost) mi lično ništa ne znači, ali je simptomatično kada naletite na 11 000 komentara na nju na Natalie-i. Onda, tu je vest da je 1-2. decembra premijera opere "The End" u kojoj peva Hatsune Miku. Dakle, vokaloid-opera... verovatno bi se većina ljubitelja "žive" opere :lol: prezrivo nasmejala na ovu vest (a možda i pokoji kompozitor ili pevač okrenuo u grobu!), ali meni je to bar zanimljivo iz kulturološke perspektive, ako već ne muzičke (samo predosećaj, ne mogu da ne volim ono što nisam ni čuo).
A tu je i jedna velika zabuna oko toga šta je popularno u Japanu. Očigledno je da oni više slušaju (i kupuju!) svoju muziku nego anglo-američku - iako znaju da "pokupe" trendove - ali ono što od japanske muzike vole klinci po našim, domaćim forumima (ili američkim forumima, ili uopšte na Zapadu) je jedno, a ono što se pojavljuje na Orikonovim listama prodavanosti i u TV emisijama i časopisima je drugo. Imaju tamo svoje "praistorijske" bendove i izvođače, poput domaćih Rolling Stones-a i Queen i U2 i Michael Jacksona, koji su uvek na vrhu. Evo, tek pre neki dan sam čuo za TRF, koji se vodi kao pop/R&B bend i koji slavi 20-godišnjicu postojanja početkom iduće godine, a do sada je u Japanu prodao preko 20 miliona albuma i singlova.
Popularni trendovi na stranu, ovih dana se digla velika medijska buka oko novog, 17. albuma legendarne grupe Tokyo Ska Paradise Orchestra, koju je osnovao još legendarniji perkusionista Asa-Chang (i potom ih napustio), i koja danas ima 9 (muških) članova. Skraćeno ih nazivaju Ska-para, i žanr kojim se bave je, jel'te, ska. Evo najave za taj album, "Yokubou" (= "želja", "žudnja"), na kome učestvuje nekoliko gostujućih vokalista, kao što je pevačica džez-grupe Ego-Wrappin', Nakano Yoshie. Inače, kompozicije su uglavnom instrumentalne i čitav album je prilično dobar i kompaktan, iako mi je prva pesma iz trejlera, sa gostujućim pevačem Hanaregumijem, jedan od najslabijih momenata na njemu.
東京スカパラダイスオーケストラ Trailer04 17th Album「欲望」 (http://www.youtube.com/watch?v=VMSmwJ1Osjo#)
No, ovde sledi moja ispovest, podstaknuta grižom savesti. Pevačica i muzičarka Bomi (piše se "bomi") objavila je krajem oktobra svoj prvi "pravi" (dugometražni?) album. Iz nekog sada nepoznatog razloga imao sam utisak da sam čuo odlomak neke njene pesme i sa gađenjem prekinuo slušanje da mu se nikad više ne vratim. A onda sam naleteo na taj album na listi najboljeg iz Japana 2012. (http://rateyourmusic.com/list/synchroflash/best_of_2012_from_japan) kod čoveka čiji je ukus vrlo sličan mom. To me je iznenadilo, ali priložena pesma sa YouTube-a je obećavala, i ni približno nije upućivala na utisak koji mi je ostao u glavi od ranije. Onda sam preslušao album i bio sam potpuno zbunjen! Nimalo slično onome što sam zamišljao! :oops: Ne znam sa kim sam pobrkao boni i njen album "Meni-a-mal" (ili tako nekako, pošto, ako i znači nešto, to značenje je skriveno od mene), ali ovim hoću da joj se izvinim. Jedan od albuma godine, svakako, fuzija roka i elektro-zvuka, energičan i originalan, plod saradnje sa producentom wtf-om :lol: , takozvani "jednocentimetarski pop", šta god to značilo!
泣きっ面リリー / bomi(ボーミ) (http://www.youtube.com/watch?v=h09QbAaVckM#ws)
Čuo sam još mnogo stvari, ali neka ovo bude dovoljno za sada. xjap
Objavljen novi spot za Uchujin (videti gore!), za pesmu Rakujitsu, takođe sa mini-albuma Sango. Ako vas zanima ko je ovaj patuljak (koji se pojavljuje i u gornjem spotu), odgovor je: Mame Yamada, "najmanji mađioničar u Japanu".
楽日／宇宙人 (http://www.youtube.com/watch?v=vcwROtdb2I0#ws)
Takođe, objavljen je i novi spot za bomi, za pesmu Eclair, koja je najčistiji pop na čitavom albumu - za šta, iskreno, ona nema dovoljno dobar vokal, ali to je iskupljeno izuzetno dobrim aranžmanom. To je ujedno i muzička tema filma "Kyou, koi o hajimemasu", od decembra u japanskim bioskopima.
エクレア / bomi(ボーミ) (http://www.youtube.com/watch?v=-PZvCei5tbw#ws)
Pošto ova stranica postaje sve nesnosnija za svarivanje mom sirotom pretraživaču, gledaću da izbegnem YouTube linkove do kraja iste.
Dakle, ostaju mi samo reči... :cry: (slike me mrzi da postavljam - to ću na svom blogu)
Htedoh da napišem da je izašao novi album koji dele Asobi Seksu i Boris, ali vidim da je Miloš već okačio i link ka albumu (tamo na temi o novim albumima).
Onda, sledi najbolje iz oktobra, izraženo aritmetičkim veličinama!
1. Urbangarde (アーバンギャルド) - Geiger Counter Culture, 9/10
2. bomi - Meni a Maru, 8/10
3. Saotomesatsuki (五月女五月) - Seidaku awasenomu, 8/10
4. Special Others - Have a Nice Day, 7/10
5. Tamurapan (たむらぱん) - wordwide, 7/10
ali ostaje mi još da čujem par albuma i singlova koje već imam na hard disku, između ostalog Charu i Elephant Kashimashi, tako da može doći do promene. Inače, sve ovo gore su pravi albumi, jedino je pod 3) mini-album. Naravno, uzeo sam u obzir samo ocene od 7 pa naviše.
CDJapan beleži 618 izdanja za oktobar, ali mnoga su dupla - tipa regularna verzija i specijalna verzija (često sa bonus DVD-om) - neka čak i više nego dupla, a ima i dosta singlova, ali cenim da je pravi broj albuma preko 100, možda čak i 200. Ja sam čuo dvadesetak, tako da verovatno imam dosta propusta.
Najveće razočarenje: nano.RIPE
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimageshack.us%2Fa%2Fimg855%2F2162%2Fnewslargenanoripeart201.jpg&hash=50762d283d87a68e4c1827fd7db8eca1ccd9427c)
nikad ih nisam slušao do skora, ali iz izgleda benda i vizuelnog dizajna, mislio sam da će biti bolje. Pevačica dobro izgleda (šta 'dobro' - sjajno, bre!) ali ima užasno iritantan vokal...
Najveće pozitivno iznenađenje: bomi
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimageshack.us%2Fa%2Fimg37%2F3048%2Fnewslargebomiart2012091.jpg&hash=a98862081103ab49493e7cfcb66f3f88f3092931)
iz razloga već spomenutih u jednoj prethodnoj poruci.
Pa, možeš JuTjub linkove da stavljaš u code tagove:
http://www.youtube.com/watch?v=17an2wP-y9M
Znam za to, ali se bojim da su ljudi u principu lenja stvorenja i da će manje ljudi tako da pogleda šta se nalazi iza tih linkova.
Al', ajde da probamo. Ling tosite Sigure (tačna transkripcija bi bila Rin toshite shigure) ima novi singl, Abnormalize, posle dve godina pauze na tom polju. Za sve ljubitelje prljavog i histeričnog alt-roka:
http://www.youtube.com/watch?v=if-8Vt4SwqM
Confuse - Nuclear Addicts EP (Tracks 1 - 5) (http://www.youtube.com/watch?v=GiKncnTfk9A#)
xyxy
Kao što sam i mislio da će biti, Charin novi album, Cocoon, je odličan. Jedan od najkarakterističnijih glasova japanske popularne muzike - ako ne i najkarakterističniji (možda će neki pomisliti da je ona u stvari mačka :lol: ) - Chara je tokom karijere od više od 20 godina imala uspone i padove, menjala izdavače, bila u braku sa glumcem Tadanobuom Asanom, samostalno izdala jedan od najboljih albuma u modernoj SVETSKOJ pop-rok muzici, Something Blue, u limitiranom tiražu od ... ne sećam se tačno ... 2000 primeraka, možda? U svakom slučaju, ja nisam neki autoritet u vezi njene muzike, pošto sam čuo samo manji deo njene diskografije, tako da generalno ne pišem puno o tome, a i teško je naći reprezentativne spotove na YouTube-u, gde ono što mi prvo padne na pamet uvek nekako nedostaje. A i nije lako tražiti nekog ko ima tako uobičajenu reč (na japanskom) za ime.
Ali da ne biste ostali suvih usana, evo nečeg čega ima na YouTube-u. World Order imaju novi singl! Jedna od najčudnijih plesnih grupa na svetu je ponovo u akciji. Evo jedne pesme sa singla:
WORLD ORDER "PERMANENT REVOLUTION" (http://www.youtube.com/watch?v=xwg2Hpf4ta8#ws)
Spot je rađen kao promocija za korejsku avio-kompaniju Asiana Airlines, ali to nije mnogo bitno, kao ni sama muzika. Bitna je koreografija koju izvode Genki Sudo, bivši majstor borilačkog ringa i njegovih 6 kompanjona koji čine World Order.
Sredio sam kompjuter i stvari sada idu lakše...
Gledao na Nico Nico Dougi koncert Goto Mariko i intervju sa njom i... my God :shock: ... ženska razvaljuje uživo. Šteta što nema tih snimaka na YouTube-u da svi lepo vide, ali videću da li mogu nekako da ih prebacim na svoj hard disk, pa ćemo posle lako.
Evo nečeg sa koncerta Tokusatsua ("Specijalni efekti") koje vodi Ootsuki Kenji, legenda japanske pop-kulture i jedan od njenih najharizmatičnijih likova, koji se svojevremeno bavio i SF književnošću - hoću reći, pisao je istu - a gitaru svira Narasaki iz Coaltar of the Deepers:
https://www.youtube.com/watch?v=Xgtb4fhDRp8 (https://www.youtube.com/watch?v=Xgtb4fhDRp8)
https://www.youtube.com/watch?v=0JeCMLoxdYs (https://www.youtube.com/watch?v=0JeCMLoxdYs)
Posle susreta sa ne malim brojem izvođača čiji performansi prevazilaze većinu onoga što se nudi na sirotom starom Zapadu, odlučio sam da napravim neku prezentaciju, nešto kao mali presek moderne japanske scene, i raspršim nekoliko standardnih zabluda.
Neka mi neko kaže da li radi ovaj link:
http://www.nicovideo.jp/watch/sm18714430 (http://www.nicovideo.jp/watch/sm18714430)
Kod mene radi, ali to bi moglo da bude zbog kolačića. :wink:
Quote from: ridiculus on 27-12-2012, 22:11:18
Neka mi neko kaže da li radi ovaj link:
http://www.nicovideo.jp/watch/sm18714430 (http://www.nicovideo.jp/watch/sm18714430)
Kod mene radi, ali to bi moglo da bude zbog kolačića. :wink:
Radi, ali tek nakon registracije. Ja sam u par klikova otvorio nalog na toj stranici, povezujući se preko FB-a, i tek onda sam mogao da pogledam video.
EDIT: Usput, odličan je ovaj bend! Sviđa mi se!!! :)
Super, to nam otvara nove mogućnosti. Nico Nico ima mnoge snimke kojih nema na YouTube-u.
Inače, u pitanju je gorepomenuti koncert Goto Mariko, + kratak intervju (bez prevoda!), u dva dela, u trajanju od nekih 25 minuta, deo jedne TV emisije na Fuji TV-u. Drugi deo:
http://www.nicovideo.jp/watch/sm18714499 (http://www.nicovideo.jp/watch/sm18714499)
Mariko je bila pevačica i gitarista legendarne džez-hardkor-pank grupe Midori, koja se rasformirala pre par godina. Pesme su sa njenog debitantskog solo-albuma, 299792458, objavljenog sredinom ove godine, koji je izazvao nepodeljenu pažnju japanskih medija. Muzički slično sa Midori, malo blaže, doduše, sa više elemenata "nevinosti" i "slatkoće", ali ludilo je još tu.
Dođe i ovoj godini kraj, i sa njim želja da se preporuči najbolje iz nje! Al' ne daj vraže, nedostaje nam ZNANJA! :cry: Preslušao sam možda nekih pedesetak albuma japanske produkcije iz ove godine, verovatno duplo manje singlova i maksi singlova, i isto toliko albuma iz evropske/američke produkcije. Ni izbliza dovoljno... Nigde nisam uspeo da nađem poslednje albume od Her Ghost Friend, Vanzemaljaca (Uchujin), Love Me Tender, mishmash*Julie Watai, Kyono+DJBaku, novi Kinoko Hotel :-D , novi Tokusatsu, novi Great3, Charan-po-Rantan, La-Ppisch, OST iz Lupina III: Žena zvana Fuđiko Mine, neke likove iz Cicala Mvta-e koji imaju singl...
Inače sam imao ideju da stavim 10 (ili 20) najboljih albuma, najbolje singlove, koncerte, video-spotove, OST-ove... Ne bih već mogao da se nosim sa nekima poput japanskog časopisa Music Magazine koji su odabrali po 10 (ili 5 u nekim slučajevima) najboljih ovogodišnjih albuma iz raznih kategorija: severnoamerički rok; engleski (+ australijski) rok; japanski rok; J-pop; R&B, soul, bluz; i slično. No, i ovo se ispostavlja kao previše, pošto nisam aktivno pratio tokom čitave godine, i sad nikako ne mogu da postignem da čujem makar samo ono što me zanima, čak i da je sve pristupačno. Možda onda iduće godine. Ali, ipak će biti neka vrsta mini-retrospektive i za ovu godinu.
No, evo još par zanimljivosti:
Malo buke od jedne od najvećih svetskih pank grupa ("Upozorenje", sa ovogodišnjeg singla):
BRAHMAN MV「警醒」 (http://www.youtube.com/watch?v=ZcWeLD1zGNQ#ws)
Muziku za film "Koi ni itaru yamai" (avangardni film prikazan i na Berlinskom festivalu) je radio Kei Yachimura, klavijaturista iz grupe Urbangarde, a kao tema je korišćena pesma sa njihovog prošlogodišnjeg albuma Mental Hells, Kodomo no renai (Dečja ljubav):
『恋に至る病』予告編 (http://www.youtube.com/watch?v=e6djdCr3tp0#ws)
Odličan tribjut album Final Fantasy-ju sa 25 različitih izvođača (od akustike do elektronike, od džeza do transa):
https://www.youtube.com/watch?v=rdJKoMvoboM (https://www.youtube.com/watch?v=rdJKoMvoboM)
Hvalaa!
Prilog:
world's end girlfriend - Les Enfants du Paradis (MUSIC VIDEO) (http://www.youtube.com/watch?v=PfG_G2O2q40#ws)
Ovo je nemoguće... :shock: Mislim, nerealno je. Zaista.
Mozak mi se još oporavlja od kognitivnog šoka... xrotaeye
Lutam tako ja Mrežom, tražeći neke informacije, kada me udari ovaj naslov poput groma:
Midori vs Shinsei Kamattechan (http://www.timeout.jp/en/tokyo/feature/1123/Midori-vs-Shinsei-Kamattechan)
Događaj se odigrao pre više od dve pune godine, ali sama misao da su ta dva benda bila "suprotstavljena" u istoj prostoriji je više nego što obična ljudska psiha ima pravo da istrpi. Ta radi se možda o dva najluđa japanska rok-benda 21. veka - ili bar dva najbolja od najluđih - a ko je najluđi u Japanu, ima velike šanse da je najluđi i na svetu - to bar nije tajna.
Midori su se rastali ubrzo posle toga, ali Kamatte-chan je jak kao i uvek, ako ne i jači:
神聖かまってちゃん PV 「さわやかな朝」 (http://www.youtube.com/watch?v=qovS8CWlb5M#ws)
Najavi tribinu!
Koju tribinu? Misliš onu 12. januara u Pop Lukinoj?
QuotePredavanje: HILJADU LICA JAPANSKE POPULARNE MUZIKE (Goran Marković):
Muzika idola? Visual kei? Mejnstrim J-pop? Anisong? Avangardni majstori buke? To su neka nama poznata lica te muzike, ali ko misli da je to sve, vara se. Žestoko. Japansko muzičko tržište je drugo po veličini na svetu, a Tokio je nezvanično svetska muzička prestonica prema broju klubova i muzičkih dešavanja. U Japanu trenutno postoje 64 muzička časopisa koja pokrivaju svaku zamislivu tematiku, od podele na domaću i stranu muziku preko posebnih žanrova do instrumenata i audio-opreme. U tom mnoštvu ima nečega za svakoga, čak i ako ste do sada živeli u uverenju da u Japanu ne prave muziku koja bi se dopala Vama.
,,Trauma-tehnopop", ,,samurajski džez" ili ,,1-centimetarski pop" – u Japanu mnogi izvođači imaju poseban naziv za svoju muziku. Otkrijte stil koji vam odgovara... i možda Vaš ukus nikad više neće biti isti...
Ali, to neće biti tribina, niti predavanje, kao što piše. Možda ću reći koju reč na početku, ali prezentacija će se sastojati u puštanju muzike - video-spotova ili koncertnih snimaka, svejedno - jer, k'o što neko mudar reče, "pričati o muzici je isto što i igrati o arhitekturi".
Dobro, svejedno. Pop Lukina 6 (Sakurabanin klub), 12. januar u 13h.
Nego, očekivalo se da će prošle godine Chad Van Wagner izdati konačno svoju knjigu o japanskoj rok muzici, ali to se nije desilo. Inače, Chad je imao svoj sajt Jrawk.com (http://jrawk.com/), koji sada nije aktivan, i koji je, između ostalog, imao odlične podkastove (puštao dosta onoga što sam do sada spominjao na temi, i još mnogo više). Manifest sa tog sajta se danas može naći samo preko Vejbek mašine i u njemu on kaže:
QuoteWell, first, a little backstory. In 2005, an aging record geek moved to Tokyo in search of What's Next, got a job teaching English (like everybody else) and quickly resumed his record geeking. There was just one problem: all this local stuff. Now, it wasn't a problem at first...in fact, it was a source of initial jubilation. A whole new music scene, a whole new world to discover! Yes!
The problem came soon after, however. Outside of the small handful of bands that had achieved some degree of notoriety in the West (Acid Mothers Temple, The Boredoms, Shonen Knife, Boris, etc.) there was NO information in English. Seriously, nothing. There were legendary artists that I had never even heard of, which is a rather sharp blow to the ego of a guy who's been collecting records for 30+ years. A trip to the basement of Shinjuku Disc Union was simultaneously thrilling and humbling. Whoever these "Zuno Keisatsu" people were, they certainly seemed important: there were no fewer than three shelves devoted to them. "Seagull Screaming Kiss Her Kiss Her?" Isn't that an XTC song? My God, who are Les Rallizes Dénudés, and why is that CD $800?
Uputio bih vas na te podkastove, ali izgleda da više nisu upotrebljivi. No, čim saznam nešto o knjizi, javljam.
No, idemo dalje... Jedan veoma interesantan bend je Charan Po Rantan, duet sestara koje sviraju ciganski pop. Jel' čudno zvuči ta ideja? Mlađa sestra, Momo, peva, a starija, Koharu, je jedan od najvećih majstora harmonike u Japanu. Prošle godine su imali nastup u Kanadi u okviru turneje Next Music from Tokyo (http://www.nextmusicfromtokyo.com/) sa pratećom grupom Cancan Balkan (da, dobro sam napisao!). Evo jednog video-spota za najnoviji album, Tagai no kagiana, objavljen tik pred Novu godinu:
チャラン・ポ・ランタン 「最期の準特急」 MUSIC VIDEO (http://www.youtube.com/watch?v=U_CgzrAYbLg#ws)
Quote from: ridiculus on 07-01-2013, 19:25:21
Koju tribinu? Misliš onu 12. januara u Pop Lukinoj?
QuotePredavanje: HILJADU LICA JAPANSKE POPULARNE MUZIKE (Goran Marković):
Muzika idola? Visual kei? Mejnstrim J-pop? Anisong? Avangardni majstori buke? To su neka nama poznata lica te muzike, ali ko misli da je to sve, vara se. Žestoko. Japansko muzičko tržište je drugo po veličini na svetu, a Tokio je nezvanično svetska muzička prestonica prema broju klubova i muzičkih dešavanja. U Japanu trenutno postoje 64 muzička časopisa koja pokrivaju svaku zamislivu tematiku, od podele na domaću i stranu muziku preko posebnih žanrova do instrumenata i audio-opreme. U tom mnoštvu ima nečega za svakoga, čak i ako ste do sada živeli u uverenju da u Japanu ne prave muziku koja bi se dopala Vama.
,,Trauma-tehnopop", ,,samurajski džez" ili ,,1-centimetarski pop" – u Japanu mnogi izvođači imaju poseban naziv za svoju muziku. Otkrijte stil koji vam odgovara... i možda Vaš ukus nikad više neće biti isti...
Ali, to neće biti tribina, niti predavanje, kao što piše. Možda ću reći koju reč na početku, ali prezentacija će se sastojati u puštanju muzike - video-spotova ili koncertnih snimaka, svejedno - jer, k'o što neko mudar reče, "pričati o muzici je isto što i igrati o arhitekturi".
Dobro, svejedno. Pop Lukina 6 (Sakurabanin klub), 12. januar u 13h.
Taj prošarani format jedini i ima smisla kod ovakvih tema, tako ćemo mi 14-og o svemirskom roku xnerd
Jedna grupa koja se neće naći na mom spisku najboljeg iz 2012, ali koju vredi pomenuti je 0.8 byo to shogeki (0.8 sekundi i sudar). U toj godini su izdali jedan maksi singl, i to vrlo čudan. U stvari, verovatno je to nešto najčudnije što sam čuo u prethodnoj godini, i pored toga što Japan ima mnogo čudnih grupa sa isto toliko čudnim pesmama. Od 5 pesama sa tog maksi singla, samo je jedna zaista "pesma" u klasičnom smislu, a ostale 4 su poput više različitih pesama stopljenih u jednu zbirku kolaža ili mozaika od zvukova, melodija i ritmova. Nažalost, taj njihov stil ne uspeva uvek da pobudi emocije ili intelekt, ali kada uspe, kao što je u drugoj kompoziciji sa singla, rezultat je božanstven:
0.8秒と衝撃。 PV 「ラザニア」 (http://www.youtube.com/watch?v=Jn3wtaingZ8#ws)
Najbolji japanski (originalni) albumi iz 2012, po mom iskustvu i sudu:
- Lillies and Remains/Sekaiteki no bando/Purple - Underrated
- Special Others - Have a Nice Day
- Kyary Pamyu Pamyu - Pamyu Pamyu Revolution
- De De Mouse - sky was dark
- Her Ghost Friend - Looking for Wonder
- Polysics - Weeeeeeeeee!!!
- The Novembers - Gift
- Chatmonchy - Henshin
- PE'Z - JumpUP!
- Furukawa Honpo - Girlfriend from Tokyo
- Dresscodes - the dresscodes
- Charan-Po-Rantan - Tagai no kagiana
- AKLO - Package
- Ziyoou-vachi - Hebihime-sama
- Magdala - magdala
- Arai Akino - Red Planet/Blue Planet
- Saotome Satsuki - Seidaku awasenomu
- bomi - Meni-a-maru
- Aureole - Reincarnation
- Chara - Cocoon
- Shinsei Kamatte-chan - Tanoshii ne
- Lama - Modanica
- Goto Mariko - 299792458
- Urbangarde - Geiger Counter Culture
Gledajte na gornji redosled vrlo relativno, osim prvih nekoliko mesta, koja su fiksna.
Sjajna godina za japanski hip-hop - tako kažu, iako nisam čuo mnogo materijala iz tog žanra, a od onog koji jesam, najviše me je dojmio Aklo. Počev od 2010, svake godine Manhattan Recordings i DJ Isso izdaju kompilaciju Best of Japanese Hip Hop Hits, na kojoj su se ove godine našla nova imena u usponu (Aklo, Salu, Dengaryu, Goku Green), kao i velika imena iz prošlosti koja su posle dužeg vremena objavila nešto (Tha Blue Herb, Ozrosaurus...).
AKLO "RED PILL" (Pro by BACHLOGIC) (http://www.youtube.com/watch?v=uOaPZARbTHg#ws)
Što se tiče međunarodne slave, Charan-Po-Rantan su održale turneju po Kanadi (Next Music from Tokyo) zajedno sa još nekolicinom bendova. Urbangarde su imali koncert u Francuskoj (Tuluz, video-igrački sajam u decembru) i osvojili gomilu fanova.
Velika godina i za Goto Mariko, koja je osim debitantskog solo-albuma, igrala u predstavi Hedwig and the Angry Inch, kao i u filmu Petal Dance (u bioskopima od aprila).
Velika džez-grupa PE'Z je omogućila besplatan daunlod nekih svojih albuma u ograničenom vremenskom periodu - poslednji, JumpUP! su ponudili javnosti 1. decembra i besplatan je do 31. januara.
I jedna loša vest: Ziyoou-vachi su najavile prekid aktivnosti posle koncerta u februaru ove godine. :cry:
Furukawa Honpo - Girlfriend from Kyoto (a ne Tokyo)
Izem ti edit funkciju koja ne traje ni dva sata. :(
Geiger Counter Culture mi je album godine na globalnoj skali, jer ništa što sam čuo nema tu raznovrsnost-u-koherentnosti i ujednačenost kvaliteta - recimo, In Our Heads (Hot Chip), koji je sigurno jedan od najboljih elektro-pop-albuma na engleskom jeziku iz prethodne godine, znatno pada u poslednjoj trećini. Grimes je slatka, ali ne dovoljno da ugrozi Urbangarde, a Coexist od The xx još nisam preslušao.
Japanska kritika obožava rok-grupu Zazen Boys, ali ja nisam čuo njihov poslednji album, a ono malo njihovih pesama koje jesam čuo nisu uspele da me ubede da postanem fan. I oni su jedna od grupa sa prošlogodišnje Next Music from Tokyo turneje po Kanadi.
Mnogo šta od ovoga nabrojanog možete skinuti uz pomoć sajta http://jmp3up.info/ (http://jmp3up.info/)
Moram da napomenem i da je (formalni) završetak albuma Tanoshii ne (Zabavno je) od Shinsei Kamatte-chan, pesma Hana-chan wa risu ka, najbolji apokaliptični pop koji sam ikada čuo.
Mnogo novih izdanja i najavljenih izdanja od Nove godine; nastupaju neki novi bendovi i nova lica, kao što su Kuroki Nagisa i Wakusei Abunoomaru (Planet Abnormal). Posebno me interesuje album najavljen za mart, od grupe Uminote koju vodi u japanskim indi-krugovima čuveni Sasagući So-on (Noise) Harmonika.
Tu su i:
Boom Boom Satellites - Embrace (sa posebno zanimljivom obradom pesme Helter Skelter!)
Cornelius - Design A (saundtrek)
Kinoko Teikoku - eureka
Ovaj poslednji, što bi naš narod rek'o, "jebe kevu". Prvi dugometražni album grupe čije ime znači "Kraljevstvo pečuraka", iako ova postoji od 2007. Post-rok, drim-pop i šugejz se slivaju u jednu celinu - koja ponekad više naginje psihodeliji, ponekad popu, a ponekad je savršena kombinacija to dvoje - stvarajući muzičko okruženje čijim začaranim dolinama i ukletim šumama ovaj bend s lakoćom pleše, ponešen gotovo sufijskim kovitlacem emocija i strasti prema mesečinom obasjanom noćnom nebu... ili sijalicom osvetljenom tunelu!
きのこ帝国 - ユーリカ (MV) (http://www.youtube.com/watch?v=xLLqGseXBTs#ws)